Најбољи чланови

Добићеш вероватно одговор да је геј лоби потплатио докторе да скину хомосекуалност са листе болести Не знам колко дуго пратиш форум, али овакве расправе обично иду у том неком правцу

Моја баба, мој верни друг! Заједно имамо 123 године и по' ара чела.

Što god se dogodilo do kraja Prvenstva u Rusiji, meni je, nakon ovoga, iskreno, nebitno. Jer, Subašićeva je obrana tri jedanaesterca sama po sebi jedna velika povijesna pobjeda koja ispunjava oči suzama, to je trijumf čovječnosti nad mržnjom i glupošću. A nije zaista mogao biti bolji trenutak za to jer je Svjetsko nogometno prvenstvo, sa svim onim zastavama, himnama, dlanovima na srcu i licima našaranim ratničkim bojama, jedan prvorazredni nacionalistički događaj. Nacionalizam masu uspaljuje vjerojatno i više od igračke vještine. Više od Modrićevih driblinga i Rebićevih voleja crveni i bijeli kvadratići zaslužni su za rekordnu prodaju piva i čipsa. U takvom nepodnošljivom ludilu krvi i tla trebao nam je Danijel Subašić da se panterski baci ustranu i izbije balun u korner i neporecivo dokaže kako je nacionalizam totalno sranje. https://www.jutarnji.hr/komentari/eto-zasto-je-nacionalizam-sranje/7571682/#.W0Ik6y6tPWA.facebook

Najveca razlika izmedju hetero i homo je da prvi mogu dobiti blagoslov za svoju vezu a drugi ne. Razumljivo je sto veze izmedju muskaraca i zena imaju takvu dimenziju u Crkvi, tako da homosexualne i druge veze nece dobiti blagoslov niti ga trebaju ocekivati. Medjutim medju homosexualcima se razvija i dubok emotivni odnos i oblik zajednice kojoj u prvom planu nije sex, a Crkva na to takodje gleda sa osudom i zbog toga je njihov krst daleko tezi, jer je jedini nacin da budu u skladu sa ucenjem Crkve da ostanu sami. To je najteze ogromnom broju ljudi, da budu sami, bez obzira na orjentaciju. Problem mnogih ljudi u Crkvi je sto su oni ubjedjeni da medju tim ljudima nema duboke emotivne i iskrene povezanosti koja je osnova za izgradnju ljubavi. Ja sam postavljao kako se postavio jedan arhimandrit svetiteljskih vrlina koji se nedavno upokojio i koji je imao za duhovno cedo godinama jednu osobu ( molili su se zajedno i dijelili obrok) homosexualne orjentacije koja je sluzila u Pravoslavnoj Crkvi preko 20 godina i na kraju odlucio da izadje iz Crkve i ozeni se jer je upoznao nekoga ko mu se svidja. Otac Atanasi je znao za njegovu borbu godinama i koliko je zeljan da zivi u partnerskoj vezi sa nekim. Otac Atanasi je upoznao njegovog partnera i dao im licni blagoslov, naravno ne i blagoslov Crkve. " When I told him, years later, after over twenty years of active ministry, that I was leaving the active priesthood, because I no longer could be alone in life and wanted to marry, he listened very carefully. He did not let me off the hook easily, but he had heard about this struggle from me before. Father met my future husband, and gave us his blessing." http://www.orthodoxandgay.com/the-first-duty-of-love-is-to-listen

?

Лиго Џентлмена, како се тачно зове твоја група? Где се налази? на фејсу или на Црква.нет? Смем ли ја да се учланим? А што се тиче тога како ја третирам мужа, дошао си до исправног закључка. На пример, кад он треба да крене на посао ја устанем чим зазвони аларм, скувам нам кафу и после исте испратим до врата. Многе жене, којима сам то рекла су биле зачуђене, неке и згрожене рекавши да оне то никада не раде. А мени је незамисливо да једно од нас двоје изађе из куће или се у њу врати а да се прописно не поздравимо.

