Најбољи чланови

Dolina Grebaje i Prokletije pod snijegom, Crna Gora Izvor: http://www.panoramio.com/photo/19788466 Autor: Ribo-R PIvsko jezero, Plužine, Crna Gora Izvor: http://adriatic2alps.com/gallery/photos-of-montenegro/ Katun Štavna, pogled na Vasojevićki i Kučki kom, Crna Gora Autor: Zoran Đekić Izvor: http://zocky.me/?p=109 Moračke Planine - Počki Vrh i Kapa Moračka, Crna Gora Autor: Igor Stojović Izvor: http://www.summitpost.org/mora-ke-planine-moraca-mountains/623122 Trnovačko jezero podno Trnovačkog Durmitora, Crna Gora Autor: Stjepan Kuzminski (Hvala!)

http://www.orthphoto.net/photo.php?id_jezyk=1&id=72742#

Most na Tari, Nacionalni park Durmitor, Crna Gora Izvor: http://www.panoramio.com/photo/7486747 Put Plužine-Trsa-Žabljak Izvor: http://adriatic2alps.com/gallery/photos-of-montenegro/ Autor: Zoran Đekić Izvor: http://zocky.me/?p=109 Očnjak, Crna Gora Autor: Dimitrije Ostojic Izvor: dimitrijeostojic.com/blog/ ?p=725 Prokletije, Crna Gora Autor: Dimitrije Ostojic Izvor: dimitrijeostojic.com/blog/ ?p=725 Trešteni vrh, planina Maganik kraj Nikšića, Crna Gora Izvor: www.klubputnika.com/profiles/blogs/1427320:BlogPost:86902 Bukumirsko jezero, Crna Gora Izvor: http://montenegrohouse.org/

Manito (Brnjičko) i Kapetanovo Jezero sa Kape Moračke Autor: Igor Stojović Izvor: http://www.summitpost.org/manito-jezero-and-kapetanovo-jezero-from-kapa-mora-ka/613187 Savin Kuk, Durmitor, Crna Gora Izvor: http://montenegrohouse.org/ Kanjon Tare, Crna Gora Izvor: http://montenegrohouse.org/ Komovi, Andrijevica, Crna Gora Izvor: http://www.panoramio.com/photo/39138158 Autor: Dragan Sremac Crno jezero i vrh Međed (2287m) u pozadini, Nacionalni park Durmitor, Crna Gora Izvor: http://www.widerange.org/photo/medjed-reflection/ Autor: Jack Brauer

Mala Jaelyn Vukovich izmedju tri episkopa u limuzini (foto Joe Vukovich) , prilikom proslave stogodisnjice parohije u Bjutu 2004, Montana. Aljaski vladika (na zadnjem sedistu) je poreklom srbin rodjen u ovom gradu.. http://www.orthphoto.net/photo.php?id=5376&id_jezyk=4 Love of Christ ,Christ love http://www.orthphoto.net/photo.php?id=55699&id_jezyk=4 Nun Katherine working on an icon in front of the Saint Andrew Rublev Iconography School booth. http://www.orthphoto.net/photo.php?id=38371&id_jezyk=4

http://www.orthphoto.net/photo.php?id=72677&id_jezyk=1

Ја ћу се трудити да се не истроши јер ЖРУ је много више од пуког писања на нету. Наравно, у томе ћу успети једино уз свесрдну подршку свих вас, не због мене, већ због Цркве. Мислим да имамо много тога да кажемо једно другом и много тога да кажемо читавом свету.

