Најбољи чланови

Шта знам. Мене мало стеже кад обучем тако кратку. У дужој се пак лепо осећам

РПЦ: Престаћемо да помињемо поглавара Грчке цркве ако призна украјинске расколнике Пресс-служба Патриархии РПЦ Руска православна црква ће престати да помиње поглавара Грчке православне цркве, архиепископа Јеронима, у диптиху РПЦ, уколико он за време литургије буде помињао поглавара украјинских расколника, рекао је портпарол РПЦ Владимир Легојда. „Свети Синод Руске православне цркве овластио је Светог патријарха московског и целе Русије Кирила да прекине да помиње архиепископа атинског и целе Грчке у диптиху, уколико поглавар Грчке цркве током богослужења почне да помиње вођу једне од украјинских расколничких група, или уколико предузме нешто што би сведочило о његовом признавању украјинског црквеног раскола“, рекао је Легојда, цитирајући одлуку Синода. Он је додао да ће РПЦ одржати молитвени контакт са свим епископима и свештеницима Грчке православне цркве који не признају украјинске расколнике. „Ценимо молитвено општење са нашом браћом из Грчке православне цркве и наставићемо да одржавамо са њима живу молитвену, канонску и евхаристијску везу преко свих тих архипастира и пастира, који су већ иступили или ће иступити против признања украјинског раскола, који се неће окаљати служећи се расколничким лажним хијерарсима, него ће служити као пример хришћанске храбрости и чврстог залагања за веру Христову“, истакао је Легојда. https://rs.sputniknews.com/rusija/201910171121031094-rpc-prestacemo-da-pominjemo-poglavara-grcke-crkve-ako-prizna-ukrajinske-raskolnike/

