Најбољи чланови

zdravo svima forum pratim odavno ( i ne mogu da verujem šta sve čitam) želim da upoznam što više ljudi odavde volim španske serije i domaće hitove

Браћо и сестре у Христу, помените у молитвама Ану, хористкињу из цркве светих Вартоломеја и Варнаве у Раковици, одану супругу и пожртвовану мајку троје деце, дивну и истински побожну и верујућу особу у тешком искушењу и страдању које ју је задесило. Линк Помолите се за њено здравље, и њене породице, као што се и она, и не сумњам, моли за све нас.

Pozdrav svima na forumu Kao kratak uvod po uzoru na ostale clanove, zovem se Andjela, imam 15 godina i zivim u Podgorici. Treniram MMA i idem u prvi razred gimnazije. Negdje u novembru sam otkrila Pouke, u januaru odlucila da se registrujem a sad evo i da napisem svoju prvu poruku. Dugo vremena sam trazila jedno ovakvo mjesto iz jednog posebnog razloga. Prije malo vise od godinu dana sam izgubila svoju baku za koju sam bila jako vezana i koja je propratila moje dosadasnje odrastanje i brinula o meni dosta cesto s obzirom da majka i tata imaju mnogo obaveza zbog svojih poslova. Kao sto rekoh ona nas je napustila prosle godine u ovo vrijeme a meni je nekih mjesec dana prije svoje smrti poklonila svoju Bibliju i krst. Krst sam nosila i nosim kao lanac oko vrata i nikad se ne odvajam od njega. Jedino sam prinudjena da ga skinem kada se takmicim u sportu kojim se bavim ali mi je i tad amajlija i vjerujem da je jedan od razloga zbog kojeg jos uvijek nemam poraz. Sto se tice Biblije za nju se i vezuje moja potraga za ovakvim sajtom. U pocetku sam tu Bibliju cuvala u jednoj kutiji u svojoj sobi. Nijesam bila spremna da je diram i otvaram zbog sjecanja na nju, u mjesecima nakon njene smrti svaka pomisao i razmisljanje o njoj se u vecini slucajeva zavrsavala suzama. A i iskreno mislila sam da vjerovatno necu dosta stvari iz Biblije uspjeti da shvatim u ovim godinama, i bila sam u pravu. Kasnije sam na internetu naletjela na “Bibliju za djecu” koju sam procitala i vjerujem da mi moze biti osnov za citanje Biblije u originalu. Ovdje sam najcesce u pocetku citala podforum “Sveto pismo” i dosta toga zanimljivog sam procitala sto mi je pomoglo da i shvatim neke stvari koje do tad nijesam. Isto tako vidjeh da je neko i napisao za mladje da ce jako tesko shvatiti Bibliju u ovim godinama i da bi zbog toga valjalo da je procitaju u razlicitim godinama zivota i to planiram da uradim. Za sad samo zelim da uzivam u citanju i ono sto mi je posebno drago jeste da osjecam potrebu da joj se vracam i da moje citanje nije cisto reda radi. Isto tako zivim u ubjedjenju da je baka sa namjerom ostavila Bibliju i krst meni iako je podjednako voljela nas troje (mene, brata i sestru). Mozda znajuci da ce mi se javiti zelja da je procitam i da nece ostati negdje sklonjena sa strane jer je sa mnom bila najvise vezana zadnjih godina. Makar se nadam da je to razlog jer mi se cini da u tome pronalazim neku srecu i prijatan osjecaj u sebi i to cini da mi sjecanje na nju ne bude vise bolno. Brat i sestra su stariji od mene i dosta cesto su zatrpani svojim obavezama bas kao i nasi roditelji. Zbog svega toga se nadam da cu kroz citanje Biblije i uz pomoc ovog foruma uspjeti da se sa hriscanstvom i svojom pravoslavnom vjerom malo vise upoznam. Zelim to i zbog bake ali i zbog sebe. Jos jednom pozdrav za sve na forumu i vjerujem da ce mi boravak sa vama ovdje biti prijatan

Evo prilike za pohvale. Navešću samo glavne utiske. Dopada mi se topao, familijaran pristup Milice Bajić, prefinjenost Kamička, kompletnost Lidije Milenković, Natašina otvorenost, Snežanina visprenost, Grizli deluje zrelo i pametno, Romejcu zavidim na anonimnosti, Željko Injac i Bilbija imaju savršen smisao za humor, Natan ima gospodstveno ponašanje, kvalitetno se šali, Bojan prijatnu lucidnost, Draško ima dobrotu (što najviše cenim kod čoveka), obi je uvek ostavljao utisak čistog, obazrivog, Juan je isto prirodan i zanimljiv, Bradu krasi otmenost i neposrednost, Ana Laz je draga, diskretna, bistra, Rapsa pametna i zanimljiva, praktična, Predrag je kulturan i diskretan. Tašu da ne spominjem, kompletna ličnost za moj ukus. Bokisd ima pitomo, prijatno ponašanje. Mene, naravno, krase sve pobrojane osobine (čim ih prepoznajem u drugima) + skromnost.

