Најбољи чланови

Кад пишем сестри поруку да не каже пред дедом да у лози мог вереника постоји предак који није Србин, па уместо њој, пошаљем деди...

Može, kao što ipak može da nauči da priča neko ko je odrastao sa vukovima. Teško je i treba mnogo vremena i rada i truda i pomoći sa strane koja se mora prihvatiti. Moraš ipak da paziš kad svojim osećanjima daješ etiketu "ljubav".

Ово је баш добро, прочитај цео чланак... Passion is the self-motivated devotion to a pursuit. Passion is the ultimate transferable skill, because it is the most powerful motivator for learning and creating in any field. By definition, passion cannot be taught through compelled lessons. It is a plant that can only grow wild, that cannot be nurtured by anything else except freedom. Children are born passionate. And, with sufficient freedom, their passion grows with time and experience. At times, passion will reach the pitch of obsession. Children will become obsessed with one particular activity (a sport, a video game, a creative art, etc) or subject (a line of toys, dinosaurs, etc). https://fee.org/articles/obsession-is-the-ultimate-skill/

Управо је стигло саопштење из Министарства просвете које, по мени, да није тужно-било би смешно (или пак обрнуто). Ево факсимила саопштења из Министарства просвете (уколико је веродостојно-чак и овако без деловодника, као у приватној преписци... Обашка што је непотписано...) И одговор савета родитеља ("непотписаном" пошиљаоцу....) Углавном, ново окупљање родитеља је вечерас у 19:30, а у 20:00 сати су родитељски састанци ради договора око даљих поступака...

Kako bese stoji u onoj molitvi usamljenoga... "Voleti - znаči zаborаviti sebe rаdi drugogа, umreti zа sebe dа bi se živelo zа drugog. Voleti, ponekаd je to bolno jer, zаpаmti dobro: voleti znаči rаspinjаti sebe zа drugog. Amin!". Dakle, biti spreman da budes razapet od sebe, svog ega, svojih OCEKIVANJA, nadanja, zamisljanja... A Hrist je lepo rekao: nisam dosao da donesem mir, vec mac i sta nam to porucuje? - Moramo da se ga upotrebimo protiv "sebe". Ali, sve ovo deluje kao neka filosovska igra reci, a zapravo mislim da je ona americka kovanica "fake it till you make it" (odglumi dok ne uspes) cak i upotrebljiva. Radi na sebi, pocni sa neogovaranjem. Ili jos bolje, pocnimo sa mislima - svaku losu i kriticku misao koja nam se pojavi, suprostavimo molitvom, sto za sebe, sto za drugoga. Eh... samo to! I pobedili smo!

Da ne bih nesto filosofiro', ( , ), evo sta kaze apostol Pavle o ljubavi : " 4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, 5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, 6. Не радује се неправди, а радује се истини, 7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. " Ono, mislim, nije ljubav samo neka cista emocija koja dolazi sama po sebi. Nego mora da se mukotrpno gradi kroz ove gore puteve na koje ukazuje Pavle. Mozda zbog toga i nemamo ljubavi, koliko treba. Cim se malo pogordimo, ode ljubav, cim trazimo nesto sto mislimo da nama pripada, ode ljubav. I, tako u krug.

španija-slovenija...samo za odrasle

"Слаб човек се не може сам одржати; ако му и све даш, он ће сам доћи и све ти вратити; дај му пола земљског царства да њим влада, - пробај, - и шта мислиш ? Он ће се у опанак збити, тако ће се смањити! Ако даш слободу том слабом човеку, сам ће је везати и натраг донети. Глупом срцу ни слобода не вреди!"(Ф. М. Достојевски "Газдарица")

Каже Св.Јован Кронштатски да мислимo посредством Бога Оца, словимо (говоримо) посредством Бога Сина (Слова) и дјеламо посредством Духа Светога. Имајући ово у виду јасно је зашто је празнословље (којим наизглед никоме не штетимо) гријех. Тј. јасно је и како и зашто постоје гријеси на наведеним нивоима. (Нпр. могло би се рећи да мислима никоме не можемо да наудимо, но знајући да нам Бог Отац, по Св. Јовану Кронштатском, даје силу да мислимо - злоупотреба овог дара, поред мрачења и тровања самог себе, је гријех.)