Милош Ернаут: Српски архијереји – јединствени у нејединству BY СТАЊЕ СТВАРИ on 17. ОКТОБРА 2019. • Вјерницима остаје да ћуте и гледају све јавније свађе својих отаца, да се ставе на страну једних или других, или да дигну руке од свега, чекајући да нас прогутају или Москва или Цариград Милош Ернаут Жалости чињеница да се данас номинално јединство православних огледа у нејединству. Стављајући се на страну Москве или Цариграда, бранећи једне и оспоравајући друге, многи српски јерарси, свештеници и теолози, чини ми се, занемарују опасност која се, између осталог и ради овог црквеног спора, надвила над саму Српску Цркву, која у години великог јубилеја, али и на сам јубилеј, показује своју слабост urbi et orbi, манифестујући унутрашње нејединство на крајње неприхватљив начин. Клица расколништва, чије је сјеме годинама чекало да проклија, дала је своје прве плодове 2010. године, када је (не)праведно разријешени епископ Артемије, не допуштајући да Господ буде Праведни Судија, распаљене сујете из Шишатовца кренуо да својим „правовјерјем“ раздјељује монаштво, свештенство и вјерујући народ којима је, мало прије тога, док је он управљао Епархијом рашко-призренском, свима био Архипастир. И у њему, који је деценије провео у монашком и епископском чину, преовладала је партијска логика смјењених предсједника, који вођени повријеђеном сујетом након смјене, оснивају сопствене партије, да би бар негдје били први. Донекле разумљиво за свјетовне људе жељне моћи, угледа и славе, али потпуно несхватљиво за оне који су се, бар номинално, одрекли свега земаљског, Христа ради! И баш када је Артемијева звијезда залазила на тамним хоризонтима медијске сцене, престајући изазивати интерес јавности, дошли су дани када је пуноћа Православне Цркве требало свијету показати толико жељено лице јединства. Деценијама припремани Свети и Велики Сабор показао је одсуство елементарне еклисиолошке свијести. Не улазећи у стварне разлоге непојављивања руске и других делегација неких Помјесних Цркава, остао је укус горчине што се нису на Криту, те злосрећне 2016. године, бар заједно фотографисали, да пријатељима и непријатељима покажемо да смо једно, да нас има и да ћемо љубављу надићи сваку разлику међу нама. Тада је постало јасно да у земаљској Цркви много тога није како треба, те да се будућа неслагања тек очекују. Тако је и било. Владика Артемије (Фото: Царса) Криза Цркве у Украјини само је изнијела на видјело оно што је већ било скривено испод површине. Васељенски патријархат, у маниру старе оцвале даме моћног Константинопоља, желио је свијету доказати и показати примат над свима, ризикујући да оно мало јединства проспе на ватру геостратешке ломаче. С друге стране, Руска православна црква, опијена империјалним заносом, свјесна своје бројности (на којој углавном почива њена снага и углед) и нарасле јачине руске државе, настојала је и још увијек настоји очувати своју позицију Трећег Рима. Мислећи да су Руси у праву по питању Цркве у Украјине, нећу да им опростим што се нису појавили на Криту. Или, можда је Украјина бумеранг за Крит? Али, све то није толико важно за нас, колико смо ми важни за себе. Остављајући на страну појединачна мишљења уважених теолога, историчара и политиколога, у Украјинској утакмици највише смо изгубили ми, Срби, јер смо допустили да оно на шта (ни)смо позвани утиче на нас саме, да нас слабе фрагментира, да се исцрпљујемо догађајима из комшилука на које ни на који начин не можемо утицати, јер нити смо велики као Руси, нити смо историјски утемељени као Цркве Истока. Можемо само бити мост између једних и других, али, чини ми се, тим мостом не желе прећи ни Цариград ни Москва, ни Кирил ни Вартоломеј. Свађе у селу одразиле су се и на нашу малу, али стару Савину кућу, у којој је јединства (изузимајући Амерички раскол) било више у комунизму неголи данас. Референдумска разрачунавања – За Русе и против њих, За Цариград и против њега, добила су нову димензију – За Максима и против њега, За Иринеја бачког и против њега. Два јерарха, несумњивог богословског образовања и вишедеценијског угледа, допустила су себи да се јавно надгорњавају, као два незрела дјечака, желећи један другог да потопе, додуше академским рјечником. Питам се, гдје нестаде онај новозавјетни савјет Спаситеља: „Ако ли ти згријеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега“ (Мт. 18, 15). Владика Максим (Фото: Д. Јевремовић) / Владика Иринеј (Фото Н. Неговановић) А онда се, на исту тему, пинг-понг писмима, која не знам ко и с којим циљем пласира у јавност, настављају разрачунавати Његова Светост и умировљени епископ Атанасије. У све то, као по добром сценарију мексичких сапуница, да би ликова било више и да би радња добила на напетости, убацују и епископа Игњатија браничевског, који је добио незахвалну улогу да се као декан ПБФ-а држи прописа и закона, а да као епископ поштује одлуке Синода, а све у случају Максим Васиљевић. А онда, у освит великог јубилеја, стављени смо пред избор – За Вучића и против њега. Одлука Синода да Предсједнику Србије додијели Орден Светог Саве додатно је подијелила већ подијељене Савине синове, српске архијереје, од којих неки, вођени митрополитом Амфилохијем, нису смогли снаге прећутати своје неслагање и доћи, Светог Саве ради, на Свечану академију у Сава Центар, већ су попут мале дјечице јавно дигли нос и демонстративно бојкотовали Свечану академију, допуштајући злурадим медијима да и на овоме поентирају, све дубље ширећи причу о видљивом и недопустивом нејединству унутар Српске православне цркве. Александар Вучић прима орден на академији поводом 800 година аутокефалности СПЦ (Фото: Председништво Србије) Вјернике, по старом добром обичају, нико ништа и не пита. Њима остаје да ћуте и гледају све јавније свађе својих отаца, да се ставе на страну једних или других, или, што је најгоре, да дигну руке од свега, мирно чекајући да нас, све заједно, разбраћене међу собом, прогутају или Москва или Цариград! Свеједно. Аутор је магистар философије из Бањалуке

Ima ovo smisla... jasno je da pošto žena crpi energiju iz zemlje, materijal pantalona sprečava dotok te energije... nego gospođa Beba nije otkrila sve do kraja... radi nesmetanog dotoka pomenute energije koja teško prolazi kroz tkanine, pored nošenja suknje, neophodno je i da ne nosi gaće!

Baš mi se sviđa. Opuštena elegancija za svaki dan. Čak i za večernji izlazak. Dobro ne baš za neki prijem, ali za izložbu npr. može

Слажем се с текстом. На мена сукња невероватно благотвнорно делује. Нарочито кратка и (или) уска.

