Најбољи чланови

ОТАЦ РАФАИЛО ОЧИТАО БУКВИЦУ: Црква није плажа ни тератана! (ВИДЕО) Отац Рафаило је недавно у једном храму у Црној Гори опоменуо све оне који су на служење литургије дошли неприкладно одевени. Замерио је онима који су у храм дошли у спортској гардероби и шорцевима. Отац Рафаило (Фото: Јутјуб) – Данас смо се превише опустили и сами нисмо свесни где се налазимо и пред чије лице излазимо. Врло је важно да водимо рачуна како се облачимо, јер света литургија је свадба царевога сина. Свештеник је рекао да верници у цркве не долазе у тренеркама, шорцевима и да не правимо од храмова модне писте. – Кад долазите у свете храмове припремите се, излазимо пред лице Божије, немојте било како, важно је, врло је важно. Учите и децу да то поштују, немојте да деца долазе полу гола. Немојте и сами тако да се облачите јер можете да наљутите домаћина. То важи како и за сестре тако и за браћу. Фино се одените, имате нешто лепо за храм. Теретана је теретана браћо и сестре, храм је храм. Отац Рафаело је рекао да му верници не замере јер су његови савети добронамерни. Погледајте у видеу шта је отац Рафаело још замерио верницима: http://www.pravda.rs/2015/08/12/otac-rafailo-ocitao-bukvicu-crkva-nije-plaza-ni-teratana-video/

драги моји, срећан вам био почетак Госпојинског поста и овог лета Господњег 2015.

E, mogu misliti sta bi rekao za one koji vezbaju jogu

Ali ajd nije covek nista lose mislio, samo zahteva malo pristojnosti, to je vise stvar neke opste ljudske kulture. Mislim ovaj zemunac sto je dosao u trenerci na svadbu je postao sprdnja na internetu. To znaci da te ljude ne gledaju cudno i ne ismejavaju ti se, pa ajd pristojno ipak. Osim ako si jurodiv, onda mozes i go.

Što je bezvezan naslov. Uopšte nije "očitao bukvicu". Naprotiv. Baš se potrudio da nema taj ton, već je lepo i razložno sve objasnio. Nimalo napadno, nimalo smorno, već sa ljubavlju, jasno, pa i nadahnuto, čini mi se.

https://www.facebook.com/vucicevzabavnik/photos/a.265841496915614.1073741831.238386426327788/485311091635319/?type=1&theater

Страховита се нека свјетлост разлила по нама довољна да видимо све довољна да све сакрије. Као тама, Бљесак, зуримо у празно мислећ' да видимо све. Пијесак држимо у рукама убијеђени смо да то стијена је.

Питање је само да ли бирају мање од два зла: не подучавати потпуно или одбијати људе од Цркве. Иако је можда то што уче на месту, реалност је да има један добар број људи, недовољно утврђених у вери, који стоје такорећи на вратима Цркве, колебају се, и онда када чују да се неко бави сунчањем и плажом, док се дешава свашта и у свету и у цркви самој, знаш како већ то иде...

Мишљење оца Саве Јањића - линк. Каже да то важи само за монахе и чак и ту задржава потпуну пристојност и смирење стављајући речцу „можда“.

Ево зашто ме ово занима. Наиме у чедоморству се убије рецимо један фетус. И сад прође један трен и фетус васкрсава као човек од 33 године. То је отприлике као да у главу човека наместо његовог мозга убациш мозак муве( ако га има) или кишне глисте. Ја просто не верујем да ће Бог стварати такве зомбије. А да би та људска бића могла да функционишу у есхатону она морају бити какве такве личности. Један трен никако није довољан да се она формирају као личности. Мора протећи извесан период, неко време, да би се формирала као личности, међутим нема се времена, јер упадом у есхатон престаје временски ток и та бића једноставно немају шта друго да буду неко неки франкенштајни или зомбији у људском васкрслом обличју. То је једна ствар, друга ствар која происходи из овога јесте ако један људски фетус који није ништа друго до кишна глиста може да постане васкрсли и потпуни човек што онда не би и било који други створ, па моје кере су на по прилично већем изображенију него једна кишна глиста тј. људски фетус. Ти извини Ђука али покренуо си ми лавину питања. Ја сам као сваки католикос имао потпуно јасно изграђен верско-философски систем и сад после ове твоје и Тарабићеве упадице морам да правим нови систем, отуда сва ова питања а биће их дабоме још више из дана у дан. Тако да ћеш морати за живота да се потрудиш да даш одговоре, да те не би прогањао по есхатону.