Kod nas su se takođe za sve snašli. Imamo primer gde su osveštali vaskršnju vodicu i narod u crkvu dolazi po nju. Imamo i drugi primer gde se sutra dele osveštane grančice, posle liturgije, umesto u subotu.

Moj prota lepo sutra(Petak) u 15h sece kolace za Lazarevu subotu u porti hrama, pa ko voli nek izvoli. Sve se lepo da organizovati. ?

To valjda nema para da se odrzava, al`se ima para za kic fontane sa sviraljkom. Ova vlast je gora od svih virusa i kuga zajedno, crno na belo.

PMS, proći će za par dana... (hoće to u karantinu)

Hej, supruga pritisla pauzu na TV-u...stoji tako zamrznuto na dr Dariju sto bude sad cesto u medijima. Evo gledam vec par minuta i mogu da vam kazem da je ...ono, lepa zena.

Snalazljivi smo mi... malo smo se bili opustili, postali lenji,... ovo nam je dobro doslo da nas malo razdrma

Ево, овде у Холандији се шета. Сад ја тебе треба да питам што су Аустријанци и Немци (Немци не забрањују кретање, узгред) паметнији од Холанђана и тако у недоглед да се позивамо на паметне и глупе нације. Експлицитно на владином сајту стоји: ”Нема окупљања, журки, роштиљања по парковима и сличног док ово не прође. Али дозвољено је да изађете да прошетате на ваздуху и слично.” Ал наравно, бесмислено је позивати се на Немце и остале јер можемо да користимо мозак, разум и знање других грана медицине да сами закључимо да је погубно за здравље ограничити кретање толико строго и толико дуго. Опрез, наравно, нема нам друге него да се мало суздржимо од многих типова дружења и активности на које смо навикли, ал то не значи да треба да се самоубијемо.

И на основу чега тачно ти сматраш да си у праву, а не они који изводе децу у шетњу, држећи при томе растојање од осталих? Вирус се не живи у ваздуху, не преноси се на растојању од 1.5 до 2 метра. Шетња је безбедна пракса, што се не би могло рећи на седење у кући од месец дана. Тек кад се ово заврши, следе године и године лечења разних психичких и физичких болести које су последица ужасних одлука политичара. И ког лекара да слушам? Епидемиолога коме је циљ да искорени вирус макар сви помрли од других узрока или кардиолога који ми каже да апсолутно морам да шетам или пак психотерапеута-психијатра који каже исто? У ком приручнику моралности пише да је морално спашавати од вируса чак и по цену да више људи умре од последица тог спасавања? И разумео бих када би такве изјаве давала уз опрез и ограду да је то твоје мишљење. И ако је проистекло из претераног страха, нема везе, људски је да се плашимо. Али не, ти то онако с висине, знаш како сви морају, знаш да Срби не раде како треба иако ниси у Србији и знаш да психо и болесна екипа око њега раде одлично и да баш то треба Србији. Значи браво!

ŠVEDSKA PLAĆA DANAK ZA BLAGE MERE? Za 24 sata od korona virusa preminulo 114 LJUDI, kritike vlasti da se prave da se "ništa ne dešava" - Blic.rs https://www.blic.rs/vesti/svet/svedska-placa-danak-za-blage-mere-za-24-sata-od-korona-virusa-preminulo-114-ljudi/71q406p

Ђилас и опозиција.

