Најбољи чланови

Врати тати фото "папарат"...

Usliko juce svojerucno. Maroon Lake, Colorado https://en.m.wikipedia.org/wiki/Maroon_Bells Mnogo lepo mesto...

Sa druge strane...

https://www.facebook.com/svetkompjutera/photos/a.194105370981.132090.194057770981/10155857208805982/?type=3

У потрази за изгубљеним рибосаурусима.

Тек сада видех да су ми деца изгледа талентована... RawArt, деконструкција, хиперреализам... take your pick

Fenomen trolova: Sadizam i ozbiljni problemi sa psihom I pre "botova", koji su glavna pojava svake internet predizborne kampanje, bilo je "trolova". Kad čitate komentare ispod njuz sajtova vrlo često vam se sigurno dogodi da se zabezeknuto pitate da li ljudi koji ostavljaju postove imaju bilo kakvu svest o životu ili to rade namerno. I ako smo imali nedoumicu da li su to ljudi koji samo žele da se zabave ili osobe s nekim poremećajem, konačno je stigla potvrda: u pitanju su sadisti. Ozbiljno istraživanje naučnika s tri univerziteta pokazalo je da onlajn trolovi imaju ozbiljnih problema sa psihom Datum: 07/08/2017 0 KOMENTARAFACEBOOKTWITTERPINTERESTGOOGLE+ Foto: Profimedia Da li vam se nekad dogodilo da vas je neko na nekoj društvenoj mreži, forumu, onlajn igrici ili čak na sopstvenom profilu ozbiljno iznervirao da ste poželeli da razbijete i monitor i njega? Bio je to neki suvisli, uvredljivi, niski, jadan i bedan komentar koji vam je podigao krvni pritisak na nepodnošljivo, a živce stanjio do pucanja. Svašta biste vi njemu rekli, a možda i uradili, ali u virtuelnom svetu je sve moguće, pa i da ne znate pravi identitet osobe koja vam je pošteno prodrmala kavez, ali ne i da mu pokažete svog Boga. Ukoliko je prijatelj ili poznanik još gore, ali svejedno, intenzitet nervoze je na istom podeoku. Nepristojne ljude volimo samo u istoimenom britanskom sitkomu, ali u realnosti, zbog takvih vrlo često završimo s pokidanim nervima. Iza nepristojnosti se, ponekad, krije nešto više, posebno kad imamo posla s ljudima koji imaju snažnu potrebu da nas isprovociraju ili su jednostavno samo zlobni. Hejteri umeju da budu simpatični, mada tolika negativnost ume da bude naporna, ali ova vrsta ljudi živi od toga da vas izbaci iz takta i nije joj cilj da bude simpatična. To je posebna vrsta koja se razvila i prerasla realan svet, preselivši se u virtuelni, onaj u kojem je sve moguće. Zloba ne zna za dimenzije i razliku između stvarnog i života na mreži. Ali, kako ulogovanost podrazumeva da se efekti učestvovanja u virtuelnom svetu mogu osetiti i u stvarnom, to automatski znači da će biti onih situacija zbog kojih ćete biti veseli ili neraspoloženi, ili bar besni ili iznervirani u pravom životu. To vrlo dobro znaju oni koje nazivamo trolovima, mitskim bićima iz Tolkinove bajke (i nordijske mitologije), koji u kompjuterskom svetu nisu nimalo mitski: u pitanju su korisnici kojima je jedini cilj da vam urade sve ono gore opisano - svojim komentarima, izjavama ili mešanjem u diskusiju iznerviraju, izvedu iz takta, nateraju da emotivno reagujete i pokvare i atmosferu i temu. Ova vrsta slična Mr. Smitu bavi se gerilskim ratom protiv svih normalnih i konstruktivnih korisnika i diskusija. Kad čitate komentare ispod njuz sajtova vrlo često vam se sigurno dogodi da se zabezeknuto pitate da li ljudi koji ostavljaju postove imaju bilo kakvu svest o životu ili to rade namerno. Uglavnom je, kažu stručnjaci, ovo drugo. Kao što smo rekli, jedini im je cilj da vas dovedu do ludila svojim aktivnostima. Takvi ljudi postoje i u realnosti, ali ova nova vrsta preselila se na mrežu i odatle ima više mogućnosti da nervira ostale, bez velikih posledica jer je sve uglavnom anonimno, posebno ako su u pitanju forumi i komentari. Ko su ti ljudi koji vole da, u udobnosti svog kutka, negde zamračeni ili dobro zavaljeni dok proždiru burgere i gazirane napitke, pokvare svaku diskusiju i izlude vas svojim opaskama? Psiholozi s Univerziteta Manitoba i Britanska Kolumbija u članku objavljenom u "Ličnost i individualne razlike" objasnili su patologiju trolova. I ako smo imali nedoumicu da li su to ljudi koji samo žele da se zabave ili osobe s nekim poremećajem, konačno je stigla potvrda: u pitanju su sadisti. Ozbiljno istraživanje naučnika sa tri kanadska univerziteta pokazalo je da onlajn