Po mom ukusu i osecaju, mnogo lepo si objasnio neke stvari u ovom postu. Cak izvaredno. Sve je odlicno, izdvojio bih ovo. Ovako receno i ovo mene nekako vodi u nekim raspravama na forumu.

ма, само Срби немају слуха за развој туризма.

Човек губи лепоту своје душе, зато он није у стању да воли, и њега не могу да воле. У телу се гнезде само инстинкти и мрачне страсти. Страсти су одвратне; човек им се може предавати, али их не може волети. Зато људи, губећи лепоту - губе љубав. Лаж, обмана, демонски свет наркотика и алкохола, блуд и разврат у најбестиднијим облицима чини људе без-образнима. Зато се међу људима увеличава дистанца, зато емоционална хладноћа чини земљу налик на гробље, где обитавају живи лешеви. ---архим. Рафаил (Карелин)

Bojim se da se ministarstvo uhvatilo u igre bez granica kako bi umorili Roditelje, Decu I sve koji ih podrzavaju! Neka im Gospod podari snagu I izdrzljivost , da istraju u istinskim vrednostima, dece radi!

"... voljen sam - dakle - postojim" Tesko je voleti upravo zbog sebicnosti (koju cesto I ne primecujemo kod sebe, ali itekako kod drugog); lakse nam je mudrovati u etickoj dimenziji, umesto u ontoloskoj, jer ova druga poziva na odgovornost, savest, Istinu. Dugacak je put do savrsene ljubavi koja nas uvodi u Carstvo Bozije, ali se vredi boriti I istrajati, Bozijom miloscu I Ljubavlju! Ziveti krsno-vaskrsnim troposom gde caruje Ljubav je siguran put do Njega Koji nam je pokazao Put.

Hotel "Jugoslavija" u Kraljevu izgrađen je na mestu gde je ranije bila kafana "Talpara", a kasnije i kafana "Plug". Hotel je izgradio Laza Jovanović, obućar iz Raške. On je novac zaradio popravljajući i preprodavajući cipele radnicima koji su radili na izgradnji puta i pruge Kraljevo-Raška. Laza nije štedeo na gradnji jer je u hotel uložio oko milion dinara i trudio se da bude sve po najnovijoj modi. Tako je, na primer, fasada bila ukrašena štukaturom kojom su bile ukrašene palate u evropskim gradovima. https://www.facebook.com/NepoznatoKraljevo/photos/a.366265617059046.1073741828.366098430409098/507290612956545/?type=3&theater

Ова прича има и наставак. Кажу да се владика био тешко разболео. Сва деца, из сиротишта су се једнодушно молила за свога патрона, и опет, чудесно, како то у животу бива, владика Лонгин, је оздравио од неизлечиве болести!!! Дечијој радости, у сиротишту, није било краја а владика је подигао огромну манастирску цркву у славу и част Свете Тројице. Заправо, цео манастирски комплекс, Баничина, је огроман! Заиста, у Србији тако велико манастирско здање, није могуће видети. Шта више, када смо посетили манастир, пре пар година, пар зграда је тек било у изградњи. Конак у коме смо спавали од неколико 1.000 квадрата уређен је по светским стандардима а у изградњи је било још пар таквих објеката. Света Литургија се служи свакодневно, мешано, на руском и румунском језику, јер је манастир у пограничном подручју. Међутим, поред велике милости, Пресвете Богородице, која се изобилно излила на ово свето место, један од најјачих утисака, остављају деца, штићеници светог владике Лонгина, и саме Пресвете Богородице, заштитнице деце, и овог светог места. Ето, нека и вас њеним светим молитвама, Бог удостоји, да обиђете ово свето и Богом благословено место.

Па да, када видиш маленог дечака који не види и не чује, како се мази са оцем Михаилом..То му је једини вид комуникације са светом и пун је љубави, нежности и топлине. Не може човек да се не растужи и разнежи.

Volim te => Ti nikad nećeš umreti ( o.M. Vesin ) Eto,to znači. A zašto ne zaživi u nama,ne treba objašnjavati,poznato nam je.

