Најбољи чланови

@Inženjer Djatlov Ako govorimo o hijerarhiji među istinama, ili o sistemu istina, onda ne znači da ono što je fundamentalno, vjera čovjeka i Boga. poništava ili negira npr Simvol vjere. Nisu se Oci gložili uzalud, npr, teološki stav da Duh i od Sina ishodi, mjenja geometriju zajednice i unutar nje se javlja papski primat, to je jedna te ista stvar, daje i drugačiju antropologiju, zato su Oci tjerali mak na konac. Nisu oni bili protiv hijerearhije, nepokorni i sl, nego su čuvali Bogom datu zajednicu. Zato@Bokisd ima Simvol i pozitivne aspekte, ali ako smo živa Crkva ne možemo samo da se bavimo citatima kao muzej, nego sada i ovde imamo sve svete za molitveni razgovor. Treba biti realan i pogledati oko sebe u kakvom stanju naši odnosi sa bližnjima, izgrađivati zajednicu, pa ćeš onda da vidiš koliko smo savršeni, i da li se odlikujemo ljubavlju među sobom da bi bili prepoznati kao Hristovi učenici. @Родољуб Лазић ima li po tebi bilo kakvog zdravog ekumenizma, ako ima šta bi to bilo, da tebe sad zaduži SPC da vodiš pregovore oko ujedinjenja sa RC šta bi tražio. Kako po tebi vjeruje Gospod u katolike?

Расправа с тобом је као хватање јегуље. Прво причаш једно па, кад те ту човек разоткрије, онда причаш како ниси ни причао то што је побијено, и кренеш у нешто друго и треће и тако редом. Прво си одбацио Милаша са изричитим позивом на Шимрака. Али си прећутао да је Шимрак унијатски бискуп и да тврди да је то наводно писмо доказ за унију. Ниси помињао да се с тим не слажеш, нити си упоозорио на такав Шимраков став, што би било сасвим логично да урадиш. Само си налепио Шимрака преко Милаша који је, као "ватрени православац" погрешно протумачио то писмо. Шимраку, унијати, то не може ни случајно да се деси. Па си се после, када сам ти све то ставио под нос, пребацио на Радонића и причу о аутентичности писма, али без уније. Па си после испоставио две реченице еп. Саве о томе како Св. Василије није био придворни монах код Мардарија и констатовао да је прича из житија о Василијевом противљењу попустљивом ставу еп. Мардарија према унији измишљена. Што је за тебе битно да је прича измишљена? Па битно је јер Василија показује као борца против уније. Да у твојој глави збиља постоји Василијев екуменизам различит од уније, ти не би имао проблем с тиме што се он борио против уније. У ствари то ти је још једна фора - пишеш екуменизам, мислиш унија. Ја ти показујем да то Савино "претпоставља се" не значи да он негира житијску приповест ( ово сам рекао: "Он није одбацио ту тврдњу, него је само рекао да нема писаних докумената. Да је хтео да да негативну конотацију, ваљда би написао: "неосновано се наводи да је био придворни монах, јер за то нема писаних докумената", или нешто слично".) На то ти кажеш: "Сава помиње да нема докумената и то је то" (дакле и даље си на позицији да Сава негира житејску повест). Ја ти поново, још детаљније, објашњавам да то "претпоставља се" значи у ствари прихватање тезе да св. Василије јесте био придворни монах код Мардарија, да би ти сада, у најновијој поруци рекао "нигде нисам тврдио и да ју је децидно Сава одбацио". Ма јок и ниси. И више не полемишеш око Савиног текста јер немаш шта да кажеш. Уместо тога, ти ладно напустиш своју претходну позицију и кажеш како то и није била твоја позиција. Дакле то си ти твоје полемичке форе и фазони. И отуда је ово твоје, мени упућено, "очекивати од тебе је депласирано" класичан пример пројекције у психологији. Што се тиче "дечка", не ради се о клевети за хомосексуални однос, него о односу са девојком која је служила код Мардарија, из које је рођено дете. Беда коју је Мардарије хтео да накачи Василију је било то дете, које је доказ Мардаријевог односа са девојком која је служила код Мардарија. Што се тиче "бесмислености позивања на химнографију", то ти је још једна дрскост, скоро хула. Ако је за тебе исто црквено сведочење о неком светом са виђењем неке историјске личности у народном стваралаштву, онда свака ти част. То много говори о теби. Химнографија је оно како и због чега Црква прославља некога. Синаксар је званичан спис Цркве о догађају или светоме који се прославља. Дакле, то је црквена перцепција некога, у овом случају светог Василија. А он се (ма колико то теби тешко падало) прославља и зато што се борио против уније. Генерално, омаловажавање химнографије и хагиографије, које је присутно код многих либерала, какав си ти, јесте на трагу потирања Предања и ослобађања простора за постпатристичко православље. Па, ако ти се не допада служба и житије (а видим да ти се не допада) ти напиши нову службу и ново житије и пласирај их у новој цркви. Писмо и Шимрак и Милаш схватају као потчињавање папској власти, односно као унију. С тим што Милаш оспорава аутентичност писма, а Шимрак је прихвата. Радонић сматра да је писмо аутентично, али да не указује на унију, а Слијепчевић је склонији да не призна аутентичност писма јер наводи још један текст којим се оспорава аутентичност. Твоје мишљење је потпуно небитно, јер се само приклањаш Шимраку одн. Радонићу (кад те разоткријем за Шимрака). Али врло је тешко из тог писма извући неки други смисао него оно што сматрају унијата Шимрак и епископ Милаш. Или је унија, или је писмо лажно. Иначе, у то време је било много фалсификованих писама (извештаја) латинских мешетара, као што је и оно писмо о тобожњем сабору у Морачи 1654. године којим се наводно признаје папа. Сасвим је могуће да ти мешетари покушају да то ураде и на рачун светог Василија. Осим тога, писмо је, наводно, писано 1671. године у ман. Блажене Госпође у Требињу, а св. Василије није био у Требињу одавно, него на Острогу. Прошле године на скупу о светом Василију у два реферата се, између осталог, указује на неподударност рукописа у том писму са рукописом св. Василија. Али ти истрајаваш на "екуменизму" светог Василија, при чему из тог писма не следи никакав екуменизам него унија.

