Осећања су комплексне реакције човека које настају у одређеној ситуацији. У зависности од ситуације у којој се човек налази, као и важности те ситуације за човека зависиће и његова емоционална реакција. Када говоримо о адекватним осећањима ми заправо говоримо о емоционалним рекцијама које су одговарајуће за неку ситуацију. Идеална личност увек има оптималне и флексибилне емоционалне реакције које су увек у складу са реалношћу и значајем дате ситуације.

Људи су субјективни када се ради о емоцијама и зато су друштвени договор и стручно мишљење објективно мерило адекватности осећања. Појам адекватности и неадекватности осећања често се меша са појмом пријатности и непријатности коју осећамо упоредо са неким осећањем. Па су тако пријатна (или позитивна) осећања адекватна, а непријатна (или негативна) неадекватна, што је нетачно.

То је хедонистичка логика коју покреће систем пријатности а која је својствена нпр. бебама или малој деци јер они нису у стању да схвате како непријатне ствари могу бити врло корисне, док пријатне могу бити врло некорисне. Нпр. учење је непријатно јер значи да треба седети са пажњом и уложити труд и време за савладавање неког градива али је врло корисно јер ћемо од њега имати вишеструку добит. Док би лежање на каучу и гледање филма у том истом моменту било много пријатније, али много мање корисно.

Непријатна су осећања везана за преживљавање, а пријатна за квалитет живота. Како је квалитет живота ипак од мањег значаја него само преживљавање онда је врло корисно прихватити важност непријатних осећања. Страх је по квалитету непријатан али нас може ангажовати да се у опасности заштитимо и преживимо. Сунчање на плажи је свакако пријатно и позитивно утиче на квалитет нашег живота. Добит од страха је егзистенцијално важна, док се без уживања може живети.

Такође, друштвено прихватљива осећања нису исто што и адекватна, као што ни друштвено неприхватљива нису исто што и неадекватна. Да ли су нека осећања друштвено пожељнија од других нема везе са критеријумом адекватности. То што је на послу прихватљивије исказивати задовољство од незадовољства, не значи да ће задовољство заиста увек бити одговарајуће условима рада.

Адекватна су осећања заправо она која су функционална, док су неадекватна она осећања која су неуфнкционална. Функција осећања јесте адаптација на одређену новонасталу ситуацију. То је начин на који човек жели да втати хармонију у свој одонос са околином, а која је због нечега нарушена. У оној мери у којој нас неко осећање стимулише да се прилагодимо ситуацији у којој смо, или да околину прилагодимо себи у тој је мери то осећање адекватно, у супротном, када осећања немају ту функцију, тј. када су нефункционална називамо их неадекватним.

Неадекватност осећања се огледа у неколико сегмената. У настајању, доживљавању и изражавању осећања. То значи да је осећање адекватно уколико је настало у реалној ситуацији и због реалног стимулуса (бићемо љубоморни на партнера уколико заиста знамо да нешто ,,мути“ са другом особом, а не зато што нам интуиција тако говори), ако је одговарајућег интензитета и трајања (за огуљеном омиљено ципелом нећемо туговати 40 дана успут се онесвешћујући од бола) и када је испољено на социјално прихватљив начин (нећу физички насрнути на комшију јер данима заглављује лифт на свом спрату).

аутор: Филип Стојковић

https://putkaautenticnosti.wordpress.com/2017/12/13/emocije-adekvatna-i-neadekvatna-osecanja/

У биографији скоро сваког човека постоји нешто срамно, нешто што је страшно и тешко споменути, али што се неизбежно враћа у човеково памћење и осећања, трујући цео његов живот. Чак и да постоји човек који самозадовољно изјављује да у његовом животу није било ничег таквог, онда највероватније сећања на било какво срамно дело и жеље су једноставно помрачене његовом сигурношћу у себе, што не може, а да не потврди његово духовно сиромаштво. Још горе од тога, најчешће ти ”исправни” људи бивају најокрутнији тирани, тврдоглаво одбијајући да то прихвате, као слепи човек, који одбија да верује у постојање светлости.
 Али поставља се питање: да ли присуство мрачних сећања у човековом животу значи да га можемо посматрати кроз призму ових фактора, да га можемо ценети као безвредног? Можда једним делом, али човек је створен од много делова. И целокупна његова лична историја састоји се од епизода које су срамне, али и од блиставих и узвишених. А међу њима је велики број догађаја, релативно добрих или лоших, ако се тако може рећи, тако да је апсолутна већина њих одмах заборављена, јер не дотичу дубине живота. Међутим колико год да су заборављени, ови догађаји ткају сложену и непоновљиву личност сваког човека.
Али ми често олако изричемо казну и доносимо суд о некоме на основу... чак ни не познавајући различите чињенице његове биографије, већ много чешће на основу рекла- казала, нагађања, и сопственог мишљења које ничим није подржано. Ипак то на нас утиче тако силно, да наше мишљење сматрамо исправним. Али то уопште није тачно – није тачно у 99 одсто случајева, па и у 100 одсто случајева. Дакле, ако говоримо негативно, непријатно, и сумњичаво о неком човеку, онда ми неприметно говоримо о одсуству љубави према њему. И ово одсуство, па чак и одсуство жеље да у томе препознамо грешку, говори много о нама самима. Говори да смо тако далеко од истинског хришћанског живота.
 Уосталом, љубав према човеку уопште не значи да треба бити слеп и непромишљен, то уопште не подразумева неку врсту самообмане. У вољеној особи видимо недостатке, пороке, и слабости, али изнад свих ових запажања стоји једно друго, узвишеније сазнање – да је људско биће немерљиво веће од свих његових порока заједно, грехова и недостатака. Свако људско биће је чедо Божије, које безусловно заслужује љубав. И сва тама што напада на њега и која је присутна у њему, и која је део њега, јесте само део који у већој или мањој мери утиче на његово цело биће, али која нема способност да га прогута неповратно, докле год живи на земљи.
 Сама чињеница да још увек живи земаљски живот говори да његова историја стварања ”личне вечности” није још увек окончана, и да му Господ даје времена и шансу да опрезним корацима крене у преображај живота. И значење тих корака одређује се не очевидним делима за нас, људе, поступцима, већ снагом добре воље, свесног стремљења ка Богу. Господ сам може да процени право значење стремљења срца у контексу свих околности – унутрашњих и спољашњих – у животу човековом, у контексту тешкоћа које човек мора да превазиђе у свом стремљењу ка Богу.
 Постоје две врло распрострањене саблазни у односу према ближњем. Прво би се могло дефинисати: ”Мислим шта ја мислим...” А то значи следеће: лукави нам шапуће хулне помисли против овог или оног човека, и ако их прихватимо као своје, оне ће почети да расту са деструктивном силом, претварајући наш живот у кошмар из које ће бити врло тешко избавити се. Како би се спречило развијање тако озбиљне духовне болести, као што су непријатељство или мржња, морамо да будемо пажљиви према себи, и да никада не примамо лоше помисли о другима. Опет, то не значи да особа није онаква каква нама изгледа. Понекад морамо да будемо и опрезни и пажљиви, чак и да избегавамо друштво одређених људи, али истовремено, не смемо да предпостављамо да знамо све о њима, да знамо заправо све што особа заиста јесте, управо зато што је човеков живот много сложенији од било какаве одбојности коју можемо осећати према њему.
Друга саблазан је уско повезано са првом, и може се дефинисати речима: “Мислим да он мисли...” Ово је заправо поље зрело за обрађивање. Колико примера и случајева знамо када особа каже оно што други мисли? И опет, независно од тога да ли су наше сумње оправдане или не, не треба веровати тим помислима, јер непријатељ љуског рода управо тако и дејствује: он убацује једном хулне помисли о другоме, а другоме да овај први мисли лоше о њему. И само ако би један од њих одбио да верује помислима, да мисли добро о том човеку, и да се моли за њега, замисли лукавог биле би посрамљене.
 Пре него што формирамо непријатељско мишљење о некоме, на основу наших запажања или сумњи - престанимо. Престанимо и сетимо се да свако од нас, без изузетака има нешто због чега се други могу окренути против нас. И ако ми сами не желимо да ”тамна страна” наше биографије постане основа нашег односа са људима, онда хајде да не верујемо ни мрачним гласинама, чињеницама, и мишљењима – не само зато што нису тачне, већ зато што не дефинишу пуноту човекове личности.
 Било би боље да будемо у заблуди мислећи добро о човеку, него да будемо у заблуди мислећи лоше о њему. Вера у добро у људима у сваком случају оставља човеку шансу да се поправи, чак иако се понео лоше. А то много значи! И ми не грешимо мислећи добро о човеку, чак иако су наше мисли наизглед неоправдане. Бог такође ”верује” у тог човека и свим силама садејствује да га исправи. У супротном, ако мислимо лоше, а наша подозрења нису оправдана, онда грешимо клеветом и осудом против другога, чак и ако је то само у нашем срцу. Али ако се испостави да смо”у праву” у својим подозрењима, онда грешимо у томе што им се не одупиремо, и тиме, можда, садејствујемо у укорењењу зла у човеку. Јер веровање у туђе зло чудесно повећава вероватноћу да оно заправо пређе и на нас саме.
 Спона састрадања и љубави неминовно долази до изражаја у молитви, јер саосећање и жеља за добрим су оно по чему смо слични Богу, Који, више него што можемо да замислимо, жели спасење и пуноту љубави и радости за сваког човека. И воља Његова за нас је да ми свесно и вољно постанемо саученици Божанске бриге за свакога човека.
 Дакле, веровање у ову могућност светости, пуноту живота, веровање у човеково потенцијално јединство са Богом, вера у боље у човеку јесте све оно чему би сви ми православни хришћани требали да тежимо.
 У општењу једних са другима, са сваким човеком без изузетака, блиским или далеким, прихваћеним или не, сетимо се свезе човека са Богом – свезе која заиста постоји, али коју не можемо да схватимо само силом разума. Запамтимо да једино љубав заиста познаје особу, јер га љубав види на посебан начин, у свој својој Богом створеној пуноти и лепоти; види га онаквим какав би он могао бити и ...верује у остварње те могућности.
 
