У Србији летње рачунање времена почело је у последњој недељи марта, а завршава се последње седмице октобра, на основу Закона о рачунању времена. Летње рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, код нас је први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је с Европском унијом.

"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком седамдесетих година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе, тако да на северној хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.

ртс

О књизи ће говорити протојереј Стаматис Склирис (Атина), презвитер Вукашин Милићевић, академик Владета Јеротић и аутор.

понедељак, 21. октобар 2013. године у 19 часова

Сала Радија Слово љубве, Улица краљице Наталије бр. 76 (иза Вазнесењске цркве)

Представљање књиге пратиће пројекција икона и фресака оца Стаматиса.

СПЦ

У интервјуу за Пресс РС, владика Григорије каже да међурелигијски односи у БиХ полако али сигурно престају да буду слика политичких односа три народа, а да велике заслуге за то има Међурелигијско веће, које је успело да постави квалитетније облике сарадње.

- Васкрс је празник који пада у време када се природа буди и представља нам се са новим, блиставим изгледом. Тако би требало да и ми, људи, Васкрс дочекамо у новом руху, у руху нове, благодатне и благословене жеље да се смиримо, покајемо и променимо. Да као нови, одговорни и према себи и према Богу и према нашој браћи, наставимо свој живот, заувек одбацујући старог човека мржњом разрованог ума, оног који је заробљен страстима и лењошћу. Будимо нови људи, нови људи окупани и оживљени у Христу Богочовеку, који пострада нас ради, а ми сад поштујмо ту жртву и следимо његов наук – Јеванђеље.

Очигледно је ваш повратак у Мостар допринео бољем заједничком животу сва три народа у овом граду. Да ли већ сада можете рећи да сте успели у идеји „Обновимо храм, обновимо Мостар“.

- Повратак у Мостар јесте био један корак, али тај корак пратило је мноштво идеја, пројеката, добрих жеља и намера. Све те идеје требају и време да би се опредметиле, оствариле. Оно што, до сада, Божијом милошћу направисмо, види се када се дође на Бранковац, али се то треба осолити и присуством људи, повратком Срба у Мостар. Тек тада, када се народ врати, те идеје, обновљени храм, обновљене цркве, школе, куће, домови, па и сам тај повратак у Мостар, добиће свој пуни смисао.

Какав је живот Срба у граду на Неретви?

- Па, то би требало питати њих. Ми, Црква, покушавамо да им тамо живот олакшамо, то јест да и њима и нама та свакодневица буде подношљива. Међутим, како је живети у Мостару, бити Србин у Мостару, треба питати људе, оне који у Мостару раде, школују децу, друже се и живе тај, да кажем, обични, свакодневни живот.

Како оцењујете међурелигијске односе у БиХ?

- Ти односи, полако али сигурно, престају да буду преслика политичких односа три народа и да ми, у Међурелигијском већу, успевамо да васпоставимо неке нове, квалитетније облике сарадње. Ипак, као духовни пастири, морамо да лакше и брже превазилазимо и политичке, а и параполитичке неспоразуме креиране у крилу политичке елите и страних фактора. Чини ми се да то успевамо, јер су наши односи и дубљи и старији, а и, рекао бих, одговорнији од ових цивилних структура.

Један сте од првих утицајних људи који је Дубровнику пружио руку помирења. Да ли су данас Требиње и Дубровник добре „комшије“?

- И за то треба времена. Међутим, више од свега треба воља, воља и жеља да се односи унапреде и да постану, искрено и без остатка, добри. Та воља постоји и с једне и с друге стране, и даће Бог да се једнога дана и Требиње и Дубровник испомажу и потпомажу, као добре комшије, да сарађују, да тргују, да се посећују и односе једни према другима с поштовањем и узајамним респектом.

Да ли је СПЦ могла да учини више да се у свету коначно разбије стереотип о Србима као највећим злочинцима на Балкану, односно, да ли је Црква требало да има активнију улогу у промовисању суштинских националних циљева од тренутка кад је почео распад Југославије?