Plantaže i Šipčanik, Crna Gora Autor: Vojo Todorović (hvala za sliku!) Crno jezero, Žabljak, Crna Gora Autor: Nikola Balandžić (hvala!) Piva, Crna Gora Izvor: http://dmen.wordpress.com/ , Društvo mladih ekologa Nikšić Prčanj ujutro, Crna Gora Autor: Zoran Nikolić ( http://www.facebook.com/profile.php?id=718265003 ) Uh, kakva vrućina! Ajmo jedan krug do Prčnja Autor: Aleksandar Saša Kordić (hvala!) | www.fb.me/aleksandar.s.kordic

„Са стегнутим зубима и стиснутим песницама – радуј се! Зато што си жив. Радуј се плавом небу и пурпурним зрацима сунчевог изласка. Радуј се бисерним капима кише. Јер немаш чему другоме. Радуј се осећајном радошћу рањеног војника, премореног крвавом борбом. Иако је битка изгубљена, застава није спуштена, и оружје није предано. И не бежиш посрамљен зато што немаш куда да бежиш. Можеш само да останеш до смрти… ”

Како је лепо када браћа сложно живе

Нисам теолошки образована, чак ни академски. По некад не разумем неке текстове који су пуни неких стручних израза, па користим википедију, речнике и сл. ако желим да схватим смисао, а и да научим нешто. Бива дана кад је мало монотоно на форуму. Али овај форум ми је потребан, јер сам уз њега спознала да је Бог - љубав, да кад негде погрешим не плачем од страха да ће ме казнити, него од стида и од захвалности што ме такву каква сам воли и избавља из невоља у које упадам ; што, кад ми је тешко, обаспете ме (неки од вас) порукама на пп све док ми не развејете тугу, бриге и сл. ; што стално сазнајемо и спознајемо по нешто размењујући искуства и сазнања; У овом руднику налазим још дооооста блага. Ето, не умем боље да објасним колико ми много значи овај форум, тј. сви ви који га сачињавате.

Унапред се радујем интелектуалним дивовима које ће философски факултет у Нишу породити.

Gospa od Škrpjela, Crna Gora Izvor: http://ec.europa.eu/ Cetinjski manastir, Crna Gora Izvor: http://www.freewebs.com/krsto1 Sveti Stefan, Crna Gora Vrelo rijeke Ibar, ispod planine Hajla, Rožaje Autor: Đulija Kardović (hvala!) Ada Bojana, Crna Gora Autor: Katica Nišavić (hvala!)

Tivat, Crna Gora Autor: Zoran Đekić Izvor: http://zocky.me/?p=109 Skadarsko jezero, Crna Gora, slikano blizu Murića, ispred se vide planine u Albaniji Autor: Zoran Đekić Izvor: http://zocky.me/?p=109 Stari Bar, Crna Gora Izvor: http://www.flickr.com/photos/mary-kafooster/3899861989/ Orahovac, Boka Kotorska, Crna Gora Autor: Stevan Milačić Izvor: http://godislove.deviantart.com/art/Orahovac-Bokokotorski-zaliv-109494007 Boka u sumrak, Crna Gora Izvor: http://adriatic2alps.com/gallery/photos-of-montenegro/ Bokokotorski zaliv, Crna Gora Izvor: http://www.flickr.com/photos/atilla2008/5789197353/in/set-72157625366536222/

Ledena pećina, Durmitor Autor: Irfan Muhović (hvala!) Pogled na zaliv sa Svetog Vida,Tivat Autor: Jakov Majstorović (hvala!) Zabojsko jezero, Sinjajevina, Crna Gora Autor: Predrag Nikolić (hvala!) Pivsko jezero, primjer da i vještačka jezera mogu biti lijepa. Autor: Milinko Mićanović (Hvala!) Proljeće u mojoj Crnoj Gori! Autor: Ilija Perić, Identity & promotion Veća slika: http://cl.ly/GFfq/o

