Истина је Ко, а не Шта.

Истина је Личност, а не ствар.

Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина.

Отуда, као што је погрешно питање: „Шта је истина?“, исто је тако погрешно питање: „Шта је Бог?“. То је погрешно у истој мери, као што би било погрешно питати: ко је камен, ко је вода, ко је ваздух, ко је земља, ко је огањ? Јер се само за личност каже Ко, а за ствари Шта.

Али, Пилат, Римљанин и незнабожац није умео поставити питање правилно. Ни његов Цезар, Тиберије, ни сав римски Сенат, не би га друкчије поставили. Јер цела импреија се оснивала на стварима, на множини ствари, на величини земље и богатства и простора, а не на личностима, једно скроз земаљско царство, где су ствари угушивале личност, и где је „Шта“ царовало над „Ко“.

Но, зар ћемо осуђивати само Пилата због погрешно постављеног питања? Гле, не умеју то преважно питање поставити правилно, ни многи неопагански мислиоци европски: пантеисти, материјалисти, епикурејци, окултисти и стоици.

Сви они пилатски мисле, зато се пилатски и питају, не „Ко је истина?“, него „Шта је истина?“

Они бркају факта са истином. А, зар факта нису истина?

Не. Факта, ствари, и односи ствари, јесу само символи истине, сликовно исписани у јероглифима природе. Они представљају слова, печате, знаке, наговештаје или мимику истине, али не саму истину, истина и факта односе се као писаи писанкја. Кроз шарену писанку васионску објављује се људима, као у загонетки, величанствена Личност Писца, Која и јесте Сушта и Суштаствена.

Факта су променљива и пролазна, истина е увек иста (како је дивна ова реч српска: истина!). Сав видљиви свет је пролазан, сходно учењу и религије и науке. Како би дакле могло бити истина, оно што је пролазно?

Само је Бог непролазан. Према томе, само је Бог Истина. А Бог је Личност.

Осим Бога, личности су и Анђели и људи. И они су, као личности, одређени за непролазност, као синови Бога Истинитога.

Исус није хтео одговорити на погрешно питање Пилатово, али јена другом месту, и пред другим рекао: „Ја сам Истина“.

Овом објавом учињена је прекретница у историји човечанства, прекретница пресудна за процену Бога, човека и природе. Бог је Личност, а не ствар. И човек је личност, а не ствар.

Отуда се и човеку на ставља питање „Шта?“, него „Ко?“

Универзални значај ове прекретнице добро је разумео Апостол, који је са усхићењем узвикнуо: „Старо прође, све ново настаде“. Другим речима: мрак лажи и тиранија ствари над заробљеним човеком прође, а слобода и величина личности настаде.

Ко год почне о овом озбиљно размишљати, осетиће брзо како излази из таме на светлост. И схватиће радикални преокрет, који је учинио Син Божији у поимању личности и ствари. Схватиће и небивалу борбу нашег времена између „синова светлости и синова таме“, то јест, између оних који уздижу Личност Бога и личност човека, изнад бесловесне природе и оних који теже да Личност Бога и личност човека свале на и утопе у гомили немуштих ствари, и да опет учине ствари господаром над човеком, то јест, да понове лажни експеримент римског паганизма.

И тада ће разумети божанствени значај савремених поклика.

Слобода човека.

Достојанство човека.

Личност изнад свега света.

Слобода народа.

Индивидуална вредност човека и народа.

Јер сви ови поклици и гесла имају далеко дубљи значај, него што на први поглед изгледа. Нису то гљиве које су се обдан појавиле, то су биљке, чији је корен Христос, мада то не знају неки од оних који горња гесла употребљавају.

Они мисле, да су се горња гесла појавила појавом модерне демократије. Међутим, та су гесла поечла лагано расти у хвалу од онога дана, када је Сејач рекао: „Ја сам Истина“, и када је отпочела борба у свету између „Шта“ и „Ко“.

Пре 19. векова отпочела, а у наше дане израсла се и захватила цео свет.

То су дужни знати сви хришћани света.

А да би то знали, морају претходно појмити, колико је Пилатово питање било погрешно и недостојно Христовог одговора.

Свети Николај Охридски и Жички

Извор текста и слика: ПријатељБожији

Оче Николају, када су почела богослужења у вашој парохији?

Било је то 19. децембра 1999. године, на дан празновања Светог Николе. Просторије садашње цркве користиле су се у болници као складиште. А сада се већ четири године одвија овде Литургија.

А због чега је започела ваша пастирска делатност у овом центру?