Zanimljivo je da se episkop timočki Melentije Hilandarac (sastavljač čuvene "Duhovne gradine") još 1907. godine - dakle, u Kraljevini Srbiji, kada je Pravoslavlje bilo državna vera - osvrće na problem zabrane Pričešća u vreme epidemija od strane državnih vlasti. I onda on, kao mudri pastir, iako je lično smatrao da se pričešćivanjem ne može preneti zaraza, kaže sledeće u knjizi "Pravilnik: pomoćna bogoslužbena knjiga": Појавило се питање: могу ли се и треба ли се причешћивати лица, која су заражена заразним болестима: дифтеријом, венеријом, тифусом, шарлахом, богињама итд. На ово питање такозвани „учењаци“: доктори, поједини чиновници и други категорички захтевају, да се забрани причешће деци и одраслима, где се која од поменутих зараза појави, јер би се веле, скупљањем и причешћивањем из једног суда (Путира) и једном кашичицом, зараза преносила од болних на здраве. Због оваквог гледишта ових световњака, чешће су излазиле званичне забране причешћивања и здравих у оним местима у којима ова или она заразна болест влада. Па шта да се рече на ово? С гледишта науке и искуства зараза се додиром здравих са болеснима (пијење из једног суда, једење из једног чанка итд) доиста може преносити и преноси се са болних на здраве. То се дакле не може и не сме спорити. Али, да чак и св. тајна причешћа може послужити оруђем преноса заразе са болних на здраве, апсолутно се не може примити ни усвојити. Јер по јасном учењу св.цркве Христове, св. тајна причешћа лечи и тело и душу: душу од духовних недуга – грехове, а тело од болести, јер се ова даје и „в сњед“, вернима, „во исцејленије души и тјела“. Разуме се, да су ови и овакви плодови св. тајне причешћа условљени спремом и достојним примањем св. тајне. Јер „јадиј и пијај недостојње, суд в себје јаст и пијет…“ А св. тајна причешћа пак сама је по себи доиста право, јединствено лекарство душе и тела: лекарство, коме нема на земљи равна. Па следствено ни сами они сасуди, из којих се (путир) и којима се (кашичица) преподаје св. причешће, никако не могу бити оруђима преноса заразних бакцила, јер су и она (оруђа) освећена драгоценом крвљу Христовом. Но у ово слабоверно доба људско и ради спокојства оних, који су на раскрсници духовној, те се у оваквим појавама колебају и не знају на коју ће страну тј. да ли уз учење свете цркве и савете свештеникове, или уз слабоверне по неке докторе и чиновнике, свештеници по нашем и руских писаца мишљењу, могу допустити следеће: при свакој цркви треба да има по неколико лажичица (кашичица) за давање св. причешћа и по 2-3 убруса. Кад се пак појави која од заразних болести, онда да свештеник при причешћивању поступи овако: чим кога причести, да спусти ту лажичицу (којом је причестио) у лонац топле воде (која се намести са северне стране Царских Двери у Олтару) и узме другу лажичицу. Црквењак, или кога он одреди, одмах ће избрисати спуштену лажичицу чистим новим убрусом и држати у рукама, па свештенику одмах додати избрисану, а од свештеника узети употребљену, спустити у лонац и одмах по томе избрисати итд. Друго, други црквењак или тутор (или ђакон где га има), који буде убрисавао причаснике, да има 2-3 чиста убруса код себе и при убрисавању сваког причасника, да избрише сувим делом убруса, а не једним и истим крајем убруса како то обично бива. Треће, ове убрусе после причешћа сагорети, па пепео од њих сместити у јамицу под св. престо. Четврто, свештеник свагда треба најпре, да причести здраве, по обичају, па тек болесне по овом означеном начину. Пето, где има два св. путира и две лажичице, те би се болни могли причестити из другог св. путира, сипавши у њега св. тајну колико треба, а из првога, односно из оног св. путира који је употребљен на Литургији, причешћивати здраве (Хојнацки, стр. 110) У осталом главно је ово: свештеник ни у ком случају не сме одбити од св. причешћа онога, који је за то достојан и спреман, па био он здрав или болестан. „Грјадушчаго ко мње не изжену вон“ рекао је Господ Исус Христос. А свештеник у Литургији повереник је, сатрудник самога Господа; вршиоц воље његове, извршилац закона његовог.

@obi-wan njegovu svestranost. @Bokisd njegovo piznavanje vere, smiren ton dok se objasnjava. @Broken njevovu duhovitost i smisao za salu. I neverovatne ideje za ankete. ? @Nikola Stojanovic veseo i nonsalantan odnos prema zivotu, smisao za pesmu i tu neku istinitu romanticnu boemsku notu. Bane l. Vrednocu i volju kojom pristupa radnim obavezama. Itd... @Ayla pozitivu i neki pozitivan stav prema svemu. Plavo Nebo - neku duhovnu cistotu i neiskvarenost koja se vidi kroz njegovo pisanje. @Milan Rakic Definitivno njegov stav i energiju. I poznavanje vojne tehnologije. E da i Marijanin osmeh. ?