Некако ми се чини да сам од јутрос прилично збуњена! Као да ми се у овој мојој лудој глави све измијешало! Одлутају мисли ко зна докле! Никако не могу да ухватим "ток" па да идем њиме! Све лети....горе, доле, тамо, овамо! Онда се ухватим како непомично, и ко зна колико, зурим у једну тачку! Радна колегица, ова преко пута мене,.........забога па жена нешто прича, а ја је апсолутно не чујем! Само блиједо зурим у њу! Плашим се да не примијети! Не бих да стекне утисак да мислим да је њена прича досадна! Морам се натјерати да јој барем кажем; "да, да.....тако је"! Приписала бих ја ту конфузију овом топлом времену и хроничној неиспаваности, али синоћ је баш налетио неки талас освјежења! Било је чак и мало кише, тако да сам синоћ лијепо и мирно спавала! Питала бих ја надређене да ми данас дају слободан дан, да идем кући, да се одморим мало, али тамо ми је превелика бука, а имам осјећај да би ми сада највише одговарало да могу чути сопствене мисли! Не! Није ово први пута да ми се дешава! Дешавало се то и прије, али не знам на који начин сам то рјешавала! Можда ни нисам тражила неке "посебне" начине! Можда је пролазило само од себе! А можда сам сама себи (ко зна како и из којих разлога) "навукла" тај осјећај конфузије! Ух, изгубих се ја у свему овоме! И ко зна шта сам ја, уствари, хтјела да кажем! Одох да попијем још једну кафу (осјећам да ми она прва јутарња није била довољна), можда се још нисам пробудила!

Daj Boze da se srbi sloze.

Својевремено сам на форуму верујем покренуо тему '' Да ли се форум верујем потрошио''. А сад ево дође вријеме да и овде поставим сличну тему, само нешто радикалније постављену. Да ли смо све потрошили? Живимо у времену апсолутне незаинтересованости за смисао сопствених живота, са погледима који више нису у стању да нам трасирају пут ни до сутра, до оног најближег нам, а камо ли до Царства Небеског, које је остало само праљзна флоскула. Има још људи који се чуде и саблажњавају над чињеницом да нам се Црква дијели и раздваја, гледајући из хришћанске перспективе, из најбизарнијих могућих разлога. Али ето ја се, у својој отупљености, више ничему не чудим. Још као студен философије, најискреније сам вјеровао, да не кажем да сам био убијеђен, да ће хришћанство и његова мисао поново бити зрака оне исконске свјетлости у овој тами. Да ћенамјесто искуства превазиђености метафизике поново ступити Ријеч Спаса која у себи не познаје разликовање на теоријско и практично, и која разарајуће ступа у свакодневни живот човјеков будећи га у његовом тубивствовању у којем мишљење постаје његова најпрактичнија дјелатност од свих дјелатности. Да ће хришћани, као лијек на рану, као со у тијесто, у презрелу драму самодовољног субјекта унијети оног Другог који је темељ нашег идентитета, који је глава Куће нашег бивствовања, који је милосни узрог динамике припајања, удјеловања самом бивствовању. Али авај, ништа од тога се неда ни наслутити. Нећу да кажем да није остало хране за понеког усамљеника. И да није понеки прозор још отворен, бар на оберлихт, па има таман довољно кисика да се мисли у фрагментима пратећи трагове Странца или одбјеглог Бога, како волите. Али навала ''савремених'' теолога, шаблонских философа и других -олога ... згадише ми онтологију... ... и испразнише ријечи, па сад морам стих прочитати по сто пута док из њега не замирише цвијет, море открије своју тајну и трули пањ исприча своју судбину. А ствари, ствари само ћуте јер не припадају више нашем језику, јер изгубљен је логос ствари живих и неживих. А тек сам Логос, Бог... И ево нас у заједници тупљења, у којој тупимо и поништавамо све плодоносне разлике, и бесемучно празнимо једини зденац човјековања. Све је само иживљавање прошлости и бескрајна самореплика ничега. Понављање понављања, у сваком покрету, ријечи, и оном што још увијек бесправно зовемо мишљењем. Уза сву моју наклоност том шаренилу боја, у кући никада нећу држати папагаја! Нек опросте папагаји!

Запамтите, добро запамтите: ИМА МНОГО ОНИХ којима све ово много значи и уопште нису незаинтересовани. Напротив. Мислим да је потребно да се мотивишу људи да постављају питања за обичне животне теме, то је некако нешто што нам највише треба. Дакле, никако не одустајте. Ово и онако не радимо због себе, јер у супротном примили смо своју плату.

Ало човек, ја нисам против слободе, него сам за слободу деце. Деца имају право да буду заштићена од лажи и испирања мозга (они нису својина родитеља, него посебне личности), а ако после одлуче да буду креационисти, широко им поље.