Свештеник Димитриј Шишкин

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7187

. ..њива богаташа постала је веома плодна...

Богат човек је постао још богатији. Као и обично, богати постају богатији, а сиромашни сиромашнији; а онда се десило овако. Овај богаташ помисли у себи: "Шта да радим?!" Немам где да скупим своје плодове!" Ево прве грешке. Како то мислиш да немаш где да одложиш своје ствари? Чија је то роба? Св. Јован Златоусти каже да сва сувишна добра, нису моја, већ припадају онима којима су потребна. Шта ће ми све ове ствари? Потребне су ми да улепшам своју нарцисоидност, да се погледам у огледалу и да изгледам боље у сопственим очима... Потребне су ми за то, ни за шта друго. Овај вишак, ово сувишно богатство, то је све што имам!

Прва грешка је управо питање "Шта ћу са овим?" Ово питање је потпуно непотребно ако у себи имате мисао о Богу, о конкретној личности, о другим људима. Тада је потпуно јасно шта ћете са вишком, ако је заиста сувишан и непотребан. Христос вам не каже - „ ако хоћеш да будеш савршен, продај све и дођи за мном!“- већ вам каже: „ Задржи много, дај мало !“ Дај оно што ти је сувишно. Могао би да вам каже (као у другој параболи): „ Ако хоћеш да будеш савршен, продај све: ново и старо, дођи и следи за мном, и имаћеш благо на небу“. У овом случају Он то не каже; тешко је…

А он рече - ево шта ћу учинити: срушићу своје житнице и саградити веће, и сабраћу тамо сву храну своју и сва своја добра...

Ево друге грешке – направићу веће житнице да седнем на њих, славећи што имам све ово богатство. Ја црпим радост у свом животу из чињенице да је све то моје. Ова особа не налази радост у свом животу у свом односу са Богом, а затим и у односима са другим људима, већ у материјалним добрима која има. И што више жели да се осећа сјајно, више новца и имовине треба да има. Овде се ради о нарцизму. Тако долазимо до сујете, до потпуног ништавила, нихилизма.

. ..и рећи ћу души својој: душо, ти имаш многа добра припремљена за многа лета: Одмори се, једи, пиј, весели се.

Прве речи су истините. Његов живот је заиста препун материјалних добара. Али грешка је у следећим речима - " Одмори се, једи, пиј, весели се..." Године које долазе нису твоје, не припадају теби. Видите у каквом мраку може бити човек, као да је сам у васељени, као да је сам себи бог! Он је у стању да достигне самообожавање, да мисли да држи свет у својим рукама, а у ствари није ништа друго до мрав који је већ згажен... Али погледајте шта каже овај мрав: "душо , имаш многа добра припремљена за много година: одмори се, једи, пиј, весели се!“ Онај који даје – одмор, дуге године, мир, срећу – је, међутим, други, и Он му те ноћи каже: „Безумниче, ове ноћи ће тражити твоју душу, а оно што си припремио чије ће бити?" Овим му Бог заправо говори: "Све држим у својим рукама, оно што мислиш да имаш, од Мене је. И не само да га узимаш од Мене, него седиш на њему и мислиш да си бог“.  Вечерас ће тражити твоју душу... Ко ће то тражити? Неки. Ко су ови неки? То су сви они којима је ускратио доброчинство. Сви они који пате због њега. Да ли сте икада помислили да постоје људи који пате због нас? Зато што водимо рачуна о нарцистичком делу себе, водимо рачуна о свом одразу у огледалу да бисмо осетили потпуност...у ствари псеудопотпуност која нам се чини као капија у вечност, а заправо је велика илузија.

