<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/page/582/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x41B;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x41B;&#x443;&#x43F;...</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BB%D1%83%D0%BF-r5339/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e6a6c12dc09210859ba32ff4a1e36ffc.jpg.916e7d459d24ce8e98ddea46a62e997a.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">5. септембар (23.август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Луп</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Овај свети муж беше слуга у св. Димитрија, војводе Солунског. Када св. Димитрије би посечен од цара Максимијана, Луп умочи у крв мученикову скут своје хаљине и прстен свој. Том хаљином и прстеном чињаше Луп многа чудеса у Солуну исцељујући људе од сваке муке и недуга. То сазнаде цар Максимијан, који се тада још бављаше у Солуну, па заповеди, да се Луп мучи и убије. Но војници који потргоше оружје на Лупа, окретоше исто један против другог и љуто се израњавише. Како Луп још не беше крштен, ма да беше хришћанин, то се он мољаше Богу, да Бог некако устроји његово крштење пре смрти. Утом се изненадно проли вода из облака на светог мученика, и тако он прими крштење свише. После великих мука би посечен и пресели се у царство небеско.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свештеномученик Потин епископ Лионски</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Из Мале Азије послан св. Поликарпом у Галију на проповед. Постао први епископ Лионски, и превео много незнабожаца у Хришћанство. За време гоњења хришћана 177 год. и Потин би изведен на суд; управо донет на рукама, јер беше стар 90 година. „Ко је Бог хришћански?" упита га проконсул. „Узнаћеш, ако се удостојиш тога", одговори му старац Потин. Незнабошци навалише нањега са штаповима и камењем, и тукоше га без милости. Бачен у тамницу св. Потин сконча од убоја после 2 дана, и пресели се у царство небеско.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети свештеномученик Иринеј</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="249.jpg" data-src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/249.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Свети свештеномученик Иринеј епископ Лионски. У младости био ученик св. Поликарпа, ученика апостолског, који га посла у Галију на проповед. После мученичке смрти св. Потина би Иринеј постављен за епископа. У својим многобројним списима Иринеј је час излагао веру православну час је опет бранио од јеретика. Пострадао за Христа у време цара Севера 202 год. са многим хиљадама хришћана (19.000).</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 4):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Иринеје: Моли Христа Бога да спасе душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Виктор</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="z%20st%20victor%20de%20Marseille%20martyr.gif" data-src="http://www.allmercifulsavior.com/icons/z%20st%20victor%20de%20Marseille%20martyr.gif"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Пострадао у Марсељу у III столећу. После љутих мука, бачен у тамницу, где обрати стражаре у веру Христову. Распет на крсту скончао.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Албан</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="200px-StAlban.jpg" data-src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/StAlban.jpg/200px-StAlban.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Племић енглески. Скрио у своме дому хришћанског свештеника у време гоњења, и од овога поучен био вери Христовој. Тада он даде своје одело свештенику, а он се обуче као свештеник и предаде се мучитељима. Осуђен на смрт он и свога џелата приволи вери Христовој.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5339</guid><pubDate>Mon, 05 Sep 2011 12:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x430;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B; &#x422;&#x430;&#x434;&#x435;&#x458;, &#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x420;&#x430;&#x444;&#x430;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x428;&#x438;&#x448;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438;...</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%88%D0%B8%D1%88%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-r5327/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/20add81d642706d3f70259bbbb28caac.jpg.4c8a6cdf0896347c0657c3644fb4a251.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">3. септембар (21.август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети апостол Тадеј</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Један од Седамдесеторице, а не онај Тадеј, који беше један од Дванаесторице апостола. Св. Тадеј прво виде и чу Јована Крститеља, и прими крштење од њега, а по том виде Господа Исуса и следоваше Њему. Господ га уврсти у Седамдесет мањих апостола, које посла по два и два пред лицем Својим (Лк. 10, 1). После славног Свог васкрсења и вазнесења Господ посла Тадеја у Едесу, родно место Тадејево, а према Своме обећању кнезу Авгару, које овоме Господ даде онда када му посла убрус са ликом Својим. Целивањем тога убруса Авгар би исцељен од губе, но не сасвим. Мало губе беше му остало још на лицу. Када се св. Тадеј јави Авгару, овај га прими са великом радошћу. Апостол Христов поучи га вери истинитој и потом крсти. Када крштени Авгар излазаше из воде спаде и остатак губе с њега, и би здрав потпунце. Прославивши Бога кнез Авгар хоћаше да и његов народ позна Бога истинога и да Га прослави. И сазва кнез све грађане Едесе пред апостола светог Тадеја, да чују проповед о Христу. Чувши речи апостолске и видевши чудесно исцељеног кнеза свога људи одбацише идоле и нечисто живљење, примише веру Христову, и крстише се. И тако се град Едеса просвети вером Христовом. Кнез Авгар изнесе много злата и понуди апостолу, но Тадеј му рече: „кад своје остависмо, како туђе да примамо?" И проповедаше св. Тадеј Јеванђеље по Сирији и Финикији. Упокоји се у Господу у граду Вириту Финикијском.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 3):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Апостоле Свети Тадеју, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Света мученица Васа са децом</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Света мученица Васа, и деца њена: Теогније, Агапије и Пист. Васа беше жена неког идолског жреца, но уз то потајна хришћанка. Своје синове васпита у духу хришћанском. Сам муж омрзе је због вере и предаде је судији на мучење заједно са синовима. После мука љутих синови њени бише мачем посечени (мисли се у Едеси, у Македонији). Васса беше сва радосна што виде своје синове како чесно свршише свој мученички подвиг за Христа, и сама још са већом вољом пође од муке на муку. Када је бацише у море, ангели се јавише и одведоше је до једног острва у Мраморном мору, где би мачем посечена, у време Максимијана. Тако света Васса двоструко се удостоји царства Христова, и као мученица и као мајка мученика.