Licemerno ponašanje Crkve. I ne samo kod njih, već i kod nas. Monaštvo je dobrim delom homo orijentacije, već svi znamo i za vladike i sveštenike koji malo "švrljaju" sa istim polom...Mada sve to i nije bitno. Nije lako boriti se protiv svoje prirode, pri tom biti osuđen od okoline, pa onda tražiti utehu u Bogu i na kraju biti raspet od strane klira. Već mi je muka koliko niko više ne vidi čoveka u čoveku. Danas si pravi Hrišćanin ako "izbacuješ" super citate iz Svetog Pisma i svetootačke literature, ako se izgladnjuješ postom, krstiš se u autobusu kad prođeš pored hrama, pljuješ po pederima i imaš garav plafon u sobi od kandila i kadionice. Pri tom ne slušaš modernu muziku jer je to naravno prikriven satanizam, već isključivo Divnu Ljubojević i njoj slične izvođače. Eh, sreća pa je Isus svojevremeno bio na strani kurvi i carinika a ne na strani "pravednih" fariseja!

Де, де.. немој да си љубоморан што су дошли млађи и лепши на форум. Иди лепо лајкуј човеку фотку и купи си неку анти ејџ кремицу.

To nisu prave bore. Ovo su bore.

Za leba i za botoks mora uvek da bude!

Ni nakon rata nije zapravo postalo bolje. Premda nesumnjivo talentiran za nogomet, dječak se mukotrpno probijao. Danijelu Subašiću činilo se katkad da se mora dokazivati dvostruko više od drugih, a i kad se dokazao, pohlepni mu je menadžer uskratio zasluženu plaću, izrabljivao ga nepoštenije nego ijednog drugog, sretnijeg igrača, čiji se otac zvao, šta ja znam, Krešimir, Domagoj ili Hrvoje. Naposljetku, ni otac njegove djevojke nije ga želio i smrtnim je grijehom prijetio ako se ona uda za njega. Jednoga savršeno nedužnog čuvara nogometnih vrata u zelenom dresu dopalo je, ukratko, sve što je inače trebalo dopasti Slobodana Miloševića i Ratka Mladića samo da su ih naši uhvatili. A onda je Danijel Subašić nakon sto dvadeset minuta jalove utakmice s Danskom u osmini finala Svjetskog prvenstva u Rusiji obranio tri penala i svi su, kao po komandi, skočili na noge i kriknuli u ekstazi. Oni što su razbijali i pljačkali srpske dućane na Kalelargi sretno su se zagrlili i skakali s onima što su minirali srpske kuće na Bokanjcu. “To je moj zet!” doviknuo je u gostionici u Islamu Latinskom njegov tast Ante. “Bravo!” viknuo je i nogometni menadžer, koji Subašiću inače nikad nije oprostio što nije pristao igrati bez para. Diljem naše zemlje slavili su i hadezeovci, i pravaši, i ustaše, i časne sestre, i prostitutke, i vjerovničko vijeće Agrokora, i Mladen Grdović i njegova Brankica, i Oko Sokolovo, i Fashion Guru, i Lucija Lugomer, naša najpoznatija plus size manekenka, svi su vrištali od sreće u jednoj kretenskoj zgodi da je, kraj više od pet stotina tisuća registriranih hrvatskih branitelja, domovinu obranio jedan Srbin.

