Најбољи чланови

Ово свако од нас треба да прочита и да примењује у свом животу.

Па где ме стависте овако намргођеног поред васкршњег поздрава?

Све што мислим рекао сам у тексту. Мислим, веома јасно и недвосмислено. Нема потребе да тумачим било кога.

Радуј се Нектарије,архијереју Божји.

О, света Невесто Христова, великомученице Недељо, величанствени Храме Духа Светога, моли Бога за нас.

http://www.autograf.hr/dokle-ce-biskup-kosic-mirno-promatrati-maltretiranje-srba/

Pomjanite oče pred svetiteljem

Imate istomišljenike. Svaka preljuba u braku je greh. Sve je lepo sročio brat Aleksandar.

"Ислам може да се упореди са неким радикалнијим западним сектама које негирају божанство Христово, Св. Тројицу, свете Тајне." На пример са Јеховиним сведоцима. Ислам је ништа друго него конгломерат свега и свачега, синкретизам јудео-хришћанских учења и јереси (јудејских и хришћанских).

Na današnji dan dolazi Razum među ljude. Dolazi objašnjenje svih Hristovih dela kao i Njegove Bogočovečanske ličnosti! Prelama se istorija danas. Tek sa Duhom Svetim, rođenjem Crkve, ljudi počinju da prepoznaju ko je Hristos u stvari; Duh otkriva Ipostas Sina koju su na Tavoru videla samo tri učenika Hristova ..i niko drugi od ljudi. Bez Duha Svetoga nije moguće ni znati ni prepoznati Boga u Bogočoveku; vidi se samo čovek! Zato su i Jevreji videli samo čoveka, zato su bezmalo svi ljudi svih vremena videli samo čoveka. Čak se i roditelji Njegovi "čuđahu" onome što se govorilo o njemu još dok je bio dečkić. Zato se i Apostoli ČUĐAHU: "Ko je ovaj da ga i vetrovi i more slušaju"!? Ne beše tada nikome još razjašnjeno ko je On u suštini. Samo svojim silaskom na današnji dan Duh iznutra, iz srca, objavljuje Boga Sina i ljubi Ga iz nas ..jer su Sveta Trojica međusobno u savršenoj ljubavi i poštovanju. Da, ljubi naše izranjavano srce Hrista ali ljubi Ga u stvari Duh Sveti bez kog čovek ne može ništa da čini. Nema drugog načina da se Bog prepozna izvan Crkve Njegove i današnjeg velikog praznika.

„О, пречудесни и предивни народа словенских учитељи, свети равноапостолни Методије и Кириле, примивши садашње мољење наше, ослободите све Словене од наилазећих на њих зала и беда, и у миру и јединству их сачувајте, и ка Царству Небеском посредовањем вашим приведите све, који ради вас са умиљењем певају Богу: Алилуја!” [Кондак 13. из Акатиста Светима] Колико различитих народа данас под капом некадашњег једног језика и, светој браћи солунској благодарећи – једног писма. Њиховим трудом, и нарочито трудом њихових ученика, тај језик је постао језиком Литургије, и „паки и паки …” тим се словом обраћамо у својим мољењима. Сочетаније празника равноапостолне свете браће и Оданија Празника над Празницима – јединствена прилика да још једном ускликнемо: Христос воскресе! Уз појање песама управо онима који су нам омогућили да на родном језику и воспојемо.