Епископ ремезијански Стефан: Ми нисмо затворили веру, светињу и Бога. Преносим благослов на све и апелујем и молим, останите код куће 8. априла 2020. Поделите: FacebookTwitterEmailViberFacebook Messenger Copy Link Викар Његове светости патријарха српског Иринеја, епископ ремезијански Стефан изјавио је да ће се након васкршњег поста вјерници причешћивати у посебним условима. – Сваки верник који пожели да се причести може да позове свештеника и он ће доћи у његов дом, поштујући све мере заштите. То је сасвим практично и једноставно као што волонтери помажу старијима, тако су и свештеници на услузи својим верницим – изјавио је владика Стефан за „Блиц“. Владика Стефан који је јуче служио литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару, који је већ неко вријеме затворен за посјетиоце и вјернике због епидемије вируса корона, оцијенио је да ће све ово брзо проћи и да је важно схватити да све бива по промисли Божијој. – Ми нисмо затворили веру, светињу и Бога. Преносим благослов на све и апелујем и молим, останите код куће. Шта је светија и боље него твој дом, понађи се осмисли свој живот, поготово сад кад је часни пост – поручио је владика Стефан. Он је истакао да се Црква данас радује јер зна да су пуни домови вјерујућих људи и да се нада да ће Бог наградити српски народ када види његову солидарност и уреднодност у сваком смислу те ријечи. – У Србији је дошло време да се људи моле у својим кућама, а кад дође још топлије време поново ћемо цркве отворити, окитити иконе цвећем и верујем да ће доћи још више људи у Храм. Надам се да ће доћи и они који никад нису били – рекао је владика Стефан. Он је истакао да Црква воли да се Васкрс заједно прослави и да буду пуни храмови, али да је можда ово вријеме да се људи прије свега измире са својим ближњима. – Можда треба да проведемо празни заједно у свом дому да се мало боље погледамо, да прихватимо слабости других, да заједнички опростимо. Тиме ћемо бити сви бољи, а када то урадимо у свом дому, у својој улици, у свом граду, у својој земљи, онда је та земља препорођена и света – објаснио је владика Стефан. Блиц

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1895130227290099&set=a.814150585388

video-1586168566.mp4

Нема забрана кретања али све је празно....ово је данас око подне у бусу. Иначе велика информативна пропаганда је свуда....смс поруке од институција, јавни превоз, свуда.

To je dobra vest. U prevodu znaci da smo mozda puno blize kolektivnom imunitetu nego sto mislimo. Sto u prevodu znaci da cemo moci da se vratimo normalnom zivotu brze nego sto ocekujemo.

@Ayla Ванредно стање је уведено 15. марта, 48 сати касније донете су забрана изласка старијима од 65 год. и полицијски час (тад је био краћи, стално га продужавају). Под изговором "превише је људи и пензионера на улицама". Они стално потенцирају то да се не излази из куће, уместо да људима објасне како да се нормално крећу и живе а да буду безбедни. Блокирају излетишта и паркове, малтретирају људе који се шетају. Ајде у почетку кад се није толико знало о вирусу, сад је много јасније како функционише. Та прича о неизлажењу се и даље врти као званична верзија, као да ако сачекамо и стрпимо се вирус ће нестати. Неће. Вирус ће остати у природи и људи морају да знају како да сачувају себе и друге, а да могу да наставе да раде и живе нормално. Све се наопако ради овде и даље, нажалост.

Dobro nam došao, Draško. Komodaj se i ne ozuvaj se...

Izgleda da nam nisi sve ispricao sta se desilo ispred tog TV-a...

Истини за вољу, Србија ту има убедљиво највише становника. Да је приказан график оболелих у односу на укупну популацију, доста друкчије би изгледао.

I to su zabranili. Ali radi se o tome sto ce se uvek naci neko pametniji, pa krenuti sa ekipom, neko pomisliti da bi mogao da raspali rostilj, napravi zurku....

Da se pomolimo i za njih

Danas. CerkaNe, Lego i ja. @obi-wan, ima ovdi nesta i za tebe.