Kad nizbrdo krenete beogradskom Ulicom kralja Petra zapazićete razne butike koji nude svetsku firmiranu robu, kao i luksuzne restorane i kafiće. Međutim, s leve strane ulice, na broju 75, primetićete izlog koji istog trenutka asocira na neko davno, zaboravljeno vreme. Na staklenim policama stoje bočice koje sadrže razne popularne mirise prošlosti, stare porodične fotografije, kao i drugi kozmetički proizvodi po kojim je ovaj dućan nekada bio naširoko poznat. Ova radnja za proizvodnju kozmetičkih i mirisnih sredstava zove se „Sava“, a vlasnik je Nenad Jovanov, koji je ovaj posao nasledio od svog oca. - Nenad Jovanov ispred svoje radnje SAVA 2014. godine – 60. godišnjica Već pri prvom koraku koji načinite kad uđete u radnju, zapadate u vremensku kapsulu pedesetih godina prošlog veka. I, zaista, od tada ništa nije menjano. Boja portala, koji je napravljen 1912. godine kad i zgrada, datira od 1954. godine. Enterijer lokala čine stare bordo police, boce raznih veličina i namena, stari foto-aparati, fotografije, parfemske bočice sa pumpicama sa kićankom – nekadašnjim tradicionalnim damskim priborom koji je bio obavezan na toaletnim stočićima gospodskih kuća. – U lokal su, tokom vremena, dodati samo radijator, kasa, električni sat, bežični telefon i neonke – kroz osmeh napominje Nenad. Čak su i zastupnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nedavno dolazili i fotografisali ovu poslovno-stambenu zgradu kako bi je možda u budućnosti proglasili kulturnim dobrom. U Beogradu su nekada postojale čak 23 ovakve zanatske radnje, a danas je samo Nenadova ostala u izvornom obliku. Sada postoje brojne prodavnice i parfimerije, dok Jovanov svoje kozmetičke proizvode sam pravi, puni, cedi, filtrira. Međutim, „Sava“ danas ne nudi više od polovine svojih nekada ekskluzivnih proizvoda. Krem i sedefaste ruževe, po kojim su bili poznati, više nemaju u ponudi. Masovna ponuda industrijskih kozmetičkih preparata na tržištu odavno je oterala Nenadove kolege u druge poslove. – Zlatno vreme ovog zanata su bile pedesete i šezdesete godine prošlog veka. Trgovac tada nije mogao biti bilo ko. I otac i stric su završili Trgovačku akademiju u Beogradu, koja je bila ozbiljna institucija. Morao si biti obrazovan, kutluran u svakom pogledu, poznavalac robe i poslovanja – priseća se Nenad. - Nenadov otac, Dragoljub Jovanov, ispred radnje 1954. godine Prvu porodičnu radnju ovog tipa pod nazivom „Đurđevak“ na Topličinom vencu br. 13, otvorio je Nenadov stric Milorad Jovanov, dva meseca pred bombardovanje Beograda 1941. godine. Nju je kasnije preuzeo Nenadov otac Dragoljub, dok je Milorad otvorio radnju i u Knez Mihailovoj ulici. Ta radnja je radila do 1944. godine kad je razbijena i poharana. Posle oslobođenja nastavlja da radi samo izvorna radnja, koja je poslovala i tokom rata. Međutim, nacionalizovana je 1948. godine. Kad je vlast nekoliko godina kasnije uvela poslovne olakšice, Dragoljub Jovanov, kao veliki zaljubljenik u ovaj posao, 1954. godine otvara današnju radnju u Ulici kralja Petra. Njihova robna marka se zvala L’Amour. U zadnjem delu radnje su prozivodili kreme, pudere, sredstva za negu lica i tela, ruževe, lakove, senke, maskare, rumenila, kolonjske i toaletne vode, parfeme. – Nekad su najtraženiji mirisi bili „Pokošeno seno“, „Crna mačka“, „Reve D’or“ i „Šanel 5“, koji je i sada najprodavaniji – kaže Nenad. - Nenadovi roditelji 1954. na dan kad su odlučili da otvore SAVU Radnja danas opstaje zahvaljujući svojim stalnim kupcima, ali i mladim ljudima koji su sve više zainteresovani za „retro“ mirise. Pre nego što mušterija izađe iz radnje, običaj je da je Nenad namiriše željenim mirisom. Nema zaposlenih radnika. – Poslujem po onom starinskom principu – što je moguće povoljnija cena za mušteriju, ali da pokušam da kroz njihove češće posete nadoknadim to što sam više dao. Što se tiče kvaliteta, nemam konkurenciju u Beogradu. U ovaj posao je toliko uloženo da se nikad nisam zapitao da li ga nastaviti ili ne. Ljubav, rad, odricanje i otežavajuće okolnosti čine ovu profesiju. Ali, danas zanati nestaju kao sneg u proleće – kaže Nenad Jovanov. Njegov sin je završio filmsku i TV kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i trenutno ne planira da se bavi očevim poslom. Radnja je prošle godine učestvovala u manifestaciji „Noć muzeja“ – u prilici za koju je Nenad napravio toaletne vode „Beogradska noć 1 i 2“ – dve arome za muški i dve za ženski miris. Kako god bilo, jedini autentični beogradski parfemdžija se ne predaje… - Nenad za svojom pisaćom mašinom http://www.presstiz.rs/drustvo/poslednji-parfemdzija-beograda/