Put za rijeku Crnojevića : Platamuni, crkva Sv. Nikola Prokletije "hridsko jezero" SVETI STEFAN,Budva Na obali kod Tivta. Lukavice-Žurim(mali i veliki)

Ostrvo Grmožur, Skadarsko jezero, Crna Gora Tvrđavu na ovom ostrvu su napravili Turci 1843. godine, a 1876. godine ostrvo su povratili Crnogorci. Tvrđava je tada preuređena i pretvorena u zatvor. Zato je ovo ostrvo poznato i pod imenom crnogorski Alkatraz. Autor: Ivana Stojanović (hvala!) Željeznički most na Maloj rijeci na pruzi Beograd-Bar Most je dug 498,8m, a nalazi se 200m iznad površine rijeke. Opširnije: http://bit.ly/MostNaMalojRijeci Autor: Dražen Uskoković (hvala!) Pogled sa vrha Bendovac na Biogradsko jezero Autor: Predrag Nikolić (hvala!) Šasko jezero, Ulcinj, Crna Gora Autor: Dejan Čapunović Durmitor, Crna Gora Autor: Jelena Vukasović

Хвала Софро .hvala. likefaceeeeeeee

Искрен и дубок пост, пар сати сам га варио и ево нешто да напишем, мада се после оваквих ствари најбоље ћути. Када си поставио тему на "Верујем", ја сам одговорио са "да", дакле потрошио се био. Потрошиће се и овај форум, само је питање времена, а ја на жалост мислим да ће то бити брже од "Верујем". И то не због самог форума, већ због истрошених људи на њему. Елем, то сад није тема. Још је половином прошлог века Павле Евдокимов писао да се Хришћанство налази у својој највећој кризи у историји. Данас је у још већој. Ја сам давно писао о томе нешто, један врло озбиљан текст, али се нисам усудио да објавим игде. Плашио сам се да ће бити скандалозно и да ће уништити моју "црквену каријеру". У њему сам се поштено истресао на све што усмрћује Цркву, а посебно на њене бирократксе структуре. Можда поставим овде за који дан, са надом да због тога овај форим неће бити забрањен или макар моје писање на њему Ово је тако битно и тако важно, али људи то тако слабо капирају. Не само због начина на који си ово изрекао, јер има и других, већ због страха да томе уопште погледају у очи. Ово што ћу рећи могу и на себе применити и није осуда никог: питање је са каквим све "мотивима" људи долазе у Цркву, па и људи које овде срећемо на форуму. Да се нико не љути, али гомила људи које виђам у Цркви и овде су тешки егоцентрици. И то се тако брутално види. Вероватно по оном: слично се сличним познаје - дакле, ја лично то видим тако јер сам и сам такав. И наравно: питање је на којим све нивоима свако од нас има Бога само као једну пуку и обичну "закрпу" (како је говорио Дитрих Бонхофер) за своје неуспехе - а то је тежак промашај, тежи од атеизма! Па, да кажем и то: можда је и атеизам једна од шанси за будућност хришћанства. Без шале. Као једно прочишћење вере, како је говорила Симон Вејл. У том светлу ће Бог као Странац, или као један Одсутни Бог бити живљи од сваог "бога" метафизике, предањске обичајности, добре навике или Бога који треба да живи наше живот уместо нас, тј. један Deus ex machina. Чак и евхаристијски Бог који се даје ка Тело и Крв може постати тежак идол. Смртоносна сабласт. Немојте се саблажњавати, али тако је. Многима је ово горко и мучно што си написао, али нека си. Ја немам шта да додам, осим да се посрамим, као што рече Ведран. Један добар теолог на Западу данас говори на сав глас о томе како је за савремене хришћане здраво и трезвено да окусе мало од атеизма, тј. од живота који ће бити обезсигуран једним мртвим Богом онтотеологије и метафизике, а народски речено, лишени једног Бога који нам служи као играчка у џепу за наше таштине. Ко може, нека прими.

