Драгана Милошевић

Достојан!

Ф Е Б Р У А Р 
 

 

Ф Е Б Р У А Р 
 

 

Обичаји типа: ваља се/ не ваља се, спадају у сујеверје и немају везе са православљем.

15. - 21. јануар 2023.
Недеља 31. по Духовима
Нед   15   Преп. Серафим Саровски; св. Силвестар
           2     Радујте се радошћу чистом и светом, као што се и ангели радују
Богу живоме и неприступноме. Чистотом и светлошћу мирише рајска радост,
а злурадост адску прати раскалашан смех. Зато је рајска радост трајна, док
се адски смех смењује гневом и јауком. - Н
Пон   16   Св. пророк Малахија; муч. Гордије
          3      Људи и народи и племена земна, ако хоћете да мирно живите без
страха у својој земљи, наоружајте се оружјем које се зове - љубав. - Н
Уто   17    Сабор 70 св. апостола; св. Јевстатије Српски
          4     Не може ђаво разорити јединство наше, ако му не помогнемо. 
Не може нас ђаво никад покорити, ако му се сами не предамо. - Н
Сре   18   Св. Теопемт и Теона - К р с т о в д а н
вино 5    Не даде Господ власт над демонима свима људима него само
онима који у Њега верују и Његовима заповестима следују. Даде им власт,
даде им оружје. Оружје је крст. - Н
Чет   19   Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е 
          6     Дух Свети јавио се у виду Голуба - да би дух свију људи био чист
и кротак као голуб, јер само такав дух, као голуб, уједињује људе док сваки
други разједињује. Богојављење је веома омиљен празник код нашег народа.
Богојављенски поздрав код нас гласи: "Бог се јави" и "Ваистину се јави". Ни
један други народ нема таквог дивног поздрава о Богојављењу. - Н
Пет   20   Сабор св. Јована Крститеља - Јовањдан
риба 7     О, преблаги Господе Исусе Христе, Сине Божји, помози нам покајати
се као што нам помажеш дисати. - Н
Суб   21   Преп. Георгије Хозевит; муч. Јулијан и Василиса; Григорије Охридски
          8     Кад дође смртни час, кад се душа буде одвајала од тела, никоме не
пада на памет култура и знање, већ тражи да се упали кандило, тражи крст,
то свето знамење Христовог божанства, питајући се шта да ради да спасе душу
своју. Томе и свима нама Света Црква наша православна вели: покај се! Веруј
Богу а не у Бога. Јер, ко верује у све што је Исус Христос открио, биће спасен. 
А ко само каже: ја верујем у Бога, тај неће бити спасен, јер то није довољно. - Н

Ј  А  Н  У  А  Р    2 0 2 3.
 

 

25. - 31. децембар 2022. 
Недеља 27. по Духовима 
Нед   25   Преп. Спиридон Чудотворац - Материце 
риба 12   Махатма Ганди, велико име индијског народа и велико име
човечанства, каже: Кад би жена у себи подизала оно што је мајчинско,
оно што је женствено, што је заиста дато жени - не би јој се могао свет
опирати. А овако често, што каже и Ото Вајнингер, изгледа да је тражење
еманципације жене, у ствари, еманципација не личности у жени, него
блуднице. Тога има. - П
Пон   26   Св. муч. Евстратије и др; муч. Луција; св. Гаврило и Никодим Српски
уље   13    Покајничко расположење ставља у покрет све добре особине човекове
душе. И човек постаје ратник и борац: ратује и бори се за све што је праведно,
истинито, божанско, еванђелско,  бесмртно, вечно. На то троши и радост и жалост,
и срце и душу, и савест и вољу, и тело и чула. - Ј
Уто   27    Св. муч. Тирс, Левкије, Филимон и др.
уље  14    1) Да вам само кажем шта Света Црква својим Законом, тј. канонским
правилима Светих Отаца каже о онима који се привремено одлучују од Светог
Причешћа. Од Светог Причешћа, док се не покају, Црква одстрањује оне који су
намерно извршили убиство. Исто тако се од Светог Причешћа одстрањују сви 
они који се баве врачањима или који су ишли код врачаре.
Сре   28   Свештеномуч. Елевтерије; преп. Павле
вода15    2) Па онда, све оне жене које су извршиле абортус, јер је то, на жалост,
много велики, вапијући грех пред Богом, и зато (због абортуса) наш народ и страда,
и такве Црква одстрањује од Светог Причешћа, као и оне који се нису помирили са
својим ближњима, који имају мржњу на ближње своје, који не могу од срца да 
опросте.
Чет   29   Св. пророк Агеј; св. Теофанија
уље  16   3) И њих Господ одстрањује (од Светог Причешћа), зато што смо сви ми
рукотворина Господња, Његови смо, а Он тражи да - уколико хоћемо да будемо 
вечно са Њиме - од срца свакој души опростимо.
Пет   30   Св. пророк Данило; Преп. муч. Авакум и Пајсије
уље  17    4)И тако, благо мени, да приступите са мирним срцем и чистим осећањима
и чистом савешћу, да приступите Господу да примите пречисто Тело и пречисту Крв
Господњу. Јер видите како је Господ благоизволео да Му будемо сродни не само по
души него и по телу.. Ми смо, видите, род Његов и по духу, и по души, и по телу. Он 
је благоизволео Себе да нам да.
Суб   31   Св. муч. Севастијан; св. Модест и други с њим
уље  18    5) Видите, како се Он даје без резерве, Сав се нама даје. Пречисто Тело и
пречисту Крв (нам даје), да имамо живот вечни с Њиме и Његову заједницу, али
зато и тражи да имамо чисто срце, да будемо слични Анђелима и Светима. Зато
сад од срца морамо свакоме опростити, јер је све Господње. Не смемо никога,
ниједну ожалошћену мисао имати, а Господа примати. Ако тако примимо Господа,
са мржњом на ближњега, примамо у себи осуду, а не спасење. Тако, благо мени,
свако нека себе испита и тако да приступи Светој Чаши.  - Т

