Најбољи чланови

Ово је пост на води:

Баш "чудна" ова поплава таквих информација у време прве недеље Ускршњег поста. Прво "истинитија" верзија Библије, па онда разне скаредности, па онда напади на Цркву, па онда се она сликала гола са крстом на гаћама, па онда учитељ веронауке педофил, а ево га сада ово. Шта ли ће све до недеље да се деси? А шта тек до Ускрса?

То је нужна последица негирања личности беба у мајчиној утроби,свођења нечијег права на живот на арбитрарне и флуидне категорије индивидуалних искустава.Постоји реална опасност перфидне али константне редукције права на живот.

Ма све је то кул, али ипак ми се чини да би мало традиционалнија варијанта била прикладнија. Наравно, укуси су релативна ствар

Ček da se pripremim 1319_womens 1327_womens

Produžili nam štap i povećali šargarepu 0102_laugh

Ko jos koristi argumente u svadji.....

Пронашли Христов гроб? Празан?! Hristos vaskrse

Заиста бих много тога могао написати о "препорукама" наведеним у овом тексту, али обзиром да пише да се ради о "представнику" - особи "н", Московске патријаршије, као и да не видим нигде сагласност Московске патријаршије са текстом и "аутором", стекао сам утисак једнак као кад прочитам умовања "силних" верских аналитичара код нас, које већину не познаје ни њихов парохијски свештеник.... Моја препорука о овим "препорукама" је, прочитај и заборави .

А мени се, да будем искрен, ич не свиђа... Црквица је сасвим ОК, али кров је грозан...

Коза. Доза. Лактоза. Неуроза. Фар од воза. Кисела боза. Покојни Тоза. На екс попијена лоза. Велики празник мимоза. Заоставштина Јосипа Броза. Чудан споменик, још чуднија поза. Преварант из Земуна, чаробњак из Оза. Квака. Жена лака. Жуљеви сељака. Проваљена стара цака. Невероватно надарена сврака. На клупи седи замишљена бака. Ухапшен човек на основу отисака. Најтежи је бол када боли припитог Пољака.

Фотограф под псеудонимом MondayMonday http://2photo.ru/ru/post/27258

Е, људи, која је суштинска разлика између тога и абортуса? Цура је само довела ствар до логичног завршетка. Зар не? Барем из наше перспективе. Страшно је. Али ни абортус није ништа мање страшан, само се тако чини

Tu je, malo gleda - malo piše možda manje, možda više. I dok spava da li diše? Nešto novo ili kliše? Krv donira il je siše? Smrdi li il miriše? Ćuti jako, vrišti tiše!

Кад будем имала мало више времена убацићу још неколико рецепта. хороший аппетит calabrc Пире од мешаног поврћа brokoli 200гр кромпира, 200гр шаргарепе,200гр плавог патлиџана, 200 гр целера, 4 паприке бабуре, 2 већа парадајза, 2 кашике сушеног зачина,со. Налити водом да поврће огрезне (кромпир, шаргарепа,плави патлиџан и целер),додати паприку,парадајз и сушени зачин. Посолити по укусу и кувати. Кувано поврће испасирати. Гулаш од свежих печурки brokoli ½ кг свежих печурки, ½ кг кромпира, 3 главице црног лука, 1 шаргарепа, ½ кг сецканог парадајза, ½ кг сецкане паприке, 1 љута папричица, 1 веза першуна, со, бибер, сушени зачин. Печурке, кромпир, црни лук и шаргарепу ситно исецкати, прелити водом,па додати парадајз и паприке и кувати на тихој ватри око 20 минута. Додати сушени зачин, бибер,љуту папричицу,сецкани першун и посолити по укусу. Паприкаш од свежих печурки brokoli ½ кг свежих печурки, ½ кг кромпира, 3 главице црног лука, 1 шаргарепа,2 кашике гриза, 1 љута паприка,1 веза першуна, со, бибер, сушени зачин. Печурке, кромпир, црни лук и шаргарепу ситно исецкати, прелити водом и кувати на тихој ватри око 20 минута. Додати сушени зачин, бибер,љуту папричицу,сецкани першун и посолити по укусу.

