Најбољи чланови

Да, још једна стварчица и напуштам дефинитивно форум који то више није. Сутра, када се десе промене (неминовно је, РТС је почео да дозвољава дијалог и све почиње да пуца по шавовима, информације цуре невиђеном брзином у етар, овај криминални миље око њега се више не да бранити) рећи ћете да АВ није потписао независност Косова. Бићете у праву. Примарни план запада није успео. Истина је, ипак, горка. Бриселски споразум, Газиводе, ЕПС, позивни број, судство, граница, РОСУ на северу, Српска листа као обезбеђење кворума у парламенту... а на крају и као инструмент за довођење албанаца на чело српских општина кроз бојкот избора који (нису учинили раније, када је било безболније)... Ви тражите да се о томе сада ћути. Запад је добио мнооого више од ове власти него од претходне. И наставља агенду. Питање је само ко ће је довршити. Актуелни вођа се довија да ће он то учинити али колико сутра, а њима се жури па доводе следећег који ће имати катастрофалан полаз остављен од АВ. Видите, ја баш вас видим као одговорне што ће сутра доћи зелени на власт. Јер тражите да се о свему лошем ове власти - ћути. Стално питате друге "кога бисте ви?" док ћутите о болести и допуштате да се шири гангрена. То вас је довело и до оправдавања Слоба, и правдања Алека, до жмурења на убијање државе где печењар води ЕПС, керамичар БИА-у, лопов и подваљивач финансије, лезбејка целу Владу, где син помоћника др. Смрта направи масакр у школи, а тужилаштвом аболирани преступник направи масакр у Младеновцу. Слоба је организовао Мегатренд на чијем непостојећем одсеку у Лондону је дипломирао Стефановић, докторирао Шапић и многи други из власти. Они вас воде, а њих је све поставио - ко? И опет кажете да се ћути, није тренутак. Гашић је 2008. био керамичар кад је приступио у СРС, данас има диплому економског факултета из 2003... Тужилаштво је пало на испиту на сто места, али кад један Павле Грбовић на сред РТС-а таксативно набраја за које све прекршаје је пријављен убица из Младеновца и све је склоњено у архиву - треба да будете свесни једне старе приче из нацистичке Немачке. О ћутању. Када су нацисти дошли по комунисте, ја сам ћутао; јер нисам био комуниста. Када су затворили социјалдемократе, ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа. Када су дошли по синдикалце, ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац. Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни." Сећате се љубави овог непоменика са Меркеловом, Шредером...? Е па, видите, по њиховој агенди је све ово раније учињено. Па упоредите песму. А кад дођу зелени, опет по њиховој агенди, задњи стих ће бити звоно за аларм у вашим главама. И тада ћете (се) питати:"А кога смо могли?". Господ би дао. Да смо љубили и храбро исповедали Истину. Овако... Нека нам је свима Свеблаги у помоћи, јер и кад брат неће - Он хоће... Сретан останак на форуму. за @JESSY и @obi-wan Видимо се у Литургији.

Мали је ђавоиман - када ј е мали чинио свој крвави пир, он је био опседнут деоном. Зајдено са њим у очи те деце гледао је демон, демон му је давао инструкције, снагу и крваву вештину! Друго је питање како се дете уподобило да га демон обузме, а ако се уподобило значи да је у детету прегажена последња људска црта коју је Творац усадио у њега створивши га. Ђавоиман човек може да се пење по зидовима, исто тако дете опседнуто демоном може да убија људе из пиштоља великог калибра бруталније и прецизније него револвераш и каубојских филмова. Осим тога, тај крвави пир демони су и припремали и координисали, преко људи, наравно. Родитеља, мреже и осталог. Осим тога то се десило у близини Храма св. Саве, на дан св. Николаја, на часу Историје (велико И). Деца, побијена деца су Мученици, лично верујем да можемо да им се молимо исто као што можемо да се молимо за њих. Та деца-Мученици су залог, један од, да се Србија пробуди - не да демострира са оним факинима вечерас, него да одлучно, са Црквом, влашћу, стручњацима, мало јавно а ВИШЕ тајно, направи стратегију како да се након комунизма, ратова, санкција, губљења индентита, окупације ове модерне и ове преко интернета - како да градимо своју државу и како да одгајамо нашу децу! То захтева бруталан, драстичан заокрет. ПС Мали-зли-убица, отелотврење зла, ј еубијо децу пиштољем тзв. "дуга деветка", то је велик калибар, који снажном човеку једва остане у руци прилико пуцања, од детонације. Мало је децака тог узраста који би могли да одрже такав пиштољ прилико пуцњаве...а посебна је прича да је он уживао док је са више десетина метака, велиог калибра касапи тела из којих је пљуштала крв његових вршњака. То је отелотволење зла. Набруталније убице светске тешко да би имале снаге за тако нешто. Посебно због тога јер је он убијао без разлога, са неким баналним "разлозима". Он је "оверавао" убијену децу.

IDOL MU KRIMINALAC KRISTIJAN Profil masovnog ubice iz Mladenovca: Najbolji drug rijaliti zvezde, hvali se divljačkom vožnjom i imidžom "ŽESTOKOG MOMKA" WWW.BLIC.RS Uroš Blažić (21), koji je jutros uhapšen pod sumnjom da je u okolini Mladenovca ubio osam osoba, a ranio 13, na društvenim mrežama se hvalio imidžom "žestokog momka", idol mu je... Па кад може Бабић на рампи, Митровићев син на тротоару, кад и сам председник пита "што мене нисте звали да по дану без маске рушим Савамалу", кад децу успављују "Бајке из подземља", кад су (очигледно и свима јавно познато) у ријалитијима криминалци и њихове верне другарице проститутке, кад је Кристијан у школи на снимању спота а деца га салећу за аутограм, кад је директорка школе партијски кадар И мајка врачарског криминалца - шта је ДРУГО могло да се очекује? Наравно, сад ће власт - уместо да ДЕКРИМИНАЛИЗУЈЕ и телевизију и своје редове - одузимати оружје становницима (да не буде освете коме? тим криминалцима?) док овог јуре 600 полицајаца по Младеновцу а он се САМ предао у КГ. И зна своја права и има адвокате. Као и клинац из ОШ. Пун оружја, пријављиван и нико му ништа није смео/хтео/могао?!? И сад ће Милан опет рећи да ни АВ ни власт нису криви, и да треба да се ујединимо... Да се ујединимо са криминалцима, лоповима, лажовима и убицама? Доста.