4. - 10. децембар 2022.
Недеља 25. по Духовима
Нед   4    ВАВЕДЕЊЕ  ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
риба 21  Царице тишине, посети нас журно, и тишином твојом стишај
срце бурно. (Н)
Пон   5    Св. апостоли Филимон, Апфија и Архип; муч. Киликија и др; св. Калист
вода 22  Ко љуби брата свога, тај види Бога. (Н)
Уто   6     Св. Амфилохије; св. Григорије; св. Александар Невски
уље 23    Знате, код Јевреја било је правило да младић кад стигне 12 година
постаје син закона и да, док је још дете, научи један занат, најмање. Имајући
у виду ту заповест, дату преко Мојсија, Исус Христос је у 12. години поставши
син закона, научио дрводељски занат, јер је његов поочим Јосиф био дрводеља
и то је и њега научио. Видите, од своје 12. до 30. године бавио се дрводељским
занатом. Тога се није либио ни стидео. Свети апостол Павле био је мутавџија, 
од козје длаке правио је асуре, односно оне простирке и вреће. Говорио је: Могао 
би, као и остале апостоле, да ме издржава народ. Али, каже: ја то нисам учинио,
него су мене издржавале ове моје руке. Кад је дању проповедао, ноћу је радио, 
а кад је ноћу проповедао, дању је радио.  (П)
Сре   7     Св. великомученица Екатарина
уље 24     Кобна птица ћук развалине тражи, а завидник несрећу другога. (С)
Чет   8     Св. свештеномученик Климент
уље 25    Грех је тамна сила, која навлачи црну завесу између човека и Бога,
те скрива Бога од човека. (Ј)
Пет   9     Преп. Алимпије Столпник; преп. Стилијан
уље 26    1) Гледајући себе из Христа, ми се увек осећамо бескрајно слаби по
својим човечанским моћима, зато се и непрекидно смиравамо пред чудесним
Господом Исусом, који нам тога ради и даје своје божанске силе, те се дешава
мало чудо с нама: када смо слаби, онда смо силни, силни Христом Богом, и тада 
све христоборне и богоборне силе свих светова постају неизмерно слабије од 
нас, и ми их весело и радосно потиремо као смрдљиве црве.
Суб   10    Св. муч. Јаков Персијанац; Богородица Знамење
риба 27    2) Пазите да се јакост ваша не претвори у погибао вашу. А то ће се
догодити, ако ви узмаштате и уобразите да сте јаки - собом, по себи, као људи,
као Хришћани, као философи и мудраци овога света. Јер чим гордост зађе у
душу хришћанинову, она отера из ње све божанске силе Христове које вас 
чине јакима. А те силе занавек ће остати у вама, и из дана у дан јачати сваком
јачином Божјом. Знате ли када? Када се испуните смиреношћу еванђелском,
која свако ваше добро приписује Господу Христу, јер је свако добро ваистину 
само од Њега - Једино Доброг (Мт. 19, 16 - 17). (Ј)

Д Е Ц Е М Б А Р    2022.