- То је врло компликовано питање и захтевало би један шири и свеобухватнији одговор који не би био примерен тону и сврси овог интервјуа. Суштина вашег питања је вишеслојна, захтева посебну пажњу и, чак, ако могу да кажем, расправу на ту тему. Не верујем да је пар реченица, па ни пар страна, текста довољно ни да се дотакне одговор, а камоли потпуно и у најширем могућем смислу одговори на то ваше питање.

Познато је и да сте пријатељ са бројним познатим спортистима. Какав утисак је на вас оставио најпознатији Србин на планети Новак Ђоковић?

- Новак је, као млад човек, пуно урадио, постигао велике успехе. На Србе се после Новака другачије гледа. То је огромна заслуга и можда понајвећи успех Новаков. Пред њим је живот. Искушења тек долазе, али познајући њега, његову породицу и његову веру у Бога, надам се да ће и после тениске каријере заблистати као добар домаћин и одговоран, породичан човек.

Колико вера у Бога помаже успешним људима попут Ђоковића, или рецимо, Дејана Бодироге?

- То, опет, треба питати њих. Сваком човеку, био он успешан или полууспешан, добар или лош – Бог је потребан. Сваког човека, без обзира на земаљске кантаре успеха или неуспеха – Бог воли. Божија љубав је безгранична, и мало вере је потребно да се обиље благодати спусти на човека. Људи које сте поменули имају то искуство, осетили су ту благодат, као и, сигуран сам, одсуство те благодати у тренуцима неуспеха. Све је то неопходно, све је то део живота и део нашег живота у Христу.

Велики сте љубитељ фудбала и навијач Црвена звезде. Како оцењујете повратак Драгана Џајића на Маракану и да ли он са својим сарадницима Звезди може вратити стари сјај?

- Видећемо. Спорт, као и култура, умногоме зависи од стања у држави. Слаба држава, ослабљена привреда, тешко може да финансира и помаже елитну културу и врхунски спорт. Надајмо се да ће се и Звезда, као и Србија, успети извући из, чини ми се, првенствено духовног, а онда и материјалног суноврата.

Тешка ситуација је и са ФК Леотар. Ваша идеја о формирању спортског друштва које ће окупити све спортске колективе из Требиња наишла је на одобравање већине спортских радника.

- Надам се да ће моје идеје, као и идеје неких мојих пријатеља, врхунских спортиста који су спремни да помогну, наићи на подршку локалне заједнице и спортских радника. Тешко је помоћи некоме ко сам себи неће да помогне, као што је тешко и сипати воду у суд који је шупаљ. Чини ми се да се наш фудбал и наша лига претворила у ту рупу без дна, која само једе средства, а ништа не даје, не производи.

Извор : Пресс РС, Епархија ЗХиП

ВИДЕО

Kако преноси Ромфеа, сусрет је трајао око сат времена и разговарано

је о темама од општег значаја. Овом приликом је посебно наглашена чврста

веза Цариградске патријаршије са Српском Православном Црквом и српским

народом. После састанка, председник Николић је посетио и Патријаршијски

храм светог Георгија уз пратњу свештенства Патријаршије.

Извор: romfea.com, rts.rs, спц

Рођен је 1964. У Русији. Медицински факултет Чувашког државног универзитета у Чебоксарију завршио је 1988.

Године са највишим оценама. Класичну праксу и постдипломске студије

завршио је на Казанском медицинском институту, а примарну

специјализацију из психотерапије 1989. на Психонеуролошком институту „В. М. Бахтерев“ у Санкт-Петербургу. На институту опште и судске психијатрије „В. П. Сербски“ 1992. одбранио је магистарску дисертацију; исте године борави у Немачкој на стручној пракси из психотерапије.

Од 1992. до 2002. радио је у

неколико здравствених установа, био је доцент на катедри за психологију,

затим ванредни консултатнт Медицинског центра Председника Руске

Федерације, и психотерапеут у Центру за бригу о душевном здрављу „Св.

Јован кронштатски“.

Од 2003. до 2004. учествовао је у

организовању рехабилитационог центра Руског подворја Св. Стилијан на

Кипру, у граду Лимасолу. Током следеће две године (2005-2006)

ванредно је завршио постдипломске студије на Богословском факултету

Универзитета „Лучијан Блага“ у граду Сибиу, у Румунији, са радом

„Формирање хришћанског односа према психичким болестима“.

