Редакција часописа за духовну и културну просвету „Соко“, Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда, уз подршку Издавачке куће Митрополије дабробосанске „Дабар“, расписује конкурс за кратку причу на тему „Црква у мом селу“, преноси Информативна служба СПЦ.

На конкурс се примају необјављене кратке приче чији су аутори из свих српских крајева. Кратке приче се достављају у три примерка потписана шифром, с тим да посебна коверта садржи решење шифре и адресу и податке о аутору. Један аутор може послати највише две кратке приче на задату тему, максималне дужине до 150 редова. Приспеле кратке приче се не враћају, а најбоље ће одабрати жири Редакције „Сокола“.

Радови се шаљу поштом на адресу ССД „Соко“, са назнаком За конкурс за кратку причу часописа „Соко“, 73247 Добрунска Ријека, Манастир Светог Николаја, Република Српска, БиХ, а крајњи рок за достављање радова је 25. април 2022. године.

Редакција „Сокола“ најуспешније ауторе наградиће: за прво место 200 КМ, за друго место 100 КМ и за треће место 50 КМ.

На конкурсу не могу учествовати чланови Редакције часописа „Соко“, а додатне информације у вези са овим конкурсом могу се добити на телефоне: број 058 612-112, 065 684-040 и 065 536-386.

Извор: Информативна служба СПЦ

Богословија Светог Саве у Београду и Карловачка богословија известиле су на својим инстаграм налозима о дружењу њихових ученика и заједничарењу у светој Литургији, уз пригодне светлописе:

Завршило се кратко дружење ученика Београдске и Карловачке богословије, али надамо се да се тиме неће завршити познанство и везе које су залог за светлу будућност Цркве и народа. Резултат спортских натицања је у другом плану (читај: гости су били бољи). Свакако врхунац ове посете било је заједничко учешће у Литургијској заједници и доказ да смо ми сви на истом путу и играмо за исти тим. Хвала драгим гостима, ректору, професорима и ђацима из Београда на дивном викенду, и радујемо се новом сусрету.

Извор: Београдска богословија; Карловачка богословија

Србско сабрање Баштионик 2019. године покренуло је трајну добровољну акцију за помоћ Србима на Косову и Метохији под називом "Задужбина за Косово и Метохију".

До сада је прикупљено 137.166 марака. Позивом на број 17766 можете подржати ову акцију, те даровати двије марке за опстанак још једне српске породице на Косову и Метохији.

- Нажалост, у свјетлу глобалних догађаја заборављамо на Косово и Метохију гдје живи 100.000 Срба и скоро половина њих живи на југу КиМ, у гету, у условима ограничене слободе кретања, права на рад, права на дјечију игру са сталном угроженошћу живота - рекао је Предраг Адамовић, предсједник Србског сабрања Баштионик.

Пријатељ Баштионика Никола Пејаковић Коља додаје да читава екипа из Баштионика била на Косову.

- Ми чујемо само приче и сједимо у сигурном у топлом, бити стално на ништану је врло тешко и зато шта можемо ми из нашег топлог дома да пошаљемо неки динар - додао је Коља.

https://arh3.rtrs.tv/arhiva/2022/03/14/tvclip051758.mp4

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=466727&fbclid=IwAR3erLoR-tmnP4sj3yP83EDSnH1TcIiYkxJvY_hnMgWq7ACWLQjqvYTix40

Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Деца Козаре” и најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године.

На овај начин желимо да обавестимо јавност, пре свега верни народ који организовано долази у манастир Тумане, да братство манастира никога од организатора поклоничких путовања није овластило да у име манастира скупља прилоге током путовања, нити врши продају манастирских производа у наше име.

Уколико се наставе притужбе такве врсте, против тих лица биће покренуте адекватне мере.

Добровољни прилози се манастиру могу дати у самој светињи, као и путем званичних рачуна. Манастирски производи се у понуди могу наћи у самом манастиру, као и званичној електронској продавници.

Братство манастира Тумана

Помаже Бог драга браћо и сестре!

Апликацију охридски пролог која је била на српском комплет сам пребацио на руски језик. У охридском пролог поред пролога на руском ту имају још молитве, акатисти, канони на руском. Тропари, посни и цветни триод, часослов, октоих итд...је на црквенословенском. Ако неко зна руски тиме боље или ако је неко почео да учи руски ето прилике да се едикује.

Охридски пролог на српском имате као што знате у апликацији православац:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac

Андроид апликацију охридски пролог можете преузети  са гоогл плај продавнице:

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.ohridskiprolog

Ученици Земунске гимназије волонтирали у Црквеној народној кухињи. Посета Прихватилишту за одрасла и стара лица.

У Црквеној народној кухињи Верског добротворног старатељства на празник Светог мученика Трифуна, 14. фебруара 2018. године, било посебно весело и радосно, јер су на испомоћ у кухињу дошли ученици трећег разреда Земунске гимназије. Ђакон Дарко Радовановић, један од служашчих тог дана на светој Литургији у цркви Светог Трифуна на Топчидерском гробљу, њихов вероучитељ, одмах после богослужења журно је отишао да би своје ђаке, као што су се договорили, довео да волонтирају у Црквеној кухињи у Француској 31.