Ovo moze da funkcionise samo pod uslovom ako zivim sama u gradu, ili bar kvartu, pa mogu da ispostujem sve mere, jer ja cu drzati odstojanje ali deca u parku tokom igre tesko. Drugo ne mogu da setam cak ni po planini i sumi jer su kazne prilicno visoke pa ne bih da bacam pare, posto su i tamo patrole. A i ne bih da budem na lokalnim vestima kao stranac koji ne postuje propise. Pridrzavam se propisa kao i vecina sugradjana i ne znam zasto bih glumila budalu!? I ne znam zasto su Srbi koji setaju, bez preduzetih preventivnih mera, pametniji od ovih ovde ili austrijanaca, nemaca?! Trece, naravno da iznosim svoje misljenje ne pisem u ime xx osobe, vec svoje. Jos uvek nemam podstanara, Bogu hvala. Ja kada iznosim misljenje je "sa visine i znam kako svi moraju" a ti i ostali kada to isto radite je u redu i to ne podleze diskusiji? Jel to privilegija da se iznosi svoj stav na forumu ili moramo svi isto da pisemo. Cetvrto, ako lekari u Srbiji ne zasluzuju postovanje i uvazavanje zbog onog sto rade, onda nista .... najbolje da nas lece ovi strucnjaci sa YT i da se raspuste sve institucije u zemlji pa "kom opanci a kom obojci" neka svako nadje sebi meru da se zastiti.

Амин. А ваљда је и вријеме за то, да се суочимо с тим бесмисленим навикама. Чак и кад се то тиче Причешћа, као некакве таблете која нас чини другачијим читавих пет минута, док не изађемо из храма и наставимо по старим добрим навикама.

Има свега, и да неки што су до јуче терали све редом да се причешћују, сад пишу о Марији Египћанки и сл, а да они који су писали текстове типа четрес дана на води и триста метанија пре причешћа, два пута у години, сад сипају по Патријарху и Синоду дрвље и камење

Rece mi jedan paroh na jednome mestu, cele godine mi poluprazna crkva a sad navalilo da me kritikuje sto ne dolaze! ? Sredom i petkom predjeosvecena liturgija a nidje nikog! ?

Ako o Dr Nestorovicu sudis samo na osnovu one konferencije za stampu zao mi je. Covek je profesor, doktor sa cetrdesetogodisnjom sjajnom karijerom pedijatra i pulmologa, sa preko 150 naucnih radova objavljenih u znacajnim medicinskim casopisima .... a ti i ostali mu merite na osnovu jednog ispada u javnosti, gde se nakon izrecenog i ogradio sa "salim se" !? Uostalom pogledaj/te, oko 50 sekunde se jasno cuje "salim se". Pri tom je i u vise navrata objasnio zasto je tako reagovao.

Ne mogu da verujem da si me sabila u jednu recenicu

А ево и једне лепе вести, показала бака средњи прст вирусу. The oldest coronavirus patient to recover comes from the Netherlands – DutchReview DUTCHREVIEW.COM 107 year-old Cornelia Ras from Goeree-Overflakee in the province of South Holland, is...

Pa tako sam cuo, verovatno za celu sledecu nedelju. Ne znam tacno. Pa bilo bi oke kada bi makar za vaskr dozvolili da moze u crkvu. Makar na taj dan i makar da stojimo u red.