Наравно! Да ја сва бранша таква, овај случај не би био запањујући. Овде није у питању музички укус, ни ниво образовања, већ личност и њено домаће васпитање и култура.

Preuzeto sa: http://www.groca.org/wp-content/uploads/palm_crosses.jpg Možemo li preuzimati fotografije sa drugih stranica (kao što sam ja preuzeo ovu) ili moraju da budu naše fotografije?

Крајњи резултат ГМ хране је велика нужда.

У задњих неколико дана сам од више добронамерних људи добио чланке на српском језику са насловом: Руси обелодањују истину о пореклу Срба. Ако га нисте видели погледајте га овде: Морам бити искрен, чланак ме је заинтригирао јер се већ у наслову истиче да је то тврдња Руса (у множини). С обзиром да сам добро упознат са писањима Јована И. Деретића и његових следбеника, зачудио сам се да сличне тврдње сада долазе и из Русије. Зачудио сам се тим више што ми је познато какав пријем је Деретић имао кад је сервирао своје небулозе Русима, али Руси ко Руси, неће да вређају Србе. Читајући горе наведен чланак, одмах сам уочио да се ради о једном пропагандистичком насртају на људе који задржавају право на аутохтоно резоновање како би се они утерали у тор иза стратешки разапете бодљикаве жице. Ипак, прочитао сам га до краја и запазио да се ту више не ради о убеђивању него вређању, ликовању и претњама слободним мислиоцима, неким преким судом те клике. Срби који не прихватају нелогичне постулате тих надриисторичара се називају свакаквим погрдним именима, овде су ''нордисти'', а има и горег. Цитирам: Имају ли још образа ти наши бедни нордисти да се појаве пред србским народом? Смешно је да та једна самоизмишљена клика коју нико не признаје ни у Србији ни ван ње узурпира српску јавност и намеће свој суд и зулум ширем српству. То више не може да се третира као историјска глупост јер она је прерасла у политичку манију попут оне од 5 октобра а иза ње стоје исти агенти који су Србију довели до просјачког штапа под паролама боље будућности. Сада ево опет маскираних агената да нам побољшају и прошлост са истим добрим жељама као они који су нам обећавали ''лепшу'' будућност. Нови светски поредак нам је већ ''побољшао'' демократију, (задњи избори потврђују), побољшао нам је устав, побољшао нам је војску, побољшао нам је медије, школске уџбенике, одузео нам је привреду јер смо неспособни да је водимо, преузео нам је Косово, банкарство и спољну политику, полицију и правосуђе. Сада добијамо нову историју а већ давно раде на томе да нам преуреде и православље. Са српском демографијом и географијом изгледа још нису готови али смо готови МИ, то је сигурно. За оне мостове које су они порушили нам нису ништа дали али Србија сад позајмљује паре од њих и има најскупљу мостоградњу на свету. Кад нас тако лепо препакују и демократизују, нећемо више знати ни да ли смо Турци или Етрурци ни чији смо унуци а сигурно нећемо ни марити јер ћемо за убуђалу кору хлеба признати све што за нас кажу да смо. Још један цитат из чланка: Наравно, кад се све ово изанализира, паметнима је лако закључити да званична историја”дебело лаже Кључна реч овде је паметнима, јер сви који не верују у те шарлатанске тезе се аутоматски проглашавају за будале. Следећи цитат је још експлицитнији: Човек може да не зна, иако незнање никог не оправдава, али, када му се покаже и прикаже, а он и даље неће да зна, онда – или је луд или покварен. Такве правде и истине обично пристижу из страних земаља само се утерују на перфидније начине: 1) Комунисти су запалили Рајхстаг 2) Садам Хусеин је имао оружје масовног уништења 3) Срби су у Сребреници починили геноцид итд.