Најбољи чланови

"Zimske čarolije" (Selfi sa lopatom )

Ана мени је јасно да ти мислиш да сам ја криптолатин, папин ђак, да немам епископа, итд То ме заиста насмијава и радује. Међутим, није ми јасно, како неко ко има неоплатонистичку визију поста, погружење у покајање и остала прања мозга, може да буде толико агресиван баш у току поста. Зар не би требала сад да смрдиш на бели лук, и говориш са марамом на глави скрушено, праштајте праштајте, појачано се молиш, избегаваш искушења итд. Уместо тога, ти говориш да је патријарх на дрогама, мене кога ни не знаш блатиш? То је биполарни поремећај. Озбиљно застани и размисли, да ли је само бијес, и фрустрација или си можда болесна? Ја постим онако како сам написао у чланку, мислим да је пост користан и дио живота сваког ко се труди, не видим како је мој чланак против поста. Отворен сам за дискусију са аргументима. Не мислим да је чланак савршен, да је баш све апослутно онако како тамо пише, али нећу се одрећи ни једног светог оца, нити цитата који је тамо. Патријарха, владика и осталих које ти доживљаваш као инквизицију се не бојим. Секуларна је држава. Ако ти је већ стало до "православног" поста, онда напиши чланак, какав хоћеш са отачким изворима и литературом. Поента чланка није да буде Свето Писмо, него да покрене размишљање и дискусију, да свако пође од себе, да не чека Сабор, Патријарха, рецепте и правила. Свако има неког око себе, коме треба помоћ. Не мора бити велика ствар, можеш неком платити преглед колоноскопије или анализу крви, и тако на вријеме спријечити да добије рак? Неком пензионеру. П.С. Немој само да се позиваш на вл Атанасија, јер је управо он превео Пастир Јермин, који говори како се пости. П.С.С. Што се тиче богоустановљености поста, нисам једини који не види да је богоустановљен тако што је Христос постио у пустињи. Нпр св Василије такође не види ту богоустановљеност.

Ево како овај човек пости

Прва и основна ствар која се проверава у новом стану је акустика...

Крајње је вереме да се организују поклоничка путовања у Јасеновац, на Јадовно у далматинске манастире. Ми у матици уопште нисмо свесни светиња које тамо постоје. Много смо бре аутистични.

ja sam više "dobrih" dela učinio kad sam bio na dnu i u očajanju nego u "normali" a treba se setiti i da Bog onima koji ga ljube sve okreće na dobro. čak i greh... tako da... ne mora uvek sve da bude podeljeno i definisano

"Post je zapravo ono što pojedini oci nazivaju hrišćanskim životom u praksi i ne treba ga odvajati od pobožnog života jer takav pristup uvek vodi ka dihotomiji koja nam se na kraju sveti formalizmom i umišljenom pravednošću. Post znači da mi kao vernici na normalan način postojimo i opitujemo Hristovu ljubav kroz bližnje. Ako neko tako postupa - siguran sam de će takav umeti da i samome sebi odredi pravu meru jela i pića, u najširem smislu reči." Sveti Makgrivije Pečerski, posnik

Теби су већ блокнули тему кад си узела да лупеташ ко благосиља Поуке. Сад си узела да ситно калуђерски попрцтролујеш. Текст је објављен у научном зборнику, Српска теологија данас (2011), ed. Богољуб Шијаковић, Београд. Издаје Институт за теолошка истраживања при Православном богословском факултету. То је инсистуција у којој се делом школују будући свештеници и епископи. Ти ако нешто имаш против, објави твоје опсервасције, пошто си бистра, у научном часопису а не да се просераваш по форуму (тебе кад притера да идеш у вц тражиш сигурно благослов од владике). Овако ти остаје да идеш код Артемија или Акакија, а пре тога на базичне припреме у Рукумију! Ако питаш ову тројицу твојих духовних узора Таса је паписта, а БФ је расадник јереси. Само епархијска издања иду са благословом владике. Ударила ти сексуална апстиненција у главу па булазниш овде. Редакција би требало да те блокне као трола.