Ко може да прими нека прими. (Мт. 19,12)

Smatram da je otac Rafailo dobar monah, ali nisam oduševljen njegovim besedama. Smatram da su isuviše tvrde.

Боље и у тренерци него да плаши људе оваквим обрвама.

И мене је ово одувек копкало. Ако васкрсавају као одрасли људи, ко су ти људи, у ком окружењу су се развили... Ако су "одрасли" крај Бога онда немају ту високо цењену слободу због које живимо у овом трулом свету.

Jedno pitanje za gospodina Đuku. Šta biva sa malom decom, bebama, ili nerođenom decom koja su umrla? Da li vaskrsavaju kao fetusi, male bebe, ili deca ili vaskrsavaju kao odrasli ljudi? Ako vaskrsavaju kao odrasli ljudi kako? Ako vaskrsavaju "U čemu vas zateknem" zašto?

Aaaaa, људи, шта је вама данас ? Ово је одлично.Чак, шта више, мегјутоа ... Маријана П, добродошла у екипу. :bendoff: Ево мене. ... Дивље семе мога ума слепило ми мисли сад шушкају о томе да сам докон да паметујем уздижем се гордим ја признајем и кајем се хтео бих да се убројим у нишче духом јер слутим да је тамо најлепше јер љубав је моја само печал и јад јер је отишла у далек свет да печалбари

Не знам за остале, али ја се више питам из пуке радозналости, а не због тога што мислим да су питања о души битнија од спасења. Толико нам је знање о материјалном свету и људском телу напредовало да ниједан човек само својом памећу не би могао да сам дође до тога, а да претходно зна само оно што види. Лако је било средњовековном човеку, не зна скоро ништа о материјалном свету, не зна скоро ништа о духовном. Материја је оно што може да види и пипне, дух је оно ваздушасто и невидљиво. Горе небо, доле ад и помири се некако са тиме да те ствари никад неће сазнати. Али данас ми знамо за проклете атоме, знамо да је и ваздух материја иако се не види, знамо колико је високо небо и шта је иза њега, знамо да је Земља зрно песка, знамо да је мозак центар човековог бића а не срце... али, миша му, где је више та душа и шта је она? Мада је и ово знање које имамо недовољно. Рашчанили смо људско тело на хиљаде саставних делова, па мислимо да нам је нешто јасно, али опет суштина промиче. Све нам је јасно, и нерви, и хормони среће и панике, и функционисање центара за бол, али немамо одговор зашто бол боли, зашто срећа није пука хемијска реакција, него је осећамо тако радосно и полетно, зашто сам ја ја, а не неко други и да ли је "ја" од тог другог исто као и моје, само одређено другим хемијским реакцијама? Делујемо да знамо све, а заправо што више сазнајемо, то више остаје оног суштинског што не знамо. Маскирамо незнање ланчаним информацијама на чијем крају је знак питања, само што се многи уморе следећи тај ланац и мислећи да је он коначан и одређен.

Al' ste ga zakomplikovali vi popovi i teolozi. Ja se brinem za spasenje duse koja je besmrtna (vecna, ne moze da nestane, propadne, necu vecno da se patim ).

Не знам зашто, много ми је драга ова икона. Односно знам, више драгих људи је било укључено у њено настајање, посредно и непосредно. Формат 11x16, рад свакако није врхунски, али некако је издвајам.

Беседници говоре о идеалу којем свако од нас ваља да тежи. Сумњам да осуђују било кога. Друга је ствар што велики број људи из Цркве покушава да направи компромис са светом (у смислу да угоди/служи/потчини се свету) јер "тако ради већина"...