итд. Ако сви размишљамо по деретићевом рецепту, где ће нашем српском роду бити крај? И као да их чујем; Ма не ради се ту о крају него о почетку Срба! И тако сада прелазимо на следећи цитат: Е, сад, ово је веома битно ради раскринкавања лажи да су се Срби населили, по званичној “историји”, на Балкан у VII веку (626 године) из своје прапостојбине која се налазила иза Карпата Надриисторичари покушавају из петних жила да оспоре да су Срби један од вајкада словенски народ па су сви напори усмерени на утирању свих словенских епитета и идентитета. Српски народ се калеми далеким географским просторима а негира се и подцењује његова братска веза са другим словенима. Зато закарпатско историјско порекло Срба никако није прихватљиво онима који хоће да нас преведу у туђи табор или боље рећи у туђи логор. Кад не могу да избегну руско српску везу, они те односе рангирају и кажу да су Руси балавци који су постали од Срба. Многим Србима то импонује а нас остале то брине и треба сваког да брине. Ево и мудрости која јасно ''доказује'' да ми нисмо могли да дођемо на Балкан јер (предпостављам) Хенри Форд тад још није измислио аутомобил. Цитат: доказао да су у ТЕХНИЧКО-ФИЗИЧКОМ смислу “велике и масовне сеобе” народа у VII веку ПОСЛЕ НОВЕ ЕРЕ биле неизводљиве! Ја незнам где су се ти људи тако подкрепили знањем али ми је познато да до пре 12.000 година нигде није било насељених народа јер човечанство још није почело да се бави земљорадњом и да се у то рано доба палеолита није уопште могло говорити о народима него о племенима која нису била везана за никакву територију. И ако та примитивна племена нису била настањена а нису била способна за миграције (како се ту каже), можда су имала неке летеће тањире. И као задњи цитат, ево још једног великог филошког проналаска једног језика који нећете пронаћи нигде ван овог величанственог чланка: писан је на сербо-рашанском језику и писму! Овакве и сличне глупости су ме подстакле да потрагам за тим ''Русима'' који пишу тако сјајне ставри о величанству Срба и пазите шта сам открио... Тај фамозни чланак који нису написали ''Руси'' него један Рус, је наводно чланак професора физике В.А. Чудинова, који се хобијем бави и пише ''патриотску'' историју. Попут Деретића, он такође осваја свет и припаја га руском идентитету, па чак залази у дубљу прошлост него сам Деретић. Тамо где наиђе на проблем, професор Чудинов прекраја слова и мења старе текстове да личе на руске како би убедио што више људи да је текст руског порекла. Тако барем кажу његове колеге које се уздржавају да га назову будалом. За оне који читају руски, прилажем шта о професору Чудинову кажу руски научници а остали ће морати да се задовоље са накарадним Гугл преводом на српски. Милан Челик, Магистар Историје Извор: Видовдан.орг

