Најбољи чланови

Епископ Иринеј (Буловић) – Рођење Исуса Христа (1, 18—25) 25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца и надјену му име Исус. 2) Довде, хвала Богу, нисмо имали већих мука при тумачењу. Благодаћу Божјом и молитвама светих Отаца наших, пловили смо мање-више безбедно по непрегледној пучини богооткривене премудрости. Сада, међутим, треба да прођемо поред првога подводнога гребена. Сва је срећа што се он не налази у водама самога Јеванђеља већ у водама неправилнога — па зато и неправославнога — тумачења. Ми ово последње нећемо прећутати, али ћемо га суочити са светоотачким православним тумачењем. Сигурни смо да ће непредубеђен читалац лако просудити које и чије тумачење одговара духу и слову светога Јеванђеља. Читалац се свакако већ досећа да је у питању смисао управо овога стиха, који се, почињући речима „и не знадијаше за њу“, наставља наизглед неочекиваним речима „док не роди сина својега првенца…“. Почетак је, и без посебнога тумачења, недвосмислено јасан: Марија је била Дјева до Рођења Христова. Ми, православни хришћани, као следбеници исконскога црквенога тумачења речи Божје, сачуваног у нашој богослужбеној књижевности, у списима светих Отаца и, уопште, у целокупноме Живоме Предању Цркве, не налазимо, међутим, у овоме стиху само благовест о девичанству Пресвете Богородице до Рођења Господа Исуса него и благовест о њеноме девичанству при Рођењу и по Рођењу Његову — налазимо, уствари, благовест о њеној приснодевствености, о њеноме трајноме, вечитоме девичанству. Дотле неправославни теолози рационалисти, признајући (на једвите јаде!) њено девичанство до Рођења као стварност или макар као садржај ранохришћанске свести, налазе у овоме истоме стиху разлог и повод да оспоре или, у најбољем случају, да ставе под велики знак питања њено девичанство после Рођења детета Исуса. Већ у старој Цркви су постојале њихове далеке претече — јеретици аријанци Евномије и Евдоксијв, затим Хелвидије и разни други јеретици. Њих су побијали велики Оци и Учитељи Цркве, а међу њима једно од првих места заузима и блажени Јероним са својом сјајном полемиком против Хелвидија. Поставља се питање: откуда та дијаметрална супротност у тумачењу истога стиха? Камен спотицања представљају речи „док не роди“. Полазећи од њих, поменути неправославни тумачи закључују овако: ако Јосиф није знао за Марију док она не роди сина својега првенца, из тога следи да је знао за њу после Рођења њенога Сина Првенца. Ово, међутим, није тумачење онога што је јеванђелист рекао већ додавање нечега што он није рекао. Правилан егзегетски поступак не допушта субјективна домишљања и проширивања јеванђелскога текста у циљу његовог усаглашавања — милом или силом — са начином мишљења, представама и логиком самога тумача него, напротив, захтева да се овај последњи потпуно уживи или барем озбиљно удуби у начин мишљења и говорења, у идејни свет и у логику писца текста, маколико она иначе њему лично изгледала несхватљивом или чак неприхватљивом. И још нешто: ниједан одломак, ниједна реченица, ниједан део реченице, ниједан скуп речи и, најзад, ниједна реч не сме се читати и тумачити издвојено, самостално, као нешто затворено и самодовољно, него се мора читати и тумачити у оквиру контекста, као органски део једне заокружене целине — на крају крајева, у склопу читавога текста као јединственога, недељивога носиоца смисла и даваоца поруке. Уколико сад ова — стварно елементарна — ерминевтичка правила применимо на наш стих, његово тумачење ће имати сасвим друкчији исход. „И не знађаше за њу док не роди…“ значиће: не знадијаше за њу ни пре ни после Рођења Исусова; или, краће: не познаде је никада (блаж. Теофилакт Охридски), не живљаше са њоме као са женом никада. Само је то тумачење правилно и православно. А ево и зашто! У читавом одељку о Рођењу Христову (Мат. 1, 18 — 25) сам догађај Рођења се по први пут спомиње тек у овоме стиху — у последњем стиху одељка. Сви претходни стихови, као што видесмо, казују о припрамним збивањима, о догађајима која беху увод у чудо Рођења: о веридби Пресвете Дјеве са праведним Јосифом, о натприродноме зачећу Исусовоме силом и дејством Духа Светога, о узнемирености Јосифовој, о јављању анђела и о извршењу воље Божје од стране Јосифа. Од почетка до краја ток приповедања је правилан и равномеран: свети апостол Матеј иде хронолошким редом и ни један једини пут се не „залеће“ напред, у описивање нечега што временски и логички излази из оквира тренутне теме. На исти начин је конструисан и сваки поједини стах. Ни овај, 25. стих није изузетак. Довољно је да га само једанпут пажљиво прочитамо, — наравно, не у „празноме простору“ него, сходно малочас