Pomocu DNK roditelja....

U potpunosti se slažem. Nema gore stvari nego kad se u 21. veku grade objekti iz srednjeg veka. Svako doba treba da napreduje i da ima i svoja arhitektonska rešenja, a stari objekti treba da se čuvaju i održavaju. Ovaj projekat mi se sviđa i lepo si ga opisao.

Фантастично је кад архитекте хвале пројекат, а они који се у архитектуру разумеју колико и чобан са Динаре у квантну физику пљују... Лепота Богом дане слободе.

Хвала вам, мало пре сам добила ЖРУ мејл, па сам само хтела да похвалим и изглед и техничке могућности (које још нисам све "проучила"), актуелност тема, као и ниво комуникације што се тиче међусобног уважавања чланова форума. Заиста, све похвале. :rolleyes: !

Покајање није бесмислено, али је крајње неизвесно и несигурно, јер педофили углавном не доживљавају своје поступке као злочин, нити као противприродно, нити као блуд. Међутим, евентуално покајање починиоца оваквих злочина је слаба утеха жртвама. Деца целог живота носе последице.

Такође као архитекта могу да кажем да је пројекат, тј. модел интересантан и лепо уклопљен у непосредно окружење, даје ново виђење сакралне архитектуре. Прави празник за очи! Црква је светла, чиста и лепа у својој једноставности, као и симболици. На сајту пројектног бироа можете да видите и остале приказе: http://maket.abtb.ru/pariz.html А што се тзв. покрова тиче, не треба да вас брине: на моделу он сјајно изгледа и архитекте се често служе таквим детаљима да објасне своју идеју у симболичком смислу, не мора да значи да би се тај сегмент пројекта нужно реализовао. Е сад, питање је да ли је градоначелник Париза против градње цркве јер му се она као објекат не допада (субјективно), или му се не свиђа идеја да се гради православна црква? Што се тиче овог првог, па и Ајфелова кула се мало коме свидела у време кад је саграђена...

A za to treba strucnost .... Ako su oduzeli decu mora da postoji resenje po kome su to uradili. Ako postoji resenje u njemu postoji i OBRAZLOZENJE zbog cega se donosi takvo resenje. Ako sve to postoji lepo se procita i objavi a ne sakriva kao Ahmadinedzad nuklearna postrojenja.

van posta je zaglupljivanje dozvoljeno

Жељко, твоји коментари су смешни, неотесани, игнорантски и параноични. Чудим се томе, а и питам шта од школе ти имаш завршено кад доносиш овакве закључке. Тања, очигледно да људи у целом тексту виде само шта њима одговара.

Kao arhiteTKa mogu da kazem da je ovo vrlo fino izvedeno i osvezavajuce...

A meni je vec muka od nasih novosagradjenih projekata za crkve "ala Pedja Ristic" ; ovo mi se svidja; drugacije je, neobicno, moderno a opet u ako je pogledas iz prve znas da je ruska crkva. A gradonacelnik neka se napije od muke

DUŠA,DIDA,TAŠA,TANJA,MARTI,SIĆA,MAGDA,NIŠI,OGI,JESSY...

Sa svima koliko vas ima

Драга Иси. Најпре да ти честитам почетак Часног поста. Да ти је срећан и благословен. Да издржиш колико ти могућности дозвољавају у духовном и здравственом смислу. Одлучила си се да постиш дуже на води. Свака част. Да те Бог укрепи и помогне у науму. У данашњој ''Политици'', као додатак имаш диван кувар посних јела. И то из Патријаршијске кухиње, па рецепти чувене монахиње Атанасије Рашић из манастира Рукумије, па рецепте јела из Хиландарај и са Старе планине. Желела бих да те охрабрим и да ти кажем да скоро све што куваш мрсно од поврћа можеш да куваш и на води. Али, додај млевене орахе који ће да ти надокнаде јачину. У сарму обавезно, у ћувеч, и слична јела. Прави често компоте од јабука,крушака, сувих шљива. У води од компота можеш да скуваш пудинг, и да буде укусан. Можеш да правиш и све пите, слане и слатке уз додатак млевених ораха, уместо уља. Сад ово што је по мени најважније. Мени је јако важно било да идем што чешће на литургију, и то недељом посебно у неки од наших манастира где обавезно након службе буде и ''агапе'', трпеза љубави, након службе је то заједнички оброк монаштва и верника. Сва јела која се ту поједу су најслађа на свету. Обично иде посна чорба, салата и посно јело. На води, или на уљу ако је разрешено.Недељом је обично на уљу. Када пробаш та дивна јела, можеш да замолиш и за рецепте. Онда почињеш да сакупљаш из кувара и пријатеља рецепте, и дођеш до тог степена једног дана, да ти све иде од руке што се тиче кувања, и сва ти храна буде слађа него мрсна. А онда ту је и молитва и смирење, и пре свега литургија, без којих је јако тешко, веруј ми постити на води, и уопште постити. Овде код нас на сајту, у женском кутку, имаш манастирске рецепте и посне рецепте, па можеш одмах неку идеју да покупиш. Срећно и благословено драга сестро.