Ххехехе, уљепшала си ми дан!!!! Свака част!!! Тргнула ми супа на нос, кад сам ово прочитао, још увијек плачем. Како ми се зове Владика? По том питању сам као Самарјанка са Јаковљевог извора: Пет си владика имала, а и овај што је сад с тобом, није ти владика!! Текст је ваљда изашао са благословом патријарха Иринеја, 2012.

Писах на мом профилу око ове теме где се прикључи један мој другар калуђер. Мој другар је Мачак, али и Сидарта. Но нећу да будем: „Здраво чаршијо, на све 4 стране!“ Мачков текст је јако добар и надасве душекористан. Не позива на укидање поста, него на промишљање о истом у НАШИМ УСЛОВИМА. То је ствар коју Сидарта у старту није разумео, и починио смртни грех вршећи опсервације на нешто што није читао. Ја сам сам имао таквих искустава, где људи критикују нешто што нису прочитали. Испиздим. Као што попизадим кад чујем да је Исусов отац био Пантера, римски војник, или да су му ученици украли тело из гроба. Зато велим да је грех тежак. Баш данас слушах једну анкету на ен. јутјубу шта Јевреји из Јерусалима мисле о Ис. Они су необавештени! То ме је запрепастило! Као што Јехове бране својим следбеницима да се баве филозофијом, тако ови бране својима да узму у руке Нови Завет! Када је болесна ситуација у питању, онда су нагласци на једну страну сасвим разумљиви. То имамо у Мачка. Са друге стране, ко ће очекивати да се у једном тексту покрију сви аспекти поста? За то требају томови. Но, сврха овог текста је била не да прича са онима из „тамница“ Јн Лествичника, него са нормалном популацијом. Аскетизам као такав није уопште био у питању. За то имате 5 томова „Добротољубља“, на које бих ја сам написао још 5 томова. Мачков текст је ствар коју би сваки парохијски свештеник требао проповедати у парохији. Није за испосника у Каруљи. Нити би Мачку пало на памет да столпницима прописује духовне вежбе и правила. Проблем је кад се лаицима узму прописивати монашки типици, или кад им перверзни калуђери улазе у кревет. Можда нећу бити јасан, али све се то видело на 7. васељенском сабору, када су хуманисти, који су победили, помислили да ће моћи са монасима да нађу дил и да се направи Велика Црква. Св Тарасије, патријарх Константинопољски је био нормалан човек, помирљив, и покушао је да постави култ светаца и икона на праве ноге, али је монашка струја, која се тада и њему одупирала, успела да помрачи Цркву. Да превлада искључивост и ускогрудост. И проблем који Црква није успела да реши са Фотијем и Игњатијем нам се одбијао у главу све до данас! Соломонско решење, да се Фотије и Игњатије истовремено прогласе за свеце, а мрзели се из дна душе, показало се лошим решењем. Ја хвалим Бога што на Криту нису прогласили Фотијев сабор за васељенски, као ни паламизам за врхунску истину цркве. Иако сам сам поприлично паламиста, али не у свим сегментима. А Фотију се дивим до имбецилности, мада га не прихватам у многим детаљима. Зато се паметан треба замислити над мојим речима. Та Црква из 8-9 века је изнедрила разна зла, а једно од њих је било и умножавање постова. Као што је са Константином дошло до радикалне промене Цркве, тако се десило и у овом периоду. И то семе безбоштва је довело до Велике шизме 1054. Грци су још пре почели да прекрштавају Латине, што је против сваког правила. Почела свађа око руна, ко ће да шиша бугарске овце. Византинци који нису могли више да бране Запад где су грунули Готи, Визиготи, Лонгобарди, Хуни итд. Цркве су се у ропству национализовале, духовност опала, теолошка мисао замрла, и само чиста мржња и нагон за преживљавањем су одржали данашње православне нације/народе. И из те заглупљености и фрустрација смо одржали пост као нешто битно. Механизам је исти као кад су Римљани рокнули Јевреје и ови су изнедрили апокалиптичку књижевност. Исто и код нас. И пост се донекле поистоветио са херојством. Тај елемент, као и повезивање са аксетиком која се јавља од 4. века, довели су до неке магијске свести да нас пост повезује са Богом, а заправо је, како се види из Писма и из богослужбене праксе, нешто што нам одузима Бога. Јер је пост туга и лишеност, а не имање. И кад је пост, нема литургије, јер нема ни Бога (Пошто и глупандери читају моје текстове, велим да Бога увек има, али овде говорим о богослужбеном кругу). Ис је одузет. Није са нама. Тада постиш. И то је Велики Петак. А не свако мало... Није 200 дана петак годишње... Знамо за аскете. Столпнике. Затворнике. Марију Египћанку. Али, то нису модели нормалног свеца. Ти можеш да будеш нормални светац. Имамо Григорија Чудотворца (Неокесаријски), који је био супер светац, али није био неки познати испосник. Исус је био ждероња, а и пијандура, како су говорили они који су га видели, а ипак је био Чудотворац. Не помињу се чудотворења Јн. Крститеља, иако нико у њих не сумња. Чак и ове 3 категорије светаца које наведох, за њих се наводи да су се причешћивали. Неки редовно, Марија на крају живота, што је у складу са каноном који тешким грешницима, који се кају, даје причест на крају живота. Ствар је јако комплексна, и само из ових набачених мисли се види да захтева велика студирања. Крит није решио ово питање, а до тада да се држимо Павла Апостола, јер верујемо да он не греши: „Једи, и не гледај у туђи тањир“.