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Аврамије Смоленски</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="avraam.jpg" data-src="http://www.smoladmin.ru/people/turism/images/avraam.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Рођен у граду Смоленску, а према молитвама родитеља својих. Ступи рано у монаштво и предаде се великом подвигу подражавајући древне оце пустињске. Доцније основао манастир Св. Крста код Смоленска. Претрпео многа искушења од демона и људи, са великим стрпљењем и благодарношћу Богу. Приликом велике суше низвео кишу молитвом својом. Проживевши 50 година у монашком чину упокојио се мирно у Господу око 1220. год.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети праоци Аврам, Исак и Јаков</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Спомињу се и у недељу праотаца пред Божић као праведници и угодници Божји.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свештеномученик Рафаило Шишатовачки</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="247-1.jpg" data-src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/247-1.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Свештеномученик Рафаило (у свету Георгије) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу. Када је навршио десет година одлази у манастир Ковиљ, а потом у манастир Бођане. Монашки постриг примио је 26. октобра 1896. године у манастиру Манасији од игумана Мирона (Ђорђевића). Митрополит Михаило рукоположио је Рафаила, 23. новембра 1896. године, за јерођакона. Упоредо са духовним узрастањем, Рафаило је усавршавао и сликарску вештину. Ликовно образовање стицао је у Београду, Москви и Италији. Урадио је иконостасе у црквама у Великој Крсни (1902), манастиру Раковици (1905/6), Пациру и Горњем Ковиљу (1908-10) и у цркви Ружици у Београду (1925/6). Јеромонах Рафаило урадио је доста појединачних икона, затим портрета црквених личности, а био је и одличан пејзажиста. Други светски рат архимандрит Рафаило дочекао је у манастиру Шишатовцу као игуман. Усташе су га ухапсиле, заједно са тројицом шишатовачких монаха, Димитријем, Германом и Теофаном 25. августа 1941. и отпремили возом за Славонску Пожегу. Током путовања игуман Рафаило је мучен на разне начине: ударан разним предметима и чупана му је брада. У логору у Славонској Пожеги, са четири стотине ухапшених Срба, настављено је страдање свештеномонаха Рафаила. После незапамћених мука издахнуо је 3. септембра 1941. године. До данас није познато где је сахрањен. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1999. године, игуман Рафаило проглашен је за светог и унет у Именослов Српске цркве као свештеномученик. Датум његовог спомена је 3. септембар - дан постраданија.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5327</guid><pubDate>Sat, 03 Sep 2011 12:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43A; &#x421;&#x430;&#x43C;&#x443;&#x438;&#x43B;&#x43E;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B8%D0%BB%D0%BE-r5326/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/07ee027ec21ba98f4fd08307eaf5c08e.jpg.0fee3d615ab455613a9297a4b54bacb6.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">2. септембар (20.август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети пророк Самуило</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године. Живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил имаше у 12 години истинито откровење од Бога о казни, која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства синова његових Офниа и Финеса. То откровење се ускоро и зби: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина, и запленише ковчег завета. Када весник саопшти ову несрећу Илији, овај паде мртав на земљу и издахну у 98 години старости. А то се исто деси и са снахом његовом, женом Финесовом. Од тада па за 20 година беху Израиљци робови Филистејцима. После тога рока посла Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих. И народ се покаја, и одбаци туђе идоле, којима служаше, и признаде Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада Самуил пође с војском на Филистејце и с помоћу Божјом смете их и поби, и ослободи земљу и народ. По том суђаше Самуил мирно народу своме до старости. Видећи га остарела народ му рече, да им постави цара на место себе. Узалуд Самуил одвраћаше народ од тога говорећи му, да је Бог једини цар њихов, - народ оста при свом тражењу. И ако ово тражење беше немило Богу, Бог нареди Самуилу, да им помаже за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова. Саул цароваше кратко време, и Бог га одбаци због дрскости и непослушности, па нареди Самуилу, те помаза Давида Јесејева за цара место Саула. Пред смрт своју Самуил сабра сав народ, и опрости се с њим. А када умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његову у Рами.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 2):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Пророка Твога, Самуила, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети свештеномученик Филип епископ Ираклијски, са свештеником Севером и ђаконом Хермесом</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Према свему изгледа да су били Словени. Служили Богу у Тракији, и тамо прво предани мукама за Христа. Када незнабошци јурнуше да запале цркву хришћанску, храбри Филип рече старешини њиховом: „мислиш ли ти, да је Бог затворен у стене? Он живи у срцима". Храм буде разорен, све књиге спаљене, а свештеници ови одведени у Једрене, где после тамновања и мука буду бачени полусажежени у реку Марицу. Још 38 хришћана скончаше с њима мученички. Мисли се да су пострадали у време Диоклецијаново.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5326</guid><pubDate>Fri, 02 Sep 2011 15:10:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x410;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x435;&#x458; &#x421;&#x442;&#x440;&#x430;&#x442;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x442;; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x438; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x444;&#x430;&#x43D;...</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD-r5324/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/4ca0844fd93727087caf12bf3bae489d.jpg.a5bc04af4b20184dcac60783b8f5ab13.