Вода+фида+вегета= супа са фидом на води

Desperate song Тридесетопостотни гонг иницирао је овај сонг. Гладне сенице на прозор лупају сада хлеба кљуцају лети глисте чупају. Стари друже убимо лоше мисли које око нас круже. Кале господар времена Рале ћелав од чела до темена. Као основ мога истинског бића лепрша у души божанствени Сића.

Седам дана на дестилованој води и еденском ваздуху... 0202_238

О пијанству без пића о радости без покрића учио ме Лепи Сића. Тврдио је није геј да је пољубац с мушкарцем океј пољубио ме и рекао: од сад се увек смеј. А мени није било до смеха на корак од содомског греха. Медицинска сестра је размакла завесе у собу је утрчао дан и ја разумех да то беше сан. Од сада на игнор Сићу не ваља да га овако сањам па се склањам. Хвала на пажњи.

Ноћас сам се хрвао са џином. У прво предвечерје са огуљеним штапом и стегнутим лактовима изјашио је пред мене у неком медитеранском фазону са побеглим летом које му је висило по бради.

Добих ово писмо са молбом да га објавим у потпуности на форуму и поделим са нашим драгим члановима и гостима сајта. Верујем да ће Вам много значити ово што ћете прочитати. Пречасном оцу Ивану уреднику православног сајта „Живе Речи Утехе“ Најпобожнији саслужитељу, оче и брате, радост ми је што могу да ти се обратим овим писанијем. Редован сам посетилац сајта ЖРУ, још увек немам храброст да се улогујем и активно учествујем на форуму, али даће Бог, има времена. Сајт је веома лепо литургијски осмишљен, пун је ствари које живот значе. Човек пратећи сајт и форум може да добије пуно корисних информација, да размени своја искуства са другим црквеним људима и да узраста у правим вредностима. Сајт упућује на Христа, што је основни смисао његовог постојања. Овим писмом бих хтео да скренем пажњу форумаша на једног дивног старчића који је до пре неколико година обитавао у икони царства Божијег – Литургији, а имао сам велики благослов да га познајем. Упознао сам га на једној Литургији у Александровцу где сам на парохији. Док сам служио, чуо сам његов звонак глас како одјекује са певнице. Низак, пуначак и очију пуних суза док је Литургија трајала. Литургија је текла мирно, молитве сам читао гласно. Пришао је да се причести.Мој први сусрет са њим.Лицем у лице. Христос посреди нас.“Тело и Крв Христова.“Одговорио је „Амин“ кроз сузе и примио Христа. После Литургије је пришао и рекао „Благослови,оче. Ја сам Живан, родом сам из Александровца а живим у Божевцу. Хвала за дивну Литургију. “Сузе су му текле низ образе.“Нарочито хвала за молитве које си читао гласно. Сада ми је потпуно јасно зашто треба да се стално причешћујемо. Данас ми је Литургија била некако пуна.