Најбољи чланови

ОТАЦ РАФАИЛО ОЧИТАО БУКВИЦУ: Црква није плажа ни тератана! (ВИДЕО) Отац Рафаило је недавно у једном храму у Црној Гори опоменуо све оне који су на служење литургије дошли неприкладно одевени. Замерио је онима који су у храм дошли у спортској гардероби и шорцевима. Отац Рафаило (Фото: Јутјуб) – Данас смо се превише опустили и сами нисмо свесни где се налазимо и пред чије лице излазимо. Врло је важно да водимо рачуна како се облачимо, јер света литургија је свадба царевога сина. Свештеник је рекао да верници у цркве не долазе у тренеркама, шорцевима и да не правимо од храмова модне писте. – Кад долазите у свете храмове припремите се, излазимо пред лице Божије, немојте било како, важно је, врло је важно. Учите и децу да то поштују, немојте да деца долазе полу гола. Немојте и сами тако да се облачите јер можете да наљутите домаћина. То важи како и за сестре тако и за браћу. Фино се одените, имате нешто лепо за храм. Теретана је теретана браћо и сестре, храм је храм. Отац Рафаело је рекао да му верници не замере јер су његови савети добронамерни. Погледајте у видеу шта је отац Рафаело још замерио верницима: http://www.pravda.rs/2015/08/12/otac-rafailo-ocitao-bukvicu-crkva-nije-plaza-ni-teratana-video/

драги моји, срећан вам био почетак Госпојинског поста и овог лета Господњег 2015.

E, mogu misliti sta bi rekao za one koji vezbaju jogu

Ali ajd nije covek nista lose mislio, samo zahteva malo pristojnosti, to je vise stvar neke opste ljudske kulture. Mislim ovaj zemunac sto je dosao u trenerci na svadbu je postao sprdnja na internetu. To znaci da te ljude ne gledaju cudno i ne ismejavaju ti se, pa ajd pristojno ipak. Osim ako si jurodiv, onda mozes i go.

Što je bezvezan naslov. Uopšte nije "očitao bukvicu". Naprotiv. Baš se potrudio da nema taj ton, već je lepo i razložno sve objasnio. Nimalo napadno, nimalo smorno, već sa ljubavlju, jasno, pa i nadahnuto, čini mi se.

https://www.facebook.com/vucicevzabavnik/photos/a.265841496915614.1073741831.238386426327788/485311091635319/?type=1&theater

Страховита се нека свјетлост разлила по нама довољна да видимо све довољна да све сакрије. Као тама, Бљесак, зуримо у празно мислећ' да видимо све. Пијесак држимо у рукама убијеђени смо да то стијена је.

Питање је само да ли бирају мање од два зла: не подучавати потпуно или одбијати људе од Цркве. Иако је можда то што уче на месту, реалност је да има један добар број људи, недовољно утврђених у вери, који стоје такорећи на вратима Цркве, колебају се, и онда када чују да се неко бави сунчањем и плажом, док се дешава свашта и у свету и у цркви самој, знаш како већ то иде...

Мишљење оца Саве Јањића - линк. Каже да то важи само за монахе и чак и ту задржава потпуну пристојност и смирење стављајући речцу „можда“.

Ево зашто ме ово занима. Наиме у чедоморству се убије рецимо један фетус. И сад прође један трен и фетус васкрсава као човек од 33 године. То је отприлике као да у главу човека наместо његовог мозга убациш мозак муве( ако га има) или кишне глисте. Ја просто не верујем да ће Бог стварати такве зомбије. А да би та људска бића могла да функционишу у есхатону она морају бити какве такве личности. Један трен никако није довољан да се она формирају као личности. Мора протећи извесан период, неко време, да би се формирала као личности, међутим нема се времена, јер упадом у есхатон престаје временски ток и та бића једноставно немају шта друго да буду неко неки франкенштајни или зомбији у људском васкрслом обличју. То је једна ствар, друга ствар која происходи из овога јесте ако један људски фетус који није ништа друго до кишна глиста може да постане васкрсли и потпуни човек што онда не би и било који други створ, па моје кере су на по прилично већем изображенију него једна кишна глиста тј. људски фетус. Ти извини Ђука али покренуо си ми лавину питања. Ја сам као сваки католикос имао потпуно јасно изграђен верско-философски систем и сад после ове твоје и Тарабићеве упадице морам да правим нови систем, отуда сва ова питања а биће их дабоме још више из дана у дан. Тако да ћеш морати за живота да се потрудиш да даш одговоре, да те не би прогањао по есхатону.