оно кад нема нета недељу дана

Vazna je unutrasnja lepota.

Нешице чини ли се теби да ти овде причаш о физичком изгледу, који је тако небитан ?

То лаве, само јако

Мој човек

Др. Хофман који је случајно створио ЛСД је одушевљен психоделичним деловањем, у својој научној публикацији написао да је конзумирање ЛСД-а оно што хвали човеку да би себе довео у стање мозга које му природно треба. Али то његово стручно мишљење је оборено истраживањима и искуствима многих бивших уживаоца те психоактивне супстанце. Суштински је довело до тога да људи који читају дело тог др. Хофмана, закључе да треба да користе ЛСД. И да званична наука од њих крије истину, након чега они који се упусте у озбиљније конзумирање ЛСД-а, добрим делом завршавају на психијатрију, извршавају самоубиства... Па се Кокаин делилио као лек, у апотекама током 20-ог века широм европе и америке. Чак је и један од битнијих психолога, Фројд редовно конзумирао кокаин купљен у апотеци, због прехладе која никако да га напусти. У једном периоду многи стручњаци су имали "мишљења" која штите право на конзумирање кокаина и говорили су о његовим природним..бла...бла...бла... А због хероина-опијума су се водили ратови империја... Обзиром да је за сазнавање увек потребно време, ја сам лепо написао (хипотетички у складу са законом) ако већина или мања група људи имају нешто против лгбт-а у својој држави или средини, лепо сакупе потписе "за свој захтев" и у складу са законом, онда држава може-мора да оснује институт за проучавање-истраживачки рад и тражење лека, доказа у складу са захтевом. Хипотетички гледано, колико би резултати института били успешни... То је питање квалитета и начина рада института, имамо примере института за испитивање анксиозности, зрачења, проучавање неких хормонских поремећаја који доводе до гојазности, одстрањивања жлезда... Оно што је довољно за научно-медицински став и моју констатацију да је у питању оболење-болест јесте статистичка чињеница да већина хомосексуалаца изврши самоубиство и да повећано пате од клиничке депресије. То очигледно није добро, а постоје и примери да нека особа може да постане искључиво хомосексуалне орјентације са 60 година а да никада пре тога није имао-ла нагон за таквом орјентацијом. И обрнуто, да особа која је била хомосексуално орјентисана од пубертета, са 60 година постане искључиво хетеросексуално орентисана...

Нешица

I HDZ-ovci, i pravaši, i ustaše, i časne sestre, i prostitutke, i vjerovničko vijeće Agrokora, i Grdović i njegova Brankica, i Oko Sokolovo, i Fashion Guru, svi su vrištali od sreće u jednoj kretenskoj zgodi da je, kraj više od pet stotina tisuća registriranih hrvatskih branitelja, domovinu obranio jedan Srbin Dinarski muškarci, oni su nas zapravo upropastili, sva je naša nesreća u njima, u emocionalno zakočenim ćaćama s nesmiljenim osjećajem za dolično i nedolično, uvijek opreznim šta će narod kazati, u trajnom strahu da im se tkogod u birtiji ili na balotama ne bi smijao. Dogodi se s vremena na vrijeme takvom nekakvom luđaku sin homoseksualac ili mu se kći zaljubi u Srbina, pa on toga sina ili kćer koji ga, kako on shvaća, ne poštuju, izbaci iz kuće i zauvijek, što se kaže, prekriži. I premda kasnije obično sve dobro ispadne, onaj sin homoseksualac postane cijenjen liječnik ili glazbenik, a i zet Srbin je vrijedan i odgovoran, odan suprug i nježan otac troje krasne djece, stari svejedno ne progovara s njima. Životinja šuti i trpi svoj strašni teret. Jedna golema tvrda gruda od gnjeva, prkosa, tuge i drhtave, očajne ljubavi leži mu na prsima kao golemi teški kamen, godinama mu drobi rebra i na koncu ga cijelog zgnječi. Umre čovjek od gluposti, sam samcat, bez ikoga svoga, tek zato jer se bojao tuđe zlobe i poruge.