Од 2005. до данас директор је Института за проблеме формирања хришћанског односа према психичким болестима, где ради и као професор.

Д. А. Адвејев се од 1991. бави формирањем

хришћанског односа према психичким болестима, и разрађивањем модела

православне психотерапије. Држи предавања у Русији и у свету . Више пута

је имао запажене реферате на црквеним конференцијама. Исто тако, са

својим публикацијама и рефератима суделовао је на руским, европским и

светским конгресима психијатара и психотерапеута, био је учесник

светског форума „Дијалог цивилизација“ ( Бахреин, 2008),

са радом о хришћанском приступу психичким болестима. Доктор Адвејев

аутор је великог броја публикација, мултимедијалних пројеката, и,

такође, 60 књига које су, осим на руском, објављене и на румунском,

српском, бугарском, македонском, енглеском, шпанском и немачком језику. (

Укупан тираж објављених књига премашује милион и по примерака.)

Награђиван је бројним наградама, почасним дипломама, његово име унето је

у енциклопедију „Ко је ко? У Русији“ . Одлуком Савеза писаца Русије, 2010. године награђен је медаљом А. П. Чехова „за допринос духовном усавршавању нације“.

Аутор је до сада објавио следеће књиге:

На руском језику

«У святынь Греции и Кипра» (соавтор Я.А.Беседина). Москва, 2011, 128с.; 2012, 192с.

«Как сохранить душевный мир». Москва, 2011, 144с.

«Когда болит душа». Москва, 2010, 2011, 228с.

«Формирование христианского отношения к психическим заболеваниям. Конспект лекций». Москва, 2009, 272с.

«Мысли о женской душе или очерки житейской психологии». (соавт.)

Москва, 2009, 144с.; 2-е изд., 2010, 176с; 3-е изд., 2011; Симферополь,

2012, 224с.

«Нервность: ее духовные причины и проявления». Москва, 3-е изд.,

2004, 256с.; 4-е изд., 2006, 272с.; 5-е изд., 2008, 272с.; 6-е изд.,

2010, 320с. Скачать бесплатно.

«Православие и медицина. 205 вопросов православному врачу». Москва, 2009, 368с.

«100 вопросов православному психотерапевту». Москва, 2008, 128с.; 2-е

изд., 176с., 2010; 3-е изд., дополненное, переработанное, 2012, 214с.

«Сердечный врач». (соавт.) Москва, 2009, 44с.

«Как сохранить душевное здоровье ребенка и подростка». Изд. 2-е,

исправленное и дополненное. Москва, 2007, 252с.; Изд. 3-е, Москва, 2008,

256с.; 4-е изд., 2010, 176с; 5-е изд. дополненное и переработанное,

2012, 216с.

«Очерки православной психотерапии». Изд. 3-е, исправленное,

дополненное и переработанное. Москва, 2007, 544с.; Изд. 4-е, Москва,

2011, 544с.; Изд. 5-е, 2012, 464с.

«Размышления православного врача». Москва, 2007, 208с.; Изд. 2-е, 2008, 272 с.

«Православие и медицина. О душевном здоровье». Аудиокнига в формате MP 3, Москва, 2006.

«Уныние и депрессия: сходства, различия, врачевание». Москва, 2006, 208с.; Изд. 2-е, 2008, 256 с; 3-е изд. 2011, 240с.

«Депрессия: как болезнь, как страсть». Москва, 2001, 64с., 2002, 126с., 2006, 126с.

«Наука о душевном здоровье. Основы православной психотерапии». Москва, 2001, 2005, 512 с. (соавт. В. К. Невярович).

«Как сохранить душевное здоровье ребенка». Москва, 2005, 224с.; 3-е изд., 2008, 256с.; 2012, 216с.

«Душевные болезни: православный взгляд». Москва, 2005, 280с.; 2-е изд., 2008, 288с.; 3-е изд., 2010, 200с.

«Православие и медицина. О Болезнях и пороках души». Москва, 2005, 352с.

«В плену греха» (со-т. Игум. Валерий (Ларичев), В.К.Невярович). Москва, 2003, 320с.

«Православная психотерапия». Миссионерский Листок № 142, Свято-Троицкая Православная Миссия, США, 2003. Скачать бесплатно.