Дакле, поседујете многа добра, али вечерас ће тражити вашу душу. Они је желе. Ко? Демони? Могуће је – таквим животом, душу своју предајете право у руке ђаволу. Ова особа би живела срећно много година да је мислила другачије. Да јој је из душе долазило да каже: „Боже мој, ове године имам много добара, а моји магацини их не могу примити; колико ћу година живети...? мој живот је у твојим рукама!“ Или - "пошто ми дајеш овај живот, желим да га искористим на начин који је Теби угодан! Ево, имам вишак новца и ствари. Волео бих да их негде дам, као што Ти дајеш своју робу свим људима". Тако почиње сарадња Бога и човека. Овим почиње освећење човека, а затим Бог умножава његова блага. У случају безумног богаташа, међутим, све се ту завршава, ту је крај.

Знам људе, и сиромашне и веома богате, који стално дају и џепови им никада нису празни баш зато што стално дају. Они су управитељи богатства Цркве, богатства Божијег. Ми смо управитељи богатства, свега што је Божије (не само новца, него и мудрости, науке, здравља...), али можемо ли их увек имати? Како је лако све изгубити! Када овим добрима располажемо по Божјим законима, на чудесан начин их не губимо, већ их умножавамо и наш живот постаје лепши и садржајнији.

Пре извесног времена срео сам богатог трговца аутомобилима који је на чудесан начин прешао у веру. То се догодило на дан проглашења Св. Арсенија Кападокијског за светитеља у манастиру „Св. Јована Богослова“ у Суротију. Неким чудним случајем овај човек се нашао тамо. До тог дана, човек је живео животом за који ми је рекао: „Спавао сам са пиштољем на глави. Колико сам пара давао када сам играо карте, шта сам с њима радио, једноставно не могу да вам кажем, оче!" Није се оженио да би могао да ужива у животу како га је разумео. Међутим, 26. марта 1987. године, нашао се у манастирској цркви „Свети Арсеније“ (сећам се јер је то био датум моје хиротоније). Причао ми је о том дану: „Гледајући издалека, видео сам како износе свете мошти и питао сам се: „Шта раде сви ови људи? Чије кости обожавају?" Ипак је одлучио да приступи светим моштима, била је то чудесна интервенција Божија, али, чим је пришао моштима да их целива, толико се потресао да му је било тешко речима да опише шта је у том тренутку осетио. Бризнуо је у плач и живот му се променио у секунди. „Осетио сам Бога у том тренутку, не могу то да објасним!“, рекао ми је. И тако се његов живот тог тренутка поделио на два дела. Постао је Божији човек, и данас ми каже: „Увече читам вечерње, запалим свећу, у мом животу више нема ни трага од пушке и коцке... Уместо тога, свако јутро идем на пијацу и све што купим, однесем сиромашним породицама. Кажу ми где има људи који пате, досељеника којима је потребна помоћ. Остављам производе испред њихових кућа и ја сам најсрећнија особа на Земљи! Сада ми је циљ да што више бедника са којима се дружим преобратим у веру... Нашао сам своју срећу и своју радост!“.

Он је заиста био срећан човек. Једина туга коју је имао била је што - "нисам раније упознао овај живот!" Променио се на делу, не само на речима — дубоко и истински. Понекад мислимо да пролазимо кроз неку промену, али не улазимо дубоко у своју душу, у суштину ствари, и не откривамо велику радост промене коју доноси живот у Богу. Међутим, он је нашао ту радост. „Какав је само благослов пробудити се ујутру и знати да могу учинити нешто за ове породице! Месеци, па чак и године мог бившег живота не могу се поредити са једним мојим даном како га сада живим, који је тако чист, тако леп, испуњен тако живим осећањем Бога... И не треба ми пиштољ, немам коме да претим... Срећан сам јер сам у Божјим рукама!“ Ево једног богаташа који се од глупости опаметио. Ово је велика тајна – приносим Богу оно што ми је дао, знам да су моје постојање и сва добра која имам дарови Божији. И болови и недаће које трпимо, па чак и осећај да смо напуштени од Бога – такође су дарови Божији, али је то тешко разумети. Морамо се односити према овим даровима на прави начин да бисмо познали самог Бога. Иначе, не познајемо Бога и не успевамо да уживамо у овом животу.

...а оно шта сте припремили, чије ће бити?

Овим речима Бог заправо говори богаташу: „Ниси никога волео. Не можеш ни своје богатство никоме оставити!" Ви можете са радошћу рећи: „Остављам га свом детету". Али овај човек није ни такву радост имао, био је тако луд! Бринуо се да ће, када умре, све пропасти. „...а оно што си припремио чије ће бити?“ Одговор на ово питање није уследио. Богаташ није одговорио. Чак и у последњем тренутку могао је да каже: „Боже мој, сада када то кажеш, схватам и разумем какву сам грешку направио! Дакле, рећи ћу Ти коме ће остати. Даћу их и тамо, и тамо, и тамо". И тада би чуо глас Божији: „Слушај! Дајем ти још петнаест година живота!" Као што је Господ рекао цару Језекиљу у Старом завету, који је био болестан и умирао је, али је рекао: „Боже, молим за милост да се покајем“ И дао му је Бог још петнаест година живота! А богаташ, уместо тога, пропада у свом нарцизму, у својој затворености. Ово је пакао - ако је нешто пакао, онда је то. Сећате се оне приче о авви Макарију, који је отишао у пустињу, видео лобању паганског свештеника, боцнуо је својим штапом и кроз дар видовитости који је поседовао, упитао га:

– Ко си ти?
– Ја сам пагански свештеник и умирао сам годинама – гласио је одговор.
- И где си сад?
– На мрачном месту и никог другог не видим. Кад се молиш за нас, видимо мало лице другог, и то је једина утеха.

Пакао је место где нико никога не види. Догађа се да неко сакупи себи богатство, а не обогати се у Богу. Како се обогатимо у Богу? На начин на који и сам Бог постоји, као заједница, Он је заједница особа. И тако смо ми обогаћени у заједништву, у вези. Обогаћени смо када откријемо једни друге, када свако од нас направи места и постане стан за другог – за што више људи, или бар за једног, двоје или троје.

Бог за вас постаје оно што желите, оно што вам је потребно, а то може бити другачије за свакога. Он постаје оно што волите, оно за чим највише чезнете, оно што сматрате најсветијим. У грчком језику постоји израз – τρωγεται – једе се, који се огледа у речима: „Једите, ово је тело Моје...“. Ова прилика, када Бог нуди храну за човека, такође је заповест да се човек отвори према другима по лику Божијем, како би био прикладан за Царство Небеско. То су толико велике ствари да ће нам једног дана судити по њима. Када их човечанство икада открије заједно, свет ће се променити преко ноћи.

Хајде да погледамо прошли 20. век. Век са милионима, десетинама милиона жртава. На који начин смо постали храна ближњему? Нисмо устали јер нисмо хтели да дамо себе за друге. Замислите да је Хитлер рекао: „Излазим да заштитим слабе и тако променим свет", и уместо свих оних гвоздених створења које је послао против човечанства, били  би то људи који би служили сиромашнима и потлаченим... Замислите да је то урадио. Тада би Немачка постала велика краљевина, зар не? Сви бисмо једни другима рекли - нека се настави овај рај! Погледајмо шта је Стаљин урадио – више од 20 милиона мртвих, нетрагом нестало... Зашто? Да неколицина влада над остацима оних које су уништили.

