Некатегоризовано

Кад полази “последњи воз” за љубав?

За искрен партнерски однос су потребни зрелост и храброст
“Једино сте ви неудати од свих пријатељица? Не губите наду јер никад није касно за љубав…”

Миланка има 58 година, разведена је и живи са две одрасле ћерке, које имају 30 и 35 година. Потражила је моју помоћ због осећања кривице које је мучи. И велике срамоте. Заљубила се, „клецају јој колена“. Срећна је са човеком којег воли, али везу држи у тајности и не дозвољава себи да у свему што јој се дешава ужива. Зашто? Срамота ју је јер није више млада, срамота ју је јер су њене ћерке саме, без партнера, срамота ју је јер је толике године била сама, а сад се појавио неко ко је у њој пробудио емоције које никад није имала, за које је мислила да постоје само у романима и у филмовима.

Постоји ли најбоље време за љубав?
Социолошка и антрополошка истраживања одговарају на ово питање објашњавајући да се заљубљујемо и одлучујемо за брак најчешће између 18. и 30.године. Природа је удесила да су жене тад најплодније за остваривање потомства. Данас се та граница значајно померила због тога што се и жене образују и стичу каријеру, тек касније рађају. Али шта је са емоцијом, са задовољавањем потребе за љубављу, потребе за тим да пружимо и примимо љубав ? Психологија даје одговор на то да НЕ ПОСТОЈИ НАЈБОЉЕ ВРЕМЕ ЗА ЉУБАВ. Прави и искрен партнерски однос захтева велику храброст. У партнерском односу наши највећи страхови и несигурности избијају на површину чинећи готово немогућим да се препустимо другој особи, да изградимо однос пун поверења, у којем ћемо се отворити и показати своју рањивост. У младим годинама често нисмо свесни , ни спремни за овакав однос. Оно што нам је потребно у односу кад имамо 20 година је потпуно другачије од онога што нам треба у тридесетим, педесетим. Или касније.

Суочавање са истином
У двадесетим годинама , као да нисмо спремни за суочавња са истином. Не видимо, слепи смо. Физичку привлачност најчешће доживљавамо као емоцију. Нисмо спремни да се суочимо са својим правим страховима , СТРАХОМ ДА НИСМО ДОВОЉНО ДОБРИ И СТРАХОМ ДА НЕЋЕМО БИТИ ВОЉЕНИ. Без обзира на то колико смо самопоуздани, успешни у каријери… свако има ова два страха. Како се они манифестују у вашем животу? Какве проблеме су направили у вашем партнерском односу? Да ли ћутите и избегавате конфликт или побегнете?
Млади бракови често завршавају разводом управо због те површности партнера, због неспособности да зароне дубоко у свој бол. Лепо је пливати на површини мирног мора, опуштајуће . Али шта кад се узбурка? Шта кад таласи постану тако велики да је немогуће одржати се на површини? Многи одлуче да се искрцају, изађу на суво. Некад је добро дубоко заронити и у тој дубини пронаћи скривену лепоту. Разумевање ова два страха и код себе и код партнера је неопходно да бисте остварили добар однос. Године нам доносе искуство и сигурност, спремност да се позабавимо својим болом. За то је потребна храброст. То не значи да се не плашите, напротив ТО ЗНАЧИ ДА СЕ ПРЕСТРАВЉЕНИ од свега , али да не одустајете.

Друга страна љубави
Миланка са почетка приче је имала храбрости да потражи помоћ и да се ухвати укоштац са својим страховима. Уронивши у непознато , упознала је ону другу страну љубави за коју је мислила да не постоји. Прихватила је себе искрено , са свим недостацима и почела да креира диван однос са новим партнером,без обзира на године. Дала је својим ћеркама најбољу могућу лекцију, а то је да НИКАД НИЈЕ КАСНО ЗА ЉУБАВ. Без обзира шта вам кажу родитељи, пријатељи, часописи… што вам препоручују да се удате/ ожените до 30. и имате децу до 35. јер љубав вам се може десити кад најмање очекујете. НИКАД НИЈЕ КАСНО ЗА ЉУБАВ чак и кад сте много времена потрошили на грађење каријере и нисте имали времена за остваривање партнерске везе. Увек постоји могућност да сретнете праву особу која ће имати разумевање за ваш посао. НИКАД НИЈЕ КАСНО ЗА ЉУБАВ, чак и кад сте једина неудата од свих пријатељица и још увек не пристајете на мање. НИКАД НИЈЕ КАСНО ЗА ЉУБАВ, чак и кад сте много пута били разочарани и остали без наде.

„Најлакше је волети особу која је увек позитивна , па и у најгорим ситуацијама. Особу чија је снага у спокоју и миру са собом, особу која је снажна за друге јер је то потребно у том тренутку. Особу која осветљава као месечина, не пржи као сунце. Особу која увек види најбољеу људима , чак и кад вам се чини да не заслужују да их тако видите. То је особа која увек чини најбоље за оне које воли.“ –Опрах Њинфреy

Никад није касно да постанете оваква особа.

http://life-coach.rs/kad-polazi-poslednji-voz-za-ljubav/