Ко може да прими нека прими. (Мт. 19,12)

Smatram da je otac Rafailo dobar monah, ali nisam oduševljen njegovim besedama. Smatram da su isuviše tvrde.

Боље и у тренерци него да плаши људе оваквим обрвама.

И мене је ово одувек копкало. Ако васкрсавају као одрасли људи, ко су ти људи, у ком окружењу су се развили... Ако су "одрасли" крај Бога онда немају ту високо цењену слободу због које живимо у овом трулом свету.

Jedno pitanje za gospodina Đuku. Šta biva sa malom decom, bebama, ili nerođenom decom koja su umrla? Da li vaskrsavaju kao fetusi, male bebe, ili deca ili vaskrsavaju kao odrasli ljudi? Ako vaskrsavaju kao odrasli ljudi kako? Ako vaskrsavaju "U čemu vas zateknem" zašto?

Aaaaa, људи, шта је вама данас ? Ово је одлично.Чак, шта више, мегјутоа ... Маријана П, добродошла у екипу. :bendoff: Ево мене. ... Дивље семе мога ума слепило ми мисли сад шушкају о томе да сам докон да паметујем уздижем се гордим ја признајем и кајем се хтео бих да се убројим у нишче духом јер слутим да је тамо најлепше јер љубав је моја само печал и јад јер је отишла у далек свет да печалбари

Не знам за остале, али ја се више питам из пуке радозналости, а не због тога што мислим да су питања о души битнија од спасења. Толико нам је знање о материјалном свету и људском телу напредовало да ниједан човек само својом памећу не би могао да сам дође до тога, а да претходно зна само оно што види. Лако је било средњовековном човеку, не зна скоро ништа о материјалном свету, не зна скоро ништа о духовном. Материја је оно што може да види и пипне, дух је оно ваздушасто и невидљиво. Горе небо, доле ад и помири се некако са тиме да те ствари никад неће сазнати. Али данас ми знамо за проклете атоме, знамо да је и ваздух материја иако се не види, знамо колико је високо небо и шта је иза њега, знамо да је Земља зрно песка, знамо да је мозак центар човековог бића а не срце... али, миша му, где је више та душа и шта је она? Мада је и ово знање које имамо недовољно. Рашчанили смо људско тело на хиљаде саставних делова, па мислимо да нам је нешто јасно, али опет суштина промиче. Све нам је јасно, и нерви, и хормони среће и панике, и функционисање центара за бол, али немамо одговор зашто бол боли, зашто срећа није пука хемијска реакција, него је осећамо тако радосно и полетно, зашто сам ја ја, а не неко други и да ли је "ја" од тог другог исто као и моје, само одређено другим хемијским реакцијама? Делујемо да знамо све, а заправо што више сазнајемо, то више остаје оног суштинског што не знамо. Маскирамо незнање ланчаним информацијама на чијем крају је знак питања, само што се многи уморе следећи тај ланац и мислећи да је он коначан и одређен.

Al' ste ga zakomplikovali vi popovi i teolozi. Ja se brinem za spasenje duse koja je besmrtna (vecna, ne moze da nestane, propadne, necu vecno da se patim ).

Не знам зашто, много ми је драга ова икона. Односно знам, више драгих људи је било укључено у њено настајање, посредно и непосредно. Формат 11x16, рад свакако није врхунски, али некако је издвајам.

Беседници говоре о идеалу којем свако од нас ваља да тежи. Сумњам да осуђују било кога. Друга је ствар што велики број људи из Цркве покушава да направи компромис са светом (у смислу да угоди/служи/потчини се свету) јер "тако ради већина"...