Jedna je takva sudbina otprije jedanaest godina i u novine dospjela. Policija je došla ispitati jednoga Antu, inače uzornog domaćina, dobrog, susretljivog, omiljenog u svome rodnom Islamu Latinskom kod Zadra, jer je prijetio da će zaklati kćer koja se zagledala u jednoga što mu je otac Jovo. I nikakvim se riječima Ante nije dao umiriti. Spremao se podići nož na svoju Antoniju jednako kao što ga je Abraham podigao na sina Izaka. Jedino što je Abrahama zaustavio glas s neba, a Antu istražni sudac koji ga je smjestio u pritvor dok se ne ispitaju svjedoci. Nadamo se ipak da se nesretnik u međuvremenu urazumio, da ga je bijes pustio. Ako ne prije, a onda barem da je u nedjelju navečer, u seoskoj gostionici, dok je gomila oko njega neobuzdano slavila golmana Danijela Subašića, koji je obranom tri jedanaesterca Hrvatsku doveo među osam najboljih na Svjetskom nogometnom prvenstvu, svim onim pijancima i propalicama što su mu se nekad smijali i iza leđa ga kojekavim imenima nazivali, ponosno doviknuo: “To je moj zet! Gledajte, budale! To je moj zet!” U finalu... dobro, osmini finala, jedna je mučna priča dobila sretni, gotovo bajkoviti obrat. A ne treba vam, vjerujem, dulje opisivati kako je mučno bilo nekome poput Danijela Subašića u Zadru koncem prošlog stoljeća. Bio je još mali, u svibnju devedeset prve narastao je možda samo da kroz prozor svoje sobe gleda kako raspomamljena rulja dolje na ulici razbija izloge i pljačka robu iz srpskih dućana. U rujnu je pošao u školu, u prvi razred, gdje je, osim velikih i malih pisanih slova i jednostavnih računskih operacija, naučio i da je kriv za granate koje padaju po gradu jer da su neprijatelji koji ih iz okolnih sela ispaljuju, na neki neshvatljiv, njemu do dana današnjeg ustvari nepoznat način, nekako njegovi. Noću su ga uspavljivale eksplozije bombi podmetnutih pod kuće nekih ljudi čiji se otac zvao, kao i njegov, Jovo, ili Milutin, ili Dušan, ili Uroš, ili Svetozar.

Полако али сигурно Шиптари највљују нове ратове, како се мени чини. Али све ће им пропасти, на Бога се не устаје.

Еј бре, Рони, смањи мало доживљаје. Ко ће бре да чита све те књижурине? Кога брига шта каже медецина, болес је болес..

То је занимљив приступ. Дакле, том логиком, сви су људи болесници док се не докаже супротно.. кул

@arizan да се надовежем на Обија, увек можеш да урадиш дуалбут, односно да инсталираш линух у оквиру виндоуса, инсталација сваког линуха је једноставна и не захтева никакво додатно инсталирање драјвера и чуда

