Jump to content

Најбољи чланови

Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 08/05/21 in all areas

  1. Potpuno ista fora kao ona koju si već pokušavao... umesto "vakcinisani imaju šanse da umru, ali daleko manje nego nevakcinisani", kažeš "vakcinisani mogu da umru" i praviš se kao da je su im šanse iste i kao da ja takva tvrdnja relevantna za to da li se treba vakcinisati... školski primer propagande...
    4 points
  2. Пази ово Не знам шта ми је овде смешније...то што она не капира да се "рујно вино пију" не односи буквално на вино које су пили...или цели тај увређени тон којим се обраћа новинарима и оптужује их за таблоидно новинарство, баш као и они против којих се шатро бори кад год неко нешто напише што им није по вољи.
    3 points
  3. Jok.. kad se nekvantitativnim i opštim izjavama poput "vakcina ne štiti od smrti" frljaš iako svi podaci sasvim nedvosmisleno ukazuju na to da iako ne štiti 100% od smrti, daje daleko manje šanse da umreš, onda si ti taj koji obmanjuješ ljude... Samo potvrđuješ prethodno navedeno, novom "forom" koja ignoriše kvantitete i verovatnoće i bavi se samo apsolutnim iskazima smišljenim da obmanjuju ljude... a istina je da je broj zaraženih gripom značajno smanjen time što su ljudi nosili maske i čuvali se više nego inače, kao što je i broj zaraženih koronom značajno smanjen iz istih razloga... međutim, korona je mnogo zaraznija od gripa, pa je zato grip skoro nestao, a korona nije... Korona se širi brže i više zato što ne nose svi maske* u odnosu na situaciju u kojoj bi svi nosili maske... * govorim naravno o situacijama u kojima nošenje maske ima smisla Kao test koliko je sličica koju si postavio retardirana možeš da umesto grip i korona staviš kolera i ešerihija koli i umesto maski pranje ruku... kolera je gotovo nestala zbog bolje higijene i pranja ruku, a ešerihija se najčešće prenosi zato što/kad (neki) ljudi ne peru ruke. Ne postoji nikakva kontradikcija tu...
    3 points
  4. Znam za ovo Benatarovo "objašnjenj" zašto je miksovao. Ima ih još - Imamo obavezu da ne radjamo decu koja će patiti ali nemamo obavezu da radjamo srećnu decu - Razmnožavanje nije moralna obaveza (ljude bez dece ne smatramo nemoralnim) - Čudno je reći da dete radjamo zato da bi ono imalo benefite u životu ali nije čudno reći da dete nismo rodili zato da ono ne bi kasnije u životu patilo - Sa tačke gledišta potencijalnog bića, možemo žaliti samo ako smo nekog u egzistenciju doveli a ne možemo žaliti zato što ga, u egzistenciju, nismo doveli. Em se sa dobrim delom ovih tvrdjenja ne slažem, em se svi ti stavovi (taman i da su istiniti) mogu objasniti bez njegove asimetrijei to mnogo jednostavnije. Moral (moralne obaveze) su gradili ljudi za ljude. Moralne obaveze se odnose na osobe sa moralnim statusom a ne na hipotetičke osobe. Hipotetički entiteti nemaju moralni položaj, te ne mogu pred nas postavljati moralne zahteve. Interes, u nekom trenutku, može imati samo entitet koji postoji a ne entitet koji ne postoji, te prenma nepostojećem entitetu mi nemamo nikakve (moralne) dužnosti. A što se tiče Marsovaca...pa možda zbog Marsovaca koji ne uživaju čari Marsa i ne mogu žaliti ali ne vidim zašto ne bi osećala žal što na Marsu nema naučne stanice na kojoj neki ljudi uživaju (u radu, druženju...). Zapravo, kada sam prvi put videla panoramske slike Marsa, prvo što sam pomislila jei bilo Vau, kako bi se ovde dalo uživati.