Сви мисле да се жене највише ложе на паре, статус и слично. Али самопоуздање је најјачи афродизијак. Важи и за мушкарце, ма колико неки не хтели да признају.

Tvoj clanak nije protiv posta, nego protiv posta kako ga vide revintelji i ljubitelji Borbe za veru.

Кажем ја у проповеди мојим парохијанима у недељу пред пост : "немој да би ме неко питао како да пости!!! Не знам ни ја како ћу,јер није то баш лако. А онај ко ми каже да воли више да једе барени кромпир од ћевапа..хм..није нешто у реду. Али пошто је пост као од прилике тренинг,свако ће себи бити најбољи духовник". Пошто већ знају моје проповеди на ту тему нису се много потресли. Али на крају додам " онај ко ми каже да је јуче јео месо а да је отишао да се помири са кумом са којим не прича три године,да је помогао болесном комшији и исцепао ми дрва,да се више не свађа са женом,одмах ћу га причестити. И добро.... Прилази ми једна жена пре пар дана која је јако болесна али редовно долази на богослужења,редовно се исповеда и причешћује. Још прошле године сам јој дао благослов да може да једе јачу храну јер прима цитостатике и не може да пости. Било јој је тешко да прихвати да једе месо и млеко у време поста,али сам је наговорио некако. Пита она мене " оче како сад да постим овај пост"? Ја јој рекох " онако како смо се договорили,пости колико и како можеш". А она ће мени..." е добро..али да вам кажем још нешто. Била сам пре два дана код моје некадашње најбоље пријатељице са којојм са се посвађала и не разговарамо већ седам година. Послушала сам вас и отишла да тражим опроштај и помирили смо се. Сад се сваки дан видимо и чујемо. А ја оче због лекова морам бар мало млека да попијем сад у посту". Постидела ме је жена. Хтео сам да побацам све шерпе са чорбама,сојом,кромпиром.пасуљем и осталим глупостима.

Post i traje 365 dana... to što je naša crkva tehnički odredila posne dane mnogima je dalo vetar u leđa u kontekstu stava da tokom posta treba"umnožiti molitve" itd. A šta te sprečava da umnožiš molitvu kada nije post ili da radiš sve ostale stvari koje radiš kada je tehnički post? Ne obraćam se tebi već kažem uopšte... Post generalno niti je toliko bitna stvar niti je deo dogmatskih/kanonskih tema jer sveti Avgustin reče: U nužnom - jedinstvo, u nebitnom sloboda - u svemu ljubav.

Де-Ге-Не-РАција.....