@Tristatri A šta fali tome? Bog se ne bi raspeo za čoveka da ne veruje u njega. Zbog te vere čovek i ima mogućnost da vrati natrag ono što je od Boga inicirano, i da postane bog, jer ,,bogovi ste". Verovati znači biti, a Bog je postao čovek, dakle veruje u čoveka. Ja sam ovo tako razumeo.

Да, знамо да си ти највећи бачије на Поукама! Е, јеси симпа, морам да признам. Тако је ваљда Кавасила, има у Мајендорфа, кукао и вапио: Томо Аквински, да си наш па да те Бог види и да те ми сви славимо као свеца! - Праштај ми што не могу да цитирам, ова корона ме ударила по памћењу меморије!

Обавезно; та екипа је урадила најкомплетније Добротољубље које постоји. Превели су и текстове са сиријског. Порфирије као загребачко-љубљански је био један од финансијера. - Он је превео целог Платона и написао коментаре и зато је постао био личност године у Словенији. Код нас то може да постане Цеца или неко слични. Ја када преведем целог Августина тражићу да ме прогласе личношћу године у Србији. Не шалим се.

Дискутабилно је да ли човека ширити или га сузити...можемо да филозофирамо до сутра . Мршав или дебео , боље сужен ...да не дође до пуцања ...метафора....сузити се непотребним садржајима, информацијама и додајте чиме све не...ширина почесто оптерећује...сузити непотребне наметнуте жеље...итд. А опет,.. широк у љубави(срцу), милосрђу, доброти...итд ...широк у памети већ је дискутабилно

@Рапсоди I ja sam baš pomislio na to stvarno, pošto upravo čitam Dostojevskog! 😱 Ne znam, nekad mi se čini da je Dostojevski u pravu, a nekad da je čovek mnogo širok, ali da ga treba beskrajno širiti.

Са тобом је немогућа јер си аутистичан. Нападне те логореја (не сећам се израза који Иринеј употреби у расправи са Чанком, али је било у вези са дијарејом), па извлачиш невероватне закључке шта сам ја хтео да кажем. И онда се расправљаш са твојим учитавањима... Лепо сам ти рекао да овде нисам написао књижицу Милашевог обима, него само неке напомене, а из тога ти извлачиш да ја прећуткујем, подмећем, импутирам, силујем текстове итд. Када се критикују у научном свету - који је теби неприступачан - прво се приступа читању на фундаменталистичком нивоу онога што је рекао тај аутор, а не да му се учитава нешто што није рекао. У пак полемици се неко појасни, па се онда уђе у расправу са појашњеним ставом, а не да се злонамерно пројектује како је тај и тај подразумевао то што смо ми интерпретирали, и онда се у самоеротичкој опијености хвалиса како је нешто демонстрирао. Зато што си ти једноумац и размишљаш у категорији аут-аут. Ти слепачки ставови ме не интересују. Да, али није фалсификовано да су постојали сви ти људи и векови. Као што није фалсификовано да је Василије дао католицима, а не православцима спорну цркву, а на то се ниси - што је индикативно - осврнуо ни после 100 прозивки, јер то у твоју талибанску памет не улази.

@Bokisd Ako bismo biće poistovetili sa stanjem, shvatili bi da recimo u velikom bolu nema mišljenja, kad neko slomi nogu recimo, pojma nema šta misli, niti može da misli od bola. Isto tako čovek sa šizofrenijom, Boga pitaj šta misli, ali je i dalje čovek, to pravo niko ne sme da mu oduzme, jer je to njegovo biće, njegova ličnost, koja i ako ,,nije prisutna" psihološki, mi zbog spasenja naše duše, a i zbog Boga i Njegove slike u svakom od nas, moramo da poverujemo da je ličnost tu, a ne da dehumanizujemo čoveka našim naučnim parametrima. Dakle širi je čovek od mišljenja, što ne znači da treba da smo teletabisi i mučemo kao krave jer mišljenje nije bitno, nego sve na svoje mesto.