Један број православних стручњака тврди да се у Украјини разрађује сценарио нове уније и да се земља води ка покатоличењу. Да ли се слажете с таквим оценама? О томе директно говоре и представници католичког света и ПЦУ. Конкретно, још 17. априла 2018. године поглавар украјинских гркокатолика Свјатослав (Шевчук) jе на састанку са амбасадором САД у Украјини нагласио да је стварање тзв. Православне цркве Украјине само први корак на путу постизања јединства Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ) и Украјинаца који себе сматрају православнима. Други корак ће бити екуменски дијалог између унијата и „уjедињеног украјинског православља“ о обнављању поменутог јединства. Да се овај свеобухватни план већ спроводи потврђује, између осталог, и чињеница да су сасвим недавно и УГКЦ и ПЦУ заједнички прешле на нови календар. У целини, с обзиром на то да су за реализацију пројекта ПЦУ лобирале парламентарне снаге блиске УГКЦ, а гркокатоличко руководство подржава напоре званичног Кијева и расколника да униште Украјинску православну цркву, намеће се крајње јасна слика. Унијати желе да остваре ликвидацију УПЦ, уливање њених остатака у ПЦУ, а затим и претварање организације Думенка у католичку структуру. Занимљиво је да Ватикан подржава одговарајуће процесе. Римски папа се већ истакао што је примио лидера ПЦУ, а надбискуп Лавовске надбискупије РКЦ Мечислав Мокшицки је директно изјавио да је оснивање тзв. Православне цркве Украјине позитиван догађај. Заузврат, Думенко сматра да су кључеви уједињења ПЦУ и УГКЦ у Риму и Константинопољу. Речи вође украјинских расколника нису лишене логике, јер Фанар и РКЦ отворено показују жељу да обнове молитвено и евхаристијско јединство. А сасвим је могуће да је формирање нове уније у Украјини – на бази ПЦУ и УГКЦ – неопходно Константинопољској патријаршији и Ватикану као доказ да је поновно уједињење православних и католика без промене догмата њихових учења остварљиво и стварно. Представници српске интелигенције недавно су упутили отворени апел у одбрану светиња и верника УПЦ. Какав је тренутни статус УПЦ, да ли се притисак власти на њу смањио или повећао? Један од посланика председничке партије „Слуга народа“ недавно је јавно рекао да ће за месец дана Украјинска православна црква престати да постоји. Највероватније, то ће се десити као резултат доношења Закона о забрани УПЦ у Украјини. У ствари, Црква је била стављена пред једноставан избор. Или ће УПЦ пристати да изда православну веру и споји се с расоклничком ПЦУ, или ће њена даља судбина бити уништење и служба у катакомбама. А да би донела „праву одлуку“, настављају систематски да врше притисак на њу. У току је велики талас заузимања храмова УПЦ, њени епископи су послати у затвор или у кућни притвор, верницима није дозвољено да се моле чак ни на територијама које су њихово приватно власништво. Иначе, тренутно су две епархије Украјинске православне цркве – Лавовска и Ивано-Франковска – скоро потпуно уништене. На сабору у Феофанији УПЦ је донела одлуку о својој потпуној независности. Може ли се то сматрати аутокефалијом? Каква је позиција РПЦ у вези с овим питањем? Аутокефалност се не може самовољно прогласити. Ово ће одмах бити квалификовано као раскол. Наравно, одлуке „феофаније“ су груби канонски прекршаји. УПЦ је дошла до њих, покушавајући да угоди властима. Међутим, овај подухват је пропао. Непријатељи су, увидевши уочену слабост, с још већом снагом напали Украјинску цркву, која је, не добивши ништа заузврат, сама себе отерала у раскол. Замислите само да је на исти начин деловала Митрополија црногорска-приморска. И уместо активне борбе за своја права, одржала „сабор“ и тамо прогласила своју „потпуну независност“ од Српске цркве. Сигуран сам да такве антиканонске акције не би баш наишле на разумевање и подршку на нивоу СПЦ. Стога резултате „феофаније“, посебно престанак помињања Његове светости патријарха Кирила, сматрамо отвореним вратима за клизање у раскол. По речима поглавара Руске цркве, свештенство УПЦ има право да не испуни безаконе захтеве за непомињањем патријарха, а лаици да очекују од свог свештенства да ће извршити такав помен и сачувати јединство Цркве. Александријски патријарх је оптужио патријарха српског Порфирија да Српска црква наводно не примећује „инвазију“ Руске цркве на афрички континент. Колико су ове оптужбе оправдане? Може ли се рећи да је РПЦ прекршила каноне стварајући свој егзархат у Африци? Прва парохија РПЦ у Африци појавила се 1914. године у Египту, тада су почеле да се појављују све више – 1920. освећена је црква у Тунису, 1922. створена је парохија у Алжиру, 1927. руске православне парохије су отворене у Мароку. Александријска православна црква присутна је од древних времена, али је територија њеног ширења била ограничена на Египат и Либију. Тек око 1930. године александријски патријарх Мелентије прогласио је ширење своје јурисдикције на цео афрички континент, што је почело да се оличава у стварним акцијама тек у другој половини ХХ века. Библија позива на избегавање оних „који чине раздоре“ у Цркви (Рим. 16:17), тако да је Православна црква веома строга према проблему раскола. Односи између Руске и Александријске цркве су донедавно били најбољи. Али, нажалост, они су обустављени 2019. године након што је александријски