ПЕСМА ЈЕ НАПИСАНА ПО ИСТИНИТОМ ДАГАЂАЈУ Ради се о Немцу Јохану који је песнику Веселину Џелетовићу испричао невероватну причу коју је песник преточио у стихове. Све у песми је истинито, а више о томе погледајте на: СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО Ово су моје опроштајне речи које приносим времену што следи, можда ће неком рану да залечи неког ће другог љуто да увреди Зовем се Јохан, Немац по рођењу, од оца Ханса и мајке Грете наша је кућа знана по чувењу, у раскоши живех к'о једино дете. Наследих фабрике, силна имања, непрегледне шуме и бројна стада радост ми трајаше све до сазнања да тешка болест мноме влада. Доктори рекоше да нећу дуго годину једну ил' можда две свет ми се сруши, о моја туго, у једном дану нестаде све. Рекоше нећу издржат више најбољи доктори који постоје, једини лек је, сви се сложише, да замене другим срце моје. О, судбо моја, о дивни часи, најлепши мој животни трене, када из болнице стигоше гласи, нашли су доктори срце за мене. За цену човек тада не хаје, и не знам да ли за то постоји, нисам чак пит'о ни ко га даје, кад живот нови мени предстоји. Операција прође у најбољем реду са новим срцем несташе боли, тек онда схватих, кад скинух беду, колико се живот цени и воли. * * * Недуго затим, кроз ноћи тавне у сну ми прилазе лица нека и звона цркве православне, буди ме њихова тужна јека. Јасно видим пределе стране, прелепе шуме и поља плодна, ливаде и потоке разигране брдашца блага и винородна. Видим и двориште између плота, амбар и шталу, стазу до куће, старину неку што дуван мота, док гледа кера и звиждуће. Старица крхка живину ваби док баца просо из мале зделе, а онда журно ка штали граби да пусти на воду шарено теле. Прелепа жена, гипка к'о срна, двориштем хита да ручак стави за њом вијори коса јој црна и мало дете очију плави. О, та ме слика ходила често, сновима мојим давала срећу, спавао нисам ал' то је место, стварало љубав у мени већу. * * * А онда дођоше ружни снови, које не могах да пребродим, насташе неки предели нови, којима свезан, у колони ходим. Угураше нас затим у нека кола, пут је трајао бескрајно дуго, уз псовке, претње, тренутке бола, од звери се нисмо надали друго. У Жутој кући, у граду Бурељу, сазнасмо тако је месту име, у албанском приватном мардељу, тамничише нас до почетка зиме. Последња слике које се јежим беше зелена маска докторска и лице које видех, док лежим, како се кези мрцина мрска. И светло јако, јаче од сунца, које ми сева мозгом к'о стрела док ме на живо секу к'о јунца и крв док шикља, последња врела. Задње што видех бејаху руке, шиптарске како дигнуте стоје, на њима дрхтећ' уз тешке муке још увек куца - то срце моје. * * * Тај урлик страшан што небо пара враћ'о ме стално из ноћних мора све сам мислио да сан ме вара и спас да доноси једино зора. Кренух на пут, непознат, далек да нађем извор несаних ноћи, да решим једном, али за навек, куд срце вуче - где морам поћи? Косово беше циљ мога пута тамо ме поведе душа и тело кренух к'о путник који не лута коме је познат и крај и село. Угледах цркву из снова мојих пред њом је стража, то ме зачуди, са војском неку реч прозборих кажу да чувају цркву од људи Какви су људи што би да сруше лепоту ову из средњег века имају ли они бар мало душе знају ли каква их судбина чека? Пред мојим очима пукло село око њега свуда бодљикава жица к'о да га нешто за век проклело и људе у њему згрчених лица. Гледај Европо, завриштах тада погледај свете ту правду нашу докле ће овај народ да страда, а други и даље оружјем машу. Изнад те туге, изнад те жице, осетих поглед који ме тражи угледах познато дечије лице које ме ноћу сновима блажи. И приђе мени кроз жица сплет, загрли ручицом око врата то божје биће, небески цвет, прозбори нешто: "Тата, тата". А срце моје к'о лудо скаче, шавови хоће да попуцају, шта ли те речи њему значе да ли се можда препознају? Нисам ни хтео ал' моје руке кренуше к њему некако саме то дете нежно, о моје муке, беше к'о зрачак из љуте таме. Жена из снова дојури с врата, из оног истог дворишта преко, "Милане сине, то није тата, он је на небу негде далеко. Наш Јован сине Косово чува заједно горе с Лазаром светим чујем га увек кад ветар дува, тебе кад гледам њега се сетим." Стојимо тако, жица нас дели, а срце спаја љубављу истом, и свет је застао, управо цели, заустављен божанском искром. У повратку мало застах по страни задивљен, поносан и препун среће, док Јован и мртав Косово брани, Србима га нико одузети неће. Од јуче ја сам Петровић Јанко, рођењем Немац, Србин по вери, написах ово јер желим жарко, истину да сазнају светске звери. Од стида мало да погну главу, злочинце казне - добро их знају, жртвама српским да одају славу, имена њихова вечно да трају.