Делује да је постало неопходно прецизно дефинисати веру тек кад је Црква доспела у полуге моћи. Јустин Мученик је написао како већина хришћана у његово време није веровала да је Христос рођен од девице (иако он сам јесте), модални монархијанизам и адопционизам биле су преовладавајући ставови пре Никеје, а ни аријанизам није био редак, нити га Арије измислио (Арије је био ученик светог Лукијана Антиохијског). Јевреји, који су били мањина, окружени врло непријатељски расположеним хришћанима, и антијеврејским законима, нису могли да приуште да се међусобно прогоне и убијају због сваке ситнице (највећи прогонитељи хришћана су били хришћани), тако да рабински јудаизам није развио концепт ортодоксије, него се развијао у супротном правцу од хришћанства. Стога, у Талмуду су забележене доктринарне расправе, и на сваку тему има по пет-шест супротстављених мишљења, али ниједно се не проглашава за званично.

Јел то значи да је Bazilije manipulira Svitom Stolicom da uzme koji perper?

Hvala, da nije bilo velikoga raskola da li bi u simbolu vjere stajalo: u Duha Svetoga koji od Oca ishodi"? Ne. Da li bi time istina vjere bila drugačija? Ne. Na jednom sasvim površinskom nivou: da, govorili bi drugačiji Simvol, ali nije neka jeres nešto što odrđuje vjeru u suštinskom smislu, kao što veliki raskol nema nikakav uticaj na vjeru pravoslavnu. Na pravu vjeru. U Crkvi vjerujeje i Bog, vjeruje u čovjeka, Atansije kaže: Hristos je spasenje ne samo čovjeka nego i Boga. Šta je ovaplоćenje Sina nego izraz vjere Božije u čovjeka. Ugovor, Zavjet, Stari i Novi ili neki lični koji polaže čovjek, nema samo jednu stranu, vjeru čovjeka u Boga, nego prije svega vjeru Boga u čovjeka, Bog vjeruje u svakog od nas. Otuda dostojanstva. Jasno je da samo biće jeste, istina o biću je izvod uzet sa bića, volim da objašnjavam kroz muško ženske odnose jer je vrlo pogodno, dvoje se vole, jedno je ljubav njihova o kojoj oni ne znaju ništa, (npr ne znaju da je to nestvorena energija koja od Boga ishodi i da su njome dovede u poredak/sisitem Carstva Nebeskog), ali znaju da učestvuju u ljubavi, kao što i postoje i ako neznaju filozofije. On njoj govori pjesme ona njemu uzvraća, ti govori su izvodi-izrazi iz ljubavi, ukazivanja na ljubav izrečena na milijarde načina, i koji je pravi i istinit? Svaki. Međutim ako ljubavi-blagodati nestane, svi ti izrazi, sva poezija, nauka, teologija je ništa, čak ne ništa, nego varka i obmana i narоčito onda kada je doslovna - tačno onakva kako je rečena ili otkrivena. Opet ukoliko se ljubav-blagodat vrati oni mogu da se nazivaju i pogrdnim imenima da šene, da se glupiraju, da se biju ili ponasaju bilo kako, sve to će biti sveto i od nijh međusobno prepoznavano kao izraz ljubavi. Isto važi i za vjeru, Crkva je u posjedu savršene vjere jer u Њој Бог обитава, не толико због древних или данашњих отаца који гријеше, грешни су. Ако напримјер ја вјерујем у Бога онако како Он вјерује у мене онда је моја вјера савршена и ићу тамо гдје ме Бог води, ако баш најбоље не разумијем шта је вјера Божија за мене онда ћу ићи као магаре, али ићу. Сад истражујемо светог Василија, има то у књигама, али није свети Василије само говорио, он и данас говори, бити у Цркви значи бити једно са њим, имати га при руци за савјетника исто као што имаш Ђуровића на Поукама, наравно неће свети Василије да типка, али ће да ти објави на неки погодан начин ако му се обраћаш поводом нечега. Ако си у правој вјери онда си бог, то је само на други начин речено "бог по благодати" јер оно што Бог вјерује за тебе, је његова воља, а Божија воља је друго име за благодат-енергију-љубав, то су све имена за оно што је Бог адекста, дакле права вјера је обожење, а не тек (истинит) текст. Што се тиче Патријархових бесједа о Светосавском систему врједности, оне су пригодне постмодерном окружењу, Свети Сава сигурно није онда говорио тако, данас говори тако, што не значи да се измјенила вјера него се измјенило окружење. Направимо разлику и између онога што је свети Сава, Патријарх или било ко од нас говорио о Богу и онога што свети Сава, Патријарх или било ко од нас има са Богом. То што имамо са Богом је светиња, а изрази те наше љубави никад нису суштински супротни, па ни онда када говоре Ђуровић и Лазић. Систем Светога Саве је СПЦ, а не неки скуп безипостасних објективних истина, нека идеологија православља у низу идеологија, или филозофских система. Иначе читав Симбол Вјере је негативан о настао је да би се разликовали од јеретичких заједница, да није њих било могло је и без Симбола да прође, Роћку и Боксиду би забранио да га изговарају јер за њих је то најузвишенији дио литиргије они ту падају у занос. Међутим није за нас је идентитет из јединства са Христом, а не из тога што смо друкчији од јеретика. У исламу је још горе, Бог је велики, Бог нема сина. Ма шта се њих тиче Син? "Систем" или поредак у Цркви дакако постоји, јер постоји мјесто за све, које јесте једно мјесто, али Света Тројица и ако су једнака по части имају различита послушања, мјеста, улоге у Цркви, која су сама себи дала, а и ми им дајемо својим молитвама те Христос служи, па Богородица, Херувими.... ти , ја, животиње.... е сад узет краву и ставити је на мјесто Божије...., али и крава има своје мјесто у Цркви и књига и наука. мјесец и звјезде. Али боље рећи живи организам, то је поредак икона и поклоњења, кад силник прјети да му се не покориш и поклониш као Богу, да се не продаш, да не превариш жену, није то неки систем који може и без тебе, Црква пати за сваким. Martin Hajdeger: Šelingova rasprava o bivstvu čovekove slobode WWW.RTS.RS U sedmičnom ciklusu STUDIJE, od ponedeljka 10. do petka 14. oktobra, možete pratiti delove teksta Martina Hajdegera "Šelingova rasprava o bivstvu čovekove slobode". Moglo ni se tu nadovezati i Ničeova rječ o smrti Boga i njegovom ubijanju od strane sveštenika tako što je postavljen na vrh (egipatske) piramide vrjednosti, obračun sv Justina Popovića sa Ničeom, koji ipak postavlja Hrista kao vrhovnu vrjednost?! Besjeda episkopa Irineja o naučnoji i podvižničkoj teologiji, ili pitanje episkopa Davida: Kako to da nečija (ista) rječ bruji i odzvanja ko crkveno zvono, a nečija ima prazan zvuk kao kad se lupa u šerpe. Vezano za raskol, oni koji su ga pravili su mogli sve, a oni koji ga pokušavaju iscjeliti bi bili sretni da se mogu provući kroz iglene uši.