Уживај! https://www.pouke.org/forum/topic/6642-%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86-%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0/page-15#entry1310929

Koliko puta odem u pocepanim farmerkama, pa nista. Al ajd zlatan sam kakvih ima (sad malo onog farisejskog licimurja), pogotovo kad dodju devojke u onim drecavim roze, zelenim, plavim trenerkama/pidzama/joga trenerkama i sta ti znam.

Ako ovaj moze na svadbu ovako, sto ne bismo ni mi u tresi: http://www.crnobelo.com/images/stories/2012/05/trenerka-si-e-trenerka.jpg

Посвећено ... Желим ти да једном пођеш прашњавим друмом и пустиш поглед напред а пут прав све докле год видиш идеш стазом промичеш испод крошњи старих јабука засађених крај пута због путника намерника из доброг старог обичаја у мом крају полегла прашњава трава се сећа да је једном била зелена исто као кукуруз крај пута зуј пчела хипнотише ти укус меда у устима поглед ти жаре црвене булке сунчеви цврчци изводе увертиру чујеш хор анђела како пева свјатиј са балкона плаветнила замисли да си смирена и само своја и да је твој пут онај прави пут опрости свима па и мени не осврћи се Снежана

Огледа се у оном о "кавкаским дивљацима" и овоме што пишеш сада. Можда ниси свестан да је то расизам ако под расизмом подразумеваш да је то кад белац мрзи црнца. Плус ти је слабо знање о Албанцима, од свега да издвојим ово када кажеш да је "већина заражена радикалним исламизмом". Албанци су најмање привржени вери од свих муслиманских народа, чак мање и него Турци који су прилично секуларни. И то није нека нова ствар, о томе је писао још и Вук Караџић, да за разлику од Срба, Арнаути уопште не маре за веру него само за свој народ и да ће Арнаут-муслиман пре дати живот за Арнаута-хришћанина кога и не познаје, него за неког другог муслимана, а исто тако и Албанац-хришћанин. За разлику од Срба, каже Вук, где Срби-католици и Срби-муслимани неће ни да се зову Србима, а камоли да мисле да су са Србима-православцима исти народ. Албанија је под комунистима била једина држава у којој је вера била забрањена, а према Gallup Global Reports, Албанија је најмање религиозна земља на свету, где 65% декларисаних муслимана уопште нису верници нити практикују ислам.

МАРИЈАНА ПИЛИПОВИЋ НЕМЕ РЕЧИ Зажубори Пећка Бистрица Манастирске цркве окречене у црвено Седам векова стар хлад шам-дуда чува тајне Замирише град у којем никад нисам била У мојој души речима је тесно Изливају се у стихове стидљиве и неме Неукроћена муња у дубини мог ока Поглед што зна тајне с друге стране живота из књиге "Стихом говорим"

Ту је дошло до забуне. Није речено да су Албанци староседеоци, већ да су "потомци староседелаца" што је истина. Али то је делимична истина, а делимичне истине обично сакривају неке друге истине. Овде су те истине следеће: 1. Албанци јесу културно-лингвистички потомци староседелаца, али у етничком (биолошком) смислу, само су делимични потомци староседелаца. 2. У апсолутно истом смислу и модерни Срби су у етничком (биолошком) смислу такође делом потомци староседелаца. По неким истраживањима, тај део је чак и већински, тј. већина наших предака су балкански житељи, а мањина Словени. 3. Савремени албански народ јесу потомци староседелаца, али староседелаца са територије Албаније и као такви не могу да се проглашавају за власнике целог Балкана и да тврде да је све њихово. Албанци на територији Косова нису потомци неких античких староседелаца "Дарданије", него су потомци досељених Албанаца на Косово у периоду од 16. века до данас. И добро је што је та реченица избачена из уџбеника за 6. разред, јер се овде ради о сложеном питању етногенезе којим треба да се баве историчари од струке, а не деца од 12 година. Оно можда јесте најједноставнији начин да се објасни деци ко је ко, али је незгодно јер им после остане у свести нетачан податак Албанци=староседеоци, Срби=дошљаци. Национална историја је јако пипава ствар, ми нисмо средњовековни Срби, ми смо њихови потомци, али нисмо само њихови потомци. Исто као што ни ја нисам мој чукундеда иако његово презиме носим, ја сам његов потомак, али нисам само његов потомак.

