Изабрани од небескога Пастиреначалника, оци наши, пресветла два светилника, светитељи, Атанасије и Кириле, првопрестолници великога града Александрије, оружијем крста и молитве, победили сте непријатеље Цркве Христове, прослављамо духовним песмама вас, свете заштитнике наше .Ви пак, пошто имате слободу пред Господом, молите се за Цркву Православну, за град ваш и све људе који вам са љубављу кличу.

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Јависте се као анђели земаљски и људи небески, свети Атанасије и Кириле, када сте се озарили светлошћу истинскога богопознања, као два светила сте просвећивали, наследивши један другога на архиепископском престолу сву земљу и као велики јерарси и учитељи наши сте заградили учење нечасних јеретика, побожношћу напајајући верне. Због тога и ми, утврђени вером Христовом, певамо вам заштитницима Цркве Православне овако:

Радујте се, јер сте одбацили обмане овога света!

Радујте се, непрестани чувари чистог и непорочнога живота!

Радујте се, јер сте свим срцем заволели једино Христа!

Радујте се, јер сте вољу своју покорили вољи Божијој!

Радујте се, јер сте собом показали пример истинске вере!

Радујте се, јер сте храбро на себе понели бреме Христово!

Радујте се, испуњени сасуди Духа Светога!

Радујте се, верни радници винограда Христовога!

Радујте се, украси Правослвне Цркве!

Радујте се, архипастири свете Александријске Цркве!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Срцезналац Господ видевши твоју чврсту намеру, мудрост и побожност, постави те оче Атанасије, на свећњаку Александријске Цркве да би светлост светога Јеванђеља засијала у земљама Истока, и да би људи просвећени тобом певали Богу похвалну песму: Алилуја!

Светлим разумом и чистим срцем повиновавши се вољи Божијој, узевши благо бреме Христово, пошли сте апостолским стопама на духовној њиви, оци наши Атанасије и Кириле, изобилно сејући реч Божију просвећујући паству своју благодаћу и утврђујући многе у истинској вери.Стога и ми просвећени вашим богомудрим учењем овако вам кличемо:

Радујте се, од младости Богом благословени!

Радујте се, јер сте поживели у истинској простоти и молитвеном ћутању!

Радујте се, јер сте од младости посветили себе Богу!

Радујте се, још у детињству напојени љубављу према речи Божијој!

Радујте се, јер сте заволели монашки живот!

Радујте се, јер сте верно послужили Господу!

Радујте се, јер сте достојно примили благодат свештенства!

Радујте се, јер сте приносили за људе бескрвне жртве!

Радујте се, премудри пастири и учитељи Цркве!

Радујте се, достојни наследници апостола!

Радујте се, неућутни гласноговорници истинске побожности!

Радујте се, штите и оградо града Александрије!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Силом свога разума просвећенога благодаћу, Једносушну Тројицу: Оца Беспочетнога, Сина Оваплоћеног и Духа Свесветога си проповедао оче Кириле, јавивши се као и заштитник и поборник Богородице од јеретичких учења. Ми те прослављамо као божанскога писца тајне Божанске Тројице и озаривши се твојими учењем, певамо Христу Богу који те је прославио: Алилуја!

Имајући велику ревност по Богу, наоружавши се оружијем Крста Христовога и узевши мач речи Божије, као добропобедни војници Оца Небескога стали сте против непрјатеља спасења, ђавола, свеблажени оци Атанасије и Кириле, брзо сте посекли плеву јеретичких учења спасавајући душе заблуделих чеда Божијих, и укрепљавајући верне у побожности и православној вери. Зато заштитом вашом просветите и нас који са љубављу вам овако певамо:

Радујте се, јер сте у посту и уздржању подражавали велики пустиножитеље!

Радујте се, јер сте примером свога живота обратили многе ка Господу!

Радујте се, благовесници Јеванђељске истине!

Радујте се, наставници наши у исповедању православне вере!

Радујте се, поштоваоци Живоначалне Тројице!

Радујте се, јер сте као Серафими горели огњем љубави према Господу!

Радујте се, искоренитељи јеретичкога служења!

Радујте се, прославитељи истинитога Бога у Светој Тројици коме се клањамо!

Радујте се, укоритељи безбожних и нечастивих!

Радујте се, добри чувари пастве ваше !

Радујте се, јер се вама прославља света вера!

Радујте се, јер и ми грешни име ваше са вером призивамо!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Ђаво подиже буру злобе, тражећи да аријанским зловерјем погуби Цркву Христову кроз њене сабазни. Ти пак, оче Атанасије, веома гласно си у Никеји, на првом васељенском сабору изрекао реч спасења. Аријева мишљења си посрамио и силу Свете Тројице си проповедао у целоме свету. Због тога у свим крајевима земље проповедао си истинску веру учећи верне да са љубављу певају Богу Творцу свих: Алилуја!

Светитељи Атанасије и Кириле, чувши реч Христову која позива ка подвигу остајања у вери чак и до смрти, следили сте Пастиреначалника Христа, немајући одмора због непрестаног напора за спасење пастве од вукова који хоће да је разграбе, и овај подвиг кроз цео живот сте носили, сада нађосте вечни одмор у рајским обитељима.Ми пак, подигавши очи срца наших ка Господу, дужно са љубављу прослављамо спомен ваш са умиљењем кличући овако:

Радујте се, верни служитељи СветеТројице!

Радујте се, пламени ревнитељи истине Христове!

Радујте се, јер сте храбро изобличили јеретичка умовања безумнога Арија!

Радујте се, непоколебљиви поборници праве вере!

Радујте се, јер сте богумудрим речима заградили уста заблуделих!

Радујте се, јер сте чували Цркву Христову од лажних учења!

Радујте се, пастири,који одгоните вукове од стада Христовога!

Радујте се, јер сте спремни да и душу своју положите за духовна чеда!

Радујте се, преизобилни ризничари богословља!

Радујте се, сејачи истинске побожности!

Радујте се, богоблажени исповедници православне вере!

Радујте се, путеводитељи верних ка спасењу!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Јавили сте се као боговођене звезде у Александрији, светитељу Кириле, просвећени од Сунца Правде Христа Бога, које својом незаланом свветлошћу просвећује земље Истока и као звезда Витлејемска, показао си пут вернима ка Христу, да би људи просвећени тобом, певали Њему благодарну песму:Алилуја!

Видевши чеда александријеске цркве јеванђељску благовест вашу и остајање до смрти за Цркву Христову и правду Божију, обраћаху се од јеретичких заблуда ка истинитој вери. Ви пак, као добри пастири, примили сте са љубављу оне који траже спасење, благодарећи свим срцем Господа за милост Његову према онима који се кају. Због тога вас хвалимо радосним песмама свети оци и говоримо:

Радујте се, молитвеници, озарени Духом Божијим!

Радујте се, светила која просвећујете душе наше!

Радујте се, јер сте разум свој предали у послушност вери!

Радујте се, јер сте нам завештали да право славимо Бога!

Радујте се, јер сте благодаћу Христовом победили јеретичка мудровања!

Радујте се, јер сте верне штитили од јереси!

Радујте се,јер сте изложили руглу ђавола и слуге његове!

Радујте се, преславни заштитници верујућих!

Радујте се, јер сте по вери ревношћу били сличи пророку Божијем Илији!

Радујте се, јер сте као пророк Данило и три млдића храбро прославили Бога!

Радујте се, јер сте се целога живота трудили на њиви Господњој!

Радујте се, јер и после смрти љубављу се не одвајате се од пастве своје!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Проповедник истинитог учења о Христу и Пречистој Његовој Матери јавио си се, светитељу оче Атанaсије, силом благодатне речи твоје и богонaдахнутих списа богохулну обману Арија си посрамио и многе невоље си претрпео од непријатеља Православља: неправедно прогонство са александријскога престола, затвор у тамници и прогонство.Зато видевши те сви као доброга пастира који душу своју полаже за овце, певамо Богу који прославља свете Своје: Алилуја!

Засијали сте као светила на црквеном небу, светититљи Атанасије и Кириле, подвигом живота вашега показујући свима вернима пут ка незалазној светлости – Христу. Зато вас молимо: помозите да се тама неверја и разврата свету Божијем разагна, да сви који љубе и поштују Бога у духу и истини кличу вам овако:

Радујте се, јер сте сав свет речима вашим озарили!

Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу!

Радујте се, светле звезде,које нас осветљавате у греховној ноћи!

Радујте се, незалазна светлости ЦрквеХристове!

Радујте се, ревнитељи истините вере!

Радујте се, јер у свим земљама Истока изађe проповед ваша!

Радујте се, јер сте благодарили Богу у прогонству и гоњењу од јеретика!

Радујте се, јер сте храбро претрпели многе поруге од њих!

Радујте се, неустрашиви поборници вере у Христа!

Радујте се, прибежиште свих прогоњених за истину!

Радујте се, духовни оци и наставници побожности свима нама!

Радујте се, путеводитељи наши у небеско отечество!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Желећи да те протерају са престола Александријске цркве, јеретици те оклеветаше, свети оче Кириле, пред царем Теодосијем. И кад он пак, виде добар живот твој, одмах посрами оне који те клеветаху и разагна јеретички скуп њихов:јееретика Несторија збаци са цариградскога патријаршијскога престола, и тебе постави за председавајућега на васељенском сабору у Ефесу. Ти, свети оче, посрамивши на сабору Несторијеву јерес, узвеличао си Богородицу и Матер Светлости и прославио Бога, кличући Му благодарну песму: Алилуја!

Јависте се, свети оци, достојни радници и чувари новога винограда Христовога засађеног вашим трудом и као верни служитељи Христови, ушавши у радост Господа Свога, сада се радујете на небесима и молитвама својим утврђујете веру нашу, посредујући за наше спасење пред Богом за нас грешне, да благодарно певамо овако:

Радујте се, изобличитељи Аријеве и Несторијеве јереси!

Радујте се, заштитници наши од пагубних мудровања!

Радујте се, наставници заблуделих од правога пута!

Радујте се, јер светошћу богопознања просвећујете помрачене умом!

Радујте се, јер рекама благодати напајате срца многих!

Радујте се, неуспављиви стражари нашега спасења!

Радујте се, војници Христови, још у животу од Њега славом овенчани!

Радујте се, јер подвиге и напоре ваше верни неућутно прослављају!

Радујте се, јер сте духовно богатство дали многим људима!

Радујте се, јер их упућујете ка пристаништу спасења!

Радујте се, јер нас учите да се радујемо за Господа!

Радујте се, јер жалости наше претварате у радост!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви субови Православља и богомудри учитељи!

Необично и дивно је заиста видети, како нова бура дође на Цркву Божију, кад цар Јулијан отвори све многоожачке храмове, приносећи жртве лажним боговима. И опет усташе на тебе, свети Атанасије,као непријатељи вере Христове и рекоше цару: „Ако Атанасија не убијеш немогуће је уништити хришћанство“. Ти пак, свети оче, прорекао си да ће се овај метеж брзо завршити и супроставио си се богоодступнику Јулијану молећи Господа и Пречисту Мајку Његову, да спречи његове замисли против хришћана, да би сви верни певали благодарно Богу песму: Алилуја!

Сви православни људи проповедају благодатну помоћ вашу, предивни светитељи Атанасије и Кириле, од старих времена оци наши вас упознаше као заштитнике од доласка туђинаца и избавитеља од морских ветрова. Зато и ми, верна чеда Цркве Христове приносимо вам ове наше похвале:

Радујте се, возљубљени од верних у православним земљама!

Радујте се, поборници Правослвља у земљи нашој!

Радујте се, посредници за оне који вас воле и поштују!

Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу!

Радујте се, јер сте многима отворили врата у Царство Небеско!

Радујте се, заступници спасења рода хришћанскога!

Радујте се, јер сте праведним животом вашим задивили све околне земље!

Радујте се, јер се сви благочестиви људи због имена ваших радују!

Радујте се, истинити чувари љубави Христове!

Радујте се, учитељи у молитвама хришћанима свих времена!

Радујте се, на земљи овенчани венцем трпљења !

Радујте се, на небесима озарени вечном светлошћу!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Сви анђели задивише се славном животу твоме на земљи, свети оче Кириле, јер Господ показа тебе чврстога заштитника Православља. Ти си свуда јављао Јеванђељске истине, тешећи верне и тако си их сачувао од јеретичких учења. Зато и сада не остави нас грешне, и сва чеда Божија утврди у Правосављу и једномислију, да би у духовној радости певали Светој Тројици благодарну песму:Алилуја!

Многоречите говорнике сте превазишли силом богонадахнутих речи и списима вашим, богомудри свтитељи Атанасије и Кириле, ви сте пак, богословствовали оваплоћенога Логоса просвећујући душе многих верно им показујући пут ка спасењу, којим сте и сами непоколебљиво ходили до блажене смрти ваше.Ми пак, радосни што имамо такве учитеље духовнога живота и молитвенике, прослављамо вас,свети оци говорећи:

Радујте се, добри пастири који сте ревновали за славу Господњу!

Радујте се, јер сте умножили дани вам талант!

Радујте се, странци земаљски, који сте ушли у Небеско отечество!

Радујте се, јер сада празнујете са хоровима небеских сила!

Радујте се, светила, која осветљујете оне који су у тами!

Радујте се, због тога сте названи велики у Царству Божијем!

Радујте се, од Бога украшени венцима исповедништва!

Радујте се, великом славом преузнешени у хору великих светитеља!

Радујте се, богомудри учитељи васељене!

Радујте се, јер са свима угодницима Божијим молите се за нас Господу!

Радујте се, јер се вама прославља вера хришћанска!

Радуијте се, јер су имена ваша написана на небесима!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Желећи спасити стадо Христово од погибли, светитељу Атанасије, ниси се уплашио царевих претњи ни клевета јеретика, нити хапшења, но све ово као храбри војник Христов претрпевши, ниси престао да просвећујеш твоју паству, молећи твоје ученике да чврсто стоје у истинској вери, и да се не плаше вражијих обмана, него да у жалостима и невољама благодаре за све Богу, певајући песму:Алилуја!

Ви сте неразрушива тврђава свима православним људима, свехвални и достохвални светитељи Атанасије и Кириле, јер Творац неба и земље изабра вас да будете на земљи чврсти заштитници и непоколебљиви стубови истините вере, и присаједини вас хору великих светитеља и учитеља Цркве Христове. Стога умолите да се удостојимо Божије благодати и да она остане у свима нама који вас волимо и певамо овако:

Радујте се, јер сте истину Христову проповедали пред људима без икаквога страха!

Радујте се, чувари црквених догмата!

Радујте се, јер сте божанске речи носили у срцима својим!

Радујте се, јер сте богомудрим списим вашим нама оставили духовну ризницу!

Радујте се, заштитници наши од лукавства сатаниних!

