Најбољи чланови

Odusevljenje forumasa Novom godinom

Изгледамо као да у поноћ чекамо јефтину струју, а не нову годину.

Bitnost forumskih diskusija za dobrobit univerzuma.

Kad se pojavi nova clanica sa privlacnim avatarom

Теме о личним картама и осталим „апокалипсама“. Извор

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/993869_1280200748672609_8660469693024124136_n.jpg?oh=df5ce642671e2dafacb851cd86f25c74&oe=57092667

poruke se stavljaju na odobravanje jer uvodnica u banovanje

Реалнија радост

Чланови које администрација стави на одобравање http://www.reactiongifs.us/nooooooo-luke-skywalker/

Urednik u neverici

Србија је моја постој*бина *=e изјава од пре десетак година (чуо сам из друге руке=

Биће нам потребно још пуно нових година док нађемо праву меру радовања. Иза буке, помпе, метежности, ватромета, лако је сакрити себе управо од радости. Ипак у овој једној збирној манифестацији на глобалном нивоу треба видети добар сигнал и иконички наговештај есхатолошке здраве радости и демистификацију лажне радости и лаж саборности оличене у самопрепознатљивим и нискоморалним себепромоцијама. Благодат Вам Године која неће проћи! Уподобљавање

Izvesne moderatorke kad Ivanović postavi mističko-asketsko-devstveničku temu ...

Kад Дејан каже како на сајту има много људи који подржавају Вучића, само не отварају теме о њему. http://www.reactiongifs.us/yeah-sure-friends/

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t1.0-9/10644451_1711861965723734_4545591029262788154_n.jpg?oh=22672994cc0c83498f8838c5cb8e77b9&oe=570316D9

'...Srbski...'

Kad u vreme posta otvoris temu o musko-zenskim odnosima...

Kako meni izgledaju teisti koji napadaju ateiste: .

Кад се изнервирам на некој дискусији.

meni izgleda kao topla dobrodošlica ateistima

Рус се пробудио у мртвачници после превише вотке, па се вратио на журку Један Рус се толико попио вотке да је завршио у мртвачници. Пошто је попио коју превише, његови пријатељи су позвали Хитну помоћ Један Рус се толико попио вотке да је завршио у мртвачници. Пошто је попио коју превише, његови пријатељи су позвали Хитну помоћ. По доласку у болницу лекари су установили да је човек умро од тровања алкохолом и његово беживотно тело су однели у мртвачницу. "У једном тренутку се мушкарац пробудио и није могао да схвати где је. Једино што му је било јасно јесте да га боли глава од превише пића и да му је јако хладно. Те су ноћи сви капацитети мртвачнице били испуњени, па се поприлично уплашио када је око себе видео много беживотних тела", рекао је портпарол полиције Алексеј Стојев, преноси РТ. У мртвачници су схватили да су лекари погрешили када су чули страшне крике мамурног Руса. Стража је зато позвала лекаре и полицију који су испитали мушкарца, а онда га пустили кући. Мушкарац се, па, није вратио кући, већ се вратио у кафану где се напио и затекао своје пријатеље како га оплакују. Први који га је угледао пао је у несвест, после тога су сви опет наставили да пију.

Ма колико то некима сметало и колико год се претварали да није тако и презентовали неке своје ”цркве”, ниједна од тих тамо ”цркава” не може да стане у исту раван са православном и католичком. Те две религије (или једна, како ко гледа) су имале немерљив утицај на западну цивилизацију у којој живимо, тако да треба да их познајемо а не неке тамо друге небитне религије. Ти секташи би евентуално могли да придржавају молитвеник православном вероучитељу. А сад мало озбиљно. У праву си, Тома не може да се пореди са Моцартом јер није у питању иста врста музике. Али може са Бобом Диланом на пример, једино што је Тома имао ту срећу или несрећу да се роди у земљи у којој се родио и пева на језику на ком је певао, док се Дилан родио у светској империји, па је далеко познатији. Тек по неко ван ових простора успе да сазна за њега и сконта... А ја заиста мислим да Моцарт није вреднији од Дилана, па тако ни од Томе, те да је наметање Моцарта у школама онима које класика не занима заправо последица елитистичке празилук културе и умишљености неких тамо ликова да су позвани да одлуче шта треба да се учи, а шта не треба. Узгред, ни Моцарт у своје време није сматран за неку врхунску уметност вероватно. Јефтина забава за аристократе на бечком двору. С друге стране, Мика Антић се учи и школама, а он је у тој некој истој равни у којој је Тома. Све је тотално ад хок, а само је веронаука (коју не мораш да слушаш) проблем. Ма важи...