    2 points
  5. Jasno, ali to i jeste moja primedba - štimovao je. Može se neegzistencija posmatrati i kontrafaktualno i kao empty. Ali se ne mogu ta dva različita značenja neegzistencije miksovati. Benatar to ovde radi - u 3) je posmatra kontrafaktualno a u 4) kao empty. Ztim 3) poredi sa1) i zaključuje da neegzistencija ima prednost nad egzistencijom a 4) poredi sa 2) i zaključuje da egzistencija nema prednost nad neegzistencijom. I voila - prevodjenjem u egzistenciju, neegzistenciji se uvek nanosi šteta. Pri tome "zaboravlja" da mu neegzistencija jednom ima jedno a drugom prilikom drugo značenje. Da je u 3) negzist. posmatrao kao empty (kao u 4), imao bi oba puta "ni dobro ni loše". Da je u 4( neegzistenciju posmatrao kontrafaktualno (kao u 3), imao bi good i bad, kao i za egzistenciju.
    2 points
  6. Bokisd

    Politicke (ne)prilike u Srbiji

    Dno dna.....
    2 points
  7. Vakcinisani imaju tri puta manju verovatnoću da budu pozitivni na koronu Potpuno vakcinisane osobe u Engleskoj imale su tri puta manju verovatnoću da budu pozitivne na kovid-19 u odnosu na nevakcinisane, pokazuje britansko istraživanje. Reč je o studiji naučnika sa londonskog Imperijal Koledža sprovedenoj na 98.233 testa na koronavirus između 24. juna do 12. jula. Pozitivno je ukupno bilo 0,63 odsto testova ili jedan od 158, pri čemu je udeo pozitivnih kod nevakcinisanih iznosio 1,21 odsto, a kod potpuno vakcinisanih 0,4 odsto prenosi N1. U studiji se takođe ističe da rezultati pokazuju manju verovatnoću da će vakcinisani preneti virus, u odnosu na nevakcinisane, jer je količina virusa u njihovom organizmu manja. https://www.nedeljnik.rs/vakcinisani-imaju-tri-puta-manju-verovatnocu-da-budu-pozitivni-na-koronu/
    2 points
  8. Срндаћ

    Politicke (ne)prilike u Srbiji

    Ја се изненадих колико се нисам изненадио.
    2 points
  9. Dobro ali ako je odsustvo benefita ni dobro ni loše (jer nema nikog), zašto u slučaju odsustva štete to nije, takodje, ni dobro ni loše? - I tu nema nikog. U tvom morbidnom (al ajde, Tumaralo je to) primeru sa bombom, ti ne posmatraš svet neegzistencije - dok nema nikog, već ga posmatraš sa tačke gledišta neegzistencije ako bi (da je) postala egzistencija (ako bi deca došla u školu).
    2 points
  10. Ваљда сви ми прекодрински Срби знамо шта нам се десило. Нећеш ме ти учити, коме длака са главе није фалила. Кад смо код називања ствари правим именом рећи ћу да су твоји ставови о Олуји обично комуњарско/европејско смеће. Не новинарство није ово што си навео и у свом бунилу мешаш називање ствари правим именом са таблоидним будалаштинама. Новинарство није ни сакривање позадине догађаја зарад идеолошкоих а ветоватно и финансијских разлога као што то ради Прекјуче. Имаш овде пар интервију где Ћирјаковић који је дуго времена радио за западне медије објашњава како ту ствари функционишу. Знам нећеш послушати јер ти срп и чекић заједно са жутим звездицама на плавој позадини не дају да мислиш.
    2 points
  11. Bravo! "Čovjek je popustio medijskom i medicinskom pritisku i primio va3inu, da bi onda saznao da se i dalje može razboliti, da može razboliti druge itd...frustriran lažima kojima mediji i sistem bombarduju ljude PRom za nešto što nije ono kako predstavljaju, ističe i prigovara još jednu laž koju možemo sve češće čuti, a to je da su nevakcinisani krivi za trenutno stanje, dok je ustvari sasvim obratno...snažan video" Inače za to što se dešava u Izraelu, Robert Malone je rekao da je ADE i da medicinska zajednica ćuti o tome. Rekao je u fazonu, "ima već dovoljno dokaza da se radi o ADE..."
    2 points
  12. GAME CHANGER vs. FAKE NEWS: https://www.facebook.com/100002554846128/posts/4088553241239797/?sfnsn=mo
    2 points
  13. Новинари из Данаса живе у "прекјуче" и верни су томе да се лажно братство и јединство чува као зеница око свог и битније је од сваке српске сузе.