Радујте се, јер молитвама вашим побеђујемо обмане ђаволске!

Радујте се, исцелитељи наших духовних и телесних болести!

Радујте се, тихо пристаниште обремењених невољама!

Радујте се, даваоци свакога добра привременог и вечног!

Радујтесе, посредници наши пред престолом Судије Небеског!

Радујте се, јер чистим срцем сада Бога гледате!

Радујте се, јер и по одласку вашем у небеским становима не престајете да се старате за нас!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Молбене песме наше у храму пред чудотворном иконом вашом вам данас приносимо, и милостиво их услишите,светитељи Христови Атанасије и Кириле, и свима којима треба ваша благодатна помоћ, будите заштитници и молитвеници,дарујући им сва добра: болеснима исцељење, жалоснима утеху, онима у невољама избављење, да се због вас обрадују и славе Бога певајући Му: Алилуја!

Јависте се светозарни свећњаци и чудотворци, светитељи Божији Атанасије и Кириле: од давних времена до сад отачество наше не остављајући јер о томе говори и стари летописац у време најзеде Батијеве,Велики Новгород заштити Бог и ви, светитељи Христови. Због тога вас молимо, свети оци, подарите опроштај грехова свима људима који љубављу поштују ваш свети спомен и овако вапију:

Радујте се, јер се у свим православним земљама прослављју имена ваша!

Радујте се, јер у свим земљама православним зидају се цркве у ваше име!

Радујте се, јер сте заградили пут пуковима агарена за Велики Новгород!

Радујте се, великоименити покровитељи земље наше!

Радујте се, јер се у граду Москви подиже храм у вашу част!

Радујте се, јер сте возљубили земљу нашу и верна чеда наша!

Радујте се, јер се синови руски спасавају посредовањем вашим!

Радујте се, јер сви верни молитвама вашим ослобађају се од недаћа и невоља!

Радујте се, надо наша и заступници у тешким невољама и напастима!

Радујте се, дивна утехо свима нама у годинама бола!

Радујте се, јер молитвама вашим умилостивљујете Владара свих!

Радујте се, јер вама се украшава и оснажује Црква Христова!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Знајући благодат вашу дану вам од Бога, празнујемо ваш општи спомен, светитељи Христови Атанасије и Кириле, и усрдно прилазимо вашој часној икони,з аштитом вашом као непобедивом тврђавом ограђујемо се.Јавили сте нам се као исцелитељи болести, наставници заблуделих, брзи помоћници свима који вас призивају и певају песму Богу: Алилуја!

Опевајући диван ваш живот на земљи и славу која је на небесима, смирено вас молимо, светитељи Атанасије и Кириле, подарите силу са висине православним хришћаним против непријатеља видљивих и невидљивих, будите нам свеблажени оци, у свему добри помоћници, благословите нас миром и љубављу, дајте нам чврсту веру, чистоту живота и страх Божији, да би пронашавши душевни одмор, радосно вам овако запевавали:

Радуј се, Атанасије, истога имена са безсмртношћу!

Радуј се, велики учитељу Цркве Христове!

Радуј се, Кириле, разоритељу Несторијевог бесплодног расуђивања!

Радуј се, славо и утврђење Алекасандријкога престола!

Радуј се, Атанасије, прогнани правде ради из отачаства твога!

Радуј се, чувани љубављу од твоје пастве!

Радуј се, Кириле, добро и верно си се потрудио за част Пресвете Богородице!

Радуј се, јер смрти твојој присустовала је и сама Пречиста Мајка Господа!

Радиуј се, Атанасије, јер Антоније Велики теби завешта ризу своју!

Радуј се, јер мошти твоје беху положене у цркви Свете Софије у Цариграду!

Радуј се, Кириле, проповедниче премудрости Божије!

Радуј се, архијереју Бога Вишњега!

Радујте се, светитељи Божији Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

О, свехвални пастири наши, светитељи Атанасије и Кириле, примите ово мало мољење наше, које вам приносимо из скрушеног срца нашега, измолите нам од Христа Бога утврђење у иститинтој вери, да ходимо у заповестима Господњим без греха,и заступништвом вашим приведите нас у Царство Небеско, да се удостојимо да радосно са вама певамо победну песму: Алилуја!

О, свесвети оци Атанасије и Кириле, топли наши заштитници, уништитељи јереси, заштитници побожности, исцелитељи болесних и помоћници оних у невољама и топли посредници свима који вам долазе, помозите нама грешнима у целом жиовоту нашем, умолите Господа Бога да нам подари опроштај грехова и наслеђе Царства Небескога, да свагда прослављамо Оца и Сина и Светога Духа,и вашу милостиву заштиту сада и увек и у векове векова.Амин

О, свехвални и преславни светитељу Атанасије Велики, за православну веру много си страдао: пет пута био у прогонству и бекству, претрпео си многе клевете и нападе, много пута за њу хтедоше непријатељи да те убију, и само сам Бог чудесно те сачува од смрти. И све ово ти си претрпео од безбожних јеретика аријанаца са којима си се борио и њих многим проповедима твојим посрамио,трпљењем твојим их победио и безбожност њихову од Цркве си одагнао, засадивши православно учење умножио си семе вере Христове. Заиста, ти си храбар војник Христов, као војник ,до краја живота твога славно си се борио за праву веру са јеретицима. Заиста,ти си стуб вере Православне, јер никако се не поколеба вера твоја од ових јеретичкких гоњења, но изнад свега утврди се и ојача, не само у теби и у твојој пастви, него и у целој Цркви Христовој. Теби се молимо, угодниче Божији, измоли од Христа Бога нашега да имамо непоколебљиву веру да не скренемо са њеног правога пута,да до крај живота нашега останемо у њој, не бојећи се ни обмана, ни претњи, ни гоњења, и да наследимо Царство Небеско у слави Бога Оца и Сина и Светога Духа, где ти сада са свима светим боравиш.Амин!

Како је овај "обичај" распрострањен на нашем просторима појављује се подједнако међу хришћанском и муслиманском популацијом. Будући да нема никаквог објашњења нити доказа о спасењу њиме сем "рекла баба да треба", његова функција будући да није хришћанска, сматра се сујеверјем или остатком паганства. Како нема корена у хришћанству. Будући да се не помиње у исламском учењу нити Корану иако јер распрострањен, сматра се нечистим, неисламским и увредом Алаху.

Овај обичај ношења танког црвеног конца (уједно и вид амајлије) појављује се у јудеизму и јудаистичким учењима познатиим под именом каббалах. За њега се каже да одвраћа лошу срећу коју човеку може донети урок злог ока. На јеврејском језику се овај црвени конац назива ројте Бинделe. Овај црвени конац је обично направљен од танке вунице. Носи се на руци, повезан као наруквица на левој руци.

Oбичај који се усадио у народу већ дуго времена базира се на неким од теолошких учења Торе и Каббале.

Неки ортодоксни Јевреји који се плаше негативних утицаја урока имају стару традицију да вежу црвени конац на бебин креветац у нади да ће са тиме одвратити уроке и призвати милост Бога, тако да с тиме ће беба бити заштићена од сваког зла.

(преузето са википедије, текст на енглеском кликните овде)

Појава црвеног конца се јавља у Индији под именом калава. Калава је свети хиндуистички конац који се такође зове и Маули на хинду језику. Носи се у току обављања хиндуистичких ритуал као што су Иајна или Пуја. Веже се на руку од стране свештеника на руке ходочасника који присуствују обреду молитве. Калава се веже на десној руци мушкарца и неудатих жена, а на левој руци удатих жена. Понекад се црвени конац веже у чворове који се везују након рецитовања мантри које позивају бога Брахмана и црвени конац се затим носи како би отклонио уроке и зло од особе која га носи.

У стихији модерних трендова деведесетих црвени кончић је популаризван естрадним поп звездама САД.

Сада већ "бабске приче" имају озбиљнију ноту и јаснију слику појаве чувеног црвеног кончића и код нас. Иако поједини "православни хришћани" упорно тестирају "моћ" конца као заштиту (из незнања или убеђености у моћ коју нико није окусио) показују класично неверовање у Живога Бога. Дакле, чак и маскиран тренд ношења црвене бројанице "за бебе" уместо црвеног кончића израз је непознавања своје вере, површности и неверовања. Окрећући леђа Господу, Пресветој Богородици, светитељима.. прибегавају ситницама и крпицама за помоћ. Да би окусили убеђење да је Бог наш, Бог који спашава.. неопходо је направити искорак и прићи Христу. Овај неутемељени мали обичај који ипак много говори, неопходно је избацити из праксе, постати свесно верник и истинки поверити свој живот Богу јер живот сваког човека се првенствено освећује изнутра.

Манастир Глоговац

Изабрани угодниче Христов и чудотворче, преподобни оче наш Мароне, приносимо ти похвалне песме ми који љубављу поштујемо твоје подвиге и напоре којим си угодио Богу, од Кога си примио дар исцељења болести. Пошто имаш смелост према Даваоцу здравља, ослободи нас од свих невоља и недаћа, да ти кличемо:

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха!

Имао си анђелску нарав, преподобни оче, и као бестелесан проживео си непорочни живот на земљи, оставивши нам дивни пример духовнога савршенства, да подражавамо врлинама твојим и да ти овако певамо:

Радуј се, јер си од младости свим срцем заволео јединога Господа!

Радуј се, јер красоте овога света сматрао си у ништа!

Радуј се, јер си постом и молитвеним бденијима укротио тело твоје!

Радуј се, непорочни сасуде Божије благодати!

Радуј се, стану Духа Светога украшени чистотом!

Радуј се, човече духовних жеља!

Радуј се, главо,освећена десницом Свевишњега!

Радуј се, јер си омрзнуо ташти метеж света!

Радуј се, висино богомислија!

Радуј се, свето процветање Сиријске земље!

Радуј се, красото и похвало Кирске Цркве!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха!

Виде Господе душу твоју као добро обрађену, за доношење духовних плодова, преподобни, јер си управио мисао твоју на тражење јединога на потребу. Због љубави Христове оставио си свет и ослободивши се сваке привезаности за овај пролазни свет, отишао си у Кирску пустињу у Сирији Еуфратској на монашки подвиг, кличући Богу који те спасава: Алилуја!

Богопросвећеним разумом познао си таштину и непостојаност овога света, у њему се радост мења у жалост, весеље у неочекиване невоље. Стога си зажелео вечна добра, оче преподобни, и њих потраживши похитао си да одбациш земаљска добра и добровољним сиромаштвом подижеш нас да ти кличемо:

Радуј се, љубитељу пустињске усамљености!

Радуј се, љубитељу смирења и нестицања!

Радуј се, савршени примеру истинскога самопожтвовања!

Радуј се, свепосебно јављање монашког равноангелног житија!

Радуј се, обрасцу вере и побожности!

Радуј се, огледало трпељивога послушања!

Радуј се, јер си стекао духовне сузе!

Радуј се, јер си привременим плачем прибавио вечно блаженство!

Радуј се, јер непрестаним молитвама побеђујеш вражије нападе!

Радуј се, јер си бденијем и трудовима тело твоје покорио духу!

Радуј се, јер си постом и уздржањем укротио страсти!

Радуј се ,јер се увек опомињеш суда Божијег и вечних мука!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Осењени и укрепљени силом Вишњега, у монаштву си постригао власи главе твоје, одбацио си мудровање тела, преподони, и као добар и искусан војник стекавши монашку власеницу као оклоп спасења, и наоружавши се непобедивим оружијем Крста Христовога, силно си ратовао против невидљивога непријатеља, ђавола. Дубоким смирењем побеђивао си његову гордост и непрестано си певао Господу: Алилуја!

Размишљајући о савршеном одрицању од саблазни овога света, дошао си у сурову сиријску пустињу, пронашао си тамо високу планину, на којој беше идолски храм, кога посветивши Богу у њему си боравио, имајући небо за покривач и земљу као одар одмора, и старе кожне ризе као одело твога многонапаћенога тела твога, паљенога знојем и промрзло мразом, коме ниси допустио ни мало угађања, да не би надвладало тело над духом твојим, а које је љубављу горело према Господу .Због тога ти кличемо:

Радуј се, јер си пустињу осветио подвигом твојим!

Радуј се, јер си прошао суров пустињачки живот!

Радуј се, јер си неућутним песмама славио Бога!

Радуј се, јер си непрестно узносио молитве Господу!

Радуј се, неизмогли испосниче,који се храниш пустињским биљем!

Радуј се, нелицемерни трудољупче,који си омрзнуо ништавност!

Радуј се, јер си носио похабане ризе!

Рауј се, јер си напредовао у трпљењу и смирењу!

Радуј се, јер си на земљи био раван анђелима!

Радуј се, јер си презрео људску славу!

Рауј се, јер си уништио замке фарисејску празну славу и гордост!

Радуј се, јер си уништио високоумну душепропадљиву прелест (обману)!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Бура искушења и демонских напада не могаше поколебати дом душе твоје, преподобни оче, јер је основан на тврдом камену вере у Христа и чуван трезвеноумљем,т рудовима и непрестаним молитвама, којима си непрестано ратовао са непријатељем рода људскога на месту старе владавине његове.Стога пошто си дошао у тихо пристаниште са хором искупљених у свету, који су победили свет, вапијеш Христу: Алилуја!

Многи чувши за твој живот, оче Мароне, долажаху теби, неки да чују душекорисне поуке твоје, а неки да живе монашки са тобом у твоме пустињском манастиру.Ти си их све са љубвљу примао и руководио си правом стазом ка спасењу, да сви можемо клицати теби:

Радуј се, правило истините вере!

Радуј се, духовни обрасцу кротости!

Радуј се, човече Божији,украшен проподобношћу (светошћу)!

Радуј се, војнику Христов, који побеђујеш пукове невидљивих непријатеља!

Радуј се, мудри странцу доњега света!

Радуј се, достојни наследниче горњега света!

Радуј се, добри и искусни подвижниче у вери!

Радуј се, јер си се придружио хору великих пустиножитеља!

Радуј се, богомудри началниче мноштва сиријских монаха!

Радуј се, јер си многе душе уневестио Христу!

Радуј се, јер си основао многе манастире рукама твојих ученика у Сиријским пустињама!

Радуј се, велики авво многим оцима!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Био си боговођена светиљка, јер си све водио путу Сунцу Правде – Христу, угодниче Божији, речју и примером светога твога живота,које је било посвећено на служење Богу и твојим ближњима. Због тога си наследио блаженство са светима и са њима вечно певаш похвалну песму Спаситељу Богу: Алилуја!

Анђелски чинови видевши твоје равноангелно житије,богоблажени оче, дубину твога смирења, молитву, неодступност, чврстину уздржања и велику ревност духа твога за чистоту задивише се и прославише Човекољупца Бога, који укрепљује немоћну људску природу. Ми пак, прослављамо те и кличемо:

Радуј се, пустињски светиониче, који си просветио Сиријску земљу светлошћу врлина твојих!