E pa..vreme je da se casti, 4 godine sam vas trpela, ko je vas poznavao, ni pakao mu nece tesko pasti

Грчки теолози: Црква се користи у играма против Русије BY СТАЊЕ СТВАРИ on 16. ОКТОБРА 2019. • ( 0 ) Полазећи од лажних аргумената, Грчка православна црква је безразложно признала аутокефалност (украјинске цркве), рекао је теолог Теодор Зизис Михајловски сабор, саборна црква УПЦ (Фото: Спутњик) Одлука Грчке православне цркве да цариградском патријарху Вартоломеју призна право да одобрава аутокефалност црквама је велика грешка, сматрају грчки теолози, упозоравајући да то отвара пут да Константинопољ врши притисак на друге помесне цркве у вези са „новом црквом“ Украјине. Стидим се одлуке Синода — крећемо се у правцу раскола, тврди грчки теолог Николаос Савопулос, разочаран одлуком Светог синода Грчке православне цркве донете на седници 12. октобра, којом је архиепископу атинском и целе Грчке Јерониму дато право да „настави да се бави питањем признавања цркве Украјине“. Савопулос упозорава да током заседања Синода нису поштовани Устав ГПЦ и свети канони. „Извесни извори из црвених кругова тврде да за доношење одлуке нису имали двотрећинску већину гласова Светог синода. У званичном саопштењу помиње се да се само седам митрополита није сложило са одлуком. Према информацијама којима располажем, било их је много више него што је саопштено“, наводи теолог. Званично признање „нове цркве“ Украјине ће, објашњава даље саговорник Спутњика, ступити на снагу само уколико архиепископ Јероним почне да током службе помиње Епифанија, поглавара „нове цркве“ Украјине. Са њим се слаже и свештеник, професор теологије на Теолошком факултету Универзитета „Аристотел“ у Солуну и историчар Теодор Зисис, који тврди да је признање велика грешка Синода, а сама процедура на заседању Синода, без гласања, неправилна. Ситуација без преседана „Аргументи, које је архиепископ навео у извештају, нетачни су и са теолошке и са историјске тачке гледишта. Полазећи од лажних аргумената, Грчка православна црква је безразложно признала аутокефалност (украјинске цркве). У оквиру васељенске православне цркве дешавају се потреси које је требало избегавати“, констатовао је Зисис. Он истиче да је ситуација са којом се православље суочава без преседана. „Не знам како ће реаговати остале помесне православне цркве. Верујем да ће многе упорно подржавати митрополита канонске Украјинске православне цркве Онуфрија. Други ће бити приморани да следе пример Грчке православне цркве“, објашњава Зисис. Архиепископ Јероним (Фото: Катимерини) Истовремено, он сматра да ће канонска УПЦ имати проблема са Грчком православном црквом, као и да ће се Московска патријаршија дистанцирати од Грчке. „Имаће проблема са нама. Будући да духовно комуницирамо са расколницима и сами постајемо расколници. Мислим да ће Руска православна црква прекинути везе са Грчком православном црквом, као што се догодило и са Цариградском патријаршијом. То ће се одразити и на верски туризам руских ходочасника у Грчку. Ситуација постаје све компликованија“, изричит је професор. Он наглашава да аутокефалност украјинске неканонске цркве не би требало одобрити, као и да се у том ставу не треба руководити етничким критеријумима, јер се вера мора ставити изнад нације. „Грци, Руси, Румуни, Грузини — ми смо једно, православци. Нажалост, Грчка православна црква је деловала на основу етничких, националистичких, а не православних, канонских и саборних аспеката“, додао је професор. Кипарски архиепископ покушао да посредује Зисис такође сматра да се Васељенска патријаршија неће договорити са Московском патријаршијом. „Кипарски архиепископ је покушао да иступи као посредник како би се пронашло решење, али је на крају само добио укор цариградског патријарха. Само ако ствари постану још горе и доведу до потпуне поделе, можда ће се тада замислити над решењем тих неслагања“, констатовао је теолог. Митрополит Хризостом, поглавар Кипарске православне цркве (Фото: Викимедија) Према његовом мишљењу, да Грчка православна црква није донела такву одлуку, можда би васељенски патријарх схватио да није у праву. „Сада му је Грчка православна црква дала право да почне да врши притисак на друге помесне цркве са циљем признања аутокефалности. Иста ситуација се догодила приликом процеса усвајања новог система рачунања времена, када су политичке силе вршиле притисак на цркву. Поделили смо црквени календар, због чега се празници у Грчкој, Јерусалиму и на Светој Гори славе различитим данима“, закључује Зисис. Тешка ситуација у православљу Слично мишљење о одлуци Грчке православне цркве дели и теолог, члан Братства теолога „Сотир“ Ставрос Бозовитис, који оцењује да је у православном свету наступила тешка ситуација након одлуке Грчке православне цркве. „Питање јединства је најосновније и једно од најтежих. Помесне православне цркве, добровољно или нехотице, постају геополитички инструменти“, истиче он. Коментаришући умешаност САД у одлуку Грчке православне цркве, Бозовитис каже да се црква користи у играма против Русије. „САД против Русије, НАТО против Русије. Они користе цркву у тим играма. САД се воде својим интересима, исто као и по питању Македоније. Њих не занима црква“, закључује Бозовитис. Опрема: Стање ствари (Спутњик, 15. 10. 2019)