патријарх Теодор, под спољним притиском Запада, признао расколничку псеудоцркву у Украјини, иако је раније обећао да то неће учинити. Да подсетим, патријарх Теодор је 8. новембра 2019. званично признао ПЦУ. Штавише, 13. августа 2021. је саслуживао са Думенком на литургији на острву Имврос, што је аутоматски учинило предстојатеља Александријске цркве саучесником раскола. Исходећи из тога, као и реагујући на бројне апеле свештенства Александријске патријаршије, које ниjе желело да буде саучесник у расколничким делима патријарха Теодора и које је жудело да остане у канонској цркви, у децембру 2021. Синод РПЦ донео је одлуку да формира Патријаршијски егзархат Африке. Дакле, није било кршења канона с наше стране. Такође, имајте на уму да смо дуго чекали пре него што смо предузели такав корак. Чекали смо искрено покајање патријарха Теодора за грех раскола. Није уследило и морали смо да водимо рачуна о очувању истинског православља на афричком континенту. Какво је стање егзархата на чијем сте челу у овом тренутку? Како Африканци доживљавају нову мисију Руске цркве? У протеклих годину и по дана Патријаршијски егзархат Африке отворио је више од две стотине парохија у 25 афричких земаља. Поред литургијског живота, покренути су и многи хуманитарни и едукативни пројекти, преводи књига на локалне језике и још много тога. Оснивање и активан рад егзархата изазвали су велику пажњу Африканаца према РПЦ. За многе је драгоцено то што наша црква има древне корене који потичу од времена апостола, то што смо традиционална и конзервативна црква која не дозвољава људима да мењају или поништавају учење Библије о моралним и породичним питањима у корист модерних идеолошких трендова који долазе са Запада, као и да РПЦ никада није била црква колонизатора. Африканци показују велико интересовање за нашу мисију. Уосталом, искрено говорећи, ми смо добили тешко наслеђе после Грка. Стиче се утисак да нису покушавали да изграде нормалан црквени живот у Африци. На пример, морамо да упознајемо Африканце са постом, Тајном исповести. Све нам то ствара одређене потешкоће, али, с друге стране, отвара и широке перспективе за прави мисионарски рад и просветитељство. Велику пажњу посвећујемо образовању и верском и световном. Неколико десетина студената из Уганде, Кеније, Танзаније, Нигерије, Руанде, Бурундија, Камеруна, Централноафричке Републике и Мадагаскара већ је послато на студије у руске богословске школе. Истовремено, у Москви су одржани краткорочни теолошки и пастирски курсеви на енглеском и француском језику, након чега су грађани Централноафричке Републике, Нигерије, Малавија, Камеруна, Јужне Африке, Демократске Републике Конго, Обале Слоноваче, Тогоа и Мадагаскара рукоположени у свештенике. Да би се повећала квалификација свештеника и лаика, покренути су богословски онлајн-курсеви на Московској духовној академији на енглеском језику. На њима се обучава 160 Африканаца. Што се тиче световног образовања, Руска православна црква је отворила основну школу у ЦАР и образовни центар у Танзанији. На хуманитарном правцу, РПЦ има суштински нови приступ решавању проблема опасности од глади. Иако смо повремено делили храну гладнима (у Кенији и Нигерији, на пример), сада се ипак више фокусирамо на обезбеђивање локалних афричких пољопривредника семеном и/или ђубривом и на тај начин им помажемо да уберу већу жетву. Овакви пројекти су успешно реализовани у Танзанији, Малавију и Кенији. Наша визија је – дати штап за пецање, а не рибу. Црква помаже и жртвама природних катастрофа, као што је, на пример, циклон Фреди у Малавију. Афрички егзархат има два сиротишта у Кенији и једно у Камеруну. Активно преводимо и публикујемо православну књижевност на афричким језицима, не само широко распрострањеним, као што је свахили, већ и као што су ачоли (Уганда), тив (Нигерија), бемба (Замбија), кирунди (Бурунди), кикују и тирики (Кенија ), малгашки (Мадагаскар) и други. Ово је наш допринос очувању и развоју афричких језика који се користе и за богослужење у нашим локалним парохијама. Свети Петар Цетињски је пре него што је предао своју душу Господу рекао митрополиту црногорско-приморском Петру ІІ: „Моли се Богу и држи се Русије!“ Шта данас уједињује наше цркве, народе и земље? И може ли се рећи да у светлу садашњих изазова пред којима се налази православље, Руска и Српска црква треба да формирају стратешки савез? Уједињују нас братске везе, заједничка историја, а нарочито жеља да живимо у Духу Божјем. Верујем да је наша заједничка мисија да заштитимо традиционалне вредности, ону нормалност без које је немогућ правилан развој човечанства. Такође сам уверен да ако Руска и Српска црква стану раме уз раме, онда никакве јереси и расколи неће моћи да уздрмају васељенско православље. А формат таквог стратешког савеза мораjу, ако таква идеја буде одобрена, да развију наши поглавари уз подршку Синода. Ваше високопреосвештенство, на крају нашег интервјуа, били бисмо вам захвални на поуци нашим читаоцима и српској јавности. Треба увек и у свему да се држимо Бога, да верујемо у Њега и Његову безграничну милост. Ако успемо на овом путу, и најтежи проблеми и кризе биће решени. Нека Господ чува српски народ, а Богородица својим омофором закрили нашу браћу и сестре на Косову и Метохији! Just a moment... WWW.PECAT.CO.RS