Све ће се расути, ништа неће остати кад Богу не служиш. А ако служиш ђаволу, на крају ће он и тебе згазити. Са њим нема јединства. У почетку ће те преварити да му служиш, радиш за њега колико му треба, а на крају... појешће и тебе.

о. Никола Лудовикос

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Кривица је непријатан осећај који разједа човека изнутра. Пре или касније то стање је осећао свако од нас. Могли само да закаснимо на састанак, да не испунимо своја обећања, да разбијемо неку ствар коју је неки човек волео. Из осећаја кривице људи лажу, поклањају скупе поклоне, одричу се од својих жеља, и чак склапају брак. Многи се људи суздржавају, не дозвољавају себи «сувишног» због страха да буду криви пред другим чевеком, страхујући да ће да га увреде и да наруше његове границе и личне интересе. Страх да се каже «не» веома често происходи из бојазни да увредимо другог својим отказом и самим тим да се нађемо криви пред њим.
Човек који је склон да буде крив дубоко унутар себе је убеђен у своје сопствено «свемогућство» – тј. у своју способност да ради све и да буде све свим људима. Немогућност да се испуни тај перфекционистички задатак изазива осећај кривице, када човек не може да уради огромну количину ствари које је он запланирао. Наравно да постоји и реална кривица за неке учињене поступке, нпр. ако нисте испунили своје обећање нисте на време вратили дуг. Кривица увек иде у пару са другим непријатним осећањем као што је увреда. Ако сте се увредили на некога, тада ви са своје стране очекујете да ће тај човек да се осећа кривим и да ће се пре или касније раскајати. Тј. кривац «пројецира» своју увреду на другог, тј. њему се чини да се други човоек на њега увредио и зато је он дужан да се осећа кривим. Често то остаје неразјашњена фантазија, која, могуће је, и не одговара реалности.
Што је то кривица и како се она пројављује?
Кривица је директно везана с таквом појмом као инфантилност, тј. дечјим понашањем. Сетите се како се понашају мала деца… Они се осећају најважнији на свету, центром света. И такво схватање себе за дете је потпуно приридно. Психолог Жан Пиаже је то назвао егоцентричним сазнањем, и то није исто што и егоистичко. Егоцентризам (од лат. лат. ego — «ја», centrum — «центар круга») – неспособност или нежелење индивидуе да размотри другу, различиту од сопствене, тачку гледишта као ону која заслужује пажњу. Дете је до пет година убеђено да сви виде свет исто тако као и он. Поставити себе на место другога дете не уме. Тек после пете код њега се формира реалистичко мишљење и сазнање, и тада он од егоцентризма прелази к реализму.
Проблем се састоји у томе што ми једним делом своје личности одрастамо, а друга нам може остати инфантилна. Као правило, инфантилне, дечје структуре личности остају у емоционалној сфери и у сфери међуличних односа. То значи да се веома често одрастао човек односи према другим људима егоцентрично, као мало дете. «Теби се нешто десило? Сигурно сам ја нешто погрешно урадила?» – пита жена разљућеног мужа. Жени се чини да само она може да буде узроком незадовољства мужа. Она не може да претпостави да код њега постоје неке његове, не повезани с њом, околности које га терају да се љути и које га доводе у растројство.
Кривица и савест
Осећај кривице је разултат разрешења централног конфликта, који прати развиће личности човека, Едиповог конфликта. Шта се дешава у том моменту унутар детета? Сваки човек у то време проживљава борбу међу животињским, егоистичким побудама и социјалним нормама и одредбама. Кривица кажњава човека изнутра, када он ради или помишља нешто што сам сматра неисправним. Малени дечачић на дечјом игралишту би веома хтео да лупи увредиоца лопатицом, но уздржава се зато што зна да се то његовој меми неће свидети, највероватније је да ће она да виче на њега. А поред тога, други родитељи ће да га сматрају кавгаџијом. Нормалан осећај кривице служи човеку као сигнал да се налази у опасној зони, када, понекад несвесно, могу почети да се пројављивати његове агресивне побуде према другима. Његова савест, потребује отказа од отворене агресије. Страх од спољашње казне од стране моћнијих родитеља се преображава у унутарње ограничење – савест. Сложићете се, да не можемо све и свагда да поверимо тим људим акоји нас окружују (ближњим, началству, родитељима).
Нећу да поновим грешке моје маме!
Постоје родитељи који би жарко желели да не понављају грешке својих сопствених оца или мајке. Хоће да васпитају своју децу пажљивије, образованије. „Моја мама се цело време на мене љутила“, -размишља таква жена, – „ Ја на своје дете нећу да се љутим“.
Крајности су свагда лоше. Када се ми уопште не љутимо на своје дете, сматрајући то испод свог достојанства, тада ми спречавамо развиће код детета нормалног осећаја кривице. Деца израстају «безосећајни» или с видним недостатком савести. Они немају унутарњег орјентира у узајамним односима с другим људима у друштву. Сетите се историја најпознатијих убица и насилника, као правило нико се од њих није кајао за учињено. Историја сваког из њих, дечја историја, је пуна насиља, фрустрација, жестоког обраћања с њима од стране одраслих. Тј. они су опдрасли у средини у којој је било немогуће да се формирају адекватни морални принципи и врености. Једно од дефиниција кривице звучи овако, кривица – то је емоцијонално стање у којем се нашао човек који је нарушио моралне или правне норме, које регулишу понашање људи у друштву[1]. Кривица (Guilt). Сазнање човеком тог да се он удаљио од важних улага, помоћу којих он одржава односе с људима[2].
«Љубав», кроз увреду и кривицу
Постоје породице, где помоћу осећања кривице регулишу односе.
Где се дечје-родитељски односи успостављају кроз свезу осећања увреда-кривица. Обично у таквим породицама избегавају да питају директно, зато поглед који означава да је он увређен постаје команда к дејству, тј. скривена молба, а пре ће бити чак и захтев. «Ја хоћу…» – говори такав поглед, «и мени није важно како се ти притом осрећаш». Оставити другог кривим – то је начин казнити га за то што ближњи није поступио тако, како сам ја од њега очекивао. Није опрао посуђе, није научио лекцију, није поклонио жељени поклон.
«Не ради тако како ја хоћу, нека онда сам плати», мисли за себе жена, и «одлази» у увреду, не говорећи са супругом недељама, или му одговарајући «кроз зубе». При томе тајно гајећи наду да ће се он раскајати и признати своју кривицу. При томе се други: друг партнер, супруг, дете превраћа у марионету, којом се може управљати. Нпр. демонстративно не дизати телефонску слушалицу у току неколико дана и на тај начин држати га на «кипећој тачки кривице». У породицама где је алкохоличар или наркоман, све је потчињено пребивању у порочном кругу, где епизоде употребљавања супстанце, а затим раскајања, смењују пребивање у осећању кривице и стида за учињене поступке. Веома често жене алкохоличара или родитељи наркомана сматрају себе кривима у томе што се појавила зависност. Наравно, у реалности то уопште није тако. Без обзира на то што својим сазависним понашањем рођаци довољно често подржавају зависност, та појава (зависности) има под собом најразличитије узроке и никако се не може објасниоти утицајем једног-јединог човека. И без обзира на то постојан осећај кривице на дуго не напушта сазависних блиских.