Уживај! https://www.pouke.org/forum/topic/6642-%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86-%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/page-15#entry1310929

Koliko puta odem u pocepanim farmerkama, pa nista. Al ajd zlatan sam kakvih ima (sad malo onog farisejskog licimurja), pogotovo kad dodju devojke u onim drecavim roze, zelenim, plavim trenerkama/pidzama/joga trenerkama i sta ti znam.

Ako ovaj moze na svadbu ovako, sto ne bismo ni mi u tresi: http://www.crnobelo.com/images/stories/2012/05/trenerka-si-e-trenerka.jpg

Посвећено ... Желим ти да једном пођеш прашњавим друмом и пустиш поглед напред а пут прав све докле год видиш идеш стазом промичеш испод крошњи старих јабука засађених крај пута због путника намерника из доброг старог обичаја у мом крају полегла прашњава трава се сећа да је једном била зелена исто као кукуруз крај пута зуј пчела хипнотише ти укус меда у устима поглед ти жаре црвене булке сунчеви цврчци изводе увертиру чујеш хор анђела како пева свјатиј са балкона плаветнила замисли да си смирена и само своја и да је твој пут онај прави пут опрости свима па и мени не осврћи се Снежана

Огледа се у оном о "кавкаским дивљацима" и овоме што пишеш сада. Можда ниси свестан да је то расизам ако под расизмом подразумеваш да је то кад белац мрзи црнца. Плус ти је слабо знање о Албанцима, од свега да издвојим ово када кажеш да је "већина заражена радикалним исламизмом". Албанци су најмање привржени вери од свих муслиманских народа, чак мање и него Турци који су прилично секуларни. И то није нека нова ствар, о томе је писао још и Вук Караџић, да за разлику од Срба, Арнаути уопште не маре за веру него само за свој народ и да ће Арнаут-муслиман пре дати живот за Арнаута-хришћанина кога и не познаје, него за неког другог муслимана, а исто тако и Албанац-хришћанин. За разлику од Срба, каже Вук, где Срби-католици и Срби-муслимани неће ни да се зову Србима, а камоли да мисле да су са Србима-православцима исти народ. Албанија је под комунистима била једина држава у којој је вера била забрањена, а према Gallup Global Reports, Албанија је најмање религиозна земља на свету, где 65% декларисаних муслимана уопште нису верници нити практикују ислам.

МАРИЈАНА ПИЛИПОВИЋ НЕМЕ РЕЧИ Зажубори Пећка Бистрица Манастирске цркве окречене у црвено Седам векова стар хлад шам-дуда чува тајне Замирише град у којем никад нисам била У мојој души речима је тесно Изливају се у стихове стидљиве и неме Неукроћена муња у дубини мог ока Поглед што зна тајне с друге стране живота из књиге "Стихом говорим"

Ту је дошло до забуне. Није речено да су Албанци староседеоци, већ да су "потомци староседелаца" што је истина. Али то је делимична истина, а делимичне истине обично сакривају неке друге истине. Овде су те истине следеће: 1. Албанци јесу културно-лингвистички потомци староседелаца, али у етничком (биолошком) смислу, само су делимични потомци староседелаца. 2. У апсолутно истом смислу и модерни Срби су у етничком (биолошком) смислу такође делом потомци староседелаца. По неким истраживањима, тај део је чак и већински, тј. већина наших предака су балкански житељи, а мањина Словени. 3. Савремени албански народ јесу потомци староседелаца, али староседелаца са територије Албаније и као такви не могу да се проглашавају за власнике целог Балкана и да тврде да је све њихово. Албанци на територији Косова нису потомци неких античких староседелаца "Дарданије", него су потомци досељених Албанаца на Косово у периоду од 16. века до данас. И добро је што је та реченица избачена из уџбеника за 6. разред, јер се овде ради о сложеном питању етногенезе којим треба да се баве историчари од струке, а не деца од 12 година. Оно можда јесте најједноставнији начин да се објасни деци ко је ко, али је незгодно јер им после остане у свести нетачан податак Албанци=староседеоци, Срби=дошљаци. Национална историја је јако пипава ствар, ми нисмо средњовековни Срби, ми смо њихови потомци, али нисмо само њихови потомци. Исто као што ни ја нисам мој чукундеда иако његово презиме носим, ја сам његов потомак, али нисам само његов потомак.