1. Постили су много Јованови. И, гле, ми их не рачунамо већима од апостола, Ис ученика. Зашто ако је пост толико благотворан? 2. Женика су утепали на Велики Петак. Зато се он постио, негде само тај дан, ништа више. Постепено се уводило и по неколико дана пре Васкрса/Пасхе, али никад више од 6. На крају је некоме пало на памет да уведе 40 дана. После тога су неки узели да уведу све ове дане који нису 40, али се називају, због наше перверзне свести, 40нициом. То су набацили због суботе и недеље које се нису постиле, и мрсиле су се. Са Лаодикијом се гледа да се та пракса измени. "да се 40ница не би бешчастила". Сасвим је јасан сукоб евхаристијске и аскетске свести. На крају је победила аскетска, иако је сасвим бесмислена. Срећом да смо задржали Пасху од папе Виктора, па да се слави у недељу. Но, у пракси имамо да људи (неки) посте суботу на воду да би се причестили у недељу, а канони их анатемишу. Зато да ми не дође нико да ми каже како Црква мудро поступа. Ово су стихијска и безакона понашања. 3. Никада ниједан апостол није постио 40 дана. Ис је постио, ако верујемо у Писмо, тих 40 дана само 1 у животу. Ми као да смо упали у Луна парк па се вртимо на оним вртешкама без престанка... 4. Ако већина верника и свештенства данас вели "Цркви" да су ови постови непримерени, зашто она не реагује?

Постоји православна општа гимназија у Загребу, а планира се и отварање православне гимназије у Брчком до краја 2019. Послато са 6044D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Господе, строго сам постио 40 дана. Господ: А јеси ли неког нахранио, дао му воде,обукао га,посетио у тамници, отрчао ког брата да се помириш,јеси разговаао са браћом и њих крепио и помагао им у подвигу,јеси опраштао оно што раније ниси успевао,обилазио болеснике,си разумевао своју гневлјивост боље или си издржао дијету и ниси прилазио жени, јер си тако мени службу чинио? Јеси окупио породицу, причао о мукама њиховим, ниси избегавао сиромапне чланове породице? Био си у посети старој мајци, оцу. Имао си 40 дана, мало ли је? Био си можда презаузет читањем ситних слова, да ли у производу садржи и по неки проценат млека у праху'?

Писаћу по сећању, можда буде и комплетно грешка. Апостол Павле ми је фасцинантан, неки га сматрају за моралисту, ја нарротив и њуму видим истински преображај у схватању да је грех онтолошки промашај, грех је отуђеност од Другог, грех, је раскид заједнице са Богом и самим тим одбијање сједињенја са нествореним и беспочетним енергијама, које због њихове природе остварују и вечни слободни однос. Павле каже да је пуно постио, препостио тако рећи, много више него што можемо замислити данашње канонске постове, па и сухоједење и изнуривање. Павле са друге стране о посту прича у мери савести сваког човека понаособ, не дозвољава себи типик универзални, ни лествицу, ни било какав прописан лек, за у нечијем духовном напредку постом, осим да свако пости по савести својој. Мој предлог, је да канонски постови ако се већ не могу другачије регулисати, јер влада анрахија по том питању, осим да је прописан од одређеног датума до датума, уведемо <Павлово правило. Павлово правило по мом схватању поста,није се базирао на води,улју,кокошјим јајима,сиром, чак ни на месо, јер је разумевао, да свако поднебље где хришћани живе, имају и другачију потребу хране, али Павле је по мом мишљењу говорио нешто друго. Све што те одаљује од помисли на твоје смртно телло и што те чини да то смртно тело негујеш на уштрб Другог, заборављајући нјегову смртност, која умира свакодневно и да се што си данас вишка оставио за сутра, оставио си за свој гроб, уместо да су вишак поделио са онима којима би тај вишак чинио насушну потребу, не само да нахрани своје гладно тело, него да тај који нема уствари прима храну која је безусловно дата од Другог, не тражећи му при том никакву контра корист и схватајући своје смртно душевно тело као онтолошку катгорију, коју ниједним својим делом не може поправити осим милости Другога (Христа), који нама смртнима и будући злима опрашта све и уводи нас у вечно постојање даром Одозго, даром Хлеба насушног, који је само Нјегово преломљено Тело. Пост мора имати двојаки кареткер, један, је да не хранимо (никако само храном) своје смртно душевно тело, него да помогнемо ономе који нема ни храну ни веру у бесплатну благодат, да ће добити и храну и Другога, који му ту храну пружа, безусловно, ничим заслужено осим да је то волја другог да успостави трајни однос, однос вечне љубави, која нам је на послетку дата постили ми или не самим светим причешћем Небеским хлебом који сиђе са неба, нама ниједним делом заслуженог Тела и Крви Исуса Христа. Пост је посзив на заједницу, на зближаванје и поделу свих брига овоземалјских, не толико социјалном и моралном намером да ми то морамо учинити, него истинским зближавањем и дељењм са Другима, нечему чему су се надали и веровали да могу добити само од Бога и ако им ми покажемо да јесмо богови по благодати и да смо ми ти који су позвани овде да буду богови п благодати, њихова вера и однос према Богу се неће више базирати на форме заповести, него на истинску онтолоку призваност и дело спасења где је Бох постао човек, да би човек постао бог. За Христа знамо да је Бог који је постао човек али колико ви можете избројати људи у овом свету да су будући човек постали бог по благодати.? Строги пост, самозадоволјности, је начин, да човек добије евентуално од свештеника признање и похвалу пред парпхијанима, да су такви"подвижници" доказ како је пост благословен а мени се на те беседе повраћа.