«Врачевание души: истинное и ложное». Москва, 2001, 2002, 128с.

«Греховные недуги. Психология страсти». Москва, 2001, 128с., 2002,

320с.; 2-е изд., 2011, 144с.;3-е изд., Симферополь, 2013, 208с.

«В кабинете у врача. Москва», 2001, 160с., 2002, 252с.

«Причины психических заболеваний: православный взгляд». Москва, 2002, 256с.

«Истерия. Беседа с православным врачом». Москва, 2002, 64с.

«Страхи. Беседа с православным врачом». Москва, 2002, 64с.

«Нервный ребенок. Беседа с православным врачом». Москва, 2002, 64с.

«Православная энциклопедия «Домашний доктор». Москва, 2002, 320с. Скачать бесплатно.

«В помощь страждущей душе». Москва, 2000, 368с.; 2-е изд., 2001, 447с.

«Бессонница. Беседа с православным врачом». Москва, 2001, 64с.

«Нервность: ее духовные причины и проявления». (соавтор В.К. Невярович). Москва, 1999, 128с.; 2-е изд., 2000, 174с.

«Беседы с православным психиатром». Москва, 1998, 96 с., 2-е изд., 2000, 160с.

«Греховные недуги: пьянство, наркомания, курение». Москва, 1999, 64с.

«Из дневника православного психиатра». Москва, 1999, 235с.

«Духовная сущность психических расстройств». Москва, Киев,1998, 64с.

«Православная психиатрия». Москва, 1997, 125с.

«О духовной сущности невроза». Москва, 1996, 20с.

«Из дневника православного психиатра». Москва, 1995, 64с.

«Через страдания к свету Православия». Москва, 1994, 15с.

«Этюды о культуре здоровья». 1995, 44с.(соавт.).

«Программа "Гармония"». Чебоксары, 1994, 28с.(соавт.).

«На нервной почве…». Чебоксары, 1994, 53с. (соавт. Г.С. Петрушов).

«Позитивная психотерапия в психосоматике». Чебоксары, 1993, 116с. (соавт. Х. Пезешкиан).

«Психотерапия "здравым смыслом"». Чебоксары, 1992, 76с. (соавт. В.Д. Менделевич, С.В. Киселев).

«Барий и психика». Чебоксары, 1992, 94с. (соавт. Д.М. Менделевич).

«Мы и стресс: психотерапевт советует». Чебоксары, 1991, 82с.

«Невротический конфликт: причины и последствия». Чебоксары, 1989, 43с. (соавт. В.Д. Менделевич)

На српском језику

«100 питаньа православном психотерапеуту». Сербия, Белград, 2012, 200с.

«Леченье душе у Православноj Цркви». Сербия, Белград, 2010, 400с.

«Чамотиња и депресиjа. Сличности, разлике и лечење», 2010, 80с.

«Sveti Oci i savremena psihijatrija o neurozama - bolesti naseg vremena». Belgrad, 2007, 240p.

«Pravoslavije I Neuroza. (Duhovni Uzroci Neuroze I Pravoslavni Nacin Lecenja)». Monte Negro., 2001, 136p. Скачать бесплатно.

На македонском језику

«Униние и депресиjа. Сличности, разлики, лекување». 2009, 278с.

«Пастирска грижа за душата. Психиjатриски аспект». 2010., 262c.

На румунском језику

«Psihiatria pentru duhovnici». Romania, Bucuresti, 2011, 216p.

«Psihiatria ortodoxa in intrebari si raspunsuri». Bucuresti, 2011, 296p.

«Psihiatria ortodoxa in intrebari si raspunsuri. De vorba cu un psihiatru ortodox». «Sophia», Romania, 2011, 296p.

«Femeia si problemele ei». Bucuresti, 2010, 112p; 2011, 162р.

«Depresia: ca patima si ca boala». Bucuresti, 2005, 126p.; 2008, 2010, 216p.

«Nevrozitatea: la copii si adolescenti». Bucuresti, 2005, 120p.; 2008, 2010, 184p.

«Probleme actuale ale psihoterapiei ortodoxe». Romania, Bucuresti, 2007, 200p.