Радуј се, дивни украсе монаха!

Рауј се, миомирисни цвете пустињскога процветања!

Радуј се, доброплодно дрво небескога засада!

Радуј се, одевени светошћу и правдом!

Радуј се, похвало свих врлина!

Радуј се, јер си помазањем примио Духа Светога!

Радуј се, освећени сасуде благодати Божије!

Радуј се, добри и верни слуго Христов!

Радуј се, истински слуго Господњи!

Радуј се, јер си испунио заповести Господње и њима си научио ученике твоје!

Радуј се, велики учитељу пустинољубивих монаха!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Био си проповедник јеванђељских врлина братији твојој, преподобни оче Мароне, и духовна твоја чеда руководио си ка горњем Сиону, где је стан свих спасених милосрђем Христа Бога, који је дошао у свет да спасе пало човечанство и који је дао Своје спаситељне заповести за спасење свих, који Га слично теби, заволеше чистим срцем и навикоше да Му певају: Алилуја!

Засијавши у пустињи твојој као богосветла свећа, оче наш Мароне, светлошћу добрих дела твојих озарио си душе и срца људи који су тражили од тебе да их упутиш на спасење: многи знађаху тебе равноангелнога животом и долажаху теби да чују од тебе речи вечнога живота. Теби, дакле, светом учитељу небеске истине, вршиоцу и наставнику и ми смирени узносимо ти похвалне песме:

Радуј се, неућутни проповедниче Јеванђеља Христовога!

Радуј се, равночасни чувару апостолских предања!

Радуј се, јер си свете догмате Православља добро утврдио у души твојој!

Радуј се, јер си Богу угодио правом вером и добрим делима!

Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су пошли за тобом!

Радуј се, јер си са њима као отац са децом узашао да примиш небеске почасти од Господа!

Радуј се, јер ниси сакрио таланат теби дан од Свевишњега Владара!

Радуј се, јер си много трговао са њима,на спасење душа наших!

Радуј се, јер твојим учењем грешници покајањем угодише Богу!

Радуј се, јер твојим упућивањем заблудели пронађоше прави пут спасења!

Радуј се, јер си ближње твоје искрено заволео!

Радуј се, јер си усрдно послужио њиховом духовном спасењу!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Имао си једину жељу, преподобни оче, да угодиш Богу и да побожно послужиш духовном спасењу твојих ближњих, и зато свети манастир твој постаде мирно пристаниште свакоме човеку мученог таласима животнога мора. Ти си пак, као добри крманош, све ученике твоје и све оне који су дошли теби упућивао речју и примером твојим, побегао си од света и сујете његове, срцем и устима неућутно си узглашавао Богу: Алилуја!

Засијао си као нова звезда на тврђави Цркве Христове, богоблажени оче, у пустињи у почетку монашкога подвига сам си боравио у молитвама, посту и непрестаном раду, који виде Свевидац Господе, сабра код тебе паству инока и пустинољубаца, који желе да живе са тобом и да се назидавају од тебе на спасење и тамо, усред разрушене владавине старога кваритеља (мрзитеља) народа основао си насеље јединоме истинитоме Богу, свој манастир, као духовно процветали крин у пустињи. Због тога те прослављамо овим доличним песмама:

Радуј се, преподобни, светло украшени светошћу и чистотом!

Радуј се, богоносни, обдарени божанским даровима са висине!

Радуј се, добри пастиру тобом сабранога стада разумних оваца!

Радуј се, јер си непроходну пустињу радом твојом претворио у духовни виноград!

Радуј се, јер си сва страховања и привиђања вражија посрамио молитвама твојим!

Радуј се, сиромашни духом, који си многе обогатио!

Радуј се, украсе испосника!

Радуј се, пресветла звездо у мноштву преподобних!

Радуј се, јер си заволео узан и тежак пут више од широког!

Радуј се, јер си уздржањем умртвио све страсти!

Радуј се, јер си пре смрти твоје био мртав греху!

Радуј се, јер си тело твоје мудро покорио духу!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Необично и преславно чудо види се на свима који прилазе теби, оче наш Мароне, јер дивно те прослави Господ од Кога си примио дар да изгониш демоне, лечиш болесне, тешиш жалосне, умекшаваш одрвенела срца људи,да би сви певали са тобом Господу који чини чуда: Алилуја!

Све твоје, преблажени и богоносни оче, старање и сва брига твоја беше да се непрестано супростављаш свезлобном непријатељу хришћанскога народа,и његову горду злобу газиш дивним оружијем смирења, поста и безстрашћа, труда (напора), непрестаним молитвама са приклањањем колена (великим метанијама) и покајним сузама, и свим овим стекавши победу на непријатеља, стекао си од Господа дар да свима узнемираванима од злога помажеш. Помози дакле, и нама, оче преподобни, да се твојим молитвама одупремо вражијим искушењима,и да подражавамо теби у побеђивању наших страсти, и да ти кличемо:

Радуј се, јер си смирењем уништио душепропадљиву гордост!

Радуј се, јер си кротошћу угасио пламен гнева у себи!

Радуј се, јер си уздражањем и бдењем целомудрено сачувао душу и тело твоје!

Радуј се, уништитељу ђаволске гордости!

Радуј се, прогонитељу бесова!

Радуј се, јер си уништио силу вражију!

Радуј се, јер си узнапредовао у сили Божијој!

Радуј се, изобличитељу лажи лукавога!

Радуј се, посрамитељу бесовске прелести (обмане)!

Радуј се, јер си примио власт над нечистим духовима!

Радуј се, јер тобом гоњени, они из држаних њима брзо беже!

Радуј се, јер побеснели теби привођени, одлазе од тебе здрави и разумни!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Свима који долазише теби ради молитве и благослова, преподобни оче, дивно је било да те виде како у старој и многодотрајалој кожној мантији ходаш и веома сиромашно под дрветом или у дане болести у пећини боравиш, све богате и сиромашне, велможе и просте, исто си примао са љубављу и свакоме си казао поуку на душевну корист. Смирено те молимо, и нама који ти прилазимо у данима невоља, искушења, незнања и сумњи кажи реч утехе, упућивања и бодрости, да би заштитом твојом певали Господу који нам чини чуда: Алилуја!

Многоречите говорнике си превазишао, преподобни оче, благодатним помазањем речи твојих, којим си грешне приводио на покајање, укрепљавао си оне који се подвизавају у врлини и свима си показивао спаситељни пут према Христу.По њему си и сам непоколебљиво ишао до твога блаженога краја, достојан да ти узносимо овакве похвале:

Радуј се, неугасиви свећњаку Сиријске ПравославнеЦркве!

Радуј се, ер си у целој Православној Цркви поштван одавно ко посебни исцелитељ!

Радуј се ,јер си у данима живота твога на земљи био прослављен од незнабожаца!

Радуј се, увек утехо хришћанском народу!

Радуј се, јер си онима који те воле и поштују заступник здравља душама и телима!

Радуј се, грађанине пустиње, који си градове и села испунио славом твојих подвига!

Радуј се, маслино Божијега благослова, који њеним плодовим храниш верне!

Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су успели у врлинама!

Радуј се, јер животом и учењем твојим припремаш Господу савршене подвижнике!

Радуј се, добри и искусни војводо монашкога пука!

Радуј се, предивни руководитељу пустиножитеља!

Радуј се, дани заштитниче овоме храму посвећеном твоме имену!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Желећи спасити многе који прилазе теби, не само оне који хоће да буду монаси са тобом, милостиво си давао руку помоћи, али и са разним светским делима обремењене и притешњене разним невољама и недаћама тако си тешио као што родитељ теши децу своју која су у невољама,жалостима и болестима, дарујући им олакшање својим старањем и отачком љубављу си олакшавао терет невоља.Због таквога твога доброчинства био си поштован и од нечастивих безбожника, преподобни,а верни пак, помагани тобом благодарно певају Богу: Алилуја!

Молитве твоје беху тврђава, бедем и заштита, свети чудотворче, свима који са вером долажаху теби са сваком бригом јер због твоје срдачне чистоте дарова се од Бога теби духовна сила да исцељујеш болесне, помажеш оне који су у невољама, и теби је јављено да славиш величину Божију ближњима и даљњима,и певамо ти овако:

Радуј се, сасуде, који точиш уље Божијега милосрсђа!

Радуј се, живоносни источниче (изворе) који нам изливаш реке исцељења!

Радуј се, брзи установитељу здравља онима који леже у болестима!

Радуј се, исцелитељу свих болести, а највише дрхтавице и грознице!

Радуј се, јер дајеш задравље згрченима и сакатима!

Радуј се, утешитељу ожалошћених!

Радуј се, брзи на помоћи невољнима!

Радуј се, добросрдачни укрепитељу одузетих!

Радуј се, бесплатни лекару душевних и телесних болести!

Радуј се, лекару свих који ти прилазе са вером!

Радуј се, чинитељу многих дивних чудеса!

Радуј се, јер си се удостојио да примиш обиље благодати Божије!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и учитељу монаха!

Приносимо свеумилне песме Светој Тројици при исходу твоме, преподобни оче наш Мароне, и као зрела пшеница у време жетве пројављујући у краткој али тешкој предсмртној болести и немоћи тела, и силу духа твога,благим крајем преселио си се од земље у небеска насеља да примиш награду из руку праведнога Даваоца плате Христа, који постави душу твоју са дусима светих, који неућутно певају пред престолом славе Његову победну песму: Алилуја!

Јавио си се светлоносна светиљка благодати Божије, осветљавајући Сиријску земљу, преподобни оче, духовним сијањем подвига и чудеса си просветио пустињу и у њој си основао многе манастире ова твоја духовна светлост побуди аријереја Кирске цркве да те почаствује као знаменитог и поштованог авву благодаћу свештенства због славе Цркве Христове.Ако се и ожалостио дух твој, ужасавајући се због овога високог дара, ипак си постао послушан архијереју и примио си благодат свештенства, подижући да сви једнодушно певају теби:

Радуј се, јер си место испрљано многобожачким идолослужењским приносима осветио вршењем бескрвне евхаристијске жртве!

Радуј се, достојни вршитељу ове Божанске литургијске жртве!

Радуј се, побожни служитељу олтара Господњег!

Радуј се, преподобни, јер си руке твоје са великом смелошћу подизао ка Господу!

Радуј се, јер си најтоплоје молитве из чистога срца узносио пред престолом Сведржитеља!

Радуј се, миомирна главо миром свештенства!

Радуј се, добри и искусни вођо духовних војника!

Радуј се, запаљена свећо у молитвама Богу!

Радуј се, маслинокоја точиш уље милости Божијих свеумилним молитвама твојим!

Радуј се, чашо која појиш жедне утехе и исцељења!

Радуј се, облагодаћени даром чудотворства!

Радуј се, благодатно богодаровано исцељење тела наших и благопријатна заштито душа наших!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Знајући благодат дану ти од Бога, радосно спомињемо твоје име, преподобни оче наш Мароне, и са топлим усрђем прилазимо твојој свечасној икони, прослављеној даром чињења чуда од Господа, приљежно молећи се: подари исцељење свима болеснима, Најпре онима који страдају од дрхтавице и гознице, који са вером теби прилазе, избави све нас од свих невоља и недаћа да би певали Богу: Алилуја!

Опевајући славну кончину твоју, дође ка гробу твоме скуп монаха и мноштво верника и са побожношћу подигоше свете мошти твоје, и узнесоше их у оближње село где је најзад био сазидан велики и прекрасни храм у име твоје. У њему беху и положене многоисцелитељне мошти твоје.И ми молећи се у овом храму посвећеном твоме имену стојећи пред исцелитељском иконом твојом и честицом светих моштију твојих,која миомиришу,приљежно те молимо:услиши нас који увек молимо твоју заштиту за ожалошћене,болесне и страдалнике,који теби певају:

Радуј се, испуњени даром чудеса исцељења!

Радуј се, олакшање ожалошћених!

Радуј се, лекару болесних!

Радуј се, неисказано реко милосрђа и сажаљења!

Радуј се, обилно пројављење љубави и састрадавања!

Радуј се, богодаровани лекару тела наших!

Радуј се, пријатна заштито душа наших!

Радуј се, добри наш наставниче!

Радуј се, силни посредниче за спасење нас грешних!

Радуј се, добродушни помоћниче свих који побожно врше спомен твој!

Радуј се, брзи наш исцелитељу!

Радуј се, топли наш заштитниче!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

О, преподобни и богоносни оче наш Мароне чудотворче, прими ове похвалне песме од нас недостојних које ти умиљењу приносимо, и немој престати да се молиш за све болесне и ожалошћене који са вером прилазе твојој заштити, и подари свима нама твојим богопријатним молитвама све потребно у овом животу и корисно за вечно спасење и удостој да заједно са тобом у Царству Небеском непрестано певамо Богу:Алилуја!

О љубљена и свештена главо, преподобни и богоносни оче наш Мароне, милостиво погледај са висине на нас грешне и моли се милостивом и милосрдном Владару свих добара Богу за очување земље наше. Буди молитвеник за нас грешне и пред страшним Господом Саваотом рашири часне руке овога часа, и од Њега измоли милост и милосрђе и прими нас у своје посредништво и заштиту, сачувај нас од свих невоља и опаких болести,и ослободи од свих страсти и од несносних и неутешних грозница и дрхтавица[1], молитвама твојим избави нас од напада злих духова, сачувај од видљивих и невидљивих непријатеља и измоли опроштај сагрешења наших,и милостиво представи нас спашене Христу, и удостој нас да у дан Страшнога Суда радосно станемо пред лицем неисказане славе Његове, и да чујемо милостиви позив од Њега у Царство Небеском, и удостој нас да у неисказаној радости видимо преславну доброту лица Његовог, благодаћу и човекољубљем Господа Бога и Спаса нешега Исуса Христа, јер је моћ Његова благословена и препрослављена са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим,сада и увек и у векове векова.Амин!

[1] Висока температура,врућица

Изабрани Војводо небеских и огњених сила, Господе Боже Саваоте, ја Тобом створени слуга Твој, узносим духовне песме Теби, неисцрпном извору доброте, од свих невоља ослободи мене који певам:

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј нас!

Поглавару Арханђела и Анђела, Власти, Престола, Господства, Сила Небеских, Херувима и Серафима и Творче свега света, Судијо и Господе, отвори ми, као Мојсију колебљиви ум и језик за слављење преславнога имена Твога, да би Ти овако певао:

Господе Боже, Адонај Елои (моћни Боже мој), велики и преславни!

Господе Боже, Алфо (почетку) најсавршенији!

Господе Боже, Омего (крају) истински!

Господе Боже, Боже духова!