То је добро али мало. И то је капирам мање више исти круг људи. А где је поклничко путовање за Јасеновац? А камо Гомирје, Крка, Драговић, а камо један комби/ауто парохијана са свештеником да оде места где живе Срби на Литургију? У Ријеку у Загерб и има још мањих места. То много значи. Па наша браћа живе тамо. Може то лако да се организује.

Побогу Ана, зашто наступате као скојевац? ''како ти се зове Бладика'', па како ти се зове Комесар, да те пријавимо... Управо показујете овим наступом да не знате шта је пост! Можда постите на води, (и ја ћу једног дана да постим на води, јер ћу купити стан у Бг_на_води) али ове веше претње су мрсне! баш мрсне... У сваком случају апсолутно је благословенији и поснији сељачки сир од кинеског радиоактивног тофуа... (жалосне имитације сира).

@Neša_ да ли је и код мушкараца исто, да ли и они имају неразумна очекивања од верница?

Ви стварно не познајете г. Мачковића. Жао ми је због тога. А Вас молим да нам изложите зашто текст није православан? Такође ме занима да ли питате владику да Вам пропише кад смете да идете на коју нужду? Да пита владику да ли ће да се бави науком? Свашта! Taко смарате духовнике па није ни чудо што им лицне прегоре.

Suština koju izvlacim iz ovog dejanovog teskta da je post usko vezan za pomaganje siromasnima. Post dakle nema nikakve veze sa umrtvljivanjem tijela, da se duh oslobodi ploti. Ne priblizava poscenje Bogu, nego djelo koje bi smo ucinili time sto bi smo nekome ko ima malo pomogli na racun toga što jeli manje i jeftiniju granu, a višak nekome dali. U ono staro doba meso je bilo skupo, jaja također, sir itd... i nejedenje tih namirnica izvjesno vrijeme štedilo bi utrošak koji se onda mogao iskoristiti da se pomognu oni koji nemaju da jedu uopšte. Također sve ovo ne može i nije kanonski da se određuje kao obavezno nego svako po savjesti treba da to učini kada osjeća na srcu da mu valja tako činiti. S obzirom da smo u modernom dobu, nema više hrane koja je pretjerano skupa u odnosu na neku drugu. Meso je relativno jeftino i dostupno po cijeni mnogih zeleniša i povrća i voća. Postavlja se pitanje zašto bi post u moderno doba bio uopšte određen na vrstu hrane? Zar nije smisleno i logično da sam post bude smanjenje unosa bilo kakve hrane, čime bi se onda nastavila ta praksa iz drevnosti da u to vrijeme odvojimo višak primanja koje smo uštedjeli na manjem unosu hrane i podamo nekome kome treba?

Моје лично мишљење је зато што на овај начин црква држи народ под контролом, најлакше је рећи вода, вода, вода, вода...уље или ништа од Христа, у супротном црква би морала да има лични однос са својим чедима али у исто време да избегне анархију.