Нема критеријума. Као и све остало у међународном јавном праву, зависи од ситуације до ситуације како ће неко нешто да примени и који ће институт коме када да одговара. Институти суверености и самоопредељења постоје упоредо. Зависи од историјског тренутка који ће када да преовлађује у међународним односима, али се све своди на политику датог тренутка. После Првог св. рата је прокламовано начело самоопредељења да би се разбиле старе царевине, а после Другог начело суверенитета као преовлађујуће. Деведесетих је била мешавина начела суверености и самоопредељења, па тако, рецимо, у Турској или у САД се поштује начело суверености, а у бившој Југославији се начелно прокламовало начело самоопредељења уз одступања (Срби у Хрватској и Републици Српској и муслимани у Црној Гори и Србији).

Спаситељ живота наших. Сигуран сам да би ти покојни владика Данило рекао: Магарац један! Наравно, да то не значи да си животиња магарац него да си интелигентан као магарац. Тако душа овде не значи душу, јер би онда неки други магарац рекао: Нема васкрсења тела јер је писано да је он спаситељ наших душа!

Зато што ако и заглаве у пакао они ће од њега направити рај! Али ако нема душе, ствар је тада зезнута...

Има овде још једна занимљива психолошка појава. Наиме људи се више питају за душу него за спасење. Зашто је то тако? Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе. Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

Nije travi zabranjeno da raste i da cveta, nit je ptici branjeno da peva u slobodi, u tom kutku smirenosti trava raste radi sveta i ptičica peva tako da smirenju godi. Zverje može biti tu sa nama a da rika mir ne izlama, može biti da cvrčak zaćuti jer na neko dobro ipak sluti... Od bratića zajmi smirenje, kad te voli, hoće dati, nećeš samo šume naći već i Boga živog taći. Ne zameri, brate

Да, али не заборави главно, шта каже апостол када доби усхођење на треће небо јер ни он не зна да ли је био у телу или не.

Будем тако бандоглав па банем на тему к'о бумбар на банкет и банчим бестидно без исповести одећа ме изобличава избациће ме без милости опрости опрости

Kad god zelis neki deo mog ili bilo cijeg teksta da komentarises, stavis strelicu misa na pocetku tog dela i prikazace ti se ona strelica za pisanje kao vertikalna linija. Njome obuhvatis taj deo, znaci drzis levi klik i obuhvatis i kad pustis pojavice ti se prozorce gde imaju tri dugmeta: Citat, @Pomeni i X za izlaz. Ovo prvo ce citirati taj deo teksta, ovo drugo ce samo ime ispisati sa onim majmuncetom. Ili mozes na drugi nacin preko ovog boksa gde pises. Kopiras deo teksta na klasican nacin, ali ga uokviris u sledece tagove: [quote name='Deja Vu']...bla bla bla tekst... [/quote] ili ako zelis ovo drugo, da samo moje ime bude ispisano a ti nesto kazes. To kad imas velike postove koji su smaracki po 200 redova i gde neces svaku recenicu da citiras, nego hoces samo tom nekom da kazes nesto, to onda uradis. Izgleda ovako: @[member='Deja Vu'] , stim sto ispred mozes da stavis tagove za boldovano, italic, underline, da stavis boju crvenu, zutu, plavu, rozu To ovako izgleda kao klasicni: [b]@[member='Deja Vu'] [/b] , Isto to mozes i sa name da uradis, samo stavi boldovano da se jasno vidi, a ovo member ti sluzi da izbaci profil tog nekog, znaci kad bude pisalo: Deja Vu i predjes misem preko njega, mocices da kliknes i prebacice te na njegov profil. Samo zapamti da kod name mozes da upises svasta, umesto 'Zoran Djurovic' napises 'Zoki', ali kod member ne mozes nego mora bas Zoran Djurovic. I ne moras staviiti majmunce, to je kao praksa za forumsku komunikaciju da se vidi da se nekom obracas ali ko je šiša Inace mozes kod ovog quote name da dodas i timestamp='23131313131' post='2312313131243' (to su brojevi posta kog citiras i vreme kad je napisan, ali ti to ne treba osim ako zelis da ostali korisnici procitaju ceo post kog si citirao ali ces se sa tim muciti i ko sisa ostale nek traze po temi ).