Извор: Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице VIDOVDAN.INFO Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“. Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“. Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим. Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи. Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога. Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему. Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице и беднице. Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста. Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима. Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба… Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину. Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он. Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића. Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много. [1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA [2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g View full Странице

Antiohija - arheoloski muzej

Главни проблем у целој овој ситуацији је то што људи из Цркве не успевају да дају довољно добре одговоре на питања која свет намеће, па тако будемо у неком међустању, примећујемо да нешто не штима, али не знамо одговор, а то незнање ствара нелагоду и губитак храбрости. У задњих стотинак година свет се толико променио, да ми више скоро ни не успевамо да видимо колико су многи данас ,,фундаментални" елементи нашег постојања заправо само до јуче непознате ствари. Нпр. патријархалне породице где је хијерархија била неупитна, свега пар генерација пре нас биле су уобичајена појава. Данас, и људи из Цркве су полуфеминисти и пристају на идеолошка тумачења где је некад ето ,,жена била потлачена и онда дођосмо ми левичари и ослободисмо је канџи патријархата, па ћемо сад да ослобађамо и педере, и јазавце, и кишне глисте...". Та прича је прошла јер су успели да подвале како је ту ствар пре свега о способностима, без умећа стицања врлине, па ето жени је некад у патријархату било забрањено да буде лекар, а данас знамо да може да буде добар лекар. Готово сва занимања на овом свету, на неком просечном нивоу, може да обавља сваки просечно бистар човек, тако да у одсуству једног, могу тројица на истом послу да га замене. И тако дођосмо до тога да је сваки човек замењив, јер је поистовећен са својим способностима (прича о вештачкој интелигенцији). Човек је на правој животној позицији само када је његова незамењивост као личности поистовећена са његовим незамењивим радом. Рад Николе Тесле је незамењив, али рад хиљада коректних стручњака који немају црту аутентичног талента, увек може хиљаду других да замени. Ипак, пошто се на послу не ради само о послу него и о друштвеном статусу, месту узора, дисциплини, те послове су често узимали мушкарци. За већину људи, у овом случају жена, већи је домет је да се размноже, и у томе ће наћи то по чему су апсолутно незамењиви, јер нико други не може да буде родитељ твом детету, наравно и посао је ту колико се може. А историја нам је ипак показала, колико год то некоме увредљиво звучало, а нема разлога, да су дарове фундаменталних доприноса науци, уметности, филозофији и теологији, у већем броју имали мушкарци. Тумачим то чињеницом да је женама дато да већи део животне енергије од мушкараца, по природи ствари, морају да посвете деци. Даље, апостол Павле и његов говор о односима полова, постаде јако непопуларан, хришћани се извињавају због Павла. ,,Знате није он то тако мислио, то не значи то..." Па наравно да не значи, нико није ни мислио да значи малтретирање и обезвређивање, али пошто су легли на наратив о злом патријархату, имају потребу да се извињавају. Женама је одузета женственост, и просвећена телесност, мушкарцима предводничка, главешинска улога, па је резултат свеопшта криза брака, секса, појава жена са испупчењем у пределу удубљења, кастрираних мушкараца, правог насиља, лажних пријава насиља... У Цркви се то манифестује споном жене и духовника где она добијајући савете од више инстанце има кредит да свом мужу буде глава јер ,,рекао је духовник", исто се дешава на нивоу државе, јер центар поверења је изван породице, ,,свака породица је потенцијални извор насиља, али зато је ту држава да уређује унутрашње односе." Отуда су и једним делом проблеми са еросом код црквених људи, јер се жене егоистично, а мушкарци мазохистички поистовећују са духовницима. Због тога је Апостол Павле рекао оно да жена пита мужа. И да поентирам са патријархом, свака му част за ову конкретну ситуацију, нека говори стално тако, пренемагање око ,,пристојности" је смешно, али бих волео да се дубље говори о узроцима ове проблематике. Нисам се сложио када је узроке насиља свео на насилне мушкарце (јер то раде феминисти), иако у тим конкретним случајевима они јесу узрок, али много дубљи узроци леже иза тога, у томе како дођосмо до те ситуације да су односи између полова толико нарушени, а чини ми се да то доста везе има са феминизмом.

Хвала пуно! Ради са људима (вози такси), упознаје разне девојке, али све је то јалово... кратке везе или за једно вече, ето на то је налетао у таксију. Покренула сам ову тему јер се затворио, мама нам је преминула крајем децембра а обоје смо јако везани за њу... Не видим да му је више стало да се упознаје. Ја сам у другом граду, удата, а кућа тамо празна, пуста... Молићу се да нађе неку душу сличну њему, да напуне кућу, све ово сад је претужно али не губимо наду ни у вечни живот, ни у Васкрсење, ни у спасење, и нека буде воља Господња...

Crkva Vaskrsenja Gospodnjeg, Jerusalim

...

Cuveni grad Antiohija (istorijska Sirija, sadasnja Turska)

Pravoslavne crkve u Iskenderun (Turska - Antiohijska Patrijarsija)

Владислав Петковић Дис – Можда спава Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ. У сну своме нисам знао за буђења моћ. Ја сад једва могу знати да имадох сан. И у њему очи неке, небо нечије, Неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, crape звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан. He сећам се ничег више, ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил’ те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних; He сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам. Али слутим, а слутити још једино знам. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад И те очи, и ту љубав, и тај пут среће; Њене очи, њено лице, њено пролеће У сну видим, али не знам што не видим сад. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад: Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме oceћa, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси цвет. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; He знам место на ком живи или почива; He знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас. Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.

Drevna saborna crkva sv. apostola Petra, Antiohija (Antakya), Turska

Колико је мени познато, једина муниција са осиромашеним уранијумом коришћена у бомбардовању Србије је граната 30 мм испаљивања из А-10. По америчким статистикама, испаљено је 31000 таквих граната, при чему свака граната садржи око 300 грама ОУ. То значи, око 9,3 тона ОУ је бачено на Србију. Иначе ОУ се користи само као пенетратор у топовској муницији, у ракетама и бомбама се не користи, јер нема сврхе. ОУ је ефикасан у пробијању тенковског оклопа јер има јако велику густину и самим тим велику кинетичку енергију, такође у додиру са кисеоником спознамо сагорева, тако да има два ефекта. При удару сагоревају спољашњи делови уранијумске гранате и долази до самооштрења гранате и тиме лакшег пробијања оклопа и ,после пробоја, запаљивања муниције и горива у тенку. Колико ја знам, Украјинци су добили само муницију са ОУ за тенковски топ 120мм у непознатој количини. Иначе ОУ није страшно радиоактиван сам по себи, али је изузетно токсичан и јако опасан ако се удахне или прогута. А пошто као што рекох у додиру са ваздухом сагорева, и претвара у прах, лако продире у земљиште и воде.

Острашћеност у комуникацији је неретка појава у црквеној кореспонденцији и свети Јероним је дефинитивно покупио титулу „највећи гад над гадовима икад у комуникацији,“ мада је било пуно такмичара, и вероватно га нико никада неће престићи. Ја се слажем да то није лепо, и лично волим уљудну комуникацију (сматрам да је, према речима једног писца, неуљудност донекле кукавичка јер је могућа само тамо где знаш да нећеш добити по њоњи због ње), али не можеш рећи да то није „предањски.“ Апостол Павле био поприлична прзница, нпр. када су га изнервирали они који су инсистирали на томе да јелини морају да се обрезују њима је одбрусио себи да одсеку целу ону ствар доле (Гал. 5:12), узвишене апостоле (оне који су познавали Христа) крстио слугама сатаниним кад су га изнервирали из истог разлога (2 Кор. 11:13-15), итд. Cвакако није био неко ко не би одбрусио, на врло ружан начин, онима који су га изнервирали. Ево, сада љуцкоправаши спочитавају Јовану Златоустом да је антисемита, само због коришћења те неуљудне реторике, е сад, да ли би ти Златоустом, да си живео у то време, рекао да спусти мало лопту, јер ето, могу неки непријатељи то да искористе као муницију против Цркве? Наглашавам да се фундаментално слажем с тобом, и против сам неуљудности, али само кажем да не можеш да тврдиш да то није традиционалан начин комуникације.