Medjutim, postni dani treba da budu mnogobrojni, kao sto je danasnja praksa. To je i Trulski sabor uvideo, da je tako najbolje nakon sto je mnogo obicne svetine stupilo u Svetu Crkvu, da ih ti dani potsecaju da bdiju nad sobom, zato ne skracujmo broj posnih dana, sta bi nam Sv. Nikolaj Srpski i Prepodobni Justin Celijski rekli, ti nas dani upucuju na duhovnost, savladavanje tela u cilju da dusa zagospodari nad telom, a mladi covek se kroz posno suzdrzavanje od odredjenje hrane uci i jacanju karaktera da kada se pred njega "na ulici" ponudi ono sto nevelja po zdravlje (droga, opijati, opijanje alkohol i sl.) mocice odbiti jer je vaspitao i ojacao, a takodje i osvetio, svoj karakter i volju! Dakle, previdjate i tu dimenziju posta, jacanje volje, ociscenje tela, izraz uzdizanja duse iznad tela...

Била би то основна школа са обавезном веронауком,у вишим разредима учење појања...Уз предмете који се иначе изучавају у школама,српски језик,математика,физика... Нешто као римокатоличка црква што има своје школе.Уопште нисам приметио да је било ко,било где споменуо било шта о овој идеји...не мислим само на овај форум,него генерално. Можда би то био добар почетак духовнога оздрављења српског народа

Ti stručni konsultanti na filmovima (ne samo našim, nego i stranim) su uglavnom fikusi koji se ništa realno ne pitaju, odnosno, cela njihova funkcija je samo da može da se kaže da je istorijski film imao stručnog konsultanta. Tačnije, konsultant obavi svoj posao za koji je i plaćen... i da gomilu primedbi i sugestija na scenario... i onda režiser i producent usvoje onih 2% primedbi koje im ne kvare "umetničku viziju" (ili komercijalnu), a za ostalih 98% utvrde da to baš i nije toliko važno... naravno, ima i izuzetaka ali se svode samo na to koliko se sam konkretan režiser/producent loži na to da mu film bude istorijski realističan i koliko je zbog toga spreman da promeni priču i/ili da skuplje prati scenografiju i kostime...

Iskreno, nego kako Ma ne zna se šta je gore, da li ovi nažuljani ili ovi kao jutarnja rosa, to kad se opari doživi renesansu: @Neša_ nemoj sve da im ispovedaš, budi mističan i kaži da si u vezi, to ih pali

Tiii neee liiičiiiiš ni na jeeednuuu...njegovo je da proba . Ljuba uber ženskaroš https://youtu.be/PldglzAcMXY

ставио те Бог на интернет пост,да не празнословиш много по форуму.

haha pa između ostalog i to ali najpre iz za....cije - moš misliti koliki spektar tumačenja bih izazvao - te jurodiv, te on je narodni čovek, te ovo se zove nepatvoreno ponašanje, te nema čovek tremu, opustio se.... bilo bi cool sve pomenuto izvesti uz nogavice podvijene do kolena sa stopalima u lavoru .... ladne ili mlake vode, pitanje je sad... ako je ladna obavezno zum na termometar u lavoru, da se vidi i podvig

Videh na fb... Koliko sam u guzvi ne znam da li sam podelio... provericu...

Мислим да је Ана трол и не треба је озбиљно схватати.

Njega bi i iz manastira izbacili kad bi hteo da se monaši . Rekli bi beži bre da nas mračiš i troluješ ovde...i onda bi kukao kako ga monasi nisu 'teli jer nije imao ništa da im ostavi, a nije ni lep .

Да, а суштина помагања* је поистовећење са другима, чисто да не буде забуне. Као што су многи већ истицали - није поента ни "пуко" милосрђе ("треба да дајем јер сам хришћанин и зато што се од мене то очекује"), већ управо поистовећење са другим. Сматрам да је овде све речено. Извор: https://pouke.org/forum/index.php?/topic/39945-бога-не-можеш-познати-испуњавајући-одређена-правила/

Из Београда се сваке године организује одлазак у Јадовно. Више на http://jadovno.com Ако је неко заинтересован може се пријавити у удружењу. Иначе, само организовано ходочашће је бесплатно.