/files/spc_social.png Патријарх Порфирије разговарао са одговорним политичким личностима из Црне Горе | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS Патријарх Порфирије разговарао са одговорним политичким личностима из Црне Горе Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је разговарао јуче и данас, на њихов захтев, са одговорним политичким личностима из Црне Горе: потпредседником Владе г. Дританом Абазовићем, министром просвете, културе, науке и спорта др Весном Братић, председником Социјалистичке народне партије г. Владимиром Јоковићем, вођама Демократског фронта г. Небојшом Медојевићем, г. Андријом Мандићем и г. Миланом Кнежевићем, као и министром пољопривреде мр Александром Стијовићем и донедавним министром правде др Владимиром Лепосавићем. Првојерарарх Српске Православне Цркве је са пуним уважавањем и поштовањем саслушао њихово виђење ситуације и прилика у Црној Гори. Патријарх Порфирије је свакоме од саговорника изразио једини могући став да се Црква ни на који начин не уплиће у страначка надметања већ да своју бригу и молитве упућује Спаситељу за добро, мир и напредак свих грађана Црне Горе. Саговорници Његове Светости су се посебно интересовали за потписивање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе. Патријарх је обрадован чињеницом да сви његови саговорници разумеју да је питање равноправности цркава и верских заједница цивилизацијског и демократског карактера, а сигуран је да ће Темељни уговор бити потписан чим се нормализују политичке прилике у Црној Гори.

Алаха ми, поменућу те над моштима св. Петке. - Мојој жени било лоше после короне, одгегала до капеле, замолила ме да јој очитам, није веровала да се одмах исцелила. - За тебе ћу очитати нешто за отрежњење.

@Bokisd Da, ali bih dodao da i događaji tu igraju ulogu, a drugi ljudi pripremaju događaje za mene, ja ne mogu samom sebi da se desim. Tako da su drugi ja i ja oni i kroz događaje koje međusobno spremamo jedni drugima.

@Bokisd Da, ali to zajedničko je uvek nerazdeljivo zajedničko, kontinuitet, a ne milimetar moj, pa milimetar Božiji. Kao u onoj Zenonovoj aporiji o nemogućnosti kretanja, ako sve tako iscepkamo na milimetre, ne stigosmo nigde.

Pa, moze smisao,.... recimo kroz molitvu i brigu.... to je nesto realno zar ne....

Свима који су стекли употребу разума ствари су јасне.

@Bokisd Nije tu pitanje samo naš pokret ili samo Božiji, jer našeg nema bez Božijeg, tako da naš pokret u čistom vidu verovatno ne postoji.

Не, индикативно је да си ти прећутао ко је и шта сматра Шимрак, који је за тебе ауторитет у односу на Милаша. То је индикативно. Али, пошто ти се прича о писму истопила као шећер у води, остало ти је да јашеш на тој причи о цркви коју је св. Василије вратио латинима. Не причам о томе зато што не знам детаље, ни разлоге поступања светог Василија у том случају. Разлози могу бити бројни, а "екуменистичко настројење" тек један од њих и мало вероватан, познајући карактер и ставове светог Василија. А твојим тумачењима ништа не верујем, јер си ме много пута уверио у злонамерност твојих тумачења. Оно што свакако знамо јесте да је сам римокатолички фратар Вињалић рекао за светог Василија да је "un uomo molto pio e religioso, ma cocciuto scismatico, e ostile al nostro ordine", "човек веома побожан али окорели шизматик и непријатељски настројен према нашем реду". А неко ко је екумениста свакако не поседује такве одлике. Тако да је много логичније да је неки други разлог био код светог Василија.

@Zoran Đurović ako ima neko knjigu u originalu na slovenačkom, voleo bi da mi pozajmi.