Другосрбијанци га неће чути ни овако ни онако, шта год рекао. Сад само имају додатни разлог за пљување и хајку, и за антицрквену кампању којом ће и оне незнавене да покушају да окрену против Цркве. Ако је већ био толико опрезан и са Хрватима и у неким другим ситуацијама, није било згорег да је и сад тако поступио. Не треба давати непотребне поводе мрзтељима. А то "бре", "битанго", јадница", "бедо"...шта да кажем... било би ми занимљиво да чујем које би термине користио за Жељка Митровића, Пецонија, Марића, који су промотери сатанизма на својим телевизијама Када је ове термине изрекао за родно сензитивни језик.

Амин! Достојан!

Na samoj ivici. I najtragicnije je sto zaslepljeni to uopste ne vide. Bog da nas pomiluje molitvama sv. Save i Simeona i svih ostalih svetih Srba. Ova zemlja je, pre svih, njihova.

Prosveta se kod nas namerno i sistemski urusava 20 godina unazad. Namerno i sistemski. Nista od ovoga nije puka slucajnost ili neka kao greska. Nije prosto skliznuce, nego projekat zapada, kao i sve ovo drugo zlo koje seju redom po svetu, a koje gledamo vec decenijama. Krajnje vreme je - mada je trebalo i mnogo, mnogo pre, godinama drobimo o tome svuda - da se sve ovo sistemsko ludilo razmontira do temelja, pa da onda pocnemo novo od pocetka. Nema drugog nacina. Naravno, da jesmo svi mi itekako krivci - jesmo. Upravo zato sto smo gledali i ne reagovali, tj. reagovali smo retko i manje-vise anemicno (setimo se kad su pre par godina pokusali da Desanku Maksimovic izbace na neobavezni nivo knjizevnosti - jedino smo tad bili jasni i bistri, i odma` oborili taj pokusaj). Drugim recima, dozvolili smo da se na zemlji sv. Save zapati najcrnji moguci korov, i kao posle se cudimo sto Nebo negoduje na nas. Ne moze tako. Pokajanje svih pojedinacno i svih nas ukupno, vracanje sebi i Smislu, stalni i istrajni trud na ucenju i prevaspitavanju svih. Svih. A u vaspitavanju dece - obavezna blagorazumna strogost. To je apsolutno jedini nacin.

Плакао сам данас, не из сентимента, него од бола....и огорчења и немоћи: Не иштемо знаке, али поред Храма св. Сави, на дан св. Владике Николаја...на часу Историје десило се нешто што никад није у историји Срба. Не осуђујем, али сам огорчен на: -полуголу етстраду, -риалитије, -на јутјубере који се кезе искривљених лица и глуме лажну срећу, -на надрихумористе који се изругавају "поповима", -на сексоцентрични хумор, -на видео-игрице пуне крви и насиља, -на филмове пуни крви и насиља где су "јунаци" неки неуништиви суперљуди и где се правда дели пиштољем и крвљу, -на све те ИЗМЕТИНЕ које смо примили од "новог света" и које су нам постли начин живота и трендови које пратимо. Огорчен сам гледјући данас минстра Ружића и министрицу Грујичић како се крсте и плачу - то што се прекрстише даје наду; то што је Ружић рекао даје наду - али и показује да смо или окупирани насилно а да нам то нико није рекао, или да смо сервилне улизице. Па, куку-и-леле, ова је страшно....ово што се десило у близини Храма св. Саве, на дан св. Владике Николаја...на часу Историје! Зар нам то није опомена, већа од НАТО бомби? Господо надри-хуморсити који се кезите пред камерама и ништа вам није свето; госођице голосисе и гологузе које врцкате пред камерама, господо јутјуб-дрекавци-кезери-псовачи...јесте ли ви свесни која је ваша одговорност пред ДЕЦОМ? Ако се Бога не бојите; ако се народа не стидите - па јесте ли свесни колика је ваша одговорност према ДЕЦИ? Не тако давно, чак и у безбожном кумунизму - деца су имала страхопоштовања ка наставницима! Данас, наша деца УБИЈАЈУ своје вршњаке и наставнике! Куку-и-леле...тик крај Хрмаа св. Саве, на дан св. Владике Николаја....на часу Историје! Не иштимо знаке....али Знаци нам се сами јављају - страшни и упозоравајући! Претећи! Господе помилуј ту дечицу...

Не верујемо у истог Бога. У последње време читам Куран, Тефсир. Званично смо монотеисти, али из угла Ислама ми нисмо монотеисти. Наш Бог и њихов бог не сличе један другом.

