Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина. – сестре рођене, из околине Аквилеје.

Кад се цар Диоклецијан бављаше у Аквилеји нареди да се погуби знаменити духовник Хрисогон. У то време неки стари презвитер Зоил имаше виђење којим му се откри, где се налази тело Хрисогоново несахрањено. Пожури старац, нађе тело мучениково, положи га у сандук и држаше у своме дому. Тридесети дан после тога јави му се Свети Хрисогон и извести га, да ће у току девет дана оне три девојке мученички пострадати, а да ће и он у том времену преставити се. Исто то извешће прими у виђењу и Анастасија Узорешителница, која беше пошла за својим учитељем Хрисогоном. И заиста после 9 дана и старац Зоил престави се, и оне три сестре изведене беху на суд пред цара. Цар саветоваше свете девојке, да се поклоне идолима, но оне све отказаше и исповедише своју тврду веру у Христа. Ирина рече цару, како је глупо клањати се стварима од камена и дрвета, које су поручене, за погођену цену, да се направе рукама каквог смртног човека. Разјарен цар баци их у тамницу. А када цар пође у Македонију, поведоше за њим све робове и сужње, међу којима и ове три свете. Даде их цар неком војводи Дулкитију на истјазање. Овај војвода распаљен мрачном страшћу, хтеде да оскрвни девице, но када хтеде ући к њима у тамницу, у време када се оне мољаху Богу, њему се узе памет, те нападе на црне котлове и лонце испред врата да грли и љуби, те тако сав оде гарав и црн. Чувши цар за овај случај нареди, да други војвода Сисиније, предузме суђење овим сестрама. После тешког истјазања судија осуди прве две сестре на сажежење, а Ирину задржа још неко време надајући се, да ће је моћи оскврнити. Но када посла Ирину по војницима у блудилиште, ангели Божји спасоше ову чисту девицу, вратише војнике а њу изведоше на једно брдо. Сутрадан изађе војвода с војницима ка томе брду, но не могавши се успети, нареди, те Ирину стрелама устрелише.

Света Анастасија прикупи сва три тела на једно место и чесно сахрани. Све чесно пострадаше за Христа Цара и Господа око 304. год.

„Пролог“ Свети Владика Николај

Тропар (глас 1):

Јагњету и Пастиру Христу бисте приведене мучеништвом, овчице разумне, добру трку свршивши и веру сачувавши: Зато данас радосним душама прослављамо, величанствене, свету успомену вашу, Господа Христа величајући.

Једна тема којој у своме животу нисмо посветили онолико пажње колико је потребно јесте тема хришћанске радости. Истина је да често, загледајући се у себе, уочавамо да преовлађују туга, тескоба, малодушност и горчина. Радост изостаје, добро расположење недостаје, и услед тога целокупно наше понашање бива непосредно погођено, са неповољним последицама по нашу свакодневицу. Роптање, рђаве речи, грубост, потиштеност и непристојност излазе на површину.

Међутим, не може се замислити истински хришћанин без радости у своме животу. Верујући човек не може бити стално тужан, утучен и обузет осећањима лишеним духовне ведрине. Радост треба да влада, заједно са благородношћу, духовним достојанством, унутрашњом узвишеношћу и културом душе.

За превазилажење жалости и утемељење радости, потребно је да обратимо пажњу на неколико важних чињеница:

Пре свега, дужни смо да знамо да сваку тугу у човеку рађа терет греха. Један древни спис апостолских отаца, „Јермин Пастир", каже: „Жалост се јавља као најзлонамернији и најпогубнији дух за слуге Божије, и више од свих духова разара човека." Грешан живот доноси потиштеност души. Грех је тама и не допушта човеку да се радује светлости. Тако се шири духовна обамрлост — дремеж душе. Човек бива заробљен тугом и прикован за жалосна стања. Насупрот томе, духовна борба за стицање врлина јесте непрестана радост, слобода и избављење.

Стицање радости остварује се покајањем. Човек који се каје — радује се, а са њим се радује и сав духовни свет. „Биће радост на небу због једног грешника који се каје" (Лк. 15, 7). Апостол Павле нас позива да одбацимо „терет греха" (Јевр. 12, 1–10) и да будемо подвижници добра, ослобођени страсти и бремена греха, са чистом и добром савешћу, без унутрашњих прекора. Тада се у нама настањује радост.

Затим, заједница са Богом, која се остварује у богослужбеном животу Цркве, доноси помирење, мир и радост. Онај који ревносно учествује у богослужењима, а нарочито онај који се причешћује Светим и Пречистим Тајнама, испуњен је истинском радошћу.

Поред тога, радост се рађа и из делатног испуњавања заповести љубави. Дела доброчинства, човекољубља, милосрђа, служења ближњима, као и мисионарски труд, воде ка радости.

Радост, дакле, као нераскидиво повезана са хришћанским идентитетом, јесте радост заједнице са живим Господом. Она је плод Духа Светога (Гал. 5, 22). А врхунац те савршене радости, који припада чедима Божијим, јесте Рај — заједница са Богом, неизрецива радост Царства небескога, којој да нас Господ удостоји.

Радост се не налази у материјалним добрима, у земаљским уживањима, у забавама и пролазним почастима.

Каже свети Јован Златоусти: „Радост не ствара ни мноштво новца, ни тежина власти, ни телесна снага, ни раскош трпезе, ни украшеност одежди, нити ишта од овога света, него једино духовно достигнуће и добра савест. Онај који то има, макар носио рите и борио се са глађу, веселији је од оних који живе у изобиљу" (Омилија на Посланицу Римљанима, PG 60, 400).

Да знамо да нас Господ избавља од жалости, од искушења и сваке препреке, и узводи нас духовно ка небесима. Не тугујмо, дакле, не будимо малодушни и суморни. Зато је и Васкрсли Христос првим речима упутио: „Радујте се" (Мт. 28, 9).

Молимо Господа да нам дарује радост Духа Светога, да се уста наша увек испуњавају хвалом и славословљем, и да у све дане живота свога благосиљамо Творца и Добротвора нашега, истинитога Бога. Тада ћемо имати у себи истинску радост — богодану, духовну, свету радост!