Suknja je pravi ženski ukras! Suknja se u svim vremenima smatrala glavnim atributom ženstvenosti. A razlog za to nije samo u ljepoti takve odjeće. U stara vremena žene su oblačile isključivo haljine i suknje. I ova moda bila kod svih naroda. Na primjer, za slovenske žene osnovna odjeća je bio sarafan, indijske žene su nosile dug širok sari a japanske žene su nosile na svom tijelu kimono. Kao što vidimo, odjeća svih žena uopšte nije pretpostavljala konstrukciju pantalona. Ranije, su ljudi suptilnije osjećali svoju vezu sa silama prirode. I svima je bilo poznato da se žene razlikuju od muškaraca ne samo u pogledu fizičkih parametara. Ljudima različitog pola svojstvena je različita energetika. Za muškarce je predviđeno da crpe energiju iz svemira. A žene su uglavnom uzimale energiju iz Zemlje. Pri spomenu takvih pojmova kao što su ljubav, osjetljivost, briga, milosrđe, nježnost, naravno odmah ih, povezujemo sa ženom. Čak i u pogledu zemlje, takva opredijeljenja su opravdana. Dizajn svake suknje je takav da oblikuje proširenje nadolje, konus. Takav model suknje nije izmišljen slučajno. Vjerovalo se da takav konus pomaže ženi da bolje apsorbuje energiju i moć zemlje da postane plodnija i materijalno bogatija. Energija žene, ako govorimo o fizičkom tijelu, akumulira se u posebnom organu - materici. Muškarci po zamisli prirode nemaju takav organ. U energetskom smislu da bi muškarac dobio energiju zemlje, on mora da je uzme od žene. Kada žena oblači pantalone, ona doslovno sa njima prekriva vezu sa zemljom. Kretanje energije se zaustavlja, a ženski sveti sud u obliku materice ostaje prazan. Kao rezultat toga, žena nema šta da podijeli sa muškarcem. Ženska energija je važna za muškarce. Ona ih čini spokojnijim, uravnoteženijim i stabilnijim. Ako muškarac ima pristup ženskoj energiji, uvijek će željeti da se bavi kreativnim radom. Kada je muškarac lišen ženske naklonosti i ljubavi, on postaje agresivan, grub i surov. Ima mnogo žena koje uopšte ne nose suknje. Nose isključivo pantalone ili farmerke. Sa energetske tačke gledišta žena tada jača i njeguje svoj duh na stran način, to jeste muški. Kao rezultat toga, žena je u interakciji sa muškarcem kao da je po prirodi muškarac. Na suptilnoj ravni ovo se ispoljava tako da je energetska razmjena poremećena. Ovo se može odraziti na fizičkom planu u obliku raznih bolesti, nesporazuma i svađa u odnosima. Žene opravdavajući nošenje pantalona mogu reći da je takva odjeća veoma pogodna, da je stilizovana, praktična i moderna. Naravno, ženi u farmerkama je mnogo jednostavnije da radi, poslove koji su se prvobitno smatrali muškim, na primjer, da nosi teret, kreće brzo i spretno, itd. U odnosu na pantalone, suknja ili haljina deluju kao prirodna kočnica. A u tome je veliko dobro za ženu, donosi joj mir i harmoniju. Prava žena čak ne razmišlja o tome da radi težak posao, nosi teret ili ubrzano ide negdje. Ona će sačekati muškarca za to, koji, kao pravi vitez, neće odbiti da joj pomogne. Svakodnevno oblačeći lijepe suknje ili haljine, svaka žena može da osjeti koliko joj se brzo mijenja raspoloženje i stanje. U ženi počinje da se budi ogromna i veoma poznata energija. Naravno, i pogledi muškaraca se uvijek fokusiraju na žene u suknjama i haljinama. Pantalone žene, čak i ako su super moderne, treba da nose samo u izuzetnim prilikama. Dužina i oblik suknje takođe ima značaj. Ranije se vjerovalo da ženska suknja ili haljina mora biti maksimalno duga, kako danas kažu, do poda. Tako je ženi bilo lakše da uzima i čuva u sebi energiju Zemlje. Ako suknja ima široku ivicu koja se njiše pri kretanju i malo uvija, počinju da se javljaju torziona polja, koja su predodređena da jačaju energiju Zemlje. Rub suknje odavno se smatrao nekim krugom-amajlijom. Takva amajlija je dizajnirana da stvori zaštitu za seksualne centre žene. Zdravlje reproduktivnih organa žene i njihovo pravilno funkcionisanje direktno zavise od pravilnog rada tih centara. Slika žene u dugoj suknji uvijek podsjeća na čednost, nevinost i čistotu. Duga suknja spašava ženu od pohotljivih pogleda. A ovo je veoma važno. Takvi loši pogledi su slični zlom oku, mogu da naprave rupu u nižim energetskim centrima. Ako se to desi, tada žena jednostavno gubi svoju seksualnu energiju. Zajedno sa njom odlazi životna snaga i ženska privlačnost. Kao rezultat toga, proizilazi energetsko osiromašenje žene. Ona ne može ništa više dati svom muškarcu, tako da on gubi interesovanje za nju. Danas se mnoge žene pitaju gdje su se izgubili pravi muškarci, slični ruskim herojima. Ali razmislite sami, odakle da se pojave, ako su žene same prestale da budu takve u punom značenju tog pojma? Žene namjerno odustaju od svoje ženstvenosti, oblačeći pantalone i drugu mušku odjeću. Na sreću, moda poslednjih godina je takva da ženama pruža šansu da se vrate iskonskoj ženskoj odjeći, da se hrane snagom zemlje i ozare svojom ženstvenošću voljenog muškarca. Zato, od danas nosite dugu suknju ili haljinu i naviknite da se osjećate kao prava žena. Prevod teksta: cluber.com.ua Prevela: Beba Muratović - bebamur.com https://www.bebamur.com/blog/iscjeliteljska-moc-suknje-zasto-je-vazno-da-zene-nose-suknje-i-haljine