    2 points
  14. Једно је кад ти гласови директно зависе од ставова по овим питањима, с друге стране другосрбијанска гласила која имају сталну другосрбијанску читалачку базу имају већу слободу у уредном нас извештавању о актуелностима у вези са прославом АКЦИЈЕ олуја. Knin: Obeležavanje akcije „Oluja“ na stadionu, a ne na trgu WWW.DANAS.RS Centralna svečanost kojom se u Hrvatskoj obeležava 26. godišnjica vojno-policijske akcije Oluja održava se danas (četvrtak) u Kninu i to na stadionu fudbalskog kluba Dinara umesto na kninskom trgu kao... Proslava Oluje uz sve epidemiološke mere i ove godine WWW.DANAS.RS Za 26. godišnjicu obeležavanja akcije Oluje sve je spremno, ali već drugu godinu za redom proslava Oluje u Kninu održava se uz pridržavanje epidemioloških mera, javlja Hrvatska radio-televizija.
    2 points
  15. Pa šta? Zašto bi bila potrebna nečija saglasnost u trenutku kada taj neko ne postoji i ne može da je da? I ne samo to. Saglasnost za ne prevodjenje u egzistenciju nemaju ni antinatalisti ali to njima nije problem. S tim u vezi je i ovo To sam još neki dan pisala. Nisam antinatalista - ne mislim da je radjanje moralno nedopustivo. No isto tako ne mislim ni da je neradjanje moralno nedopustivo.
    1 point
  16. Bilbija

    Politicke (ne)prilike u Srbiji

    Ma samo mlate gluposti, Srbija je jedan od potpisnika Dehtonskog ugovora i jedan od garanta Dejtonske Bosne i pita se o svim stvarima bitnim za RS
    1 point
  17. Jedno je šta bi ti voleo i koje je "pravo ime" za "oluju" po tvojim merilima, a sasvim drugo su činjenice na terenu. Činjenice ukazuju da je "oluja" bila udruženi zločinački poduhvat hrvatskih vlasti, NATO pakta, EZ i pojedinih jedinica muslimanske vojske (Armija BiH), kao i vojske hrvata u BiH (HVO).
    1 point
  18. pored toga sto generalno ima manjak pameti … slabo kapira kada se Danas ili Pescanik prokenjavaju … to nikako da skonta. Sta je pamflet i propaganda a sta informacija … Ali sta da se radi, balkan je to obrazovao
    1 point
  19. Епископ Фотије донео на дар и благослов Манастиру Тавна копију иконе Пресвете Богородице коју је оригинално осликао Зограф Лонгин у XVI вијеку за иконостас Манастира Ловница у Епархији зворничко-тузланској. У сриједу 04. августа 2021, када се молитвено сјећамо Свете Марије Магдалине – Благе Марије, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, служио је свету архијерејску Литургију у древној Немањићкој задужбини, манастиру Тавна, уз саслужење: умировљеног Епископа Константина (Ђокића), архимандритâ Симеона, Исаије и Нектарија, јереја Бобана Петрушића (Епархија банатска) и ђаконâ Младена Јовића и Немање Спасојевића. ''Лепо нам је бити овде у овом светом манастиру. Све је натопљено молитвом и подвигом. Данас смо овде поводом великог празника – свете Марије Магдалине, у народу поштоване као Благе Марије'', рекао је Епископ Фотије обраћајући се високопреподобној игуманији Марти и њеном сестринству. ''Посебно се радујем јер смо данас имали благослов да донесемо овде икону Превете Богородице Ловничке коју је насликао монах Лонгин који је сликао од Свете Горе до Ловнице у нашој епархији. Донели смо икону да, поред светог владике Николаја Охридског и Жичког, буде заштитница ове светиње и њеног сестринства као и да вјерни народ, који овде долази, пронађе утеху.'' Поздрављајући градоначелника Бијељине г. Љубишу Петровића, Епископ Фотије је истакао да су ових дана неколико пута били заједно да богослужењима те да је то исправан немањићки и задужбинарски пут којим треба да иду сви људи који су на власти. Свету Марију Магдалину као свој имендан прославља монахиња Магдалена из ове свете обитељи, тако да је, након причешћа Светим Даровима, Владика са вјерним народом, игуманијом и сестринством у то име преломио славски колач. Извор: Епархија зворничко-тузланска