«De vorba cu un psihiatru ortodox». Bucuresti, 2006, 136p.

«Nervozitatea». Bucuresti, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009, 2011, 256p.

«Cand sufletul este bolnav». Bucuresti, 2005, 264p.

На бугарском језику

«Православна психиатрия. Очерци за душевните заболявания и лечението

им в светлината на светоотеческото учение». 2004 г., България,

Славянобългарския манастир "Св.Вмчк Георги Зограф", Света Гора, Афон,

120с.

На енглеском језику

«Neuroses and psychotherapy: orthodox view». Moscow, 2012, 120р.

«Orthodox psychotherapy: foundation and practice». New-York, 2006, 128p. Скачать бесплатно.

«Forming of a Christian attitude towards mental disorders and methods of their treatment». Moscow, 2005, 88p.

На немачком језику

«Orthodoxe Psychotherapie. Der schmale pfad», № 8, 2004, (Germany), 43-112p. Скачать бесплатно.

На шпанском језику

«La Sicoterapia Cristiana Ortodoxa». Buenos Aires, 2004, 128p.

Извор: Русија.рс

-Особе са инвалидитетом су у Србији врло дискриминисане пре свега због става друштва које их посматра кроз призму инвалидитета, да мање вреде, рекла је помоћница поверенице за заштиту равноправности Љиљана Лончар.

Она је додала да је повереници пристигло више десетина притужби особа са инвалидитетом, што је 15 одсто од укупног броја притужби.

Указујући да особе са иналидитетом имају своје вредности, квалитете, способоности и знања и да у великој мери могу да допринесу друштву у коме живимо, она је истакла да је проблем у томе што друштво не препознаје и не види препреке које постоје, а које су постављене особама са инвалидитетом.

Као посебан проблем, Лончар је истакла запошљавање особа са инвалидитетом.

-Само 13 одсто особа са инвалидитетом је запослено. То значи да је њихова незапосленост три пута већа, рекла је Лончар и додала да повереница ради на томе да се свест и приступ друштва промени како би се смањила дискриминација особа са инвалидитетом.

И председница организације за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из Круга – Београд“ Лепојка Царевић Митановски сматра да су особе са инвалидитетом дискриминисане и указује да је посебно тежак положај жена са инвалидитетом које су вишеструко дискриминисане.

Она је рекла да је направљен напредак доношењем законских регулатива којим се решавају проблеми особа са инвалидитетом, али да је проблем што ти закони представљају „мртво слово напапиру“.

Поводом 3. децембра, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике организоваће скуп „У сусрет Закону о знаковном језику“, док ће Центар за транзицију и људска права „Спектар“ организовати скуп „Социјално предузетништво – модел економског оснаживања особа са инвалидитетом“ у циљу подизања свести целокупног друштва о проблемима људи са инвалидитетом којих у Србији има 700.000, а од којих чак 70 одсто живи у сиромаштву.

Како наводе из из Центра „Спектар“, циљ скупа је и да се подстакне влада, али и представници удружења и јавност, на што хитније усвајање Закона о социјалном предузетништву како би особе са инвалидитетом на уређен начин могле да отпочну бављење неком врстом економске активности и на тај начин обезбеде своју и егзистенцију своје породице.

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом принцеза Катарина Карађорђевић ће са сталним координатором Уједињених нација у Србији Вилијамом Инфантеом и амбасадором Белгије у Србији Аленом Кундицким испоручити комби за школу за децу са аутизмом „Олга Хаџи Антоновић“.

У ресторану „Сава“ у Центру „Сава“ биће организована прослава којој ће присуствовати градски секретар за социјалну заштиту Ненад Матић и заменица секретара Александра Крстић.

Прославу организује Хенди центар „Колосеум“ и саветодавно тело ОСИ при Кабинету градоначелника, под покровитељством Министарства рада и социјалне политике и Скупштине града Београда, а под слоганом „За боји живот без баријера“.

У Центру за културу и спорт „Шумице“ биће организова такмичарска манифестација „Један дан среће“, док ће општина Звездара и Канцеларија за помоћ особама са инвалидитетом у Установи културе „Вук“ организовати дружење, јер је осим сиромаштва и здравствених проблема, социјална искљученост један од највећих проблема.