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">01. септембар (18. август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Андреј Стратилат</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Беше официр - трибун - у римској војсци у време цара Максимијана. По рођењу из Сирије, и са службом у Сирији. Када Персијанци угрозише војском Римску царевину, то Андреји би поверена војска у борби против непријатеља. Том приликом Андреј би произведен за војводу - стратилата. Потајни хришћанин, мада још некрштен, Андреј се поузда у Бога живога, и од мноштва војника одабра само најбоље и пође у бој. Пред битку он рече војницима својим, да ако буду сви призвали у помоћ јединог истинитог Бога, Христа Господа, непријатељи ће се њихови као прах распрштати испред њих. И заиста сви војници, одушевљени и Андрејом и његовом вером, призваше у помоћ Христа и учинише јуриш. Персијска војска би сатрвена потпуно. Када се победоносни Андреј врати у Антиохију, неки завидљивци га оптужише као хришћанина, и царски намесник позва га на суд. Андреј отворено изјави своју непоколебљиву веру у Христа. После љутих мука намесник баци Андреја у тамницу и писа цару у Рим. Знајући углед Андрејев у народу и у војсци, цар нареди намеснику да пусти Андреја у слободу, но да вреба другу прилику и други разлог (а не веру) те да га убије. Кроз Божје откровење Андреј сазнаде за ту наредбу цареву, па узевши собом своје верне војнике, две хиљаде петстотина деведесет три на броју, оде с њима у Тарс Киликијски, и ту се сви крстише од Петра епископа. Гоњен и ту од царских власти, Андреј се с дружином својом повуче далеко у планину јерменску Таврос. Ту у једном кланцу, када они беху на молитви, стиже их војска римска и све до једнога посече. Нико се од њих није хтео ни бранити, но сви беху жељни мученичке смрти за Христа. На том месту, где се изли потоком крв мученичка, изби кључ лековите воде, која исцељиваше од сваке болести. Петар епископ дође потајно са својим људима, и чесно сахрани тела мученика на том истом месту. Пострадаше сви чесно, и увенчани венцима бесмртне славе преселише се у царство Христа Бога нашега.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 5):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Оставивши славу земаљског достојанства, небеско Царство си наследио: Капљама крви, као величанственим драгим камењем, неувенљиве венце си украсио, и ка Христу си привео сабор мученика. Са збором анђелским у безвечерњој светлости, незалазно Сунце, Господа Христа, си пронашао, Свети Андреје Стратилате: Њега стално моли, са онима који пострадаше са тобом, да спасе душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Теофан</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="85.jpg" data-src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/85.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Рођен у Јањини, и као младић остави све и оде у Свету Гору, где се замонаши у обитељи Дохијарској. У посту, молитви, бдењу и лишењу себе од свега непотребнога, беше углед свима монасима. Због тога временом би изабран за игумана. Но доцније због неке несугласице с монасима он напусти Свету Гору и са својим сестрићем дође у Верију Македонску, где основа један манастир у част Пресвете Богородице. Када тај манастир процвета духовним животом, он остави свог сестрића да управља њиме, а он оде у Наус, где основа други манастир у част Светих Архангела. Скончао мирно у XV веку. Његове чудотворне мошти и сада леже у Наусу, и пројављују велику силу Божју.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученици Тимотеј, Агапије и Текла</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="IMG_01.jpg" data-src="http://www.mospat.ru/calendar/icons-MDA/%7B04SDH90-AL024M12FF674-HM5Q380%7D/IMG_01.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Пострадали за Христа у време опаког цара Диоклецијана. Тимотеј на огњу сажежен, а Агапије и Текла бачени пред зверове.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5324</guid><pubDate>Thu, 01 Sep 2011 15:04:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x420;&#x438;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x438;, &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x424;&#x43B;&#x43E;&#x440; &#x438; &#x41B;&#x430;&#x432;&#x440;...</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%80-%D0%B8-%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80-r2261/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fe372c2db2b83bcf10b6ad7857cc6c29.jpg.6a73ff1fed1c4772cf3a6e903e1c2d64.jpg" /></p>
<p>31. август (18.авг)</p>
<p><strong><span style="font-size:18px;">Преподобни Јован Рилски</span></strong></p>
<p>Овај велики подвижник и светилник цркве православне родио се близу Софије у месту Скрину, у време цара Бориса. Родио се од бедних но честитих родитеља. По смрти родитеља он се замонаши и удаљи у једну дивљу гору, и ту у једној пећини почне се подвизавати. Претрпео је ту многе напасти од демона и од људи, од разбојника и од својих сродника. Потом се пресели у планину Рилску, и настани у једном шупљем дрвету. Хранио се само травом, и бобом, који ту у близини почне расти по Божјем Промислу. Многе године он није видео лица човечјег, док га, опет по Божјем Промислу, не открију чобани, који су трагали за својим изгубљеним овцама. Тако се светитељ прочује међу људима, и људи му почну долазити тражећи помоћ у болестима и мукама. Посећивао га је и сам цар бугарски Петар, и тражио од њега савета. Многи ревнитељи духовног живота настане се у близини Јовановој. Ту се убрзо построји храм и манастир. Свети Јован упокојио се мирно у Господу 18. августа 946. године, у седамдесетој години свога живота. По смрти јавио се ученицима својим. Мошти његове пренесене су најпре у Софију, па у Мађарску, па у Трново, и најзад у манастир Рилски где и данас почивају. Рилски манастир је кроз векове био кула светиља и место силе чудотворне и утехе духовне за народ хришћански у Бугарској, нарочито у тешка времена робовања под Турцима.</p>
<p>Тропар (глас 4):</p>
<p><em><strong>Темељу покајања, законе смерности, слико утехе и духовног савршенстба, твој живот је био сличан анђелском, јер си у молитвама, посту и сузама пребивао оче Јоване. Зато моли Христа Бога за душе наше.</strong></em></p>
<p><strong><span style="font-size:18px;">Свети мученици Флор и Лавр</span></strong></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2850.jpg" data-src="http://www.calend.ru/img/content/i2/2850.jpg"></p>