Нема критеријума. Као и све остало у међународном јавном праву, зависи од ситуације до ситуације како ће неко нешто да примени и који ће институт коме када да одговара. Институти суверености и самоопредељења постоје упоредо. Зависи од историјског тренутка који ће када да преовлађује у међународним односима, али се све своди на политику датог тренутка. После Првог св. рата је прокламовано начело самоопредељења да би се разбиле старе царевине, а после Другог начело суверенитета као преовлађујуће. Деведесетих је била мешавина начела суверености и самоопредељења, па тако, рецимо, у Турској или у САД се поштује начело суверености, а у бившој Југославији се начелно прокламовало начело самоопредељења уз одступања (Срби у Хрватској и Републици Српској и муслимани у Црној Гори и Србији).

Спаситељ живота наших. Сигуран сам да би ти покојни владика Данило рекао: Магарац један! Наравно, да то не значи да си животиња магарац него да си интелигентан као магарац. Тако душа овде не значи душу, јер би онда неки други магарац рекао: Нема васкрсења тела јер је писано да је он спаситељ наших душа!

Зато што ако и заглаве у пакао они ће од њега направити рај! Али ако нема душе, ствар је тада зезнута...

Има овде још једна занимљива психолошка појава. Наиме људи се више питају за душу него за спасење. Зашто је то тако? Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе. Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

Nije travi zabranjeno da raste i da cveta, nit je ptici branjeno da peva u slobodi, u tom kutku smirenosti trava raste radi sveta i ptičica peva tako da smirenju godi. Zverje može biti tu sa nama a da rika mir ne izlama, može biti da cvrčak zaćuti jer na neko dobro ipak sluti... Od bratića zajmi smirenje, kad te voli, hoće dati, nećeš samo šume naći već i Boga živog taći. Ne zameri, brate

Да, али не заборави главно, шта каже апостол када доби усхођење на треће небо јер ни он не зна да ли је био у телу или не.

Будем тако бандоглав па банем на тему к'о бумбар на банкет и банчим бестидно без исповести одећа ме изобличава избациће ме без милости опрости опрости

Nisu,samo mu je glas dubok.... Ko iz bureta... I zato deluje strogo i namrgodjeno... Da se uplasis...A kad bi bio sed,nizak,debeljuskast ,i kad bi imao drugaciji glas...izgledao bi kao neko dete...

Dovoljno. Nisam shvatila...da li u celoj pesmi treba da postoji samo 1 glagol ? npr. Sunce topi cokoladnu bombonu ... ili... Vetar ulazi kroz otvoren prozor tiho neprimetno... ili... sa vise glagola vetar uvlece otvara prozor obara casu voda se prosipa preko pisma ispisanog penkalom... itd... its...

Grčka, Rumunija, Kipar? EU ima ogromnih problema sa svojom unutrašnjom strukturom: UK hoće napolje ako se drastično ne redefinišu prava državljana novoprimljenih članica, tu je i problem Grčke, situacija sa azilantima...finansijska kriza je u velikom broju članica, nezaposlenost u porastu... Jednostavno, dok ne reše te svoje probleme - ako ih uopšte reše i opstanu - neće da primaju više nikoga. A ako ćemo iskreno, ni mi se nismo baš nešto pretrgli zadnjih 15 godina oko ispunjavanja uslova za prijem...a sad je došlo takvo vreme da ne možemo na brzinu unutra, sve i da hoćemo.