“ Деда Живан је из побожне породице. Брат му је редовно певао за певницом, сестра му редовно долази у цркву, други брат пева за певницом у једној београдској цркви. И њихова потомци су побожни и редовно долазе на Литургију. Деда и отац су му били монаси у манастиру Витовници. Сахрањени су са северне стране цркве, гробови поред оца Тадеја. Сваки сусрет са њим ми је био непоновљив. Волео је Бога. Приметио сам када год би причао о величини Божјој,плакао би. Тако би Богу захваљивао. „Мој оче, када сам био у војсци,било је тешко време. После рата, комунисти ти не дају у цркву .Одвраћају. Ја се не дам. Мојој сестри на Велики Петак учитељ угурао у уста комад сланине. Да је омрси. Бог да му опрости што се подао ђаволу.Тешка времена. У војсци сам служио у морнарици.Три године на броду.Када год сам долазио кући на одсуство,носио сам униформу.Белу,са златним дугметима. Где год кренем сви гледају у мене.Дођем кући и право у цркву.После службе пред портом ме чека полиција да ме приведе у кућу-станицу полиције у којој сада живиш.Узели су је комунисти од Цркве да би могли из куће да прате ко долази у цркву.Одвраћали су ме да не долазим у цркву,да ћу у војсци имати проблема.Кажем ја,нека.И већи од мене су страдали па ко сам ја да не страдам.Нису ми могли ништа.Јуначки сам се држао.И тако три године.Сваки долазак у униформи,правац-полиција.Хвала Богу.“ „Знаш ли ти оче, када сам требао да се оперишем,шта се десило?Молим ја Бога да води лекареву руку да ме добро оперише.Сетим се ја,па добро наоштрим нож.Када сам стигао у болницу,ставим га под јастук.Када је лекар дошао да ме упозна са током операције ја извадим онај нож и кажем: ево ти докторе овај нож,добро сам га наоштрио,па кад сечеш да мање боли.Доктор се насмејао и рекао ми:Живане,не брини Бог је и с тобом и са мном.Операција је добро прошла.“ Када год бих разговарао са њим,а волео сам дуге разговоре са њим на крају би увек рекао:“Оче,опрости,грешан сам човек и незгодан,ако те нисам сада увредио,други пут ћу сигурно.“ „Оче,много волим Литургију.Много волим да се причешћујем.Некако после причешћа будем лакши.Знам да Христос узима моје грехе.Како сам почео да се често причешћујем,трудим се да га пуно не оптерећујем собом. Једанпут одем ја на Литургију у манастир Рукумију,код оца Симеона.Знамо се одавно.Служи отац Симеон полако,певница лепо одговара,складно,црква пуна народа.Као у рају.Изиђе отац на двери са путиро и каже:“са страхом Божјим и вером приступите!“Срце ми се угреја да приђем.Видим нико не прилази,а чаша покривена.Ја приђем.Позвао је.Станем пред њим а он ће:“ Живане,зашто си пришао?“Позвао си оче.“Како сам позвао?“Рекао си приступите,и ја сам послушао.“Не можеш да се причестиш,није пост.“ Оче, због тебе сам пришао,да не би лагао.“Како да не бих лагао?“Тако оче што ћеш после да кажеш,ми који смо примили Божанске дарове заблагодаримо Господу,а сам си их примио,што не кажеш:ја који сам примио...Поћута отац Симеон и причести ме.Добар је то човек.Велики молитвеник.“ Када год бих га питао како живи одговарао би да живи много добро.Да му је Бог све дао.