РАСУЂИВАЊЕ Авва Исаија рекао o себи: „Видим себе сличног коњу лутајућем без јахача. Ко год га нађе, седа на њега и језди на њему до миле воље. Када један јахач остави коња, други га узјаше и поступа тако исто, па и трећи итд.“ Овај велики подвижник, за кога су сви c дивљењем говорили да је достигао савршенство, рекао је то o себи или из смирења или из сећања на доба свога несавршенства. Главно је, да је ова реч истинита у односу на свакога хришћанина, који ходи духовно распојасан и необуздан. Тек што је једна страст c њега сјахала, друга га је узјахала. Тек што га је једна заморила и оставила у очајању, друга га је узјахала c обманљивом надом, да ће га она усрећити. Такав човек нема јахача који би га управио правим путем, без скретања ни лево ни десно. Једини пријатељски јахач, кога треба поздравити добродошлицом, јесте свети и моћни дух хришћански. СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то: 1. како је Он прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно, 2. како се душе праведних људи по смрти прво вазносе на небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење. БЕСЕДА о сили коју Бог даде речима пророчким Ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити. (Јерем. 5, 14) Видите, браћо, да је дејство речи Божје различито како према коме! Реч је Божја као огањ, коме се радује праведник, озебао у хладноћи овога света; и реч је Божја као огањ, који спаљује неправедника, кога је овај свет материјални сувише загрејао. Искусни духовници оставили су нам сведочанство, да само име Исус, које верним доноси силу, радост и освежење, – да то име пали зле духове као живи огањ. Тако је са сваком речју Божјом. Код једних она ствара утеху, код других раздражење, код једних утишава гнев, код других појачава; код једних изазива страхопоштовање, код других подсмех. Здравима је мед, а болеснима је мед пелен. Но зашто народ да буде као дрва, која ће се спалити? Зар је народ крив, ако га безбожне старешине и лажни пророци заводе странпутицом? Није крив народ у оноликој мери као његове старешине и лажни пророци, али је ипак крив у извесној мери. Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требало да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона. Бог је, браћо, праведан, и Он зна меру свачије кривице, и неће дати, да неук и мален пострада колико учен и велик. Господе Свевидећи, спаси нас, да не будемо ни слепе вође нити слепо вођени. Укрепи нам срце, да и као вође и као вођени будемо вазда слуге Твоје, и само Твоје слуге. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Kod nas se na Tominu nedelju, baš u nedelju ide na groblje, sveštenici tad na grobovima čitaju molitve, mi nosimo ofarbana jaja, kolače, sveće i grobovi se vinom prelivaju, Mladi Uskrs je, kako narod kaže. Tad nema kod nas liturgije u hramu. Svi su na groblju od 9 do 12 sati.

Једину озбиљну апологетику у православљу имају Руси који су пре револуције имали духовне академије мисионарског типа на којима су се прочавали на пример будизам или ислам.Они тврде да је ислам радикално несторијанство.Зато нећу наводити примере из Курана или Сира(не сура него Сира).А надам се да наши уважени теолози знају шта је то кад већ толико знају о исламу.Најистакнутији шиитски теолог релативно млађи(нема 50) година отворено тврди да је Исус син Божији али да није Бог:Овакве ад хок тврдње о Исламу последица су онога што Едвард Саид назива Оријентализам:Наравно ако нешто не познајемо наравно да нам изгледа као конгломерат свега и свачега.

"...Владару Господе Боже наш који си ликом Својим почаствовао човјека и устројио га од душе разумне и тијела благоликог, тако тијело СЛУЖИ РАЗУМНОЈ ДУШИ..." ...молитва прва пострижења на крају чина Крштења...

Тропар, глас 4. Мученик Твој Господе, Прокопије, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше. Кондак, глас 2. Божанском ревношћу распаљен ка Господу Христу и ограђен силом Крста, непријатељско насртање и одважност си уништио, Свети Прокопије, и славну Цркву си узвисио, веру раширио, и нас просветио. Тропар, глас 4: Мученик твој, Господи, Прокопиј, во страданији својем вјенац пријат нетљениј от тебе Бога нашего: имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости. Того молитвами спаси души нашја.

Страшне су ове слике и све то што се догодило

''На основу извештајâ из готово свих епархија, са жаљењем је установљено да „бела куга“, као грех и као национално самоубиство на одложени рок, све више хара у српском народу. Сабор стога позива свој верни народ на покајање и отрежњење.''