Кад су ми као малој уваљивали брата на чување:

Ono kad mi kažu da moram smršati i "da ostavim slatko"

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ: Зашто је људима тешко да воле? 7. септембра 2017. Да ли је овако једно питање оправдано, да ли је данас актуелно, или је увек такво било? Шта значи уопште волети? Појам љубави – давно некада, јуче, данас? Владета Јеротић: Зашто је људима тешко да воле? „Срећан је онај који уме да воли” Херман Хесе Све што живи / неки ожиљак има / белег у детињства / незарасо чир Сергеј Јесењин Претпостављам да је у вековима релативно стабилне патријархалне породице, подржаване и од цркве и од државе (реч је о западноевропској, хришћанској цивилизацији), појам љубави био релативизован, с обзиром да се до брака долазило погодбом, вољом и избором родитеља, ређе отмицом или, ретко, збиља љубављу, односно заљубљивањем (што је пре остављено доброј литератури него свакодневној пракси). Патријархална породица (и она балканска) рађала је више деце која су се од стране родитеља, углавном, пођеднако волела, са намером да их што раније оспособе за самосталан живот, као услов стварања нове породице. За разлику од овако претпостављене, вишевековне патријархалне породице, већ од почетка XX века у Европи, знатно спорије на Балкану, патријархат – под којим треба разумети облик родовске заједнице у коме преовлађује очево право, више или мање потчињен положај жене, слаба индивидуализација појединца, моћ хришћанске цркве (корисно употребљена на ширење „благе вести” Исусовог учења, или злоупотребљавана путем папоцезаризма на Западу и цезаропапизма на Истоку) – најпре је споро, а онда све брже ишчезавала. Брачни односи, дуго времена, црквено благосиљани и грађански озакоњени, замењују се ванбрачним односима са или без деце, честим разводима већ склопљених бракова, промискуитетним понашањем мушкарца и жене (хедонистички тип живљења), све чешће сведеним на пролазне везе успостављене површним познанствима, материјалном користи, емотивном хладноћом или равнодушношћу. Како у оваквом једном друштвеном поретку, заснованом првенствено на потрошачком менталитету, сумњивом стицању материјалног иметка, праћено све приметнијим егоцентризмом, али онда (што никако није на последњем месту) све бржим губитком религиозне потребе живљења, односно преовладавањем атеистичког или равнодушног погледа на веру (конкретно у западноевропској цивилизацији, хришћанску веру) – говорити о љубави међу људима, међу половима, међу народима, љубави у породици! Ето могућег, првог одговора на болно и све чешће данашње питање: зашто је људима тешко да воле? Одговор гласи: једноставно зато што нису били вољени! Ако је тачно – што потврђује већина психолога данас – да је дете „упијајући ум”, што значи да се главне одлике будућег карактера образују најкасније до краја пете године живота детета, онда је одлучујуће за будући човеков еротско-сексуални однос да ли је и колико је оно вољено од једног или (срећом) од оба родитеља. Разуме се да је главни услов да родитељи заволе дете, њихов сопствени однос у љубави. Честе несугласице у браку, отворене свађе и прељубе, агресивна потреба једног или другог брачног партнера да влада оним другим – „Ако ме волиш, испуњавај моју вољу” – отворено уцењивање деце, као и невидљива или видљива борба партнера око придобијања детета за себе, и на крају (или већ на почетку брака, када се дете већ родило) растава брака – како из свег овог емотивног и когнитивног хаоса међу родитељима, научити дете да воли! Кога да воли? Ваљда најпре своје родитеље, а онда у току живота брачног партнера, пријатеља, свој народ, своју професију. Да ли је овако једно питање оправдано, да ли је данас актуелно, или је увек такво било? Шта значи уопште волети? Појам љубави – давно некада, јуче, данас? Владета Јеротић: Зашто је људима тешко да воле? (…) Бојим се да је већина данашњих младих у западном свету (као и код нас) емотивно до те мере незрела да је патолошка потреба за неком зависношћу (алкохол, дрога, таблете, телевизија, интернет, храна, претеран рад, сексуално мењање партнера без љубави, новац, потреба за диктатором итд.) скоро у потпуности заменила потребу борбе за независношћу. Један од главних страхова младих данас, емотиван је страх од везивања за партнера супротног пола (да ли је и то разлог за чешће везивање за партнера истог пола?). Зашто је тако? Чест разлог је трагично искуство младих са сопственим родитељима, најпре заљубљеношћу емотивно везаних један за другог, а онда, губљењем заљубљености (која није прешла у љубав) растављање брака, често у међусобној мржњи. Уместо, дакле, природног везивања, а онда и природне зависности од партнера другог пола који се воли (тада се не поставља питање зависности или независности!), патолошка зависност преноси се на погрешне и опасне објекте, као што су, већ помињани, дрога алкохол и слично. Интелигентни млади људи уочавају још једну погубност у брачним односима својих родитеља: агресивна жеља за владањем и покоравањем оног другог партнера, али онда и детета! Зашто би онда млади људи данас уопште ступали у брачни однос када им прети опасност од погрешног емотивног везивања (са тежњом разочарања због превеликих очекивања, која – разочарања могу довести до депресије и самоубиства, али и осветољубивог промискуитета), а онда и ропске зависности од „јачег” у браку! Одломак из књиге Владете Јеротића “О љубави” Издавач Задужбина Владете Јеротића (објављено уз дозволу издавача). http://patriot.rs/vladeta-jerotic-zasto-je-ljudima-tesko-da-vole/