Кривица је заразна?
Кривицом, као начином успостављања односа, могуће је да се заразимо у својој родитељској породици. Бива да мама или отац хипертрофирају осећај кривице у детета, зато што су сами били тако васпитани и предају му огроман сопствени осећај кривице. У таквим случајевима, се показује да је казна (емоционална или физичка) несразмерна учињеном поступку. За незначајан несташлук дете прима огроман поток прекора на своју адресу, осећање глобалности крвице и немогућности да се кривица искупи.
У таквим породицма не знају да праштају себи, ни другима. Дете одрастајући у таквој средини, присваја многообразни опит самокажњавања, пошто код њега нема опита праштања у односу према самом себи. То могу бити неуспеле љубавне везе, у којима човек одиграва «кажњавање» за то, што је он лош, јер управо томе су га научили у његовој родитељској породици. Често понављајуће трауме, преломи и ране могу да буду сведочанством самокажњавања. Неумеће распоређивати новцем, немогућност учинити свој живот бољим може бити јарко сведочанство тога да човек на подсвесном нивоу не осећа себе добрим и достојним.
Дете и његова представа о осећањима, а такођер и о томе, како он може да повреди друге људе формира се у родитељској породици, у дечијем колективу, кроз васпитаче, баке и деде. Повишена увредљивост родитеља може изазвати у детета постојани осећај кривице. Он се боји да направи корак да неби исправоцирао осећања матере, или да се неби нашао кривим пред њом. Такав стил вапитања веома често изазива у старијем узрасту разне варијанте заштите: као што је наметљива брига о другом, демонстративна љубав, лицемество, подављена агресивност. Тако се човек понаша према другима из страха остати крив.
Стид и кривица – два пара ципела
У својој пракси сам се сусретала са ситуацијом када често бркају та два осећања, стид и кривицу. Наравно није искључена ситуација да их човек може осећати истовремено. Постоје људи склонији да осећају стид, други – кривицу.Важно је схватити разлику између та два осећања.
Стид – то је стање одсуства подршке, жеља да се кроз земљу пропадне, зато што си ти лош. Кривица – то је осећање да си ти урадио нешто лоше. Стид дотиче централну идентичност човека (ја нисам за ништа, сви ме осуђују), његову целостну самост, његову суштину, док се кривица дотиче његових дела (ја сам урадио лош поступак). Стид и кривица играју важну улогу, то нису ни добра ни лоша осећања, као и било која друга осећања они нам дају могућност да се орјентишемо у пространству других људи, осећајући своје сопствене границе и оних који нас окружују. Нико не воли те људе који се брину само о том како да удовоље искључиво и само своје потребе.
Кривица и одговорност
Ми смо већ говорили о томе да понекад егоцентрична позиција принуђује човека да се осећа кривим. Принуђује га да на себе узима непотребан товар кривице, просто по навици. Просто, из разлога што је човек приучен да свагда и у све сумња у првом реду у самог себе, и тек потом почиње да размишља о томе да и други људи такођер могу да буду у чему то неправи. Све то изграђује у човеку навику да избегава одговорност. Нпр. избегава директне одговоре, да неби дао обећања, чија нарушења могу да изазову у души осећај кривице. Ништа не ради, «умртвљеност» уместо дејства може да сведочи о страху бити кривим. Успут речено такво понашање веома често изазива незадовољство код блиских и колега, и човек свеједно бива крив.
Страх да се узме на себе одговорност из опасности бити кривим може да се пројављује у речима «Ну да, може бити…», «Ако успем», «Погледаћемо». Обратите пажњу да иза тих одговора нема јасности, нема ни «да», ни «не». Пошто одговорност претпоставља, да човек узима на себе «одговор», овде реч иде о избегавању одговорности. Често се жене или мужеви жале да њихов партнер не може ништа да реши, развлачи «гуму», одуговлачи. Послови се не раде месецима и због тог се не предузимају важна и озбиљна решења о томе што је важно за сву породицу у целини. Корен свега тога је страх бити кривим
и, наравно, страх погрешити, донети погрешну одлуку, пошто у човоека нема опита самоопраштања. Кривица ће га, као огромна рупа, прогутати и однети у сами центар бола, где ће се човек заузети «изједањем» самог себе за своје «ужасне» поступке. Узгред речено, грижа савести је близанац осећању кривице. Грижа савјести – изједајуће огорчење, које происходи из осећања себе кривим, тј соећања кривице. Човек који се мучи грижом савести, је љут на себе. Оно произниче због напрегнутог обраћања пажње на своје недостатке, грешке, грехе. Грижа савести се пројављује у самоукоревању, тј окривљавању и порицању себе. Самоосуђивању, тј. подављивању, понижавању себе. А такођер и у самоунижењу, тј. када постојано приносимо извињење, када се и не тражи.
Начини рада над собом
Ми смо говорили о томе како се осећај кривице формира, о томе да постоји реална и умишљена кривица. Време је да поговоримо о томе, како се избавити од осећања кривице.
 Покушајте да се разаберете дали заиста ваша кривица има право да постоји, или је то опет покушај да начините себе кривим за све беде на свету. Овде ће помоћи питање «У чему је моја кривица?», и одговор је дужан да буде довољно јасан и конкретан. «Ја сам крив у том и том…». Ако као одговор од себе чујете размазане, нејасне одговоре, онда сте вероватно изнова свалили на себе туђе бреме.
Пре свега рецимо и то да сви ми живи људи пре или касније ненамерно можемо да учимнимо штету, или да емоционално повредимо друге људе. Шта да се ради ако сте ви заиста криви?
 Молити за опроштај, извинити се, кајати се, надокнадити нанесену штету. Ако сте у друга узели неку ствар и упропастили или изгубили је, нисте испунили обећања, закаснили на састанак итд.
У случају да човоека пред којим сте криви, више нема међу живима, постоје разни начини рада с осећањем кривице (написати писмо, просто покајати се, отићи у цркву итд.) Главно знајте, да и у преступника, лопова, рецидивиста постоји право на помиловање и поновно разматрање оптужбе. Упитајте себе, тај суд који се одвоја унутар вас, дали је он праведан?
Понекад то што просиходи код нас у души слично је на најжешћи судски процес. При том је страна којаоптужује активна у својим претензијама и окривљивањима. Тај који оправдава, тражи објашњења учињеним делема, указива на олакшавајуће околности, та унутарња страна ћути. Заштитник ћути. Наш унутарњи оптужени, као да се зараније отказује од заштите, и као разултат прима највишу могућу казну. Зато је могуће покушати узети лист папира и написати нешто у своју заштиту, урачунавајући све околности међу којима и олакшавајуће.
 Користиће такођер и умеће ставити баријеру при покушају наметања кривице и стида са стране. Сваки пут напомените себи да погрешити – то је нормално, сви смо ми људи, но сами по себи ми имамо право да будемо такви какви смо.
[1] (Е.Ильин „Психофизиология состояний человека“).
[2](Л. Хьел, Д.Зиглер. „Теории личности“.)
http://www.b17.ru/article/18219/