Такви смо ми Срби. Кад ми будемо бољи имаћемо и боље архијереје.

zena crpi novac iz novcanika muza svojego a najvise energije ima za shoping

Molim ti se Gospode, pomozi ovoj nesrecnoj, bolesnoj i ostavljenoj zeni, posalji joj ljude koji ce joj pomoci, ne ostavi je samu milostivi i jedini covekoljubce

Помените Зорицу. Ја сам разредна њеном сину. Њој сам предавала кад је била у шестом. Сутра је оперишу. Велики је борац.

Примат Бога Оца је по Његовом началству (Христос: Отац мој већи је од мене). То "већ" односи се на ипостасно својство Оца - Он је узрок или начело Сина и Духа Светога (рађа Сина и исходи Духа Светога, вечно, од искони је Отац, Отац и следствено томе, вечно, од искони су Тројица, Тројица). Тиме се не доводи у питање једнакост - јер је једна и иста божанска суштина у Тројици. Веза еклисиологије и тројадологије може бити таква да се и у еклисиологији појединачност (конкретност помесне Цркве) успоставља у односу, у саборности са другим помесним Црквама. ЦП није прва у неком онтолошком смислу (у смислу да је узрок постојања свим осталим Црквама). Ако ћемо тако гледати, онда то место најпре припада Јерусалимској Цркви. Јер апостол Павле је у Рим дошао из Јерусалима не из Цариграда. Јерусалимска Црква је истинска мајка свих Цркава. Но како год, место Првог у Цркви никако не значи primus sine paribus. Ако че тријадологија да нам буде узор, Отац благоволи увек у синергији са Сином и Духом. Дакле, пројављује своје првенство увек као савет, синергију, саборност. Издизање Првог као Првог по себи, као Првог који себе намеће другима (саборној пуноћи Цркве) била би нека врста еклисиолошког аријанства. Свакако јерес.