Много ми се допало како овај човек говори: http://www.youtube.com/watch?v=wXNskbBhcjM

Можда ко тачно одговори добија негативне поене...

Мене је срамота од ових што се сваки дан извињавају што су Срби и што их је срамота што су Срби јер ето замислите десило се и у нашем народу да има будала. Па људи то је класичан етнофилетизам . Зашто би мене било срамота ако је нека српска будала нешто урадила ? Сем ако нисам обоготворио своју нацију ?!!

Mozda bi jedan text moje supruge mogao biti dodatak Briznost Ja sam umoran da bih bilo sta rekao...koliko me ubija indiferentnost ljudi...

Не знам да ли је ово било на форуму...?

Vladika Banatski,u fiakeru.

Господе, Боже, који си прави Пут, Истина и Живот, смилуј се на Виолету и буди јој сапутник на овом путу. Сачувај је од искушења и помози јој да се врати у здрављу душе и тијела. Јер је Твоје Царство и сила и слава Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у све вијекове! Амин

Хвала Господу, благослов је мир који си душом вођена отворила двери срца за Сина божијег, Браво Биљана, браво!Слава Богу. Успела саи , успела.

Од како сам се вратила из Цркве, размишљам да ли да ово што ћу рећи напишем или не! Хтјела сам ово сачувати само за себе, али на крају сам ипак одлучила да напишем, као неку врсту подсјетника, себи самој! Да ми се не би десило да заборавим! Код нас Литургија почиње у 9.30, али ја некако волим отићи и прије девет! Не да бих била прва, него, једноставно, волим се припремити прије почетка Литургије! Волим кад се у миру поклоним пред иконом и, једноставно, волим тај осјећај припремљености пред Литургију! Имам осјећај да када би дошла у 9.25 не бих имала времена за све то! А дешавало се и да закасним, па ми је све некако изгледало збрда-здола! Тако сам и јутрос! Устала! Спремила се и с Божијом помоћи кренула у Цркву! Наравно, све сам на вријеме стигла да обавим и стала у ред за исповијест вртећи своју бројаницу у руци и (у себи) изговарајући молитве! У то и о.Душко дође и поче са исповиједи! С обзиром да је било заиста јако пуно причесника ове недеље, почео је и прије него је почела Литургија! Како сам била међу првима за исповијест, о.Душко ме исповиди и ја умјесто да се вратим међу вијерни народ и да очекујем почетак Литургије, ја одем на балкон Храма! Ту иначе појем са хором, али пошто сада имамо "малу љетну паузу", на балкону сам била сама! С тим разлогом сам и отишла горе! Да бих била сама! Знам ја да је Литургија заједничарење у молитви и да је то што сам се ја издвојила од осталог вијерног народа, можда и вид себичности, али у том моменту ми је управо та самоћа на балкону, можда била и потребна! И почиње молитва; "Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова" и онда она два појца која су стајала доле за пјевницом и чији су се гласови утапали један у други тако милозвучно додаше; "Амин"! У том моменту мени само једна мисао кроз главу прође; "О, Боже како то лијепо зазвуча"! Никада нисам толико лично и толико срчано доживјела тај сами почетак Литургије! Имала сам осјећај неке огромне топлине у срцу! Као да су ме управо те ријечи прекриле и омотале се око мене и кроз мене! Предиван осјећај! Неописив! Литургија иде својим током! Чујем је! Радосна сам! Осјетила сам потрбу да клекнем и то сам и учинила! И даље је тај осјећај уз мене! Вртим ону своју бројаницу! Слушам Литургију! Слушам је са срцем! Доживљавам је! Не знам како, али ту је......у мом срцу! У једном моменту у себи шапнем: "Хвала ти Господе, што мене недостојну, удостоји овог осјећаја"! Остала сам да клечим до краја Литургије, која ми се чинила као да је трајала свега пар минута! Некако ми је прекратко трајала (без обзира што је трајала као и иначе; сат и по до два сата)! Некако сам хтјела још! Устанем полако на ноге и лаганим корацима кренем доле да се причестим! Све ми некако изгледа другачије! Много другачије! И свештеник, и људи и Црква......све ми некако одише посебним бојама, мирисима.....ма све је предивно! Још увијек сам под утиском тих првих свештеникових ријечи којима започиње Литургију! Толико љепоте, снаге, љубави.....у само једној реченици! Предивно! Господ је уистину велики!