Sve je to vrlo prosto - od Hrista na ovamo necastivi pokusava da podjarmi sebi ceo svet. Nekad se tome priblizi vise, nekad manje, nekad pridje dovoljno blizu da ljudi pomisle da je kraj blizu, nekad ga verni sutnu tol`ko daleko da mu se ni trag ne vidi. To znaci, dokle god ima zive vere na svetu, trajace i svet. Kao sto je Bog bio rad da zbog 5 ili 10 normalnih ljudi postedi Sodom, ali ih ne bese ni toliko, tako je i danas jos kako voljan da radi svoga ostatka i nasledja neograniceno produzi rok trajanja ovom svetu. Medjutim, to nikako ne znaci da ce da ga ostavi u nekakvom ukvarenom i unakazenom stanju, naprotiv. Otud su popustene i sve te nevolje na svet - da se kroz njih kao kroz oganj procistimo "kao sto se zlato cisti u vatri". Otud "ratovi i glasovi o ratovima". "Ali to jos nije kraj", po nelaznim recima dobrog Domacina. Drugim recima, nema tacnog roka trajanja ovom svetu, zato je On to ostavio iskljucivo sebi u znanju - jer samo On, koji ne podleze vremenu, moze da vidi vreme s kraja na kraj a da opet zadrzi savrsenu i netaknutu nepristrasnost, takvu kao da u stvari ni On nista ne zna. Zato je to i takvo znanje savrseno nedostupno ljudima. I u to ime, evo jedno odlicnog i otreznjujuceg clanka, starog manje od 100 godina, koji se bas bavi ovim pitanjem. U pitanju je pismo mitr. Venijamina Fedcenka jednom svesteniku, koji ga je pitao bas nesto o mogucem kraju sveta. Na ovom linku koji sam ostavio ima vise pisama ovog sjajnog mitropolita, a ja sam izvukao deo jednog od pisama da prenesem ovde, da vidite kako trezan hriscanin razmislja. Pogledajte i vidite kako je mitropolit Venijamin 1) ocigledno bio u pravu u pogledu svoga doba i vremena; 2) uporedite istorijski njegovo i nase vreme, da vidite koliko sustinskih slicnosti imaju; 3) procitajte pazljivo njegove reci, i vidite sta u stvari znace upozorenja Gospodnja, i kako da ih trezno i blagorazumno sagledamo i razumemo. ... https://svetosavlje.org/o-kraju-sveta/ "III. Крај свијета очекивати у наше вријеме, или не? Ја мислим: НЕ! Нека ме помилује Господ због овога. На овакво, пак, мишљење, мене наводи много тога, а прије свега – сама ријеч Божија. а) Ви знате да се на много мјеста указује на један од најнесумњивијих признака приближавајућег се краја свијета: то је управо његова НЕОЧЕКИВАНОСТ. При томе, дати термин треба схватати не само у смислу „изненадности“ часа, него још више у смислу – ОДСУСТВА ИШЧЕКИВАЊА КРАЈА. Послушајте. Људи ће јести, пити, градити и т.д. као пред потопом… Додуше, може неко да каже да се то мисли на грешнике, невјернике… Тачно – дјелимично… Али није само то. Прича о дјевама казује да су „задријемале“ чак и мудре дјеве… Због тога и друге ријечи: „не знате кад ће доћи“, „будите будни, да вас у онај час не бих затекао да спавате“ – говоре да та опасност пријети чак и вјерницима. Аналогија са ап. Петром, Јаковом и Јованом – у врту Гетсиманском: спавали у страшном часу Жениха-Господа. Али чак и ако се допусти да се овдје ради управо о „часу“, а не о другом, много неодређенијем тренутку, ако се допусти да ће уснути само луде дјеве и у злу лежећи свијет, а не и ученици (мада ја мислим да то није тачно: „и мудре“ „задријемаше“, то јест, на неко кратко вријеме, и оне су се биле заборавиле“; и тада се уопште не доводи у сумњу да људи – сав свијет – не само да неће ишчекивати крај, него ће пред крај, баш напротив, сви тврдити и мислити да се уселио „мир и сигурност“ (1 Сол. 5:3). У наше вријеме ми видимо управо супротно: свеопште незадовољство, сметеност, „издисање од надолазећих катастрофа“, ишчекивање краја или, у крајњем случају, катастрофа свјетске историје. О „миру и сигурности“ сви само маштају, али баш њих нема… Само то савршено несумњиво говори да крај свијета – није данас, није сад. А када је онда? – Па, не знам. Али мислим да треба да прође још доста година, да би човјечанство ушло у потребно стање (иако ће то стање бити само привидно, површно, привремено и, наравно, вањско, земаљско, а не унутрашње, не духовно) „мира и сигурности“… Да би „сви“ могли да „кажу“: „Но, напокон и ми дочекасмо ред и мир“… А такве се ствари не раде за коју седмицу или мјесец, него годинама, деценијама… б) Друго обиљежје – обраћење јевреја вјери. О