Ništa vi niste razumeli, ni svetoga Nikolaja ni o.Zorana. Ne čudi me za Zorana ali Nikolaja su mnogi tumačili i rastumačili, čak je i zoran to uradio. Koga slavite? Duhove ili svetitelje?, Kojem se vaskrsenju radujete? Duhovnom ili telesnom?

Pesma iz nesvesti Ocajanje kuca mi na vrata cujem otkucaj pobesneloga sata gledam u ta pusta vrata Gledam u zatvorena vrata Sa svih strana kljucevi i brave Sva mi vrata zatvorise Pa rekose -Idi. Gde mi mozak bese te se ne vreme ne uzdah u Boga Sad mi nade nema Zivim ko po kazni. Gordost,sujeta i kazna Odzavnja ko pecina prazna Kojom nadom? kojiom uzdrzanjem? To vodenicni kamen visi mi o vratu Sto ti postis...ne zasmejavaj me...Mozak ti ne posti ... Hahaha... Jel ti mislis da Bog t e b e cuva... Ne zanosi se. Pa,sta... I mi gresnici imamo dusu Cisto sumnjam.

И "Илири". Албанска популарна историографија Илирима приступа као мала деца. Ту је живео народ Илира, дошли су Грци, Римљани и Словени, а ми смо потомци Илира и - крај. За Илире је питање да ли је то уопште био народ или као кад се данас каже "Балканци". Оно што знамо је то да нису себе звали Илирима, као што не постоји народ који себе зове Грци, Немци, Финци, Холанђани, Албанци, већ сами себе зову: Елини, Дојчи, Суоми, Дачи, Шћипетари. За Римљане је тај простор где живе варвари на Балкану био просто "Илирикум" и све на њему су називали "Илирима". Ту је тачно могло да буде и пет различитих народа, знамо да су били разједињени и у међусобним сукобима. Да ли су говорили истим језиком, да ли су себе сматрали једним народом, да ли су уопште били народ или племена попут Индијанаца и како су себе звали, то не знамо.

Ако ти није тешко подсети ме у неколико реченица, шта се у мјп-у помиње као критеријум, не саћем се, а немам уџбеник. Значи све у свему мислиш да принцип "чије су овце тога је и ливада" треба да буде преовладавајући? Да историјски разлози или питања колико је нека територија културно и духовно значајна за неки народ или колико је тај народ историјски поднео жртви за ту територију треба да падну у други план ако у неком тренутку имаш скоро моноетничко подручје? Искрено, на неком емотивном плану ми је тешко да прихватим да колико год неки народ живео и умирао за неки простор генерацијама, то престаје да буде битно када га више на том простору нема у довољном броју. Али са друге стране, делује ми да историја тече тако да је људима мало битно шта се дешавало пре 100 и надаље година, тако да нажалост не видим да ишта осим биологије може да буде фактор у пракси... Иначе, слажем се са Панаретом да је изгледа многим у интересу да имају увек неколико региона у којима може по потреби да се подигну тензије.

ПОГЛЕДАЈТЕ: Овај човек се сликао сваки дан у претходних годину дана

Позајмићу смирење од брата и доћи ћу да видим ту шуму у којој је трави забрањено да буде зелена у којој птице не певају и цврчци ћуте из које су отишли зверови у свет међу људе да се више никада не врате Смирено вас питам ко је измислио ту шуму ?

Лична забелешка - на ово треба обратити пажњу: Када је превише стварности... Хришћански приступ односу етике и естетике (аксиологија) Агресивност и насиље Страсти и борба са њима