https://poznajsebe.wordpress.com/2014/10/22/bez-krivice-krivi/

Рођена у Риму од родитеља богатих и знатних. Имала је велику веру у Христа Господа и велику ревност за веру. Заветовавши Богу доживотно девство Кикилија света ношаше оштру власјаницу испод драгоцених хаљина, које јој родитељи дариваху. А када је родитељи присилише на брак, и то са неким незнабошцем, Валеријаном, она прве ноћи усаветова младожењу, да иде епископу Урбану и крсти се, па по том и сам да живи девственим животом. Примивши веру Христову Валеријан обрати у њу и брата свога Тивуртија. Беху по том ускоро оба ова брата због вере осуђени на смрт. Но њихова верност ни пред саму смрт не ослаби. Вођени на губилиште ова дивна браћа успеше да обрате у веру вођу страже, Максима. Сви тројица заједно пострадаше за Христа Господа. Св. Кикилија сахрани њихова тела заједно. Тада би и Кикилија изведена на суд, јер неуморно придобијаше незнабошце за веру Христову. Само једно вече придобила их је на 400 душа. Када је судија упита, откуда њој толика смелост, она одговори: „од чисте савести и од вере несумњиве.” После љутих мука би осуђена на посечење мачем. Џелат је три пута удари мачем по врату, но не може је убити; само је рани, и из ране истицаше крв, коју верни сабираху у мараме, сунђере и судове ради лечења. Три дана после тога мученица и девица Христова предаде дух свој Господу своме, с киме се вечно весели. Пострада св. Кикилија са осталима око 230. год. Њене мошти почивају у Цркви њенога имена у Риму. У западној цркви св. Кикилија сматра се заштитницом црквеног појања и музике.

https://mitropolija.com/2024/12/05/sveti-apostoli-filimon-apfija-i-arhip-2/

Ова икона изображава један од 12 великих празника – Улазак у храм Пресвете Богородице. Она приказује јеванђелску причу о догађају који се догодио, након што је Богородица напунила три године.  Наиме, родитељи Пресвете Богородице, праведни Јоаким и Ана, који нису имали деце, молећи се за дар детета – заветовали су се Господу: ако се дете роди, онда ће га посветити служби Божијој.  Када се навршише године и приближи време избављења рода људског, које се имало збити очовечењем Бога, требало је на сваки начин пронаћи тако чисту, беспрекорну и свету девојку, која би била достојна да оваплоти бесплотног Бога и послужи тајни нашег спасења. И нађе се таква девојка: чистија од сваке чистоте, беспрекорнија од сваког духовног створења, светија од сваке светиње – пречиста и преблагословена Дјева Марија, изданак из бесплодног корена светих праведних богородитеља Јоакима и Ане, плод родитељских молитава и постова, кћи царска и првосвештеничка. Tако им се роди ћерка, којој дадоше име Марија. Када је достигла узраст од три године, Њени праведни родитељи, испунивши свој завет, обукавши Марију у најлепше хаљине, са упаљеним свећама, пријатељима и родбином, доведоше је у Јерусалимски храм, како би је посветили Богу.

Високе камене степенице водиле су до храма. На врху степеница чекао jе првосвештеник Захарија (отац Јована Претече). Трогодишња Марија, неочекивано за све, сама се попе на ове степенице, без помоћи одраслих. Првосвештеник Захарија jу jе, по надахнућу с више, узео за руку и увео не само у храм, већ и у Светињу над светињама – место у храму у који је улазак био дозвољен само високим свештеницима, и то само једном годишње. Сви који су били присутни, задивише се овом необичном догађају.Пресвета Богородица је васпитавана у јерусалимском храму у друштву благочестивих девственица, марљиво је читала Свето Писмо, шила, непрестано се молила и расла у љубави према Богу, дан и ноћ. О њој пишу свети Епифаније и свети Амвросије, да је била врло бистра, волела поуке и ревносно читала Свето Писмо. А црквени истроричар Георгије Кедрин пише, како је она још за живота својих светих родитеља добро изучила јеврејске књиге. Читајући често пророштво Исаијино: Ето, девојка ће затруднети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил (Ис. 7, 14), што значи: с нама Бог; погледа Господ са висине свете Своје и нађе Дјеву, на месту светом, у Соломоновом храму – она која је имала постати одуховљени, храм Божји; нађе је у унутрашњости храма, у Светињи над светињама, она која је имала родити светију од свих светих – Реч. Света Дјева пламтијаше љубављу не само према очекиваном Месији него и према оној девојци која је имала затруднети и родити Месију. И она размишљаше, како је то велика част постати родитељка Емануила Сина Божјег, и како је неисказана тајна да девојка буде мајка. Знајући пак из пророштава да се приближило време Месијина доласка, јер палица владалачка већ беше узета од Јуде и завршаваху се Данилове седмине, она држаше да се та девојка свакако већ родила на свет. И уздишући често из дубине срца, она се мољаше у себи да је Бог удостоји видети ту девојку, и бити јој, ако је могуће последњом слушкињом њеном.  И једном приликом, када она по обичају свом стајаше на поноћној молитви и врло усрдно се о томе мољаше Богу, изненада сину с неба велика светлост и обасја је, и из те светлости чу глас који јој говораше: Ти ћеш родити Сина мог.

Какве се тада радости испуни Пречиста Дјева, и какву благодарност узношаше Богу Творцу своме, – немогуће је исказати. Тако погледа Господ на смирење слушкиње Своје. Јер она која жељаше из љубави према Богу да служи чистој родитељки Месијиној, – сама се удостоји да постане његова Мајка и Госпођа сваког створења. Ово откривење њој би у дванаестој години, на две године пре њеног обручења. И она никоме не каза ту тајну све до Вазнесења Христова. Од дана тог откривења она беше убеђена, да ће се у њеној девичанској утроби збити тајанствено зачеће, и она очекиваше да се збуде та тајна.

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања при храму Соломоновом, и четрнаест година од Рођења, саопштише јој првосвештеници и свештеници, да по закону она, као и остале вршњакиње њене, не може више остати при храму, него треба да ступи у брак. Но она им одговори да су је родитељи од повоја њеног посветили Богу; да је она обећала остати девојком до смрти; да се она не може удати за смртног човека, и да ништа не може приморати на брак њу, девојку бесмртнога Бога.  Ова новина изненади првосвештенике, и они се саветоваху међу собом шта да раде. Јер они нису могли више да је држе при храму, нити су смели да обруче за мужа, девојку Божију. И беху у недоумици, како да збрину безмужну девојку, да не би ма чим прогневили Бога. Јер су знали да је то обоје велики грех: приморавати на брак девојку која је обећала Богу вечно девичанство, и држати у Светињи над светињама женскиње, после навршеног пунолетства.