Господе Боже, свети Творче свега!

Господе Боже, силни Царе над царевима!

Господе Боже, Безсмртни,победитељу ада и смрти!

Господе Боже, Свевладајући силом!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Видевши, Господе Боже Оче триипостасно (тројично,у три лица), Твоје Божанство у Сину рођено, у Животворном Духу од Тебе исходећем, са вером, надом и љубављу Теби Оцу и Сину и Светоме Духу певам:Алилуја!

Разум дарован ми од Бога, Господе, посвећујем на похвалу пречистог имена твога и у скрушености срца вапијем:

Господе, нека се свети име Твоје!

Господе, нека дође Царство Твоје!

Господе, нека буде воља Твоја на мени грешноме!

Господе, хлеб наш насушни дај нам данас!

Господе, опрости ми све дугове!

Господе, избави ме од лукавога!

Господе, пре него што пропаднем до краја спаси ме!

Господе, сачувај ме од телеснога пакла!

Господе, удостој ме пресветлога раја!

Господе, научи ме да творим вољу Твоју!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Обукао си силом са висине Мојсија и Арона, Господе, на посрамљење гордога фараонa, обуци и мене у свеоружије Твоје на супроствљање лукавствима демонским, да би уништивши њихове сплетке, благодарним срцем и скрушеном душом певао Теби у векове: Алилуја!

Имајући,Господе, неисцрпно богатство доброте, Адама си из небића призвао у рај, Авраама из Ханана, Мојсија из купине; призови дакле и мене на гледање лица Твога, да би видевши Тебе разумно певао Теби овако:

Господе Боже, прекрасни бићем!

Господе Боже, дивни у намерама!

Господе Боже, тајанствени у промислу!

Господе Боже, преславни у стварању!

Господе Боже, премудри у у прављању!

Господе Боже, праведни у суду!

Господе Боже, премилостиви у наградама!

Господе Боже, животворни у сили!

Господе Боже, Ти видиш све душе!

Господе Боже,Ти си дао живот анђелима!

Господе Боже, Ти си створио људе!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Буру сатанских битака си уредио на његову пропаст ,би свргнут са неба и од светлог анђела постао је таман зао дух. А ја који сам земља и пепео, мали, далеко од анђела, осмељујем се да певам Теби, Творцу моме: Алилуја!

Сабор Анђела чувши и видевши Твоју победу на небесима над ђаволом запеваше песму: Алилуја, јер се зацари Господ Сведржитељ.А ја који сам на земљи доле, певам Ти овако:

Господе, нека се у свему чују Твоја чудеса!

Господе, победи све непријатеље који ратују на нас!

Господе, победи све стреле лукавога!

Господе, победи духовнога ђавола!

Господе, покори гордога Амана!

Господе, победи лукавога Амалика!

Господе, потопи древнога фараона!

Господе, спаси ме, као Мојсија и Арона!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Богооизливеном реком доброте, изливеном у рекама Божанске крви Јединороднога Сина Твога. Ти си обновио свет, обнови и у утроби мојој дух прави, срце чисто саздај у мени и подари ми добру мисао, да би са духовима и душама праведних певао Богу моме: Алилуја!

Као што виде пророк Исаија Тебе преузнесенога Бога, и ја јадни кличем Теби овако:

Господе Боже, Свевишњи, услиши вапај мој!

Господе Боже, Свеблаги, очисти срце моје!

Господе Боже, Свемогући, просвети мисао моју!

Господе Боже, Превечни, призови ме из века у вечност!

Господе Боже, Најсавршенији, усаврши ме!

Господе Боже, Самодржавни, управи ме!

Господе Боже, Благословени, благослови ме!

Господе Боже ,Најправеднији, оправдај ме!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Видевши остварење речи светих пророка,које су нам предсаазале, Господе,тајну оваплоћења Сина Твог и изливање Светога Духа на верне, дивимо се и побожно поштујемо несхватљиво старање Твоје,кличемо: Алилуја!

Господе,засија светлост благослова Твога у тами неверја и идолослужења и озаривши срца неверујућих зрацим Јеванђељске благе вести, због тога приведи из таме ка светлости. од идослослужења ка Богопознању да би Ти овако клицали:

Господе Боже, Ти Духом ствараш Анђеле Своје!

Господе Боже, Ти Арханђелима дајеш снагу!

Господе Боже, Ти умудрујеш Херувиме!

Господе Боже, Ти чиниш да Серафими блистају!

Господе Боже, Ти учиш пророке!

Господе Боже, Ти освећујеш Апостоле!

Господе Боже, Судијо Власти!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Желећи спасити свет и да дође у разум истине, дао си доброг пастира, Јединороднога Сина Твога Исуса Христа који положи душу своју за овце, због тога спаси људе Твоје и благослови наслеђе Твоје, да би сви заједно једним устима и једним срцем певали Теби:Алилуја!

Дивна су дела Твоја, Господе,и неприступна је светлост лица Твога нама грешнима. Међутим, на крају векова си благоизволео да нам покажеш најблаженији лик лица Твог у лику Богочевека. Зато са страхом ти овако кличем:

Господе Боже ,пошаљи нам светлост Твоју за веру!

Господе Боже, откри нам истину за наду!

Господе Боже, подари нам огањ Твој за љубав!

Господе Боже, удахни нам премудрост за Благу вест!

Господе Боже, умножи нам снагу за победу невидљивих непријатеља!

Господе Боже, сатри их као прах пред лицем ветра!

Господе Боже, освети виђења добра и зла!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Страшно је упасти у руке гнева Твог, Господе, због тога као пророк Давид прилазим Теби, Извору светлости и Даваоцу живота и скрушено вапијем Ти: Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој и присаједини ме изабраном стаду Твоме, да би се настанио у насељима Твојих станова; сада пак, вапијем Теби, Спаситељу света: Алилуја!

Сав си жеља, сав си сладост, живот и блаженство наше, Господе. Због тога је недостојни загњуривши се у бездан доброте Твоје вапијем Ти из дубине душе:

Господе Боже, не лиши ме небеских блага Твојих!

Господе Боже, избави ме вечних мука!

Господе Боже, сачувај ме од обмана ђаволских!

Господе Боже, одврати од мене невоље и и искушења!

Господе Боже, спаси ме од замки ђаволских!

Господе Боже, избави ме од жалости и болести!

Господе Боже, укрепи ме у напастим и мукама!

Господе Боже, не допусти да упаднем у очајање!

Господе Боже, избави ме од тврдоће срца!

Господе Боже, покри ме од свакога зала!

Господе Боже, подари ми добар крај!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Све небеске Анђелске војске непрестаним гласима кличу: Свет, Свет, Свет Господ Саваот пуно је небо и земља славе Твоје.Подражавајући њима и ми земљаним устима на земљи неућутним песмама вапијемо Њему: Алилуја!

Јавише се некада у Вавилону младићи бачени у пећи. По заповести безбожнога цара Навуходоносора они беху бачени у пећи, где певаше песму Богу говорећи: Благословен си, Господе Са њима заједно и ми многогешни певамо:

Господе Боже, благословен си,јер си ме посинио!

Господе Боже, благословен си,јер си отворио рајска врата!

Господе Боже, благословен си, јер си ме обасајао светлошћу Јеванђеља!

Господе Боже, благословен си, јер си ме упутио на пут спасења!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Желећи да спасеш заблуделога човека, послао си, Боже Оче, јединороднога Сина Твога, који је узео на себе човечије тело и крсну смрт, и искупио проклетство које си изрекао на људски род.Због тога клањамо се Теби и Јединородноме Сину Твом и Животворноме Духу певамо: Алилуја!

Царе Небески, Боже Оче Саваоте, који Речју и Духом Твојим све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, погледај са небеса из светога стана Твога очима милосрђа на слуге Твоје који Ти приносе ове похвале:

Господе Боже, Ти си најмудрији Творац!

Господе Боже, Ти си најсамодржавнији законодавац!

Господе Боже, Ти си Преслатки Спаситељ!

Господе Боже, Ти си најжељенији Утешитељ!

Господе Боже, Ти си најправеднији Цар над царевима!

Господе Боже, Ти си најстрашнији Судија над судијама!

Господе Боже, Ти си најмилостивији Отац оцима!

Господе Боже, Ти си Пошиљалац Духа Светога!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Наше песме нису довољне да опевају Тебе,Господе Творче свега. Јер све је ништа пред Тобом. Стога као створење Твоје певамо Ти богољубиву песму: Алилуја!

Даваоче светлости и Творче векова, са висине светога станишта Твога заповедио си многооким Херувимима и шестокрилатим Серафимима да стоје пред прекрасним престолом Твојим,и да Те непрестано прослављају. И ја недостојни хвалим Те приносећи Ти ово:

Господе Боже, дивни изворе Духа Светога!

Господе Боже, Свемилостиви Даваоче живота!

Господе Боже, свеблаги Даватељу благодати!

Господе Боже, Недостижни по божанству!

Господе Боже, који све чујеш Духом Светим!

Господе Боже, који све освећујеш Духом Светим!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Боже духова и свакога тела,Теби се клања и пред Тобом дрхти свако колено небеских, земаљских и подземних. И сваки народ исповеда да си Ти Бог и Господ, због тога клањајући се Теби са страхом и трепетом, као Богу и Творцу моме, певам Ти: Алилуја!

Прослављајући Твоје биће, величину, част и славу, коју виде апостол Павле узнешен до трећега неба рече у усхићењу: „О дубино богатства, премудрости и разума Божијега“. Са великом преданошћу падам на колена и молим Те:

Господе Боже, Оче мој, усинови ме са возљубљеним Сином Твојим!

Господе Боже, Оче мој, усаврши ме Животворним Твојим Духом!

Господе Боже, Оче мој, огради ме пресветлим анђелима Твојим!

Господе Боже, Оче мој, заштити ме молитвама светих угодника Твојих!

Господе Боже, Оче мој, учини са мном по милости Твојој, а не по безакоњима мојим!

Господе Боже, Оче мој, ја као човек сагреших, а Ти пак,као Бог милостив и дуготрпељив, помилуј ме видећи немоћ душе моје!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

О, Свеблаги и Свемилостиви Боже Оче Саваоте, прими ово мало мољење наше, као што си примио смирену жртву Авељеву и присаједини ме у благодати са Сином Твојим, и учини ме наследником ЦарстваТога, да би заједно са Светима Твојим Духом певао Теби: Алилуја!

О,Свемогући и Свесилни Царе,који седиш на облацима и живиш на висинама, благословени на тврђави небеској. Свет, Свет, Свет Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Твоје, Осана на висинама! Испуни, Боже Сведржитељу, ово наше смирено мољење и молбе слугу Твојих (кажи име), нека уши Твоје чују речи молитва наших.Пресвети Господе, милостиво погледај и услиши нас, слуге Твоје (кажи име) који са земље вапијемо Теби: спаси,с ачувај и помилуј нас, избави нас од свих невоља и недаћа и свакога зла.З аштити Духом Твојим Светим, дању и ноћу и свакога часа подари ми победу и свима који се моле Теби Божанску силу Твоју, чудотворну благодат, силу и пуну снагу. Силом Часнога и Животворнога Крста Господњег победи све непријатеље наше видљиве и невидљиве, развеј их као прах пред лицем ветра да познају име Твоје, Господе, да се постиде у векове, јер си Ти Вишњи по свој земљи и нема непристојности код оних који се надају у Тебе у векове векова.Амин!

Овај акатист је издан на руском језику по благослову Високопреосвећеног архиепископа Инокентија (Венијаминова) прапраунука светитеља Инокентија (Венијамнова, митрополита Московског и Коломенског м,апостола Сибира и Америке.

Свима који се моле за Русију предаје се овај акатист који раније није био штампан.

Налажење текста акатиста је везано за старицу схимонахињу Нилу. Схимонахиња Нила (у свету Евдокија Колескников, 1902-1999.) је са дванаест .година дошла у манастир, где се замонашила са именом Јефросинија. После укидања и разарања манастира у Совјетско време, преживела је ужасе прогонства и логора. Изашавши на слободу у потоњим годинама живела је у Тули ,а потом у Подмосковљу Посељку Фосфорном. 1966.г.примила је схиму са именом Нила. Господ је обдарио великим даром прозорљивости, пророштава и исцељења. Из свих крајева Русије су долазили благодатној старици добијајући духовну помоћ, утеху,исцељење од болести.

Сагласно њеном причању ,три недеље пре одласка Господу, она је била у усхићењу и у тананом сну видела је Господа Саваота. Рано ујутру је матушка испричала својој духовној кћери о виђењу и благословила је да се моли Господу Саваоту. И даодала је „Господ Бог Саваот јесте огањ.“ После тога матушка је поновао заспала.

Три дана пре одласка Господу, матушка Нила није јела храну, држала је главу двема рукама и постојано је понављала једуне исте речи: „Шта ће бити? Шта ће бити?“,и при томе је много плакала.Духовна деца су веома много молили матушкуда каже шта ће бити.Она се умирила и почела је да се моли затим је одговорила: „Не, ја ништа не могу да говорим“.

У четрдесети дан од смрти матушке Ниле, њена духовна кћер је открила једну свеску у којој је руком био написан текст овога предложеног акатиста.

Господе, гнев Твој праведно подигнут на нас и на земљу нашу, због грехова и због нечистота наших, по милости Твојој и великом човекољубљу Твоме одврати од нас и од земље наше.

Благословен си, Господе Боже Оче Саваоте, јер си нам Јединороднога Сина Твога и Светога Духа послао,и тиме просветио васељену, спаси нас, Човекољупче, слава Теби.

Изабрани Војводо, Царе славе, милостиво прими овај наш песмопој за све оно што си нам даровао, од нас који вапијемо:

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Светла Радости Анђелима, Боже, колико си диван и Свет, Спасе, нама који кличемо:

Исусе, Искупитељу света

Исусе, Свемогући Царе!

Исусе, Дивни у промишљању!

Исусе, Даваоче светлости!

Исусе, Светлости славе!

Исусе, Недостижни!

Исусе, Красото пресветла!

Исусе, Љубави бесконачна!

Исусе, Дубино судбина!

Исусе, Зоро васкрсења!

Исусе, Знаку спасења!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Подари нам да Те познамо, Свети Боже, кличемо Ти са страхом, Свети Крепки, да се удостојимо да Те увек узносимо у векове векова: Алилуја!

Боже, Речју Твојом рађаш верне, изливајући благодат онима који Ти кличу:

Исусе, Речи најсветија!

Исусе, Светлости васељене!

Исусе, Предивни снагом!

Исусе, Правдо најсветија!

Исусе, Неистраживи!

Исусе, Светлости разума!

Исусе, Слободо духа!

Исусе, Дисање наше!

Исусе, Покрове наш!