Чекај, како можеш комунисте приписивати Србима? Комунизам је интернационалистичка идеологија, комунисти не познају нацију. ,,Радници немају Отаџбину"- тврди Маркс у свом манифесту. Комунисти су били противници нација, нарочито су на овим проторима били противници српске нације, као што су у СССР-у комунисти били главни противници руске нације. Рецимо, Лењин је говорио да Русе треба вешати по улицама, а Тито је говорио да комунисти у Србији треба да понашају као у држави коју су окупирали. Политика комуниста у Југославији била је ,,слаба Србија-јака Југославија", што је значило цепање Србије и Срба што су комунисти и радили. Друго, главне коловође комунистичког покрета су били не-Срби: почни од самог Броза, чије је порекло крајње сумњиво, али ајде да кажемо да је Хрват, затим Крдељ (Словенац), Пијаде (Јеврејин), Бакарић (Хрват), Крајачић (Хрват), Стане Доланц (Словенац, у младости био члан хитлер-југенда), итд. Једини Срби били су ту Крцун и Ранковић, али и њих је Тито елиминисао. После су остали све сами не-Срби. У партизанима су се борили и други народи, не само Срби. Истицали су се и они у злочинима. Рецимо, по злу је била чувена единица Марка Месића, бишег усташе кога су комунисти обукли у партизанску униформу. Ако су и припадали некој нацији, онда је то југословенска а не српска нација. Комунистичка политика и идеологија је била антисрпска. Тако да стварно не знам како си ти дошао до закључка да су комунисти били ,,наши"? То ми личи на ону пропаганду, кад се комунизам приписује Русима, па се каже ,,руски комунизам". Ало, људи не постоји ни руски ни српски комунизам, комунизам је интернационалан. Постојао је совјетски комунизам и југословенски комунизам или тито-комунизам. Небулозно је комунисте приписивати Србима. Брига ме шта ће Хрвати рећи, важно је оно што одговара историјским чињеницама. Па и да је тако, те територије никада нису биле у саставу ниједне њихове државе, нити је таква тада постојала. Те територије биле су увек у саставу српске средњевековне државе (мислим на територију Косова).

Или овај случај о сусрету сродних душа: ''Током новембра 1990, имао сам част да у Есексу сретнем старца Софронија и да разговарам са њим. Рекао ми је да су се он и старац Порфирије сваке ноћи сусретали у молитви. Сваки од њих је знао како онај други изгледа иако се никада нису видели телесним очима. Старац Порфирије никада није видео старца Софронија и обрнуто''. http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/SuzeZaSvet_SavremeniGrckiStarci/SuzeZaSvet_SavremeniGrckiStarci64.htm

Гост данашње емисије био је теолог Александар Милојков с којим смо разговарали о хришћанском учењу о души, бесмртности и човеку уопште.