Zapravo, bude onako kako ti duhovnik blagoslovi. Ne moraš ni da postiš, ni da se posebno pripremaš. Ako duhovnik proceni da može, i kaže ti da može, onda može, bez obzira na bilo kakva pisana ili nepisana pravila

Steta veilka, a hvala Bogu svi su zivi i zdravi.

Феноменално. Читао сам релативно скоро једну књигу ”Кљига о прелести и лажном духовништву” и топло је препоручујем. Прелест је замка ђаволова баш за људе који се окрену ка Цркви, а још нису довољно продуховљени. И они прво почну да мисле како су, самим тим што иду у Цркву, бољи људи од других и управо ова гордост их на неки начин истовремено и удаљи од Цркве и Бога.

Срећно Кољиво и на спасење Тијело Христово онима који га данс, сјутра и свагда пимише и примају.

Ah. Istog dana je bila gospodjica kojoj smeta sto se "liturgija" sluzi na crkvenoslovenskom, jer ona to ne razume, ali je primetila da monahinje preskacu citave delove molitve jer mogu kad ih niko ne razume. Da. "liturgija" je bila zapravo vecernja sluzba, ona sa karminom i u pantalonama...treba znati gde si dosao, a manastir Rakovica je izlozen velikom broju posetilaca koji misle da su dosli u izletiste, da je liturgija predstava koja treba da bude kako oni to zamisljaju i da su po pitanjima vere strucniji i od svestenika i od igumanije i od samog patrijarha. Napisati jedan ovakav tekst, a nemati pojma o unutrasnjem zivotu i uredjenju manastira,svedoci zaista o nedostatku ljubavi, ali samog autora teksta. Manastir Rakovica nije turisticka destinacija, a monahinje nisu tu da zadovolje turiste nego da se posvete molitvi, a svedok sam redovno njihove velike pozrtvovanosti i ljubavi prema ljudima. Mozda zato sto sam dosla vise nego nekoliko puta u manastir i sto mi nije tesko da ustanem ranije i prisustvujem i liturgiji tamo...i prilagodim se ja a ne da ocekujem da se ceo svet vrti oko mene i da liturgija i bogosluzenja pocinju onda kada je meni zgodno...u ovom tekstu nema ljubavi koju zahteva autor teksta da primi, a ne i da je daje...samo sebicna ocekivanja. da...neznanje je njiva po kojoj djavo ore...

https://www.pouke.org/forum/topic/31557-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%B8-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B/

Прича се и да је Чола, у разговору са неким Крушевљанима, демантовао да је песма посвећена Милици...

Света дево,моли Бога за нас!

Орадостио ме је овај дијалог. Он показује колико се могу раширити границе академског (понекад празно)словља, улоге медија, на чему честитам Поукама, и, најзад, довести у питање наша "утврђеност у вјери", односно фарисејство. Мислим, да ава Зоран, следећи Блаженог, заузима у овом дијалогу позицију физичара, а отац Сава терапеута - сотиорлога. Обје су људске и по природи хришћанске. Ави Зорану остаје задатак да "оправослави" Августинову физику, која има сљедбенике у једном дисидентском броју савремених физичара, али и да укаже на њену епистомолошку везу са предодређем, предестинацијом и другим Блажениковим учењима, на сличан начин на који су Свети Јован Максимовић и отац Серафим Роуз, а прије њих патријарх Фотије, Григорије Палама, Марко Ефески и други показали његову актуелност у созерцавању Спасења.

Рођење светог Јована Крститеља Преузми аудио

Читање беседе светог Јована Златоуста Јеромонах Рафаило је н бдењу уочи рођења светог Јована Претече прочитао беседу светог Јована Златоустог на овај празник. Преузми аудио

Дајте комплетно житије.