Ја се не сећам да смо Ви и ја ,,per tu" Дајте извор за то да Господ јесте установио пост какав је данас па ћу се сложити са Вама. Може тако? Наравно да је установио пост у смислу његове социјалне улоге, Он сам каже да кад учинисмо једном од Његове најмање браће Њему учинисмо. Питање је где је то установио овакво једење једне а неједење друге хране. Ви као да нисте читали текст. Подсећам Вас да ћете онда морати да нам објасните која су то чиста а која нечиста јела у хришћанству и све тако редом... :-)

(a, što bi mi bez tebe? )

Занимљиво је да је г. Мачковић полагао испите код Еп. Атанасија и да тада није био ,,папин ђак". Која категорија ,,папин ђак"?! :-D Испада да је Папа нешто нужно лоше. Историја нас учи о временима када су само папе успеле да сачувају праву веру од источних јереси. Еп. Атанасије је ћош један доказ да можеш бити добар а опет да лупаш глупости. Текст није против поста или сте, у супротном, Ви неписмени. Текст је путоказ куда треба да идемо и шта треба да нам буду приоритети. Такође, показао је како су свети постили. Шта лупетате, аман?

Blago rečeno... Kažu ustao jutros u tri, služio Liturgiju, ispovedao posle od pola jedanaest do pola dva...

Оплаках, благо речено!

А одакле теби идеја да аутор текста не пости? Poslato sa BLA-L29 uz pomoć Tapatoka

Одакле сте ово све изнаглабали? Наравно да је православан, мени се исповеда годинама, бар бих то први знаo. И шта Ви знате о аутору текста? Срамота! Где сте нашли то да је пост до танчина утврђен типиком? Где је утврђен? Мачковић је све јасно написао. Дајте, озбиљни смо људи, не глупирајте се овуда - може неко да Вас схвати за озбиљно.

Добро си рекао - извртање. Управо се то и дешава, из разлога који су познати само Ларшеу. Не би ме зачудило да и радијацију у Чернобиљу повеже са митрополитовом мишљу. Није проблем критиковати. И сам сам критичан према неким митрополитовим ставовима. Али, ово је стварно карикирање, карикатурисање митрополитове мисли. Мени личи да у Ларшеовим мотивима да напада Зизијуласа има нечег дубоко личног, слично као и код оца Лудовикоса.

Kad joj je preminuo suprug Bojan Stupica, velika diva srpskog i jugoslovenskog filma i pozorišta Mira Stupica trudila se da što više radi kako bi otjerala depresiju u koju je lagano klizila. Prihvatala je sve poslovne ponude o čemu svjedoči u autobiografskom djelu “Šaka soli”. - Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu “Doručak sa đavolom” Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika Antić i ja. Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč. - Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom. - Misliš - kažem. - Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom? - Pa ne osećam ništa. Radim. Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa. - Jesi li sama? Imaš li nekoga? - Ne, nemam. - A ja sam zaljubljen. Smešim se. - Blago tebi. - Zaljubljen sam u tebe. - Šališ se? - Ne šalim se. Jesam. Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku. - Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela. Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda. - Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen. Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem. - Pa ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj i sve te obožavaju. - Da, ali ja volim tebe. - Volim i ja tebe, Miko - kažem prijateljskim tonom i sa toplinom. Mršti se, razumeo je. Prilazi stolu novinar Tika Ilić. - Kakve ja to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen. - Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu - viče iznerviran Mika. Srećom, restoran je prazan. Tika ga smiruje. - Pa dobro, nije to ništa novo, svi smo u Miru Stupicu od rane mladosti bivali zaljubljeni i, kao što vidiš, svi smo preživeli, pa ćeš i ti. A vama pesnicima, ne treba baš mnogo ni verovati. Mika, razljućen, vadi list papira i piše: - Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić. “Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake." Odlazim ostavljajući papir na stolu. Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski: - Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče - zapisala je Mira Stupica u knjizi “Šaka soli”. Izvor