 
Задња хоризонтала почиње 6. - ом катизмом! 

27. новембар - 3. децембар 2022.
Недеља 24. по Духовима
Нед   27   Св. апосто Филип; цар Јустинијан; Григорије Палама - Божићне покладе
          14    Никад нису били срећни они које су красиле ствари и драго камење,
него су срећни били они које красе: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост,
вера, кротост, уздржање(Гал. 5. 22- 23). (Н)
Пон  28   Св. муч. Гурије, Самон и Авив (Почетак божићног поста)
вода15    Возач аутомобила треба да има радни алат да поправи кола у случају
квара на путу, а хришћанин осјећање грешности да би спасао душу. (С)
Уто   29    Св. апостол и јеванђелист Матеј
уље  16     Нека Јеврејка у тузи својој почела читати Нови Завет. Потом се јавила 
свештенику с молбом да је крсти. На питање свештеника, из каквих побуда жели
да се крсти, она одговори: "Нема ништа у Богу што ја нисам познала у Христу, и 
нема ништа што бих ја желела од Бога а што нисам нашла у Христу. (Н)
Сре   30   Св. Григорије Чудотворац; Никон Радоњешки; преп. Севастијан Џексонски
вода 17    Чиме ћемо показати да смо хришћани, ако не тиме што живимо са браћом
и ради браће: верујемо не само за себе него и за њих, и кајемо се не само за себе
него и за њих, и постимо не само за себе него и за њих: свака наша врлина није 
само наша, него и браће наше; заједничка нам је душа благодаћу, заједничке врлине,
заједнички и живот. (Ј)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Чет   1     Св. муч. Платон, Роман и Варул отрок
уље 18    Неко дође у манастир, а није му јасно зашто је дошао и почне да тамо живи
светским животом. Али, зато такав не може да гледа онога ко у нечему напредује, 
и такав одлази (из овог живота) са карактерном особином коју није исправио. Такав 
треба увек да се моли: "Господе, помози ми да исправим своју карактерну особину!" (Т)
Пет   2    Св. пророк Авдија; муч. Варлаам; преп. Јосиф
вода19   Шта је сујета, браћо моја? Све посматрамо ван Бога, одсечено од Бога,
употребљавано  без страха Божјега. Шта је сујета ума, браћо моја? Живети и 
живот тумачити не по закону Божјем него по својим тренутним помислима и 
жељама. Од чега, браћо, долази то зло људима? Прво од окамењености срца, 
а потом од незнања које је у њима. (Н)
Суб   3    Преп. Григорије Декаполит
риба20   О, колико је данас оних који само сликају, пером или језиком, невоље
невољних, међутим, плаше се да једним прстом дотакну се туђег бремена и
 олакшају га. Сликају и само сликају! Причају и само причају! (Н)

20. - 26. новембар 2022.
Недеља 23. по Духовима
Нед   20   Св. 33 муч. у Мелитини; преп. Лазар
           7     Свети Оци објашњавају три степена молитве док само свети
Исак Сирин објашњава и четврти степен молитве својствен само Анђелима,
а нама даје се с времена на време само као утеха. Анђели непрекидно чезну
срцем за Господа, тамо где престаје свака мисао и реч, то је молитва Анђела. (Т)
Пон   21   Сабор св. Архангела Михаила - Аранђеловдан 
           8     Смиреност је оно што је љубав према Богу, што је Арханђела  Гаврила
и Михаила и остале свете анђеле оставило у близини Божјој, љубав према Богу
их је сачувала да и они не падну у грех гордости која је Сатанаила, који је раније
био свети анђео, гурнула у пакао, кога је претворила у сатану. Шта ће тек гордост
учинити од нас? (П)
Уто   22   Св. муч. Онисифор и Порфирије;св. Нектарије Егински
          9     Журно се сви примичемо обали онога света, и журно се приближује час,
када ћемо тела морати одбацити и с голом душом пред Суд Божји изаћи. Шта
ћемо рећи на Суду Божјем; на какве смо циљеве употребили у земном животу
справу од земље, која се зове телом? (Н)
Сре   23      Св. апостоли Олимп, Ераст, Родион и други с њима
вода 10      Грех је врло заразна и преношљива бољка. (Ј)
Чет   24     Св. муч. Мина; св. краљ Стефан Дечански
          11     Војвода Марко Миљанов каже: Јунаштво је да браним себе од непријатеља,
а чојство да браним непријатеља од себе. Ни према непријатељу не смем бити
нечовек, без обзира да ли он поступао нечовечно или пак људски. То значи ово:
наш народ каже - пушка ти је - пушка ми је: па коме Бог и срећа јуначка. Али ако
је њему избачена пушка из руку и он постао немоћан, па повезан, онда му вадити
очи, сећи га и масакрирати, тога интереса , ни Божјег ни националног, свог народа
или личног, нема који би нас могао за то дело ослободити. То је злочин који се
никаквим интересом не може оправдати. (П)
Пет   25    Св. Јован Милостиви; преп. Нил Синајски
уље   12    Старамо ли се око милосрђа, знак је да смо истински осетили и реално
схватили Господа Христа и његово божанско Еванђеље.(Ј)
Суб   26    Св. Јован Златоуст
          13    Свети Јован Златоусти који је био не само златних уста него и златна 
срца и разума, вели о молитви, да се ван црквених служби треба молити што
чешће и што краће. Јер тако се може сачувати ум од лутања мислима по овоме
свету - то јест кад је молитва кратка и искрено управљена богу. (Н)