Међународни дан особа са инвалидитетом низом креативних радионица „Хоћу да се играм!“ обележиће и Културни центар Београда и Удружење „Плава шкољка“.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се инвалидима омогући једнако уживање људских права и равноправно суделовање у друштвеном животу.

ИЗВОР: ТАНЈУГ

https://www.pouke.org/forum/topic/22731-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D1%81-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/?p=757950

Био је човек који је својеручно спасио свет, спречивши почетак Трећег светског рата. Умро је понижен, као изгнаник од стране своје владе, непознат широј јавности. Тек сада, његова прича излази на видело.

На врхунцу Хладног рата, када је параноја владала на обе стране Атлантика а усијане главе у Москви и Вашингтону крволочно жуделе за посипањем непријатеља атомским пројектилима, постојао је један човек који је био њихова сушта супротност.

Када је Америка открила руске нуклеарне бојеве главе на Куби и покренула своју Морнарицу 1962. године, Москва није оклевала и одмах је учинила исто. Четири подморнице тајно су кренуле из Совјетског савеза ка овој маленој комунистичкој републици на Карибима, у жељи да покажу зубе и (ваљда) заштите савезника.

Само је неколико људи на овим подморницама знало да је тип оружја које носе нуклеарни, једнако снази бомби које су пале на Хирошиму и Нагасаки.

Василиј Архипов, заповедник ове флоте стациониран на подморници Б59, био је један од њих.

- У то време нисмо говорили “нуклеарни торпедо” већ “специјално оружје”. Нуклеарни торпедо нисмо могли чак ни да замислимо – каже Виктор Михаилов, млађи навигатор на горепоменутој подморници.

Док су се приближавали Куби, амерички хеликоптери, авиони и војни бродови су претраживали воде за руским подморницама и било је само питање времена када ће бити уочени. Што се и десило.

Совјети су били принуђени да зароне, и да остану под водом, на температури од 60 степени целзијуса и са само једном чашом воде дневно, скривајући се од америчке флоте која их је прогонила. Нису имали појма да ловина са собом носи оружје које може да уништи све своје прогонитеље притиском “једног” дугмета.

То незнање је вероватно и био разлог због чега су Амери направили нешто потпуно глупо: бацили сугранате у воду у намери да прогоњене избаце на површину. Валентин Савицки, капетан подморнице Б59 на којој се налазио и Архипов, мислећи да су подморнице под нападом, наређује употребу нуклеарних пројектила, да би одбранио част родине.

У нормалним околностима, заповест Савицког би била спроведена и почео би Трећи светски рат. Али Савицки није рачунао на свог надређеног.

- Василиј Архипов је био искусни подморничар и мој блиски пријатељ, кућни пријатељ шта више. Био је хладнокрван и у потпуној контроли над ситуацијом – каже тадашњи капетан друге подморнице у овој групи, Рјурик Кетов.

Архипов, као заповедник, рекао је гласно ЊЕТ! Иако су сви, целокупна посада, били против њега, он је опозвао наређење Савицког и наредио предају, храбро се супротставивши целој солдатески.

Знао је шта следи ако усијане главе постигну своје: крај света, у најмању руку.

Код куће је дочекан као издајник, а један адмирал му је чак рекао да би боље било да је потонуо са својом подморницом на дно океана.

Архипов је преминуо 1998. године, од тровања радијацијом, непознат. Тек сада, дванаест година након смрти, почиње да добија признања за оно што је за све нас урадио.

Никад није касно.

Извор: Telegraf

На великом стадиону у Паризу (Stade de France), један од највећих бендова данашњице „Колдплеј", приредио је у недељу концерт за памћење.

Како би спектакл био потпун, фронтмену бенда Крису Мартину се у дуетској песми Princess of China на бини придружила поп принцеза са Барбадоса Ријана у, логично, Кином инспирисаној хаљини.

Осим ове песме која већ постаје нови „љубавни хит", Крис и Ријана су заједно извели и њену нумеру Umbrella.

За ту прилику Ријана је одлучила да покаже свој „модни став" црном, уз тело припијеном хаљином савршеног кроја, која је била прекривена ћириличним натписима на руском језику.

РТС