реченоме, као наставак и „испуњење“ свих претходних стихова, — да бисмо одмах осетили и схватали како мисао светога јеванђелиста није заокупљена питањима о томе шта је било касније, после Рођења Господа Исуса, него да он жели да изложи стање ствари пре и уочи Његова Рођења: ,,И не знадијаше за њу док не роди…“ Нагласак и тежиште у реченици, боље рећи сав њен смисао, усредсређен је на истину да је Марија зачела и родила као савршено чиста Девица, односно да Спаситељ Израиља и света није ,,дрводељин син“ него Син Божји и Син Дјеве. Тек после изношења те полазне истине свети апостол Матеј ће споменути сам догађај Рођења, а тек након тога ће прећи на следећи по реду догађај — давање имена детету Исусу (друга половина 25. стиха: ,, . . . И надјену му име Исус“). Овако тумаче наведено место сви свети Оци и васељенски Учитељи, на челу са непревазиђеним мистагогом и Златоустим проповедником речи Божје, светим Јованом, који пише: „Што ти је било потребно да сазнаш од јеванђелиста, то је он и казао; а то је — да је Дјева била нетакнута пре порођаја.“ У истоме духу објашњавају ово место и сви без изузетка новији и најновији православни богослови: Харалампије Василопулос, Никола Сотиропулос, Јустин Поповић, Емилијан Чарнић и други. Њихово становиште је згуснуто изразио Панајот Трембелас следећим речима: ..Матеја овде занима чудесно Рођење, а не питање да ли је Дјева доцније имала и друге деце.“ Тако мисле и најбољи међу инославним егзегетима. Римокатолички професор Рудолф Шнакенбург истиче да се на овоме месту не назире никаква намера извештавања о доцнијем развоју догађаја и, у њиховоме склопу, о Јосифову држању према Дјеви након Христова Рођења. Вредност староцрквене и данашње традиционалне егзегезе овога места признаје — додуше на својеобразан начин — и либерални протестантски тумач Матејева Јеванђеља Улрих Луц. За њега лично не само да не постоји virginitas post partum (девственост Дјеве Марије после порођаја) него он и Рођење Христово од Дјеве сматра за нешто што је „историјски сасвим невероватно“; па ипак, он наглашава да је сам писац Јеванђеља веровао у Рођење од Дјеве, а да „теза о Маријином трајном девичанству“ — иако, по њему, у Матејеву Јеванђељу није изражена изричито (expressis verbis) — ,,егзегетски не може бити дефинитивно оспорена“ будући да израз „док не роди“ ,,не искључује могућност“ таквога њенога девичанства. Чак и Лоази, бивши римокатолички свештеник и познати отпадник од хришћанства, морао је да призна да тај израз ,,не садржи у себи категорично порицање каснијега Маријинога девичанства јер је писац сву своју пажњу усмерио ка Исусовом рођењу“. У вези са речима „док не роди“ морамо имати на уму још нешто веома важно — дух и колорит библијскога језика, а нарочито структуру и особине гркога језика којим се служи свети јеванђелист Матеј и чија нам семитска (јеврејоко-арамејска) подлога, као и верност старозаветноме стилу писања, одмах пада у очи. На природу и закопнитости библијскога начина говора као на кључ за правилно разумевање израза „док не роди“ указали су, давно пре нас, свети Оци и остали ауторитативни црквени писци из старине, као што су Јован Златоуст, Василије Велики, Ориген и други. Они су запазили и истакли да у Светоме Писму предлог „до“ и везник „док“ или „док не“ веома често означавају неко трајно стање тако да их треба схватати као истозначну замену за прилог „стално“ или „увек“, односно за прилог „никад“ уколико реченица има одречан смисао. Много је и премного примера, и у Старом и у Новом Завету, који нам живо илуструју употребу речи „до“ и „док“ (или „док не“) у таквом, неодређеном значењу, без икаквога призвука временских или историјских ограничења. Овде ћемо навести само неке од њих, а пропратићемо их и нужним кратким коментаром. Посебно пак наглашавамо да се баш у светом Јеванђељу по Матеју тај начин изражавања не сусреће само овде, у 25. стиху прве главе, већ и на другим местима, као што ћемо видети ниже. а) У повести о Потопу наводи се како је Ноје пуштао гаврана да одлети из лађе („ковчега“) да би проверио да ли се повукла вода. „И не врти се гавран док се не осуши земља“ (Књига Постања 8, 7). Овај стих се не може разумети у том смислу као да се птица вратила након што је опала вода и показало се копно. Напротив, управо зато што је нашао земљу, гавран се никада више није вратио. Смисао стиха јесте, дакле, следећи: гавран је одлетео заувек. ,,Док се не осуши земља“ значи уствари никада. б) Старозаветни летописац закључује казивање о Михали (Мелхбл), жени цара Давида, следећим речима: „И Михала, кћи Саулова, не има порода до дана смрти своје“ (II Цар. 6, 23). И овде предлог „до“ указује на трајно стање ствари: Мелхбл је заувек остала бездетна или, ако више волимо да формулишемо реченицу одречно, она никада није имала порода. Јасно је као дан да овде нема ии речи о Михалиној судбини после смрти. в) Свети Псалмопесник кличе Господу: ,,. . . Од века и до века ти јеси! . . .