trolovi imaju ozbiljnih problema sa psihom, i da spadaju u mračnu trijadu ličnosti (koja obuhvata psihopatiju, makijavelizam i narcisoidnost). Njihovo ponašanje najbolje se, ipak, opisuje rečju sadizam. "Njihovo ponašanje je destruktivno i remeti društveni život na internetu. Ništa drugo im ne predstavlja zadovoljstvo", navode psiholozi. Erin Bakels i dvojica kolega s Univerziteta Manitoba definišu onlajn troling kao "obmanljivo, destruktivno ili remetilačko ponašanje u socijalnom okruženju na internetu bez vidljive instrumentalne svrhe." I vrlo je jasna razlika između normalnog korisnika interneta, čak i onih koji su preko svake mere navučeni na forume i koji vole raspravu. Jer, trolovima nije cilj da budu u pravu, već da vam kontriraju, bez ikakve logike i argumenata. Za njih ne postoji ništa što može da ih ubedi da nisu u pravu. Jer, njihov pokretač je naslađivanje tuđim reakcijama. Ima ih svuda, kao bubašvaba: na blogovima, sajtovima, njuz sajtovima, forumima i četovima u igricama. Njima je svejedno gde će upasti, bitno je samo da se unese loša krv u diskusiju. Već duži niz godina koriste se i u izbornim kampanjama, jer su najbolje oružje za neočekivani upad; oni su vrlo dobro obučeni kako da vas nateraju da posumnjate u ono u šta ste do tada verovali. Najpoznatiji slučaj dogodio se pre skoro osam godina, kad je uhvaćen Tad Furtado, službenik tadašnjeg američkog kongresmena Čarlsa Basa. Tad je imao jednostavan, ali delikatan zadatak: trebalo je da se uključuje u diskusije na sajtovima i forumima Basovog protivnika, demokrate Pola Hodžsa, i da im unese sumnju u to da li su dobro izabrali. On je to činio pokazujući zabrinutost za demokrate, sugerišući da je bacanje novca podržati Hodžsa, jer je Bas neobediv. Staro dobro oružje: zavadi pa vladaj. Ako i razumemo one koji to rade za novac, ipak je za to potrebna određena veština koju nema svako od nas: treba manipulisati, strpljivo sejati sumnju, i biti pomalo makijavelista. Da je zaista u pitanju patologija, potvrdila su dva paralelna testa pomenutih psihologa s Univerziteta Manitoba i Britiš Kolumbija. Istraživači su tražili od internet korisnika da se izjasne koliko vremena provode onlajn, i da se izjasne da li komentarišu na sajtovima kao što je Jutjub. Korisnici, među kojima su bili i trolovi, dobili su mogućnost i da se izjasne o sopstvenim emocijama, pa su birali između izjava ovog tipa: "uživam kad psihički povređujem ljude na netu", "uživam da se šalim na tuđ račun i da mučim druge". Za verovati ili ne, ali trolovi su vrlo iskreno odgovarali na pitanja. "Sadizam je bio najviše povezan s trolovima, više nego bilo koja druga ocena", naveli su psiholozi u članku objavljenom u listu Ličnost i individualne razlike. Ono što hrani trolove jeste vaša reakcija, kažu stručnjaci. Što se više unesete i upecate na njihove hejterske komentare, to ćete im dati više energije, baš kao u „Ratovima zvezda" kad "mračna strana" postaje jača što joj se više prepuštate. "Ti ljudi ne osećaju kajanje kao vi i ja. Imaju sociopatske tendencije i uživaju da povređuju osećanja drugih ljudi. Oni su agenti haosa koji eksploatišu emocije i uživaju da zapale. Njihova najčešča crta je sadističko ponašanje. Što je nešto lepše i čistije, veće im je zadovoljstvo da to pokvare. Trolovi osećaju sadističku radost u tome da remete druge. Sadisti samo žele da se zabave, a internet je njihovo igralište", navodi se u studiji. Najbolja hrana za trolove jeste nečija emocionalna reakcija. Njima je draže da muče nekoga nego da učestvuju u drugim aktivnostima, bilo da su u pitanju debate ili druženje. Stručnjake najviše zabrinjava što je to mnogo više od onlajn fenomena, i što je na najpopularnijim sajtovima, pa i na pomenutom Jutjubu. Trola ćete prepoznati samo po aktivnosti, jer nema ni lik ni ime, vrlo često se kamuflira iza nekog lažnog imena (izbegava ono anoniman korisnik) ili iza nekog običnog "nika". To ne znači da je svako ko vas iznervira ili preusmeri diskusiju u nekom drugom pravcu trol. Ali, ukoliko je nerazuman i ne prihvata logiku, a nastavlja s agresijom, svađama, diskreditacijom ili nekim blagim oblikom sabotaže, yup, naleteli ste na trola. http://www.nedeljnik.rs/magazin/portalnews/fenomen-trolova-sadizam-i-ozbiljni-problemi-sa-psihom/