томе бих могао што-шта да напишем, али рећи ћу овдје само кратко… И Сам Господ на то указује: „Остаде двориште ваше пусто, све док не повичете: благословен је Онај Који долази у име Господње“… И још: Јерусалим ће бити у власти незнабожаца, док се не испуне времена незнабожаца (незнабожац, паганин, у Јеванђељу се противопоставља Јудеју). Ап. Павле (Рим. 9) категорички говори да ће се „сав Израиљ“ спасти, – када незнабожачки свијет престане да даје нова чеда Цркви (подразумијева се – не јединице, него масе народне, то јест, када се заврши „епоха“ попуњавања Цркве паганским народима). „Све“ – то јест, масе Израиља, а Израиљ истински не по букви, него по духу (упореди Рим. 11:26 са Рим. 2:28-29). Св. Јован Богослов претсказује Цркви Филаделфијској („братољубивој“) да је њих мало, али ће истинити Јудеји „из сотононог зборишта“ (какви ће бити они који ће себе називати Јудејима) прићи и поклонити се пред хришћанима (Откр. 3:9). И св. Јован Дамаскин – да ће се јевреји пред крајем свијета обратити, мада сам момент тог обраћења њиховог он помјера на посљедње године: „Биће послани, – говори он, – Енох и Илија Фезвићанин, и они ће обратити срца отаца ка дјеци, то јест, Синагогу – ка Господу нашем Исусу Христу и ка проповиједи апостола; и умртвиће их (антихрист)“ (Тачно изложење вјере, 267. стр.). Али чак и ако само обраћење јевреја буде у посљедњим годинама – ипак оно мора бити историјски припремљено. А за то су потребне опет – не мјесеци, него године и деценије… Психолошки и политички ка томе их гура сама историја… И то се већ сада полакао припрема… Могао бих да се са Вама подијелим о ономе што сам сам уочио, али нека то ипак буде други пут… Видио сам пркерасне хришћане из јевреја… Али масе њихове (чак и правовјерних) се још нису пробудиле. Слиједи, није још крај свијета и због тог разлога. в) Као потврду овога позваћу се и на два веома карактеристична свједочанства. Свт. Тихон Задонски је у виђењу Божије Мајке, Коју је пратио ап. Павле, питао и за крај свијета. А ап. Павле му је одговорио ријечима управо из своје Посланице: „Када буду говорили: „мир и сигурност“, тада ће их изненада стићи погибија“ (1 Сол. 5:3). Преп. Серафим такође је једној од својих духовних кћери, Дивејевских сестара, рекао: до антихристовских времена нећете доживјети, а времена антихристова ћете преживјети. Какве ријечи! Данас Русија (она поготово) преживљава та времена… Она су стварно антихристова по својој суштини, па чак и по размјерама… Али, видите, та ће се времена, значи, „преживјети“, то јест, између њих и антихриста ће бити један другачији одсјечак времена, то јест, мирни, вријеме мира и благостања. Слично су, колико сам имао прилику да чујем (чини ми се, опет од С.Н. Дурилина), говорили и Оптински старци: послије ових ужаса биће 70 година задивљујућег процвата и вјере, и благостања у Русији… И тек потом – још ужасније… И – тек након неког краткотрајног привидног говорења: мир и сигурност – долази крај… Психолошко-историјски то би требало да се посматра не само као вјероватан, него и историјски НЕОПХОДАН услов – то, да дати тренутак Русија изживи и ПРЕОДОЛИ. И више аргумената говори у прилог томе, него да ће она духовно погинути неповратно, или да ће се чак подијелити напола, на безбожнике и хришћане, као што се, у своје вријеме, Запад подијелио на католике и протестанте… И тако, дакле, још се (чини се) не могу видјети године краја свијета; мада много тога говори у прилог убјеђењу да, изгледа, свијет долази до својег завршетка. г) Тако мисле многи савремени посматрачи. Светогорски старци су овог љета једном руском ходочаснику (Б.П. Апрељеву) одлучно тврдили да су они убијеђени и да је за њих „несумњиво“ наступање посљедњих времена. Савремена катастрофа – говори и књаз Е. Трубецкој[8] („Смисао живота“[9]) – „даје основу да се говори о промашају, о катастрофи свјетске културе, која се једним дијелом већ одиграла, а другим се надвила над свијет. Пред нашим очима апокалиптичко виђење звијери која излази из бездана облачи се у плот и крв <…> Свуда свирепо оргија адски вихор свеопштег разрушења. Сотона се обнажио, и свијет је постао пакао. Црква је постала стјециште мржње која се распламсала у свијету <…> И у тој мржњи је сва суштина пакла, сав његов необухватни тамни бездан“. Али и он види препород Цркве: „Усред свеопштег разрушења, само се у њој пројављају силе градитељне. Црква се окупља и организује <…> Једном ријечју, почиње процес црквеног препорода“. И мада су „сви знаци близине краја васељене који су указани у Јеванђељу присутни у НАШЕ вријеме, ипак ми морамо бити изузетно опрезни када из тога извлачимо закључке.