“ (Пс. 89, 2). Да ли је потребно доказивати да овај псаламски стих не намеће никаква временска ограничења Беспочетноме и Вечноме Богу нити уводи икакве хронолошке категорије у Биће и битисање Творца времена и света? Речима од века и до века истиче се свагдашње присуство и делање Божје у времену, у историји, у свету, а да се ни најмање не доводи у сумњу Његово постојање пре и после свих векова. Баш напротив, библијска мисао и полази од истине да Његово присуство у времену и делање у историји сачињава бескрајно сићушан делић Његова предвечнога, свевечнога и надвечнога постојања и делања. Највећи богохулник и поклоник бесмисла био би онај ко би речи од века и до века Ти јеси разумео тако као да оне значе: пре почетка времена Тебе није било и после његова завршетка Тебе неће бити… г) У једноме другоме псалму свети цар и пророк Давид овако пева о коначној победи и слави будућега Месије: „Рече Господ Господу мојему: седи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим“ (Пс. 109, 1). И у овоме случају важи исто што и у претходним случајевима: зависна реченица почиње везником док и по свом облику је временска реченица, али суштински, по смислу, она то никако није, будући да не одређује временску границу Месијиноме божанскоме тријумфовању, описаном као седење ,,са десне стране Богу“ и гажење непријатеља. Обе реченице, главна и споредна, говоре о паралелноме, подједнако бесконачноме статусу победничке славе, који ће настати као исход богочовечанских подвига Искупитеља света. Конкретно и јасно речено, Господ славе неће „седети са десне стране Богу“ само дотле док сви непријатељи Његови не буду „положени под ноге Његове“ него и после тога — седеће неопозиво, вековечно, коначно, есхатолошки. Јер, Он ,,седи са десне стране Оца“ као Цар или Помазаник Божји, а „Царству Његову неће бити краја“ (Символ вере). д) Псалтир је у целини поезија о Месији, односно месијанско пророштво. О далеким будућим временима, временима Месије, Псалмист пева и прориче између осталог и ово: „Грануће у дане његове правда и обиље мира докле год не ишчезне Месец“ (Пс. 71, 7; ово је наш, дословни превод, тачнији и јаснији од иначе лепога превода Ђуре Даничића, који се завршава речима докле тече мјесеца…). И овде је смисао јасан: правда коју ће успоставити Месија биће правда вечна, а мир који ће Он донети биће мир без краја и конца. Нестанак Месеца (па и читавога свемира, оваквога какав је сада) неће значити престанак месијанскога Царства правде и мира; напротив, Христова правда и Христов мир надживеће сва времена и све светове. На шта би личила коначна божанска правда и на шта би личио апсолутни, савршени мир Царства Божјега када би једно скромно небеско тело, природни сателит планете Земље, било дуговечније од њих? ђ) Иста та слободна песничка употреба предлога „до“, односно везника „док“ или „док не“, одликује и стил „старозаветнога јеванђелиста“, светога пророка Исаије. Код њега (46, 4) Бог теши „дом Јаковљев“ и храбри „остатак Израиља“ следећим речима: ,,До старости ваше ја јесам; и док не остарите, ја јесам.“ (Напомињемо да смо се и овде радије одлучили за превод од речи до речи него за слободнији Даничићев превод иако је његово „до сиједа вијека“ кудикамо српскије и поетичније од нашега ропскога „док не остарите“ …) Више је него очигледно да Божја спасоносна присутност и делатност не може бити омеђена кратким људским веком као што није омеђена, видели смо, ни веком свега створенога света ни временом као таквим. Пророк не упоређује људско живљење са животом Божјим. Он једино хоће да нам саопшти да је Господ увек с нама. е) Али време је да наведемо и пример из Новога Завета, и то управо из светога Јеванђеља по Матеју. То је оно значајно обећање Васкрслог из мртвих Господа Христа ученицима: „И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мат, 28, 20). Да ли ове Спаситељеве речи значе да ће Он бити с нама хришћанима само у границама „садашњега века“, то јест у границама историје, а да у „будућем веку“, то јест у вечности Есхатона, неће бити с нама? Наравно да не значе. Нико паметан их не би тако схватио. Уосталом, реч Божја нас учи, тумачећи саму себе, да ћемо у будућем веку „свагда са Господом бити“ (I Сол. 4, 17). То је истина кода се прећутно подразумева у Спасовој благовести „ја сам с вама у све дане до свршетка века“. Преузето из: Православни мисионар, бр. 172 (1986)