Младићи и девојке су не либећи се, као да нису први пут у оваквој кухињи, радили све што је било потребно. Не само да су радили савесно, вешто и „по протоколу“, него су све радили с осмехом и с љубављу као да желе да послуже госте у својој кући. То су осетили корисници кухиње, који иначе овај дом милосрђа, како га је назвао наш патријарх Иринеј, сматрају на неки начин својим. Више њих је тако да кажемо благосиљало децу речима „Да сте живи и здрави“, „Бог вам дао здравље“ и „Нека ти Бог помогне“.

Ђаци су знали да постоји Црквена народна кухиња, али нису знали да може да се у кухињи волонтира. Потпуно спонтано, изнели су своје утиске:

-Кад нам је професор то рекао сви смо се одазвали. Надамо се да ћемо доћи поново. Осећамо се испуњено зато што смо данас урадили нешто добро. Кад видиш неком осмех на лицу и да си урадио нешто добро за неког, то је леп осећај.

Слични су били и други одговори:

-Баш нам је драго да је наш професор имао идеју да дођемо да служимо људима и да се Црква труди да им помогнe. Ово је њима свакодневница, један обичан дан у Црквеној кухињи а ми се враћамо на сигурно, нашим кућама. Требало би да оваквих „часова“ има више, да изађемо из школских клупа, да не гледамо само себе, да видимо друге, помогнемо им и осетимо заједницу. Свиђа ми се, треба помоћи људима који немају као што ми имамо. Одлична прилика за нас да видимо како људи живе. Ми их видимо на улици, нико не застане, нисмо свесни колико се муче и пате. Овде видимо колико им значи оно што добију у Црквеној кухињи.

Вероучитељ ђакон Дарко Радовановић је све време био у Црквеној кухињи са својим ђацима. Питали смо га:

-Ви сте данас, кад молитвено прослављамо Светог мученика Трифуна, довели Ваше ђаке којима предајете веронауку у Земунској гимназији у Црквено народну кухињу где се хране наши најсиромашнији суграђани?

-Да, довео сам их да покажу љубав. Кад сам их питао да ли би дошли да волонтирају у Црквеној кухињи, нисам знао шта ће одговорити. Они су били одушевљени. И није било потребно ништа више да им се каже. Они су, видели сте, радили од како су дошли, пажљиви су и љубазни“.

-Како сте дошао на идеју да ђаке доведете у Црквену кухињу?

-У нашој школи су се и раније организовале хуманитарне акције. Од бивших ђака сам сазнао да се те акције памте и да их се сећају касније у животу. А ова акција је везана за вечни живот и душекорисна је. У учионици могу нешто да причам, да покажем неки видео али то не може да замени однос човека са човеком лицем у лице, дело милосрђа. Наставићемо са другим одељењима већ следеће седмице и све до краја године, кад можемо.

-За коју наставну јединицу би волонтирање ђака у Црквеној кухињи могла да буде, ако би могли тако да кажемо практична вежба?

-Сигурно на тему милосрђа, Јеванђеље по Матеју (25, 31-46) које смо управо слушали прошле недеље на Литургији и о харитативној делатности у нашој Цркви, рекао нам је између осталог ђакон Дарко Радовановић.

Ученици су „одрадили пуно радно време“ у кухињи: поделили топле оброке у трпезарији кухиње и оброке потребитима који их носе породицама и помогли да се распреми све што је требало. Затим су отишли у канцеларије ВДС-а. Ђакон Бранислав Јоцић је пожелевцши добродошлицу рекао: -И ово је ваша кућа, као што је Црква ваша кућа. И ово је Црква, ако не изгледа споља да је Црква али је црквена кућа па самим тим је и ваш дом.

Ђакон Бранислав их је у најкраћем виду упознао с активностима Верског добротворног старатељства које почивају на добровољном, волонтерском раду што је детаљније описано у годишњем Летопису који су сви добили. Он је представио ресоре ВДС-а где стручњаци различитих профила својом струком и знањем пружају саветодавну помоћ потребитима и показао просторије у којима се одвија њихов рад. Истакао је посебно помоћ ВДС-а вишедетним породицама поменувши да је међу овим породицама једна с петнаесторо деце, тачно толико колико је било присутних гимназијалаца што је код њих изазвало неверицу.

Друга група ученика Земунске гимназије је 16. фебруара 2018. године заједно са својим вероучитељем ђаконом Дарком Радовановићем дошла да волонтира у Црквеној народној кухињи. То су били ученици првог разреда и одазвали су се позиву свог разредног старешине и вероучитеља и дошли да волонтирају иако су тог дана били на распусту. Као и њихови старији дугови радили су сложно, од срца, савесно и радосно. И они су „одрадили пуно радно време“ и такође помогли да се подели 1080 оброка, део се послужио у трпезарији, а део се носио кући породицама. Заједничко и првој и другој групи ученика било је да су се осећали лепо и испуњено што су неком помогли, што су учнили добро дело.