Bogatih ima po fejsu i instagramu koliko oces, svi slavni svi bogati srecni uspesni , ne znas ko je od koga bogatiji i uspesniji

Свако ко се оглашава износи своје ставове, а они су, ма како аргументовани, субјективни...али говорити о овако крупним стварима речником "нећу да им опростим" је огледало "аргументације". То је оно кад Црногорац раскида са девојком, Ово је у реду да је коментар на форуму, али није за нешто чиме се обраћа целокупној јавности. Ипак, суштина је ок: паства је саблажњена начином деловања епископата, па није лоше да се чује. Осим тога, лично ме боли све око случаја бившег владике Артемија, али он није више "владика Артемије", стога је противно одлукама Цркве, Сабора његову фотографију потписивати са "владика Артемије". Препознатљив је стил Стања ствари. Лично подржавам доста тога што се тамо објављује, али недостаје им ширина, осећа се ускост и политика. Тако да, мислим да је аутору, магистру, боље да пише о Вучићу, Дверима или кога већ (не)подржава. "Созерцање" аутора о "империјализму" Руса и томе да је снага РЦ у бројности...боље је не коментаристаи. Само још једном напоменути како је баш хришћански "не опростити" целој једној Цркви помесно, посебно ако си магистар философије, још ако ти та Црква није и никад неће ни тражити опроштај...нисам одавно прочитао, реторички, горђу безвезарију. Још се молимо да нам магистар философије опрости не долазак на Крит!. Магоистре опрости.

sve se moze kad se hoce, npr. mi iz nase parohije smo se organizovali da obilazimo i pomazemo nase stare i bolesne parohijane koji ne mogu doci u crkvu, a i one koji nikako nisu isli u crkvu a nasi su..

?hm...mada...od kako nosim suknju, ja sve deblja i deblja- izgubila meru. Tačno su pantalone sputavale moju energiju

A vi ljudi, gde upoznaste te silne milionere? Ja ne znam bogate ljude...poznavala sam neke u Slobino doba koji su bili...bezveze. Bahati sa tim malo što su imali- nepošteno stečenim. Generalno, ja poznajem malo ljudi...još manje bogatih.

Pomjanite Dragana,brata moje mile Gordane (Goce),u bolnici je,nije dobro... (osoba je sa Down sindromom kao i pok. Gordana)...hvala unapred... P.s.sumnja se na kancer nazalost...

sa ovim se slazem u potpunosti(barem iz mog iskustva)

Осети се љубав у давању...и кад ти неко поклони и пола крушке...па ти се радујеш, велики дар, са пуно љубави...па она стара изборана, рука кад ти пружи једну јабуку...а ти се стидиш од количине љубави и своје ништавности....

Svakako da radnike ne treba tretirati kao stoku i ne mobingovati, ali nazvati bogate, ambiciozne ljude zlim...preterano. Jednostavno imaju tu žicu za zaradu, upornost i posvećenost, uz to idu i velike žrtve. Ko je za to sposoban, super, ko nije-neka ne ljubomoriše pod izgovorom empatije.

На ове речи О. Теодора Зизиса и Савопоулоса могу само рећи Амин,Амин АМИН !!! Ове њихове изјаве ће ући у историју Грчке Цркве . Све су рекли како јесте без неког улепшавања онако како треба да се каже .

Pa, kao i svugde, ima i zlih i dobrih i onakvih i ovakvih....ali je mozda problem sto....И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант....И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну....Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју....(A kad pogleda gore, vide bogate ljude kako stavljaju svoje darove u kovčeg za priloge. A vide i jednu siromašnu udovicu kako stavlja tamo dve lepte, i reče: zaista, kažem vam: ova siromašna udovica stavila je više od svih; jer su svi ovi priložili dar Bogu od svoga izobilja, a ona je od svoje sirotinje stavila sve što je imala za život).....

Ове теме су већ прежвакане у дијалогу православни - католици. Католици тврде да власт- монархија не постоји никад гола и никад само као част, него увијек има и одговорност и привилегије. Нама се сад сервира да напустимо православне позиције по том питању и прихватимо латинске. То је све ок, и легитиман приједлог, али ако већ морамо да промјенимо плочу након 1000 година, онда нам је боље да прихватимо и испреговарамо са Папом неку варијанту уније, а не да се понижавамо горима од нас, попут фанариота. Фанар нема никакве привилегије и прерогативе, нема право да даје аутокефалије, осим ако нису на његовој територији, нема право апелације, нема право ништа. Рим има свакаква права (Сардички сабор нпр), али ми то никад нисмо зарезивали. Колико тек мало пажње треба да придајемо неком умишљеном квази Папи, расисти и лажову?