Патријарх за Политику СПЦ је изложена различитим врстама напада и негативних коментара од једног броја електронских и штампаних медија као и од активних, неко би могао рећи организованих, коментатора на друштвеним мрежама. Шта, по Вашем мишљењу, највише генерише овакве коментаре и ко их најчешће упућује? Политичка суштина већине напада, како са леве тако и са десне стране политичког спектра, почива у чињеници да Црква одбија да узме активног учешћа у партијској борби, да се определи за ову или за ону страну, за једну или другу странку. Ми, на жалост, гледамо како се понекад епископи и свештеници уплићу у политику у ужем смислу те речи, односно у политичку утакмицу странака, што некима, који не разумеју не само место и улогу Цркве у друштву него саму суштину њене мисије у свету, изгледа смислено па чак и хвале вредно. Полазећи од чињенице да су се такви, различитим разлозима мотивисани, примери дешавали у даљој или ближој прошлости, поједини људи, неки без задњих мисли а други, бојим се из личних интереса, имају и шире утисак да је активни политички, па и партијски, ангажман свештенослужитеља Цркве, не само нешто што се од њих очекује, него су на исти и обавезни. Такво је мишљење погрешно а таква очекивања беспредметна и јеванђелски неутемељена. Црква инсистира на томе да одбија да се активно укључи у политичку борбу и крене да заступа партијске и политичке интересе једног дела свог народа против другог дела свог народа из више подједнако важних разлога. Први је тај да су партије, како им и име говори, део целине, а Црква представља сабор, целину обједињеног народа Божијег. Она постоји да би обухватала и сабрала све делове у једну заједницу верних. При томе Црква не губи из вида чињеницу да њени чланови који су заинтересовани за политички живот припадају различитим партијама. Управо због тога је бављење, грубље али тачније речено – уплитање епископа и свештеника, који треба да буду духовни оци и пастири свима а не некима, у партијску политичку борбу не само неисправно, него и погрешно, и такво понашање представља грех своје врсте. Ова истина постаје још јаснија када узмемо у обзир феномен да су странке непостојане, флуидне, да мењају своје формате, да се једна дели у више, а више стапају у једну, и још сами припадници странака из једне прелазе у другу, те тако они који су до јуче били противници прелазе на исту страну, и обрнуто. Напросто, принципи странака, иако легитимни и за ту сферу живота разумљиви, јесу релативни, променљиви, припадају тренутку, док је Црква вечна, самим тим увек иста и непроменљива. Због тога партијски ангажман, било каква врста директног или индиректног подржавања било које политичке опције заправо је, народним језиком речено, напуштање сопствене њиве и бављење туђим послом. У томе се открива и други разлог непомирљивости партијског политичког ангажмана свештенослужитеља олтара Христовог и суштине и улоге Цркве у историји. Њена улога је да даје смисао човековом постојању, и с ове и с оне стране гроба; да нуди спасење и вечни живот без обзира на историјске и политичке околности датог тренутка. Ту правила овог света не важе. Суштински задатак епископа и свештеника је да по сваку цену сведоче ову свету истину, а не да јавним опредељивањем за једну или другу страну маргинализују своје послање уносећи подозрења и раздор међу вернике. Црква је ту да обједињује а не да дели, да лечи поделе а не да их продубљује, да спречава а не да појачава сваку, па и политичку мржњу и нетрпљивост. То истовремено не значи да се Црква ни бави политиком у изворном смислу, политиком као начином живота, бригом за опште добро заједнице. Бави се и те како и обавезна је да се бави просветом, културом, вредностима које су обиликовале и обликују идентитет српског народа. Али и унапређењем квалитета свакодневног живота, макар код категорија које су угрожене. Трудимо се да помогнемо народу на Косову и Метохији, породицама са више деце, онима без сталних прихода… Знам добро да недовољно чинимо, али настојимо да чинимо систематски, да би сваког дана поделили више оброка, стипендирали више студената и ученика… ...... Активно сте подржали залагање велике групе стручњака и највиших институција које се баве српским језиком да се не дозволи озакоњење родно сензитивног језика, указујући да таква законска решења утичу и на перцепцију стварности и традиционалних односа, осим што представљају насиље над српским језиком. Да ли сте, у међувремену, добили неки одговор државних институција у вези са Вашим позивима? На жалост нисам добио никакав одговор. У сваком појавном облику проблем Закона за који се интересујете је фундаменталан. За почетак, са државно-правне стране, Закон је противуставан. То је оцена многих правника, експерата које смо консултовали, али што је најважније то је оцена Секретаријата за законодавство Републике Србије. Ако народни посланици гласају и, свесно или несвесно, изгласају противуставан Закон једном, ко гарантује да неће то урадити још који пут. Питање родно сензитивног језика, како је дефинисано у Закону је екстремно насилна и најрадикалнија реформа српског језика од Вука, до данас. Прави језички масакр, назван џендеризација српској језика. То је незабележена дискриминација огромне већине грађана; читаве наше националне заједнице у Србији. На жалост то није једини, а чини ми се ни највећи проблем са тим противуставним Законом. Предвиђено је да то буде кровни, свеобухватни закон, платформа за имплементацију тзв. Истамбулске декларације, тако да ће, законски бити афирмисана могућност да нпр. адолесценти мењују пол, хормнима или хируршки. Законом се уводи обавеза да у свим областима и занимањима, без обзира на специфичности, тежину и слично, ради једнак број мушкараца и жена. Уз то силна бирократија од предузећа до сваке установе треба да прати и кажњава свако одступање од примене. Наравно да жене и њихова права, од овог Закона, неће имати никакву корист. Не желим, поготово у ово празнично време, да већ постојећој глобалној атмосфери стрепње и забринутости придодајем нове тешке боје, али овде се не ради о утисцима, него о начину постојања, о животу, о вери у Христа, мојој личној, и о вери читавог народа, читаве Цркве, тако да немам право да не подигнем глас упозорења, онолико колико буде потребно. Црква неће издати саму себе.

Владика Иринеј бачки: СПЦ се одлучно огласила против француско-немачког плана - 29.12.2023, Sputnik Србија SPUTNIKPORTAL.RS Српска православна црква се одлучно огласила против француско-немачког концепта за решавање косовско-метохијског проблема, каже епископ Иринеј бачки за „Печат“.

НЕСТОРОВИЋ НОВИНАРУ Н1: Са Ђиласом сигурно нећу у коалицију, они су преваранти (ВИДЕО) WWW.NOVOSTI.RS Бранимир Несторовић говорио је за Н1 након изборних резултата. Какав царски одговор

Pre dolaska Vucica na vlast nije bilo granice - iz Srbije se islo u severni deo kao u Nis. Sada je granica, carina, zabranjuje se ulaz DRZAVNICIMA i episkopima da udju bez dozvole "kosovara". Hapse se ljudi, granica je "skener" pomocu koje se hapse mnogi ljudi, a da je nema nikada se n ebi znalo ko i kada ulazi iz Srbije na KiM. Pre dolaska Vucica na vlast energetski sitem je bio u rukama Srbije, sada je predat Albancima. Pre dolaska Vucica na vlast civilna zastita je bila, niko nije mogao da kroci na sever KiM bez dozovole Srba. Sada se haose ljudi vojska i specijalci, umesto SRPSKIH, dosli su albanski i hapse, maltretiraju, ucaju, bacaju sok bombe, vrse racije, plase, tuku, ranjavaju, otimaju zemlju iprave VOJNE BAZE uz granicu sa Srbijom. Pre dolaska Vucica nisu imali pozivni broja, sada imaju. Pre dolaska Vucica Srbi su imali svoje sudije, svoje tuzioce, svoje skupstine opstina. Vucic je to predao, predao opstine da bi zatim 10 godima moljakao "zajednicu srpskih opstina". Pre dolaska Vucica....Srbije je "gubila", a sa dolaskom Vucica Sbija vodi 11,5: 0.