...depends... misli su uvek tu u nama, samo je pitanje da li ih vidimo tj. da li mozemo da ih vidimo,... da ne pricamo o pomislima koje su jos jedan tananiji vid misli.... secam se jednog ispitivanja mentalnog stanja fudbalera kada je u 100% sansi za gol i kazu ispitivanja da najmanje sanse za gol ima kada razmislja u koji ugao i gde pored golmana da sutira u trenutku bas kada suta na gol,.... dok vise sansi ima za gol kada ne 'razmislja' u trenutku suta, kada je kao u nekom stanju instikta i utreniranosti i slicno... znaci ne obracati paznju na misli u tom trenutku suta, verovatno je tako i sa drugim sportovima i situacijama,.... recimo voznja i refleksne reakcije i slicno.... znaci misli su uvek tu u nama ali je pitanje samo da li i kako mozemo da ih vidimo,.... e to je vec pitanje svih pitanja.... i to imamo u podviznickoj duhovnoj literaturi i to su najvisa duhovna stanja coveka, savrsenstvo, .... ima jedan svetitelj to opisuje kao (parafraza)..... sedi na vrhu i visokom drvetu u poljani i vidi svaki pokret oko 360° i vidi kada dolaze razne (mislene) zveri.... i onda analogija sa mislima,.... (i zamisli sada da jedan takav bude centarfor....i njemu se misli 'pokoravaju'.... ne bi mogo penal da promasi.... )... Ali naravno da nismo ni samo misli, nego smo i srce i dusa i licnosti, ali opet funkcionalni smo samo ako to dvoje harmonizujemo koliko vise mozemo.

@Zoran Đurović Ja sam bio oduševljen knjigom, relativno je kratka, pa sam planirao da uzmem još nešto od njega.

Горазд је легенда

@Рапсоди Pročitao sam nedavno jednu knjigu od Gorazda Kocijančiča, postoje tri lika u raspravi teolog, filozof, i teolog umetnik. I sad svakakva pitanja se tu pokreću, ali jedno od bitnijih je odnos Platonovog mita o pećini, gde imamo tu elitističku filozofiju uspona, od stanja iluzija do prosvetljenja, viđenja dobra, istine i lepote po sebi i hrišćanskog pogleda na stvar gde Bog šalje blagodat kao dar odozgo, a mi treba da smo smireni, ,,suženi", ,,siromašni duhom", po principu ko se ,,uzvisi poniziće se, ko se unizi, uzvisiće se". Čak sam i slikao taj pasus, mislim da je baš lepa sinteza.

Достојевски каже, да је човек много широк и да би га он сузио ....слажем се са Достојевским .

@Bokisd Ja mislim da vidimo šta je kome u srcu i biću, naravno nikad u potpunosti jer je srce mesto slobode, pa se ni ne može iscrpeti sagledavanjem. Mišljenje sa druge strane postaje bitno u onoj meri koliko korespondira sa srcem, izjava sama po sebi može da znači i svoju suprotnost kada je u ustima nekog čije biće naginje na tu stranu. To ne znači da negiram konzistentnost mišljenja u potpunosti, kao vrednost, ali mislim da je niže u hijerarhiji.

@Bokisd Mislim da je fundamentalni spor ovde da li biće prethodi mišljenju, ili mišljenje biću. Rekao bih da je biće prvo, a mišljenje polje koje iako ima neku autonomiju, ipak je celo obuhvaćeno bićem kao celinom. Ja nisam samo ono što mislim, mnogo sam više od toga, ali jesam i jednim manjim delom ono što mislim. Kada se pokvari celina, i to parče koje se zove mišljenje ode u zablude.

@Bokisd Evo i ja da se uključim sa nekim polu odgovorom. Jedinstvo prethodi filozofiranju. Iz te perspektive jeretikom bi mogao da bude proglašen samo neko ko je već otpao iz zajednice, a njegova filozofija je onda nus proizvod toga što je otpao, pa je i ona jeretička. Mada onda ostaje otvoreno pitanje zašto je Crkva raskole rešavala nuđenjem kontra filozofije, a ne samo molitvom.

Pa iako je nastao kao odgovor na razne jeresi, valjda je i pozitivisticki, jer govori sta jeste Bog i Crkva i covek i sve sto ima veze sa verom. I jeste nesto najvaznije u hriscanskoj veri, pa ne zove se valjda djabe i pise velikim slovima Simbol vere,..... rec simbol kao pojam definise se kao nesto sto prepoznatljivo reprezentuje ili je obelezje necega, ili definise osnovne karakteristike necega, tj. Simbol reprezentuje i karakterise nasu veru,.....kako cemo bre Petrovicu da budemo (istinski) hriscani ako ne znamo i ne poznajemo i ne verujemo po Simbolu vere,..... eto neki protestanti slicni su starim Arijancima i ne veruju u postojanje Isusa kao Boga i pre vremena i sveta,....i to imamo definisano kako postoji Isus u Simbolu vere,.... pa rimokatolici i njihovo filiokve i to imamo kako samo na jedan nacin ishodi sv.Duh po istom Simbolu vere.....pa papsko prvenstvo to imamo definisano da verujemo samo u jednu svetu i sabornu i apostolsku Crkvu.... pa sam cin sv.Krstenja imamo i tamo ispovedanje Simbola vere i niko ko ne ispoveda kako tu pise u simbolu ne moze da se krstava i zato je i bilo pre samog krstenja katiheza ili poucavanje u hriscanskom nauku i veri i zivljenju u koje spada i upoznavanje sa osnovama nase vere po Simbolu vere jer bez poznavanja tog osnovnog simbola nase vere kako neko moze da bude (istinit) hriscanin.... https://www.newadvent.org/fathers/3101.htm https://azbyka.ru/otechnik/Kirill_Ierusalimskij/oglasit/ Inace meni je sve uzviseno u Liturdjiji, ali recimo malo sam pazljiviji kada se cita Jevandjelje i kada se desava priziv sv.Duha na darove, i naravno samo Pricesce.... i naravno da se pada u zanos i kada se cita Simbol vere,.... ne mere' to drugacije moj Petrovicu....