Овако о томе говори свети Григорије Ниски: Док је девојчица била мала, свештеници је чуваху у храму Господњем, као некада Самуила. Но кад она постаде пунолетна, они се саветоваше међу собом шта да даље чине с њом, да не би у чему прогневили Бога. А црквени историчар Никифор каже о томе ово: Када Света Дјева одрасте, свештеници начинише веће, како да је збрину, да не би скривили светом телу њеном, јер су сматрали да ће оскрнавити светињу, ако би је удали, и потчинили брачном закону њу, – која је себе посветила једино Богу. И они говораху да закон не допушта, нити је достојно светиње, да девојка тих година пребива у Светињи над светињама. Стога они приступише ковчегу завета и усрдно се помолише Богу. И, као што казује Јероним, добише од Господа одговор, да потраже достојног човека, коме би Дјева била поверена под видом супружанства на очување девичанства. Начин пак, на који би таквог човека пронашли, би указан од Господа овакав: да се саберу неожењени људи из дома и племена Давидова, и да своје жезле положе у олтару, па чији жезал процвета, њему да се повери Дјева.

Уто настаде празник освећења храма Јерусалимског, установљен од Макавеја. И сабра се код храма мноштво народа из околних градова. На празник дођоше и људи из племена Давидова, сродници и рођаци Дјеве Марије. Тада првосвештеник Захарија, отац Претече, одабра дванаест неожењених људи из племена Давидова, међу којима беше и Свети Јосиф, човек праведан и стар. Oн покупи њихове жезле, и положи их у олтару да преноће, говорећи: Покажи, Господе, човека достојна, за кога треба обручити Дјеву. Kад свану, уђоше у храм свештеници са оних дванаест људи, и нађоше да је жезал Јосифов процветао, и видеше како слете с неба голубица и стаде на тај жезал. И познаше да је Богу жеља да Дјева буде поверена Јосифу на чување.  Неки мисле да је Пречиста Дјева одлучно одбијала обручење, бојећи се за чистоту свога девичанства, и била веома тужна. Стога јој би од Бога посебно откривење и савет: да не двоуми ићи к Јосифу, сроднику и заручнику своме, човеку праведном, богоугодном и светом, не на телесни брачни живот, него на чување њеног девичанства. И пошто би обављено обручење, свети Јосиф узе Пречисту Дјеву из руку првосвештеника Захарије и одведе је из храма Господњег у свој дом, на чист и непорочан живот. И би свети Јосиф, њен привидни муж, у самој ствари целомудрени чувар њеног девичанства, и служитељ девственичком животу, испуњеном велике светости. Чудотворна икона која описује овај догађај, прославља се на дан Ваведења у храм Пресвете Богородице 4. децембра по новом календару, односно 22. децембра по старом.

Чуда 

Молитва пред овом иконом помаже бездетним родитељима у добијању потомства као и у благочестивом одгајању деце. Молитва родитеља Мајци Божијој помаже да децу васпитају у страху и љубави Божијој; штити их од недобронамерних људи и сваког негативног уплива у детињу душу.    

Изображење

Икона о којој је реч, настала је око 1574. године и налази се у ризници манастира Хиландара, на Светој гори Атонској. Приказује трогодишњу Дјеву Марију, коју су принели родитељи у храм Божији. Светковина је праћена родбином и пријатељима, дјевама обученим у најсвечаније хаљине, који у пратњи Богородитеља Јоакима и Ане, приносе Свету Дјеву у Соломонов храм (Јерусалимски храм). И док трогодишња Дјева стоји у дну степеника, на врху стоји Првосвештеник Захарија (Претечин отац и њен даљи сродник), чекајући је.  На опште запрепаштење присутник Дјева се сама испела на врх степеница, којих је било 30. Пречиста Дјева иако врло млада, приказана је обучена у горњу и доњу одежду са мафорионом који прекрива у потпуности њену косу, управо онако како су се одрасле девојке приказивале. То нам говори, о њеној зрелости, да постане одуховљени кивот Божији, скривница у коју ће се сместити несместиви Бог.  Одежда је у зеленим тоновима, сиболу Духа Светога, трећег Лица Свете Тројице.Испред Ње је приказан Првосвештеник Захарија, одевен у свештеничке одежде тога доба, а непосредно иза ње, њени родитељи Јоаким и Ана, који је руком усмеравају. Иза њих следи сабор пријатеља и родбине, који су дошли да пропрате ову светковину и својим присуством је увеличају. У позадини је приказан храм и делови тадашњег Јерусалима а оно што привлачи пажњу, осим централног детаља, приношења Свете Дјеве у храм, јесте приказ ње саме, како седи у Светињи над светињама и ослушкује Архангела који јој се приближава, доносећи радосну вест, догађај који се тек има збити.

Молитва прва

Наша Црква Пресвету Богородицу поштује више од свих других светитеља, управо јер је она та која је од Бога одабрана да роди Господа Исуса Христа. Због тога јој се молимо, не само као Мајци Божијој, већ као мајци свих нас.

Значење ријечи Ваведење преводимо као улазак или увођење, али не просто улазак у неку просторију, већ свечани чин уласка, као што су некада војсковође свечано улазиле у новоосвојени град пролазећи кроз славолуке. Тако и ми данас, прослављамо Улазак Пресвете Богородице у Јерусалимски храм. Марија je тада имала свега 3 године, а како је била измољена од Господа и пошто су је родитељи добили када су већ били у одмаклим годинама, они су одлучили да ће своје једино дијете посветити Господу Богу. Овдје је важно знати да је Богородица од малена васпитана у побожној атмосфери.

У жељи да испуне свој завјет и да кћи посвете Богу, праведни Јоаким и Ана је доводе у Јеруалимски храм, гдје ће она провести своје дјетињство у читању Светог Писма, молитви и припремању за даљи живот. Јеруалимски храм је био најбоље училиште тога доба, с обзиром на то да школе, као образовне институције нису постојале. Ово је на неки начин слично похађању школе вјеронауке. Данас, када у Црној Гори, вјеронаука није дио образовног система, Црква је та која нуди вјерско образовање дјеце и на тај начин чува и васпитава своју дјецу као брижна мајка. Јерусалимски храм можемо посматрати и као претечу универзитета.

Дакле, малу Марију повјеравају Захарији, првосвештенику, старјешини Јерусалимског храма, који је био њихов рођак. Захарија је био Јелисаветин муж, а они су, као што знамо, родитељи Светог Јована Крститеља. Брижни родитељи нису тек тако оставили своје дијете, већ су бригу о Богородици дали најугледнијем човјеку тога доба.

Надахнут Духом Светим, Првосвештеник Захарија, прекршио је дотадашњу праксу и малену дјевојчицу увео у најсветији дио Јерусалимског храма, у Светињу над Светињама, у који је могао да уђе само Првосвештеник и то једном годишње!