https://scontent-frt3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t1.0-9/1959552_10154369062871840_5471288155989665864_n.jpg?oh=bc0f9bbc232ce4ffeef9c0815f0ada92&oe=56FD79DA

Главни разлог услед ког је у православној иконографији више имитирања него прибегавања иновацијама јесте избегавање уплива јеретичких умовања на Цркву јер као што се јерес може наћи у писаном облику и чути са амвона такође се може јавити и у виду икона. Такву појаву имамо у оквиру америчке православне иконографије. Реч је о приказу „Свете породице“, где се Христос налази или у рукама св. Јосифа заједно са Богородицом или само у његовом наручју. Таква представа може деловати невино али у суштини пројављује недостатак пажње према основним питањима православног предања. Такви прикази “Свете породице” су засновани на папистичким иновацијама којима је у новије време установљен празник Свете породице. Као што је један римокатолички академик приметио, супротстављајући древне хришћанске празнике папском прослављању Свете породице, “[Празник свете Породице]… је производ модерног доба, времена коме ми припадамо”1. У традиционалном православном иконопису Христос као дете је приказан исправно, не сам са св. Јосифом, већ само са Мајком (наглашавајући учење да је Он “Син без оца, Који је рођен од Оца без мајке пре свих векова”)2. Заправо, да би верни били заштићени од неправилног разумевања његове очинске улоге и његовог односа према Богородици, традиционална православна иконографија искључује лик св. Јосифа (наравно, без унижавања његове личности), као што су и оци Цркве уздржани кад говоре о њему. На пример, на икони Христовог рођења, као што каже професор Константин Каварнос: “он није приказан у средишту композиције, као Богородица са Сином, већ са стране, у углу, да би се нагласило став Писма и учење Цркве да је Христос рођен од Дјеве”3. Леонид Успенски и Владимир Лоски у свом кључном делу о теорији иконе износе слично запажање: “Још један детаљ наговештава да је на (икони) Христовог рођења природни редослед занемарен – то се односи на Јосифа. Он није део скупине коју чине Син и Његова Мајка; он није отац, те је недвосмислено одвојен од њих.”4 Такође, на иконама са сличном тематиком, као што је Сретење или Бекство у Египат, православна иконографија не подразумева св. Јосифа главом некакве “Свете породице”; пре ће бити да се сматра чуваром који је Промислом додељен Богородици и Богомладенцу. Његов скромни пристанак и врлинско испуњење ове улоге су свакако повод за његово прослављање у Цркви.5 Блажени Августин Хипонски примећује: “Јосиф… се може назвати Христовим оцем пошто је на неки начин био муж Његове Мајке…,”6 али инсистира да у њиховом брачном односу “није било телесне повезаности”7. На другом месту образлаже овај став: “Због своје брачне верности [њиховог узајамног уздржања] обоје су оправдано названи Христовим родитељима (не само Она као Његова Мајка, већ и он као Његов отац, будући да јој је био заручник), будући обоје имали такву улогу и сврху, иако не и у телесном смислу. Али док је он био само у улози оца а она чак и телом Његова Мајка, обоје су то што јесу само по Његовом смирењу, не и Његовој узвишености; Његовој немоћи (в. 2.Кор. 13,4), а не и Његовом божанству.”8 Према томе, ако се њих троје требају приказати заједно на икони потребно је то извести на начин који осликава њихове улоге у Домостроју спасења, а не као породицу по телу. Свети Амвросије Милански, опет чувајући древно хришћанско учење о праведном Јосифу и његовој улози заручника Дјеве Марије, подсећа нас да погрешним разумевањем овог стиха из Светог Писма (имајући у виду јеретичко умовање, прим. прев.): “змија неверја, изашла из развратних скровишта подиже главу бљујући неваљалство из свог змијског срца”9. Група људи које ова представа “Свете породице” може нарочито саблазнити јесу преобраћеници из Евангелистичке цркве. Евангелисти тврде да верују у Девичанско рођење али у великој мери поричу приснодевственост Дјеве Марије, што значи да само делимично прихватају учење о девичанском рођењу. Ово делимично има везе са чињеницом да евангелисти сматрају брачни живот највишим идеалом хришћанског живота, што је опречно ставу Писма и отаца који тврде да је најузвишеније стање хришћанина девственост јер помаже да се верник у већој мери посвети остваривању заједнице са Богом. Као и озлоглашени јеретици ебионити, Хелвидије и Јовинијан, тако се и евангелисти држе најнечаснијег става да су св. Јосиф и Пресвета Богородица ступали