Па добро. Мелкити су отишли колективно под папу да би избегли угњетавање Стамболског патријарха који је био Турски службеник. С друге стране Америчка ПЦ је канонизовала Алексиса Тота који је превео гомилу унијатских парохија под Москву кад су хтели да их латинизују.

Може и тако да се каже, мада је ружно. Због тога јеи Милаш отишао у другу крајност па је негирао аутентичност Василијеве преписке. Погледај патријарха Максима из тог доба како је драо католике и узимао им порез, јер је био у милости султана. Време је било смуто и тешко, тако даје свака помоћ била добродошла. Ипак, није дошло до продаје вере за вечеру, мада је очигледно да је Василије био у милости Папа. Шта пак значи Василијево помињање на литурђији папе и све римске господе, не знамо тачно (да ли је на проскомидији или великом входу или обоје, или чак у литанијама). У сваком случају је сазрело време да се ово питање претресе у некој новој студији. Ја сам био започео рад на томе, али меје мањак временазбог мањка пара осујетио. Мораш да зарађујеш за живот и онда су приоритет брзо наплативи пројекти. Надам се добрим временимапа да обрадујем Рођу и друге једним новим урадком!

На Кули Београд су приказане пројекције и ласерски ефекти у знак обележавања Светог Саве.

Друже, ја радим (јуче дежурао) па емој да скачеш као парип да не могу нешто да одговорим па ћутим. - Из изнетог чланка се видело колико си пропливао, па си лекције почео да делиш и покојном Сави... Сада ти можеш да се довијаш до миле воље. Али то није размишљање, него причање прича које су ти срцу драге. Других ради говорим о нужном разликовању књижевних родова. Овде је било типично житијско истицање фигуре хероја, а све на основу гласина и речи путописца. Штавише, Јустин и не помиње која је клевета на Свеца, а то је, како преноси Ровински да је Василије имао дечка (не љубавницу - не читаш пажљиво, иако си писмен; фројдијански блок), што је свакако због тешко саблажњиве клевете која би могла да дубоко онеспокоји неког читаоца тог житија. - Уз то се показује колико је бесмислено твоје позивање на химнографију. Што не узмеш да исто читаш и циклус о Марку Краљевићу? Но, тражити доследност од тебе је депласирано. Пошто јеова епизода настала на оралној традицији, ја је одбијам, а нигде нисам тврдио и да ју је децидно Сава одбацио. Такође, сигурно је да је Василије био против унијаћења, као што је сигурно да бих и ја у том миљеу исто поступао као и он. Иако је био ревнитељ, није био талибан као и ви што се види из давања католицима спорне цркве. На то се ниси ни у 1 реченици осврнуо, јер је сигурно дати не би поступио као Василије него би грактао као ови манијаци око потапања Грачанице. Писмо је аутентично. Зашто шмерцујеш? Теби страсти муте ум па се погубиш. Ђоко Слијепчевић је ово питање оставио отвореним. Мени и Радонићу је затворено.

Hristos nas uči da nije doneo mir, već Mač Istine. Pa nadalje govori o velikim potresima i prirodnim nevoljama. Pa nadalje o velikim ratovima, gde će ustati carstvo na carstvo, otac na sina, brat na brata. Sve to meni govori da je žetva već u toku i da se odvaja kukolj od semena te se ta volja neće promeniti. Ne možemo govoriti da Hrista sa svim Njegovim delovanjima nema sada i ovde, te da će ga tek biti u poslednji dan, dan suda. Mač Istine seče već danas i u sve dane života.

Ни мени не би сметало да буде очишћен од гријеха и спасен, али како?!!! На том питању је пала читава школа софиолога. И не само да нису дошли ни до каквог одговора, њихово учење обесмишљава читаву историју. Пеглајући добро и зло, као јин и јанг, софиолози су "жртвовали" све оне стварне жртве кроз историју, па тако и Христову, да би се бавили неком имагинарном жртвом. Истом оном којом се и Хитлер бавио жртвујући читаве народе, свеједно што није био на трагу софилога, већ Ничеа. Ипак, не тврдим ништа. Можда је Христова жртва довољна и за неки вид апокатастазе. Али, ако је Бог и има у плану, та апокатастаза неће, нити може обесмислити историју, то већ тврдим. Да би уопште била могућа, у тој апокатастази мора постојати јасна дистанца између жртве и џелата, односно, између Христа и првосвештеника јудејских! Истих оних који су Га распели и којима Он прашта све, на крсту. И да ли је та дистанца могућа, онда, не само у Царству Божијем? Или је то питање изван домена разума и само Бог (Христос) зна одговор? Једном ријечју, заборави питање апокатастазе, у било ком виду! Ако је она уопште могућа, човјек по самом свом разуму ту једино може да удара у зидове.