Светиња над Светињама, најсветији дио Јерусалимског храма у ком се чувао ковчег завјета. Ковчег завјета је најсветија реликвија јеврејског народа. Он је представљао присуство самог Бога, јер су се у њему чувале: плоче Закона (двије плоче на којима је Мојсије добио 10 заповијести од Бога), чинија са маном (храном која је са неба дата јеврејском народу док је ходао кроз пустињу) и процвјетали штап Аронов (Арон је био првосвештеник и Мојсијев брат, који је направио први шатор од састанка, претечу храма). На врху овог ковчега, стајала су два златна херувима, који су чували ковчег. Светиња над светињама је била одвојена од остатка храма великом и дугачком заставом, која се како нам свједочи Свето Писмо поцијепала у трентку када је Христос умро на Крсту, означавајући тиме крај Старог Завјета.

Оно што је Светиња над Светињама била у Јерусалимском храму, данас је то Олтар, а оно што је био ковчег Завјета, данас је то Часна Трпеза. Јерусалимски храм је схватан као мјесто у коме живи Бог. Господ кога је немогуће описати, немогуће ограничити, јеврејски народ је покушао да смјести у сазидани храм. Али, управо због тога је важна Пресвета Бородица, која као мало дијете улази у тај зидани Дом Господњи, како би након изласка из њега, она сама постала Дом Господњи у чију се утробу, али сада истински, смјешта несмјестиви и неописиви Бог.

Дакле, оно што је био Јерусалимски храм за Јевреје, Богородица постаје за све нас, јер је управо Њу одабрао Господ да роди Спаситеља свијета!

вјероучитељ Јовица Вукасовић

https://mitropolija.com/2024/12/03/raduj-se-dome-gospodnji/

„У име Оца и Сина и Светога Духа.

Браћо и сестре, ево отпостисмо ове прве дане светог Божићњег поста, али увијек кад се запутимо на неки пут, добро је запитати се гдје смо то кренули, има ли тај наш пут смисла. Дакле, ми се овим постом, у овим данима, спремамо за празник Христовог рођења, али увијек се треба подсјетити на то шта тај догађај за нас значи. Шта је то Божић? Сигурно да то није само она лијепа прича и оно обиље обичаја и радосних тренутака у нашем дому и даривање даровима, него тај празник, тај догађај наше вјере који је један од темељних догађаја наше вјере је празник живота, празник смисла, празник постојања, празник који се тиче живота свакога од нас, свакога човјека на свијету и цијелог свијета. Дакле, то је један суштински догађај-рођење Христово за постојање човјеково, уопште за живот и зато је Црква Божија установила да се ми за тај празник тако дуго припремамо знајући да смо слаби, преоптерећени, да често своје вријеме проводимо у непотребним стварима, сувишним стварима, у лажним стварима и зато је црква одредила ове дане да се за њих припремамо. Не да ови дани буду „ето ваља се отпостити, добро је за здравље; не да би био здрав и срећан“.
Има и то смисла и то јесте, али ови дани су да Христа, Сина Божијега, да Његов живот ставимо у центар свога живота. Дани поста су зато да од себе покушамо одстранити све оно што нас од Бога одваја, оно што је промашај, што је лаж у нашем животу, а на то нас мотивише љубав Божја, да је Бог толико заволио свијет, да је Бог толико заволио свакога од нас да је постао један од нас. Ми ту тајну не можемо ни замислити- шта то значи да вјечни Бог, Света Тројица који је вјечни живот, вјечно постојање, који је створио свијет и све што постоји из љубави, постао створење. Ми нећемо ни у реду кад нешто чекамо да замијенимо мјесто онога који је иза нас или нешто друго много мање, да дамо предност некоме на било којем мјесту гдје ћемо можда чекати дуже пет минута, а замислите: вјечни Бог који је оставио своје вјечно обитавалиште, престо свој вјечне радости и спустио се до наше ништавности. Та љубав Божја, тај догађај нас мотивише и подстиче и даје нам снаге и благодати да се потрудимо у ове дане који су пред нама, да заиста Он буде у центру нашег живота. То је смисао поста. То је најважније у посту, да колико до нас стоји ставимо барем ове дане или онај дан кад славимо рођење Христово, Христа у центар нашега живота, а уствари ако тако чинимо и ако се тако трудимо наш живот ће бити преиспуњен смислом. Од себе ћемо одбацити сваки бесмисао, сваки промашај и сваку нашу грешку и наше заблуде и наше оптерећености, јер је Бог нас довео у овај свијет и у овај живот да творимо вољу Његову и да Он буде у центру нашега живота, а кад је он у центру нашега живота и кад је Он први све добија своје мјесто и свој смисао. Све друго што је добро добија своје мјесто. Кад је Бог први, све оно што је на другом, трећем или четвртом мјесту, је на свом мјесту, али ако оно што не може бити прво буде прво, онда смо промашили живот. Ови дани су зато да промишљамо да ли је Бог први у нашем животу. Ето тако да проведемо ове дане, зато пост, зато не једемо неку храну, не зато што је мрсна храна лоша, него да себе некако мало подстакнемо, да се уздржимо, да дамо предност духу, да дамо предност оном што је дубље и што је нашој души дато, али смо га затрпали својим слабостима.
Данашња јеванђелска прича нам такође говори нешто важно. Чули смо да је Христос дошао и срео Гадаринце (три јеванђелиста говоре о овој причи) да су људи који су били обузети демонима кад су видјели Христа, они су га препознали. Рекли су :“Што си дошао да нас мучиш прије времена?“ Ето, и демони препознајуХриста као Бога, као Сина Божијега. И шта смо видјели из ове приче? Да они бјеже. Тамо гдје се Христос појави, ђаво нема приступа. Ето нам још једнога разлога да пост постимо, да би демонске силе и демонске утицаје одагнали од нас, али ћемо их одагнати само ако је Христос с нама и ако смо Христови. Немамо ми моћи ни снаге ни да се с малим изборимо, а камоли са великим и злим демонским силама, али имамо ако је Христос са нама, ако смо Христови. И тако себе лијечимо, Христом себе лијечимо. Христом себи дајемо могућност живота и нека Бог да да ове дане који су пред нама, заиста тако и прођемо: трудом, постом, молитвом и покајањем за наша зла дјела, чињењем добра. Божић нас и те како мотивише да чинимо добро, да будемо смирени и да будемо милостиви. То је празник смирења и милости Божије, јер је Бог показао смирење, да је постао Син Божји. Нека Бог да да тако ове дане проведемо. Сад ће бити Свето причешће за које смо се спремали, на пет мјеста ћемо причешћивати. Они који су крштени, који су постили, који се кају за своје гријехе. Они који се никад нијесу исповиједали, добро је да дођу на исповијест. Након сваке вечерње службе овдје ми свештеници вршимо исповијест, па неко ко се није исповиједао никада нека дође, а и они који јесу, треба опет, јер тако душу своју перемо од гријеха. У миру Божјем да приступимо и да се припремимо и удостојимо да чистог срца и душе славимо рођење Христово. Амин“

o. Мирчета Шљиванчанин

https://mitropolija.com/2024/12/02/besjeda-oca-mircete-u-hramu-pod-goricom-u-23-nedjelju-po-duhovima/