6. - 12. новембар 2022. 
Недеља 21. по Духовима
Нед   6   Св. великомученик Арета; Богородица Свих жалосних Радост 
        24    Откуд толико очајање у нашем веку и толики очајници? Од празнине
ума и од пустоте срца. Ум не мисли о Богу и срце не љуби Бога. Отуда. Сав 
свет не може испунити ум човечији; то може само Бог. Без Бога ум је увек 
прљав. И све знање које се у њ убацује, пада у неку бездну као камење кад
се баца у звекар. Љубав целога света не може напунити срце човеково. Јер
срце осећа да се светска љубав мења, час је у  плими, час у осеци и час сасвим
пресушује. Браћо моја, и ум и срце наше намењени су Богу и само им Бог 
може пуноћом својом задовољити: пуноћом своје радосне мудрости и пуноћом
верне љубави. (Н)
Пон   7     Св. муч. Маркијан, Нотариј и Мартирије
        25     Највећи су сиромаси који код себе не могу ничега Божијега
да приме и да задрже. (Н) 
Уто   8    Св. великомученик Димитрије Мироточиви 
        26    Св. Димитрије био је за живота војвода Солунски, и остао је то по смрти.
Његово присуство у Солуну људи су осећали нарочито приликом великх беда. 
Он заштићује град, отклања невоље, одбија завојеваче и помаже свакоме ко
његово име призове. (Н)
Сре   9     Св. муч. Нестор Солунски
вода 27   Уму и разуму људском нема мира, нема спокојства, нема истине, нема 
просветљења, док се не сједине са својим Извором и Творцем, са Богом ума
и разума: Господом Христом. (Ј)
Чет  10    Св. муч. Терентије; св. Арсеније Сремац 
         28    Покајничке сузе чисте душу од гријеха боље од ичега другога. (С)
Пет   11    Св. Аврамије Затворник; преп. муч. Анастасија Римљанка
вода 29    Кад би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али, кад би се
сви држали бар оног што је мање од љубави - јер, љубав је веза савршенства-
кад би се бар држали принципа "што желите себи, то чините другима; што не 
желите себи, то не чините другима", онда би земља, ако не би постала рај,
била близу раја. (П)
Суб   12   Св. краљ Милутин, преп. Теоктист  и мати им Јелена; Варнава Исповедник
         30    Св. Симеон говори: "У онај велики Дан, неће се тражити од душе
да ли се она молила, да ли је она постила, да ли је она извршавала каква 
добра дела у животу. Али, зато ће свака душа брижљиво бити испитана
да ли она има штогод заједничко са Христом Спаситељем". Да ли она има
карактерну особину Христа Спаситеља... Ми смо позвани да будемо молитвеници,
трудбеници, да творимо добро, али ако се не трудимо да изградимо своју
карактерну особину, онда је све узалудно. (Т)