Митрополит мански Хризостом III

извор

Страдање Светог оца нашег Мартина исповедника, папе римског

После смрти папе римског Теодора (642-649) једногласно би изабран за папу блажени Мартин, 5. јула 649. године. У то време на Истоку цароваше Констанс II[1], унук цара Ираклија. Тада су грчки цареви владали и Римом, и држали своје намеснике у западним крајевима. У то доба на Истоку јачаше јерес монотелита, то јест једновољника, који уче да у Христу Господу нашем постоји само једна воља, једно хтење. Ова јерес произађе из раније Евтихијеве јереси, која је булазнила да у Христу постоји само једна природа, насупрот православном вероисповедању, по коме у Господу нашем оваплоћеном Богу постоје две природе, две воље, два хтења и два дејства, својствени Божанској и човечанској природи, али у једном лицу Христовом, јер се Христос Бог не дели у два лица већ се распознаје у двема природама, непомешано сједињенима. Ова јерес поче од патријарха александријског Кира и патријарха цариградског Сергија (610-639); уз њу пристаде и цар Ираклије, дед цара Констанса II. После Сергија у Цариграду би патријарх Пир, такође јеретик монотелит; за овим патријарх Павле, присталица исте јереси. По наговору патријарха Павла цар Констанс II написа књижицу, названу Типос, то јест Образац, пуну монотелитске јереси, и разасла је на све стране са наређењем да сви имају тако веровати.

Многи од правоверних, који се не покорише царевом неблагочестивом наређењу, поднеше прогонства, ране и смрт. Међу њима беше и преподобни Максим Исповедник (види 21. јануар), и овај свјатјејши папа римски Мартин. Чим он постаде папа, цар му посла своју јеретичку и зловерну књижицу Типос, са жељом да папа Мартин усвоји његову веру и саборски је утврди. Блажени Мартин одбаци то зловерје, говорећи: Када би и цео свет усвојио ово учење које је супротно правоверју, ја га нећу усвојити, нити ћу отступити од еванђелског и апостолског учења и од предања Светих отаца, па макар ме и на смрт предали. – И Свети Мартин посла цариградском патријарху Павлу (641-654) изасланике, неке чесне клирике своје, са својим писмом, молећи га и саветујући да не прави раздор у Цркви, да не сеје кукољ јереси по пшеници вере благочестиве, и да усаветује цара да престане са умовањем противним Цркви. Но патријарх Павле не само не послуша блаженог Мартина, него и изасланике његове изружи, изби и посла на заточење у далеке покрајине.

Тада свјатјејши папа, по савету светог и преподобног Максима, аве хрисопољског (код Цариграда), који је у то време био у Риму, сазва помесни сабор у Риму 649. године, састављен од сто пет епископа. На сабору би осуђена и предата анатеми заблуда Кирова, Сергијева, Пирова и Павлова, и царева књижица Типос. И Свети Мартин посланицом извести о томе све верне у васељени, утврђујући их у правоверју а разголићујући погубност јереси и наређујући им да се будно чувају од ње.

Када за то чу цар Констанс II, веома се разјари и посла свог намесника, војводу Олимпија, у Рим, да ухвати папу Мартина. Олимпије стиже у Рим док је помесни сабор заседавао. Али видећи мноштво епископа и град пун света, духовног звања и мирјана, он се не усуди да папу ухвати јавно, већ нареди једноме војнику да папу убије у цркви изненада. Но када војник уђе у цркву са мачем сакривеним и приближи се папи да га прободе, наједанпут ослепе: јер Господ који не оставља жезал безбожника над уделом праведника (Пс. 124, 3), не допусти убици да подигне крвничку руку на верног слугу Његовог. А када Олимпије виде да сам Господ чува служитеља Свог, остави папу и оде у Сицилију на Сарацене и тамо умре.

Цар пак, наговорен од патријарха Павла, посла у Рим другог намесника, војводу Теодора Калиопу, да Мартина веже, оптуживши га лажно: како је у дослуху са Сараценима, како неправилно држи веру предану од Отаца, и како хули на Пречисту Богоматер. – Допутовавши у Рим, царев намесник јавно изнесе ове оптужбе против папе. А блажени Мартин, невин у свему томе, брањаше себе од безочне клевете, изјављујући: Никада никакав дослух нисам имао са Сараценима, сем што сам слао милостињу православној браћи који под Сараценима живе у беди и сиротињи; а Пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века; веру пак свету, предану од Светих апостола и богоносних отаца, не држимо неправилно ми, него је неправилно држе они који супротно нама умују.

Намесник царев, не узимајући у обзир папине оправдане разлоге, кривљаше папу за све, па га најзад оптужи и за то да је тобож неправилно дошао на папски престо. И једне ноћи војна сила тајно ухвати папу (653. године), веза га, одведе на пристаниште, укрца у лађу, и посла на далека острва, звана Цикладе[2]. И тамо на острву Наксосу би светитељ у заточењу читаву годину дана, мучен глађу и свеопштом оскудицом. А када су неки богољубиви житељи тога острва, сажаљевајући заточеног папу, доносили њему понуде, стражари су им то силом отимали и злостављали их, говорећи: Ко од вас воли овога, и има сажаљења према њему, непријатељ је отаџбине, јер овај заточеник је јеретик, противник Божји и разоритељ грчко-римског царства. И многе пакости чињаху стражари светитељу, ругајући му се и злостављајући га бестидно. И изнемогаваше светитељ телесно, како од свакодневног злостављања и оскудице, тако и од болести, али не изнемогаваше великодушношћу, трпећи све с благодарношћу Бога ради. Затим би одведен у Цариград.

У јесен лађа стиже у Цариград у пристаниште Јевтимијево, близу Архандије. И то стиже једнога дана рано ујутру. Светитељ беше тешко болестан. И разни бездушни људи, слати из царске палате и из патријаршије, долажаху и наношаху увреде и погрде чесном архијереју Божјем. И то светитељ подношаше од јутра до вечера. А на заласку сунца дође неки нотарије[3] Саголива са великом војском, положи болесног светитеља на носила, и однесоше у дворац, звани Пандиарија. Тамо га затворише у мрачну и тесну ћелију, и поставише јаку стражу, да нико из града не би сазнао за њега. И проведе светитељ у тој тамници деведесет и три дана, немајући с ким да проговори ни речи.