Оваквих људи има много и у стварном животу, људи који намјерно повређују друге и уживају у томе. Питам се какви су ти људи нпр. у случају рата, када на неки начин не страхују од закона...

Баве се глупостима, јер: 1) су докони а имају превише тога 2) су слабо образовани јер гледају Јутјуб клипове будала а ла Мирољуб Петровић или Деретић или оне расисте стране који глуме "конзервативце", јер им је права истина много досаднија 3) немају појма како се дошло до нечега, не знају или се не сећају шта је било пре тог нечега, дошли су на готово и то готово им се не свиђа, јер је то готово једино што знају и зато мисле да знају много боље.

Фалило ми само пар година да упаднем у Миленијалце, овако остадо у Иксове. Шта ти је малер

Оно јес, само је проблем што нудите подједнако болесну алтернативу. Нема неког аутентичног живота ни у вама, ни у прогресивним постмодернистима. И једни и други сте у неким умишљеним виртуелним световима и ратовима. Као и у већини случајева, решење је између. А у овом случају је то решење једноставно и познато миленијумима - све умерено. Не ваља бити ни претерано конзервативан ни претерано разуздан. Свако за себе треба да нађе меру која му најбоље одговара и да пусти друге да живе док никог не угрожавају.

Позната је ствар – вели нам наука коју зовемо „учитељицом живота“ – да кризна времена умеју добрано да загребу по муљу неког друштва и избаце на површину разне опскурне молере, нико-не-сме-да-вас-бије банкаре, несуђене геологе и ине, који нуде једноставна и брза решења за изузетно комплексне проблеме. У овом тексту ћемо се позабавити сада већ чувеним промотером Душановог царства, који – авај – не схвата да би у једној таквој озбиљној држави, као што је била Душанова, он евентуално могао да буде дворска луда (а и то тешко). Мирољуб Петровић потиче из специфичне, пуританске, верске заједнице, која је против рада суботом, једења свињетине, пијења алкохола и кафе, живота у граду, папе, итд. Међутим, упркос тим својим – углавном погрешним – веровањима, ту заједницу чини претежно миран, поштен и честит свет, ком не пада на памет да друге присиљава на држање својих прописа. Али, није такав и наш Мирољуб. То дубоко несрећно, искомплексирано и – највероватније још у детињству – емоционално оштећено биће би своју мешавину метастазираног псеудопротестантизма и, накнадно накалемљеног, старозаветног зилотског јудаизма хтело да намеће огњем и мачем, што је вероватно и разлог због ког је искључен из поменуте неопротестантске заједнице. Православље, Душаново царство, теократија – све су то термини који Мирољубу служе једино за промоцију свог помахниталог ега и прикривање незајажљиве жеље за влашћу и моћи. Када каже теократија, то њему заправо значи мирољубократија. Када каже Православље, он под тим подразумева свој франкенштајновски спој мутираног адвентизма и архаичног јудаизма, а Православље је ту само ради лакшег и питкијег гутања његових помија од стране наивног народа. Да бисмо илустровали о каквом је „православљу“ код Мирољуба реч, навешћемо један цитат из његове књиге – лукаво и преварантски – насловљене као Православље за почетнике: „Све до краја историје овог света свим људима ће бити нуђено да уђу у савез са Богом (…) Треба напоменути да сам чин уласка у савез са Богом има своју обредну компоненту (…) Обред уласка у савез са Богом састоји се из три корака (за мушкарце), односно два (за жене): 1. Обрезање (ово важи само за мушкарце) 2. Приношење жртве за опроштење греха – на тачно прописаном месту које је Бог одредио. 