у телесне односе после Христовог рођења изродивши још деце. Свети Јован Дамаскин оне који се држе тог става назива “Маријиним непријатељима”10. Тако, када се евангелисти преобрате у Православље и виде иконе као што је “Света породица” не треба да нас изненади ако их таква представа доведе у забуну и искушење да задрже своје пређашње јеретичке ставове. Богородичина приснодевственост је основна претпоставка за истинско прихватање учења о Оваплоћењу. Као што Св. Григорије Палама пише: “Бог благоизволе да прими нашу природу, ипостасно се сједињујући с њом на величанствен начин. Али немогуће је било да сједини своју Најузвишенију Природу, Чија је чистота недоступна људском разумевању, са огреховљеном природом док се ова не очисти. Стога је, ради зачећа и рођења Дародавца чистоте, била потребна беспрекорно неокаљана и најчистија Дјева.”11 Свети Василије Велики иконе назива “књигама за неписмене”. Он каже: “Који бољи доказ имамо да су иконе (као) књиге за неписмене, неућутни гласници поштовања светих, које (иконе, прим. прев.) без речи поучавају своје посматраче, притом их освећујући? Немам много књига нити времена за учење, и идем у цркву, уобичајено уточиште душа, са умом уморним од сукобљених мисли. Пред собом видим дивну слику и призор ме освежава, узводећи ме на славословље Богу.”12 Сада, ако неписмена особа уђе у цркву и угледа икону “Свете породице”, како да је схвати без подужег тумачења? Пре свега, ако приказ одаје очигледну лаж или јерес, неопходно је да буде одбачен да невине и просте не би одвео у заблуду. Требао би да постоји савршен склад између писаних учења и видљивих представа (икона) које украшавају наше цркве. У Православној Цркви имамо многе Свете породице, као што су св. Јоаким и Ана са Богородицом, Захарија и Јелисавета са Св. Јованом Претечом, породица св. Василија Великог, породица св. Григорија Паламе, породица Евстатија Плакиде. Све ове и многе друге су истински Свете породице које смо позвани да славимо и иконопишемо у својим црквама јер су то биле породице по телу. Насупрот томе, породица праведног Јосифа и Дјеве Богородице са Христом није породица по телу већ, као што је блажени Августин написао, породица “од намере и сврхе”, окупљена Промислом ради Христовог остваривања Домостроја спасења човечанства. Пише: Јован Санидопулос Извор Превод: Живе речи утехе Напомене: Pius Parsch. The Church's Year of Grace, trans, the Rev. William G. Heidt. O.S.B.. Vol. I (Collegeville. MN: St. John's Abbey. 1962). p. 289. Dogtiatikon. Tone 3. Constantine Cavarnos. Guide to Byzantine Iconography, Vol. l(Boston: Holy Transfiguration Monastery. 1993). p. 134. Leonid Ouspensky and Vladimir Lossky. The Meaning of Icons, trans. G.E.H. Palmer and E. Kadloubovsky (Crestwood. NY: St. Vladimir's Seminary Press. 1982). p. 160. Иако у раним приказима бекства у Египат Богородица држи Христа, постоје фреске из касног средњег века, као у манастиру Дечани (14. век), на којој Христа држи св. Јосиф (вероватно под утицајем западне иконографије као што је случај у Капели Палатина у Палерму, из 12. века). Иако је ово западњачка новотарија коју ваља заобићи, ипак може бити прихватљива у смислу да приказује св. Јосифа као историјску личност, са Христом нагнутим ка Мајци. у сваком случају, прихватљивије је од горе наведеног портрета. St. Augustin. "Reply to Faustus the Manichaean," trans, the Rev. Richard Stothert. rev. Albert H. Newman, in The Writings Against the Manichaeans and Against the Donatists. Vol. IV of A Select Library of the Nicer.e and Post-Nicer.e Fathers. 1st Ser,. ed. Philip Schaff (Grand Rapids. Ml: Wm. B. Eerdmans Publishing Co.. 1979). p. 159. Ibid., p. 315. Idem. "On Marriage and Concupiscence." trans. Peter Holmes and the Rev. Robert Ernest Wallis. rev. Benjamin B. Warfield, in Anti-Pelagian Writings. Vol. V of A Select Library of the Nicer.e and Post-Nicer.e Fathers. 1st Ser,. ed. Philip Schaff (Grand Rapids. Ml: Wm. B. Eerdmans Publishing Co.. 1978). p. 268. Saint Ambrose of Milan. Exposition of the Holy Gospel According to Saint Luke, trans. Theodosia Tomkinson (Etna. CA: Center for Traditionalist Orthodox Studies. 1998), p. 62. St. John of Damascus, Writings, trans. Frederic H. Chase, Jr. (Washington, DC: The Catholic University of America Press, 1958), p. 131. "Омилија на Ваведење Пресвете Богородице у храм" Свети Јован Дамаскин, "Одбрана против иконобораца" Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Кад умислиш да једини разумеш неку тему