Цитираћу и о.Оливера Суботића: За почетак, навешћу догађај који се десио на Светој гори средином 20. века, а записан је у књизи о Старцу Јосифу Исихасти коју је написао његов верни ученик, о. Јефрем Филотејски. Једнога дана, у скит старца Јосифа Исихасте дошао је непознати посетилац. Старац је том посетиоцу рекао да код њега постоји неки озбиљан проблем, иако га је први пут видео у животу. Рекао је и то да не може рећи конкретније о чему је реч и затражио је да дође до његове келије после поноћи, пошто се он помоли Богу. Те вечери се кроз духовни разговор са Старцем открило да је посетилац био академски богослов који је написао књигу у којој брани теорију еволуције. Када му је то исповедио, упитао је старца Јосифа како је знао да уопште постоји проблем, а овај му је одговорио да је осетио велики смрад од њега чим му се приближио. После разговора, старац Јосиф га је оштро укорио за јерес, рекавши му да није добродошао у његову келију све док се не одрекне свог неправославног става. Шта можемо закључити из овог чудесног догађаја? Облагодаћени светогорски Старац је енергијама свог ума директно прозрео какав је „мирис“ Дарвинове теорије еволуције и колико је опасан покушај да се она подржи или оправда од стране академског богословља, тачније оне врсте богословља која се ослања примарно на разум. Управо ту се налази одговор на питање дубљег узрока дебате која је још увек актуелна међу српским теолозима: она се суштински тиче метода академског богословља којим оно долази до истине.

Релативизација православне еклисиологије и раскол Москве и Цариграда - цепање православља уместо покајања католика. По плодоима се познаје. И тек ће да даје плодове та релативизација наше еклисиологије. Плус на општем теолошом плану биће весело а већ јесте.

О К Т О Б А Р 2023.

Говоре како је Русија далеко...кад оно 700 км. само.

Stari Grad - Jerusalim

Хомосексуализам је званичнио и био у психијатријском DSM приручнику као ментална болест све до децембра 1973. када су се активисти изборили да се, из идеолошких разлога, избаци из приручника, a 2013. су обрисани и последњи заостали репови.

Na ovo nemam komentar osim da svako ima pravo na svoje mišljenje.

Pravoslavno arapsko-tursko selo Tokacli/Jneido (juzna Turska, jurisdikcija Antiohijske patrijarsije)

Исто тако говоре и ови што су отишли у "катакомбе" за покојним Марком који се звао Артемије. И они су доживљавали преображаје на описани начин. А пред Богом ћемо бити ЗАЈЕДНО СВИ о Другом Доласку. Ако је Перо могао да прими Матеја на Христову реч, без проблема бих и ја Вучића. До тада, бићу Петар пре Господа. Шта би ти као доказ за председника? Да му је брат изгубио личну карту и годинама није пријавио него су други отворили фирму на његово име? А АВ је помогао да бата не настрада јер нија на време пријавио.🙄 Колико треба да будеш глуп од 1 до 100 да поверујеш у овај јединствен у историји Србије случај? И верујеш на реч да је снимак са рампе страхота коју други не би требало да гледају због менталног здравља - реч о нога који је показивао слике ЈАВНО из Ритопека? На реч човеку који је једини видео полиграф Радојичића и сведочи да Радојичић не лаже? Може овако колико хоћеш, него ово су за тебе докази у истој мери колико су мошти докази Божијег присуства једном атеисти. Ти верујеш у оно што ти се јавило па нека све око тебе гори. Ех, Милане, кад у војску пођеш... Можеш моју капију да прођеш... Јер сам био '91 и '99 ал' нећу '23... Ево, буди добар па наведи таксативно шта тзв Косово није имало а шта сад има од 2012. до данас? И остави претходне, јер је и претходнима био крив претходни, а пре претходних је био тај исти Слобо који је, рашчупан и избезумљен, изашао и потписао капитулацију јер му бомба паде преблизу његовог бункера. А тадашњи министар информисања (ко то беше?) је по медијима звонио из свег гласа да смо победили НАТО! О темпора, о морес! Него, можеш ли ти замислити АВ и Ћурувију заједно пред Господом? Слоба и Стамболића? Звездана и Зорана? Ја могу. Што не значи да први нису криви. Господ је велик, а људи имају начина да се покају и у задњем даху, као разбојник на крсту. Треба ти ашов да се дубље укопаваш?

Домаћи рад једне шестакиње

Prema poslednjim informacijama Srbi su ispregovarali povlacenje jedinica Rosu sa severa do 15h danas, kao i pustanje privedenih Srba. Tako se pregovara kad se pokazu zubi i kad se vucicevi puleni iz liste drze pod nadzorom i samaraju. Ovo je kratak predah za hrabri i herojski narod koji je sam rukama i motikama bez ikakve podrske svoje drzave, mislim na drzavu ne na narod srpski, isao na metke i poterao okupatora nazad iz svojih gradova i sela. Ceo dan ceoo celcati dan dok se ono dole zbivalo nasa drzava je cutala i pravila se mrtva.

Од користи би било да Црква изглади раскол са артемитима.

Мени изгледа да @Родољуб Лазић, @Bokisd @Владимир Владимирович Цар1 раде исту ствар као и ови кординатори и комесари, у смислу да дају себи за право да говоре другом како и шта треба говорити, у овоме случају и не било коме, све се наравно правда добром намјером, и злом намјером оних других којима се даје могућност злоупотребе, неки материјал кога у данашњем развоју медија и продикције и не треба много, јер ако је некада доброј групи требао добар менаџер за комерцијалан успјех, данас је само менаџер односно медиј довољан да звјезду или хит направи ниодчега и од никога или како би то Херцеговци рекли од никоговића. Мећитим пита се не прави од гована и само дижу галаму, која је ваљда нека димна завјеса у којој се заглушује или бар са лармом изједначава свака здрава ријеч, култура и Јеванђеље. Зашто би ми онда морали говорити по узусима медијске машинерије, зашто и не ако нам је на корист. Али најприје шта је здрава и правилна ријеч? Којим је она законом прописана који је њен стандард и правопис? То је просто она ријеч која нам је на души, која се мора изрећи, испјевати, измуцати, па куд пукло да пукло, наше свједочанство, наша исповјест, наша мука, наша истина. А не да јецам и муцам на ноте, него како-тако. Како ће свијет реогавати на ту ријеч, па знамо: исмијаће нас, попљувати...разапети. Ипак увјек вјерујемо ономе ко са крста говори или ономе коме су због његовог говора муда у процјепу, његове ријечи нису кимвал што јечи ни звоно што звечи. У крајњој линији остаје питање: "да ли се ми служимо истином, говором, логосом или допуштамо да се истина, говор, Логос послуже нама"? Из чега се види наш однос према језику- говору-логосу, као и мјесто истине, да ли је она у нама и да ли смо њени баштиници или је негдје изван нас. Односно Јеванђељем речено: у том односу према логосу ћемо се оправдати или самоосудити, даћемо одговор за сваку празну ријеч, и за сваки у нама закопани таленат који скрисмо и неизрекосмо оно што је савјест, анђео, Дух Свети или братова молитва полижила у нас, страха ради јудејскога или чега већ.