    1 point
  20. У народу звана „Блага Марија“, равноапостолна светитељка Марија Магдалина и ове године свечано је прослављена у Доњим Лесковицама. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића, игумана Георгија, старешине манастира Лелић, и више епархијских свештенослужитеља. Овогодишњи домаћин славе био је Живојин Крсмановић из Ваљева, а колач су за наредну годину преузели Славко Крсмановић из Сушице и Момир Ранковић из Доњих Лесковица. Звучни запис беседе Откако се као храмовна слава прославља у новоподигнутој светињи у прелепим планинским крајолицима, празник Свете Марије Магдалине ове године окупио је највише богочежњивих душа. Сабрали су се верни са разних страна, како парохијани, тако и драги им гости да молитве и благодарје принесу великој светитељки. Храброј жени из града Магдале, која је Господа Христа пратила у тренуцима страдања и која је била удостојена да види Васкрслог Господа и ту благу вест донесе ученицима Његовим. Једној од омиљених светитељки у хришћанском народу, чије је срце Спаситељ исцелио од седам злих духова и испунимо га даровима Духа Светог. Ти дарови су у њој расли и она Га је пратила, заједно са још неколико жена, и служила му својим имањем, приближио је Владика Исихије у празничном слову неке детаље из земаљског живота Свете Марије Магдалине. Када је дошло до страшне смрти Христа Господа на крсту, уз Пресвету Богородицу и Светог Јована Богослова, те велике жене састрадавале су са Њим. Биле су ту и кад је полаган у гроб и упркос стражи остале ту. Дошле су да Га помажу и снага њихове вере учинила је да анђео Господњи одвали камен са гроба, те им се открије радосна вест о васкрсењу. Од ње долази славни хришћански поздрав „Христос васкрсе“. Нажалост, први пут није добила одговор „Ваистину васкрсе“, јер апостоли тад у то нису могли да поверују. Тек кад им се Господ јавио, уверили су се… Апостоли су представници мушког начина веровања. Веровања, које тражи догмате и учења, а женски начин је начин срца и дубоког осећања, коме не требају рационална уверавања. Свако од нас има оба начина и треба да их сједини. Онда имамо богопознање – волимо Га срцем и исповедамо умом својим. Света Марија Магдалина је велика заштитница народа, посебно жена, а и заштитница храмова у нашој Цркви, укључујући и овај дивни храм у овој дивној природи – рекао је Владика Исихије, позвавши верни народ да се сви заједно њој молимо и прослављамо Господа како је то она чинила. Након Свете Литургије преломљен је славски колач и уручена Архипастирска грамата Живојину Крсмановићу, који је нарочито помогао градњу парохијског дома при Храму Свете Марије Магдалине у Доњим Лесковицама. Велики број верника приступио је Светој тајни причешћа, а све учеснике молитвеног сабрања Владика Исихије даривао је иконицама на којима су, као и на епархијском грбу, ликови Светог Владике Николаја и Оца Јустина. За трпезом љубави у парохијском дому речи благодарја Владики Исихију, браћи свештеницима, својим сатрудницима и верницима упутио је надлежни парох протојереј Горан Симић. Народ овог краја је благочестив и чува веру у Бога како су их њој учили Свети Владика Николај и Отац Јустин. У име Црквене општине Доње Лесковице, Владика Исихије уручио је захвалнице свима који помажу живот Цркве у овом крају. Међу уваженим гостима славске свечаности био је реномирани музички уметник трубач Дејан Петровић са члановима свог оркестра. Извор: Епархија ваљевска
    1 point
  21. Avocado

    Аутошовинизам-Зоран Ћирјаковић

    Eto, znači ni oni ne pišu stvari kao iz onog mima već izveštavaju o proslavi Hrvata uz napomenu da je u pitanju proterivanje Srba... hvala na dopuni...