Исусе, Надо умрлих!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Сваки ум изнемогава у страху, помишљајући на Твоја Крсна страдања, када су хорови Анђела сишли нам да заједно кличемо: Алилуја!

Сви народи и нараштаји нека Те славе, Боже, Искупитељу Спаситељу, приносећи ово:

Исусе, Јагње заклано!

Исусе, Жртво најсветија!

Исусе, Искупљење душа!

Исусе, Тајно страдања!

Исусе,Љубави највиша!

Исусе, сав Свеопроштају!

Исусе, Крсна сило!

Исусе, Уништење ада!

Исусе, Позвање наше!

Исусе, Пасхо Најсветија!

Исусе, Радости вечна!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже, Ти си сишао на земљу да низведеш огањ, да све засија љубављу, да се испуне срца, познајући Творца са речима хвале:Алилуја!

Боже, Ти си циљ живота свих рођених душа, Удео зажељени, нама који Ти ово приносимо:

Исусе, Сунце духовно!

Исусе, Страху верних!

Исусе, Jедан од Свете Тројице!

Исусе, Светлост од Светлости!

Исусе, Доброто вечна!

Исусе, Боже предивни!

Исусе, Крштење Духом Светим!

Исусе, Рођење са висине!

Исусе, Росо обожења!

Исусе, Песмо небеских!

Исусе, Радости земаљских!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Подари нам да задобијемо Дух Твој, Свеспаситељу Христе, да се одрекнемо себе, да стекнемо дух сиромаштва, да би и ми похитали да служимо Теби похвалним речима: Алилуја!

,,Буди веран до смрти и даћу венац живота“, - кажеш,Свеспаситељу, нама који ово приносимо:

Исусе, Сило ревносних!

Исусе, Бодрости духа!

Исусе, Скрушење душа!

Исусе, Плачу покајања!

Исусе, Огњу очишћења!

Исусе, Боже опроштаја!

Исусе, Храбрости вере!

Исусе, Славо смирења!

Исусе, Препорођење душа!

Исусе, Венче трпљења!

Исусе, Спасење наше!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже Благи, Ти си вода жива, ризница Духа Светога која даје Источника живота онима који певају за све у светом страху: Алилуја!

Све, све нам од Тебе долази, Христе, ка вечном добру, нама који ово приносимо:

Исусе, Ризнице поља!

Исусе, Бисеру мора!

Исусе, Водо жива!

Исусе, Изливање Духа!

Исусе, Реко благодати!

Исусе, Сило моја!

Исусе, Глади духовна!

Исусе, Жеђи свештена!

Исусе, Утољавање душа!

Исусе, Дану незалазни!

Исусе, Миру жељени!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Ево на вратима стојиш,Христе, и куцаш да Те чујемо Добри Боже, да отворимо срца, прослављајући Те речима светих: Алилуја!

Зраци Твоји, Сунце Најсветлије, Боже,су исцељење нама који смирено певамо:

Исусе, Наставниче живота!

Исусе, Пастиру добри!

Исусе, Буђење душа!

Исусе, Светлости целомудрија!

Исусе, Освећење чула!

Исусе, Стражо срца!

Исусе, Вођо свемогући!

Исусе, Ти видиш тајна дела!

Исусе, Наградо јавна!

Исусе, Најкроткији и Страшни!

Исусе, Спаситељу целога света!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже, Ти си извор освећења душа и тела наших који Те тражимо; ово милостиво учини храмом Твојим, да вечно певамо:Алилуја!

Свеспаситељу, Твоје име оживљује дух наш и радује срце, кличући ово:

Исусе, Светлости Очева!

Исусе, Огњу Серафима!

Исусе, отварање небеса!

Исусе, Око Свевишњега!

Исусе, Даваоче Духа Светога!

Исусе, Утехо свих!

Исусе, Проповеди вере!

Исусе, Привлачење срца!

Исусе, Кључу уздржања!

Исусе, Весеље Цркве!

Исусе, Спасење наше!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже, буре света нас увек колебају вукући у пучину,Свеспаситељу, да само у Теби и Тобом видимо спокој, кличући Ти:Алилуја!

Спаситељу Боже, Ти са висине низводиш светихи мир нама који молимо:приносимо Ти ово:

Исусе, Живи у векове!

Исусе, Примиритељу дивни!

Исусе, Месијо жељени!

Исусе, Владару народа!

Исусе, Благовести свету!

Исусе, Победо изабраних!

Исусе, Спаситељу силни!

Исусе, Светињо верних!

Исусе, Чврстино наша!

Исусе, Звање наше!

Исусе, Оправдање наше!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

У олтарим целога света, Ти Боже,невидљиво силазиш у Светој Тајни, да се Духом и Телом уселиш у нас при певању свих:Алилуја!

Ево, силе Небеске, Царе славе прослављају Те љубављу у светом страху:

Исусе, Спаситељу света!

Исусе, Ризнице вечна!

Исусе, Надо свих!

Исусе, Манно Небеска!

Исусе, Светлости живота!

Исусе, Освећење душа!

Исусе, Исцељење наше!

Исусе, Изливање наше!

Исусе, Хлебу најсветији!

Исусе, Вино обожења!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Због Тебе сви ожалошћени и смирени са жељни да се ослободе и да уђу у Тебе, Боже, у Тебе, Најсветије море светлости и живота, певајући за све:Алилуја!

Што у срце не уђе, што се очима не види, то вернима, Христос припреми онима који певају:

Исусе, Име свештено!

Исусе, Море доброте!

Исусе, Циљу бића!

Исусе, Покоју пресветли!

Исусе, Милости вечна!

Исусе, Надо моја!

Исусе, Гледање вечнога!

Исусе, Стремљење духа!

Исусе, Једињење душа!

Исусе, Крају жеља!

Исусе, Уделу изабраних!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Ти си, Боже Благи, Жених душа наших, а ми – Црква, невеста Твоја; дођи, дођиЖивоте вечни наш нама који Теби певамо: Алилуја!

Благословен буди, Свеспаситељу у векове, јер срца наша горе од изобиља,кличући:

Исусе, Исусе Предивни!

Исусе, Срце Очево!

Исусе, Светлости славе!

Исусе, Завете вечни!

Исусе, Храме народа!

Исусе, Светињо изабраних!

Исусе, Хвало литургије!

Исусе, Песмо Херувима!

Исусе, Безсмртности верних!

Исусе, Море најсветије!

Исусе, Љубави бесконачна!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

О Исусе Преслатки, Свеспаситељу Христе, Боже истине, светлости и живота, буди увек са нама да би Ти певали у векове: Алилуја!

Боже сила, Царе Славе, Велики и Предивни! Колико си нам близак,Благи Спаситељу. Ево духом смо гладни Тебе, Искупитељу света,Тебе смо жедни и гладни, Сверадости свих, Ти си пучина нетрулежних ризница, Божанска светлост,свесвета Свељубав и Живот бесконачни оних који Те увек са страхом славе,Боже:Амин!

На дан 13. септембра 1987. демон је почео да мучи двадесетдвогодишњег младића, Јоргоса Л. Његово стање је из дана у дан постајало све лошије. У октобру су мајка и брат довели Јоргоса у манастир, преклињући оца Јакова да се помоли за њега и да прочита егзорцизам (заклињање). Непосредно пре него што ће ући у цркву, демон је почео страховито да реагује. Почео је да проклиње, да псује, да гестикулира и да прети. Кад су ушли у цркву, његова реакција постала је још страшнија. Отац Јаков је отворио кивот, узео свету лобању преподобног Давида и почео да чита егзорцизам. У том тренутку је мајка, која је стајала иза њих и све то посматрала, гласно завапила:

"Ох, Боже мој, шта то виде моје очи? Нека моје дете оздрави!"

Након што је егзорцизам прочитан, младић је био ослобођен од демона и смирио се. Кад су изашли из цркве, мајка је једном монаху испричала шта је видела у часу кад је онако завапила: видела је како се отац Јаков издиже неких пола метара од земље и гази црног патуљка са роговима и репом.

Осим ђавоиманих, у манастир су доводили и бројне психопате, који су боловали од различитих степена и облика шизофреније. У већини случајева било је веома тешко одредити да ли особа болује од шизофреније или је ђавоимана. Међутим, старац Јаков је поседовао дар расуђивања, тако да је, зависно од случаја, говорио:

"Требало би да овај човек оде код лекара" (уколико се радило о психопати) или "ова особа, чедо моје, има демона" (односно, потребан јој је егзорцизам).

Како су егзорцизми вршени у присуству неколицине људи, неки од њих су забележили речи које су разменили отац Јаков и ђавоимани. Кроз ђавоимане су говорили демони који су страшно проклињали, а понекад и откривали ствари које су људима недостижне.

Ђавоимана жена по имену Панајота много се опирала доласку оца Јакова. Чак је претила да ће га током ноћи ослепети, тако да више неће моћи да види. Ујутро ју је старац запитао како се зове, а она је одговорила: Осман. Једна друга ђавоимана жена рекла је да се зове Велиар. Старац је на то рекао:

"Лажови сте, Велиаре, и ти и твој отац. Ваш отац је Веелзевул!"

"Да, тако се зове, и свакога дана ме бије да бих чинио зло!"

"Сада хоћу да изађеш из Панајоте", заповедио је старац.

"Изаћи ћу, изаћи ћу, матори костуре!"

"Хоћу да одеш у планине", наставио је старац.

"Не, не у планине, него у некога другог", упорно је и с негодовањем рекла ова жена.

Старац је изнад ње ставио лобању преподобног Давида.

"Ломиш ми рогове! Шездесет три године борим се са тобом и не могу да те бацим у грех који ће те одвести право у пакао! Ако нисам уништио овог старца, уништићу тебе!"

Демон је након ових речи променио тактику и довикнуо старцу:

"Ти си светац! Хеј, овде имате свеца, а ви то још нисте схватили!"

Старац му је истог часа одговорио:

"Ти то говориш да би ме искушавао, али ја те уопште не слушам. Ја сам само прах и пепео... ја волим смиреност..."

"То твоје смирење ме спаљује, проклетниче... Губи се!"

Другу ђавоиману жену у манастир су довели родитељи, али она није хтела да уђе у цркву. Кад јој је старац принео свету лобању преподобног Давида, она је узвикнула:

"Умукни, проклети старче, не желим да слушам! Надам се да ћеш ускоро умрети! Ја сам господар света! Погледај Атину, држим је у шаци! Ја чиним све што хоћу, ја подрезујем косу јеромонасима. Годинама се борим с твојим манастиром, али вас овде чува велики светитељ. Кад бих само могао да те ухватим у замку! Погледај своје ноге! Твоје ноге су труле! Зашто не паднеш у очајање? Кажи да си светитељ и одвешћу те право у пакао!"

"Ја нисам светитељ", одговорио је старац, "али Господ је рекао: Будите свети... и ја чиним оно што могу да бих се покорио овој заповести. Ја сам само земаљско, људско биће!"

"Шта могу да ти учиним, матори јарче? Ти си смирен и у себи имаш Христа, иначе бих те уништио. Толико болести, а опет истрајаваш!"

Један ђавоимани човек надмено је открио:

"Потчињено ми је осам хиљада чаробњака!"

Старац га је упитао како улази у људска бића и он је рекао:

"У оне који немају вере улазим као дим, управо тако, као дим!"

Другом приликом, старац је читао егзорцизам жени коју је у манастир довео њен муж. Изгледало је да се смирила и старац је пружио руку да би се поздравио с њом. Међутим, она је тада разјарено рекла:

"Може ли демон да дотакне руку свештеника којом он служи Литургију?"

Једном су двојица браће довела своју ђавоиману мајку. Она је у почетку била мирна и само је подругљиво рекла:

"Сувоњави Јакове! Оче Јакове, ти си светац! Они те прослављају као свеца!"

Старац је одговорио повишеним тоном: "Ја сам само грешни, овоземаљски човек!" Неколико тренутака касније постала је агресивна. Покушавала је да ноктима изгребе старчево лице, али ју је он спречио светом лобањом преподобног Давида.

Један ђавоимани човек, који је снажно дрхтао док је старац читао молитве, узвикивао је следеће:

"Умукни, Јакове, умукни, мршавко! Као дим улазим у човека и као дим излазим из њега. Скаменим се од страха кад видим крст и бежим од свакога ко начини крсни знак... Ми улазимо тамо одакле се удаљила благодат Божија!"

У свим случајевима, без изузетка, старац је читао егзорцизам док је лобања преподобног Давида била поред њега. Она га је штитила и од људске славе. Нико није могао да каже да отац Јаков изгони демоне, будући да је он увек указивао на преподобног Давида као на јединог извршиоца.

За присутне је најдраматичнији био тренутак када би ђавоимани почео да мења обличје. Преплашени и доведени до очајања молитвама оца Јакова, они би изненада узимали обличје крупног црног пса, разјареног вука или прождрљивог лешинара. Понекад би лајали и завијали као дивље звери, због чега су сви дрхтали од страха.

Свако ко је био ослобођен ђавоиманости враћао се у манастир да би изразио своју благодарност и да би ходочастио. Међутим, изражавање и прихватање благодарности није увек ишло једноставно. Једном приликом старац није хтео да прими новац за своју врећицу, који му је давала мајка детета ослобођеног ђавоиманости. Монаси су били веома изненађени, али старац је просудио да је изгнани демон ушао у тај новац:

"Ја сам истерао демона из твог детета, зар желиш да он сад уђе у мене", упитао је мајку.

Благодатни дар истеривања нечистих духова из људских бића представља тријумф од великог значаја. То је непобитан доказ да је сатанина власт над светом, људима и природом само привремена и да се може окончати. Сваки случај истеривања демона из ђавоимане особе молитвама светог човека указује, с једне стране, да је сатанина владавина поништена а са друге открива да свети људи још у овом свету окушају царство Небеско и да његову силу доносе и у овај свет. Према томе, Царство Небеско постоји и може се, макар и делимично, окусити свакога дана.

СТАРАЦ ЈАКОВ ЦАЛИКИС, ПРЕПОДОБНИ ДАВИД ЕУБЕЈСКИ ЧУДОТВОРАЦ

ДУШЕ ХРИСТОВЕ

У покушајима да Јакова скрене са правог пута, сатана је исцрпео сва своја лукавства и искушења. Све је покушао и све је пропало. За све то време Јаков је говорио: "Тебе ради, мој преподобни Давиде, све ћу да поднесем!" Добро је знао да је сатана иза свега тога и да покушава да га истера из манастира. Ма шта да се дешавало, борио се да остане стрпљив и смирен. Знао је да ће га трпљење и смирење спасти. И не само то. Осећао је да ће га те врлине "једног дана издвојити". То је говорио и у последњим данима.

Сатана је, дакле, био приморан да посегне за веома делотворним начинима које, уосталом, врло често користи. Послао је неке од себи подређених демона да физички нападну Јакова.