Имали су прилике да виде један гест захвалности и благодарења. Један од корисника Црквене народне кухиње који је уз ангажовање ВДС-а нашао посао на градилишту и више није њен корисник дошао је да захвали и донео торту и сок да се у кухињи послуже. Ђацима је понуђено да се послуже тортом али су они то уступили корисницима кухиње и послужили их.

Ученици Земунске гимназије ће наставити да долазе и волонтирају у Црквеној народној кухињи и наредних дана. Вероучитељ ђакон Дарко верује да ће волонтирање у Црквеној кухињи његови ђаци памтити целог живота и да ће једног дана кад постану лекари, професори, адвокати... имати слуха за људе који немају, који су угрожени, који пате и препознати да су то њихови ближњи којима је помоћ потребна и помоћи им.

Током прва недеље Великог и Часног поста у Црквеној народној кухињи неколико дана су волонтирају ученици Земунске гимназије. Са њима је њихов вероучитељ ђакон Дарко Радовановић који жели да сва одељења којима предаје прођу кроз Црквену кухињу, тако да ће у наредних месец и више дана његови ђаци редовно долазити у народну кухињу да волонтирају. Јеванђељска дела љубави су увек важна, на њих смо посебно позвани у време поста и ученици доласком у Црквену кухињу у сусрету са потребитима могу то најбоље да схвате и на делу покажу.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Из поузданих извора редакција Поука сазнала је да ће ових дана бивши патријаршијски придворни јерођакон Христифор, познат у београдским круговима по раскалашном животу, да буде "хиротонисан" за епископа некакве нове "Слободне Српске православне цркве" у Аустралији.

Таман је залечен раскол у Аустралији, када је група одметника која је на превару преузела нека бугарска црквена добра, се самопрогласила "Слободном српском православном црквом". Она се на друштвеним мрежама представља као тобожњи наставак владика Дионисијеве цркве, жестоко антиекуменистичка и антируска - "антикомумунистичка"(!) "црква", која наводно има канонски основ за постојање ("није осуђена").

Штавише, она ужива директну потпору "Акакија", вође "Српске истините православне цркве" и са њим ће се удружити у заједнички "Синод", који ће потпомогнут, захтевима амбасада неких страних земаља, да тражи званичну регистрацију и признање од државе Србије. "Акакије", који као што видимо на фотографијама преузима и по Украјини монахе "Руске истините православне цркве", у жељи да надмаши одлученог од Цркве бившег владику Артемија, с којим је наводно хтео да се уједини, маја прошле године у Лозници код Чачка, не губи наду да оснује своју "патријаршију".

Знамо да све изгледа замршено, но у суштини је увек једноставно - напад на дух саборности у српском православном народу.

Правим верницима треба да буде јасно "да зло добра донијети неће", али не треба да пасивно посматрају оснивање паралелних "Синода" у "Акакијевом" скровишту "Утешитељево" или на неком другом месту у Србији. Таква небивала ситуација, понављамо, користи само Непријатељу рода људскога и агентима страног утицаја у Србији. Без обзира каквом се реториком служили, и за нас и за њих важи да се "не може служити два господара".

Информативна служба Српске Православне Цркве придружила се хуманитарној акцији прикупљања средстава за операцију проф. др Ђурђице Вукајловић.

Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије МЕФ позива вас да се укључите у акцију прикупљања средстава за операцију наше истакнуте колегинице проф. др Ђурђице Вукајловић. Ђурђица је млада жена од 41 године, мајка сина Александра од 7 година, истакнути члан друштва, спортиста, диван човек. Потребно је да у најкраћем року, до 27. новембра 2017. године, прикупимо суму од 85.000 евра како би Ђурђица била оперисана од карцинома и наставила живот.

Због комплексности оперативног захвата интервенција се обавља у Истанбулу у болници АCIBADEM Maslak Hastanesi. Број динарског рачуна: 275-0010788614622-94 - Societe Generale banks. Инструкције за уплете на девизни рачун у pdf формату можете преузети ОВДЕ.

Јуче су се убирали плодови лозе Светог Симеона. Грожђе се не употребљава за производњу вина већ се као благослов дели бездетним паровима.

Када се монах Симеон упокојио (13. фебруара 1200. године), био је сахрањен у наосу католикона, уз јужни зид. По казивању Доментијана, писца Живота Светог Саве и Живота Светог Симеона, за време службе је потекло миро из гроба и из Симеоновог лика на зиду. И одмах је почело да чини чуда. Године 1207. , у пратњи групе хиландарских монаха, Сава је пренео очеве "целе и нетакнуте" мошти у Србију и похранио их у манастир Студеницу. Тако је испунио очеву последњу жељу да почива у "земљи отачаства свога" и ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се Свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.