30. окт. - 5. нов. 2022. 
Недеља 20. по Духовима
Нед   30   Св. пророк Осија; преп. муч. Андреј Критски
          17    1) Да је тако, ево доказа; ниједну страст, ниједан грех 
хришћанин не може савладати у себи без благодати Христове. А шта тек
да кажемо о смрти, о нечистим дусима? Може ли их хришћанин одагнати,
савладати, победити без непосредне и велике помоћи Христове, без свемоћне
благодати његове? Не може, не може, не може.
Пон   31   Св. апостол и јеванђелист Лука; св. Петар Цетињски
          18    2) Зато је и за највеће и за најмање хришћаниново дело и подвиг 
потребно учешће и сарадња благодати Христове у души његовој. Без тога
он није у стању учинити ништа еванђелско, ништа истински добро. "Без
мене не можете чинити ништа". (Јн. 15,5), изјављује свезнајући и свеистинити
Господ својим следбеницима. Отуда се сав живот хришћанинов заснива 
не на самопоуздању већ на Христопоуздању. Са Христом могу све, без Христа
не могу ништа (Флп. 4, 13; 2, 13; Кол. 1 29).   (Ј)
--------------------------------------------------------------------------------------------
Уто   1   Св. пророк Јоил; преп. Прохор Пчињски; преп. Јован Рилски
       19    1) У овом месецу сво је дрвеће без лишћа и спољне красоте. Све личи
на смрт више него на живот. Међутим, дрвеће је живо. Оно је само повукло сву 
своју снагу унутар себе. Споља мртво, унутра живо. Све чудо, сва тајна и сва 
лепота његова је скривена и прибрана. Каква блага поука за тебе и твој живот!
Сре    2    Св. великомученик Артемије
вода 20    2) Размишљај о пролазности спољашње лепоте. Заиста је је пролазна
као лишће на гори и  као цвеће у пољу. Кад си већ посејао семе речи Божје у
души својој, напусти сваку сујету спољашњу, па увуци у себе и прибери у себи
све  снаге своје и одмарај се на свакој речи Божијој која је пала у тебе.
Чет   3    Преп. Иларион Велики; св. Иларион и Висарион
        21    3) Нека расте и расте семе Господње у души твојој, а ти посматрај 
и стражи и залевај то семе молитвом и плеви га од туђег, небожјег семена.
Знај, да је сва твоја снага у том Божјем семену и сва лепота и сав живот и
сав смисао живота. Изван тога ти си као опало лишће са дрвета свога.
Пет   4    Св. Аверкије Јерапољски; Праведни Лот; Богородица Казанска
вода 22   4) Као што дрво у новембру не жали за лишћем својим, не жали
ни ти за увелом лепотом телесном, ни за початима светским, ни за 
посластицама, ни за скупоценим оделом - ни за чим у свету. Буди мртав 
свету, а жив Богу. А кад то постигнеш, имаћеш мир душевни и радост.
И осетићеш се веома снажан. (Н)
Суб   5   Св. апостол Јаков, први епископ Јерусалимски (Задушнице)
       23    Сећај се умрлих, сећај се сродника и пријатеља који те чекају
на оном свету. (Н)

Н О В Е М Б АР   2 0 2 2.
 

 

Н О В Е М Б АР   2 0 2 2.
 

 

23. - 29. октобар 2022.
Недеља 19. , св. Отаца 7. Васељенског сабора
Нед   23   Св. муч. Евлампије и Евлампија
          10    Прелазимо из овога привременога живота у вечни, у вечност 
која краја нема. Зато треба да из живота овде на земљи пређемо у вечност
са карактерном особином племенитом и узвишеном, јер управо са карактер-
ном особином прелазимо у вечност. А треба да нам је карактерна особина
мирна, тиха, блага, кротка, пуна љубави и доброте, да зрачи из нас. Јер знамо
да нам овде на земљи такве мисли дају мир, тишину и благост, а кад смо 
оптерећени помислима немамо мира у животу. Зато треба да се трудимо. (Т)
Пон   24   Св. апостол Филип; св. Теодор Начертани
          11   Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени
за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за 
молитву, кад нас леност, сан, заборав и остало, удаљује од молитве. Ако, не 
гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђујемо себе и боримо
се са собом у молитви, таква молитва, узлеће на небо да би стала престо
Господњи. (П)
Уто   25   Св. муч. Андроник, Пров и Тарах
         12    Плачи за гријехе своје и чезни за спасење, па ће покајање
да избрише све дугове твоје код Бога и људи. (С)
Сре   26   Св. муч. Карп; новомуч. Злата Маглинска; Богородица Иверска
вода 13   О смирењу: Вода стреми у најнижа места, али се уздиже изнад
највиших планина. (Н)
Чет   27   Преподобна мати Параскева - Света Петка
         14    О, предивна светитељко, помози нам, света Петко!
Помози нам молитвама у животним невољама:
У облачној земној тузи засветли нам слично дузи
О, предивна чедна дево, Света мајко, Параскево! (Н)
Пет   28    Св. свештеномуч. Лукијан; преп. Јевтимије
вода 15    1) Наша духовна заједница са Христом је плод наших подвига
благодатних, наших напора у молитви еванђелској, у љубави еванђелској,
у правди еванђелској, у доброти еванђелској, у милосрђу еванђелском,
у смирености еванђелској, у посту еванђелском, у трпљењу еванђелском, у 
уздржању еванђелском(Мт. 7.  16 - 23).
Суб   29   Св. муч. Лонгин Сотник
         16    2) Главно је: непрестано бити у духовној заједници са Господом
Христом помоћу благодатних подвига и добродетељи. Онда се и власт 
добија од Господа, власт над нечистим дусима, а кроз њу и власт над
нечистим мислима, расположењима, гресима, страстима; и власт над 
болестима душе и тела и савести и воље. (Ј)