<p>Браћа и по телу и по духу и по занимању. Беху обојица ревносни хришћани, а по занату каменоресци. Живљаху у Илирији. Неки кнез незнабожачки запосли их на зидању храма идолског. Догоди се при њиховом раду, да један одломак камена одскочи и удари у око сина жречевог, који радознало посматраше рад неимара. Видећи свог сина ћорава и крвава, жрец стаде викати на Флора и Лавра и хтеде их тући. Тада му света браћа рекоше, ако буде веровао у Бога, у кога они верују, син ће његов оздравити. Жрец обећа. Флор и Лавр са сузама помолише се Богу Господу, живоме и јединоме, и крсним знаком знаменоваше детиње избијено око. И дете оздрави одмах, и око му постаде цело као што је и било. Тада се крсти жрец Мемертин и син његов, и ускоро по том оба пострадаше за Христа у огњу. А Флор и Лавр када довршише храм, ставише крст на њега, позваше све хришћане и осветише га именом Господа Исуса и свеноћним пјенијем. Сазнав за ово, илиријски намесник сажеже у огњу многе од тих хришћана, а Флора и Лавра живе баци у бунар, и бунар засу земљом. Доцније се мошти њихове објавише и бише пренете у Цариград. Пострадаше за Христа и Христом се прославише ова дивна браћа у II веку.</p>
<p>Тропар (глас 4):</p>
<p><em><strong>Похвалимо верни по достојанству, красну и богомудру пресветлу двојицу, Флора преблаженог и Лавра свеславног, који вечну Свету Тројицу усрдно свима јасно проповедасте. Зато пострадасте до крви и венцима пресветлим се увенчасте: Молите се Христу Богу да спасе душе наше.</strong></em></p>
<p><strong><span style="font-size:18px;">Свештеномученик Емилијан епископ</span></strong></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="a2fccf6963c3.jpg" data-src="http://s11.radikal.ru/i184/0908/2e/a2fccf6963c3.jpg"></p>
<p>Родом из Јерменије. По својој жељи, тражећи мучеништва, оде у Италију да проповеда Христа, у време Диоклецијаново. У Тревији изабран за епископа. Због многих чудеса при његовом мучењу поверовало у Христа око хиљаду незнабожаца. Посечен мачем заједно са својим духовником Иларионом и двојицом браће Дионисијем и Ермипом.</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2261</guid><pubDate>Wed, 31 Aug 2011 13:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x41C;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x43D; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x432;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;, &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43A;&#x43B;&#x435; . . .</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5-r5319/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/824c6b5b7c17641ec0f3251218062f10.jpg.8c7eccf6943cd0bbc867549359e4f7f2.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">30. август (17.авг)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Мирон презвитер</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Беше свештеником у неком месту у Ахаји, од богата и угледна рода, по нарави благ и кротак, богољубив и човекољубив. У време цара Декија, а на сам дан Рождества Христова, јурнуше незнабошци у цркву, извукоше Мирона са службе и ставише на муке. При мучењу у огњу ангел му се јави и поткрепи га. Потом стадоше му сећи кожу на кајише, од главе до ногу. Мученик дохвати један такав кајиш своје коже, и њиме удари мучитеља - судију у лице. Судија Антипатр као ван себе узе мач и уби себе. Најзад одведоше Мирона у град Кизик, и тамо га мачем погубише 250. године.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 4):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Мученик Твој Господе, Мирон, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Патрокле</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Грађанин града Трикасина, садашњег Труа у Галији. Наследио беше велико имање од родитеља, и као прави хришћанин чињаше од тога милостињу беднима посведневно, а сам живљаше подвижнички, узимајући храну само једном дневно, и то по заласку сунца. Због светости живота Господ му даде моћ исцељења, те као чудотворни исцелитељ би свуда познат. Цар Аврелијан дошавши у Галију, нареди да му доведу Патрокла. Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа, и не утаји ништа. „Ако желиш, царе, нешто од мојих блага, даћу ти, јер те видим убога”, рече свети Патрокле цару. На то њему цар: „Како ти називаш убогим мене, цара, који имам безбројна блага?” Рече Патрокле свети: „Имаш само земаљска, пролазна блага, али си убог, јер ни самога себе немаш, нити вере Христове у срцу”. Би осуђен на смрт и предат војницима, да га воде у неко блато крај реке и ту посеку, а тело му оставе у блату. Но светац се мољаше Богу, да му не остане тело у томе блату и по Божјој сили он наједанпут поста невидљив за војнике и пренет на другу страну реке. После дугог тражења војници га нађу и посеку на једном сувом месту. Два просјака, којима је Патрокле често давао милостињу, наиђу тим путем, познаду тело свога добротвора, и чесно га сахране.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Илија Калабријски</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Грк по пореклу, и настојатељ манастира Меликука у Калабрији, у Јужној Италији. У време иконоборства на Истоку многи источни монаси пребегну с иконама у Калабрију. Временом се у Калабрији веома распростре живот монашки. Калабријски монаси одликовали су се и великом ученошћу и великом строгошћу живота. Једно време тако је много било православних манастира и монаха у Калабрији, да су Калабрију сравњивали с древним Мисиром. Православна Калабрија је доцније кроз векове потпадала под власт архиепископа охридских. Преподобни Илија упокојио се у Солуну 903. године.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Алимпије, иконописац печерски</strong></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="30_2.jpg" data-src="http://www.svetigora.com/files/images/30_2.jpg"></p>
<p><span style="font-size:14px;">Изображавајући ликове светитељске на дрвету, он је изображавао и добродетељи њихове у души својој. Исцели човека од губе, виде ангела Божјег, и у старости сконча мирно у Господу 1114. године.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5319</guid><pubDate>Tue, 30 Aug 2011 13:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x415;&#x432;&#x441;&#x442;&#x430;&#x442;&#x438;&#x458;&#x435; II, &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438;; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x438; &#x420;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x43D;; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x438; &#x420;&#x430;&#x444;&#x430;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x431;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x438; . . .</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-ii-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-r2247/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8d99233eb82546bb372c0a6e8fdf7f16.jpg.58c618c4bace52247258859176f4398d.jpg" /></p>
<p>
	<strong><span style="font-size:18px;">Нерукотворена икона Господа Исуса Христа</span></strong>
</p>