У октобру 1954. игуман Никодим дошао је на два дана у манастир. Издао је наређења, видео шта је Јаков урадио и отпутовао ујутро, одмах након Литургије. Јаков се одмах спремио за посао. Брижљиво је очистио храм будући да ту, како је говорио, "живе Христос и преподобни Давид". Нешто пре 11 сати попео се у "деспотикон", нешто бољу келију изнад кухиње, у којој је Никодим спавао кад год би посетио манастир. Ушао је у келију и почео да је чисти. Био је веома уморан и осећао је оштар бол у леђима. Пролазећи поред кревета, помислио је да мало прилегне и да одмори леђа. Тако је и учинио. Међутим, чим је легао и будући још увек будан, угледао је како на врата улази страшан демон дивљег изгледа, с монголоидним цртама лица. Бацио се на њега у делићу секунде. Иза њега је ишло још неколико демона.

Јаков је схватио шта се дешава, али је већ било касно. Покушао је да се прекрсти, али га је дивљи и снажно грађени демон жестоко ударио по руци. Покушао је поново, али је овог пута ударац био још јачи. У агонији је покушао да призове Пресвету Богородицу. Међутим, чим је изговорио прве слогове: "Пресве...", демон га је песницом ударио у браду. Снажно су га ударали, исмевајући његову немогућност да им се супротстави. За све то време претећи су му говорили:

"Ми смо у тој прилици учинили ово, ми смо други пут учинили оно, ми смо те једном шчепали за врат тако да ниси могао да читаш Еванђеље..."

Вређали су га и претили му, све више га ударајући по рукама, устима, вилицама и грудима.

У једном тренутку, након што је добио снажан ударац у руку, ослободио је шаку и додирнуо чело. Нашао је таман толико времена да завапи: "Пресвета Богородице!" Учинио је то у правом тренутку. Демони су истог часа нестали. Међутим, Јаков је био у очајном стању. Био је изударан по целом телу. Није могао да се помери, па чак ни да позове у помоћ. Остао је у том положају неколико тренутака а затим сишао са кревета и пао. С великим напором отпузао је до степеништа и претурио се. Кад су га остали монаси угледали, уплашили су се и збунили. Био је прекривен модрицама. Јефтимије му је много помогао мелемима и облогама. Јаков је боловао током дужег периода. Прошло је шест месеци пре него што је оздравио, мада се никад није потпуно опоравио. Све до саме смрти, вилице су га болеле сваки пут кад би се мењало време или кад би у ваздуху било пуно влаге.

Сатана је исти поступак поновио још неколико пута. Сличан, страховит напад десио се и 1958. године. Јаков је био у старом музеју, тамо где се сада налазе келије монаха Павла и Јефрема. Напали су га демони предвођени застрашујућим црним џином. Најпре га је црни демон ударао по лицу и рукама, а затим су то учинили и они мањи, тако да није могао да се осени крсним знамењем или да призове Пресвету Богородицу. Ругали су му се и називали га мршавком, обећавајући да га никад неће оставити на миру. Монаси у приземљу чули су неку буку и узвике, али нису могли ни да претпоставе шта се догађа на спрату. Јаков је још једном, исцрпљен и полумртав, испузао из собе. Дуго је тамо остао пре него што су га други монаси случајно пронашли. Кад се мало опоравио, Јаков им се пожалио:

"Зар ништа нисте чули, оци, па да дођете и да ми помогнете? Демони су ме готово дотукли!"

Поново су га лечили мелемима и облогама. Трагови овог напада месецима су се видели на његовом телу.

Те исте, 1958. године, доживео је још једно велико искушење. Почетком јануара преминула је његова сестра Анастасија. Много ју је волео и због ње је одлагао одлазак у манастир. За собом је оставила двоје сирочића, Марију и Давида. Била је болешљива и сиромашна, а затим се озбиљно разболела. Из Фаракле су је извели на мазги и одвели у Атину. Никад се више није вратила, чак ни мртва. Отац Јаков је много патио и туговао због њене смрти, јер је био њен брат по телу. Међутим, он је овај тужни догађај преобразио у духовно оживљавање. Упркос својој великој љубави и игумановом допуштењу, наложио је себи да је не посети током њених последњих дана у болници и да не оде на њену сахрану.

Много је волео своју сестру, али је желео да у њему потпуно победи монашко одрицање од света и рођака. У овој тешкој прилици, Јаков је покушао да се као монах одрекне везаности за вољене рођаке. Силно је желео да се спасу њихове душе и непрестано се за то молио. Осетио је неизмерно олакшање и утеху кад му је Бог "открио" да његова сестра Анастасија радосно почива "у обитавалишту преподобног Јована Руског." Све је то чудесно описано у писму које је отац Јаков упутио као одговор свом пријатељу, свештенику Теодору Теодосиосу (сину оца Димитрија Теодосиоса, који је долазио у Фараклу да служи Литургију и ту упознао малог Јакова). Будући да је садржај писма карактеристичан за начин на који је старац Јаков размишљао и живео и да у њему описује откровењска виђења, ми га наводимо у целини:

Свети манастир Старца, 10. март 1958.

Ко ће нас раставити од љубави Христове?

Мој поштовани и многољубљени брате Теодоре, клањам ти се! Побожно и с поштовањем целивам твоју десницу. Примио сам твоје узвишено и освештано писмо и топло ти благодарим за све утешне речи које су улиле балзам у моју ојађену душу. Благодарим ти на молитвама за моју сестру. И ја се, мој поштовани оче, молим за приснопамјатног оца Димитрија, којег сам заволео још док сам био дете. Оче Теодоре, ја сам као људско биће веома ожалошћен због моје сестре, али је добра вест да се скрушена Тасија (Анастасија) удостојила наслађивања у возљубљеној скинији преподобног Јована Руског. Ја сам, оче, у откровењу и виђењу видео моју сестру у небеском манастиру преподобног Јована Руског. Оче, сав дрхтим док ти ово пишем: она није наишла ни на какве тешкоће, нити док се узносила, нити пред престолом Судије. Жив је Господ Бог и поред ње су стајали преподобни Давид и преподобни Јован Руски. Више нисам тужан, јер је захтевала од мене да престанем да јецам и да будем радостан, јер се удостојила небеске ложнице. Тако свети Оци исказују своје поштовање. Нека те увек наткриљује и крепи благодат преподобног Давида. Искажи моје поштовање попадији и малом Димитрију, а посебно Старици. Оче Теодоре, хришћанин оставља иза себе испразност овог живота и ступа у небеску луку, где нема таласа који би га могли узнемирити и где не долази до бродолома. Тамо нема ни непријатеља ни прогона, нема ни бола, ни патње, ни несреће. Сусреће се с пријатељским и изузетним личностима, и наслађује се тиме што изблиза Гледа лик нашег Спаситеља, и с Њим саобитава у својој вечној постојбини, у најславнијем дому свога Оца. Сигурно је да ћемо, као људска бића, бити тужни кад нас напусте вољене особе. И Господ је зајецао кад је видео Лазара. Међутим, ја ћу ради љубави мога Господа и преподобног Давида бити трпељив. Опрости ми за моју неписменост. Ја, међутим, добро знам колико ме воли мој поштовани отац Теодор и знам да ме неће погрешно разумети. Заморио сам те, оче, али вера је жива и све је свето. С много љубави, побожности и поштовања, светим целивом целивам твоју свету главу.

Скрушени слуга Господњи Јаков

Тобом су двери Раја отворене,

тобом је моћ смрти срушена,

тобом пакао лишен плена свог,

тобом се мртви живота удостојише,

тобом разбојник у Рају ликује,

тобом се земно с небесним сједињује.

Кроз тебе је - познање истине,

тобом је препорођај крштења дарован,

тобом опроштај грехова измољен,

тобом дар Духа Светог запечаћен.

Тобом знаменовани храмови - домовима се Божјим називају,

тобом празници и славља наша блистају! ...

Језик не може изрећи шта је све Христос роду људском кроз тебе даровао.

Приступимо, побожни зборе, и чистим уснама целивајмо часно Дрво на коме је Своје божанске руке раширио Христос Бог наш, на коме су убице проболе Његова света ребра, на коме су га појили пићем смешаним са жучи док се гомила с подсмехом ругала: Другима помаже, а себи не може помоћи (Мк 15, 29-31. И још: Ако је син Божји, нека сад сиђе с крста па ћемо га веровати (Мт 27, 40-42)...

Крстом смо се научили побожности и познали моћ природе божанске;

Крстом смо познали правду Божју и достигли целеумља добродетељ;

Крстом смо упознали један другог и - некад далеки - сјединили смо се у Христу и постали учесници благодати Духа Светога;

Крстом смо познали љубав и силу, и не отказујемо умрети један за другог;

Крстом смо презрели сва добра овога света и претворили их у ништа, очекујући будућа блага и гледајући у невидљиво као у видљиво!

Крст се проповеда - и истина се у Бога исповеда, и истина се по свему свету разноси;

Крст се проповеда - и мученици страдају, и исповедништво се утврђује;

Крст се проповеда - и Васкрсење се дарује, и живот јавља, и Царство небеско утврђује, и неверни верују! ...

Крст је био подигнут против Живота, али је њиме дарован живот свету и смрт уништена!

Крст је био подигнут против Истине, али је њиме свет испуњен истином!

Крст је био подигнут против Господа, но Он је на њему раширио руке Своје и све привукао Себи! ...

Извор: УЗДИЗАЊЕ ЧАСНОГ КРСТА И ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА ВАСКРСЕЊА - КРСТОВДАН

Данас смо показали да смо део мистичког Тела Христовог управо кроз Свето Причешће, али и кроз цели наш подвиг, молитву и труд. Круна нашега живота јесте данашње приступање Светом Путиру.

Причешћем показујемо да не можемо да живимо сами себи или сами за себе, него да живимо са Христом, за Христа и у Христу. Све се то потврђује управо у Светој Литургији, када на речи свештеника: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите!», ми смирено приступамо да се причестимо из животворног Ребра Христовог. Зато се, браћо и сестре, сабирајмо у Цркви на све велике Празнике, јер је свака Литургија Васкрс; на свакој Литургији празнујемо Васкрсење Христово као централни празник Цркве.

Данас празнујемо Воздвижење Часнога Крста - један диван догађај, који се догодио у четвртом веку у Јерусалиму у време благочестивих царева Константина и Јелене. У то време је благочестива царица Јелена посетила Свету Земљу и дошла у град Јерусалим на место Голготу. По Предању се знало да је то место на коме је Господ распет са још двојицом разбојника. Она је хтела да потражи Крст на којем је Господ Христос био распет. Међутим, до тада су у Јерусалиму владали римски императори, који су били богоборци и незнабошци, те су управо на Голготи подигли незнабожачки храм римске богиње Венере. По усменом предању, људи из Јерусалима су знали да се Часни Крст Господњи налази испод тога храма. Свети Константин и Јелена су наредили да се поруши тај храм и у његовим темељима су нашли закопана три крста. Међутим, нису знали који је од њих Часни Крст Господњи. По Промислу Божијем, туда је пролазила једна поворка са упокојеним човеком. Онда су се људи сетили да стављају те крстове на покојника, да виде да ли ће се нешто десити. Када су положили трећи крст, тај човек је васкрсао из мртвих. Он је оживео. После тога су још једном положили тај Крст на једну болесну жену и она је оздравила. Тако су сви заједно проверили који је Животворни Крст Господњи. Затим је достојанствено тај Крст постављен и узвишен на Голготу.

Међутим, одувек су се велика историјска страдања догађала у Јерусалиму и у Светој Земљи уопште, јер се тамо укрштају све религије и силе овога и онога света. Тако је у шестом веку Јерусалим био поробљен од Персијанаца. Њихов цар Хозрој је читав град срушио, а Часни Крст је однео у Персију, где се налазио нешто више од тридесет година.

Касније грчки император Ираклије осваја Персију и он Часни Крст враћа на Голготу. Цар је из поштовања сам носио Крст Господњи, али је у једном тренутку, улазећи у Јерусалим, стао и није могао да иде даље. Тадашњи јерусалимски Патријарх је видео једног анђела како стоји и не да му да уђе у град Јерусалим. Анђео му није дао да у царској одећи носи Крст, већ је цар морао да се пресвуче у скромну одећу и да босоног узнесе Часни Крст на Голготу. У спомен овога догађаја установљен је овај велики празник узношења или воздвижења Часног Крста у Јерусалиму и он се ево до дана данашњег празнује у Цркви Христовој.

Чули сте да смо на данашњој Литургији читали Јеванђеље које се чита на Велики петак. Данашње Јеванђеље нас подсећа на страдање и распеће Христово, којим смо ми као Црква Христова спасени. Није лако достићи Царство небеско и није лако достићи спасење. Својим страдањем нам је Господ Христос показао тај уски, крстоносни пут, који иде на Голготу.

Свако од нас има тај крст; сваки народ има свој крст. Битно је да ми будемо заједно са Христом, да тај свој лични или свенародни крст, носимо са Христом на Голготу. Онда ће и наше страдање бити спасоносно.

Поред Господа Христа на Голготи су страдала и двојица разбојника. Међутим, само се један спасао - онај који је у последњем тренутку препознао да Христос невин страда. Ми смо разбојници и треба да страдамо - мислио је он. Међутим, у овом разбојнику се јавља вера у Христа, јер он препознаје да Господ невино страда. Због тога му се покајани разбојник са вером обраћа на Голготи: «Помени ме, Господе, у Царству Своме!» Због своје вере, покајани разбојник је први наследио Цраство небеско.

Дај Боже да и ми будемо загледани у тога разбојника са десне стране. Сигурно да имамо много разлога да се видимо као разбојници. Чинили смо ко зна каква безакоња, огрешили смо се и према Богу и према ближњем. Ево, недавно смо превели једну књигу о светогорском старцу Пајсију, који је написао један духовни тестамент на крају свога живота, где каже: «Ја сам сваки грех учинио! Нема везе да ли сам га учинио у већој или мањој мери или у помисли. То је пред Богом исто.» Према томе, ако највећи оци и светитељи Цркве кажу за себе да су велики грешници, шта онда можемо рећи ми?

Међутим, не треба да будемо без наде, већ да се угледамо на разбојника са десне стране, на покајаног разбојника, да препознамо да је страдање Христово - страдање ради нашега спасења. Тада ће наш животни крст који носимо, муке и невоље, које као људи и као народ имамо, бити крст који нас води на Голготу. Да не буде да страдамо само ради својих греха, само ради својих земаљских интереса и ко зна каквих међусобних размирица, па да се брат завађа са братом, комшија са комшијом, кум са кумом, а све ради себичних, земаљских интереса и нечег уског, људског и ограниченог.