извор

9. - 15. октобар 2022.
Недеља 17. по Духовима
Нед    9    Св. апостол и јеванђелист Јован Богослов
         26    Благо онима који не видеше Господа, као што Га апостол
виде, али Га ипак љубе љубављу апостолском. Благо онима који не
гледају Господа, као што Га апостол гледаше, али Га ипак верују вером
апостолском! (Н)
Пон    10    Св. муч. Калистрат
            27    Унутарњом молитвом може се бавити сваки хришћанин. Но том
молитвом у највећој мери баве се православни монаси, вапијући у срцу:
Господе Исусе, помилуј ме грешнога. То су оних пет речи које спомиње 
апостол Павле. Том простом али савршеном молитвом и може се испунити
она заповест Господња: Молите се непрестано. (Н)
Уто    11    Преп. Харитон Исповедник
           28    1) Хришћани су врло свесни своје грешности, и грешности света
уопште, зато су жалосни. У нашем земаљском свету има тако много бола
и патње и смрти, зар хришћани могу не бити жалосни? Заробљени смрћу
"сва твар уздише и тужи" у овом нашем свету (Рм. 8, 22, 20). Како онда да 
не уздишу и не туже хришћани, који су савест, и срце, и очи, и уши васељене,
и свих твари у њој?
Сре    12    Преп. Киријак Отшелник (Михољдан)
вода  29    2) Хришћани су саосетљиви. Зато и плачу с плачнима (Рм. 12, 15),
тугују с тужнима, пате с патницима, тамнују са сужњима, гладују с гладнима.
Сав бол света њихов је. Стога им је срце непресушни сузарник. Они ту жалост
осећају Христом, и ради Њега је подносе. Но та жалост их не води у очајање.
Чет   13    Св. свештеномуч. Григорије; св. Михаил Кијевски
          30    3) Напротив, они су свесни да иза овог тужног света, и у овом тужном
свету, стоји свежалостиви и свемилостиви Спаситељ и утешитељ, Господ Христос,
који њихову жалост постепено претвара у радост. Они свим бићем осећају:
победа је његова, и његове радости.
Пет   14    Покров Пресвете Богородице; апостол Ананије;  преп. Роман Слаткопојац
уље    1     4) Зато су његове речи, упућене њима, ваистину благовест: "Ви имате
сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости
нико неће узети од вас" (Јн. 16, 22). Не само то, него ће се "ваша жалост окренути 
у радост" (Јн. 16, 20). Отуда су хришћани, и у тузи света, радосни: јер кроз њихову
душу стално струји Христова радост, по обећању његовом њима: "да радост моја
у вама остане" (Јн. 15, 11)   (Ј)
Суб   15    Свештеномуч. Кипријан и муч. Јустина; преп. Андреј јуродиви
          2      Трговац сваког дана рачуна о добити и штети. Кад се толико брине
о пропадљивој имовини, како да ти не бринеш о вечном спасењу. (С) 