Затим однеше болесног светитеља у дом сакеларијев[4], где се беху скупили сенатори. И кад га на носилима унеше у салу, најстарији сенатор викну на њега наређујући му да устане. Слуге које су га носиле рекоше да не може да стоји пошто је тешко болестан. Али сенатори љутито наређиваху светитељу да стоји пред њима, макар га слуге придржавале. И светитељ, придржаван слугама, стаде пред сенаторе. Тада доведоше лажне и потплаћене сведоке који изношаху на њега лажне, гореспоменуте кривице, и друге измишљотине; и сведочаху заклињући се Светим еванђељем. А када блажени Мартин, који није знао грчки, хтеде да се преко тумача брани, они му не дадоше ни да проговори, а тумача бестидно изгрдише. Онда им свјатјејши папа рече: Господ зна, учинићете ми велико добро, ако ме што пре ма каком смрћу уморите.

Потом светитељ би посађен на једно високо и истакнуто место у позоришту, где га је сав народ посматрао. А цар га из једне оближње високе куће посматраше. Онда дође царев сакеларије и презриво рече светитељу: Ето, пошто си оставио Бога и Бог је тебе оставио. И рекавши то, он нареди народу да прокуне блаженог Мартина. И народ викаше громко: Анатема Мартину папи! А они који су знали да је папа невин, тужна лица и сузних очију одлажаху из позоришта. Затим сакеларије рече старешини суда: Узми овога па га на комаде исеци, јер не заслужује да живи.

И џелати одмах зграбише светитеља, свукоше му горњу хаљину, а доњу му исцепаше од врха до дна, па му око врата ставише тешке вериге и цело му тело оковаше, и тако га вуцијаху кроз град у судиште. Испред њега је ношен мач којим је имао бити посечен. А од светине неки му се ругаху, вређаху га и злостављаху, и викаху: Где је Бог његов? Где је учење вере његове? Други пак плакаху и ридаху гледајући какво се бешчашће чини и на какве се муке ставља тако велики светитељ Божји. А преподобни Мартин подношаше двоструке патње: једне од болести и тешких окова и немилосрдних руку џелата, а друге – душевне зато што је наг и што му се срце кида од стида. Кад га довукоше у судиште, вргоше га у тамницу међу злочинце и разбојнике, вукући га окована наниже по многим степеницама, од чега светитељ задоби многе ране и силна крв истече из њега. И после нешто времена пренесоше га у другу тамницу, која се звала Диомидова. Тамо од болести и великог јануарског мраза он беше на самрти. Но жена тамничког стражара, сажаливши се на светитеља, тајом дође у тамницу к светоме сужњу, однесе га одатле, опра му и преви ране, положи га у своју постељу, добро покри, и тако светитељ лежаше без гласа као мртав све до вечера. А касно увече, старешина царских евнуха Григорије посла к светитељу економа свога дома са нешто понуда, и овом поруком: Не малаксавај у тузи! Надамо се у Бога да нећеш умрети. Чувши то, преподобни Мартин дубоко уздахну, јер му та реч не беше пријатна, пошто је желео да умре у своме страдању за правоверје.

Сутрадан цар посети болесног патријарха Павла, који беше на самрти, и све му исприча о папи Мартину. А Павле, уздахнувши тешко окрете главу дувару: Тешко мени, и то на моју осуду! Цар га упита, зашто говори тако. А патријарх одговори: Зар је то мала мука, господару, да папа страда толико? И преклињаше цара да више не мучи папу.

На осам дана после смрти патријарха Павла цар посла свога нотарија Демостена и друге угледне људе к Светоме Мартину у Диомидову тамницу. Ушавши код светитеља, они му рекоше: Господар наш цар говори ти: Ето, у каквој си слави био, и у какво си бешчешће пао! Али, за то си ти једини крив, и нико друга. – Свјатјејши папа им ништа не одговори, већ подиже очи к Богу и рече: Хвала и благодарност за све јединоме Цару Бесмртноме! – и распитиваху светитеља за Пира, ранијег патријарха, да ли је добровољно био у Риму и одрекао се своје монотелитске вере, и како га је примио ранији папа Теодор. Свети Мартин им исприча подробно све о Пиру, како је добровољно дошао у Рим и писмено се одрекао неправе вере, мада се потом опет вратио свом првом зловерју, и како га је папа Теодор примио чесно као епископа и снабдео свим потребним. Напослетку светитељ им ово рече: Ево, у вашим сам рукама, чините са мном шта хоћете, пошто вам Бог допусти. Али знајте насигурно, макар ме на парчад исекли, ја нећу имати никакво општење са цариградском црквом све док остаје у зловерју. Пробајте на делу, и увидећете каква је благодат Божја у слугама Божјим. – Чувши то, изасланици се вратише к цару, дивећи се светитељевој великодушности и неустрашивости, јер се ни мука ни смрти не боји.

Пошто светитељ проведе у Диомидовој тамници осамдесет и пет дана, дође к њему нотарије Саголива и рече: Наређено ми је да те одавде одведем дому твоме, а потом ћеш бити послан некуда. Светитељ га упита: Куда ћу то бити послан, и у које место? Али му овај не хте казати. И рече му преподобни: Оставите ме овде у тамници све до онога часа када ћете ме одавде послати некуда. – И нотарије оде. А на заласку сунца блажени Мартин рече својим сасужњима: Ходите, браћо, да један другоме дамо последњи целив, јер ће сада доћи онај који ће ме одвести одавде. – И пошто се с плачем целиваше, светитељ им весела лица рече: Не плачите, него се заједно радујте са мном, јер за правоверје идем на заточење.

Утом опет дође нотарије Саголива и одведе светитеља. А сви затвореници неутешно ридаху у тамници због растанка с њим. Светитељ пак би одведен на лађу, и лађом послат на заточење у Херсон[5], где мучен глађу, тескобом и оскудицом у свачему, после две године отиде ка Господу, 665. године[6]. А свето тело његово би погребено изван града Херсона у цркви Пресвете Богородице Влахернске. И гроб његов беше славан, јер даваше исцељења многим и разним болесницима светим молитвама његовим, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин.

Житија Светих –  архимандрит Јустин Поповић

НАПОМЕНЕ:
[1]Констанс II царовао од 641. до 668. године.
[2]Ова острва, по броју шездесет, налазе се у Јегејском Мору.
[3]Секретар патријаршије.
[4]Сакеларије – највиши црквени чиновник, који је стајао на челу нарочитог савета, који је управљао цариградским манастирима и манастирском имовином, и мотрио над животом монаха.
[5]Херсон – гребен на западној обали Крима; ту у петом веку пре Христа основан град Херсон; на неколико километара од Севастопоља виде се развалине тога града.
[6] Св. папа Мартин се упокојио највероватније 15. септембра, због чега се негде и спомиње тога дана (или 20. септ.).

У свету покретаном информацијама, више него лако је помешати само знање са нечим што је само по себи важно и добро. Тако стицање духовних информација постаје својеврсна „индустрија“. У једном руском роману из деведесетих година, једна интелектуалка сусреће монаха који обнавља древни манастир у Републици Грузији. Током разговора, она помиње један цитат светог Максима. Монах се изненади и каже: „Читали сте светог Максима? Како ћете се онда икада спасти?“ Потом јој рече да никада не би требало да чита више сати дневно него што се моли.

У наше време, у коме се информација сматра суштинским елементом демократије (а ми често замишљамо да је и духовни живот подједнако „демократски“ као и политички), скандалозно је чути да постоји знање које вам може нашкодити, или знање за које још нисте спремни. Ипак, тако је.

Пре много година речено ми је да треба да говорим само о ономе што знам (тај савет дао ми је један старији свештеник говорећи о проповеди). „Увек имаш право да испричаш своју причу“, рекао је, саветујући ме да моје проповеди остану у границама мог искуства. То је била тешка реч, јер сам био млад и имао сам врло мало искуства. И до данас је то остао добар савет.

Ово правило сам проширио и на своје писање, што је један од разлога зашто ме нећете видети да се оглашавам о неким темама. Опасно се приближавам кршењу овог правила сваки пут када наглас размишљам о науци — иако се чини да је то понекад неизбежно.

Постоји разлог зашто реч „старац“ има такву тежину у Православљу: богословље и мудрост нису област младих. Сретао сам веома бриљантне младе умове у богословским круговима, али то су обично умови који не знају шта да учине са оним што знају. Један начин да се ово разуме тиче се питања. Исти онај старији свештеник који ми је рекао да говорим само о ономе што знам, саветовао ми је и да не одговарам на питања која људи не постављају. И тај савет ме води до данас.

Не можеш знати нешто за шта немаш питање. Можеш прикупљати и памтити информације, али их никада нећеш истински знати док не постану твоје — а то се може догодити само кроз питања. Информација која није одговор на неко питање — бескорисна је. Зашто бисмо се онда њоме уопште бавили?

Можда бисмо могли говорити о примењеном знању насупрот пукој информацији. Једном смо у породици разговарали о тригонометрији (моја најстарија ћерка је математичар). Признао сам да о тој теми немам никакву представу, иако сам је учио у средњој школи и, чини се, добио оцену „добар“. Приметио сам да ми нико никада није објаснио на које питање тригонометрија даје одговор. Од своје ћерке сам сазнао да има неке везе са троугловима. Већина онога што је говорила била је изван мог разумевања.

Иста ова стварност чини да богословље често буде дело старијих. Каже се да се најбоља математика и физика раде пре тридесете године. Најбоље богословље настаје после шездесете. Природа питања у богословљу често није терет младих. Наравно, нека питања младости више немају значаја после шездесете године.

Ово размишљање указује на пут ка познању Бога: обраћај пажњу на своја питања. Резултат таквог пута јесте да постајеш много свеснији онога што не знаш него онога што мислиш да знаш. Пука информација постепено бледи.

Пре неколико година водио сам низ разговора са једним узнемиреним младићем који ме је оптуживао за разне јереси. Током тих сусрета, настојао сам да му пажњу одвратим од његових недовољно сварених информација (поједини такозвани православни сајтови наносе више штете него користи) и усмерим је ка његовој сопственој души. Његова заблуда била је у томе што је опасности видео тамо где их није било, а превиђао ону која је била непосредно присутна у њему самом. Нисам успео. Није добро прошао.

Православно хришћанство није тема коју треба „савладати“. Ако се исправно разуме, православна вера је сведочанство о „свему“. Она није подскуп религијског знања нити збирка доктрина. Она обухвата целокупно постојање — створено и нестворено. Највећи део вере не може се изразити речима. Што је мање онога неизрецивог што окружује неку тврдњу, то је већа вероватноћа да је она погрешна или искривљена.

Свети Игњатије Антиохијски запажа: „Ко заиста има реч Исусову, може чути и њено ћутање.“ Он такође каже: „Што више неко види да епископ ћути, то више треба да га поштује.“

Све ово, наравно, представља строг укор некоме ко је написао више од 2.500 текстова. Ипак, рећи ћу да је моје највеће достигнуће у ономе што нисам написао. Можда ћу управо тамо наћи своје спасење.

Извор, фото: glory2godforallthings.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

У вртлогу зла који се ковитлао по земљи, онда када је дошло до излагања порузи и распећа Подвижника Правде, онда када се од Њега окреће сва земља, када Га издају, чак, и љубљени и изабрани, тада се не колеба само чисто срце, пуно несебичне преданости и одлучне љубави.

Такво је било срце ових жена. Такво срце је познало подвиг, поклонило му се и послужило му. И ништа спољашње – ни страдање, ни страх, ни стварна опасност – није могло да заустави чисто и предано срце у служењу подвигу љубави.

Нека буде благословено то срце! Оно је примало уздахе страдања, зато му се и даје прва радост (Мт. 28, 5-10; Јн. 20, 17-18).

Потруди се да пођеш Христу врло рано. Одлазак Њему претпостави сваком другом делу твога живота.

Пођи „са изласком сунца“, када је душа одморна, када су силе тела јаке, када се мрак илузија и заблуда расејао, и када су ишчезле ноћне сенке греха.

Пођи Христу пре било ког другог дела у твоме животу. Пођи онда када је душа обасјана сунчевом светлошћу, па ћеш наћи Васкрслог Господа. Тако ћеш и сам постати судеоник Васкрсења.

Светлост Васкрсења засијала је у пећини. Јудејци су се од ње оградили земаљским каменом. Тако и у души, камен земаљског смета продирању Светлости Божије. И велики земаљски камен наваљен је на душу, камен забава, страсти и свакојаке неправде. Камен, као глува стена, заградио је душу и заклонио од ње све узвишено и свето. Али земаљско је немоћно пред небеском Руком. Божанска сила ће одвалити земаљски камен са твоје душе и пашће све оно што је на њу нагомилао свет, те ће у душу да проникне Божанска Светлост Васкрсења.

Само буди достојан. Иди, тражи Светлост, стреми ка њој. Сакупи „мирисе“ душе, понеси их Христу, као што су понеле мироносице да би Га помазале. И спашће вео земаљског, обасјаће те Светлост Васкрсења, те ћеш кроз њу да духовно устанеш са Христом, изићи ћеш из пећине гроба и обновићеш се за бесмртност и вечност.

Петар се одрекао Христа, али ни он није заборављен. Издвојен је од ученика и постављен наизглед изван апостолског збора: „Идите и кажите ученицима и Петру“.

О, највећег снисхођења! О, безграничне љубави! Нека се чак и он, који се одрекао, али је пролио сузе самоосуђивања, присаједини првој радости Васкрсења.

Васкрсење позива све – и чисте и пале душе, и здраве и болесне, и оне који су се трудили и лење. Светлост Васкрсења и вечности спалиће сву нечистоту пропадљивости.

Изађи из пећине смрти да би те обасјала Божанска Светлост и да би окусио блажену бесмртност! И теби је упућен јеванђелски позив: „Душо! Христос ће пред тобом отићи у Галилеју“. Христос ће те чекати. Он ће те чекати и сигурно ће те сусрести. Не оклевај. Ти си била са Петром, али Он ће ипак „поћи испред тебе“!

Господ ће те чекати, не у Јудеји робовања закону, не као најамника који невољно носи јарам, него у Галилеји, „на гори“ (Мт. 28, 16), где ће се сабрати сви они који „трче“ слободно – деца Царства Божијег, слободни синови благодати (Јн. 20,4).

Свештеномученик Георгије (Лебедев)

Извор: Манастир Подмаине

Друга недеља после Васкрса од давнина је у Цркви била посвећена сећању на жене које су пратиле Христа, помагале му својом бригом, а после Распећа дошле на гроб да према тадашњем обичају припреме Његово тело за погреб.

Њима се најпре јавио Христос након што је устао из смрти, оне су прве од њега чуле: Радујте се! и тако постале први сведоци Васкрсења. О женама којима смо започели нашу беседу, у Јеванђељу се говори веома мало, али у свему што је речено открива се оно што смо ми скоро па сасвим заборавили. Због чега су оне ишле за Христом? Оне су служиле Христу, и њихов унутарњи свет разоткрива нам се пре свега као свет љубави, као мир непрестано јачајуће личне верности, личног учешћа.

Ми све време говоримо о „правима”, све време желимо да себе и друге потчинимо некаквом спољашњем „систему”, већ смо скоро па неспособни за лични сусрет, за чудо оне огњене љубави чији је главни смисао и главна радост давање себе, жртва, служење. Те жене су биле несебичне, ништа нису очекивале, ништа нису хтеле од Христа заузврат за своје служење и љубав. Ученици су га питали за првенство, Јуда је од њега очекивао да спасе отаџбину, други су долазили ради исцељења, чуда, помоћи. Али ове жене заиста излазе из сенке и набрајају се поименце тек онога тренутка када не остаје ништа осим тела Човека којег су волели и Који је умро у страшним мукама и самоћи. Оне нису очекивале ништа, а најмање Васкрсење, победу, тријумф. Тек једноставна човечанска љубав, једноставна човечанска верност довела их је рано ујутро на гроб. И читав смисао јеванђелске приче о том јутру састоји се у томе да су њихова љубав и верност постале извор нечувене радости, нечувене среће. Радујте се! (Мт. 28, 9) – рекао им је Христос. И као што су у Њему самоме љубављу побеђени распад и смрт, тако је и у њима, у тим женама, љубав постала сведок тријумфа живота.

И ево, после толико векова слушамо у васкршње дане ову причу, и одлази, развејава се заглушујућа бука оног спољашњег у коме живимо. Победе, достигнућа, успеси – шта значе они у поређењу са овом причом, са овим сунцем обасјаним сусретом љубави? Има ли на свету веће радости, веће среће од доживљене у том тренутку када су оне, уздигавши свој горки поглед, угледале светлост и зачуле глас, са којим је у њих ушла та радост првог Васкрса? Где још тражити већу срећу, већу радост, већи смисао? Упорно нам понављају приче о некаквој магловитој будућности, када ће коначно наступити свеопшта и неизоставна срећа, заснована на материјалној бази. Али, ето, у животу је нешто више спољашњих достигнућа, још мање је остало оног унутарњег, међутим ње нема па нема, те среће, а свет постаје све сивљи, тугаљивији и страшнији. Али све што се догодило тада, тога јутра, може се догодити и нама. Довољно је само открити у себи свет љубави, бриге, служења, преданости. Довољно је само открити у себе жудњу за сусретом са оним главним, да би нам истог тренутка дошло то Радујте се! и да нам се поново открије свет немогућих могућности, среће истинске и неуништиве.

протопрезвитер Александар Шмеман

Извор: Епархија бачка

Житије Преподобног оца нашег Исаака Сирина II

Свети Григорије Двојеслов, папа римски, у своме Диалогу[1] са ђаконом Петром овако говори о овом преподобном Исааку: У древно Готско време беше у близини града Сполето један човека света живота, по имену Исаак. Њега су многи наши познавали, нарочито света девица Грегорија, која је у Риму живела близу чесног храма Пресвете Богородице. А када је у младости обручише, и дан свадбе дође, она побеже у цркву желећи свети живот монашки. Тада је овај свештени човек Исаак избави од оних што су хтели да је силом врате, уз помоћ Божју испуни јој жељу: замонаши је. Тако она, презревши земаљског женика, удостоји се да буде обручена Небеском Женику.

О овом светом мужу Исааку многе сам ствари сазнао од чесног оца Елевтерија, јер су били пријатељи. И што Елевтерије говораше о Исааку, то житије Исааково потврђиваше. Преподобни Исаак није био родом из Италије, али ми ћемо казивати она чудеса његова која он учини у Италији. Када он дође из Сирије у град Сполето, уђе у цркву на молитву, и замоли црквењака да га остави у цркви закључана и преко ноћи. И тако проведе целу ноћ на молитви не мичући се с места. Сутрадан исто тако, па и другу ноћ. Црквењак, човек надмена духа, стаде грдити блаженога, називајући га лицемером који се три дана и ноћи притворно моли да би га људи видели. И удари шамар Божјем човеку гонећи га из цркве. Али у том часу полуде, јер по Божјем попуштењу нападе га нечисти дух, баци га пред ноге Божјег човека, и стаде га мучити љуто. И викаше нечисти дух кроз уста мученога: Исаак ме изгони! Тако дух нечисти објави име овога странца кога нико није познавао. А Божји човек, видећи црквењака како се љуто мучи, наднесе се над њега, и зли дух побеже од њега, и црквењак оздрави. Чуше људи за тај случај и цео град стече се око овога чуднога старца, и сваки је желео да угодника Божјег прими у свој дом. Нуђаху му новаца и имања, но он све одби, и ништа не прими, него се повуче из града у оближњу шуму, где направи себи келију.

Тамо му почеше долазити многи, привучени примером његовог врлинског живљења. И стадоше се распаљивати жељом за вечним животом, и под његовим руководством предаваху себе на службу Богу. И тако се образова велики манастир. И када ученици мољаху преподобног Исаака, да ради манастирских потреба прима донешене му дарове, он, поуздан чувар свога сиромаштва, одговараше ученицима: Монах који тече имовину на земљи – није монах. Тако се он бојао да изгуби своје сиромаштво, као што се тврдица боји да изгуби своје богатство.

Знаменит беше свети Исаак због свог чудотворства, нарочито због пророчког дара, видовитости. Његов живот је сијао као светлост. Једном увече нареди он братији, да изнесу све мотике у манастирску градину и тамо их оставе. И кад те ноћи устадоше ради јутарњег богослужења, светитељ рече братији: Кад сване, спремите ручак за наше раднике. – А кад свану, пође светитељ. с братијом и понесе ручак у градину. Чудила се братија, коме ће тај ручак, кад немају радника. Кад тамо, а оно онолико људи копа колико је било мотика. Десило се то, да су ти људи као лопови дошли да украду мотике, но силом Божјом буду приморани да сву ноћ копају. И тако до доласка преподобног Исаака окопаше сву градину. А кад Божји човек дође к њима, рече им: Радујте се, браћо! Престаните са радом, јер сте се сву ноћ трудили. – Онда им поставише ручак. И кад бише готови са ручком, преподобни им рече: Немојте одсада чинити зло, него кад вам што затреба из градине, дођите и потражите, па ћете с благословом добити. Крађу напустите, јер је грех. – И нареди да им се да од свега из градине колико ко жели. И тако ови људи дођоше са грехом у градину, а одоше без греха с благословом, носећи награду за свој труд.

Другом приликом дођоше два човека безмало нага и затражише одећу од преподобног Исаака. Он им рече да мало причекају, па тајно дозва једног свог ученика и рече му: Иди ван манастира у ту и ту дубраву, и тамо ћеш у шупљем дрвету наћи неку одећу, узми је и донеси. Брат оде, пронађе то шупље дрво и у њему одећу, узе је и предаде је насамо учитељу своме. Божји човек узе та одела и даде их просјацима, рекавши им: Пошто сте наги, узмите ово и обуците се. – Они узеше, и силно се застидеше, када познадоше своје одело, које они беху у оном дрвету сакрили.

Једном приликом неки благочестив човек посла по своме слузи две корпе хране преподобноме Исааку са молбом да се моли Богу за њега. Уз пут слуга сакри једну корпу, а другу донесе Божјем човеку и испоручи му молбу пошиљаочеву. Светитељ прими пошиљку, и кротко поучивши слугу рече му: „Примићу овај дар, него пази при повратку, у ону корпу што си сакрио крај пута увукла се отровна змија. Чувај се да те не уједе“. – Ове речи Божјега човека веома постидеше слугу, али га уједно и обрадоваше, јер сазнаде за опасност која му прети од змије.

Својим богоугодним животом преподобни Исаак се удостојио славе и блаженства у царству Христа Бога, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин[2].

Спомен Преподобног оца нашег Василија Исповедника, епископа Паријског

Парија, древни град у Малој Азији, чим је примио веру Христову добио је епископију која је подлегала митрополиту кизичком. Због своје превасходне врлине и богоугодног живота преподобни Василије би изабран и постављен за епископа у овом граду. А кад се за царовања Лава Исавријанца (717-741) појави иконоборска јерес, он се показа исповедником Христовим. Он одби да потпише царску наредбу против иконопоштовања, иако су га приморавали. Због тога би много гоњен и мучен. Живот му је пролазио у невољама, у бедама, у тескобама (2. Кор. 6, 4), али он остаде тврд у Православљу као дијамант. Пошто угоди Богу у свему, он сконча у првој половини осмога века, и пресели се ка Господу .

Житија Светих – архимандрит Јустин Поповић

Фото – Православие.ру: Три светитеља: Николај Чудотворац, Јован Милостиви и Василије Исповедник

НАПОМЕНЕ:
[1]Овај дијалог или разговор налази се у познатом делу светог Григорија Великог (540-604): „Разговори о животу и чудесима италијанских отаца“, због чега је он и добио назив Двојеслов. Ово се дело састоји из четири књиге и садржи у себи казивања о подвизима побожних људи. Податке о томе свети Григорије је добијао или сам лично од италијанских отаца, или му их је достављао епископ сиракуски Максимилијан.
[2]Преподобни Исаак живео у шестом столећу

У свету у коме све иде све брже, човек више готово да не стиже да стане – ни да помисли шта га уопште гура напред. Журба је постала природно стање, а тишина нешто што се избегава као непријатност. Али иза те непрестане брзине крије се дубља драма: живот који се троши, а да не оставља плод који остаје. У том вртлогу, једно питање се све јаче намеће – да ли човек заиста живи, или само жури кроз сопствени живот?

У свету у коме све иде све брже, човек више готово да не стиже да стане – ни да помисли шта га уопште гура напред. Журба је постала природно стање, а тишина нешто што се избегава као непријатност. Али иза те непрестане брзине крије се дубља драма: живот који се троши, а да не оставља плод који остаје. У том вртлогу, једно питање се све јаче намеће – да ли човек заиста живи, или само жури кроз сопствени живот?

Између журбе и вечности

Човекова невоља је у томе што непрестано жури, али та је журба сујетна и бесплодна. Човек својом енергијом помера планине, подиже и руши читаве градове у трену. Али, ако се загледамо у ту његову енергију и њене последице, видећемо да она не умножава добро у свету. А оно што не умножава добро – бескорисно је. Чак је и уништавање зла узалудно ако то рушење није пројава добра и ако не доноси његове плодове.

Живот људи у свету постао је претерано ужурбан и постаје све бржи; сви беже, сви се боје да негде не закасне, да некога не затекну, да нешто не пропусте или да нешто забораве да учине. Машине јуре по ваздуху, води и земљи, али не доносе срећу човечанству. Напротив, оне руше и оно мало среће што је још преостало на земљи.

Корени светског вртлога

У свет је ушла ђаволска ужурбаност. Тајну те журбе открива нам Реч Божија у 12. глави Апокалипсе: „И чух снажан глас на небу како говори: Сад наста спасење и сила и царство Бога нашега, и власт Христа Његовог, јер је збачен тужитељ наше браће који их оптуживаше пред нашим Богом дан и ноћ. И они га победише Јагњетовом крвљу и речју свога сведочанства, и не заволеше свој живот све до смрти. Зато се веселите небеса и ви који боравите на њима. Тешко земљи и мору, јер ђаво сиђе вама с великим гневом, знајући да има мало времена.“ (Откр. 12, 10–12)

Чујте: ђаво је сишао на земљу са великим гневом, знајући да има мало времена. Отуда долази то незадрживо, све брже ковитлање ствари, па чак и појмова у овом светском вртлогу. Отуда свеопшта ужурбаност – и у техници и у животу – тај необуздани бег људи и народа. Царству сатане ће брзо доћи крај. То је узрок радости за небо и за оне који живе небеским животом. Осуђено на пропаст и осећајући своју погибао, зло бесни по свету, узнемирава човечанство, надима се до крајњих граница и приморава људе који на своје чело и срце нису ставили крсни печат Јагњета Божијег да незаустављиво хрле напред и убрзавају свој живот.

Зло зна да само у таквом бесмисленом вртлогу може рачунати на то да својој пропасти присаједини још неки део човечанства. Овако занемели људи, ношени тамо-амо, неспособни су да размишљају о вечним истинама за које је неопходан макар тренутак божанског ћутања и свете тишине.

Човек као роб сопствених грађевина

Техника већ одавно убрзава кретање људи и њихово стицање земаљских добара. Чинило би се да би због тога требало да остане више времена за духовни живот. Међутим, није тако. Живот је души постао тежи и напорнији. Материјалност света брзо притиска и упија човекову душу. И душа гине. Нема више времена ни за шта узвишено. Све се окреће, све се врти и убрзава. Каква ужасна обмана која снажно држи људе у својој власти! Уместо духовног усмерења, светом већ влада психоза телесне брзине и материјалних успеха. Ствара се илузија послова, јер је човек призван на делање и не може бити миран без рада.

Али телесна дела не умирују човека, јер не влада човек њима, већ она њиме. Човек је постао роб телесних дела. Он гради на песку, а оно што је на песку изграђено – бива разрушено. Од људског дома на земљи на крају остаје само гомила прашине. Уместо гордих грађевина остаје песак, из ког човек поново покушава да изгради свој свет, док се песак осипа под његовим рукама. Несрећни човече! Сви су оковани у ланце ситних обавеза које ништа не доприносе души, а које треба што пре завршити само да би се започели други, исто тако ништавни послови.

Где се скрива твоја душа?

Где наћи времена за добро? Чак се нема времена ни мислити о томе. Све је у животу попуњено. Добро стоји као странац за кога нема места ни у канцеларијама, ни у установама, ни на улици, ни у дому, а поготову не на местима за разоноду. Добро нема где главу да приклони. Како пожурити да га чинимо када га не можемо ни пет минута примити у своју мисао или жељу? И како то да добро ово не схвата, него и даље куца на врата савести и мучи је? Послови, бриге, „неодложност“ свега урађеног… Несрећни човече! Где је твоје добро, где је твој лик? Где се ти скриваш иза точкова и зупчаника живота?

Пожури да чиниш добро док си још у телу. „Ходајте док имате светлост, да вас тама не обузме.“ (уп. Јн 12, 35) Доћи ће ноћ када више нећеш моћи да чиниш добро, чак и ако будеш желео. Ако на земљи, овом предворју раја и пакла, ниси желео да чиниш добро, тешко да ћеш то пожелети када се нађеш усред ноћи, изван овог постојања, избачен из сујете која ти је развејала душу. Ради тога пожури! Почни најпре да мислиш о добру, а потом га чини. Време истиче. Ово је вечност у пролазном. Учини то док још није касно, јер ће бити страшно са празним рукама отићи на онај свет и наћи се пред Судом Творца.

Ко не пожури да чини добро, тај га неће ни учинити. Добро захтева жар. Млакима ђаво не допушта да делују; он им веже руке пре него што уопште помисле на добро. У нашем свету добар може бити само онај ко је „муњевито“ добар. Та муњевитост је израз духовне силе и истинска људскост! Зато, ужурбаности сујете супротставимо пламеност ка добру.

Прва наша пламеност нека буде журба да се покајемо након греха.
Друга – да одмах опростимо брату који нас је повредио.
Трећа – брз одзив на сваку молбу која је корисна ближњем.
Четврта – спремност да помогнемо човеку у невољи, макар и малим делом.
Пета – умеће да брзо приметимо шта коме треба и да не останемо равнодушни.
Шеста – чврста решеност да се сваком злу супротставимо добром, а лажи истином.
И седма – способност да се срце тренутно узнесе Богу, благодарећи Му за све.

Ово је време у коме се све убрзава, али човек не сме да изгуби унутрашњи правац. Јер није страшно што човек живи брзо – страшно је ако живи празно.

А најстрашније је када се цео живот претвори у журбу, а да у њему није било ни једног истинског тренутка љубави.

Архиепископ Јован (Шаховској)

Извор: azbyka.ru /Пријатељ Божији

Спомиње се у књизи Откровења као Антипа вјерни сведок мој (2, 13), који би убијен код вас, гдје живи сотона, т. ј. у граду Пергаму. Житељи овога града живљаху у мраку идолопоклонства и у крајњој нечистоти; беху робови страсти, опадачи, насилници, крвосмешници, речју слуге сатанске. И ту посред њих живљаше Антипа „као светлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата”. Добрим и праведним сматраше се онај, ко би некога хришћанина ухватио и убио. Сва вера незнабожачка састојала се у гатању, у тумачењу снова, у служењу демонима и у крајњем разврату. Устрашени од Антипе као од огња демони се јаве жречевима у сну и исповеде, како се они боје Антипе, и како морају због њега да беже из тога града. Жречеви дигну гомилу народа против Антипе, и почну овога истјазавати и нагонити да се одрекне Христа и поклони идолима. Рекне им Антипа: „кад се ваши такозвани богови, господари васионе, плаше мене, смртног човека, и морају да беже из овога града, зар не познајете по томе да је сва ваша вера заблуда:” И још им говораше светитељ о вери Христовој, као јединој истинитој и спасоносној. Но они се разјарише као зверови и довукоше старца Антипу пред храм Артемидин, пред којим је стајао изливен во од бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божјега. Св. Антипа, унутра у огњеном волу, слављаше Бога с благодарношћу, као негда Јона у киту или три отрока у пећи огњеној. И мољаше се Антипа за паству своју и за сав свет све док му се душа не растави од трошнога тела и не узлети међу ангеле у Царство Христово. Сконча у мукама и увенча се славом неувелом 92. год.

Мк. 15:43 – 16:8

43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро?
45. И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата гроба.
47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га полагаху.

16. глава.

1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу.
2. И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око изласка сунца.
3. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?
4. И погледавши видеше да камен беше одваљен; а беше врло велики.
5. И ушавши у гроб, видеше младића обучена у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се.
6. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде; ево места где га положише.
7. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети, као што вам рече.
8. И изишавши побегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху.“

„Пилат се задивио због брзе Исусове смрти; сматрао је за неопходно да пита и капетана: „је ли давно умро“? Распети на крсту су остајали живи и до два, три дана. Господ Исус је био на Крсту мало више од три сата. Значи да је умро брзо, невероватно брзо. То је запрепастило Пилата, тим пре што није могао да заборави на мисао која га је поразила, мисао о Исусу као Сину Божијем. Ако је Исус тако брзо умро, мислио је Пилат, онда је у питању милост свише која је скратила страдања Невиног. Пилат је питао: „Је ли давно умро?“ (Мк. 15:44). Питање је очигледно тако постављено да би се сведочењем очевица уверио да тајна Пилатова мисао о Исусу има основу. Капетан је потврдио Јосифове речи, Пилат је наредио да се Исусово тело преда Јосифу; њему је било драго да то сада уради, да би колико толико умирио своју савест која га је мучила због неправедног суда. Исусова смрт је сада била посведочена у Пилатовом преторијуму – самим тим, још истинитији је постао и догађај Исусовог васкрсења“.
светитељ Филарет Гумилевски

извор

Древни манастир Свете Петке крај Нишке бање по много чему је јединствен. У народу је далеко познатији као Иверица, а један део историје био је и војни манастир. У историји Српске православне цркве није познат још један овакав пример.
Манастир Свете Петке познат и као Иверица је средњовековни српски манастир, у општини Нишка Бања на око 20 километара источно од Ниша према Пироту.

Манастир је четири пута рушен и поново зидан. Необично народно име – Иверица, вероватно потиче из времена када су га обновили монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Они су, бежећи од Турака почетком 15 века, уточиште нашли у непроходној Сићевачкој клисури и ту, на остацима опустеле српске светиње поново подигли богомољу.
Манастир су Османлије срушиле негде током 16. века и из тог времена потиче и легенда која каже да су Турци баш ту побили многе недужне људе и живе сахранили 12 младих девојака – невести у венчаницама.

Светиња је тиховала у рушевинама све до краја 19. века. Тада га је, помало иронично, открио – прогрес. Инжињеријске јединице српске војске у близини су 1898. припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз Градиштански кањон Сићевачке клисуре.

По легенди, један од војника је уснио сан у коме му је неки глас рекао да се налази на месту светиње и када су војници почели да копају пронашли су темеље претходне светиње. Баш негде у то време пронела се и вест да се краљ Александар Први Обреновић замало удавио у мору код Бијарица у Француској. У знак захвалности Богу који је спасао њиховог краља војници су се заклели да ће обновити манастир.

Манастирски комплекс Света Петка Иварица, усечен је, у стенску масу високу 360 m на улазу у Градиштански кањона Сићевачке клисуре, поред магистралног пута и пруге Ниш—Софија

Војска је манастир обнављала три године, пре него што је за читав подухват сазнао и сам краљ Александар када је туда пролазио на путу ка Пироту. Дирнут љубављу својих војника краљ је прискочио у помоћ и постао ктитор манастира.

Једини војни манастир Српске цркве

Од освешћења 1898. године па све до 1903. манастир је био у поседу војске Србије и у њему су верску службу вршили војни свештеници. Ово потврђује указ краља Александра од 19. фебруара 1901. године, када је за старешину манастира постављен војни свештеник Жунић.

Манастир је у том периоду носио име Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица. У историји српске православне цркве није познат сличан пример.

Након Мајског преврата манастир прелази у власништво Епархије нишке. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе.

https://kompasinfo.rs/manastir-svete-petke-iverica-jedini-vojni-manastir-obelezen-tragicnom-pricom/