Да нема нечега на свету што му није дао.Живот и породицу, њиве и виноград,ваздух и цркву и све. „Мој зет је био комуниста.Ћерка га заволела.Стид је било да ми каже да је некрштен.Ја јој кажем:нека ћерко,нека је он добар човек,а за друго ћемо лако.Бог ће све да уреди. Родише ми се унучићи.Ћерка и ја их тајно крстимо.Да зет нема проблема на послу.Ни он није знао.Једно вече седимо зет и ја и разговарамо.Он каже: “Тасте,хтео бих да се крстим.“Сада?питам ја.“Сада.“Зовем ја мог доброг свештеника божевачког.Било око 9 сати увече.Мој зет хоће да се крсти. “Сада?“Сада.“Бре Живане да оставимо за сутра?“Не оче,сада сам га упецао.Можда ми сутра побегне.И крстисмо га. После неког времена зет ће“Тасте,хтео бих да се венчам у цркви.“Опет ја зовем мог свештеника и венчасмо их.“Тасте,децу да крстимо?“ Е зете,деца су ти крштена и причешћена без твог знања.“Тасте,хвала Богу и теби.“ Зет ми сада не пропушта Литургију,пости и причешћује се.Велики је Бог!“ Најтежи сусрет са деда Живаном је био када му је син умро.Био је електричар.Умро је радећи на бандери.Добио је инфаркт и висио на жицама пар сати док се нису изређале све службе:хитна помоћ, полиција, ватрогасци, електричари.Све је то деда Живан преживео. На дан сахране ишао сам ка његовој кући.Приметан је био велики ред људи са свећама и цвећем у рукама.Било је и више свештеника и монаха.Још издалека дотрчао је до мене деда Живан и узео благослов.Изјавио сам му саучешће и он је рекао:“Слава Богу оче.Када сам видео свог сина како виси на бандери,помислио сам како је било Светој Богомајци када је гледала свог Сина како невин виси на крсту ради свих нас.Па рекох ,о Господе да ти и ја нешто принесем.“Како су ме његове речи потресле! Молио је да опело служимо на српском.Каже,хоће сваку реч да разуме. Послушали смо га.Стајао је прав као свећа и молио се.Видело му се то у очима. Када је умро нисам могао да одем на опело.Сахрана је била на Светог Максима Исповедника 3.фебруара.Служио сам Литургију у Костолцу,а после тога сам имао обавеза у својој парохији.Стигао сам да његовој сестри,која је пошла на опело, дам дрвени крст да му стави у руку.“За крст се борио целог свог века“рекао сам.Крст је био умотан у целофан. Целога дана сам мислио и молио се за њега.Увече сам свратио до његове сестре да питам како је све протекло. „Оче,ставили смо му крст у руку како си рекао.Када сам се одмакла од њега,помислим зашто нисам крст извадила из целофана,да га извадим па да му поново вратим крст у руку.Када сам хтела да га извадим из руке,нисам могла.Мој брат је склопио прсте и стегао крст тако да није могао да се извади.Тако смо га и сахранили.Божје чудо оче.“ Ово је оче Иване оно што сам хтео да поделим са твојом љубави о једном дивном побожном човеку од кога сам пуно научио.Молим те помињи га у својим молитвама.Он ће нас сигурно пред Господом. На св.Луку апостола свештеник Бобан Ристић 31.октобра 2011.г.