<p>
	<img alt="1283025139_obraz.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://3rm.info/uploads/posts/2010-08/1283025139_obraz.jpg"></p>

<p>
	У оно време када Господ наш проповедаше Јеванђеље и исцељиваше сваку болест и сваки недуг на људима, беше у граду Едеси, на обали Еуфрата реке, кнез неки Авгар, сав прокажен губом. Он чу за Христа, Исцелитеља од сваке муке и болести, па посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе. У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Господ одговори, да не може доћи, јер се приближаваше време Његовог страдања - узе убрус, убриса Своје лице, и на убрусу уписа се савршено пречисти лик Његов. Тај убрус предаде Господ Ананији с поруком, да ће се кнез од њега исцелити, али не сасвим, због чега ће Он њему доцније послати посланика, који ће збрисати и остатак болести његове. Примивши убрус, кнез Авгар га целива, и губа спаде са свега његова тела, но остаде мало од ње на лицу његовом. Доцније апостол Тадеј проповедајући Јеванђеље дође Авгару, исцели га потајно и крсти га. Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се неће постидети, ко се у Тебе нада”. Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска персијска побеђена.
</p>

<p>
	<strong><span style="font-size:18px;">Свети мученик Диомид</span></strong>
</p>

<p>
	<a href="http://days.pravoslavie.ru/name/615.htm" rel="external nofollow"><img alt="ib1755.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://days.pravoslavie.ru/jpg/ib1755.jpg"></a>
</p>

<p>
	Лекар из Тарса, од знаменита рода. Лечећи народ, учио га вери Христовој. Цар Диоклецијан нареди те му главу одсекоше у Никеји 298. године. Они који му одсекоше главу и донеше цару, ослепеше, а када главу вратише к телу и помолише се, оздравише.
</p>

<p>
	<strong><span style="font-size:18px;">Преподобни Јоаким Осоговски</span></strong>
</p>

<p>
	<img alt="Sveti%20Joakim%20Osogovski.JPG" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://kirilzlatanov.webs.com/photos/Ikoni/Sveti%20Joakim%20Osogovski.JPG"></p>

<p>
	Подвизивао се у другој половини VI века у планини Осоговској на месту званом Сарандопор, у једној пећини. На томе месту доцније подигне цркву један други подвижник, Теодор са Овчег поља, коме се на сну јавио свети Јоаким. Многа чудеса кроз векове догађала су се од моштију преподобног Јоакима, а и данас догађају.
</p>

<p>
	<span style="font-size:18px;"><strong>Свети мученик Стамат</strong></span>
</p>

<p>
	<img alt="242-4.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/load/img/praznik2/242-4.jpg"></p>

<p>
	Сељак, родом од Волоса у Тесалији. Када неки нечовечни ага скупљаше од народа царске данке, и веома злостављаше народ, пође Стамат с неколико другова у Цариград, да се тамо жале везиру. Но својим оштрим оптужбама аге Стамат се замери великашима султановим, и ови га ухапсе. Најпре га хтедоше ласкањем потурчити обећавајући му богатство, славу и чест. На то мученик узвикну: „Моје богатство, слава и чест, то је Христос мој!” Тада га Турци мучише и најзад пред Светом Софијом посекоше 1680. године. Тако се овај војник Христов увенча венцем мученичким.
</p>

<p>
	<strong><span style="font-size:18px;">Свети Евстатије II, архиепископ српски</span></strong>
</p>

<p>
	<img alt="0117.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.eparhijavranjska.org/eparhija/zs/uploads/0117.jpg"></p>

<p>
	Свети Евстатије II беше архиепископ Српске православне цркве после архиепископа Јакова, то јест од године 1292. до 1309. године. Он беше велики подвижник у личном животу и ревностан пастир у управљању Црквом. За његово време Српска Црква увећа се за три епископије: звечанску, лимску и скопску. Поживевши богоугодно и пастирствовавши Христоподобно, свети Евстатије се мирно упокоји у Господу 16. августа 1309. године. Одмах по престављењу би од свих слављен и спомињан због своје светости.
</p>

<p>
	<strong><span style="font-size:18px;">Преподобни Роман</span></strong>
</p>

<p>
	<img alt="Sv.Roman-9.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.manastiri.rs/eparhije/niska/sv.roman-djunis/Sv.Roman-9.jpg"></p>

<p>
	Велики чудотворац; свете мошти му почивају у манастиру светог Романа, на путу између Ражња и Ђуниса, на домаку Јужне Мораве. Живео и делао у 11. веку. И данас се крај његових моштију исцељују тешки болесници, нарочито душевни. Манастир светог Романа код Ђуниса подигао је свети кнез Лазар.
</p>

<p>
	Тропар (глас 1):
</p>

<p>
	<em><strong>Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Романе. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.</strong></em>
</p>

<p>
	<strong><span style="font-size:18px;">Преподобни Рафаило Банатски</span></strong>
</p>

<p>
	<img alt="rafalo-31.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://plandiste-opstina.rs/wp-content/uploads/2010/08/rafalo-31.jpg"></p>

<p>
	Живео је у 16. и 17. веку. Подвизавао се богоугодно и дуго у светој лаври српској Хиландару на Атонској гори. По послушању би послан од Хиландарског братства у метох Хиландара у Банату у области садашњег Зрењанина. У молитви и посту ту се он строго подвизавао и од Бога добио дар чудотворства које се посебно очитовало по његовом престављењу. Био је погребен на месту где се данас у Зрењанину налази мала црквица њему посвећена, а народ је одмах почео да посеђује његов гроб, где су се уз молитве догађала и данас се догађају многа излечења.
</p>