Да се вратимо на тему. Patriarchal Exarch of Africa signs first 115 antimensions - UOJ - the Union of Orthodox Journalists SPZH.NEWS Треба се окренути будућности, а она је да Васељенски Патријарх више не представља православље које иде својим путем, а он ако се покаје примићемо га као заблуделог сина и све што је имао пре признаћемо му и још ћемо да му додамо, али да буде неки источни папа то нема шансе.

@Bojan* Ево девојка за тебе, чак ни интернет не користи Milica je zalepila poruku na banderu i Srbija joj aplaudira: Nije mi bitno kako izgledaš, a nisam ni sponzoruša WWW.BLIC.RS Ako biste pitali parove, koji su počeli da se zabavljaju u poslednjih nekoliko godina, kako su se upoznali dobili biste vrlo slične odgovore - "zapratili smo se na Instagramu, sprijateljili...

@mirko1929 Eto, tvoja teorija onda, da žene brže propadnu nema potporu već vidimo da je sve individualno. Uostalom, poznajem starije muškarce koji varaju (jer misle da tako treba i da su face ili šta god), i mladje koji ne varaju (jer misle da tako treba i vole svoje žene i jesu zbog toga face ).

СРЕЋНА НАМ СЛАВА СВИМА!!! ... http://www.narodnimuzej.rs/zanimljivosti/sveprisutni-nauk-sveti-sava-blagosila-srpchad/ ... Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад Иако први писани траг о прослави Светог Саве као школске славе датира из XVIII века, тачније 1734-1735. у Српско-латинској школи у Сремским Kарловцима, као званичан датум када се Свети Сава проглашава за школског заштитника узима се 1840. година. Тада је Совјет Kнежевине Србије одобрио свим школама да у целом „отечеству“ као свог патрона славе Светог Саву. Kако се прослава Светог Саве убрзо проширила на све школе у Србији тог времена, то се упоредо јавила потреба и за његовим ликовним приказом, тачније за иконом која би послужила као типски образац, или узор за све српске школе без обзира где се налазиле. Остало је забележено да је Министарство просвете Kнежевине Србије склопило уговор са београдским сликарем и живописцем Урошем Kнежевићем, да се за потребе српских школа начини око три стотине литографисаних отисака са представом Светог Саве и да ти радови буду „… чисто и лепо израђени, измоловани (колорирани) и прилепљени на платно“. Данас се, нажалост, не зна како је изгледала Kнежевићева икона Светог Саве која је послужила као предложак за израду литографија, али може да се наслути да је у питању била тада честа представа просветитеља кога окружују деца, имајући у виду да је управо таква замисао била најтачнија за највећег српског духовног учитеља. Насупрот несачуваном ликовном приказу Светог Саве од Уроша Kнежевића, међу неколико сачуваних представа Светог Саве као српског просветитеља и архипастира који благосиља Српчад, издваја се литографија новосадског сликара и графичара Павла Чортановића, као и истоимена композиција коју је 1875. насликао Стева Тодоровић за црквену општину у Перлезу. Пред крај XIX века у Србији није било готово ниједне школе која није имала икону или неку другу ликовну представу свог патрона. У тим годинама на тему Светог Саве како благосиља, подучава и саветује српску младеж настаје познато дело сликара Ђорђа Kрстића (у Народном музеју у Београду). Kада је ова монументална композиција била завршена и изложена у Скупштинској сали Велике школе 1891., достигла је велику популарност, те је убрзо била објављена не само у дневним листовима, часописима и књигама, него је била доступна у свакој школи, установама, црквеним надлештвима, али и сваком српском дому преко олеографисане репродукције мањег формата. Kао наручилац ове слике, Министарство просвете Kраљевине Србије овим је крунисало своје претходне напоре да се изузетна историјска вредност народног просветитеља отелотвори у једном уметничком делу које ће одговарати времену у коме оно настаје. Отприлике као што је Сава Немањић, Свети Сава схватио време у коме живи и мудро искористио повољан историјски тренутак да постави камен темељац српској државности и васколикој духовности, тако је и Ђорђе Kрстић разумео шта се од њега тражило – прожети слику мисаоношћу и духовношћу „споља и изнутра“. На њој, разуме се, није дат стваран догађај из живота Светог Саве, него је кроз уметников доживљај нарочито наглашен просветитељев наук који се чита из општедуховног расположења и оданости које млади Срби имају према свом узвишеном родољубу (ту су Шумадинац, Црногорац, затим мајка Kосовка са дететом у наручју, ниже Бачванин, Босанац, Сремац и Банаћанин, док више њих стоје Херцеговац и Далматинац). Поред тога, сликар је показао на свом делу и један нарочити квалитет, а то су светлост и боја. Они нису слагани по некој нарочитој вољи или замисли, него су дошли до изражаја из Kрстићевог правог сликарског осећаја. Данас смо ускраћени за потпун сликарски доживљај пред овим делом, јер су боје временом прилично потамнеле услед коришћења асфалтне подлоге коју је Kрстић често користио у свом раду. Kако је слика тренутно у фази захтевних конзерваторских радова, са нестрпљењем се очекује њено излагање у оквиру сталне поставке Народног музеја у Београду. У временима балканских ратова, Првог светског рата и непосредно после, Свети Сава се скромно славио. Приликом тих прослава и обележавања углавном се користиле уобичајене иконе или литографисане или олеографисане представе Светог Саве, било самостално или у склопу сцене благосиљања. Занимљив пример у том погледу је цртеж који је за потребе израде дипломе Учитељског удружења у Београду литографисао непосредно пред Први светски рат Петар Марковић, мање познати уметник и ђак Уметничко-занатске школе у Београду. Након Првог светског рата велико славље било је одржано на Београдском Универзитету 1921. године, када је беседу одржао тадашњи ректор Универзитета Слободан Јовановић. Из исте године потиче и уметничко дело чија је популарност из године у годину непрекидно расла, тако да је данас достигла ниво прворазредне, рекли бисмо култне слике. За композицију Светог Саве који благосиља Српчад, бољи избор није могао да буде од Уроша Предића. Kао и у Kрстићевом случају, и код Предића је ово дело било поручено, и то од стране Државне штампарије Kраљевине СХС у циљу умножавања за школе и црквене општине. На беспрекорно педантан и реалистичан начин, Свети Сава је приказан у архијерејској одежди на трону како благосиља и поклања деци књиге. Елементи српске државности, као и тада новонастале југословенске који се виде на трону, затим Хиландарска повеља, ктиторске представе Немањића на фрескама у позадини, отворена књига са просветитељевим порукама српској деци, као и сама слика у целини, на најјаснији и најчитљивији могући начин говори о непролазној вредности и значају који Свети Сава има за Србе. Предићева слика, данас изложена на поставци у Народном музеју у Београду, истовремено даје и неизмерно важан допринос величању светосавског култа у српској ликовној уметности. Она на симболичан начин затвара један круг у историјско-уметничком континуитету представљања Светог Саве, који је за српско потомство био и који ће заувек остати народни просветитељ и узорни прародитељ. Петар Петровић