Зато нам је потребно покајање и да се непрестано угледамо на разбојника са десне стране или још боље да се угледамо на Пресвету Богородицу и светог Јована Богослова, који стоје испод Крста Господњег, али страдају заједно са Њим, својом састрадалном љубљву, жртвом и својом молитвом. Све то нам је потребно да би нас Господ примио у Царство небеско.

На Крстовдан се пости, што је такође жртва и подвиг, јер се данас сећамо распећа и страдања Господњег. Зато треба да имамо и покајне мисли. Треба непрестано да преиспитујемо свој живот, да ли живимо богоугодно или не и да ли нас у нечему наша савест укорева. Да ли можемо да исправимо свој живот, да ли можемо неке зле и ружне навике да оставимо, да ли можемо у себи да победимо старога човека греха, у којем су укорењене земаљске навике или било шта друго што нас одваја од Бога? То је, браћо и сестре, подвиг наш. То непрестано треба да имамо на уму и да се исправљамо и поправљамо како бисмо спасоносно свој животни крст носили на Голготу Христову, где нас чека распети, али и васкрсли Господ - Победитељ смрти.

Дај Боже да тако буде и да достигнемо у Царство небеско!

Живели и Бог вас благословио!

Извор: Епархија далматинска

Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем.Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено.

А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. године цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

Заволимо ближње, па ће и нас Господ заволети. Немој мислити да те Господ воли, ако ти некога попреко погледаш. О, не. Пре ће бити да те воле ђаволи, јер си постао њихов слуга. Али, немој оклевати. Покај се и моли од Господа силу да волиш брата, и осетићеш мир у души.

Свим силама тражите од Господа смирење и братску љубав, јер због ње Господ даје Своју благодат. Сам испитај – једног дана моли од Бога љубав према братији, а другог живи без љубави, па ћеш видети разлику. Духовни плодови љубави су јасни: мир и радост у души. Тада ће ти све бити рођено и мило и проливаћеш много суза за ближње, за сва створења и сву твар.

Често за један једини љубазан поздрав човек у души осећа неку радосну промену. И напротив, за један једини презрив поглед губи се благодат и љубав Божија. Тада се што пре покај да би се поново вратио мир у твоју душу.

Блажена је душа која је заволела Господа и од Њега се научила смирењу. Господ воли смирену душу која се чврсто узда у Њега. Она сваког тренутка осећа милост Његову. Чак и када разговара са људима, она је занета љубављу према Господу. Од дуге борбе са злим дусима она је заволела смирење више од свега и не допушта демонима да из ње изагнају љубав према братији.

Ако будемо свим силама волели братију и смиравали душу, победа ће бити наша, јер Господ пре свега даје Своју благодат због љубави према ближњем.

Преузето из књиге „Старац Силуан“, Манастир Хиландар 1998.

Извор: Радио СветигораI

послушајте аудио запис:

http://www.svetigora.com/audio/download/11450/17.09.2012_KATEDRA_Vl.%20Atanasije_Presveta%20Bogorodica%20Mati%20ovaplocenog%20Boga.mp3

Извор: Радио Слово Љубве

Ја стојим запитан пред феноменом неподијељеног мишљења, једнодушне осуде јавности (од Владе до НВО сектора) овог уличног инцидента. Они који су тучу осудили, правилно су поступили када су без двоумљења раздвојили на једну страну, значајну провокативност и негативни утицај снимљеног спота на многе душе, а на другу страну право грађанства, слободног кретања и мишљења свих, па и аутора и актера сцене која многим грађанима смета. Наравно, као и код сваке јавне ствари, и овај спот је око себе окупио симатизере, удаљио од себе равнодушне и ставио против себе оне којима се он уопште не допада. Црногорско друштво не би смјело дозволити да ови посљедњи насрћу на физички и морални интегритет оних који другачије мисле и другачије воле. Али се, исто тако, не би смјело навијати нити дјеловати у правцу стављања каквог “политичког фластера” на уста оних којима је поменути спот огаван. Ја сам један од њих, а чињеница да пишем овај текст охрабрујућа је у том погледу.

Него… почех око једнодушне осуде. Заиста интригантно. Усред Подгорице, у по бијела дана… такав инцидент, и сви се дигоше на ноге, без задршке. У складу са горе наведеним запажањима, таква муњевита реакција јавног мнења требало би да свједочи о имунитету црногорског друштва. О његовом имунитету наспрам једноумља и насиља. А да ли је то баш тако?

Усред Подгорице, у по бијела дана, црногорска полиција одбија захтјев за одобрење привременог боравка у Црној Гори православном свештенику Велибору Џомићу. Са којим образложењем?

Полиција каже да свештеник угрожава националну безбједност! Такво образложење је Управни суд ове земље одбацио. Ипак, полиција понавља потез. Понавља и образложење. Овакво понашање црногорске полиције запало је за око и америчком Стејт департменту. Али, рекло би се, није запало за око оном дијелу црногорске јавности који је брзо и гласно осудио напад на три човјека. У чему је разлика? И гдје је, код кога је разлика?

Овамо су на подгоричкој улици физички нападнута три човјека, а тамо се један човјек прогони из Црне Горе. Иза физичког напада стоје неки момци који су можда били и испровоцирани, а можда и нијесу, али је јавност добро препознала да узроци напада леже у доминантној друштвеној хомофобичности овог поднебља. Иза прогона православног свештеника стоји држава, која каже да је угрожена дјеловањем овог човјека, али нам не објашњава како ни зашто?! Хомофобичност је лако објаснити, али се њена физичка и вербална агресивност не да оправдати. Фобичност ове државе према попу Џомићу не можемо ни објаснити нити оправдати. Да ли је неко покушао да је објасни? Да видимо… Држава би требало да буде фобична према нечему што нарушава Устав и законе. Ни више ни мање од тога. Који закон је овај човјек прекршио? Када је он дјеловао противзаконито? Ако се не ради о томе, како он онда може бити опасан по националну (државну) безбједност?

Неуредност и конфузност овог напада државе на једног човјека препознао је Управни суд Црне Горе. Та конфузност отвара простор за разна нагађања. Да ли, осим противзаконитости, још нешто смета нашој држави? Нечије поријекло? Нечије занимање? Пјесме које неко пјева? Али, гдје су грађанска удружења, психолози, умјетници,… Влада, … гдје је јавност да нам каже како нам не треба таква држава која ће претурати по нечијем срцу, нечијим емоцијама, не треба нам држава чије ће темеље љуљати нечија слободна ријеч? Гдје је неко, било ко, да каже како превише волимо Црну Гору да би је сводили на такву идеолошку карикатуру?

Црногорска јавност има сензибилитет према правима сексуалних мањина; она исправно види тежину питања заштите животиња; она зна да градоначелник Подгорице не смије бити непрописно паркиран, нити смије физички насртати на новинаре, али права “српског попа” или “попа из Србије” нијесу у њеном фокусу. Зашто? Да ли је проблем у попу, или као друштво имамо неке необјашњиве падове имунитета онда када би требало да је организам најстабилнији?

Ако овај рођени Краљевчанин против своје воље и воље својих ближњих напусти Црну Гору, иза њега ће остати друштвени систем који болује од једне опаке болести. Гдје су наши друштвени и политички леукоцити и антитијела да се изборе са свим тим изопачењима? Иако је супруга оца Велибора добар љекар, здравље наше друштвене заједнице не зависи толико од њеног стручног рада, колико од опстанка и останка у Црној Гори, њеног мужа свештеника, правника и слободномислећег људског бића.

Извор: Vijesti

Изабрани од града Трапезунта испоснички си просијао на Атону,дивни подвижниче и чудотворче,преподобни оче Атанасије,брзи помоћниче и исцелитељу душевних и телесних болести,пошто имаш велику смелост пред Господом који те је прославио, ослободи нас од свих невоља и руководи стазом спасења,да ти похвално кличемо:

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Творац Анђела и целе творевине,изабрао је Гору Атонску земаљским уделом Пречисте Своје Матере и даровао је у вечно наслеђе монасима,обjави тебе у њој као светлу светиљку која украшава цео сабор преподобних.Због тога као великом угоднику Христовом певамо ти:

Радуј се,предобри учитељу монаха!

Радуј се,преславни сабеседниче анђела!

Радуј се,дивна светиљко целомудрија!

Радуј се,најусрднији испунитељу поста и уздржања!

Радуј се,премудри учитељу духовног живота у Христу!

Радуј се,светли примеру кротости и смирења!

Радуј се,јер си име твоје[1] оправдао безсмртним делима!

Радуј се,јер си прехвално у себи сјединио дело и виђење!

Радуј се,јер си подражавао преподобнога Петра Атонског у равноангелном животу!

Радуј се,јер си са њима на небесима примио равну славу!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Када по блаженој смрти родитеља твојих,ти који си још био дете и који ниси знао да се стараш о себи,Свеблаги Господ Божанским Својим промислом је уредио да се једна монахиња стара о теби и васпитаваше те уместо сина,тад си блажени,видео њу,старатељку твоју,да пости и да се моли Богу,похитао си,колико је то дозвољавало детету,да подражаваш њеном светом животу,певајући са њом Христу Богу:Алилуја!

Разум небески подари се теби,угодниче Божији,када си дошао да се школујеш у Цариграду,јер си толико у томе преуспео да си се за кратко време показао као посебан говорник и премудри учитељ.Ми пак,тако теби од Бога умудреноме,приносимо овакве немудре похвале:

Радуј се,јер си себи поставио правило живота: почетак мудрости је страх Божији!

Радуј се,јер си се старао да сачуваш све заповести Господње!

Радуј се,јер си мудрошћу твојом јасно увидео пролазност света!

Радуј се,јер си усрдно зажелео да се стараш о души твојој!

Радуј се,јер си се од младости учио посту и молитви!

Радуј се,јер си се приљежно поучавао у Светом писму!

Радуј се,јер си се од младости украсио седином мудрости!

Радуј се,јер си од Господа добио утеху због лишавања родитеља твојих!

Радуј се,јер си се уздржањем васпитавао више од млека!

Радуј се,јер си од вршњака твојих,младића био познат учитељ монасима!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Сила благодати Божије удруживши се са добром намером твојом поможе ти, блажени,да избегнеш веома замршене замке овога света,посла ти светога старца Михаила,вођу и учитеља у монашком животу,у чему си се све до смрти твоје добро подвизавао,појући Богу:Алилуја!

Имајући велику жељу према равноангелном монашком животу,оставио си Цариград, блажени,и дошао си у манастир Малеин,и преподобни Михаило те обуче у монашку власеницу,и као војник био си обучен у оклоп вере и тако храбро си устао против невидљивих непријатеља рода људскога.Зато те прослављамо овако:

Радуј се,јер си од младости предао себе на служење Господу!

Радуј се,јер си Њега јединога заволео изнад свега!

Радуј се,јер си због Царства Небескога оставио част и славу овога света!

Радуј се,јер си презрео као трице сва привремена блага!

Радуј се,јер си тело покорио духу!

Радуј се,јер си ум твој уперио на богомислије!

Радуј се,јер си бодро одбијао помисли вражије!

Радуј се,јер си светошћу и чистотом постао сличан анђелима!

Радуј се,велики украсе Кименскога манастира!

Радуј се,славо и красото Атона!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Привремену славу и поштовање од богољубивих војвода,избегавајући као буру и морске таласе,оставио си Кименски манастир,дошао си у Свету Гору,као у тихо пристаниште,преподобни Атанасије,и тамо си се предао на послушање старцима подвижницима,певајући са њима Христу Богу:Алилуја!

Чувши прот и остали светогорски оци твоје преслатко тумачење Светога писма, задивише се сили благодати која излазаше из уста твојих и прослављаху Бога;један пак, од њих,преподобни Павле,пророчки рече за тебе:овај који је дошао после нас биће први врлином и славом у Царству Небеском.Ми пак,сада видевши испуњење овога пророштва радосно ти кличемо:

Радуј се,дивни изабраниче Божији!

Радуј се,пречасни стану Духа Светога!

Радуј се,похвало преподобних отаца!

Радуј се,испуњење њихових пророрштава!

Радуј се,слаткоречити и богомудри говорниче!

Радуј се,предобри и трудољубиви краснописцу!

Радуј се,ревнитељу црквенога поретка!

Радуј се,искоренитељу душепагубних шапутања у цркви!

Радуј се,је си твојим премудрим и благодатним речима задивио побожне војводе!

Радуј се,јер си их руководио стазама ка спасењу!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Јави се твој живот светлији од звезде,преподобни оче Атанасије;ти пак,сам си ишао тесним и тескобним путем који води право у Царство Небеско,и многе друге си учио да врше вољу Господњу и њих који светле врлинама си представио Христу Богу,певајући са њима:Алилуја!

Непријатељ људскога рода видевши манастир који си саздао за боравак монаха у њему веома много се раздражи и рече друговима својим:о другови, и снаге моје,докле ћемо да трпимо и зашто не растргнемо непријатеља нашег Атансија ? Ти пак,оче ,молитвом твојом Господу као жезлом поразио си њихове нападе.Због тога ти певамо овако:

Радуј се,добри војнику Христов!

Радуј се,славни победниче невидљивих непријатеља!

Радуј се,јер си радосно опростио старцима који су те клеветали!

Радуј се,јер си непријатеље твоје заволео као пријатеље!

Радуј се,јер си био добар пастир Богом урученом ти стаду!

Радуј се,јер си штитио разумне твоје овце од духовних вукова!

Радуј се,јер си од Бога добио дар скрушености!

Радуј се,јер си скупио богатство врлина!

Радуј се,јер си се удостојио да у виђењу видиш самога Господа Христа!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Атонска Гора проповеда трудове и подвиге твоје којима си се у дубравама и долинама њеним подвизавао као бестелесан,преподобни;најпре објави славу твоју свештена твоја Лавра у којој леже твоје исцелитљске мошти,које изливају реке чудеса и исцељења онима који због тебе кличу Богу:Алилуја!

Преподобни,засијао си у земаљском телу небеском светлошћу као пламен огњени,које се удостојивши твој ученики Герасим,са страхом завапи:о,оче!Због тога и ми ти вапијемо:

Радуј се,оче,јер си светлошћу врлина твојих обасјао свет!

Радуј се,јер си из пустиње Атона одагнао тамне бесовске пукове!

Радуј се,јер си светлошћу лица твога задивио ученика твога!

Радуј се,јер си опаку његову болест исцелио једном речју!

Радуј се,јер у трулежном телу био си озарен нетрулежном светлошћу!

Радуј се,јер си у себи носио огањ Божанске љубави!

Радуј се,јер у Царству Оца Небескога сијаш као сунце!

Радуј се,најтоплији наш молитвениче пред Христом Богом!

Радуј се,брзи помоћниче у невољама!