Ја сам данас примио кинеску. За три недеље ревакцинација. Ево ме, добро сам.

Ево да испуним меру безакоња па да @Родољуб Лазић пише тужбу против мене Синоду! Овакве хуле се нису чули од када су Јеванђеља написана, али да ме Рођени тужи, прво мора да погледа видео!

Odlično predavanje, ne treba nam rođeni tu. Pogotovo deo o ljubavi.

Nek je nazdravlje ? Ja otišao bez poziva. Ništa, kad vas sve bocnu idemo u Peking

Tetka primila prvu dozu juče, muž danas, ja očekujem poziv uskoro. Ko hoće neka čestita

Makedonku ne brine satana vec da se ne probudi kao bugarka posle vakcinisanja ... https://fb.watch/3bTRkWpnHk/

https://www.facebook.com/photo/?fbid=10216474128319399&set=gm.1153393548

odgovorio sam gore u cemu je problem....zvanicno je slobodno,... ali sa druge strane pricaju o tim nekim ogranicenjima ko ne primi vakcinu i samim time se vrsi odredjeni pritisak da se primi vakcina .... videcemo sta ce biti...

znaci ti tvrdis da sam ja bas neki ludjak ili slicno... mislim da je to pomalo i bezobrazno da tako sigurno tvrdis ...... za to trebas da imas bas jake razloge i trazim da mi navedes ...

mislim da sam kao i svi drugi,....

Varsava

Ко хоће нек честита ?

Вакцинисан ! Ко оће нек честита

Прегурали смо без великих последица.