“ „Није први пут“ да су претсказивали рокове. Али су „сваки пут били у криву они који су Јеванђеоско претсказање везивали за неки одређени датум, штавише – и за одређену епоху у историји <…> А у исти мах сваки пут је било и велике истине у тим предосјећањима“. Катастрофе и очекивања „увијек означавају <…> стварно <…> приближавање краја“. А датум се не зна. „Катастрофичност“ епохе преживљавају и други руски богослови и мислиоци (архиеп. Теофан, прот. С.Н. Булгаков и многи други људи, мирјани)… Исто то преживљавају чак и западни мислиоци, као што је нпр. О. Шпенглер („Пропаст Запада“[10]); то се примјећује и на међународним хришћанским конференцијама студената, – што Ви, вјероватно, знате по Манчестерском покрету из 1925. године. IV. Све ово нас обавезује – на шта? (Ако чак и није „данас“, али се ипак приближава (близу је) крај?) То питање, већ, за сваког од нас има реалан и огроман значај, – у личном животу и у практичном понашању. Навешћу у облику кратког конспекта… а) Да! Ми морамо из пређашњег „лагодног живота“[11] изаћи у атмосферу ишчекивања, „светог немира“, ревалоризације … „Будите будни“ – то је прво што говори Господ. б) „Бити будним“ се мора бити нарочито због тога што ће свуда бити велико „раздјељење“: у породицама, међу друговима, у животу свијета, па и у животу Цркве! О! Како ће то било болно, како ће бити тешко снаћи се… „Ми смо православни!“. „Нисте! – Ми смо!“ … „Нисте ни ви, ни они, него смо ми, трећи, прави православци“… Скрби подјела треба очекивати и у Цркви. У Русији се то већ и чини (жива црква, украјинска самосветачка и т.д.). Чини ми се, до тога ће доћи и код нас, у емиграцији… Помози нам, Господе! То је и болно, и страшно, а захтијева и храбрости… в) Још страшније је да ти сам отпаднеш од истините Цркве, или да упаднеш у заблуду. Нека те и осуде неправедно – само да останеш у „малом стаду“… А ако се и сам запетљаш?.. А питања се и овдје, у емиграцији, роје ли, роје… Због свега тога мора се са сваком мјером држати „Црквеног“ пута… Али, да ли ће се тај пут подударити са онима од нас који о себи говоре као о Цркви… Ту се неће бити лако снаћи… г) Гдје се онда поучити? Из два извора: из светоотачког и Јеванђеоског учења; али, ни то није довољно: неопходно је живјети у складу са њима, да бисмо се удостојили да примимо свјетлост истине; али, и то је, највјероватније, мало: треба још и „савјет“ међу „браћом“ имати… А више од свега, мени се чини, се треба молити и подвизавати у ПОКАЈАЊУ… Молите се и немојте себе отежавати неуздржавањем… А све се то своди на још веће: „Ви, пак (а Ви – насупрот центрипеталној, вањској „дјелатности“, под којом подразумијевам и само бављење таквим стварима, у детаљима, а тим прије у одређивању датума) НА СЕБЕ ГЛЕДАЈТЕ (Лк. 21) (тј. устремљујте се у себе, у душу своју, а не на вањске догађаје)..." ... I da dodam iz jednog od njegovih drugih pisama odlicnu opasku, tj. podsecanje na jedan vazan detalj iz zivota sv. Antonija Velikog: "Св. Антоније Велики је једном приликом размишљао о „дубинама домостроја Божијег и судовима Божијим, помолио се и казао: Господе! Због чега неки од људи достижу старости и стања немоћи, а други умиру у дјетињем узрасту и мало живе? Због чега су једни сиромашни, а други богати? Због чега тирани и злотвори уживају у благостању и обилују у свим земаљским добрима, а праведне угњетавају напасти и несреће?“ Дуго је он био обузет тим мислима, када му је одједном дошао глас: `АНТОНИЈЕ! ( @grigorije22 !!!) СЕБЕ ГЛЕДАЈ И НЕ ПОДВРГАВАЈ СВОЈЕМ ИСТРАЖИВАЊУ СУДБИНЕ БОЖИЈЕ; ЗАТО ШТО ТО ДУШИ ШКОДИ`."

kad od srca doneses odluku, tad ti hrabrost sama dodje..

Ali... možda je nešto važno, čovječe

Sad, ne znam je l` "nesto" ili "mesta". Ako je "mesta" - moze, nema nista protiv; imam i ja kocke, samo krupniji model. Ako je "nesto" (na temi)... pa... moz` da se probere...