Moja препорука Gimp и Shotcut. Free, Open source

Hajde malo smanji dozivljaj, niti nauka kaze da je bolest, niti je bolest. Mozda bi tebi bilo pametnije da se informises upravo sta geneticari kazu o homosexualnosti ili neurolozi, neurobiolozi posto nisi nikad ni procitao jer kao sto znamo ti vjerovatno mislis da su oni potplaceni od strane gay lobija. Jeste gay lobi od 3% je jaci od svih ostalih lobija koji se protive homosexualnosti, narocito ekstremno bogatih hriscanskih zajednica u USA. Da bi nesto naucio moras razumjeti osnove genetike, anatomiju i funkcionisanje ljudskog mozga itd,, sto ti ne zelis niti ti pada na pamet. A kad to prodjes onda mozed citas ove knjige,jednu od neuronacnika Simon Le Vaya a drugu od neurobiologa Jacquesa Balthazarta: https://www.amazon.com/Gay-Straight-Reason-Why-Orientation/dp/0190297379 https://www.amazon.com/Biology-Homosexuality-Oxford-Behavioral-Neuroendocrinology/dp/0199838828/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1531054629&sr=1-1&keywords=The+Biology+of+Homosexuality+(Oxford+Series+in+Behavioral+Neuroendocrinology) Zadnji naucni rad iz decembra ove godine o genetskim uzrocima homosexualnosti, mada je homosexualnost epigenetski fenomen studija je dosta dobra: http://nature.com/articles/doi:10.1038/s41598-017-15736-4 U porodicama sa vise braca svaki naredni djecak ima vecu mogucnost da postane gay, studije odradjene u mnogim zemljama, fraternal birth order effect i maternal immune hypothesis: https://www.newscientist.com/article/2156010-we-may-know-why-younger-brothers-are-more-likely-to-be-gay/ https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21315103 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28608293 itd. Ako moldavci mahom neobrazovani o bilo cemu gore navedenom budu trazili da se lijeci nesto sto nije bolest onda oni zbog neobrazovanosti i neznanja trebaju da se obrazuju.

Хм..само полако са закључцима. Иако донекле разумијем твоју раздраженост ставом људи према хомосексуалцима, мислим да нема потребе да доносиш закључке који нису тачни. А пошто пишеш јавно, потребно је да ти се јавно и одговори. Прво, Исус Христос никад није био на страни курви. То је једноставно твоја интерпретација, да не упротријебим сад неку тежу ријеч. Истина је да је Исус Христос био против неразумног осуђивања оних који и сами пате од многих гријеха, и то је поента сцене са женом која треба бити каменована а Исус је отпушта говорећи "иди више и не гријеши". Исто тако на примјеру са св. Маријом Египћанком, можеш да увидиш да ниси у праву. Св. Марија Египћанка желећи да уђе у Храм и да се она помоли, није због невидљиве силе нити могла на почетку да уђе у Храм. А разлог томе није било што је Исус Христос био на њеној страни због грешног начина на који је живјела, већ управо супротно - невидљива сила није јој дала да уђе у Храм управо због гријеха блуда, и тек након обећања која је она дала, могла је ући и помолити се. Ево одломка из Житија: " И тако ја сама остадох у притвору. Но мислећи да ми се то догодило од женске немоћи, ја се опет придружих другим долазницима, и приморавах себе да уђем, али све узалуд, јер чим бих ногу своју грешну ставила на праг, одмах ме је нека неочекивана невидљива сила спречавала, и ја сам се враћала натраг у притвор. И тако сам три-четири пута покушавала, али све узаман, нисам могла да уђем. Уморна, ја од стида и изненађења повукох се и стадох у једном углу притвора црквеног. И када се једва унеколико прибрах, ја запитах себе: Шта је то што ми не да да видим животворно дрво Крста Господњег." Исто тако тврдити да су монаси добрим дијелом хомо орјентације није тачно. Монаси предају свој живот Богу у потпуности, па тако и своју сексуалну орјентацију. Наравно да има увијек неких изузетака па и у нашој Цркви, међутим ти о томе пишеш као да је то правило. То наравно није правило, напротив. И да, тврдиш да се није лако борити са својом природом. Истина је међутим да се ми сви боримо са својом природом, не само ти. Боримо се са својом палом природом, која је настала послије Адамовог пада. И твоја хомосексуалност је исто тако дио пале природе а не нечег другога. Сви се ми, православни хришћани боримо са својом палом природом и носимо тај Крст, неко има овај неко онај проблем, неко мало лакши, неко мали тежи Крст, али свако има неки да га носи. Не видим зашто би ти био изузетак и зашто и ти не би понио свој Крст? У чему ти очекујеш да дође утјеха од Бога - у томе да ти потпуно одузме твој Крст или да ти снисходи тиме што ће рећи да оно што је очигледан гријех није гријех?