Zragedija je u tome da takve kao Košić rešava Vatikan a ne mi. Čovek u 5 minuta dovoljno materijala za 3 tužbe pred evropskim sudom

Jedno predanje kaže da kod Mišlјena, u Bančićima, devet kilometara jugozapadno od Ljubinja, postoji jedan čudesni dub (hrast) koji je tokom čitave godine zelen i kojeg lјudi prozvaše „dubom Svetog Save“. Ova prirodna rijetkost je oduvijek bila predmet interesovanja, pa i dan danas publicisti, novinari i turisti dotiču se ove tajanstvenosti. Visoko hrastovo stablo, staro je više stotina godina. U narodu živi predanje o blagoslovu Svetog Save, koji je svojevremeno putovao ovim područjem i tom prilikom se odmarao u hladovini duba kog je blagoslovio. Predanje o vječno zelenom dubu glasi: „U stara vremena, krenuo je Rastko Nemanjić lјutim kršem iz Stona prema sjeveru Hercegovine. Hodeći pod ognjenim avgustovskim suncem, osjeti kako mu u nogama ponestaje snage. Sjede pod jedan dub da se odmori. Kako mu je njegova hladovina prijala leže i utonu u san. Probudi se nekoliko sati kasnije, potpuno svjež i čio. Zahvali se dubu što ga je osvježio blagodatnom hladovinom i vratio snagu. Potom reče: I ja ću tebe nečim darovati: budi dovijeka svjež i zelen!“ Taj dub postoji i danas. On je stalno zelen, zimi i lјeti. Prema naučnim podacima to je rijedak mješanac makedonskog hrasta (Quercus macedonica i Quercus sesilisa) i jedini endem takve vrste na Balkanu koji nema plodova. Mještani sela stogodišnjaka (kako mnogi nazivaju selјane Bančića zbog svoje dugovječnosti) kažu da se grane tog drveta ne daju posjeći, jer se odmah neki neprirodni vjetar naduva! Piše: Velibor Šipovac /Leutar.net/

Pa vec sam rekao Kloud, slobodno je da izaberes, ali vec pricaju o tome da ce postojati neka ogranicenja za one koji ne prime vakcinu, taj neki korona pasos, pa ne mozes recimo u bioskop, pozoriste, procitao sam da su neke med. sestre iz Nemacke dobile otkaz jer su razmisljale da li da prime vakcinu. Na to sam mislio, zvanicno je sloboda izbora, ali sa druge strane ako ovo uvedu onda bi ipak postojao odredjeni pritisak da se primi vakcina na silu za one koji ne zele. Ajd videcemo kako ce biti.

То питање слободног интернета је актуелно ових дана.

Uh...

Кинеска је. 10 минута након добијања сам почео сасвим спонтано да планирам пут у Пекинг и да наручујем књиге о династији Минг ???

Ma jok... nema potrebe ni da tumačiš kad prva sledeća rečenica razjašnjava o kakvoj prevari priča... ("Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: Ja sam; i mnoge će prevariti.") Tako da (ako uzmeš ozbiljno te stihove) imaš veće šanse da te prevari Rapsa nego da te prevari Fajzer.

Искрено, откад се десили у околини случајеви да неко млађи унесе у кућу вирус, а старији умру, пресекао сам и решио да се вакцинишем.

@Bokisd Zaobiđi me s tim pričama... Za mene Pravoslavlje nije religija straha, mazohizma i patnje. Ne pada mi na pamet da paranoišem, da "plačući pričam o poslednjim vremenima i antihristu", da opsesivno tragam za znacima i žigovima, da živim u žalosti, panici i strahu. Znam ljude koji su sve to revnosno upražnjavali pa su završili ili u duševnim bolnicama ili u raskolničkim družinama ( "po plodovima ćete ih prepoznati" ). To je lažna i bolesna "pobožnost" koja dolazi od neznanja, nedostatka rasuđivanja i maloverja. Odricanje od Boga može biti samo slobodno i svesno, a ne onako kako to pojedinci zamišljaju ( upotreba čipova, vakcina, 5G mreže... ). S druge strane, žalosno je videti inaćenje pojedinih crkvenih velikodostojnika i vernika s naukom i zvaničnom medicinom. Odbacujemo naučna dostignuća i negiramo važenje prirodnih zakona za nas "verujuće" i time kušamo Boga i ugrožavamo ljudske živote ( nismo se opametili ni posle gubitka patrijarha, vladika, sveštenika )... I dok gazimo ono suštinsko u Hrišćanstvu ( ljubav prema Bogu, sebi i drugim ljudima ) mi nastavljamo da insistiramo na bespogovornom očuvanju prevaziđenih formi ( npr. upotreba iste kašičice za pričešće u doba epidemije ). To je naš pravi problem, a ne vakcine, čipovi, šestice...