http://www.njuz.net/...vropskoj-uniji/

Ali bez sale, jednom mom prijatelju, svesteniku, dosla zena, bleda ko krpa, 2. dan od pocetka posta, i kaze "oce, molim vas, jel mogu bar hleb da uzmem, ne mogu vise da pijem samo vodu!..." :blink: ... A pop, siroma, samo sto se nije slogirao kad je cuo, odma` joj postavili sto da se najede ko covek, pa joj posle objasnio sta je to post na vodi.

Мени су некако најтоплије а истовремено и најлепше мале цркве у српсковизантијском стилу.Као црква Лазарица....Не знам,могуће да је сваком најлепше оно "његово",познато...

Ево мало реалнијег приказа будуће руске цркве у Паризу: Не изгледа тако лоше. Права мала оаза... само овај кров да не заклања много небо... http://www.homecreat...sade-arch-sarl/

Параноичност није мера православности.

О чему ти причаш? Зар вас не зовемо македонцима? Зар не зовемо вашу државу Република Македонија? Зар ви сами себе не зовете македонским именом? Нас србе, хрвати (а има и других), упорно називају србијанцима, босанским србима, хрватским србима, војвођанским србима, косовским србима, одбијајући да нас називају срби. Јер покушавају да створе разлику о томе ко смо и одакле потичемо (мислећи да ће нам тиме наудити). А то је потекло од њихове политичке и интелектуалне елите (ово је заиста показатељ интелигенције те елите). Али ми се на то уопште не обазиремо. Нити ми њима додајемо неке придеве испред имена. Ми знамо ко смо и шта смо, и то нам је довољно да као народ српски постојимо, док је то Божија воља. Проблем коришћења назива у имену цркве имате са грцима. Наша помесна црква прихвата да ви имате назив МПЦ, али не може да натера друге да и они то прихвате. И уместо да се прихвати да се назив МПЦ користи као унутрашњи, да се у комуникацији са грцима користи назив ПОА а да се назив МПЦ користи ван комуникације са грцима (па да се са грцима преговара о њиховим замеркама на назив МПЦ), актуелизују се стари и проналазе нови разлози да би се у расколу остало. А схватање да зато што није испуњена жеља за званичним називом треба остати у паклу раскола (!) показатељ је не само недостатка црквености, већ пре свега гордости расколничке јерархије, да се покаје за сопствени грех (раскола) и избави од вечне осуде и себе и народ. Ти кривицу за раскол пребацујеш на оне који неће да испуне ваше жеље. Овако испаде да је сав православни свет отерао македонски народ у раскол и да му не дозвољава повратак у Цркву Христову. Испаде да су људи изван Македоније направили прогон Архиепископа Јована и ПОА у самој Македонији? Трагично јесте што у мојим речима (против раскола и његових погубних последица) видиш напад (на себе и македонски народ) и одбрану како ти рече: "незнам Кога" (оно што сам бранио јесте јединство Цркве Христове и да ван заједнице са другима, нема спасења)!

Семенке, кикирики, суве шљиве, црни хлеб, со....ма, лепота. Тај осећај да не мораш да мислиш на храну, то ти је права ствар - слобода.

Milane nisi nešto izgleda razumio jer ja sam čitao uglavnom većinu tih stvari što si naveo i slažem se s tim da je pogrešno zabranjivati pričest ali šta učiniti kada tako nešto doživiš. Dići nekakvu pobunu kod mirjana? Pokušati na sve načine napasti i smijeniti vladiku? Preseliti u neki drugi grad kod nekog drugog vladike? Sve se to pokazalo suludim osim smirenja u iskušenju koje te zapalo. Svetitelji su nekada sebe prodavali u roblje da bi druge izbavili iz ropstva, i to je bio zakon srca to ne piše ni u jednom tipiku da ti je to obaveza činiti. U tom robovanju oni su se pokazali sveti da su to i njihovi gospodari vremenom uvidjeli i po Božijem promišlju ih puštali. A svo to vrijeme u ropstvu oni nisu imali ni liturgije ni pričesti niti kakva svoja prava osim ispunjavanja volje gospodara, i služili su gospodare kao da služe Gospodu i meni se čini da je to Gospodu bilo milo. Smirenje i ljubav su iznad svega. Dans je došlo vrijeme nekih novih fariseja i zakonodavaca i toga se treba čuvati jer i Gospod je rekao da se zakonom još niko nije opravdao.

Oбичан дан. Недоумица. Ипак, интерфон звони. Сточић је постављен. Депресиван је. Као да само он не зна ко је. Каже, разболео сам се од тебе. А пије лекове одавно. Одлази.

Револт, душо, то ти је Класичан револт Због најгорег ручка у Повијести кршћанства. Не можеш зблебати на сто шарана Од пет дана, подварак од седам, Пребранац од, такође, пет, И очекивати да то није Најгори ручак у повијести кршћанства. Ако је пост, није казна, Чула су се са стола добацивања разна. Хвала кулинарима, хвала домаћицама, Хвала свима који смо сведоци били Најгорег ручка у повијести кршћанства. А сада, свако на своју страну, Ко хоће клот лимунаду, ко соду бикарбону, Ко пепси колу, ил какву утеху у стомачном болу. Најгори ручак у повијести кршћанства. А ако нешто може бити горе од овога ручка То је песма ова.