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2054081974602675&set=gm.1874267085965616&type=3&ifg=1

Dobra ideja, to bi bas bilo valjano.

@arizan Jeste bolji iz vise razloga. 1) Besplatan. Postoje i neke verzije koje se placaju, ali je 100x vise onih besplatnih. Znaci, nikad te ne kosta ni pare, a radi k`o sat. 2) Open source. U pitanju je softver otvorenog koda, bez skrivenih algoritama, dakle - onaj koji nikad nece da te spijunira ni uhodi po bilo kom osnovu. 3) Izuzetno stabilan u radu. Internet kao celinu drze i pokrecu Linuxi, ne Windowsi. Isto tako sve vazne racunare u vojskama, bolnicama, itd. Ni on, naravno, nije idealan, ali je nemoguce daleko stabilniji od Windowsa. 4) Nema virusa. Sta to znaci? Znaci da nema virusa. Ono, bukvalno nema. Postoje poneki da tako kazemo poluvirusi, koji su u nekim retkim slucajevima pravljeni i otkriveni, ali ni oni ne mogu tek tako da udju u sistem, em sto su i sami bili manje-vise trivijalni. U Windowsima prva stvar o kojoj moras da mislis je bezbednost, i sta te ceka iza coska. 5) Apple-ov OS (Lion, Mountain Lion, daju im razna imena vremenom, sa svakom novom verzijom) u svojoj srzi (ispod haube, sto bi kazali) je u stvari vrsta Linuxa, koji je samo privatizovan i obucen u oblike koji su se njima svideli. I mi mozemo da uzmemo bilo koji Linux kod i da sa njim radimo sta nam volja, da, i da ga privatizujemo i od njega zaradjujemo, ako to zelimo i umemo da radimo. To mu dodje onako osnovno. Nekad je bilo malo nezgodno zbog igrica, jer je igranje Windowsovih igara na Linuxu tek bilo u razvoju. Sad i to moze. I ne samo to, nego velika vecina Windowsovih programa prilicno solidno moze da radi i na Linuxu, uz upotrebu pomagala koja se zovu Wine i PlayOnLinux. Ali tebi to, kako si rekao, ne treba. Ovde smo unazad nekoliko strana pominjali nekoliko najboljih Linuxa za sve one koji bi polako da predju sa Windowsa, tj. onih koji i po izgledju, i po nacinu kako rade, vrlo podsecaju na Windows. Evo jos jednom kratkog spiska tih nekoliko distribucija: Ubuntu (ima nekoliko podverzija), Mint (ima nekoliko podverzija), Deepin, Manjaro, PinguyOS. Ima ih jos dosta, naravno, ali ovo je za pocetnike sasvim dovoljno. A od ovih izdvajaju se prva tri (Ubuntu, Mint, Deepin) kao najpogodniji za prelazak sa Windowsa.

Да ли сте размишљали о томе да Кратоса скинете са одобравања?

Па то зависи од особе, ако је то нешто што не ремети твој мир, зашто да реметиш његов/њен мир тиме што ћеш пребацивати, просто се помириш са тим. А ако те ремети онда треба рећи, али исто некад када прихватиш нечије мане и спреман си да се својевољно промениш онда је то права љубав, наравно то треба да буде обострано.

Извини за спам. Ако ти ишта значи, ја бих послушала савет лекара да сам на твом месту.