<p>
	Тропар (глас 1):
</p>

<p>
	<em><strong>Смирењем и постом узвисио си се ка Богу, одбацивши бриге овога света и славу његову за ништа сматрајући, желео си само славе небеске. Зато сада са Анђелима предстојиш Богу: Моли се за све нас који поштујемо успомену твоју.</strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2247</guid><pubDate>Mon, 29 Aug 2011 14:37:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43A; &#x41C;&#x438;&#x445;&#x435;&#x458; (&#x41F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x423;&#x441;&#x43F;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-r5310/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/577bb3e53349b9dc7d6571295e86c3ee.jpg.40f18136546c8aa57f75d4c9c14952a1.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">27. август (14.авг)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети пророк Михеј</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Из племена Јудина, а из села Мориси, због чега се називао Морисићанин. Савременик пророка Исаије, Амоса и Осије, и царева јудејских Јоатама, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке народа свога, изобличавао и лажне пророке, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима, која ће доћи зато што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. „Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења” (Јерем 26, 18) Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о месту рођења Његова. Он је Витлејем именовао местом рођења Месије, „којему су исходи од почетка, до вјечних времена”. Не зна се тачно, да ли је и овај пророк био убијен од Јевреја или је умро мирном смрћу (в. Јерем, 26, 18-19). Но зна се, да је био сахрањен у своме селу, и да су му мошти пронађене, заједно са моштима пророка Авакума, у време цара Теодосија Великог, према неком тајанственом откровењу, које је имао елевтеропољски епископ Зевин.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 2):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Пророка Твога, Михеја, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свештеномученик Маркел, епископ апамејски</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="039_0.jpg?1268596611" data-src="http://www.icon-art.gr/sites/default/files/039_0.jpg?1268596611"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Рођен на Кипру од богатих и знаменитих родитеља. Био високо образован, ступао је у брак и имао деце. Када му жена умре, он се повуче у монашки живот у Сирију оставивши своју децу Провиђењу. Прочуо се беше због милосрдности, кротости и учености духовне, због чега га Апамејци изабраше за свог епископа. Као епископ ревносно се трудио на обраћању незнабожаца у веру хришћанску. Када изгори неки храм идолополонички, идолопоклоници ухвате Маркела и тобож као проузроковача тога пожара, сажежу на огњу око 389. године. Поучно је из живота светог Маркела нарочито још и то, што се код њега спомиње свештање воде и употреба освештане воде.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5310</guid><pubDate>Sat, 27 Aug 2011 16:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x418;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; (&#x41E;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r5309/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fb952ce30242056ad131014abe49b6f1.jpg.3eedfd697e8ea549743a87a7a87d7422.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">26. август (13.авг)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Иполит</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када свети Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту беше наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепом Лукилију, и како исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече: „Видех невине душе у великој радости” (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, које беше, са старом дадиљом Конкордијом, деветнаест на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!” Тада га протегоше по земљи и шибаху немилосрдно, а Иполит само викаше: „Хришћанин сам!” Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани, нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој, него ли бешчасно с вама нечастивим живети”. Она прва би убијена, а за њом и осталих осамнаест, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Тихон Задонски, или Воронежски</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="foto-136.jpg" data-src="http://v-xram.narod.ru/foto-136.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године у простом сељачком дому. У тридесет четвртој години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа воронежског. Епископствовао је непуних пет година, па се због слабог здравља повукао и настанио у манастиру Задонском. Упокојио се мирно 1783. године у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве, ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима, проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861. године.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобна царица Ирина</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="RTEmagicC_f50fac99ed.jpg.jpg" data-src="http://www.berlin-athen.eu/uploads/RTEmagicC_f50fac99ed.jpg.jpg"><p> </p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118.-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стеван Дечански.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Серид</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: свети Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Свети Серид скончао земаљски живот у VI веку, и преселио се у вечну радост Господа свога.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5309</guid><pubDate>Fri, 26 Aug 2011 06:54:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x424;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x458;&#x435;, &#x410;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x438;&#x442;&#x430; &#x438; &#x434;&#x440;&#x443;&#x433;&#x438; &#x441; &#x45A;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D1%81-%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r5307/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8b82eb348ab6f3deda9f68e000e41a52.jpg.184d16094a54536590d883298bbed05d.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">25. август (12.авг)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим св. Аникита, један од градоначелника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега. У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи чудеса и трпљења Аникитина, пољуби Аникиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „о идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!" Цар нареди, да га одмах мачем посеку. Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ. Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305. год. Св. Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 4):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свештеномученик Александар, епископ комански</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="AlexandrKomanskiy.jpg" data-src="http://www.mospat.ru/calendar/photos/AlexandrKomanskiy.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ комански, тада би позват свети Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17. новембар), да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашњости, спољашњег достојанства и понашања. Свети Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: „Онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!” И наста општи смех. Свети Григорије упита, ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар, беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда откад је прочитао и разумео Свето Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Светог Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5307</guid><pubDate>Fri, 26 Aug 2011 06:52:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; - &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x452;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x43D; &#x41B;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x435;, &#x43F;&#x430;&#x43F;&#x430; &#x421;&#x438;&#x43A;&#x441;&#x442; &#x438; &#x434;&#x440;&#x443;&#x433;&#x438; &#x441; &#x45A;&#x438;&#x43C;&#x430;, &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x418;&#x440;&#x43E;&#x43D;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BA%D1%81%D1%82-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D1%81-%D1%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD-r5299/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3012b6337b2f1f136b744c5e10d7d157.jpg.e5c1b3f225df29c27245c2f8e5a9ad91.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">23.08 (10.08)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученици Лаврентије, архиђакон, и Сикст, папа, и други с њима</strong></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="big.jpeg" data-src="http://mtdata.ru/u19/photo8E7C/20675739533-0/big.jpeg"></p>