Ако ми посматрамо свештеника као човека моралног или неморалног онда наша вера није вера.На Светој Литургији се спаја небо и земља, ту је наш Господ, Пресвета Богородица, Анђели, Арханђели, Светитељи, сви који се моле за нас и наше спасење. Дакле уколико тада мислимо о моралности свештеника ми немамо шта да тражимо у Господњем храму нити смо део цркве јер нема у нама ни трунке страха Божјег. Нама Господ не говори будите морални, говори да имамо љубави и милосрђа и као принос само тражи покајање, не безгрешност и ко сам ја онда да мислим о Божјем слуги и да му на било који начин судим?

Ово ми слично као кад ми нека жена оте чашицу са освећеном водом говорећи да ћу "сапрати Господа" јер сам се управо причестио. Изгледа није лако одстранити тај "формализам" из умова људских... А о каквој "чистоти" ми причамо ? Па ко је достојан Тјела и Крви Христове?! Друго - опет се Причешће своди на нешто индувидуално а не као дјело Цркве (сабраних вјерника) на Литургији и учешће у Тијелу Христовом. Свако ко вјерује у Христа и литургијским животом то исповједа, треба да се причешћује и сједињује ЗАЈЕДНО са свим вјернима (у свим православним црквама) са Христом и тиме образује Тјело Његово. Црква није нека грађевина или НВО организација, већ управо то - сабрање, заједница... Бавимо се формалностима, а суштину запостављамо.

Канонски (Дионисије Александријски) жене не могу да се причесте за време циклуса. Мислим да је исправан став папе Григорија Великог. Павлов, ако је његов, је недоследан. Свака литургија/недеља је васкрс. Ако је нешто грех, онда је грех и за Васкрс, ако није, онда није никад. Проблем је што канонско право није регулисано, односно ревидирано на нивоу цркве. Зато су људи осуђени да раде по својој савести, што можда није ни лоше.

Двоумио сам се да ли да пренесем и оно „иза завесе“ што се тиче моје преписке са Гласом Концила. Но, како је последња преписка без личних, односно поверљивих ствари, налазим за умесно и пренети их. Odgovor Glasa Koncila: Poštovani, Zahvaljujem Vam za Vaše javljanje i oprostite što odgovor dobivate tek sada. Što se tiče intervjua g. Mladena Ivezića u Glasu Koncila za razumijevanje stava Glasa Koncila ključna je rečenica u uvodu u taj razgovor koji je napisao novinar Glasa Koncila a koja glasi: "Stoga smo zamolili autora da iznese neke podatke do kojih je došao u svojim višegodišnjim istraživanjima i tako, ipak, potakne znanstveni razgovor o toj još uvijek kontroverznoj temi novije hrvatske povijesti." Vaše otvoreno pismo nije doprinos znanstvenoj raspravi o kontroverzi logora u Jasenovcu, pa ga ne ćemo objaviti. U nadi da ćemo naići na Vaše razumijevanje, pozdravljam Vas bratski u Kristu Miklenić, urednik GK-a Odgovor Zorana Đurovića: Poštovani, očigledno je da se naši koncepti o tome šta je nauka potpuno razlikuju. Vaš odgovor potvrđuje moje zebnje da vi niste publikovali taj intervju slučajno. Baš pre neki dan pročitah izjavu akademika Jovana I. Deretića koji "naučno" potkrepljuje tezu da su Hrvati avarsko pleme koje je primilo srpski jezik. Eto jedne teme kojom bi se g. Ivezić mogao baviti i "naučno" je oboriti. Oko svega, budući da se prepoznajem u kongarovskoj misiji, pokušaću predmet predstaviti i na nekoj drugoj instanci. U nadi da ćete pojmiti razliku između nauke i negacionizma, kao između ideologije i vere, o. Zoran Đurović

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/487394/Ovo-je-decak-kome-se-poklonila-cela-Kina

sjajan tekst....

Линк ка теми - Чуда Светог Василија Острошког

Ово је заиста дирљиво и показује сву силу Хришћанства а у љубави и смирености, показује сву светост првих страдалника Христових и доказује колико је истинита заповест — љуби ближњега свога као самога себе.

lepo i istinito