Poenta je da je svaka generacija Hriscana proteklih 2000 i kusur godina bila ubedjena da su poslednja vremena odmah iza krivine i da je pitanje dana kad ce se desiti. Naravno to da ce se poslednja vremena desiti za njihovog zivota nije ni dovodjeno u pitanje... i tako vec 2000 godina kako se konstantno "prepoznaju" znaci da je to to i da "evo sace" S tim u vezi je besmislena sigurnost pojedinaca da u aktuelnim okolnostima prepoznaju iste te pokazatelje i u necemu kao sto su vakcinacije vide nekakav zig zveri i slicne stvari. Jer ako ni raniji hriscani nisu bili u pravu u vezi sa tim, sto bi danasnji bili? A ulog nije mali... ako su opet u krivu (a jesu 100%) onda ce njihovo ponasanje samo stetu proizvesti po ljude. Osim toga, ne kapiram uopste tu opsednutost "poslednjim vremenima". Prvo, zar ne bi trebalo da vas bude bas briga kad ce ta vremena biti? Kad bude bude, ko je hriscanin nema cega da se boji. Drugo zar ne bi trebalo da su hriscani u fazonu "jeee evo poslednjih vremena" a ne "kuku lele evo poslednjih vremena"? I trece, jel moze neko da mi ukratko objasni sta je fora sa tim zigom zveri? Mislim, prema biblijskim referencama. Jel to neki zig koji na tebe stavi satana i onda si gotov, ma kakav bio (na ovo upucuje odnos danasnjih hriscana prema tom konceptu). Jer ako je tako to je onda teska budalastina... ko sto FSA lepo ukaza, ako ti je hrist vec u srcu nema tog ziga koji bi to mogao da poremeti. A da ne pricam kolko je glup koncept da tebe djavo uzme pod svoje tako sto ti prevarom "uvali" svoj zig kroz vakcinu i tako te osudi na prokletsvo. Kako je to moguce u hriscanstvu? Zar to ne treba da bude tvoja svesna odluka da se "udaljis od boga"? Kako neko moze prevarom da ti to uradi? Ne kapiram. Ne zvuci prema hriscanskim pravilima uopste. Zato me zanima sta je tacno po sredi ako neko ume da mi objasni.

Због оваквих људи ја одбијам да се о Хрватима говори генерализовано негативно. И добро и зло је увек конкретно, са именом и презименом.

No wife of mine is going to do dishes on Valentine's Day. You can do these tomorrow.

Nisam se toliko uplašio od onda kad je dr. Jovana lično došla ovde da priča te priče...

Ne razumeš čak ni onaj deo o tome da se nisu merile teže posledice već PCR + bilo koji simptom i da je odnos bio 8 prema 162 za otprilike isti broj ljudi, dakle 20 puta manje? Naravno... neće ni biti utvrđeno... jer ne postoji način da to naučno utvrdiš a da taj način bude etičan. Vakcina sasvim sigurno (101%) ne sprečava dalje širenje virusa u smislu da nekom magijom spreči virus da napusti organizam, već "samo" pomaže organizmu da ga lakše i brže pobedi... što sasvim očigledno dovodi do smanjenja broja zaraženih i uz dovoljno vakcinisanih dovodi do potpunog iskorenjavanja virusa... već viđeno i odavno utvrđeno kod svih vakcina... Nisam siguran kako zamišljaš uopšte da nešto neutrališe virus i sprečava ga da se u velikoj meri razmnoži po organizmu i tako napravi teže posledice i da istovremeno taj neutralisani virus pređe na drugog u dovoljnoj meri da ga zarazi? Šta kao imuni sistem počne da radi kao nekad Udba, da ne hapsi kriminalce nego da ih šalje da kradu u inostranstvu?