Кад направиш паузу неколико сати па се вратиш на тему коју си пратио.

Svaki drugi post u temi "Pitajte admine"

Kad si na odobravanju a napisao si vrlo skakljiv post i razmisljas dal da kliknes "send"

Kad kliknes na Zayronov link

Kada forumasi padnu u zar diskusije i ne shvataju da:

Kad pomislim posle 100 strana diskusije da nema svrhe: . Ja posle nekih postova: .

'Sta ce mi argumenti? Ako dostignes moje duhovne visine, kasce ti se samo' .

Urednik u nevjerici, tema se razvila na 5 i više strana, učesnika više od 3, i nema svađe, prepucavanja, prozivanja, niskih udaraca.. http://img-9gag-fun.9cache.com/photo/a4YdeAm_460sv.mp4

1340? На следећем пиву очекујем да пише ”омиљено пиво Јулија Цезара”.

https://www.facebook.com/milan.stepanovic.9/media_set?set=a.950964231651227.1073741847.100002129770351&type=3 Po prvi put,Lazar ima pravi krevet sa posteljinom, frižider i šporet, kao i odgovarajuće naočari. Sav višak što je dobio odnio je u Crveni krst.

Извор

Срећна нова година, драги моји! Нек вам живот буде леп као тропско острво!

http://data.bloggif.com/distant/user/store/0/1/3/f/ae2f44f34d1319123511fb6d1df1f310.gif Srecna Nova godina! Da budemo pre svega zdravi i bolji ljudi!