    1 point
  22. Можемо закључити да не живимо ни у диктатури нити смо окупирани. Да има кримнала у валсти има. Да се критика власти намерно своди у исту колону са антисрпством. И због тога, заборавите да ће било који грађаниста доћи на власт. Много народа не гласа, па да је опозиција нормална скупило би се за за десет година довољно људи за победу на изборима. Све то можемо закључити.
    1 point
  23. И пошто анонимни форумаш на неком интернет форуму није добио чекић кроз лобању због алузија на председниково здравље, можемо слободно закључити да живимо у уређеној и демократској држави.
    1 point
  24. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, поводом обележавања 26-годишњице од прогона и страдања српског народа на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватске у злочиначкој акцији Олуја 4. августа 1995. године, у среду, 4. августа 2021. године, у свим храмовима Епархије бачке служена је света Литургија у продужетку Јутрења, а после заамвоне молитве служен је мали помен жртвама пострадалим у поменутој злочиначкој акцији. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    1 point
  25. Тања1

    Tolstojevo jevandjelje

    Нема Александре. Рат и мир је написао у најсрећнијим годинама 1860-тих. Ана Карењина је истовремено и психолошки, образовни роман, породични роман - са великом резервом - историјски роман. Угао гледања је скоро Хомеровски, и Толстој га је сам поредио са "Илијадом". Рат и мир се дешава око два рата између Наполеона Француске и Александра Русије 1805 и 1812. Већина ликова су измишљени, али историјске личности као Наполенон, такође се појављују. И сви су они тако живи и присутни и недостају када затвориш књигу. Рат и мир је више од 1.500 страница. Ану Карењину је написао 1870, након периода интензивног васпитно-образовног рада и под растућом депресијом и осећајући да смрт чини живот бесмисленим. 'Ана Карењина' је углавном о браковима, нарочито : Аниној хладноћи, коју она уништава при индискретној заљубљености, и њена супротност Константину Левину, која одговара Толстојевом идеалу. Шта је треће велико Толстојево дело, је дискутабилно. У обиму је то "Васкрсење", али Толстој није задовољан овим делимично сатиричним романом, који је објавио да прикупи новац за једну 'прогоњену' религиозну секту. Васкрсење говори о једном човеку и његовој подршци заједници, који као члан Пороте открива да проститутка, којој треба судити, је млада жена, коју је у своје време завео и одвео на стрмој пољани када је она била веома млада. Он прихвата његову кривицу, одлази са њом у егзилу и осваја своју унутрашњу слободу. Због ове књиге "Васкрсење" Толстој је избачен из Руске Цркве. Уместо "Васкрсење" би можда требао да прочиташ једну дугу новелу 'Хаджи -Мурат' где се Толстој враћа свом чисто књижевном стилу и ратничком животу међу чечене и прелепом Кавказу. Хаджи-Мурат (повесть)
    1 point
  26. hvala svima koji ucestvuju na ovoj temi...uzivam citajuci blessyou
    1 point
  27. Sedamdeset godina posle, Mati Angelina seća se najtežih godina svog života – ranog detinjstva, kada je zajedno sa celom svojom porodicom oterana u logor. Poreklom iz Slavonije, mati Angelina Marković, preživela je ustaški progon 1941. godine. Danas se sa tugom, ali bez ljutnje i besa, seća dana kada je bila primorana da napusti svoj dom. Jovana Stanojević, Nenad Radunović
    1 point
  28. Предање о мати Меланији и њеном животу преносило се генерацијама и тај дух Кувеждина живи у манастиру Ваведење и даље, молитвено чуван од свих искушења и смутњи. Мати Меланија је дала печат времену у коме је живела и делала. Оставила је богату духовну заоставштину монахињама које је руководила онда, а и касније преко својих ученица, јер је живот свој посветила Богу и бризи за спасење Богом поверених јој душа.
    1 point
  29. У уторак 28. априла 1942. године представила се у Господу, у женском манастиру св. Ваведења на Топчидерском брду у Београду, игуманија Меланија настојатељица Кувеждина, Ђипше и св. Ваведења у Београду.