https://www.youtube.com/watch?v=gnWy3KEYbKs

Молитва у опхрваности невољама и душевној слабости ( Светог Григорија Богослова ) Христе владару, ако ме зли људи и зову мртвацем и кукавицом, и из потаје ми се ругају, и вртећи главом, моме јаду и беди се смеју, ти немој допустити да ме руке њихове у борби савладају; најпре ме учврсти опет у надама небеским, а онда у душу моју угашену кани малу капљу уља, да подстакне светло у светиљци ожеднелој, да се пламен опет дигне и процвета светлост обновљена, те да се удостојим живота у светлости. Друго, ишчупај из мене -о, да ми је да лакше продишем! - и пусти да вихор однесе све муке и невоље којима си сасвим укротио срце моје; не знам да ли то кажњаваш моје горко незадовољство, или можда покушаваш да ме као ждрепца укротиш болним ударцима и гонећи ме по стазама врлетним и непроходним; или хоћеш да зауздаш неку надутост духа мога - - бива то, да људи благочестиви, али не много озбиљни, од доброга Бога злу разметљивост покупе, или, пак, желиш, о, Слово спасоносно! да моје невоље за наук роду смртноме понудиш, да замрзне неваљалство у животу, јер живот је овај непостојан, и свима невоље доноси, добрима као и неваљалима, и да се што пре окрену животу другоме, оном трајном, што се не распада, и што га благочестиви зову животом бољим. Но, свако добро и зло, све што смртницима за наук служи у животу превртљивом, све је то део мудрости предубоке; кроз Тебе, Слово, све на добро бива, макар ми ништа и не разумели у задриглости ума нашега. Ти мудро рукујеш кормилом свемира, управљаш га тамо и овамо, и усмераваш пловидбу нашу преко широког узбурканог мора и између пратећих хриди овог непоузданог живота. А ја, ево, болан и жалостан, и свакаквим невољама опхрван, колена своја Теби приклањам. Пошаљи што пре Лазара, да овлаженим прстом освежи језик мој од ватре осушен, да ме бездан не прогута, да ме Аврам не избаци из великог крила свога - мене пребогатог у патњама(Лук.16, 19-31)! Пружи руку своју свемоћну, дај лека од болести, покажи на мени моћ чудеса и знамења, као некад! Реци реч, и течење крви нека намах престане (Мар.5,25-19). Реци, и нека дух легиона махнитог у крдо свиња уђе и у море упадне, далеко га било (Мар.5,2-13)! Одагнај од мене губу ружну (Мат.8,1-4), дај да светлост продре у очи моје што не виде, и да уши моје звук послушају (Мар.8,22-26; Мат.11,5; 15,3); подигни руку моју усахлу, смрви ланце којима је језик мој окован, учврсти ход ногу мојих ослабљених (Лук.6,6-11; 1,64). Корицом хлеба ме насити; умири море узбуркано (Мар.6,46-51), засијај од сунца сјајнији. Ојачај удове отежале, васкрсни мртваца усмрделог (Мат.11,5; Јов.11,44). Немој мене, бесплодног, као смокву ону, већ на први поглед да осушиш (Мар.11,12-14). Разни људи, Христе, у различита се помагала уздају, неки у крв своју и своје порекло, неки у прах телесни, неки у понос и успех краткотрајан, неки , опет, жуде за другом каквом помоћи ништавном; Ја пак Теби сам окренут, Једном, о, Цару над царевима! Ти свиме управљаш, Ти си мени снага највећа. Следи текст аутобиографског карактера који се, приликом личног молитвословља, не чита: ( Јер нема мени ближе супруге, да јаде неизлечиве растера и да ме у жалости утешним речима окрепи; нема деце миле, да се љима поносим - деца су човеку ослонац у старости, њиховим младим стопама он пут свој наставља; нема браће и сестара, нема пријатеља, да у њима уживам. Брата и сестру однела је злосрећна судбина; пријатељи моји, мирног живота љубитељи, дрхтали су на најмању опасност која би другоме запретила; то ми је сва радост била - као јелену жедном кад се нађе близу извора воде хладне - јер то су били људи одлични, христоносиви, који су плот превазишли још док су на земљи живели, пријатељи Духа исконског, богослужитељи честити, неожењени, од света одвојени. Али и они се сад сукобљавају по Твом питању, један је заузео овакав став, дуги онакав, а претерана ревност у вери раскинула је поверење и склад међусобне љубави од које само име остаде. То је као кад човек прво утекне некако од лава, па онда налети на подивљалу мачку, но и њу успе да избегне, па онда сав срећан у кућу своју улети и руком се на зид наслони, па одатле неочекивано искочи змија и уједе га, - тако и мене патње безбројне опседају и нема ми лека ниодкуда, што год да пронађем, још је горе и болније). На све стране сам гледао, у свакаквим околностима сам се патио, но, опет Блажени, од Тебе сам кренуо и ка Теби опет поглед окрећем, одбрано моја, Сведржитељу, Нерођени, Ти си Почетак и Отац Почетка- Сина бесмртнога, Светлости велике од чисте Светлости која се прелива из Једнога у Једно, а што се речима не да исказати! Сине Божји, Мудрости,Царе, Слово, Истино, Слико Лика првобитног, Природо једнака Родитељу Своме, Пастиру, Јагње, Жртво, Боже, Човече, Архијереју! Душе, који од Оца исходиш, Светлости ума нашега, који чисте посећујеш и човека богом чиниш, смилуј се и дај да у годинама које долазе, и овде и у будућем животу, учествујем у свеколиком Божанству и да Те кроз песму Теби пријатну у радости славим. Извор: Православни молитвеник; Манастир Тресије 2009.