Прича о добру - Она је платила највишу цену Продавац је стајао за тезгом продавнице и расејано гледао на улицу. Једна мала девојчица је пришла продавници, буквално се залепивши за излог. Када је нашла оно што је тражила, њене очи заблисташе од одушевљења. Ушла је у продавницу и замолила да јој се покажу перле од тиркиза. - Желим да купим ове перле сестри. Да ли имате и лепо паковање за њих? - питала је девојчица. Власник дућана неповерљиво је погледао девојчицу и упитао: - А колико имаш новца? Девојчица је извадила из џепа марамицу, одмотала је и испразнила на тезгу прегршт ситнине. Са надом у гласу, запитала је: - Јел' ово довољно? Тамо је било свега неколико ситних новчића. Али девојчица је надахнуто наставила: "Знате, ја желим да поклоним нешто својој старијој сестри. Наша мама је давно умрла, и од тада се она брине о нама. За себе јој уопште не остаје времена. Данас јој је рођендан и ја сам убеђена да би она била срећна да добије такве перле, оне јој врло пристају уз боју очију." Човек је узео перле, зашао у унутрашњост продавнице, донео кутијицу, сместио у њу тиркиз, обмотао траком и завезао машну. - Узми! - рече девојчици. - И носи пажљиво! Девојчица је истрчала из продавнице и радосно пожурила кући. Крајем радног дана, праг те исте продавнице је прекорачила лепа млада девојка. Власник дућана одмах је запазио малу породичну сличност с маленом посетитељком, која је купила перле тог дана. Она је извадила из торбице и ставила на тезгу кутијицу познату продавцу, а затим папирно паковање и развезану машну. - Ове перле су купљене овде? Колико су коштале? - А! - узвикнуо је власник. - цена било које робе у мом дућану је увек тајни договор између мене и купца. Девојка је изјавила: Али моја сестра је имала свега неколико новчића. Јер перле су од правог тиркиза? Оне су сигурно доста скупе. Ми то не можемо приуштити. Човек је пришао тезги, узео бисере, с нежношћу и топлотом их поново упаковао, предао девојци и рекао: - Она је платила највишу цену... вишу него што би могао да плати било који одрасли: она је дала све што је имала. Тишина је испунила малени дућан, и две сузе скотрљале су се низ лице девојке, која је притискала у рукама омалени завежљај... Игуман Медведев Превод: Милена Ајваз, Православна породица, септембар 2015. http://православнајапородица.срб/

E pa nek je sretna nova : ))

Убиство Хан Солоа је очекивано. Фазон је вероватно био да се по сваку цену отклони упоређивање са Вејдером и да Кајло Рен постане негативац за себе, јер се Дарт на крају заслугом сина вратио са тамне стране. Има потенцијала, по мени, да постане још један легендарни злочинац, какав је недостајао епизодама 1-3 (Палпатин није ни прићи Вејдеру, иако је и он фино одрађен). Посебно сад кад га онај велики холограм (Сноук) што фанови мисле (у већини) да је Дарт П. , узео под своје да га до краја га заокружи као витеза Тамне стране. Ал је све ово могло и без убиства Хан Солоа. Некако ми је ова сцена једна од најслабијих. Мого је или да умре природним путем, ил да се уопште и не појављује, јер није ни потребан, као ни остали из оригиналне трилогије, сем можда Скајвокера, што и није лоша фора. Стоји и то да је много ствари позајмљено из претходних наставака (звезда смрти, уништење звезде смрти, свемирске битке, поједине форе, ББ2 је скроз фазон Р2Д2, чињеница да ће скоро сигурно да убаце да је Реј Скајвокерова ћерка, и још много тога), али то не мора да буде ни толико лоше. Шта знам, некако су га уклопили и направили посебну целину. ЗА некога ко уопште није гледао претходне делове, направили су феноменалан филм. За нас који смо гледали претходне делове и знамо шта се тамо дешавало... Опет ми се филм свидео, и поред тога што су безобразно крали идеје од претхосних наставака Сад кад су се утисци мало слегли, људи направили одличан филм. Можда није на нивоу онога што би фанови желели (и ја међу њима), али таква култна серија филмова и не може да пребаци очекивања загрижених фанова, јер је увек упоређујеш са претходницима, који већ имају легендаран статус. И добро је што су убили Хан Солоа (ако је већ морао да се појављује, ал нису морали на овај начин да га убију), да би направили отклон од свих ликова из претходних серијала, јер овај серијал баш има потенцијала да израсте у нешто легендарно попут својих претходника, само ако престану да иду на рециклирање старог, отклоне се од свега што је било раније, и свима у филму дају потпуно нов идентитет (а стари ликови, ако су уопште и потребни, ту остану само као веома, веома споредни ликови). И ако би неко могао да ми објасни везу између ствари које сам у претходном посту оставио, био бих захвалан, јер мени и даље нису најјасније оне ствари.

Е, па нек нам је срећна нова ... Опростите што нисам раније честитала, заспала сам уз " чаробно" светлуцање ватромета и "мелодичне" тонове ватромета, нешто пре поноћи

Зосима,кад прочита коментаре гастабајтера,на дешавања у Србији...

Кад си форумаш-неофит и још ниси "наш човек" blackwomenofbrazil.co