    1 point
  30. Болест и упокојење мати Меланије Једино уточиште где су монахиње Кувеждина, са својом игуманијом Меланијом могле да бораве био је њихов метох, београдско Ваведење. Рат је гутао жртве и несрећа је постала свакодневица. Монахиње су обављале своја послушања и редовно богослужиле молећи се непрекидно Господу да спаси све православне и да свима да снаге и бодрости да истрају у тим данима страхоте. Кувеждин је спаљен, покраден, његови трудбеници и верни чувари протерани, намучени... Болест мати Меланије је узимала маха. Немоћна телом, а духом још јака и будна, мати Меланија је водила кућу као да је потпуно здрава. Монахиње су је брижно неговале и чувале. У њмма је мати имала добре сараднице и духовне кћери. Било је међу њима врсних подвижница и молитвеница. Кризе са здрављем су се смењивале. Мати Меланија је стално имала температуре и болове, али она ни онда није себи попуштала. Ако би јој куварица донела нешто боље или јаче да поједе, она би питала шта су сестре имале на трпези, па кад би чула да је за њу спремљено боље или другачије, враћала би то јело и укорила сестру. А оскудица је била заиста велика, монахиње су јеле слабу храну и хлеб на граме. Намесница мати Ангелина нарочито се бринула и туговала због болести мати Меланије. Својим сестрама болесна матушка свакодневно је давала поуке и указивала им на чување светиње и светост монашког живота и завета. Неко време пред упокојење није могла ни да устаје. У посете су долазили архијереји, монаштво и пријатељи манастира, жалећи што ће се ускоро растати са таквим монашким ликом и величином каква је била мати Меланија.
    1 point
  31. Шестог септембра 1941. 32 монахиње су одведене заједно са игуманијом. Логор је био у Цапрагу. Тамо су им давали рђаву храну, обарено корење и тврдо и трудо лишће купуса и кеља. Усташе су држале монахиње Српкиње, а Рускиње с отпустили и оне су се одмах вратиле. Монахиња Августа је са децом сирочићмма кренула за Београд. По пуштању, остале монахиње Рускиње прешле су у Београд, у свој метох, манастир Ваведење.
    1 point
  32. Богослужења у манастиру Кувеждину вршена су строго по црквеном Типику, и у посту и у остале дане преко године. На Покладе уочи Беликог поста после вечерње вршило се опраштање сестара. Прве недеље Великог поста сестре нису ишле на заједничку трпезу, већ су се уздржавале од хране, јер су држале сухоједење. Тада се на богослужењима два пута у недељи прочитавао цео Псалтир. У данима поста спремала су се јела од теста, поврћа, а суви хлеб и чај били су посластица. Током Страсне недеље сестре су најстрожије постиле. Причешћивале су се на Велики Четвртак и Велику Суботу. После исповести читале су прописане каноне и Акатисте.
    1 point
  33. О велике празнике, а посебно о ове две манастирске славе народ је хитао према Кувеждину са свих страна. Било је доста верника из Богомољачког покрета. Они су у манастир пристизали још уочи бденија. Народ се дружио, молио и певао духовне народне песме. Било је ту и богомољаца који су имали посебан благослов да поучавају народ. Сестре су под будним оком неуморне мати Меданије спремале све за те дане и за своје госте. Желеле су да свима укажу гостољубље Аврамово и радост духовну.
    1 point
  34. У манастиру су биле још две мање цркве капеле. Прва је била у конаку са јужне стране велике цркве и у њој се служило само зими у најхладније дане. Посвећена је Покрову Пресвете Богородице. Она је преуређена од књижнице и собе Псалтирнице, где су сестре до тада читале Псалтир. Уз топлу пажњу и помоћ добрих људи оне су је украсиле и уредиле, а осветио је Патријарх Димитрије на Преображење 1928. године. У њој се непрекидно читао Псалтир са молитвама и помињањем живих и упокојених. Псалтир се читао пред иконом Мајке Божије и увек је горело кандило. Читале су све монахиње и послушнице, смењујући се на сат времена. Почињало се са читањем у 5 сати ујутро, а завршавало у један сат по поноћи. Ово је било ретко и свето послушање које је само сестринство Кувеждина вршило. Друга мала капела била је на узвишењу јужно од манастира. Посвећена је Вазнесењу Господњем, а подигнута је 1788. године. Названа је још и гробљанска капела јер су около сахрањиване монахиње. У њој се служила литургија свега два пута годишње, на Спасовдан и Светли Уторак. Поред славе манастира Светог Саве 27. јануара, Кувеждин је стекао и Преобажење као своју другу славу. Наиме, Патријарх Димитрије је био оснивач, духовни отац и велики добротвор манастира Кувеждина и његовог сестринства. Био је поносан на ову обитељ која је важила за примерну, а која је била под његовим очинским старањем. На Преображење 1925. године Патријарх Димитрије је први пут дошао и толико је био обрадован и очаран миром, слогом и духом сестринства да је пожелео поново да дође, па и чешће, нарочито на Преображење.