Ала раширисмо тему или што би рекли млади спамовасмо је. Прво, не треба помоћ само мени, треба многим женама на ову тему. Друго није лако бити човек уопште у овом друштву. Идеално би било да сви можемо да имамо деце колико желимо. Моји родитељи су изродили нас три. Али су били уљуљкани у самоуправљање. Радили су у добрим фирмама у струци, у то време. Пре 37 година зидали су огромну кућу и истовремено нас три одвели на море новим кецом. Може ли неки поштен човек то данас да изведе? Ја знам многе, а ако се овакав макроекономски тренд настави то и мене чека, који не могу да пошаљу децу ни на рекреативну наставу. Е, сад ја сам имала прилике да се забављам с неким имућним младићима, али сам их одбила. Чак и у бабадевојачким годинама нисам желела да се одрекнем љубави, страсти, дивљења и поштовања. Сада на материјални аспект немам права да се жалим! Што се лекара тиче...Када ми је дете напунило 40 дана гинеколог, који води рачуна о мени је рекао да пилуле не смем никако. Да је идеално решење спирала кад се материца врати у пређашње стање, а до тада кондом и да смем да се вратим брачним привилегијама. Не волим синтагму брачне дужности. И други лекари су рекли спирала никако пилуле. Једна др ми је рекла да није тачно то што сам прочитала на нету да спирала убија зигот, већ да отпушта неке хормоне, који спречавају зачеће. Али коме веровати? Лекарима, који брину о мени и који ме воле од којих је једна моја рођена сестра или народу из Цркве? И да искључиво Мирена или Левосерт. Генерика је иста, само су различити произвођачи, па самим тим и цена. Е, сад јутрос сам хтела да питам свог пароха, који ми је духовник, али није био ту. Служио у болници. А глупо ми је да га о овоме питам телефоном или путам Вибера. Тако да морам да се видим с њим. Иначе, често га зовем телефоном или му пишем на Вибер. И он је реалан, разуман, учен теолог и син свештеника, али то није битно, важно је да је добар човек. Кад сам почела да се забављам са својим мужем, ја сам га позвала и питала смем ли да се причешћујем. Он је рекао:"Смеш. Што не смеш?". Кад ми је дијагностикована трудноћа ја сам га одмах позвала, а он је рекао да не постим, јер је моја трудноћа високоризична, али да се обавезно причешћујем. Интересантно, неке жене су због тога осудиле и њега и мене. А што се односа Цркве према медицини тиче рећи ћу само једно. Покојни епископ Данило Крстић је писао мати Макарији(то пише у њеној књизи о њему):"Опседај, кћери моја, лекаре. Кроз њих Господ лечи". И да немам ја пробелем у браке због контрацепције, већ сам помислила у једном тренутку да немам алтернативу. Не желим да се одрекнем више него дивног мужа. Али не желим да се одрекнем ни Христа.

Možda za početak da slika svoju pamet,pa da vidi ima li je na slici

Zao mi je Ruskinja.

Sveti Vraci....

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=127071734867297&set=gm.1873080666084258&type=3&ifg=1

Атос

Ivanjdan

30.06.2018. Јадовно Организатор је "Удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић - Јадовно - Паг 1941.", који су на челу са председником удржења др Душаном Ј. Басташићем одрадили сјајан посао што се тиче организације самог догађаја. Парастос код Шаранове јаме. Отворена јама. 7.5км стазом кроз шуму којом су Усташе водиле Србе да би их тамо убили или живе бацили у јаму. Постављање крста код шесте јаме. Има још пет јама код којих треба да се постави крст. Хвала @Ђорђе Р на свим информацијама!

Megadens dupišem, DJ da budem...

Маји плашљиви цуко из Сланаца....тек се јодио, ко би му одолео....

Прво вера па онда знање. На почетку се хода полако и упија најчешће кроз молитву и богослужења. Треба доживети прославу Божића, Преображења, Васкрса да би се у срцу разгорео пламен вере.

Ne znam, ne baratam baš definicijama... Znam samo da me nervira kad na svaku temu o životnim stvarima odgovara sa "ne znam" sležući ramenima, praznog pogleda, ili kad hoda korak iza mene, to je hladan tuš. Ili kad je ciničan, uvrede uvija u oblande.