<p><span style="font-size:14px;">Када погибе папа Стефан (в. 2. август), на његово место би постављен Сикст свети, који беше родом Атињанин, испрва философ а потом хришћанин. У то време епископи римски гинули су један за другим тако, да постати епископом у Риму значило је што и бити изведен на смрт. Цар Декије беше решен, да уништи хришћанство и папа Сикст убрзо би изведен на суд са два своја ђакона, Феликисимом и Агапитом. Када их поведоше у тамницу, рече Лаврентије папи: „Куда идеш, оче, без сина? куда, архијереју, без архиђакона твога?” Папа га утеши прорекавши му, да ће и он још веће муке за Христа поднети и ускоро за њим поћи. И заиста, чим посекоше Сикста и она два његова ђакона, Лаврентије би ухваћен. Претходно он беше привео у ред све своје и црквене ствари. Као ризничар и економ црквени, он пренесе све црквене драгоцености у дом неке удове, Кириакије. Том приликом он исцели Кириакију од тешке главобоље додиром руку, а слепцу Крискентиону поврати вид. Бачен у тамницу Лаврентије и тамо исцели од слепила неког дугогодишњег сужња Лукилија, и крсти га потом. Видећи то, крсти се и тамничар Иполит, који после пострада за Христа (в. 13. август). Како се Лаврентије не хте одрећи Христа, него, шта-више, саветоваше цара Декија, да се он одрекне лажних богова, то би бијен камењем по лицу, и по целом телу скорпионом, тј. синџиром са оштрим зупцима. Неки војник Роман, присутан мучењу, поверова у Христа, и би одмах посечен. Најзад метнуше Лаврентија нага на гвоздену лесу, и подложише огањ. Пекући се на огњу свети Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Када предаде своју чисту и јуначку душу Богу, тело његово узе ноћу Иполит и однесе најпре у дом Кириакије, а после у једну пећину, где га чесно сахрани. Пострада свети Лаврентије са осталима 258. године.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 4):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Мученик Твој Господе, Лаврентије, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Ирон</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Хришћански философ. Спомиње га свети Григорије Богослов у својим књигама. Мирно се упокојио и преселио ка Господу.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5299</guid><pubDate>Tue, 23 Aug 2011 20:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x415;&#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43D; &#x418;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;, &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43A;&#x438;&#x437;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x438;...</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-r5295/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c38b10b9262407776d22a00cad87415d.jpg.38d513088432935d0bdfcb1f7c9fbb8d.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">21. август (08.август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Емилијан Исповедник, епископ кизички</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Епископствоваше у Кизику за време опаког цара Лава Јерменина, иконоборца. Како се не хте покорити декретима царским о избацивању икона из цркве, то и он би, с другим православним епископима, послат у изгнанство. У изгнанству проживе пет година трпећи многе муке и многа понижења Христа ради. Сконча 820. године и пресели се међу грађане небеске.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 8):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Емилијане премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Мирон Чудотворац епископ критски</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Svjatitel_Miron_episkop_Kritskijj.jpg" data-src="http://www.icon-art.ru/icons/show/1638/150x/Svjatitel_Miron_episkop_Kritskijj.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Беше најпре жењен и бављаше се земљорадњом. Од плодова земаљских са свога имања раздаваше Мирон радо и обилно бедним људима. Једном затече непознате лопове на свом гумну где краду жито. Не казујући се ко је, свети Мирон поможе лоповима, да напуне вреће, поможе им и да дигну на леђа и да умакну. Због превеликих добродетељи би рукоположен за презвитера, а потом и за епископа. Беше чудотворац велики, и чињаше многа добра дела именом Господа Исуса. Упокоји се око 350. године у старости својој у стотој години.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Григорије Синаит</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="large.jpg" data-src="http://lib.cerkov.ru/content/graphics/1a95/2d70/e826/233d/4331/350a/e6e4/152a/large.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Прозван Синаитом због тога што се замонашио на гори Синају. У време цара Андроника Палеолога, око 1330. године, дошао у Свету Гору, да обиђе манастире и сазна што о умној молитви и созерцању. Но ове две духовне делатности беху у то време безмало непознате међу Светогорцима. Једини који ово знађаше и до савршенства практиковаше, беше свети Максим Капсокаливит. Григорије распростре своје учење о умној молитви по свима келијама и манастирима Свете Горе. Његов знаменит ученик беше Калист, патријарх цариградски, који и написа житије светог Григорија. Потом пређе Григорије у Македонију и у друге крајеве Балкана и основа обитељи, у којима се монаси вежбаху у молитви умом. Тако поможе он многима, да се удубе и спасу. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у Добротољубљу. Између осталога написао је и припеве Светој Тројици Достоино јест, што се пева на Воскресној полуноћници. Спада међу најзнаменитије подвижнике и духовне учитеље на Балкану. Упокојио се мирно од многотрудног живота и преселио у Царство Христово.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети новомученик Триандафил и Спасо</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="AgiosTriantafyllos04_thumb%25255B2%25255D.jpg" data-src="http://lh3.ggpht.com/-ILtK-lQfNHc/Tj_6c8NwWyI/AAAAAAAAAcA/TUHI7__JuaU/AgiosTriantafyllos04_thumb%25255B2%25255D.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Триандафил беше родом из Загоре а Спасо из Радовишта, епархије Струмичке. Обојица Словени, обојица млади и прости људи. Но љубав Христова беше им дража од света и живота. Живот дадоше но Христа не изневерише. За веру Христову пострадали од Турака, и то Триандафил у Цариграду 1680. години, а Спасо у Солуну 1794. године.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Гормиздас</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Беше велможа на двору персијског цара Издегерда. Пошто се не хте одрећи Христа, цар га ражалова одузевши му и чин и имање, и посла га да чува стоку. Надаше се цар, да ће Гормиздас убрзо зажалити за чином и имањем, и да ће се поклонити идолима. Али се цар превари. Гормиздас спокојно чуваше стоку и држаше своју веру. Зато га цар стави на љуте муке, којима успе само да изможди тело Христова мученика, али не и да промени дух његов. Најзад би Гормиздас свети убијен 418. године одмах после страдања светог Авде епископа (в. 31. март). Пострада на земљи, и прослави се на небу.