Lepotom nedostižnom Istinom i Tvari osvećenjem, Uspevaš svagda Rečima živim i telom Gospodnjim I mene bednog da uzvisiš. Jadno li je u Adu u kom za Tebe ne znaju! mocart 4869

Закључак из игуманове беседе:Држати се по старом значи и страдати по старом.То значи поновит нам се Косово,Солунски Фронт,Сремски Фронт и све остало што нам се догоди.А Бог не жели смрт грешнику,но да се обрати и жив буде.Исус рече:Он своме господару стоји или пада. Значи држати се старог као пијан,обавезно падамо, а држати се за плот,још је горе,јер ће пас из дворишта да ме уједе за руку и још ћу горе пасти.Зато учинимо неке промене,вратимо се Божијим наредбама и нашој литургији која нас стално позива:Сами себе и један другога Христу Богу предајемо.Има и свештеника који на брзину заврше литургију и одмах испред црквених врата запале цигару.То је ситница,али је штетно и по тело и по душу,а све оно што је штетно према ономе што Бог створи,од сатане је.Само треба то видети и разумети.Исус рече:Који хоће међу вама да буде први,нека буде свима слуга.Погледајмо ове наше,сви се боре да буду први,а нико не обећава да ће бити свима слуга.Нико не признаје свој грех,но свако криви другога,као што учинише наши пра родитељи.То сатана и хоће,мржњу и раздор.Ако се не оставимо сатанске науке и окренемо се богу,не опростимо свима и признамо свој грех,тешко ће нам бити боље,јер видосмо и ово чудо што год беху ове људске санкције јаче,ми све више слависмо разне наше обичаје,разбацивасмо се више но што беше потребно,јер Бог беше са нама,али ако Бог допусти сатани да нам удари санкције,онда ће мо морати да молимо ,али са великом муком.Исус претрпе за нас све што је требало да претрпи и нама остави себе и литургију да би ми уз појање литургије,мирис тамјана и причешће очистили се од греха,сами себе и један другога,али ако хоћемо,а ако нећемо Бог допоусти сатани,он нас изведе на бојно поље,па уз мирис барута и рику топова проливањем сопствене крви /мученички/ опет један другога Христу Богу предајемо,само ето,на други начин.Кад све ово видимо,зашто човек не изабере оно што је боље,лакше,Божије наредбе,па да ужива и овога света и онога,но се држи сатане,па се мучи целог живота на земљи,а и горе Бог зна како ће бити.Нађох се једном у прњавору пре ове несреће.Идући градом наиђох прво на католичку цркву.Видех неке старе људе седе испред,па их упитах:Кад почиње миса.Одговорише ми:Неће бити овде,наши су сви у православној цркви,тамо ће бити велика прослава,освећује се обновљени храм.Упутише ме тамо.Успут прођох поред џамије.И тамо ми исто поновише.Кад стигох тамо,већ се био окупио народ да дочека Владику Јефрема и много верских представника.Кажу да у том граду има много вера.И сви дођоше на прославу и после освећења речеВладика:На литургију ће ући прво представници,а остали колико могу.Ја као непознат уђох са њима и бејах до певнице.Имадоше и столице,али не седоше, остојаше сви целу литургију.И после опет рече Владика:Сада сви за трпезу. Трпеза је спремљена за све.И заиста беше највећа трпеза коју сам видео.И кад би молитва видех да се мало њих прекрстише православно, више беху други.И кад седосмо беше таква тишина да се могао чути само звекет ножа и виљушака.И ту видех испуњену заповест:Љуби Бога свога и ближњега свога.И одржаше беседе више њих.И сви беху задовољни,захваљиваше једни другима, и градоначелник рече:Најрадији сам када вас видим овако све заједно,верујте свако своју веру онако како хоћете,али да живимо заједно.Наш патријарх једном рече:Нисмо могли да бирамо где ће да се родимо.Ја сам православац,јер ме роди мајка православка,а моја је мајка најбоља на свету,зато је и моја вера најбоља,а да ме је родила нека друга,ја бих био такав. Зато треба разумети један другога,али има и оних који не поштују своју мајку,ни веру.За њих се треба молити,да Бог не допусти сатани да нам помоћу њих чини зло,јер не могу ништа без Божијег допуштења,а Бог допушта само због наших грехова,јер видимо и ово да наша деца дуго у ноћ скитају,а по дану спавају.И чудимо се зашто толико непослушање,па и дрогирање.А где смо ми као родитељи да укажемо да је грех и у невреме спавати.Зато вратимо се Божјој науци и испуњавајмо нови завет да би нам било боље Ако живимо по старом,по старом ћемо бити и чишћени од наших грехова.