3. Обредно купање (…) За мушкарце који живе изван Израела обрезање није обавезно, али се препоручује.“ (Мирољуб Петровић, Православље за почетнике, 69. стр.)[1] Да ли је било ком православном хришћанину потребно нешто више од овога да схвати каквим манипулацијама се овај – од месијанског синдрома оболели – човек бави? Како никоме од присутних у тим емисијама у којима Петровић све учесталије гостује не падне на памет да га пита: да ли ти прихваташ догматске одлуке васељенских сабора?; шта мислиш о иконопоштовању?; шта мислиш о позивању на молитве Богородице и светитељâ?; шта се, по теби, дешава са душом након смрти?; шта мислиш о крштавању новорођенчади?; да ли сматраш да хришћани треба да светкују суботу?; да ли верујеш у стварну Христову присутност у Евхаристији?; итд., итд. Има, изгледа, подоста оних који отприлике кажу: „Добро, он јесте мало неурачунљив и, јесте, пропагира неке јереси, али каже и доста тога тачног“. А под тим тачно, вероватно мисле на његове демагошке приче о моралу, здрављу, приватном предузетништву, животу на селу и сл. Но, да ли неко заиста мисли да лекције о моралу може да држи човек који се лажно представља као православац? И човек који, да би прикрио своју приврженост адвентистичком учењу, повремено мења имена адвентистичких писаца када их цитира и поставља њихове књиге; па му је тако Елен Вајт – Елен Блек, а Роже Морно – Роџер Норн? Надаље, да ли неко стварно сматра да је о правилној исхрани боље питати Мирољуба него неког нутриционисту? И, о каквом предузетништву може да говори човек који се бави надрилекарством и продајом „диплома“ својих дописних курсева за „лекаре природне медицине“? А, што се живота на селу тиче, да ли вам Петровић заиста делује као неко ко проводи 14 сати дневно на њиви и другим сеоским пословима, па да онда може да дели савете о томе како треба напуштати градове и ићи на село? Све његове тираде о томе како су они који раде у некој фирми „робови“ који не могу сами да се брину о себи, опет служе за храњење његове распомамљене сујете; јер он, јелте, не ради у фирми, па су самим тим сви који раде виђени за неки нижи сталеж у будућем Мирољубовом царству. Исто тако, Срби су један од најстаријих народа јер је он Србин; а да је Хрват, вероватно би био усташа и ишао на Томпсонове концерте. А негативан однос према медицини и фармацији вуче корене из верске заједнице којој је припадао; тамо многи верују да се малтене све може излечити храном и да су лекови једно велико зло, натурано од стране Новог светског поретка. Ето, то је укратко опис феномена званог Мирољуб; феномена који је укор за све нас. Јер са друштвом у ком један такав демагог, хохштаплер и опскурант може да има оволику популарност – нешто дебело није у реду. Павле Стефановић [1] А погледајмо сада и шта каже – њему омиљени – Душанов законик за јеретике: „И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.“ (Душанов законик, члан 10.) Дакле, Петровић, призивајући Душаново царство, призива сопствено жигосање по образу и изгнанство. View full Странице