https://vidovdan.info/zoran-djurovic-sve-patrijarhove-verenice/

„Свети Василије Острошки моли Бога за нас, Основна школа Владислав Рибникар“, написао је Новак на камеру после данашње победе.

Милион замерки СНСу има, и свакој власти...проблем је систем, било која власт да је са овим ситемо....само напомена. Што се Шапића тиче? -Марић је пробледео, испрозивао га је Шапић у лице и с разлогом. Толико емотвно да чак и Марић покаже стид, и буде као мало дете. -Исповедио је личну, породчну ствар, да би Марића ставио на место. -Затим је у истом контесту говорио даље. -Можда то није нека најсрћнија изјава - али истргнута из контста је чиста подметачина човеку. ПОДЛА, ЗЛОНАМЕРНА! -Без политиканства човек је, дакле од почетка говорећи Марићу како непримерно ваља своје заједљиве упадице, до краја емисије говрио да је натупило лудило, и да треба радити да се смире страсти.За то је највише оптужио медије. Показао је састрадавље, без лицемерства, видно узбуђен, и цео контест што је говорио је потпуно исправан, добронамеран у ПРВОМ реду ради родитеља, у другом ради целог друштва - да се смире свађалачке страсти над трагедијом. И не само то, рекао је да је ПРЕ трагедије покренуо пројекте безбедносних зона, да се око школа и других места где су деца, ПРОШИРИ простор, ограничи зона где ће се законски санкционисати да се не продаје дрога, да нема туча - дакле УДАЉИО је дилере од школа и кавгаџије. И то је покренуто ПРЕ трагедије. Ово је ПОДЛА, ЗЛОНАМЕРНА ПОДМЕТАЧИНА - овај клип, нема благе везе са реалним. Ма колико ко критиковао СНС а и њега, то је просто подметачина. Нема шта да му се замери, на његовом нивоу, што се тиче те емисије. ПС Не унтересује ме ни Шапић ни Вучић, али Вучићево је све да буде НАЈБОЉЕ, НАЈ...стручњаци из САД и из Норвешке...па кукала нам мајка ако ће из САД и Норвешке да нам деле савете. У реду, мислио на умањење тог пострауматског стреса. Па имамо ми ЦРКВУ председниче, не мож од ситема оболео Норвежанин да умањи трагедију родитељу, само Бог и Црква могу. Вучић нема црквеност, ВЕЗЕ БЛАГЕ нема о суштини Цркве. Не мерим ником веру, али из изјава се види да је тако...па само Црква може да завида ране и нико више. Али...то је та друштвена болештина наша да нисмо свесни шта имамо. Родитељу може да да наду само Онај Којије победио смрт...Христос. Шта ће њему Норвежан. Вучић кад год прича водимо са 20:0 а све горе, и увек мора све "најбоље". Треба мало да се "умије ладном водом"....за почетак би могао да реагује и да макар сугерише новинарима да не праве неког идола од њега "Вучић спасио, Вучић одлучио"! Па држава има институције. Председник је координатор, није апсолутиста.

Недеља раслабљеног у манастирићу Бела Црква, између села Поповњак и Бељајка.

Gresis rodjace, ovde gde sam ja pravila ponasanja se odlicnno poznaju i postuju. I deca imaju svoje obaveze kao i prava samo sto kod nas se prihvata samo ono sto nam pase. Ono sto ne pase je "diktatura". U slucaju ovog zlocina koliko sam video to dete -ubica je bilo maltretirano od vrsnjaka toliko da je moralo da promeni razred. E ovde vidis onne koji maltretiraju drugu decu izbace iz skole im prebace u drugu, pa u trecu, cetvrtu ... dokle god moogu a ako nema gde dalje onda udare po roditeljuma jer je skolovajnje obbavezno a dete se preda socijalnoj sluzbi. Te se tako sprecava vrsnjacko nasilje i postuju prava dece. Nasilje nema nnikakvo pravo. na zalost ovde je bijeno i unisteno mnogo zivotaa a medju jima i zivot deteta -ubice. On je ubica i klriv je koliko je kriv ali je kriva i skola i drustvo sto nije bilo u stanju da ga zastiti na vreme. A jegovom zastitom bim zastitili i svu oovu ostalu decu.

Суноврат просвете и ауторитета родитеља почиње са петоктобарском обојеном револуцијом. Тад је почела прича о томе како сваки малолетник може да каже "Ја имам права!". Управо прозападни медији, дан данас, бране либерални поглед на свет, у коме постоје права без одговорности. Наравно док си на линији либерализма. Одговорност, нараво без права, почиње кад са те линије скренеш. Наравно сад се праве блесави и то се не праве блесави случајно. Све је јасно ономе ко није изгубио памет.

Ако православни редовно медитирају, тренирају јогу, или ако грле дрвеће да би примили њихову мудрост, користе енергију босанских "пирамида", учествују у програму Моханђи гуруа....онда да, може се рећи да су православни. Нико га није терао да говори о Ђоковићима то што је говорио. Уосталом, он је рекао да не сумња у водитеља, што значи да му није он поставио нека питања која су Додика могла навући да каже оно што је рекао. Дакле, није намештаљка смислу да га је неко испровоцирао да би изговорио оне глупости. Једино што је било некоректно да тај снимак пусте у јавност. Мада се РТС вади да је то неко неовлашћено урадио, али то је на органима да утврде.