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети Зосим Тумански</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Исихаста који је живео у доба кнеза Лазара. Провео у посту и молитви четрдесет година у пећини близу данашњег манастира Тумане, у источној Србији, који је подигнут на месту где се свети Зосим упокојио. У манастирском храму почивају његове чудотворне мошти.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5295</guid><pubDate>Sun, 21 Aug 2011 09:15:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x415;&#x432;&#x441;&#x438;&#x433;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; (&#x41F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r5282/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/580313a9a6ecfba4a109d78d6c314a84.jpg.7db6eb25cb69fe905a2b8ea4d77b9313.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">18. август (5.август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети свештеномученик Евсигније</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Би војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу св. муч. Василиска (22. маја), видео мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних 60 година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 4):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Мученик Твој Господе, Евсигније, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свештеномученик Фавије (Фавијан) папа Римски</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="220px-Saint_Fabian1.jpg" data-src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Saint_Fabian1.jpg/220px-Saint_Fabian1.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p><span style="font-size:14px;">Родом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник, а по том, када при избору папе сиђе бео голуб на њега, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела св. мученика, чесно их сахрањиваше, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа, и, уз помоћ крштеног сенатора Понтија, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије, наста страшно гоњење хришћана, у коме пострада и св. Фавије, мачем обезглављен 250. год. Овај Фавије свети установи, да се миро освештава на Велики Четвртак.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Свети мученик Понтије сенатор</strong></span></p>
<p><a href="http://www.google.rs/url?sa=i&amp;rct=j&amp;q=&amp;esrc=s&amp;source=images&amp;cd=&amp;docid=RqLfMXCTgUtpSM&amp;tbnid=35B3n19WiEt-EM:&amp;ved=0CAUQjRw&amp;url=http%3A%2F%2Fpravoslav-voin.info%2Fazi%2Fprint%3Apage%2C1%2C2493-svyatoj-muchenik-pontij-rimlyanin.html&amp;ei=x6MQUvf9KcvXsgab64DgAQ&amp;bvm=bv.50768961,d.bGE&amp;psig=AFQjCNGzddRPwfC_51MWZj54F7Wfs4k_mw&amp;ust=1376908503351956" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="1344685938_ponti18-1.jpg" data-src="http://pravoslav-voin.info/uploads/posts/2012-08/1344685938_ponti18-1.jpg"></a></p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Син сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после 22. године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка, и цара Филипа са сином, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истјазаван страшним мукама, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „уби, уби одмах тога мађионичара!" На то св. Понтије уздиже руке к небу и рече: „благодарим Ти, Боже мој, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа „распни га, распни!" Посечен мачем 257. год. и погребан од свог пријатеља Валерија.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Света Нона</strong></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="P1020206.jpg" data-src="http://www.dmitrovicona.ru/pictures/P1020206.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Мајка св. Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је св. Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. год.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5282</guid><pubDate>Thu, 18 Aug 2011 11:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x438; &#x418;&#x441;&#x430;&#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;, &#x414;&#x430;&#x43B;&#x43C;&#x430;&#x442; &#x438; &#x424;&#x430;&#x432;&#x441;&#x442;, &#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x438; &#x41A;&#x43E;&#x437;&#x43C;&#x430; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430;&#x446;...</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%82-%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%86-r5280/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3847b0c9f45321869f00756a39425805.jpg.02295f245737b38c927549b9334599da.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px;">16. август (3.август)</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Исакије, Далмат и Фавст</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Исакије се празнује још једанпут посебно (30. мај). Свети Далмат беше најпре официр при цару Теодосију Великом, и цар га држаше у великој части. Но када се у њему пробуди дух, он презре све светско, напусти свој чин, узе свога јединца сина Фауста, и с њим оде у предграђе Цариграда, у обитељ св. Исакија, где се обојица постригоше у иноке. Беше Далмат сав предан богоугодном животу, чему се радоваше старац Исакије. И када се Исакије приближи часу смртном, он постави Далмата за игумана место себе. Доцније се та обитељ по Далмату назвала Далматска. Далмат се предаваше посту понекад и до 40 дана. И постом победи невидљиву силу демонску. Участвовао на III Васељ. Сабору, и борио се против јереси Несторијеве. Угодивши Богу представио се мирно, у V столећу. Син његов Фауст подражаваше оца у свему, и после богоугодног живота сконча мирно у тој обитељи Далматској.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Тропар (глас 4):</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><em><strong>Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.</strong></em></span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Козма шкопац</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Монах из лавре Фаранске. Врло учен у Светом Писму. Толико је ценио дела св. Атанасија Великог, да је говорио ученику своме: „када чујеш какву реч из књига св. Атанасија, ако немаш хартије, на рубини је запиши." Под старост дође у Антиохију патријарху Григорију (†584.), и ту сконча свој живот. Патријарх нареди, да се тело Козмино сахрани у манастиру Патријаршије. Један човек често долазаше на гроб Козмин, и чествујући светитеља мољаше се ту Богу. Упитан зашто то чини, он објави да је 12 година лежао узет, и да га је св. Козма исцелио.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Преподобни Антоније Римљанин</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Рођен у Риму 1086. год. од родитеља благочестивих и имућних. У то време одвоји се црква Римска од цркве Источне, и сви који осташе верни цркви Источној бише гоњени од клира Римског. Међу гоњенима беше и Антоније. Он раздаде све наслеђено имање, и замонаши се. На једној стени у мору стојећи подвизаваше се 14 месеци. Стена се међутим одвоји од свог основа и неким чудним промислом доплови водом до Новгорода. У Новгороду прими га архијереј Никита љубазно и поможе му подићи цркву Св. Богородице, где после би манастир. Поживе Антоније дуго као игуман тога манастира, и пројавив велику благодатну силу кроз чудесамнога, сконча мирно 1146. год. и пресели се у дворе Господње.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Света Саломија мироносица</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Мати св. апостола Јаковаи Јована, жена Заведејева, а кћи Јосифа обручника Пресвете Богородице. Служила Господу за време Његовог земаљског живота и удостојила се бити међу првовесницима васкрсења Његовог.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5280</guid><pubDate>Tue, 16 Aug 2011 10:15:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