Pomaze Bog svima Jako mi je drago da sam otkrila ovaj sajt i procitala mnogo korisnih stvari, jer sam nova u svemu. Krstila sam se prosle godine, septembra, mnogo sam bila srecna. Volim da citam duhovnu literaturu, trenutno citam knjigu o Svetom Jovanu Kronstatskom - Gospode, ime Ti je ljubav. Sigurno cu se javiti ponovo na nekoj temi da postavim koje "inteligentno" pitanje.

Кад се @Џуманџи врати на Форум

Само без огрлице (лоокс со гау)

Кад @Џуманџи почне да дели негативне риекте

Врхунски!

То што је нека ствар била нормална у 98% историје нам ништа не говори о тој ствари. Рецимо, индивидуалне слободе нису постојале у 98% историје за 99.99% људи и сматране су јако контроверзним...

"Дакле, тате и маме, одступите!"

Решење је и једно и друго, када гори кућа не зовеш свештеника да ти је освешта, него зовеш ватрогасце...Немојте се, молим вас, шалити са оваквим стварима, наравно да психијатријски болесници МОРАЈУ да иду у здравствену установу, нарочито човек који је покушао суицид, када се стање стабилизује може и требало би да се позабави и духовном страном, не знам зашто мислите да једно искључује друго?

О многострадални и предивни страдалче Христов и исцелитељу наш Пантелејмоне. Милостиво примивши од нас овај мали принос, исцели нас од разноврсних болести, и окриљем својим сачувај нас од видљивих и невидљивих непријатеља, и умоли Господа Христа да се избавимо вечних мука, да би смо у Царству Његовом вавек клицали: Алилуја!

Ne teraj ga Jer nema vajde Završiće Savetujem da se posavetujes sa goranger-om (on predaje to ručno tandrkalo) Evo ti uput za nastavnika gitare "Uput"

Најзад! Први прави феминистички програм! Ово носим на интервју у гугл кад се пријавим, има ме поставе за шефа за јужну Европу

Кад видиш да је тему отворио гост пре 8 година

Nešto sam propustio? Kakvo obaveštenje? Ko hoće da gasi klubove samo zato što je Društvo Mrtvih Ateista najbolji klub na ŽRU?

Такође, које су тачно импликације тог просека? ОК, објашњава да жене мање бирају нека занимања, те да заступљеност није последица диксриминације. Али просек сам по себи не говори како би требало да буде. Нормативни судови не следе из дескриптивних. Можда смо ми природно склонији злу, али морамо да се трудимо да будемо добри. Тако исто и овде. Најнормалнија ствар ми је да свакој жени прилазим као људском бићу са слободном вољом, а не као члану просека која има овакав или онакав мозак. Ван чисто научне радозналости и идеологије, не видим какав то значај има за свакодневни живот. Ако ми дође жена и каже да жели да ради код мене у фирми као програмер, сигурно јој нећу мерити хормоне.

Хвала, али блудник умире часно, не живи као колаборациониста.