Upravo na takvu upotrebu logike sam mislio, tvoj metod je smjesan: udje ti bez pitanja u Zlatoustove cipele i dovede mene kao da se suprostavljam Jovanu, eto to ti je tvoja upotreba razuma, bezbozno manipulisanje citatima / istinama. Zaista bezbozno jer nisi se pomolio pa da te Zlatousti uputio da molitveno sagledas ono sto ti pisem, nego baratas citatima kao sa krompirom. Isto je i sa "kontradiktornostima" kod svetitelja, jer ti trazis istinu da bi manipulisao njome stekavsi je u posjed, sto je takodje greska ili grjeh ako hoces, dok ti Oci rjecima otvaraju vrata da te uvedu u svetotainsku / crkvenu komunukaciju sa njima ti biras u koji ces stok udariti glavom ljevi ili desni, jer ne znas da rjeci samo ukauzuju, da nema u njima istine, misliti da je u njima istina je problem sa kojim se zapad rvao i nema dodirne tacke sa pravoslavljem osim kao iskusenje, sto je naravno bilo i za zapad, a samim tim i za tebe. Sto se tice istorije tu se slabo sta mjenja, pogledaj sta nam sad cini Fanar i Turci, koliko je pokatolicenih u zadnje vrijeme u Hrvatskoj, kako uludo sprocu Patrijarha srbuje lopina Dodik u Krajini i sve ce ti biti jasno, to su kontuiteti. I cime se mi bavimo? Dalje, nije pravoslavlje istina nego je to vjera kojom Bog vjeruje u covjeka, pa tek onda ista ta vjera kojom covjek vjeruje u Boga, imati savrsenu vjeru znaci biti bog, a ako si bog, bog si svima. Svakako taj fenomen medjusobnog povjerenja medj Bogom i ljudima ima tma svojih izraza, nacina, tradicija, jezika i vjestina, nauka... Ovde grjesis jer nije svako pravoslavno revnovanje revnovanje protiv unije, nije ni svako djelovanje protiv unije pravoslavno, niti je svaka unija nepravoslavna. Nadam se nesvjesno identitet pravoslavlja izvodis iz velikog raskola, cime samo dokazujes da smo raskolnici. Ocuvanje pravoslavlja vidis u ocuvanju raskola, kad bi se miloscu Bozijom raskol iscjelio ti prvi ne bi to iscjeljenje priznao, kao sto izgleda unaprjed osudjujes i svaki korak u tom pravcu. Nije ni svako revnovanje za jedinstvo sa Rimom pravoslavno, ali neko mora biti, jer tesko je povjerovati da Hristos nece da svi jedno budu. Ako zaista znas ko si i ako te Hristos poznaje, ko moze izmjeniti tvoj identitet? Niko i nikad, osim sto mozes sam odustati od sebe, a to znaci od Hrista, cija si bljeda kopija, ali kao sto znamo i tu je odustajanje nemoguce, sta onda mozemo, prihvatiti da su i drugi manje vise bljede ikone Hrista, da nam se Hristos kroz muslimane, katolike i druge obraca i mimo njihove ili nase volje, a mi ga mimolilazimo jer imamo Hrista u sebi?

Данска укида све рестрикције везане за пандемију од 1. фебруара.

"Када си срећан што живиш, онда ће и твоје здравље бити боље."