”Позив и обавеза” некоме ко се читав живот показао као ненормалан и покварен. 50 година је био луд, а сад ће да се опамети. Има смисла...

Jedino sto se mora priznati Vucicu jeste rapidno smanjenje nezaposlenosti usled odlaska celih porodica u inostranstvo. I sama sam pobegla od tog nazadnjackog progresa. Stepen (ne)slobode u Srbiji moze da se meri samo sa onim tokom vanrednog stanja kad su nas bombardovali zbog istog “progresa” njegovog duhovnog oca. Btw, on tada bese bio ministar informisanja, secate li se? Jeste zaboravili i naruceno bombardovanje RTS-a kada se neki slucajno nisu pojavili na poslu kao npr. njegova mama... Tako da ono... samo ti sefe zbrajaj statistike ali pazi da ti ne nestane uzorak!

Прецедникови људи спасили Весића сигурне смрти!

Nego, šalu na stranu, kada sam pročitala otrčala sam do ogledala da proverim ne rastu li mi brkovi.

Što? Samo promeniš obuću.

Да не грешимо душу, отац Небојша је после појаснио да постоји развијена црквена хуманитарна активност у Шапцу. Међутим, нема никаквог оправдања да Епархија не помогне овој жени, када већ зна за овај случај.

Može ovo?

Kad priroda čuje svoje ime na usnama mojim, ona misli, da o njoj pjevam, a ja pjevam o Tebi. Kad goluba hranim, ja Tebi nudim. Kad janje milujem, ja Tebe milujem. Kad se na sunce osmehnem, moj osmejak prodire kroz sva sunca dok se ne sretne s Tvojim osmejkom. Kad spustim svoj poljubac na bijeli krin, ja ga kroz sedam svjetova spuštam na podnožje nogu tvojih.

Licno ne mislim da su bogati zli, vec da izgube svoju dusu u svom tom materijalnom bogatstvu...osim Sorosa i kompanije koje zele da vladaju svetom(to vec jeste zlo)poznajem dosta bogatih Holandjana koji su jako humani, npr. stalno ucestvuju u humanitarnim akcijama, ili uzmu jedno ili dva deteta iz siromasnih zemalja da im placaju skolovanje i slicno..tekst je malo bezveze a i sam naslov.

'lebe mekani

Размем шта си рекао, тако да ово што кажем није извртање твојих речи. Ако, пак, помињемо пажњу ка овоме, треба не смао придавати пежњу, него треба ударити на сва теолошка звона - упоредо са одупирању мера које истамбулско папа проводи. Очевитаи Сабор је пасивност и илузија, треба теолози да крену у показивање (а то може и неки студент, камоли православни, висиокообразовани теолог) да је то јерес! Ми овде имамо изврнуте тезе чак и када осудимо то, и не следимо истамбулског папу. То треба јасно, начно, осудити и то на сва звона од свих позваних да то чине. Јер Саборима претходи "јавна расправа", дакле богословка полемика...не форумска. Код нас се она свела на сентиш вл. Максим који је покушао да то, у есеистикој, не научној, форми оправда. То треба сасећи у корену и назвати правим именом, али начним путем. Пошто је то преседан, а Предање огромно и дуго 2о векова, онда материјала има и превише. Узгред, и лаицима је јасно да се туђа кућа не кући, него побити богословски и именовати правим именом, баш да се не би могле извртати теза, продавати пара-стварност која се намеће. То би бранило катедру Констанипоља, не би је унизивало. Али, није довољно рећи "ангажована квази-теологија Цариграда", или "дворска" или "демонска" - него је треба означити, која, од кога, када и где. Дакле, шта чекате? Не часите часта! Мора се заутавити даља релативизација свега, јер она се већ одражава на Тело. Она је изашла и академски каедри и флософо-теологија, али увелико ангажована, посатје живот Цркве. То није више мртво слово на папиру.

Под ангажовањем и утицајем Светог оца Јулија папе Римског одржан је Сардички сабор због решавања аријанског спора, што наравно није доказ примата римског епископа у раној Цркви, већ доказ да су се цариградски и александријски патријарси у то доба обраћали римском папи као себи једнаком архијереју да заједнички тј. саборно са њим дођу до решавања спорова.