Potpuno je nebitno i da li su nobelovci... u nauci nije bitno ko je šta rekao, već da li ima nešto čime će da potkrepi to što je rekao... student sa eksperimentom koji potvrđuje njegove tvrdnje je kredibilniji od nobelovca koji nešto paušalno tvrdi... Ovde ne vidim ništa osim nepotkrepljenih priča... čak i ono što pričaju, a što se ne demonstrira naučnim eksperimentima tj. tvrdnje o tome da se ove vakcine ne uklapaju u zakonske definicije vakcine su šuplje priče jer ne navode koja je definicija vakcine, u kom članu kog propisa je data i zbog čega tačno se ove ne uklapaju u zakonsku definiciju... Prilično tipično za tu zaverološku ekipu, sve se sastoji u tome da oni nešto kažu i ti možeš da im veruješ na reč ili ne veruješ, jer se i ne navodi ništa što bi se na bilo koji način moglo proveriti... pa ko se upeca, upeca se... Od tvrdnji koje jesu proverljive, a koje su sasvim sigurno netačne - Džudi Mikovic nije otkrila XMRV, "otkrila" je da XMRV ima uticaja na CFS (sindrom hroničnog umora), a to je "otkrila" u naučnom radu koji je kasnije povučen zbog grešaka... (uzorci su bili slučajno ili namerno kontaminirani)... a tvrdnja da XMRV može da izazove sidu je vrhunac neozbiljnosti celog teksta...

Jok... imaš manje šanse da oboliš. Pod obolelim se podrazumeva da si pozitivna na PCR test i da imaš bilo koji simptom, a ne samo ako imaš teške simptome. https://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/smpc/515-01-04359-20-001.pdf Stranica 37: Napomena: Potvrđeni slučajevi su definisani RT-PCR testom (Reverse Transcription-Polymerase Chain Reaction) i prisustvom najmanje jednog simptoma koji ukazujena COVID-19 (simptomi obuhvataju: povišenu telesnu temperaturu, pojavu ili pogoršanje kašlja, pojavu ili pogoršanje otežanog disanja, jezu, pojavu ili pogoršanje bola u mišićima, pojavu gubitka čula ukusa i mirisa, zapaljenje ždrela, dijareju, povraćanje). To bi bilo najveće iznenađenje u istoriji medicine... da vakcinisana grupa ima 20 puta manje (8 prema 162) onih koji su pozitivni na PCR i koji ispoljavaju bar jedan simptom u odnosu na placebo grupu, a da su obe grupe podjednake u daljem prenošenju zaraze... i zbog toga pomenuta dilema i polemika postoji samo u stučnim časopisima kao što je Alo

Veterani iz `Microprosea` ponovo oziveli studio, em nam doenli odlicnu novu strategiju... ...

Вакцине се тестирају на афричкој сиротињи, животињама и некој европској и америчкој сиротињи која за одређене новце пристаје да буде заморче. И то нашим врлој тврдој хришћанској струји није проблем. Њихове себичне задњице би да се боду вакцином кад се кроз маргинализовану светску популацију истестира вакцина. Толико о њима и њиховом односу према светитељима, екуменизму, масонима, Гејцу, канонима и вакцинама.

Ima ljudi koji ne smeju da se vakcinišu, a žele da se vakcinišu, njih ugrožavaju ini koji mogu da se vakcinišu a neće.

Evo, preporučujem svakom da posluša naše vrhunske stručnjake. Kako sam se ja izrazio nebitno, uglavnom svako razume šta sam hti reći. Dakle Rusi, neke od kineskih i AstraZeneka takođe su uradili vakcinu na osnovama postojećih vakcia, proverenih.

Мој посао је такав да само чекам када ћу да се заразим. Сваки дан уђем у око 8 различитих домова, тј. станова или кућа, већином људи ставе маске али многи не стављају, причају изблизине, пљуцкају вероватно док причају и тако то, природно. Ја увек носим маску, тек по некад будем без маске у тренутку неке журбе. Колега са посла већ месец и по дана је на боловању јер је добио корону. Ако буде прилике вакцинисаћу се.