    1 point
  35. Храмови и празници Уочи недеље и великих празника служила су се свечана бденија, а недељом и празницима Литургија која је почињала у 10 сати. Само немоћне, болесне сестре и оне које су биле на важним пословима, нису морале бити на богослужењу. Празници су прослављани торжествено и радосно. Велики празници Бадњи Дан и Божић прослављани су по српском, а Васкрс по руском обичају. За Бадње вече трпезарију су застирале сламом, а на столу су поред Божићног колача који је био на тањиру пуном јабука, сувих шљива и новчића, стављале чесницу и воштаницу. За време ручка, мати Меланија је ломила на комаде чесницу и делила сестрама, а оне су усхићено тражиле сакривен сребрни новчић. За Васкрс по руском обичају месио се Артос који је од Светлог Понедељка до суботе стајао у цркви пред Спаситељевом иконом. После Литургије се делио заједно са нафором. Сестре су прмпремале и Пасху смесу од јаја, сира, кајмака и шећера, која се освећивала у трпезарији и јела пре доручка. Целе Светле седмице лтургија је служена заједно са јутрењем. У Кувеждину је било неколико храмова. Главна велика црква посвећена је светом Сави Српском, а подигнута је 1816. године. Иконе на иконостасу и слике у храму живописао је 1853. године Павле Симић. Црквени торањ звоник подигнут је 1803. године. Ту су била четири звона, али су током рата однета из манастира. Поред је била и капела која је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.
    1 point
  36. Радни дан у манастиру Радни дан почињао је клепалом у цик зоре, зими у 5 сати, а лети у 4 сата. Сестре је будила надзорница која је ишла по келијама да не би неко преспавао правило или да провери стање болесних сестара. У манастирској капели оне су заједно по правилу читале Полуноћницу и Јутарње молитве. Затим је звонило и оне су одлазиле у трпезарију на доручак. После доручка ишле су на своја послушања. У 10.30 поново се чуло клепало и тада је манастирски духовник са панамарком и одређеном сестром служио обедницу. Ударац у гвоздено клепало означавао је време за ручак. Свакога дана, зими у 17 часова а лети у 18, служена је вечерња служба, а у продужетку и јутрење. Иза службе на звук клепала сестре су вечерале у трпезарији, а затим одлазиле у капелицу да би заједно читале Вечерње молитве и Акатисте. Понекад је, нарочито зими, намесница мати Серафима поучавала млађе сестре у вери, владању, појању, читању и осталим духовнмм врлинама.
    1 point
  37. Уређење унутрашњег живота у манастиру У Политици од 24. августа 1932. године у чланку г. Дојчила Митровића пише да је мајка Меланија прва игуманија од пропасти српске средњевековне државе. Њен лик је енергичан и сув. Такав, он доприноси да буду светли унутрашњост и изглед манастира и конака. Мати Меланија је у родитељском дому добила образовање, а од богобојажљивих и племенитих родитеља наследила је изузетно васпитање и одговорност. Уз руске монахиње у Хопову она је стекла молитвеност и послушност, али и умеће за организацију послова и послушања. Међу сестрама је уживала велики ауторитет. Сестре су је волеле, поштовале и у свему слушале, своја послушања обављале су вредно и радосно и, како их је она учила, са молитвом у срцу. У манастиру Кувеждину владао је узоран ред по коме се живело и радило.