Све ово је и терминологија а и када Дух надахњује Светитеља ограниченог карактера, јер наша пала природа не може да појми однос Свете Тројице. Зато ми условно говоримо о неком "први међу једнакима". То је некако најбоља форулација. Питање "првог" и у онтолошком смислу, одакле извире, шта је циљ Богу са пројави, открије, кроз Христа нама ту "првос"? Да би нам показао пут ка достизању љубави - али понављам, све је то прилагођено да наша пала природа делимично појми непојмљиво. Даке то је нама тако пренесено, јер другачиј не можжемо појмити. Зато је Христос, рецимо, говорио у причама - то је методологија како Бог да објасни паломе шта је шта, у мери која му је корисна и потребна. Сада пар речи о тој "првости" Оца (али у контесту како је нама пренесено да би могли назирати и уподабљавати се односу Свете Тројице). Да нема те "првости", "првога међу једнакима", онда све Јеванђеље отпада. Христос каже "ко хоће да се узвиси нека се унизи", ко хоће да буде први, који је први међу вама, да служи другима (не као светски моћници) - дакле "првост" је не-о-пхо-дна, јер без ње нема љубави. Да нема "првости" не би било ни личности, не би било ни различитоси. Николај. "Бог није Бог једнакости него Бог љубави"! Син се "унизује" да би удовољио, показао љубав, љубио Оца и Духа....и тако у круг. Саки од Њих. Само ништавило, апсолутно ништа нема никаву "првост", никаву, условно, "хијерахију" јер је ништавило безлично, тама парисподња. "Првост" је, уствари, нека врста "носиоца" Божанске природе - а што су Оци лепо иразили борећи се са јересима и догматизујући учења Цркве. "Првост" у нашој палој природи је најјачи показатељ наше палости. То је скенер, огледало, детектор, дијагоза дубине нашег пада. Јер у Божанској хијерахији (која није хијерахија по првенству него по "утркивању" Ко ће Кога више да љуби), хијерхији љубави непојмљиве "првост", као темељ саме Природе Бога, управо је извор вечног "утркивања" Ко ће Кога више волети (грубо речено), и то проузрокује, начелствује, чини да је Бог љубав непојмљива која се "шири"....она је у нашим терминима и поимањима сипрала која непрестано расте...и управо је то та Творачка моћ...Господе помилуј. Падом, и следујући пример ђавола, који је хтео да буде "први" то јест Бог, човек се сручио, по слободи неизмерној датој из љубави, у привречје "првости". Стално се бори да буде први изнад других, то јест, и не знајући, да му је сада, у палости, пририда ошавољена, осакаћене - дакле супротно од обожења. Отуда и смрт и разарајуће силе у нама, у крајњем случају. Ми смо по слободи изабрали да будемо први да нама служе, а не "први" да другима "служимо". Служити не у смислу слуге, него у смислу љувави и уздизања другога. Отуда та "првост" код Свете Тројице, то је, да кажем, својство Природе Бога, носиоц саме Природе, а то је Отац (Који рађа Сина и исходи Духа). А Они нису исти по некој "истости" него по части, јер да су исти не би било Личности, а тиме ни Бога. То је непримењивао на еклисиологију (иако је идеално) јер смо ми пали и грешни, и не можемо имати "методологију" односа као што имају Бпжанске Личности, Света Тројица. Јер да ми то можемо остварити онда то значи да смо већ у царству. Наше уподобљавање само по себи, чак и уз Тело и Крв Богочовека које примамо НИЈЕ довољно за остварење Царства, јер непоходно је Преображење есхатолошко, потребан је самим тим и Суд....дакле, посебна, последња, интервенција Бога, чак и у појму времена и вечности - потребно је ехатолопко Преображење и то у Осми дан којега сада нема, а којега чекамо. Осми дан који че преобразити садашњних "седам дана" - овај свет, сву твар и нас људе, као и васкрснути мртве.

Мени и жени 20 лета брака данас...

И Христос и Апостоли су били "прежестоки" за укус тадашњих фарисеја, власти што локалних, што оних општих (Римских). Да не заборавимо да су хришћани тог времена итекако поштовали законе, а опет били бацани лавовима, што само говори да свака власт није од Бога. Кад смо већ код тога, шта мислиш да ли се то поштовање према властима односило и на Хитлера, и да ли су војници антифашистичке коалиције у 2. свј. рату такође "кршили заповијести"?