2. - 8. октобар 2022.
Недеља 16. по Духовима
Нед    2    Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедоннт
          19    Све од Господа Исуса Христа, све кроз Господа Исуса Христа,
све Господу Исусу Христу. Мимо Њега ми немамо правилне везе ни
нормалног општења ни с Богом, ни с људима, ни с другима створењима.
Он је глава наша, Он ум наш. (Н)
Пон    3     Св. великомученик Јевстатије
         20     Боље буди просјак са душом него злочинац без душе. (Н)
Уто    4     Св. апостол Кодрат
         21     Више вреди кап молитве но море бриге. (Н)
Сре    5      Св. пророк Јона; свештеномуч. Фока
вода 22     Све оно што је узвишено у нама, и од чега наша душа често
уздрхти од милине, дар је Божји и благослов Божји. (Ј)
Чет    6      Зачеће св. Јована Претече и Крститеља
        23      1) Апостол Павле каже: "Нема више Јудејца и Грка, него смо једно...
једно у Христу Исусу. (Кол. 3, 11). Али тај исти апостол Павле каже у другој
Посланици да би он прихватио да буде одлучен од Христа, само да се његов
народ спасе. Народ, чија је слава, и и завети и Закон и богослужење, чији су
оци од којих је Христос по телу (Рим. 9, 3 - 5). Та љубав према своме народу
није шовинизам. Пророк Мојсије и апостол Павле су спремни на жртву, да 
себе жртвују да свој народ спасу. Христос каже: "Од ове љубави нема веће
него да човек положи живот свој за  пријатеља свога". Ако ли тако волимо
свој народ, ми нисмо  шовинисти, нити можемо бити. Ту јеванђелску науку
морамо да уводимо у живот свог народа. (П)
Пет    7      Св. првомуч. Текла; преп. Симеон, св. краљ Владислав
уље  24     2) Никад код хришћанина не сме да дође до сукоба између љубави
према своме народу и готовости да се, као православни верник, држи заповести
Божје, јер заповести Божје и  јесу дате за добро свију народа, па и свога народа, 
али, ако човек дозволи себи да сву добру вољу потроши само на своме породу
и своме народу, па му не остане нимало добре воље за друге народе, то је несрећа
и за њега и за народ коме  припада. (П)
Суб    8      Преп. Ефросинија; св. Сергије Радоњешки (Задушнице)
        25       Милостиња наша треба да буде "као благослов, а не као закидање"
(2Кор. 9, 5). А она ће то бити, ако ми развијемо и умножимо милосрђе у души
својој. Но мора се почети од приморавања себе на милосрђе. И чим Бог види
види да ми приморавамо себе на милосрђе, Он нам онда даје и додаје благодат
на благодат, која развија и усавршава у нама ову еванђелску добродетељ до
њених богочовечанских сразмера. (Ј)

О К Т О Б А Р   2022.
 

 

Извор: епархија тимочка - ТВ Храм  

25. септембар - 1. октобар 2022.
Недеља 15. по Духовима
Нед    25    Свештеномученик Автоним
           12     Где храбрости нема, нема ни вере. Кад клоне храброст,
клоне  и вера, кад умре храброст и вера умире. Храброст и вера
се увек копају у један исти гроб. (Н)
Пон    26    Обновљење Храма Христа и Бога нашег; свештеномуч. Корнилије
           13    Чинити милостињу од онога што човеку треба, то је права милостиња.
Не грешити онда кад је човек најизложенији грешењу, то има вредност пред
Богом. (Н)
Уто    27     Воздвижење Часнога Крста - К Р С Т О В Д А Н
уље   14      Један од старих хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске
цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању,
при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при
поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела,
ложеи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу,
покрету и догађају. А садашњи хришћани обузети некаквим стидом, долазећи 
пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају
шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном
и грешном, и Син Човечији постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим
анђелима!" (Марко 8: 38)  (П)
Сре    28     Св. великомученик Никита; св. Јосиф Темишварски
вода  15     Човек је хришћанин, ако Христа у себи носи;
човек је хришћанин, ако је Христов. (Ј)
Чет    29      Св. великомуч. Јефимија свехвална; преп. Доротеј и Кипријан
          16      У војсци је потребна труба, а у народу проповијед. (С)
Пет    30      Св. мученице Вера, Нада и Љубав и мати им Софија
вода  17      Љубав нема у шта да пређе. Вера ће прећи у гледање, нада у
остварење, а љубав остаје веза која нас везује са Богом и у себи, својим снагама,
са другим људима. (П)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Суб    1      Св. Евменије Гортински; муч. Ариадна
         18      Ви сами када се молите, можете често пута да приметите да некад
будемо озарени благодаћу Божјом. Толико се распали срце љубављу, да обухвата
не само земаљску куглу, него и целу васиону. Како то ми одједном постанемо,
тако неограничиви љубављу? Зато што се душа слије са Господом. Са Богом можемо
све обухватити, јер смо у Њему. Видите, ми мали не би могли толико да обухватимо
јер смо мала створења, али са Богом - много се може. И све се може са Богом. Зато,
да се потрудимо и да се молимо Господу даноноћно. (Т)