Радуј се,велики утешитељу у жалостима!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Христољубиви војвода Никифор желећи да зарати против безбожних агарена мољаше Атонске оце да се помоле Богу за њега и да пошаљу тебе код њега.Ти пак,оче Атанасије, повиновавши се оцима,ако и не желећи,путовао си до Крита и тамо си молитвама твојим помогао хришћанима да победе агарене,који не знају да певају:Алилуја!

Прелукави ђаво измисли ново зло када подиже на завист једног од твојих ученика и научи га да те закоље као безгрешно јагње.Ти пак,оче спашен си био руком Свевишњега, том убици си отачки опростио и целивао си га.Стога сви ми дивећи се таквој твојој незлобивости похвално ти кличемо:

Радуј се,јер си кротошћу и смирењем твојим подражавао Христу Богу!

Радуј се,јер си незлобивошћу твојом победио духа злобе!

Радуј се,најскупљи бисеру ризница Христових,кога не може покрасти убица душа!

Радуј се,јер тебе десница Господња чуваше од свих зала!

Радуј се,спашени од изненадног убиства!

Радуј се,неповређени,по речи Господњој,од смртоностног пића!

Радуј се,јер си од смрти спасао три човека који су страдали од глади и мраза!

Радуј се,јер си многе исцелио од различитих болести!

Радуј се,јер си верне утврдио у Православљу!

Радуј се,јер си посрамио лажљивце и неверне!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Необично је било видети,када си заповешћу твојом,оче,у летње време захваћену слану воду из мора,учинио хладном и слатком онима који су је пили и утолили жеђ.Због тога величамо Господа,који ти је подарио такав дар чудотворства и у умиљењу певамо Њему: Алилуја!

Дивно се јави теби Мајка Христа Бога нашега,и заповеди ти да жезлом удариш камен из кога одмах потече извор воде,који и до сада излива живу и исцелитељску воду.Чудећи се таквом благовољењу Владарке према теби,кличемо ти овако:

Радуј се,јер си се удостојио да видиш пресветло лице Царице Небеске!

Радуј се,јер си Њеном заповешћу извео воду из камена!

Радуј се,јер си се тим преславним чудом показао сличан боговидцу Мојсеју!

Радуј се,јер са тим великим пророком сада бораваш у рајским насељима!

Радуј се,јер благодатно посећујеш твој извор!

Радуј се,јер дајеш здравље болеснима!

Радуј се,очишћујеш губаве!

Радуј се,јер из људе изгониш нечисте духове!

Радуј се,јер си усрдно послужио болеснима!

Радуј се,јер си исцељивао стомачне и неизлечиве болести!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Многоречити говорници не могу достојно да похвале милости Царице Небеске према хришћанским подвижницима.Јер Она дође у твоју лавру,оче,са два анђела и ученицима твојим како је видео Матија,који су били у цркви ,давала је златнике и сребрњаке онима који су се усрдно молили и певали Богу:Алилуја!

Сви монаси Атонске Горе прослављају те,оче Атанасије,као свога наставника и топлог посредника,да не буду лишени твоје благодатне помоћи и сви православни људи који са љубављу поштују свети спомен твој кличући:

Радуј се,јер се светим и прехвалним твојим животом узвелича светоназвани Атон!

Радуј се,јер си нам као образац оставио небоусходну лествицу врлина твојих!

Радуј се,часни украсе земаљскога жреба Мајке Божије!

Радуј се,похвало православнога монаштва!

Радуј се,јер си задобио Божију милост због твоје велике љубави и милосрђа према грешницима!

Радуј се,јер си због твог великога старања за странце од Господа који је ради нас био странац присаједињен у вечним скинијама!

Радуј се,јер си због твоје славне победе над телом и ђаволом овенчан венцем славе!

Радуј се,јер си због девствене чистоте и срдачне простоте од Приснодјеве Марије примљен у најближе друштво са преподобнима!

Радуј се,јер благовољењем Царице Небеске манастир који си ти подигао у Њено име преименова се у твоје име!

Радуј се,јер светло се празнује дан престављења твога у твом манастиру!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Желећи спасити Богом уручено ти стадо од раздора и саблазни,и приближавајући се смрти,написао си ,оче,ученицима твојим писмени завет,поучавајући све узајамној братској љубави и чувању отачких предања.Ми пак,хвалећи такву твоју бригу за духовну твоју децу певамо Христу Спаситељу нашем:Алилуја!

Оградивши се тврђавом трпљења и укрепивши се надом вечних добара,прошао си тесном стазом земаљско странствовање,преподобни Атанасије,носећи јарам поста, свеноћнога бденија и старања за душе поверене ти теби.Сада пак,пошто боравиш у небеском блаженству,помени нас који те овако хвалимо:

Радуј се,крепки подвижниче који си угасио све распаљене стреле лукавога!

Радуј се,јер си душу твоју чисто умио проливеним сузама!

Радуј се,јер си отачки носио слабости слабих!

Радуј се,јер си оне који су упали у дубину сагрешења узводио на гору врлина!

Радуј се,јер си био учитељ многих великих људи!

Радуј се,јер си кротко изобличио цара Никифора због неиспуњеног датог завета Богу!

Радуј се,јер си пророчки предвидео будуће догађаје!

Радуј се,јер си јасно видео оне који су били далеко од тебе!

Радуј се,топли љубитељу славе Божије!

Радуј се,ревностни испунитељу заповести Његових!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Благодарне песме принео си,оче,Богу који те је дивно спасао од потопљавања у мору са твојим ученицима када је дејством духа злобе,лађа у којој си пловио била разбијена и сви који су били у њој упали су у воду,но не утопише се и певаше хвалу Господу: Алилуја!

Имајући ум и срце озарено светлошћу благодати Божије,преподобни оче Атанасије, тајанствено си прорекао твоју страдалничку смрт којом си се погребао телом као мученик под развалинама палога храма,духом си се преселио у небеске станове,у којима,твојим посредовањем помози да уђемо у небеске дворове пред Господом и ми који ти кличемо овако:

Радуј се,који си чинио велика и преславна чудеса у животу и после смрти твоје!

Радуј се,јер си чудесно излио из ноге твоје крв као миомирисно миро!

Радуј се,јер си сабрао мноштво монаха на часни погреб твој!

Радуј се,јер се у гробу тело твоје показало светло небеском радошћу!

Радуј се,јер си помазивањем крвљу твојом болесног морнара подигао са смртнога одра!

Радуј се,јер си том крвљу излечио крвоточиву жену!

Радуј се,јер к себи привлачиш сва срца љубављу твојом!

Радуј се,јер миомиром Божије благодати одгониш од многих смрад страсти!

Радуј се,пресветли свећњаку,који са Атонске Горе светлиш целом православном свету!

Радуј се,јер осветљујеш пут ка небу не само монасима него и мирјанима!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

Даде ти се велика благодат од Бога,оче,да врлинске људе упућујеш да још више напредују,а грешне да побуђујеш на покајање,одгонећи од њих скакавце и различите болести и лечећи страсти.Зато те смирено молимо,оче,немој лишити твоје помоћи и нас који певамо Богу:Алилуја!

Прослављајући свети и равноангелни твој живот,величамо те,оче Атанасије,као многомоћног молитвеника за нас пред Богом,топлога заступника и учитеља ка спасењу,и са љубављу ти узглашавамо овако:

Радуј се,похвало Православне Цркве!

Радуј се,заштитниче манастира твога и целе Горе Атонске!

Радуј се,искрени љубитељу пустињачког молитвенога ћутања!

Радуј се,мурдри руководитељу општежића!

Радуј се,истински ревнитељу испосничкога живота!

Радуј се,светли примеру и учитељу свих монашких врлина!

Радуј се,јер због смирења ниси хтео да јавиш свету твоје свете мошти!

Радуј се,јер онима који су хтели да их изваде из земље запретио си огњем!

Радуј се,јер до сада православни људи поклањају се светоме гробу твоме!

Радуј се,јер се и тамо види и твој чудотворни жезал!

Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче!

О,предивни учитељу монаха и чудотворче,преподобни оче Атанасије,стојећи сада пред престолом Цара Славе Господа нашега Исуса Христа,моли Му се да подари свима нама дух истинске кротости,љубави и целомудрености,да би окончали живот наш у покајању,и удостојили се да са свима светима у Небеском Царству певамо Богу:Алилуја!

Преподобни оче Атанасије,посебни угодниче Христов и велики Атонски чудотворче,у данима земаљскога твога живота многе си упутио на прави пут и мудро руководио у Царству Небеском,тешио си жалосне,дао си руку помоћи палима и свима си био љубазан, милостив и састрадални отац;ти сада боравећи у небеској светлости,најпре умножи љубав твоју према нама слабима,који разним невољама страдамо у животноме мору, искушаванима духом злобе и страстима.Због тога смирено те молимо,свети оче: по благодати даној ти од Боа,помози нам да у простоти срца и у смирењу творимо вољу Господњу,да победимо искушења вражија и да исушимо свирепо море стасти,да тако неуквашпено прођемо пучину животнога мора и заступништвом твојим пред Господом, удостојимо се да уђемо у обећано Царство Небеско,славећи Беспочетну Тројицу,Оца и Сина и Светога Духа,сада и увек и у векове векова.Амин.

Акафист преподобному и богоносному отцу нашему Афанасию Афонскому чудотворцу,

Издание русской пустыни Вознесения Господня на Афон,Москва,Синодальная типография,1908.

[1] Атанасије на грчком значи безсмртни

Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе, Који је дошао после њега. У дане масакра новорођенчади у Витлејему, оне је такође био тражен од

Пустиња је одгајила Јована, и он је остао тамо у тишини, тридесет година, док Реч Божија није дошла до њега, заповедајући му да проповеда покајање и да позива људе да припреме пут Господњи (Лука 3:2)

Након пола године од почетка његове проповеди, припремајући Јевреје да очекују брзи долазак Спаситеља и окружен ученицима, од којих су већина постали ученици Христови, Јован Крститељ је крстио Христа. Тајна Свете Тројице му је онда била откривена. Говорећи онима око њега, да је Јагње Божије, Које узима на себе грехе света присутно, Јован је постепено се нашао у сенци и сви су почели да лседе новог Учитеља.

Међутим, Јован је уместо да тугује, почео да се радује. Када су га његови посебно посвећени ученици питали о његовом мањку бриге за његову опадајућу славу, одговорио је речима, које јасно описују његову личност:

„Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим. Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се. Онај треба да расте, а ја да се умањујем.“ (Јован 3:28-30)

Убрзо након овога, његова реч је грмела против Ирода, тако да је одагнан у затвор, где се завршио његов људски живот. Био је обезглављен током Иродове гозбе. Усековање Светог Јована Крститеља, које је завршило његов земаљски живот, у исто време, започело је његову нову и славну проповед као Претеча. Душа Светог Јована Крститеља, напуштајући његово подвижничко тело, отишла је у пакао, место где су биле душе свих, који су умрли пре Спаситељеве смрти на Крсту. Душе свих од почетка до Адама биле су тамо.

Међутим, Свети и Праведна душа Светог Јована Крститеља није отишао тамо са циљем да окуси тамно стање отуђења и удаљености од Бога. „Пријатељ Женика“, који Га је крстио, страдао је за своју праведност, донео је наду у долазак Царства Божијег, проповеданог свима, за припрему пута за Њега, била је нераскидиво повезана са Њим кроз његову оданост, сведочећи свуда Христа, као Његов гласник, послан пред Њим.

Силазећи у пакао, Јован је наставио проповед коју је вршио на земљи – проповед о Царству Божијем које се приближило. Душе праведних, из Старог Завета венуле су у паклу, чекајући испуњење доласка Онога, Који би победио змију, како је био речено Адаму. Пророци, који су ово видели раније у духу, чекали су долазак испуњења откровења која су им била откривена. Ове душе, лишене светлости славе Божије, мучиле су се у чекању испуњења њихове наде. Јован је дошао, силазећи у пако, доносећи Радосне вести да ће ускоро царство пакла бити уништено.

Онима који су чекали Искупитеља ће Га ускоро видети и бити ослобођени од Њега, Јован је сведочио да је Син Божији већ дошао на земљу и да је након Његовог крштења, сведочио да је Дух Свети сишао и остао на Њему (Јован 1:33-34).

Проповед Јована у вези са доласком Спаситеља, била је упућена не само душама праведних, већ свима онима који су били у паклу. Он се појавио у паклу да припреми пут Господњи, као што га је припремао на земљи. Силазак Јована Крститеља у пакао и његова проповед Јеванђеља, била је објава радости онима који су малаксавале тамо.

Душе мртвих, осим најокорелијих грешника, слушали су проповед Крститеља. Према томе, када је Христос сишао у пакао након Његове смрти на Крсту, био је дочекан не само од Старозаветних Праведника, већ такође и од душа свих оних који су једном биле непослушне и које су се противиле дуготрпљењу Божијем у дане Ноја и током времена, када је грех владао међу људима (1 Петр. 3:20).

Пакао је био разорен Христовим силаском у њега; мрачна тамница просијала је светлошћу; душе упокојених одведене су у Царство Небеско. Улазна врата у ову паклену пропаст, био је силазак Крститеља. Испуњавајући своју проповед као Претеча на земљи, појавио се као Христов Претеча у паклу. Његово усековање није само врхунац његовог земаљског подвига, већ такође почетак новог и славног проповедања.

Међу њима, који су рођени од жена, нема већег од Јована Крститеља (Матеј 11:11; Лука 7:28) како је Христос рекао о њему.

“Јер је ово онај за кога је писано: Ето Ја шаљем анђела Свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.“ (Лука 7:27)

Ове речи Самога Христа, сведоче о духовној величини Јовановој и његовом високом циљу у делу спасења људског рода. Појавио се као слуга и проповедник Божији, као ниједан други човек у свету, почевши да проповеда и слави Христа пре Његовог рођења, а завршавајући чак након његове смрти, узлазећи са Христом у Царство Небеско након разорења пакла.

Као највећем међу Праведнима, достојно место му је припремљено у Царству његовог Пријатеља,, где сада пребива, чекајући своје откровење у свој слави и победној гозби Јагњета Божијег у Другом Доласку, када ће сакупити пшеницу Своју у житнице, а плеву ће сажећи огњем вечним. (Матеј 3:12; Лука 3:27).

Његово усековање било је завршни његов подвиг на земљи, и последњи корак за примање највеће награде у Царству Небеском; док је за све оне у паклу био дизање јутарње звезде, пре појаве Сунца Правде.

Баш као што је Рођење Светог Јована Претече и Крститеља почетак Јеванђеља за живе, тако је и његово усековање почетак Јеванђеља за мртве.

„Славно усековање Претече, део је Божанског опроштаја, јер је он проповедао онима у паклу долазак Спаситеља“. (Кондак Празника).

Извор: Православни одговор