Svaka cast Farmi. Veceras sam gledao prvi put. Odlicna emisija a evo resili i ubistvo.

Pa može se reći da im je neprekinuta loza od Alberta, I milenijum, mrzi me sad da guglam i proveravam, ovo po sećanju. I svi su supružnici dolazili sa raznih strana, uglavnom iz Evrope, od Ukrajine do Holandije. Tri krune su ozbiljno i dugotrajno do sada nosile žene - Elizabeta I, Viktorija, i Elizabeta II. Viktorija je uzela 'consort' sa prezimenom Saxe-Coburg & Gotha. Elizabeta II Mountbattena. Ali to su kapi u moru dinastije koja se proteže više od milenijuma unazad. Ima raznih, ima ozbiljnih Holanđana i Francuza koje nikako ne treba zanemariti pre no što se uopšte obrati pažnja na razne Germane. Sve u svemu, kraljevska dinastija UK je po poreklu uglavnom - iz EU

Можда је су зграде урађене без грађавинске дозволе, па се онда донесе одлука о рушењу, на коју се поднесе приговор и онда се изда накнадно грађевинска дозвола и плати потребан износ да се објекат легализује.

Take that feminists!

Граде "енергетске" паркове, просторе за медитацију, и наравно да им сметају српски манастири!! Док се једни упиру да их сачувају и обнове, други се упиру да их сатру. Не сметају им небројене коцкарнице, кладионице, и некакве пушионице, али сметају манастири, светиње, молитва. Бог да чува тај Голубац и такву српску памет!

Moja ljubimica

Копија иконе Богородице Видовданске у Лазарици на Звездари Са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја и игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, копија иконе Богородице Видовданске налази се у Цркви Лазарици на Звездари. Пред овом чудотворном иконом се кнез Лазар молио током припрема за Косовски бој 1389. године, те је због тога ова икона названа Видовданском. Тачније, ова икона Богородице јесте Богородица Стена Неразрушива, пред којом се моле народи за заштиту од непријатеља и најезде тужинаца. Акатист Пресветој Богородици, у част Њене иконе Неразрушива стена, биће служен у петак, суботу и недељу (од 15. до 17. септембра), после вечерњег богослужења од 17 ч. Света Литургија биће служена у суботу 16. септембра од 7.30, а у недељу, 17. септембра, од 9 ч. Копија иконе Богородице из манастира Хиландара биће доступна верницима да се пред њом помоле и целивају је до недеље после вечерње службе. Братство Цркве Лазарице на Звездари позива све верне да дођу и помоле се Пресветој Мајци пред иконом Богородице Неразрушива стена. Извор: Радио Слово љубве

Ugaziše ih ko tuđe sinoć.Suvi hard core.

Ау какав филм..

Ja, kao dama