Brojne javne ličnosti potpisale „Apel za sekularnu državu“: „SPC je izvor najkonzervativnijeg mračnjaštva“
S. Č.danas.rs Foto: Instagram/Budućnost Srbije   SPC karakterišu brojni ispadi kao što su dodeljivanja odlikovanja diktatorima, ratnim zločincima i biznismenima sumnjivih biografija, prikrivanje pedofilije u svojim redovima, kao i enormno bogaćenjem. Nedopustivo je da takva organizacija danas u Srbiji određuje sadržaje školskih programa i udžbenika. Time se negira nauka, šire teorije zavere i mitomanija, a čitave generacije vaspitavaju u duhu najkonzervativnijeg mračnjaštva, nesposobne da žive u modernom svetu i idu u korak sa svojim okruženjem – piše u „Apelu za sekularnu državu“, koji je do sada potpisaon veliki broj javnih ličnosti.   Kako se dodaje, poslednjih decenija na delu je značajno narušavanje principa sekularnosti, iako Ustav definiše Srbiju kao sekularnu državu.
– U članu 11 Ustava stoji: „Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.” Politizacija religije i SPC kao organizacije (klerikalizam) nameće obrasce homogenizacije identiteta u etno-konfesionalnim okvirima. Uvođenje veronauke u državne škole, političko delovanje crkve i crkvenih lica, ogroman uticaj na državnu politiku, velike novčane donacije koje  država neopravdano i netransparentno daje verskim organizacijama (naročito SPC-u), oslobađanje od čitavog niza poreza, sudski procesi u kojima su okrivljeni sveštenici a vode se na sporan način  i zastarevaju, školske, gradske i vojne slave, način funkcionisanja Bogoslovskog fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu – samo su neki od primera grubog narušavanja sekularnog karaktera države Srbije – ističe se u „Apelu za sekulanu državu“.
  Aktuelna  vlast, napominje se, kao i prethodna, u 21. veku omogućila je SPC da uspostavi monopol na to šta su moral, nacionalni interesi, vrednosti i identitet srpskog naroda…
– Taj monopol ogleda se i u sve većem uništavanju tekovina građanskog društva i elementarnih civilizacijskih kriterijuma. Građansko društvo je, po definiciji, zasnovano na uvažavanju različitih interesa njegovih građana i na konceptu tolerancije. Sekularnost je uslov opstanka takvog koncepta društva. Bez obzira da li deluje samostalno ili (neretko) kao servis vlasti, SPC jača svoju izrazito netolerantnu poziciju i nelegitimne uticaje daleko izvan verske sfere. Bez svođenja uticaja SPC u ustavne okvire i  ograničavanja njene političke moći, pre svega, u realizaciji tzv. srpskog sveta, nema pomaka u razvoju i modernizaciji našeg društva. Delovanjem vlasti i SPC stvorena je pseudo-sekularnu država, kojoj je glavni cilj svesrpsko ujedinjenje – ističe u Apelu.
 
Prema rečima autora ovog Apela, Građanskog demokratskog foruma, Helsinškog odbora za ljudska prava i Saveza antifašista Srbije, najnoviji primer je pritisak SPC da se otkaže mirna šetnja u okviru Europrajda.
– Sinhronizovano delovanje sa desničarskim snagama, uz opsesivnu fascinaciju Rusijom, još je jedna u nizu predstava koje imaju za cilj da se osujeti svaki korak ka društvu ravnopravnih građanki i građana, u kome će se poštovati ljudska prava i širiti horizonti slobode. O tome svedoči i nedavna izjava vladike SPC Nikanora koja je predstavljala otvoren poziv na nasilje. Od ove izjave niko se nije ogradio u SPC, niti je sudska vlast pokrenula postupak utvrđivanja pravne odgovornosti za pomenutu izjavu – kaže se, između ostalog, u Apelu za sekularnu državu.
  Mi, dolepotpisani građanke i građani Srbije, piše dalje, zahtevamo da se poštuje Ustav Republike Srbije i principi sekularnosti, kako bi se obezbedile pretpostavke za pravnu državu i njeno članstvo u EU.
– Pozivamo institucije, društvo i građane da se suprotstave sve opsežnijoj klerikalizaciji Srbije. Nijedan pojedinac, grupa, pa ni verska zajednica ne može biti iznad Ustava. Nijedno osnovno ljudsko pravo se ne može ograničiti voluntarističkim represivnim merama države. Kao prvi korak u odbrani sekularnih vrednosti, zahtevamo od Vlade Srbije da donese uredbu o ukidanju veronauke u državnim školama. SPC kao izrazito netolerantna, grubo antidemokratska i ekstremno isključiva ne može i ne sme da vaspitava našu decu. Bolje društvo počinje strogim odvajanjem crkve i religije od nauke i države – zaključuje se u tekstu „Apela za sekularnu državu“.
 

Надам се да сам их све скрцкала. 
Коте се као буве.