Иако сматрам да се манипулише насталом пандемијом, политички, она је ту и вирус је поган....примио бих било коју одобрену у Србији, али која није рађена на овој новој технологији са РНК. Наравно да се не разумем у то, али ипак је то збрзано. Због тога сам скептиичан, не што би ми убризгали "жиг". Пошто сам у Русији...

Moja crkva danas, Varsava, Poljska

Beli grad

Virtualni koncert Bozicnih pesama moje parohije; 20:20-22:22 pevam ja na rumunskom, posle moj momak (na arapskom), posle opet ja na poljskom; moj momak jos peva na samom kraju

Sunset kisses the city ?

ADITIVI 1. Bezopasni aditivi: E100, E101, E103, E104, E105, E111, E121, E126, E130, E132, E140, E151, E152, E160, E161, E162, E170, E174, E175, E180, E181, E200, E201, E202, E203 E236, E237, E233, E260, E261, E263, E270, E280, E281, E282, E290, E300, E301, E303, E305, E306, E307, E308, E309, E322, E325, E326, E327, E331, E331 E334, E335, E336, E337, E382, E400, E401, E402, E403, E404, E405, E406, E408, E410, E411, E413, E414, E420, E421, E422, E440, E471, E472, E473, E475, E480 2. Sumnjivi dodaci: E125, E141, E150, E153, E171, E172, E173, E240, E241, E477 3. Opasni aditivi: E102, E110, E120, E124 4. Poremećaji zdravlja: * Poremećaj creva: E220, E221, E223, E224 * Probavni poremećaji: E338, E339, E340, E341, E450, E461, E463, E465, E466, sladoled E407 * Poremećaji kože: E230, E231, E232, E233 * Uništavanje vitamina B12: E200 * Holesterol: E320, E321 * Nervna osetljivost: E311, E312 * Trulež usta: E330 je najopasniji (kancerogen) (sadrži ga npr. LIMUN SCWEPPES, AROMASTIRANA KRVA, MEZZO MEŠAVINA, MASA OD RAKA, SIR OD BONBELA, GLJIVE u limenkama) 5. Kancerogeni aditivi: E131, E142, E210, E211, E213, E214, E215, E216, E217, E239 PAŽNJA: E123 je vrlo KANCEROGEN !! Zabranjeno u SAD-u i zemljama ZND-a. Obratite posebnu pažnju na ove aditive u sledećim namirnicama: E123 / E110, OPREZ! (Gumijasti medvjedi, TRETS, SMARTIES, vinska guma HARIBO, leća od čokolade, ZOTT krem puding, IGLO riblji prsti, KRAFT dorah s krem kremom, KRAFT salama, namaz od sira, puding od vanile E102, E110, gotovi umaci svih vrsta.) 6. OPREZ !!! Za gvanilat i glutamat iz serije E600, E605 - otrov za živce 7. Aluminijum: E173 (boja aluminija), E520 (stabilizatori aluminij sulfat), E521 (aluminijum natrijum sulfat), E523 (aluminijum amonijak sulfat), E554 (sredstvo za razdvajanje, soli silicijevog dioksida, natrijum aluminijum silikat), E555 (kalijum aluminijum silikat), E556 (kalcijum aluminijum silikat), E598 (kalcijum aluminijum silikat). Aluminijum u vodi za piće: Vodovod koristi aluminijum kao flokulant. Kopirajte ovaj popis i distribuirajte ga prijateljima i poznanicima! Izvor: Dječja klinika Uni-Düsseldorf, internetsko istraživanje

једно време је есфигменски тамјан продаван у Хиландару, до пре можда десет година. Последњих десетак година тамјан који се продаје у Хиландару прави отац Павле, иначе Рус који живи у хиландарској келији близу самог манастира. Иначе за потребе богослужења Хиландар је као и већина светогорских манастира тамјан набављао од келиота из скита Свете Ане, они званично праве најбољи тамјан на Светој Гори. Последњих пар година Хиландар за олтар набавља тамјан из Ватопеда који је такође изврстан. Имају своју продавницу у Кареји где продају неколико десетина вста тамјана. Ја користим исто ватопедски последње 4 године и могу рећи да је бољи од есфигменског.