Мени је ту ствар кристално јасна: 1. Могуће је да су жене биолошки склоније другачијим стварима од мушкараца у просеку. То треба истраживати и јако је занимљива тема. Никакве цензуре не сме да буде. Шта откријемо, то је то. Моја примедба је да ово данас ништа не ваља ни са једне ни са друге стране јер ту нема науке, па тако ово Западово објашњава две контрадикторне појаве. Док се не појави научна теорија која објашњава разлике између полова, све је отприлике идеолошко препуцавање. 2. Ово политичко препуцавање око свега тога је лудило. 3. Без обзира какав је одговор на тему из тачке 1, против сам било каквих државних регулација које кажу колико жена, мушкараца или малих зелених људи морају да запосле. 4. Без обзира шта је одговор на питање под 1, увек ће бити људи који одударају од просека, баш зато што је у питању просек. За те људе просек не значи ништа јер они нису припадници групе, него индивидуе које воле програмирање или балет. Значи, то није неки мање мушкарац, па зато воли балет или мање жена, па зато воли програмирање, него су 100% мушкарац и жена који то воле из било ког разлога (природног, друштвеног или неког измеђз). Моје читаво писање на ове теме није ни због тачкака 1-3 с којима немам проблеме и дилеме, већ због тачке 4. Пун ми је куфер ових десничарских бабуна који су умислили да имају право да малтретирају некога јер је мушко, а воли балет. А у инат њима, ја имам мегатону тестостерона, волим балет, имам емоције и волим техничке ствари. Ако већина мушкараца није таква природно, ОК. Али нећу дозволити да се бабуни иживљавају ментално или не дај Боже физички над онима што воле. Мене ваша #Истина ич не занима.

Људима којима се не свиђа политика гугла, направиће нови гугл. Нико никоме не брани да направи претраживач и гура своју агенду. На слободном тржишту не може да постоји диксриминација по дефиницији.

Prozivio sam ovakvo iskustvo prilikom operacije pneumatoraksa. Kad ti ubrizgaju opstu anesteziju, tijelo ti dodje u komatozno stanje blizu mozdane smrti, samo srce radi pumpajuci krv, tad ne mozes samostalno ni da dises vec ti uguraju neku cijev u usta cime doziraju kiseonik za pluca. Tijelo se dovode pod stanje kontrolisane smrti koje se i zivotu odrzava pomocu masina. Osjecaj je bas to kako opisuje Kinez. Nista, nistavilo, apsolutno nista i nicega se nesjecas dok si bio pod anestezijom, od momenta kada sam legao na sto i izgubio svijest i onda se probudio u intenzivnoj, u mojoj svijesti je prosla jedna sekunda, a u realnom vremenu oko osam sati. Nije dovoljno da me ubjedi da nema nista poslije, ali ipak dovoljno da se uvjerim sta je smrtno, a sta besmrtno.

На послу са свима лепо, али ни са ким искрено.

Хеј, девојке, немојте се удавати за момке који хоће да живите са његовим родитељима. Осим евентуално ако се ради о принцу Харију...

Не мора чак ни историјске списе, видјели смо, на жалост, на нашим просторима прије 20ак година...

Citam pesme Sekija Turkovica.

Hvala vam do neba ...bas mi u ovom trenutku treba praznjenje...evo udjoh u grupu bas sa namerom da ishejtujem...pa da pocnem... pametni telefoni.... bas su pametni, kad ne mogu da nadjem sta mi treba,onda kad mi treba da, da,,, oni su krivi, a ne ja oni...ti glupi telefoni ehhhhh, sad mi je lakse

Сви знају, боље од вас, шта је за вас боље! Момо Kапор

Емоције, традиција и све остало на страну, чињеница је да је република Косово настала убијањем, отмицама, силовањем и протеривањем Срба и уништавањем њихове имовине и културног наслеђа, и да не само да за те злочине нико није осуђен, већ и виновници и организатори злочина учествују у власти те државе. Тако да, ако би Србија признала Косово, не само да би се одрекла великог дела своје територије, што је и најмање зло, него би амнестирала акт тероризма над својим граћанима и на својој територији и јавно признала да им не гарантује ни безбедност нити испуњење било каквих права. После тога Вучић може да набави 100 мигова, џаба му је.

Ти бар припадаш негде. Ја сам ни тамо ни вамо, ни небо ни земља, ни исток ни запад, осуђен да вечито лутам између икса и миленијалаца.

Аха, јесте... Знаш шта сте ви? Гомила набеђених и бескрајно гордих клиндера који су утриповали да су попили сву памет овога света, да знају све о свему и да су сви који се не слажу с вама дегенерисани. Пуцате од гордости. А да сте расисти, то је више него очигледно.

Прошле године ноге , ове главу...догодине ћу руке, па ћу се саставим кроз деценију- две

Како да сигурно сачувате ствари на плажи: