„Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна“ (Пс. 23:5).

Преподобни Амвросије Оптински: „Поставио си преда мном трпезу, на видику непријатељима мојим… и чаша је моја препуна“. Ове речи јасно директно указују на Тајну Светог Причешћа. Ако се са вером, неосуђено причешћујемо Тајни Тела и Крви Христових, онда све замке непријатеља наших душа које нам досађују, остају узалудне и празне. Неосуђено се причешћујемо када, као прво, са искреним и смиреним кајањем и исповедањем својих грехова и са чврстом одлучношћу да им се не враћамо; а као друго, ако приступамо без злопамћења, мирећи се у срцу са свима који су нас ожалостили. „Намазао си уљем главу моју“. Под уљем треба да се разуме Тајна Миропомазања и Тајна Јелеосвећења, а под главом наш ум, који на почетку добија духовно утврђење кроз Тајну Миропомазања“.

Блажени Теодорит Кирски: „Ово је јасно за оне који су се удостојили тајноводства и не захтева никакво разјашњење. Јер они знају и за духовно уље којим су намазали главу и оснажујуће, а не раслабљујуће пиће и тајанствено јело које нам предлаже изнад свог пастирства Онај Који је и Женик. Овим добрима, говори пророк, преиспунио си ме, док се они који су ми непријатељи жалосте и брину, зато што се код онога ко је раније био у њиховом ропству догодила таква промена“.[1]

[1] https://ekzeget.ru/bible/psaltir/glava-22/stih-5/

извор

Свети Доментије се роди у у Персији као незнабожац, у време цара Константина Великог (305-337 г.). Хришћанској вери га научи неки хришћанин Авар. Доментије остави незнабоштво и сроднике и отиде ка крајевима грчке државе, ка граду Нисивији. Ту он ступи у један манастир, прими свето крштење, замонаши се, и прохођаше сваки подвиг испосничког живота. Али по клевети завидљивог и лукавог демона њега омрзнуше неки монаси у том манастиру, те он побеже одатле и оде у манастир светих мученика Сергија и Евнуха, у граду Теодосиопољу. Ту он подражаваше врлински живот игумана и архимандрита Уврела, за кога се вели да шездесет година није јео ништа варено, спавао је врло мало, и то не лежећи нити седећи, него стојећи и ослоњен на свој жезал.

Архимандрит Уврел постави преподобног Доментија за ђакона, али када га хтеде принудити и у чин свештеника, Доментије одбеже у неку пусту гору, и тамо живљаше о Богу, трпећи летње жеге и зимске мразеве и друге непогоде. Затим се настани у једној пештери, чинећи многа чудеса именом Христовим: јер исцељиваше оне који долажаху к њему, и од идолопоклоничке заблуде привођаше к вери Христовој. А када у те крајеве наиђе цар Јулијан Богоодступник (361-363 г.), он дозна све о светом Дометију и нареди да га камењем затрпају. Послани за извршење злочина упутише се и затекоше светог оца са два ученика где у девет сати врши одговарајуће богослужење, нападоше на њих и побише их камењем. Тако заврши течење богоугодног живота свог преподобни Дометије са два ученика своја, и сва тројица добише венце мучеништва.

СПЦ

Свети свештеномученик Евсигније би војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао је мучењу Св. муч. Василиска (22 маја), видео је мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика.

Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних 60 година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско.

Тропар (глас 4):Мученик Твој Господе, Евсигније, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

https://mitropolija.com/2025/08/17/sveti-svestenomucenik-evsignije-pretpraznistvo-preobrazenja-2/

Један мој познаник који се озбиљно бавио скијањем причао ми је да прва ствар којој су их учили на скијању јесте правилно падање, јер би сваки погрешан покрет могао да уништи целокупан претходни труд. Без икакве сумње, духовни живот не представља механички процес, међутим, и ту постоје правила и искуство претходних хришћанских покољења која треба да узмемо у обзир. Човек који је недавно поверовао обично је склон да идеализира црквени живот. Осим тога, на путу духовног узрастања постављају се препреке као што су страсти (укорењени греси), друштво (свет који у злу лежи), сатана (који стреми да врати хришћанина под своју власт). Зато ћемо покушати да укратко формулишемо основне принципе који могу да нам помогну да избегнемо макар неке грешке и духовне падове.

Молим да се узме у обзир да је овај приручник написан искључиво за хришћане који почињу; зрели и дубоко уцрквењени хришћани могу да у ширем смислу допуштености разматрају нека овде указана, намерно једнозначна упозорења.

I Правилно постављање циља
II Шта је важније: теорија или пракса?
III Кога слушати?
IV Коришћење проверених извора информација
V Проверавајте!
VI Питајте!
VII Како да се односимо према информацијама о гресима служитеља Цркве?
VIII Како се научити разумевању црквеног богослужења?
IX О жељи да измените у Цркви оно што вам се чини неправилним (несавременим, несхватљивим)
X Никада и ни због чега не очекујте од људи захвалност или награду
XI Жеља да се оде у манастир захтева проверу искуством хришћанског живота у свету
XII Спољашњи изглед хришћанина
XIII О просвећивању ближњих
XIV Житија Светих
XV Духовни живот не треба да заклања морални
XVI Искреност у односима са Богом. Молитва која је угодна Богу.
XVII Учешће у Тајнама Цркве
XVIII У духовном животу журба је неумесна
XIX Шта значи „послушање“?
XX Духовништво
XXI Искушења у избору духовника и односи са њим
XXII Како прихвати примедбе љубазних сестара и браће. Црквена правила комуникације.
XXIII Правила читања Библије и светоотачке литературе
XXIV Аскетизам (подвижништво)
XXV Како се односити према виђењима и откривењима?
XXVI „Случајности не постоје“
XXVII Ако се вера хлади
XXVIII Како не изгубити веру?

ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

 I

Правилно постављање циља

Коме долазимо у Цркву и због чега? Оцу Небеском – Богу, ради бого-познања, бого-општења и бого-уподобљења. Бог је Творац света. Све је Његово: земља, звезде, вода, све Њему припада. Он је Творац и Законодавац. Бог је створио овај свет, зато се Он не налази под влашћу закона овог света. Он је ван времена и пространства. Бог није космос, Он је Творац космоса. Он није космичка енергија, Он је Творац свих енергија. Бог је Личност, Он жели личне односе са људима. Ради спасења људског рода Бог је постао човек; не престајући да буде Бог, постао је човек. Суштински је важно да се схвати да хришћанин није човек који само ревносно испуњава древне обреде, већ човек коме је образац бесконачне љубави – Богочовек Исус Христос. Коме је Исусово деловање у свету и његовом сопственом животу постало реалност. Бог није само у књигама, Бог је увек ту, као што се говори у молитви: „чије Име више од свега призивамо“.

На жалост, већина људи долази у храм ради решавања животних проблема и кроз кратко време Спаситељ им није више потребан све до наредних непријатности. Међутим, решавање ових или оних животних задатака не треба да буде главни циљ црквеног живота. Као што циљ брака не представља само задовољство, заштиту, материјално благостање или решавање свакодневних питања, већ пре свега љубав и жеља да будемо у заједници са вољеном особом.

Ако је циљ човековог живота Апсолут – Христос, подражавање Њему у врлинама, Његово познање и стремљење ка заједници са Њим, онда у светлости тога постаје јасан корен проблема и пут за њихово решавање (не обавезно и нестајање, већ измену односа према њима).

II

Шта је важније: теорија или пракса?

Да би се уредио складан духовни живот не треба да се пренебрегне теорија, али ни пракса.

• Незнање није најбољи помоћник у богопознању. Правилно знање о Богу ће помоћи да се избегну фантазије и искривљене представе о Њему. Када неко говори да је изгубио веру, у већини случајева, када се провери, испоставиће се да је његова вера била далеко од хришћанске.
• Исто тако и гола теорија, чак и опширна теоретска знања не присаједињују човека Богу без молитве, дела милосрђа, учешћа у богослужењима и црквеним Тајнама.

БИРАЊЕ ИЗВОРА ИНФОРМАЦИЈА

III

Кога слушати?

• Црква не представља продавницу, већ породицу; у породици је прихваћено да се преузима искуство. Међутим, треба избећи свеверје. Свештено Предање (записано и неписано искуство Цркве) није исто што и народна предања, лична мишљења у односу на које је неопходно расуђивање.
• Духовно искуство и знања парохијана нису увек директно пропорционална њиховом црквеном „стажу“; тврдња „она све зна, јер много година иде у храм“ – не може да се примени на свакога. Степен усвајања знања и умеће да се пренесе оно што смо чули се разликује од човека до човека.
• Потребно је запамтити да благодат учитељства Бог даје свештеницима и епископима у тајни Свештенства, али је не даје без узимања у обзир њихових личних напора. Зато је пре неколико година за свештенике постало обавезно да као минимум образовања имају диплому завршене богословије.
• Не представља сваки монах ауторитет у богословљу. Монах даје завете нестицања, безбрачности и послушности, али га то не чини аутоматски и стручњаком у богословљу.
• Богословље као наука укључује у себе систем различитих дисциплина; човек може, на пример, бити професором апологетике, али да излаже сумњиве тврдње из области догматике или патрологије.
• „Ко је, када и по ком поводу нешто рекао“ – ово је универзални принцип оцењивања једног или другог ауторитетног цитата. На пример, при читању аскетске литературе важно је разумети коме се савети дају: да ли хришћанима у свету који почињу свој пут ка Богу или узнапредовалим монасима. Тако из тврдње да је у духовном животу нешто важније од другог, не треба изводити закључак да то што је мање важно треба заборавити.

IV

Коришћење проверених извора информација

За књиге је неопходан печат Издавачког савета РПЦ (у нашем случају, за духовну литературу треба видети да ли за конкретну књигу постоји благослов епископа, епархије, да ли је у приређивачком одбору присутно свештено лице – примедба преводиоца). Што се интернета тиче, треба се оријентисати на највеће православне сајтове „Азбука.ру“, „Православие.ру“, Православни часопис „Тома“. (у нашем случају, на српском језику –  Светосавље.орг, Апологетско-мисионарске курсеве сајта Сведокверни.орг, сајт СПЦ.)

V

Проверавајте!

Недавно сам читао духовну аутобиографију једне жене која је изгубила веру. Један од степеника њеног духовног пада представљао је саблазан информацијом о томе да молитва Господња „Оче наш“ представља директну позајмицу молитве једног од фараона. Жалосно је што се она није потрудила да пронађе оповргавање ове измишљотине, већ је поверовала на реч сумњивом извору информација.

Крајње је погрешно да се оцена ових или оних поступака ограничи искључиво критеријумом: смеш/не смеш. Спектар оцењивања је много шири и укључује у себе појмове као што су: корисно, умесно, побожно, прихваћено; али и супротне њима (неумесно, непобожно, неприхваћено). Сем тога, критеријуми се разликују за дете и одраслог, мајку која доји или монахињу, болесног или здравог човека, човека који се тек уцрквењује или човека који је то одавно учинио.

У свим овим случајевима важни су и сами критеријуми допуштености и недопуштености. Ако нешто не сме, који конкретни црквени канон то забрањује? Ако није прихваћено, у којим то случајевима није прихваћено? Често критеријум може да буде просто здрав разум, јер не постоји канон, на пример, који забрањује да се пљује или псује у храму, али је очигледно да је тако нешто безбожно. Ако неко говори да је строго забрањено да се умивате пре јутарњих молитви, да запалите свећу од пламена друге свеће, да улазите у храм ако сте трудни, има смисла да се заинтересујете одакле потиче извор таквих „забрана“.

VI

Питајте!

Нека информација је поколебала вашу веру и саблазнила вас? Питајте искусније хришћане (не толико по црквеном стажу, колико по нивоу духовног образовања). Није могао да вам одговори један човек? Питајте другог. Није могао да одговори свештеник, питајте другог свештеника. Немојте да се стидите да питате свештеника, он није начелник, већ предстојатељ на богослужењу и духовни наставник. Један од најважнијих задатака његовог служења је да помагање парохијанима у религиозном узрастању.

Обавезно се молите пре тога, да вас Господ уразуми, јер нисмо увек у стању да примимо чак очигледно тачан одговор.

VII

Како да се односимо према информацијама о гресима служитеља Цркве?

Пре свега, треба рећи да су и свештенослужитељи исто тако људи, а безгрешних људи нема.

Међутим, свако од нас ће на Страшном Суду дати одговор само за своје грехе, а не за грехе других људи.

Ако се грех вашег парохијског свештеника убраја у смртне грехе, он га онда спречава да испуњава обавезе свештенослужитеља; ако сте убеђени у то на основу чврстих доказа, онда је можда разумно да вас духовно руководи други свештеник.

ЦРКВЕНА ЗАЈЕДНИЦА

VIII

Како се научити разумевању црквеног богослужења?

Дубљем учествовању у црквеном богослужењу може да помогне изучавање његовог поретка – како пре службе, тако и током службе. Потпуно је допуштено да у руци држите књигу или телефон са богослужбеним текстом. Ако нисте навикли на стајање и уморили сте се а у храму постоји место за седење, немојте оклевати и седите (пожељно је само да устанете током читања Светог Писма).

IX

О жељи да измените у Цркви оно што вам се чини неправилним (несавременим, несхватљивим)

У једном манастиру постоји следеће правило: послушници имају право да износе предлоге за побољшање манастирског живота само након истека прве године у манастиру. Јако мудра одлука: има смисла да се на почетку осмотре и покушају да схвате истински разлози, унутрашња логика ове или оне праксе.

X

Никада и ни због чега не очекујте од људи захвалност или награду

Служите Христу и не очекујте захвалност, награде или славу од људи, независно од вашег удела у животу црквене заједнице. Ако ми очекујемо захвалност за наша добра дела, значи да покушавамо да их продамо…

XI

Жеља да се оде у манастир захтева проверу искуством хришћанског живота у свету

Ретки је хришћанин који тек почиње свој пут ка Богу а да нема такву жељу. Чини се да у свету апсолутно све омета духовни раст, а да га у манастиру ништа неће одвлачити од „духовног делања“. Међутим, монаштво није само избор, већ пре свега, призвање. У манастир не одлазе бежећи од проблема, већ долазе као у место које је најприлагођеније за молитву и појачане аскетске подвиге.

Одлазећи у манастир током поклоничког путовања, ми видимо спољашњу страну манастирског живота. Међутим, као и у случају са парохијским храмом, манастир представља болницу, истина, не амбуланту, већ клинику. Пробајте да на почетку постанете хришћанин у свету, а тада ћете већ бити у стању да у одређеној мери проверите своју спремност да се одрекнете од света.

Чак ако сте донели чврсту одлуку, не журите са монашким постригом. Пожељно је да две-три године живите као послушник у манастиру који сте изабрали и посматрате заједницу са којом желите да се „обручите“ на цео преостали живот. Јер манастир није само молитва, већ и строга дисциплина и труд у конкретној заједници под руководством игумана.

Корисно је такође да о манастирском животу читате не само из древних Отачника, већ и савремених књига, на пример, „Ка тихом пристаништу – игуман Борис Долженко“.

XII

Спољашњи изглед хришћанина

Препоруке за спољашњи изглед могу да се сведу на два савета. Похвално је када хришћанин који тек почиње свој пут ка Богу разматра свој спољашњи изглед у светлости тога да више не жели да служи греху, да се одриче провоцирајуће и нескромне одеће, ексцентричних фризура и козметичких препарата. Међутим, то уопште не значи да је потребно да се изненада пређе на начин на који се облаче монаси отшелници. Таква одећа може да служи сујети („како сам само духован!“), у једнакој мери као и претходна.

Такође треба рећи да је Литургија празнична служба и да на њу треба доћи у свечаној одећи.

XIII

О просвећивању ближњих

 Велику саблазан представља покушај да се усмере своје снаге и нова знања примењују на уцрквењивање ближњих, уместо да прво сами постанемо свесни чланови Христове Цркве. Стремите томе да, гледајући на ваш нови живот са Богом, ближњи сами пожеле да и они тако живе. По речима митрополита Антонија Блума: „Нико не може да поверује у Бога ако не види светлост вечног живота у очима другог човека.“

Трудите се да се не удаљујете од укућана, деликатно делите своје мисли и доживљаје, своја нова искуства са најближима.

Анализирајте плодове вере. Односи са ближњим служе као прецизни показатељ правилности нашег духовног развоја, наше вере.

XIV

Житија Светих

Највећа саблазан при читању Житија Светих је став да су тамо описане врлине немогуће и да је сама ова врста дела – фантазија. Древна житија Светих обично нису представљала протоколе са самих места догађаја, већ поучни литературни жанр који не претендује увек да строго документално изнесе чињенице. Међутим, заједно са овим, у духовном смислу, Житија су беспрекорна. Она прецизно одражавају веру Цркве и законе духовног живота, чак и ако се ниво живота описиваних Светитеља чини недостижним савременом човеку.

ДУХОВНИ ЖИВОТ

 XV

Духовни живот не треба да заклања морални

Пре него што се устремимо ка висинама духовног живота потребно је да се у себи поново пробудимо савест, усмеримо напор на достизање и подржавање мира са нашим ближњима, научимо се да правилно оценимо своје мисли, речи и поступке помоћу Јеванђеља, а не помоћу мерила света. Не сматрајте односе са људима нечим мање важним у поређењу са бого-општењем, почните са пажљивим односом према свом понашању и својим речима.

XVI

Искреност у односима са Богом. Молитва која је угодна Богу.

• Не претварајте општење са Богом искључиво у специјални ритуал, сматрајући да је молитва прикладна само испред иконе или само у храму. Нама је дата заповест: „молите се непрестано“. Обраћајте се Богу што је чешће могуће: молите, захваљујте, славите Бога. Молитва не треба да буде последња нада, већ прва реакција.
• Да би се разумео црквенословенски језик користите молитвенике са њим. Имајте у виду да неке речи могу да се изговарају слично са савременим језиком, али да носе другачије значење.
• Не бојте се да молите од Бога за своје потребе, али увек додајте: „Нека буде воља Твоја“, смирено признајући да Бог тачно зна шта и када нам је корисно.
• Смирење пред Творцем света – неопходан је део искрених односа са Њим. Дешавају се случајеви када се, на пример, људи моле за живот и здравље својих блиских, али се њихове молитве не испуњавају што онда постаје узрок бунта против Бога и Његове Цркве. Не треба заборављати да је Бог давалац живота, Он од нас боље зна шта је коме и у ком тренутку потребно. Смрт је само привремени растанак душе и тела, Сам Бог ће васкрснути све људе на крају историје.
• Обраћајући се Богу, имајте у виду да одговор не мора да дође само кроз молитву. Бог може да одговори кроз духовника или друге људе, кроз књиге, кроз животне околности.
• Немојте да стремите посебним емоционалним стањима за време молитве, немојте сматрати да сте нешто достигли. Било какво молитвено достигнуће је дар Божији; са наше стране је труд, а од Бога – резултат. Први дар Божији човеку који се моли је пажљива, нерасејана молитва, зато почните са тренирањем пажње и избегавајте многобрижност.

XVII

Учешће у Тајнама Цркве

• Канонски облик Тајне Крштења за одрасле представља потпуно погружење у воду, а не обливање или кропљење (то је прихватљиво за лежеће болеснике). Нађите храм где постоји крстионица (баптистеријум) или нађите свештеника који ће вас крстити на отвореном воденом току. Ако сте крштени обливањем, смирите се са том чињеницом, Крштење се врши само једном у животу.
• Прву исповест је најбоље не вршити у манастиру, да не бисте од јеромонаха који води строги подвижнички живот и са тим критеријумом прилази поклоницима, добили дугогодишњу епитимију. Такође је добро да на прву исповест не долазите у недељу ујутру када цела заједница долази на Литургију, када свештеник не може да издвоји за вас довољно времена.
• У Православљу постоји Тајна покајања, али не „Тајна опраштања грехова“. Зато се опраштају сви греси који се искрено исповеде и који се свесно не сакрију. Немојте да се узнемиравате ако сте нешто заборавили да кажете и немојте се фокусирати на то. Исповест представља само финалну тачку једне од етапа покајања.
• У Тајни Јелеосвећења или у поливању освећеном водом греси се аутоматски не опраштају, па били они и заборављени.

XVIII

У духовном животу журба је неумесна

Духовно узрастање човека се не дешава у једном тренутку и изненада. Јер ни дрво не израста одједном у своју пуну висину, кућа се не гради одједном, као што ни човек не одраста у једном трену. Христос нам у Јеванђељу открива Божију вољу у максимално концентрисаном облику. Он нам даје идеал мисли и поступака (да бисмо се приближили том идеалу Исус је и основао Цркву).

Како ћемо, на пример, са Исусовом речима да љубимо непријатеље своје? Дијапазон могућности испуњавања ове заповести је широк. Може се волети свој непријатељ да ако буде неопходно дамо и свој живот за њега, слично Христу. А можемо просто да престанемо да мрзимо, да му не желимо зла, да у њему видимо истог таквог човека као што смо и ми сами, који исто тако страда од греховних немоћи.

А како да следимо савет да сматрамо себе горим од свих? Ово стање представља дар од Бога, у правилном облику овај савет не може да оствари вољним напором нашег ума; пут ка њему лежи кроз неколико степеника, од којих је први – престати са упоређивањем себе са било киме, сматрати себе обичним човеком.

На тај начин, за човека који тек почиње да живи по Јеванђељу, покушај да одмах на себе примени начин живота великих светитеља, обично доводи само до разочарења у себе и чамотињу (униније). А тамо где се оно појављује, обично се јављају и сумње, типа: „Да ли сам изабрао правилан пут? Можда хришћанство уопште није за такве људе као што сам ја, оно је само за духовне гиганте са челичном вољом и несаломивом одлучношћу?“

XIX

Шта значи „послушање“?

• Овај појам има неколико нивоа. Највиши ниво је послушност Богу, Његовим заповестима. Даље, послушање духовнику (ова послушност претпоставља са једне стране не диктат, већ савет; а са друге стране – умеће слушања).
• У монаштву послушност епископу и игуману – у питању је један од завета.
• Историја Цркве је за нас сачувала ретку праксу потпуне, безусловне послушности монаха свом духовном наставнику. Међутим, да бисмо се одрекли своје воље, потребно је прво имати вољу, а не представљати инфантилну неспособност поседовања одговорности за сопствени живот као одсецање воље. Сем тога, безусловно послушање о коме читамо у Отачницима, обично описује руковођење духоносних (светих) Стараца чија прозорљивост је била очигледна. Није разумно прилазити са таквим критеријумом сваком свештенослужитељу.
• Хришћани који живе у свету, за разлику од монаха, не дају завет послушности; зато не покушавајте да за сваки повод пребаците свој избор, своју одговорност на плећа духовног пастира. Сетите се да одговорност за своје поступке ми увек носимо сами. Ако нас неко упорно убеђује да идемо у манастир или да уђемо у брак са конкретном особом, памтите да неће он, већ лично ви остатак свог живота морати да сносите последице свог избора. Христос нас је упозорио: „слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти“ (Мт. 15:14). Обратимо пажњу: овде се не говори да послушање само по себи избавља од грешки – „оба ће у јаму пасти“.

XX

Духовништво

Далеко да је духовник увек прозорљиви старац. Обично је то свештеник код кога се хришћанин редовно исповеда. У суштини, то је локални лекар у духовној области.

Задатак свештеника је да приведе човека Христу, а не себи.

Знаци који вам говоре да је боље да пронађете другог духовника:

1. Сурове наредбе уместо препорука;
2. Надменост (немојте да мешате са преоптерећеношћу или строгошћу);
3. Акценат искључиво на обредно-дисциплинским обавезама;
4. Указивање на то да је само под његовим руководством и само у тој заједници истинско хришћанство.
5. Општа забрана причешћа на Васкрс.
6. Повишено интересовање за сферу интиме човека који се исповеда (на исповести се греси у области пола наводе без детаља – под овим се мисли на мастурбацију, блуд, прељубу, содомски грех).

XXI

Искушења у избору духовника и односи са њим

• Избегавање исповести јер у вашем видокругу још увек нема свештеника који је достојан вас, који може да разуме вашу компликовану ситуацију. У већини случајева проблеми човека који почиње свој црквени живот не представљају нешто необично за било ког макар мало искусног свештеника.
• Озлобљеност на све свештеника због сукоба са једним од њих. Ако смо погрешили у избору једног лекара, зар зато нећемо желети да се обратимо другом?
• Жеља да се исповедимо код другог свештеника у случају да смо учинили тешки грех. У суштини, у питању је лукавство и издаја, слична томе као када би неко, откривши да има озбиљну болест, сакрио од изабраног лекара и отишао на преглед код другог.
• Треба разликовати Тајну покајања (Исповести) од духовног разговора. Поредак исповести не подразумева детаљно разматрање наших грехова и добијање детаљних препорука. За тако нешто је најбоље да се договорите за посебан сусрет- духовни разговор.
• Не треба очекивати да ће при првом сусрету свештеник да вам удели много времена, јер има више од десетак парохијана и низ обавеза. Пре него што поставите питање свештенику, потрудите се да на њега пронађете одговор самостално. У наше време то није тешко: постоји доста литературе и одговора свештеника на интернету.

Остављајући свештенику доношење одлуке, будите спремни да сносите последице тих одлука:

• На пример, пост пред Причешће почиње од поноћи. Постоји пракса поста од три или седам дана. Таква пракса је умесна за све оне који не држе постове које је Црква установила и који се причешћују ретко; за уцрквењене људе то је питање личног аскетског подвига, али не и обавезна норма. Ово се тиче и нивоа поста. На питање: „колико постити пред Причешће?“ већина свештеника одговара „три дана“, схватајући да такво питање може да постави само човек који се никада није причешћивао или који се ретко причешћује. Многи држе такав пост цео свој живот, причешћујући се ретко, сматрајући да је у питању општа норма или сматрајући да „поп боље зна“. На тај начин, сједињење са Христом и Његова заповест постају секундарни у односу на држање неуставног поста.
• Одговорност за животно важна питања, на пример, примање монашких завета, брак, пресељење у другу област, итд., сносите ви, а не свештеник.
• Претходно одлучите шта очекујете од благослова духовника: дозволу или молитвену подршку. На пример, није доследно тражити благослов на одлазак на одмор као дозволу, ако сте већ сами све одлучили и купили карте. У том случају, разумније је да замолите за благослов на благопријатни одмор, а не дозволу да путујете.

XXII

Како прихвати примедбе љубазних сестара и браће. Црквена правила комуникације.

• Гордост нам понекада смета да прихватимо примедбе, посебно нетактичне; међутим, ако имају смисла, треба да их чујемо и размислимо.
• Ако вас отворено вређају, можете пристојно да питате: да ли је старешина храма дао дозволу конкретној особи да износи примедбе и да јој предложите да одете до старешине.
• Можете се извинити речима: „Извините ако сам био разлог ваше изнервираности“.
• Ако вас за време службе на којој се налази много људи више пута питају да запалите свеће уместо њих, можете пристојно да замолите да не одвлаче од молитве људе који стоје испред њих.
• И најважније: запамтите Коме сте и зашто дошли! Тада никаква зла сила неће моћи да вас отера из храма. Може се навести следећи пример: замислите да је неко одлучио да подели своје имање свима који желе. Формира се ред за добијање богатства и ви се налазите у њему. Да ли може понашање некога од људи у овом реду да вас натера да се увредите и изађете из њега? Или ћете храбро да подносите било какве конфликтне ситуације, сећајући се свог циља… Па зар је онда новац важнији од блажене вечности?

XXIII

Правила читања Библије и светоотачке литературе

• Препорука је да се читање Светог Писма (Библије) почне са Новим Заветом, а Нови Завет, од Јеванђеља по Марку.
• Свето Писмо представља плод сарадње Бога и човека, оно има одређене принципе егзегезе (то јест, тумачења) које формира научна дисциплина – херменевтика. Ако сте открили неку несагласност, немојте мислити да сте пажљивији од многих хришћанских покољења пре вас. Сигурно је да за то место у Писму постоји на десетине православних тумачења, са којима је просто неопходно да се упознате. Православно тумачење Светог Писма је засновано на делима Светих Отаца, који су сјединили светост живота заједно са дубоком мудрошћу, који су били просвећени од стране Самога Бога.
• Свети Јован Лествичник упозорава на опасности самовољног тумачења свештеног текста: „Постоје извесни нечисти демони, који нам, док смо још почетници, тумаче Свето Писмо. То највише воле да чине славољубивим срцима, а поготову људима који су учили светске науке, да би их, варајући их мало по мало, вргнули у јерес и богохулство. Ту теологију (богословље), боље рећи теомахију (богоборство) демона, препознаћемо по узнемирењу и некој збрканој и нечистој радости која се у тим тренуцима јавља.“
• Главни принцип тумачења Светог Писма – Писмо се тумачи Светим Предањем, то јест, искуством Цркве, а не само по себи. Одступање од овог принципа довело је до појаве на хиљаде секти који тумаче Библију „из своје главе“. Свето Писмо није у речима, већ у њиховом схватању, тумачењу. Да бисмо се уверили у ово, довољно је да се присетимо да је ђаво искушавао Христа у пустињи управо цитатима из Светог Писма, уносећи у свештене стихове искривљени смисао. Обратите пажњу да се овде говори о Светом Предању, а не о „људским предањима“ (обичајима, традицијама, правилима) која, природно, не треба да ступају у противречност са Светим Писмом; која треба да имају своју основу на Писму.
• Није коректно да се цитати ваде из контекста. Такође, сваки цитат обавезно мора да се посматра у контексту целокупног Светог Писма.
• Важно је да се не заборави да ми читамо Свето Писмо не на самом језику оригинала, а такође и да наша епоха носи другачију културно-историјску позадину.
• Савременост нас је заиста научила да ново аутоматски мора да буде боље од старог. Очигледно је да су нови аутомобил, телефон или телевизор бољи од својих претходника. Овакве околности понекада покушавају да некритички пренесу и у духовну област. Немојте журити да одмах верујете открићима савремених мислилаца, ако се не сналазите у тој области (у научној заједници постоје различите школе и тумачења једних и истих чињеница).
• За хришћанина је у истој мери важно и знање Јеванђеља и живот по њему; читање само по себи, ван духовног живота, не може да нас спаси.

XXIV

Аскетизам (подвижништво)

Да би човек подигао дом, да ли је довољно да купи грађевински материјал и да све избаци на једну гомилу? Колико год да доносимо новог материјала, кућа се неће појавити сама по себи. Потребан је план изградње, архитекта, потребно је знати шта, где, како и због чега стављати, потребно је строго распоређивање материјала. Исто тако и хришћански живот треба да буде уређен.

Циљ подвижништва (аскетизма) је стицање врлина, постајање сличним Богу у добру. Борба са страстима (гресима који су у нама укорењени) представља средство, а не циљ. На пример, да бисмо се избавили од тврдичлука, потребно је да постанемо милосрдни, а не да се вечно боримо са том греховном зависношћу.

Заблуде у области аскетизма:

• Однос према Уставу (Типику) као обавезном упутству, а не као идеалној монашкој пракси палестинског манастира.
• Представа о томе да пошто нисмо у стању да достигнемо висине истакнутих подвижника, онда нисмо способни ни за какав аскетизам. Зар ми је, ако нисам у стању да подигнем тег од 250 килограма, забрањен улазак у спортску салу?
• Оштри старт, самовољно (без благослова) узимање на себе претешког бремена.
• Избор аскетских подвига који су претешки за већину савремених хришћана у свету.
• Одсуство духовне трезвености (расуђивања); на пример, врло строги пост треба да прате и дуге молитве, јер се другачије не може издржати такав подвиг.

XXV

Како се односити према виђењима и откривењима?

Господ је са промислом од људи након греховног пада сакрио духовни свет и крајње ретко га помало открива – или да би уразумио или да би га показао Својим изабраницима. Ово се тиче и снова. Најбољи метод је: не одбацуј и не прихватај, сматрајући себе недостојним.

Исто тако је и у молитви неопходно избегавати маштање, замишљање, замишљати оне којима се молиш. Важно је да се избегне вештачко подгревање емоција на молитви, стремљење према духовним насладама, стицању посебних духовних дарова.

XXVI

„Случајности не постоје“

Трудите се да оцените оно што се дешава са вама са тачке гледишта Вечности, да у свакој ситуацији видите Промисао или допуштење Божије. Господ често на наше молитве одговара кроз околности нашег живота. Ово захтева од нас да у свакој, чак на први поглед безизлазној ситуацији поступамо хришћански. Само да то буде без нагињања у манијакално тражење тајних знакова или шифрираних посланица, на пример, у сновима, мислима или случајним сусретима.

Међутим, оцењујте само оно што се дешава са вама, али не и са другим људима. За себе можемо да кажемо да нам је болест послана због наших грехова као уразумљење, али немамо права да на исти начин мислимо о болестима других људи.

XXVII

Ако се вера хлади

На путу сједињења са Црквом Господ подржава човека обилном благодаћу, она се обично назива „призивајућом“. Затим нас Господ учи да улажемо сопствени напор већ уз помоћ „делујуће“ благодати. Ово се може описати са примером детета које су родитељи на почетку носили на рукама, а затим га стављају на под и уче да хода самостално.

Када Бог повуче призивајућу благодат која нам помаже, људи често доживљавају као губитак вере или хлађење према Цркви. То се дешава зато што се претходно од човека практично нису тражили велики напори или су били награђени обилним духовним даровима: духовном радошћу, утехом, молитвеношћу.

Какве кораке препоручује Црква за аутентичан духовни живот, загревање вере?

1. Редовну свакодневну молитву;
2. Учешће на Литургији сваке недеље;
3. Свакодневно читање Светог Писма и духовне (подвижничке) литературе;
4. Стремљење ка испуњавању заповести и самоконтроли;
5. Добра дела, учешће у животу црквене заједнице (ако такав живот постоји, или ако не постоји – помоћ свештенику у његовом организовању).

Уз леву обалу Нишаве у сутесци Свети Отац, у атару села Сињац недалеко од Беле Паланке, налази се манастир светог Николаја Мириликијског.
     О њему постоје записи Михаила Валтровића и Драгутина Милутиновића, на основу којих се може стећи представа о његовом првобитном изгледу и архитектури, јер су познијим радовима они битно измењени. Када су га они посетили одмах након ослобођења од Турака 1878. године, био је још увек сачуван западни зид који је делио старију грађевину од дограђене припрате. Тада је још увек постојао запис о години 1618. као години у којој је Црква осликана фрескама. 1662. године помињу се монаси овог манастира, који су преписали Октоих првогласник. Црква је тешко страдала у Српско- турском рату 1876. године, када су је Черкези спалили.
     У основи је триконхонална грађевина, са слепом куполом изнад средишњег травеја. Купола је ослоњена на два пара надвишених прислоњених лукова, који се ослањају на чела подужних сводова источног и западног травеја. Апсиде су и споља и изнутра полукружне. Највероватније да је одмах по градњи и живописању на западној страни дозидана пространа припрата. Недавно је откривен пространи живопис који је доста добро очуван. Распоред фресака је карактеристичан за XVII век. У олтарској апсиди је поворка архијереја, а у конхи Богородица са Христом. У куполи је Христос Сведржитељ са јеванђелистима и пророцима. Циклус великих празника и циклус Христовог страдања само су делимично очувани. Начин и стил израде фресака говоре да је сликар био школован, мада не великих могућности. Извесни историчари ликовне уметности сматрају изузетно зналачким компоновање боја и посебно истичу црвену, љубичасту, светло плаву, зелену, окер и жуту, а најимпресивнијим сматрају фреске са представама Христа, светог Саве и Симеона. Има мишљења да је ово најисточнија локација Цркве са представом светог Симеона Мироточивог у Србији. Зидна сликарска декорација представља најзначајнију сликарску целину са почетка XVII века у источној Србији.У комплексу средњевековног манастира су били Црква, конак и воденица. Данас воденице више нема, а конак нема употребну вредност.
     Током градње железнице која је прошла у непосредној близини манастира 1887. - 1888. године инжењери, извођачи радова, су били свесни да вибрације и потреси услед проласка композиција могу бити погубни по здање, па су превентивно уградили два попречна челична везача којим су желели да спрече појаву напрснућа. То је свакако било добро, али не и довољно, па се две стотине година железничког саобраћаја поред њега одразило погубно. Данас је манастир јако оштећен, и хитно је потребна обнова.
     У позном турском периоду у њему се учило писмености. Тако се зна да се у њему учио писму Јован Цветковић из села Враниште. Црква је проглашена културним добром и под заштитом је Државе од 1967. године.
 

Главна карактеристика Бога је Његова једноставност. Ако Бог није једноставан, онда је је састављен од многих делова, а ти делови би морали да постоје пре Њега. Такав Бог онда не би био узрочник и Творац свега, не би био прави Бог.

Пошто је Он Творац свега Он не може да буде комплексан већ једноставан. Ипак, Он није само једноставан већ је Он једноставност онога што је једноставно и унија онога што је уједињено. Због тога, Он никада не престаје да буде једноставан и присутан је у свему што је створио. Свети Григорије Палама каже да Бог није неко велико тело које не може да стане у мало место, већ је Он Дух. Због тога Он је свуда присутан. Он је изнад свега, али се може наћи и у најмањем месту које ми можемо да замислимо.

Људи су сложени, али нису сложени зато што се састоје од тела и душе и због тога што имају пуно органа, већ зато што имају пуно потреба. Наш опстанак зависи од много спољашњих фактора који су ван нас. Због тога су нам потребна многа чула да би дошли у контакт са њима, да би спознали шта су, и да би имали користи од њих.

Али Бог није једноставан и некомпликован на начин како неки филозофи сматрају да је Он чиста енергија, а до неке мере и сколастичка теологија греши у том погледу. То је све филозофски аспекат и потпуно је стран Светом Писму и Светим Оцима. Бог је једноставан јер Њему ништа није потребно, односно Он све има и није му потребно да ишта стиче. Тако да видимо у Новом Завету да је једноставност потпуна, сама у себи, и у супротности је злу и лукавству.

Бог је једноставан иако је три-ипостасан. Он је једноставан, иако код Њега можемо да разликујемо суштину и енергију. Он је једноставан иако је доступан и недоступан. Шта више, може се рећи да је Бог једноставан зато што је три-ипостасан и зато што код Њега можемо да разликујемо суштину и енергију. Јер је Бог један по суштини и енергији, Отац и Син и Свети Дух. Бог је једноставан јер је доступан и недоступан. Бог се умножава, али остаје један, Бог се дели али остаје цео и не подељен, он је у свим стварима али остаје цео и одржава своје јединство уз помоћ над-природне моћи.

У коначној анализи, Бог је једноставан јер је свемоћан, вечан и без икаквих потреба. Свети Григорије Палама уочава да су ствари моћније што су једноставније. Тако да је Свемоћни најједноставнији. Он нема потреба да буде јачи или да стиче нешто што му недостаје. Бог, сам по себи је најдивнији и најједноставнији и није му потребно ништа додатно. А пошто је свемоћан онда је најједноставнији. Свети Симеон Нови Теолог пише да је Бог Творац свега и да је Он један. А ово један је светлост и живот, дух и мудрост, реч… Људи такође имају један осећај у души, један разум и ум, иако је много тога подељено у човеку ипак се користи на телесне потребе. Сва осећања и чула се сједињују у Ноусу (Интелекту), који управља.

Бог је светлост. Отац је светлост, Син је светлост, и Свети Дух је светлост. Једна светлост, једноставна, не комплексна, вечна, једнака у слави и разуму, запажа Свети Симеон. А Свети Григорије пише да ова божанска светлост није подељења већ да она сједињује и прославља. У зависности од способности и припремљености људи да приме светлост она их уједињује и уздиже до славе једноставности Очеве. Иако по суштини Бог остаје недоступан, ипак божанске енергије се раздељују Његовим бићима и творевини. Они који примају ове енергије имају почетак, а енергије су вечне и не створене и нераздвојиво повезане са вечним Господом Богом коме ништа није потребно. А знамо да чак и обична безбојна природна светлост има све боје (које се могу видети уз помоћ призме).

Једноставност је повезана са свемоћним, а комплексност са слабим и оним који зависи од другог. Када неко или нешто не може само себе да одржава вечно онда му је потребно да уђе у синтезу са оним који има извор неопходног. Бог постоји као Онај коме ништа није потребно и који све уређује. А створена бића и творевина постоје као они који деле и који су заједничари у поседовању са Богом.

Свети Григорије Палама

https://mitropolija.com/2025/08/17/sveti-grigorije-palama-bozija-jednostavnost/

Свети Козма Етолски, који је рођен је 1714. године у Етолији у Грчкој, одгајен је и васпитан у хришћанском духу. У двадесетој години је отишао у Свету гору, где се замонашио у манастиру Филотеј. 

За њега кажу да је говорио поуке оцима и провео неко време у читању божанствених књига светоотачких.

Његово учење је било је веома просто, спокојно и кротко. Због мноштва народа који није могао стати ни у једну цркву, блажени Козма је проповедао ван села у пољу.

Куда год ишао, свети Козма је свуда учио хришћане да недељом не раде и не пазаре, него да иду у цркву на свету службу и слушање речи Божје.

Данас преносимо његову поруку каква би требало да буде љубав.

"Каква треба да буде наша љубав у сагласности са вољом Божијом? Навешћу вам речи нашег Господа, које су речене у Светом Јеванђељу: "Заповест нову вам дајем, да волите једни друге, као што сам Ја заволео вас“. Чујете ли браћо моја, шта говори Господ? "Као што Ја, који сам родивши се био положен у јасле с бесловесним животињама, који сам био срамоћен, исмејан, пребијен, који сам гладовао, био наг, прихватио смрт на крсту, пролио крв своју за вас, да би вас избавио из руке ђавола, из ада, тако и ви морате љубити Бога и своју браћу, и ако је потребно, крв своју пролити ради љубави ка ближњем“.

извор

У дане незнабожног цара римског Декија Црква Христова беше гоњена, и многе слуге Христове: презвитери, клирици и други верни, бојећи се љутог мучитеља, кријаху се где је ко могао. Када Декије, страховито киван на хришћане, допутова из Картагене у Ефес, он издаде наређење да се сви житељи из околине саберу ради приношења жртава идолима. Залуђен гордошћу, цар постави усред града идоле, начинивши пред њима жртвенике, и нареди да заједно с њим најпре старешине градске принесу жртве боговима. При овом свенародном празничном жртвоприношењу земља се натапаше крвљу кланих животиња и ваздух се испуњаваше димом и смрадом жртава.

Трећега дана цар издаде наређење да се покупе сви хришћани и присиле на приношење жртава идолима. Тада стадоше тражити хришћане свуда: извлачаху их из домова и пештера, и у гомилама с поругом довођаху на трг где је сабрани народ приносио жртве идолима. Неки од хришћана који беху страшљиви и слабодушни, бојећи се мука, отпадаху од вере и на очиглед свију поклањаху се идолима. Други пак хришћани, гледајући то или слушајући о томе, туговаху душом оплакујући отпале од Христа и пале у идолопоклонство. А они који беху јаки у вери и храбри, они неустрашиво иђаху на све муке, и јуначки полагаху душе своје за Господа свог умирући од разноврсних мучења. Мучених беше тако огромно мноштво, да је из њихових растрзаних и киданих тела крв текла као вода и натапала земљу. Тела мученика или бацаху као ђубре поред путева или вешаху по градским бедемима унаоколо, а главе им на коље набијаху и пред капијама градским постављаху. Вране, кобци и друге месождерне птице слетаху на градске бедеме и јеђаху тела мученика. И велика жалост раздираше потајне и кријуће се хришћане што не могаху узети и погрепсти тела браће своје која птице јеђаху. И подижући руке своје к небу, они ридаху и мољаху се Господу да избави Цркву Своју од таквог мучења.

У то време беху у Ефесу седам младића, синови угледних старешина градских, и служаху у војсци као официри; имена им беху: Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован (Константин), Дионисије, Ексакустодијан и Антонин. Иако беху деца разних родитеља, они беху једнодушни у вери и љубави Христовој, и заједно се мољаху и пошћаху, сараспињући се Христу умртвљивањем тела својих и строгим чувањем девства. Посматрајући сваки дан злостављање и свирепа убијања хришћана, њима се срце кидаше, и они уздисаху и плакаху. Када незнабошци заједно са царем одлажаху да приносе жртве, свети младићи се склањаху од љих, одлажаху у хришћанску цркву, бацаху се на земљу пред Господом, и посипајући прашином главе своје мољаху се с ридањем. То приметише неки мотритељи, јер у то време сваки је мотрио на другога каквом се богу моли, и предавао је на смрт брат брата, отац сина, син оца, и нико није скривао ближњег свог ако би приметио да се моли Христу. Ти мотритељи одоше к цару и рекоше: Царе, живи вавек! Ти позиваш издалека хришћане и приволеваш их да приносе жртве, Међутим они што су око требе потцењују твоју царску власт, не слушају твоја наређења и исмевају их, а држе се хришћанске вере.

Разгневивши се, цар упита ко се то противи његовим наређењима. Потказивачи рекоше: Син управитеља града Максимилијан и шест других младића, синови бољара ефеских; сви они већ имају официрске чинове у војсци. – Цар одмах нареди да их ухвате, окују у ланце и доведу к њему. Свети младићи бише брзо доведени пред цара још са сузама у очима и са прахом на главама. Погледавши на њих, мучитељ им рече: Зашто се ви не јависте заједно с нама о празнику у част богова, којима се клања сва васељена? Хајде сада принесите боговима дужну жртву, као што и други принесоше. – Свети Максимилијан одговори: Ми исповедамо Једног Бога и Цара Небеског, чије је славе пуно небо и земља, и Њему сваки час приносимо духовну жртву вере и молитве, а идолима вашим, да не бисмо оскврнили душе своје, нећемо принети жртве које се састоје из спаљивања животиња, праћеног смрадом и димом.

Када чу овакав одговор, цар нареди да им се одузму војнички појаси, ти знаци њиховог високог положаја, рекавши да су они недостојни да буду међу царским војницима, пошто се не покоравају ни боговима ни цару. Но ипак, посматрајући њихову лепоту и младост, цар се сажали на њих и рече: Било би неправедно такву младост одмах погубити мукама, стога ево, дивни младићи, дајем вам време за размишљање, да бисте, уразумивши се, принели боговима жртве, и остали у животу. – Рекавши то, цар нареди да им скину ланце, па их пусти на слободу до одређеног времена, а сам отпутова у други град, са намером да се понова врати у Ефес.

Добијено слободно време свети младићи употребљаваху на чињење добрих дела вере своје: узимајући злато и сребро из домова родитеља својих они га тајно и јавно раздаваху сиромасима. Затим се посаветоваше између себе, говорећи: Удаљимо се на неко време из града, док се цар не врати, и ућимо у ону велику пећину што се налази у гори на истоку од града, и тамо у тишини помолимо се усрдно Богу, да нас укрепи у исповедању пресветог имена Свог, да бисмо неустрашиво предстали мучитељу и јуначки подневши муке добили од Господа нашег Исуса лриста неувенљиви венац славе, приправљен верним слугама Његовим.

Договоривши се тако, они понеше са собом онолико сребрника колико им беше потребно да се могу прехранити неколико дана, па кренуше к источној гори, званој Охлон. Дошавши тамо они уђоше у тамошњу пећину и проведоше у њој доста дана, непрестано славећи Бога и молећи се за спасење својих душа. Одлажење у град ради набавке потребнога беше поверено Светом Јамвлиху, као најмлађем. А Свети Јамвлих, младић веома разуман, одлазећи у град, мењаше своје одело и облачаше се у дроњке, да га не би познали. Од понесеног пак новца он један део раздаваше сиромасима, а са осталим куповаше храну. При једном таквом долажењу свом у град Свети Јамвлих, скривајући своје име, распитиваше се да ли ће се цар скоро вратити у град. Након доста дана, када Свети Јамвлих прерушен као просјак дође у град, сам виде долазак цара који се враћао с пута и чу за његово објављено у граду наређење, да сви градоначелници и војеначелници буду идућег дана спремни за приношење жртава боговима. Тако велики ревнитељ беше цар у служењу идолима. Осим тога Јамвлих чу да је цар наредио да пронађу и њих седморицу младића, пуштених привремено на слободу, да би и они са осталим грађанима принели жртву идолима на његове очи. Силно уплашен, Јамвлих журно оде к браћи у пећину, носећи мало хлеба. И исприча им све што виде и чу, а каза им и то да и њих траже ради приношења жртава.

Чувши то, све их спопаде страх, па павши ничице на земљу они се с плачем и јецањем помолише Богу, поверавајући себе Његовој помоћи и милосрђу. Уставши с молитве Јамвлих спреми трпезу, поставивши оно мало донесеног хлеба; а сунце већ залажаше и сутон наилажаше; поседавши, Свети младићи се поткрепише храном, очекујући предстојећа мучења. И разговараху међу собом, тешећи и соколећи један другога на јуначко страдање за Христа. И док им тако богохвалне речи беху у устима, они задремаше, јер од туге срца очи им беху отежале. А милостиви и човекољубиви Бог, промишљајући увек о Цркви Својој и бринући се о слугама Својим, нареди овој седморици Светих младића да заспе дивним и необичним сном, јер је желео да у будућности учини преко њих преславно чудо и увери оне који сумњају у васкрсење мртвих. Свети дакле заспаше сном смртних: душе њихове чуваху се у руци Божјој, а тела њихова као заспала лежаху у пећини нетљена и неизменљива.

Сутрадан цар нареди да траже седам високородних младића; и пошто их не пронађоше он рече велможама: Жалим те младиће, јер су племенитог рода и врсни лепотом. Држим да су они, бојећи се нашег гнева, побегли некуда и крију се; али наша царска доброта готова је да поштеди оне који се као покајници опет обрате боговима нашим. – На то велможе одговорише цару: Немој се, царе, жалостити због тих младића, јер чусмо да се они не само не покајаше него још гори хулитељи богова постадоше, и раздавши сиромасима по градским улицама много злата и сребра они ишчезоше без трага. Ако пристајеш, могу се њихови родитељи дозвати и мукама приморати да кажу где им се синови налазе.

Цар одмах нареди да се позову њихови родитељи, и рече им: Кажите ми право, где су ваши синови, ружитељи мога царства? Иначе, наредићу да уместо њих погубе вас, пошто им ви дадосте злато и сребро и одасласте их некуда, да се не би јавили пред лице наше. – Родитељи одговрише: Молимо твоју доброту, царе, саслушај нас без гњева. Ми нисмо противници твога царства, не нарушавамо твоја наређења, и не престајемо приносити жртве боговима. Зашто нам онда претиш смрћу? А ако се синови наши покварише, ми их нисмо томе научили, нити смо им давали злата и сребра; они га сами кришом узеше, раздадоше сиротињи, па побегоше и сакрише се, како чујемо, у оној великој пећини на гори Охлон. Већ је прошло много дана, а они се не враћају; и ми не знамо јесу ли живи тамо, или су помрли.

Саслушавши родитеље, цар их отпусти, па нареди да се улаз у ту пећину зазида великим камењем, говорећи: Пошто се не покајаше, и не обратише се к боговима, и не јавише се мени, онда нека више не угледају лица човечијег, него нека у тами пећинској помру од глади и жеђи. – Цар и житељи Ефеса држаху да су младићи још живи, не знајући да Свети младићи већ беху уснули у Господу. При зазидавању пећине, два царска коморника, Теодор и Руфин, потајни хришћани, описаше на двема оловним плочама страдање ових седам Светих младића, забележивши и њихова имена, положише плоче у ковчежић од бакра, запечатише га, и узидаше међу камењем у зазиданом улазу пећине. При томе ови дворјани говораху међу собом: Ако Господ посети слуге Своје пре другог доласка Свог, и пећина буде отворена, и тела Светих буду нађена, онда ће из овог описа нашег дознати њихова имена и дела, и разумеће да су ова тела – тела мученика, који у зазиданој пећини умреше због исповедања Христа. – Тако би пећина зазидана, и усто печатима утврђена.

Убрзо после тога умре незнабожни цар Декије. После њега изређаше се многи други незнабожни цареви, који су такође гонили Цркву Божју, и помреше. Тек са Константином Великим наступи време хришћанских царева. У дане благочестивог цара Теодосија Млађег, када већ беше прошло доста времена од смрти Константина Великог, појавише се јеретици који одрицаху васкрсење мртвих, мада је сам Господ Христос предао Цркви Својој учење о несумњивом васкрсењу мртвих. Међутим многи посумњаше у то, не само мирјани него чак и неки епископи, и падоше у ту јерес. И настаде гоњење на православне од стране дворских великаша и епископа, који беху залутали с правога пута, међу којима предводник свега зла бејаше епископ егински Теодор. Неки од тих јеретика говораху да после смрти нема никакве награде, јер заједно са телима умиру и душе, и обоје се уништава. Други пак тврђаху да ће само тела у гробу иструлети и пропасти, а душе ће имати своју награду без иструлелих тела; и говораху: Како могу накан читавих тисућлета оживити и устати она тела, када од њих нема већ ни праха?

Тако умоваху бедни јеретици, заборављајући речи Христове у Еванђељу: Мртви ће чути глас Сина Божјега, и чувши оживети (Јн. 5, 25), и речи из књига пророка Данила: Много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни а други на срамоту и прекор вечни (Дан. 12, 2), и речи које говори Бог преко пророка Језекиља: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, људи моји (Језек. 37, 12). Не опомињући се овог учења Светога писма, јеретици ствараху силне пометње у Цркви Божјој. Видећи то, цара Теодосија раздираше огромна туга, и он се усрдно мољаше Богу у посту и многим сузама, да сам Он, Творац свега, избави од пагубне јереси Цркву Своју. И милосрдни Господ, не желећи да ко од праве вере залута и пропадне, услиши молитву цареву и сузна јецања многих верних и јавно откри свима тајну очекиваног васкрсења мртвих и вечнога живота. И то откри на следећи начин. Неки човек по имену Адолије, власник горе Охлон, у којој беше зазидана пећина са спавајућим младићима, намисли да на једном слободном простору начини тор за овце. При прављењу тора слуге Адолијеве узимаху камење којим беше зазидан улаз у пећину, и ни слутили нису да се ту налази пећина. Одваљујући камење и односећи га на место где су правили тор, они начинише на улазу пећине рупу, кроз коју се могао провући човек. У то време Господ наш Исус Христос, који влада животом и смрћу, који некада васкрсе четвородневног Лазара (Јн. 11, 1-45), оживе и седам Светих младића који већ много година спаваху, и по Његовом Божанском наређењу ти Свети мученици васкрснуше, као пробудивши се од сна. Уставши они најпре узнесоше јутарње славословље Богу, затим се, по обичају, поздравише међу собом, држећи да су се пробудили од обичног ноћног сна, јер им ништа није указивало на то да су се пробудили од смрти: одело на њима беше сасвим цело, тела им се ни најмање не беху изменила, красила их је као и раније младост, здравље и лепота, и по свему беху такви као да су синоћ заспали, а јутрос од сна устали. Ступивши у разговор међу собом, они са тугом говораху о насилничком служењу идолима и о гоњењу на хришћане, и о томе како их Декије тражи да их мучи. Обративши се Јамвлиху, они га замолише да им поново исприча шта је јуче чуо у граду. Свети Јамвлих им одговори: Што вам рекох јуче, то ћу вам рећи и данас: цар је наредио свима грађанима да у данашњи дан буду готови за приношење жртава, и у исто време издао наређење да и нас траже, да бисмо се заједно са свима поклонили идолима на очи његове, а ако то не урадимо, онда ће нас ставити на муке.

Тада Свети Максимилијан рече свима: Браћо, хајдемо да се неустрашиво јавимо Декију; докле ћемо овде седети као плашљивци? Изиђимо, и неустрашиво пред царем земним исповедимо Цара Небесног, истинитог Бога, Господина нашег Исуса Христа, и у славу Његову пролијмо и саму крв своју, положимо и душе своје за Њега. Немојмо се уплашити смртоносног мучитеља и привремених мука! Немојмо отпасти од вечног живота који очекујемо по вери у Христа Исуса! Ти пак, брате Јамвлише, постарај се да нам спремиш храну за уобичајени оброк: узми сребрник и иди у град, па нам купи хлеба више него јуче, јер си јуче донео мало, те смо сада гладни; дознај шта је наредио Декије односно нас, па се брзо враћај, да се поткрепимо храном, и онда добровољно изађемо одавде и предамо себе на муке за Господа нашег.

Свети Јамвлих узе сребрник и крену у град врло рано, у праскозорје. Излазећи из пећине, Свети Јамвлих се зачуди видећи на улазу камење и помисли у себи: шта ово значи, када су положени? у јучерашњи дан их не беше ту. – Спустивши се с горе, он иђаше са страхом, бојећи се да уђе у град, где га могу препознати и одвести к цару. Но приближивши се градској капији, он на своје запрепашћење угледа на њој диван часни крст. И куд год је очима погледао, он је на своје изненађење свуда видео друге грађевине, друге куће, друге зидове. Свети Јамвлих онда оде ка другој капији градској, но и тамо угледа на зиду изображење крста, и беше у недоумици. Онда он обиће све капије градске, па видевши свуда свете крстове, он би као ван себе. Затим се поново врати к првој капији, и мишљаше у себи: шта ово значи? Јуче нигде не беше изображења часнога крста, сем оних које потајно чуваху верници, а сада се јавно налазе на капијама и зидовима града; да ли их ја стварно видим, или ми се привиђа? Да не сањам ја? – Затим, охрабривши се Духом, он уђе у град. И прошавши мало, он чу где се многи куну именом Христовим. Њега спопаде ужас, и он размишљаше у себи: јуче се нико не усуђиваше да јавно изговори име Христово, а сада толика уста прослављају Христа; по свој прилици ово није Ефес већ неки други град, јер су и све зграде другачије, а и људи другачије одевени. – Пошавши мало даље, Свети Јамвлих упита једнога човека: Како се зове овај град? – Ефес, одговори овај. Али, Свети Јамвлих му не поверова, него и даље мишљаше у себи: нема сумње ја сам залутао у неки други град; треба да купим хлеба и брзо изађем из овог града, да не бих потпуно залутао. – Онда приђе продавцу хлеба, извади сребрник и даде му да овај узме колико треба за хлеба и да му врати кусур. Сребрник беше врло велик и имађаше на себи лик и натпис давнашњих царева. Хлебопродавац узе сребрник и показа га другоме, овај га показа трећем и четвртом: утом приђоше и други што беху тамо; и сви га разгледаху и чуђаху се његовој старини; погледајући пак на Светог Јамвлиха они шапутаху међу собом: Сигурно је овај младић нашао неко благо од давних времена сакривено.

Приметивши их како се сашаптавају, Свети Јамвлих се уплаши, држећи да су га познали па се договарају да га ухвате и предаду цару Декију, и рече им: Молим вас, узмите себи сребрник, ја нећу никакав кусур. – Но они ухватише Светог Јамвлиха и задржаше га, говорећи: Кажи нам одакле си и како си пронашао благо древних царева; одвоји нам један део тога блага, да те не прокажемо; а ако не пристајеш на то, ми ћемо те предати судији. – Слушајући то, Свети Јамвлих се у недоумици чудио и ћутао. А они продужаваху: Немогуће је утајити то благо; боље је кажи нам добровољно где се оно налази, да те на то не приморамо мукама.

Не знајући шта да им одговори, Свети Јамвлих ћуташе као нем. Тада му ти људи скинуше појас, и везавши му га око врата држаху га насред трга; међу народом се пронесе глас да је ухваћен неки младић који је пронашао благо; многи се слегоше око Светог Јамвлиха, и загледајући га у лице говораху: Овај човек није овдашњи, ми га никада виђали нисмо. – А Свети Јамвлих, иако је желео да им каже да он није нашао никакво благо, од силног запрепашћења није могао проговорити ни речи. Гледао је у гомилу, не би ли угледао кога било од својих познаника или од својих укућана, оца или мајку или неког од послуге. Но никога не налазећи нити позиавајући, он западаше у све веће чуђење: јуче су га сви познавали, као сина знаменитог оца, а данас нити њега ко распознаје, нити кога он познаје.

Глас о хватању Светог Јамвлиха пронесе се по граду и дође до ушију градоначелника и епископа Стефана. У том часу, по Божјем промислу, они беху заједно и разговараху се међу собом. Они обојица наредише да им доведу младића, ухваћеног са сребрником. Вођен путем, Свети Јамвлих мишљаше да га води к цару Декију, и још пажљивије гледаше у народ, не би ли угледао кога познаника, али то беше узалуд. А кад га приведоше градоначелнику и епископу, они узеше сребрник, и разгледајући га дивљаху се, јер беше из времена веома давнашњих царева. Затим градоначелник упита Светог Јамвлиха: Где је благо што си нашао? Нема сумње, ти си овај сребрник отуда узео. – Свети Јамвлих одговори: Ја не знам ни за какво благо. Само знам ово да сам овај сребрник узео од мојих родитеља и да се они ни по чему не разликује од сребрника који се употребљавају у овом граду. Ја се чудим и у недоумици питам, откуда ме снађе ова напаст. – Одакле си ти? – упита га градоначелник. – Мислим да сам из овог града, одговори светитељ. – На то га градоначелник упита: Чији си син? Има ли некога овде који те познаје? Нека такав неко дође и посведочи за тебе, па ћемо ти веровати. – Свети Јамвлих онда изређа по имену оца, матер, деду, браћу и друге сроднике; али њих неко не познаваше. Тада градоначелник рече: Ти не говориш истину већ сушту лаж, јер ређаш нека чудна и необична имена каква ми никада ни чули нисмо.

Збуњен, Свети младић ћуташе оборене главе. Неки од присутних рекоше: Он је јуродив; – а други говораху: Није јуродив, него се прави јуродив, да би се извукао из клопке. – Тада му градоначелник поче страховито претити, и говораше му: Како ти можемо веровати, када ти кажеш да си овај сребрник узео од твојих родитеља, а на њему је лик и натпис древног цара Декија, од чије је смрти прошло много и много година, и овај сребрник не личи на сребрнике што су сада у промету. Еда ли су твоји родитељи толико стари да памте цара Декија и имају његове сребрнике? Ти си још млад, нема ти ни тридесет година, и хоћеш лукавством својим да обманеш старце и мудраце ефеске. Ја ћу те бацити у тамницу, ставићу те на многе муке, и нећу те пустити док не кажеш истину и не откријеш где је благо што си пронашао.

Чувши ове градоначелникове речи, Свети Јамвлих се уплаши њихових претњи, и уједно се зачуди речима о Декију да је живео у давна времена, па павши на колена рече: Молим вас, господо моја, одговорите ми на ово што ћу вас питати, а ја ћу вам добровољно испричати све: цар Декије налази ли се у овом граду, и је ли он жив или није? – Епископ му одговори: У садашње време, чедо, у овим земљама нема цара по имену Декије, мада је у старо време био такав цар; а сада царује благочестиви цар Теодосије.

Тада Свети Јамвлих рече: Молим вас, господо, пођите са мном и ја ћу вам у пећини на гори Охлон показати своје другове, од којих ћете дознати да је истина што вам говорим. Јер се ми, стварно бежећи одавде од Декија пре неколико дана, сакрисмо у оној пећини; а Декија ја видех јуче када је улазио у Ефес, но сада не знам да ли је овај град Ефес или неки други град. – Слушајући ове речи, епископ помисли у себи: “хоће Бог да нам преко овог младића открије неку тајну”, па се обрати градоначелнику и рече му: Хајдемо с њим да видимо, јер се нешто чудесно има догодити.

Уставши, епископ и градоначелник пођоше са младићем, и за њима кренуше све градске власти и мноштво народа. Када дођоше до горе, Свети Јамвлих први уђе у пећину, а епископ са осталима следујући му нађе на улазу у пећину између два камена ковчежић од бакра, запечаћен са два сребрна печата. Отворивши ковчежић пред свима, епископ и градоначелник нађоше у њему две оловне плоче, на којима беше написано да, бежећи од мучитеља Декија, сакрише се у овој пећини седам Светих младића: Максимилијан, син управника града, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Ексакустодијан и Антонин; по наређењу пак Декије пећина би зазидана, и у њој ови Свети младићи мученички скончаше за Христа.

Прочитавши то, сви се удивише и громко прославише Бога. А кад уђоше у пећину нађоше Свете младиће који дивно изгледаху; лица им сијаху светлошћу благодати Божје и изражаваху радост. Епископ, градоначелник и народ припадоше к ногама Светих младића клањајући им се ничице, па узнеше хвалу Богу што их удостоји да виде такво преславно чудо. Свети младићи испричаше им све о себи, и о Декију мучитељу, какво под њим беше гоњење на хришћане. Епископ и градоначелник одмах послаше писмо благоверном цару Теодосију, у коме писаху: Нека моћ твоја нареди да што пре дођу од тебе угледни људи да виде чудо које Господ јави за царовања твога: јер у наше дане Господ показа слику будућег свеопштег васкрсења васкрснувши сада тела Светих младића.

Добивши ово писмо, цар Теодосије се обрадова великом радошћу, и одмах крену сам из Цариграда у Ефес, праћен великашима и мноштвом народа, и Ефешани га дочекаше свечано. Епископ, градоначелник и остале градске власти одведоше цара к пећини. Када цар уђе у пећину и угледа Свете младиће, као анђеле Божје, он паде к ногама њиховим клањајући им се; а они, пруживши руке, подигоше га са земље. Уставши, цар с љубављу загрли Свете младиће и, целивајући их, не могаде се уздржати од суза. Затим седе на земљу према њима, и гледајући их слављаше Бога, и срце му се силно радоваше. И говораше им: Господо моја, у лицу вашем ја видим самога Цара Господа Христа, који некада подиже Лазара из гроба; а сада свемоћном речју Својом Он васкрсе вас, да би нас очигледно уверио односно будућег васкрсења мртвих, када ће они који су у гробовима, чувши глас Сина Божја, оживети и изићи из гробова нетљени. – Свети Максимилијан рече цару: Од сада царство твоје због чврсте вере твоје биће јако, и Исус Христос, Син Бога живога, сачуваће га у свето име Своје од свакога зла. Веруј, Господ нас тебе ради васкрсну пре општег васкрсења.

У току дугог разговора Свети младићи говораху цару и многе друге душекорисне истине, а цар са епископом, великашима и народом слушаше их радосно. (Грчки описатељ црквених догађаја Никифор Калист додаје, да цар целе седмице сваки дан с њима обедоваше и служаше им). После пак тих разговора, Свети младићи, на очи свих који се наслађиваху гледајући их, поново преклонише главе своје на земљу и, по Божјем наређењу, заспаше сном смрти. Цар силно плака над њима, а плакаху с њим и сви присутни. И нареди цар да се начине седам сандука од злата и сребра, да се у њих положе тела Светих младића. Но ту ноћ они се јавише цару у сну, наређујући му да их остави да почивају на земљи, као што и раније почиваху. Потом се на место уснућа Светих младића стече много епископа; сатворивши светли празник, они одадоше достојно поштовање Светим мученицима. Цар раздаде обилне милости ништима и убогима те покрајине и отпусти сужње на слободу, па се врати у Цариград, радујући се и славећи Христа Бога нашег, коме и од нас грешних нека буде част и слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове. Амин.

https://mitropolija.com/2025/08/16/svetih-sedam-mucenika-u-efesu-2/

Многи мисле да је веома тешко живети по вери и испуњавати вољу Божију. А у реалности је то веома лако. Потребно је само обратити пажњу на ситнице, на мале ствари и трудити се да не учинимо грех у малим и лаким делима.

Ово је најједноставнији и најлакши начин да се уђе у духовни свет и приближи Богу.

Човек обично мисли да Творац од њега тражи јако велика дела, највеће самопожртвовање, потпуно нестајање његове личности. Човек се толико испрепада од ових мисли да почиње да се боји да се у било чему приближи Богу; крије се од Бога као Адам након пада у грех и чак се не удубљује у реч Божију: ‘Свеједно је,’ мисли он, ‘ништа не могу да учиним за Бога и своју душу, боље да се клоним духовног света, нећу ни мислити о вечном животу, Богу, већ ћу живети као што сви живе’.

На самом улазу у религиозну област, постоји одређена ‘хипноза великим делима’: ‘потребно је учинити неко велико дело – или ништа’. И због тога људи не чине никакво дело за Бога, нити за своју душу. Чудно је – што је човек више предан животним ситницама, то управо у ситним стварима жели да буде поштен, чист и веран Богу. А управо кроз правилан однос према ситним стварима треба да прође свако ко жели да се приближи Царству Божијем.

‘Ко жели да се приближи’ – управо ту се и крије сва тешкоћа религиозних путева људи. Човек обично жели да уђе у Царство Божије потпуно неочекивано за себе, магијски чудесно, или – са правом, кроз неки (велики) подвиг. Међутим, ни једно ни друго не представља истинско проналажење духовног света.

Не усходи магијски чудесно човек ка Богу, остајући далек интересима Царства Божијег на земљи; не купује Царство Божије неким својим спољашњим поступцима. Поступци и дела су потребни за прихватање узвишеног живота, небеске психологије, светле воље, добрих жеља, срца праведног и чистог, нелицемерне љубави. Управо кроз мале, свакодневне поступке све то може да се насади и укорени у човеку.

Ситна добра дела представљају воду за цвет људске личности. Уопште није потребно да се на цвет коме је потребна вода излије буре воде. Може се налити пола чаше и то ће бити довољно за живот, то ће бити од великог значаја за живот. Уопште није неопходно да човек који је гладан или који већ дуго трпи глад поједе неколико килограма хлеба – довољно је да поједе две кришке хлеба и његов организам ће се већ оснажити. Сам живот нам даје предивне примере и обрасце важности малих дела. У медицини која и сама ради са малим и строго ограниченим количинама лекова – постоји још цела једна област – хомеопатија која признаје само савршено мале лекарске дозе на претпоставци да наш организам сам производи изузетно мале количине материја које су драгоцене, које су довољне за одржавање и развој живота.

Желео бих да зауставим пажњу сваког човека на сасвим мале, за њега веома лаке и опет, изузетно важне ствари.

„И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.“ (Мт. 10:42) У овој речи Господњој се налази најузвишенији израз важности малог добра. „Чаша воде“ – то је нешто врло мало. Палестина у време Спаситеља није била пустиња као што је то у наше дане, она је била зелена, рекама напајана земља и чаша вода је зато била јако мала вредност, али наравно, у пракси вредна у време када су људи у великој мери путовали пешке. Међутим, Господ се не ограничава у овој заповести на мало, на чашу хладне воде. Он још додаје да се ова чаша даје „у име ученичко“. Ово је важан детаљ. И на њему се треба пажљиво зауставити. Најбоља дела у животу су увек дела у име Христово, у име Господње.

„Благословен који иде“, у било ком смислу, „у име Господње“, (Пс. 118:26) у име Христово. Дух, име Христово, свим стварима и поступцима дају вечну вредност, колико год били ситни ови поступци и дела.

И једноставна жртвена људска љубав, на којој се увек налази одсјај Христове љубави, чини значајним и драгоценим сваку реч, сваки гест, сваку сузу, сваки осмех, сваки поглед човека. Господ јасно говори да чак не у Име Његово, већ само у „име ученичко“, учињено мало добро дело већ представља велику вредност у вечности. „У име ученичко“, ово је граница за контакт са Његовим Духом, Христовим делом и животом…

Јасно је да наши поступци често могу бити и егоистични, са скривеном коришћу. Господ нам указује на то, саветује да себи у дом позивамо не оне који могу да нам узврате истим таквим позивом, позивајући нас код себе; Он говори да позивамо себи људе којима је потребна наша помоћ, подршка и оснажење. Наши гости понекада могу да буду расадници сујете, злих речи и сваке сујете. Друго дело је добра, пријатна беседа, људска заједница – то је благословено, то снажи душу, чини је чвршћом у добру и истини. Међутим, култ неискрених световних разговора представља болест људи и цивилизације која саму себе уништава.

У сваком људском општењу неизоставно треба да постоји добри Дух Христов, или у Његовој очигледног пројави или у скривеној. И ово скривено присуство Духа Божијег у једноставном и добром општењу људи, представља ту атмосферу „учеништва“ о којој говори Господ. „У име ученичко“ – ово представља најосновнији степен општења са другим човеком у име Самог Господа Исуса Христа.

Многи који још не знају за Господа и дивну заједницу у Његово име, већ поседују међу собом то дивно, бескорисно и чисто људско општење, које их приближава Духу Христа. И на том првом степену добра о коме је Господ говорио као давању чаше воде, само „у име ученичко“ могу да стоје многи. Боље је рећи – могу да стоје сви. Исто тако је правилно схватити ове Христове речи и буквално, стремити да се помогне сваком човеку. Ни једног тренутка слично општење неће бити заборављено пред Богом, као што „ниједан од врабаца није заборављен пред Оцем Небеским.“ (Лк. 12:6)

Када би људи били мудри, сви би стремили ка ситном и за њих сасвим лаком делу кроз које би могли да за себе стекну вечне ризнице. Велико спасење људи се састоји у томе што они могу да се привију стаблу вечног дрвета живота кроз најситнију гранчицу – добро дело и поступак. Дивљој јабуци уопште не мора да се привије цело стабло домаће јабуке. Довољно је везати малу гранчицу и привити је једној од грана дивљег стабла. Такође, да би ускисла посуда са тестом не треба да се прелије посуда квасца. Довољно је да се стави сасвим мало квасца и сво тесто ће ускиснути. Исто тако је и са добром – најмање добро може да има огромно дејство. Ето зашто не треба пренебрегнути ситнице у добру и говорити себи: „када већ нисам у стању да учиним велико добро дело – онда се нећу бринути ни за мало добро.“

Колико је чак и најмањег добра корисно за човека, без сваке сумње доказује се тиме што је чак и најмање зло изузетно штетно. Рецимо, упала нам је трунчица у око – око већ не може да види, чак је и другим оком тешко гледати у тим тренуцима. Мало зло које попут трунчице упадне у око душе, сада може да изведе човека из животног поретка. Ситно је дело ако се себи или другоме извади из телесног или душевног ока трунчица. Међутим, у питању је добро без кога се не може живети.

Заиста, мало добро је неопходније, суштински потребније у свету од великог добра. Без великог добра људи живе, без малог неће преживети. Људски род пропада не због недостатка великог добра, већ од недостатка управо малог добра. Велико добро је само кров подигнут на зидовима – циглама малог добра.

Дакле, мало, најлакше добро је Творац оставио на земљи човеку да га чини, узимајући на Себе све велико. И ту, кроз човека који чини мало добро, Сам Господа чини велико. Наше „мало“ Сам Творац чини Својим великим, јер Господ наш је Творац који је из ничега све створио – тим пре из малог може да створи велико. Међутим, и самом покрету увис супротстављају се земља и ваздух. Сваком, чак најмањем и лаком добру супротставља се људска инерција. Ову инерцију је Спаситељ показао у сасвим краткој причи: „И нико ко је пио старо неће одмах новога: јер вели: старо је боље“ (Лк. 5:39). Сваки човек који живи у свету, привезан је за обично и уобичајено. Човек је навикао на зло – он то зло и сматра својим нормалним, природним стањем, док му се добро чини нечим неприродним, ограничавајућим, за њега прејаким. Ако је човек навикао на добро, онда га већ чини не зато што тако треба, већ зато што он то већ не може а да не чини, као човек који не може а да не дише, као што птица не може да не лети.

Човек са добрим умом, оснажује и теши пре свега себе самог. И ово уопште није егоизам као што неки нетачно тврде, не, то је истински изражај несебичног добра, када оно доноси најузвишенију духовну радост ономе ко га чини. Истинско добро увек дубоко и чисто теши онога ко са њим сједињује своју душу. Немогуће је не радовати се када се изађе из мрачног подземља на сунце, ка чистом зеленилу и мирису цветова. Не може се викати човеку: ‘Ти си егоиста, наслађујеш се својим добром!’ То је јединствена не-егоистична радост, радост добра, радост Царства Божијег. И у тој радости ће човек бити спасен од зла, живеће вечно у Богу.

Човеку који није испитао истинско добро, оно некада изгледа као узалудно мучење, непотребно било коме… Постоји стање лажног спокоја из кога је човеку тешко да изађе. Као што је из мајчине утробе тешко детету да изађе у свет, тако је тешко и човеку – детету да изађе из својих ситних осећања и мисли, које су усмерене само на достизање себичне користи за себе и нису у стању да буду покренуте на бригу о другом човеку са којим нема никакву повезаност.

Ето, то убеђење да је старо, познато стање на које смо навикли увек боље од новог и неизвесног, присутно је у сваком непросветљеном човеку. Само човек који је почео да расте, да хода путем глади и жеђи за Христовом Правдом, путем духовног сиромаштва, престаје да жали своју инерцију… Људском роду је тешко да се одвоји од онога на шта је навикао. Овим делом можда себе и чува од необуздане дрскости и зла. Заглављеност људских ногу у блату понекада спречава човека да се баци главом у бездан. Међутим, чешће се дешава да ово блато спречава човека да се попне на гору Боговиђења или да макар стане на чврсто тло послушности речи Божијој…

Али кроз мало, лако, најлакше извршено добро дело човек се све више навикава на добро и почиње да му служи помало, али од срца, искрено и кроз то све више и више улази у атмосферу добра, пушта корен свог живота у ново тло добра. Корен људског живота се лако навикава на ово тло добра и ускоро већ није у стању да живи без њега… Тако се човек спасава; од малог настаје велико. „Веран у малом“ показује се као веран у великом.

Зато ја сада опевам не добро, већ ситна, мала добра дела. И не само да вас не прекоревам што сте у добру заузети само ситним стварима и не носите никакво велико самопожртвовање, већ управо супротно, молим вас да не мислите ни о каквом великом самопожртвовању и да ни у ком случају не занемарујете ситне ствари у добру.

Молим, ако пожелите, упадните у неописиву љутњу због нечега, али се немојте због ситних ствари гневити на брата свог „ни за што“ (Мт. 5:22).

Измислите у неопходној ситуацији какву год лаж, али немојте у свакодневици говорити лажи свом ближњем. Ситница је то, ништа, али покушајте да то испуните и видећете шта ће из тога произаћи.

Оставите на страну сва расуђивања: да ли је дозвољено или није убијати милионе људи – жене, децу, старе – покушајте да покажете своје морално осећање у ситним стварима; не убијајте личност вашег ближњег ниједном – ни речју, ни гестом, ни погледом. Јер добро и представља уздржавање себе од зла. И ту, у ситницама, ти лако, неприметно и за себе удобно можеш да учиниш много.

Тешко је ноћу устајати на молитву. Али навикните ујутру – ако не можете код куће, онда макар док иде на свој посао и ваша мисао је слободна – проникните у молитву „Оче наш“ и нека у вашем срцу одјекну све речи ове кратке молитве. И ноћу, прекрстите се и предајте себе од свег срца у руке Оца Небеског… То је сасвим лако…

И дајте, дајте воде свакоме коме је потребно – дајте чашу, испуњену најједноставнијим саосећањем према сваком човеку коме је оно потребно. Ове воде има у рекама на сваком месту – не бојте се, неће пресушити, зато дајте свакоме по чашу.

Дивни путу „малих дела“, певам ти химну! Окружите себе људи, опашите се малим делима добра, карикама малих, једноставних, лаких, за вас нимало тешких, добрих осећања, мисли, речи и дела. Оставимо велико и тешко, оно је за оне који га воле, а за нас који још увек нисмо заволели велико, Господ је Својом милошћу припремио и разлио свуда, попут ваздуха и воде, малу љубав.“[1]

[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Krestjankin/slovo-o-malom-dobrodelanii/

извор

Преподобни Далмат беше најпре официр при цару Теодосију Великом, и цар га држаше у великој части. Затим Бога ради он презре све световно, па оставивши жену и децу, узе са собом само сина свог Фавста и оде к преподобном Исакију који у предграђу Цариграда имађаше манастир. Ту их преподобни Исакије постриже у иночки чин, и они оба вођаху веома богоугодан живот, добро се подвизавајући у испосничким трудовима. А када преподобни Исакије зађе у дубоку старост и приближи се крају, он сазва братију, поучи их о спасењу, и постави им за игумана место себе преподобног Далмата, по чијем имену и сама обитељ касније би названа Далматска.

Патријарх цариградски Атик рукоположи блаженог Далмата за свештеника. Он живљаше тако испоснички, да Једном проведе четрдесет дана без хране, и постом и молитвом победи демонску силу. Преподобни је водио борбу и против видљивих демона – јеретика несторијанаца, који су хулили Пречисту Матер Божију, и био велики помоћник светим оцима на Трећем Васељенском Сабору, одржаном у Ефесу за царовања Теодосија Млађег. Тиме преподобни Далмат стече љубав цара и светих отаца, те га произведоше за архимандрита Далматске обитељи. Угодивши Богу, он се најзад у дубокој старости престави к Њему. – Тако и син његов преподобни Фавст, прошавши сваки богоугодни подвиг и провевши строго испосничко житије, пресели се у вечне обитељи, и у бесмртном животу би прибројан к лику преподобних отаца.

https://mitropolija.com/2025/08/15/prepodobni-isakije-dalmat-i-faust-2/

Шта је покајање, зашто и Господ и свети Јован Претеча своју проповед почињу истим речима? Да ли је покајање нешто што „одрадимо“ пар пута годишње, током великих постова, пре него што хоћемо да се причестимо, а онда све по старом? Јел претерују верни људи са тим грехом, стално неки грех, борба са грехом, итд. Шта говоре Свети Оци? 

И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.

„Свети Претеча, а касније и Сам Господ своју проповед су почињали идентичним позивом на покајање, истим речима призивали људе. Свети Оци кажу да ово није случајно, јер су на тај начин желели да покажу да у учењу светог Јована и Господа није било никакве суштинске разлике. Ми као црквени људи знамо да је покајање неопходно да бисмо могли уопште да почнемо да се крећемо ка Богу. Међутим, често може да нам исклизне из свести и пажње колико су дубоко и свестрано тему покајања обрађивали Свети Оци, како су у њему гледали почетак, средину и крај хришћанског живота, то јест, савршенство.

Свети Игњатије Брјанчанинов има одлично запажање: „Сви свети Православне Цркве током читавог свог живота неодступно су се држали покајања, чак и онда када је благодат Божија очигледно дејствовала на њих. Данас када се баве религијом, више траже или хладна формална знања, или лажне насладе. И једно и друго припада овоме свету, а не Христу.“

Ми можда са времена на време заборавимо да покајање не може да се исцрпи, да њега не можемо да завршимо, што се каже ‘да пређемо ниво као у видео игрицу’, већ је суштина да што више напредујемо у духовном животу све се више отварају очи наше душе и све је већи океан покајања пред нама. Свети Оци нас упозоравају на олако гледање на покајање – у нашој свести га сводимо на одлазак на исповест, без много бриге да ли и колико испуњавамо заповести у међувремену што заправо и чине суштину покајања. Свети Игњатије даље говори: „He размишљајте олако о покајању: оно је душа свих подвига – опште делање које треба да прожима сва друга делања. Истински напредак постигли су само они који пребивају у истинском покајању. Оно представља то суштинско делање, које нас припрема за јављање Царства Божијег у нама“.

Дакле, сви треба да живимо у покајању у Цркви, од Патријарха до лаика. О овоме свети Симеон Солунски каже следеће: „Неопходно је свима да се кају: лаицима и монасима, свештеницима и клирицима, архијерејима и нико не треба да се уклања од покајања јер су сви сагрешили и грешимо, сви треба и да се кајемо…“

Настављам даље, са трећим стихом:

Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове.

Апостол Матеј овде наводи речи пророка Исаије из његове књиге, у питању је 40. глава. Иначе, чести назив за пророка Исаију је и ‘пети јеванђелиста’ због великог броја пророчанстава о Христу, посебно о Христовом страдању до чега ћемо ако Бог да, кроз ова светоотачка тумачења временом доћи. Свети Оци његове речи објашњавају из више углова.

Блажени Теофилакт Охридски објашњава речи пророка Исаије поређењем старозаветног и новозаветног закона, односно показује суштину оног камена спотицања за многе људе како тог времена, тако и данас. Он говори следеће: „“Путем“ се назива Еванђеље, а „стазама“ законске одредбе, које су овештале и старе. Стога каже: „Припремите се за еванђелски живот, а законске одредбе ‘поравните’, то јест, испуните их духовно“, јер је Дух „прав“. Када, дакле, видиш Јеврејина који телесно разуме заповести Закона, можеш да кажеш: „Овај није поравнао своје стазе“, то јест, духовно не разуме Закон”. Блажени Теофилакт помиње Јевреје јер је у његово време била актуелна полемика са њима, али се ово односи и на све друге људе који само спољашњим очима гледају на одредбе Цркве, па на пост гледају као на дијету, на Свете Тајне као на нешто што ‘ваља да се уради, злу не требало’, на учење Цркве као на културолошку традицију нашег народа, итд.

Свети Николај Охридски даје практично објашњење речи пророка Исаије и објашњава њихову веома тесну везу са духовним животом свакога од нас. Он пише: „Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове. Како? Исповедите се и покајте се. Учините ово двоје хитно, јер Господ долази. Он ће куцати на врата сваке душе. Ко се исповеди и покаје, тај ће држати врата душе отворена, и Господ ће ући, и донети му живот вечни. А ко се не исповеди и не покаје, тај ће држати врата на души зарђана од греха и затворена. И Господ ће проћи мимо њега. Но за Њим иде секира и огањ, као што пред Њим иде пролеће са сунцем, мирисом и песмом. Путеви Господњи и стазе Његове то су душе људске; неравнине по њима, то су греси безакоња“.

А свети Јустин Ћелијски показује оно што су многи можда данас и заборавили, да је род људски потпуно изгубљен без Исуса Христа и да нема спасења нигде осим у Њему. Ево како он објашњава ове речи пророка Исаије: „Нема пута Господњег у пустињи живота људског. Пут од душе до Бога сав је пороцима излокан, испроваљиван, упропашћен. Ко може по њему поћи и до Бога доћи? Све што је људско, толико је опустошено грехом и смрћу, да беспомоћно умире у огромној пустињи својој. Зато нема људима спасења од греха које би они сами измислили и остварили. Спасење им може доћи од Онога који је Безгрешан и Бесмртан, и стога моћан и силан да сатре и грех и смрт. Па ипак, ви људи можете да у томе нешто учините: освестите се, дођите к себи и сагледајте и своју и свеопшту грешност; будите колико толико свесни својих и свеопштих грехова људских, који су вас затворили у безизлазну тамницу смрти, и нека се то излије у покајничко расположење, и тим покајањем ви ћете поравнити пут Господњи, и Он ће њиме доћи у живот ваш, у душу вашу, ући у опустошени и опустињени свет ваш.“ Ово о чему говори свети Јустин можемо видети и данас – људи се данас максимално труде да олакшају себи боравак на земљи, гледају да игноришу грех, или га грубо одбацују као неки реликт прошлости или сматрају да фокусираност на тему греха изазива многе комплексе и неурозе. У суштини, веома далеко су од схватања о греху као огромној разорној сили коју може да заустави, укроти и уништи једино Господ…“

извор