    1 point
  38. Долазак руских монахиња -избеглица Ускоро су морале да напусте и Петроград, те се 1. септембра 1916. године преселише са 200 сестара и 2 духовника, женском школом и педагошким курсевима у којима је било 150 ученица, из Тверске Губерније у Бесарабију у Кишињевску епархију, где буду смештене у мушки манастир Жапку. Ту је ова знатно проређена обитељ живела четири године, за које време се скоро сасвим распала. После успешно завршених усмених преговора, које су обе игуманије лично водиле са Средишњим Архијерејским Сабором у Београду, преселише се 17. августа 1920. године са 60 сестара и једним духовником у Југославију. Најпре су биле смештене у Кувеждину, а одатле у другој половини октобра у Хопову, који је актом Министарства Вера од 4. октобра 1920. године одређен као њихово стално пребивалиште
    1 point
  39. Грачаничка монахиња Евгенија (Чикириз) у миру се представила Господу Дана 7. априла 2012., на Благовести, на своју крсну славу и славу манастирског параклиса, после пуне 62 године проведене у овом манастиру, представила се грачаничка монахиња мати Евгенија (Данојла Чикирез). Монахиња Евгенија рођена је 1923. године у селу Рти, у Моравичком округу. Хришћански су је васпитали теча и тетка, који су припадали богомољачком покрету Светог Владике Николаја. У жељи да читав живот посвети Христу, као двадесетрогодишња девојка монашки живот је започела у манастиру Љубостињи. У Рашко-призренску Епархију дошла је на позив тадашњег Епископа Рашко-призренског Владимира, најпре у манастир Свете Тројице у Мушутишту код Суве Реке, а онда 1950. године, заједно са садашњом игуманијом Ефросинијом, у манастир Грачаницу. Епископ Рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх Српски, замонашио их је обе у чин мале схиме 1957. године. Од тада до данас је монахиња Евгенија трудољубиво је проходила сва монашка послушања у манастиру Грачаници, не избегавајући ни најтеже физичке послове, као што су сеча шуме и грађевински радови. У сећању грачаничких сестара, и свих који су је познавали, монахиња Евгенија је остаће узор монашког послушања, смирења и љубави. Монашко опело мати Евгенији служиће Епископ Рашко-призренски Теодосије након Св.Литургије сутрадан на Цвети, а сахрана ће бити обављена на монашком гробљу у манастиру Грачаници. ВЕЧНА ПАМЈАТ МАТИ ЕВГЕНИЈИ! Извор:Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    1 point
  40. Slika sa monasenja mati Jelene 2009god. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs
    1 point
  41. Evo jedne anegdote od letos iz manastira Tuman: Stigla je jedna baka u manastir i sada je red je l da je zamonase posto je tu dugo i radi, predana je tome, a nema kud, sta ce. Jako je dobra i zanimljiva. Seli mi posle vecernje sluzbe da odmorimo malo i u razgovoru njoj mati Ksenija (igumanija) kaze: Bako, koje cemo mi tebi ime dati? Je l moze po svestenomuceniku Foki ili mozda Haralampija, to su lepa imena. Na to ce baka: Jao mati, gde iskopa ta imena! Pa sta cu ja ovako stara, sa mnom ste nasli da zbijate sale. Sta da kazem ljudima kad dodju kako se zovem? KOKA? KAVAMPIRA? Nemooooj mati, nadji neko bolje ime. 0110_hahaha
    1 point
  42. А и мати Макарија из Соколице (Косово) каже да треба размишљати... чак и о браку, јер је и брак велика обавеза. И рекла је да треба ићи у манастире, у неколико и видети дал би ти такав начин живота одговарао. Ваљда она зна, боље од тебе?! Она прелепо слика, њене иконе коштају неколико хиљада евра и имала је изложбу у САД. Она је исто тражила, паре од Тачија и оградила манастир Соколицу, јер су око шиптарске куће... Био сам тамо прошле године...обилазио мало, Косово...
    1 point
  43. Монашки живот није лак ,али није за сваког.Ја на те ствари гледам овако.У Мендељејевом периодном систему елемната имамо разне метале,неметале,металоиде итд.Сви ти елементи теже ка томе да постигну стабилну електронску конфигурацију па се једине међусобно да би постигли стабилност.Међу свим тим елементима постоје и такозвани племенити гасови ,који су створени са стабилном електронском конфигурацијом,па не морају са никим да се једине да би били стабилни.Такав је случај и са људима.
    1 point
×
×
  • Креирај ново...