На молбу администрације болнице, 22. марта на дан Четрдесет Севастијких мученика, осветили смо инфективно одељење. Тада смо сазнали, да се овде налазе оболели од АИДС-а. Атмосфера на одељењу била је мучна, у ходницима и собама осећао се некакав задах смрти и видели смо људе без живота у очима. Тада се нама и администрацији болнице јавила идеја да овде отворимо православну цркву.Тражили смо просторију за вршење службе и доделили су нам просторију на трећем спрату Центра, истина, са једним условом: да нико од напоље не улази овде. Хвала Богу, тај наш проблем је ускоро решен. Од самог почетка, све своје време сам посветио разговорима са болеснима, сам сам им долазио. Касније сам схватио, да овде леже људи са потпуно различитим судбинама и искривљеним схватањима и негативним духовним искуством и да им је због тога Црква непозната и далека.

После тог открића, нисте одустали?

Нимало. Проблем, шта да радим у таквим ситуацијама, решавао сам помоћу Библије. У Делима читамо о томе да треба долазимо и помазујемо јелејем, и Господ ће излечити болесне. И ето, узео сам свети јелеј. Долазио у собе и питао, има ли овде неко ко верује, крштен, православан?

И како су на то реаговали пацијенти?

У почетку је било у неким случајевима чак бесног реаговања. Чак дотле, да су викали на мене: „Излази, что си дошао, зашто се мешаш!“ Например, улазим ја а човек прави себи некакаву „наркотичку“ мешавину. Наравно, он се збуњује, зато что га одвлачим. Али, затим се са њим спријатељиш, и он сам позива: „Уђите, помозите, помолите се за мене или једноставно причајте. Ломи ме, тешко ми је , ево овај процес уљем помажите.“

Током прве године, добио сам огромну храну за своју душу: одједном схватити, погледати тако изблиза повређеност људске душе, спознати сопствену повређеност. Сваки дан се зближаваш са њима , ко се сам намучио, намучио своје ближње, извршио разне преступе против Бога, против блиских, против себе...и тада долази до покајања! Са пацијентима, који ту леже по месец дана, често успостављамо добре односе. Видиш, како ти се пред очима човек приближава Богу, свету, размишља о свом животу, о Вечности, о томе, зашто је такав. А дешава се, да прођеш пут са болесником до светог Причешћа, ка првом свесном приближавању Богу, и он одједном умире, нема га више. И када опојеш тог човека , видиш, да има благо и спокојно лице , смирен је, зато што је успео да се очисти исповешћу. А ко је отишао у тај свет са неком увредом, одуством жеље, затвореношћу, окретањем од Бога – има на лицу тежак израз.

Шта је за вас било посебно дирљиво у понашању болесника?

То су моменти, када они причају о свом ружном понашању према родитељима: често су их поткрадали, свађали се, тукли их, и једноставно мрзели. А затим плачу, једноставно плачу. Плачу и они од шеснаест, осамнаест, четрдесет година. Свако од њих каже, шта је урадио родитељима лоше, а они их једноставно воле , долазе овде, доносе јело, а он их је сад недостојан. И то је основни смисао нашег рада, тешко је да извлачиш смисао свог живота, ако се не мењаш, а ако тога нема, Господ ти шаље и ми се сами мењамо. Тада схватиш да мораш и сам брзо да се мењаш, да би другом могао да говориш о томе, треба и сам да идеш у том правцу и озбиљно размишљаш о смрти.

Који је главни проблем ваших штићеника?

Њима није тренутно важно да се боре са ХИВ инфекцијом (то иде само са собом), него са наркоманијом , зато што их она беспоштедно привлачи, они полако врше самоубиство. А да би се започео било какав пут ка оздрављењу, инфицирани не смеју да буду наркомани. Када човек добија антивирусну терапију, болест се спорије развија. Јако је важно узимати лекове на време, иначе је све узалуд. А човек који се дрогира, не зна шта ће сутра бити са њим, него само мисли, где да нађе дрогу.

Колко је реално да такав човек постане стварно члан Цркве?

То је најбитније питање. Ући у цркву значи и одлазити у цркву, примати свете тајне, наћи свештеника, читати духовну литературу, бити милосрдан, тражити Христа. А у ситуацији када он само брине како да се убоде, можемо говорити само о духовној помоћи. Наркоманија је биопсиходуховносоцијална болест. У лечење се укључују лекари, психолози, Црква, зато што човек сасвим испада из социјалног, породичног, друштвеног живота. И први начин на који треба помоћи човеку је освећивање његове душе. Потребни су људи који би их довели у православно окружење.

Путовали само у Русију да разменимо искуства у различитим центрима, који се баве проблемима наркоманије. Били смо у Москви код познатог свештеника Алексија Бабурина. Он је познати нарколог-психијатар, успоставио је породичну заједницу трезвењака. Дао нам је непроцењиву помоћ приликом консултација и методологије из те области. У Петербургу имамо такође тесну сарадњу са православном организацијом „Повратак“, коју води Дмитриј Островски. Имају различите видове помоћи и рехабилитациони центар „Воденични поток“ код Петербурга.

Дешава ли се у пракси да се дотакнете појава, које нисте могли да предвидите у вашем раду?

Да. Недавно се увећала смртност у нашем АИДС центру. Они који су били наши први пацијенти, умрли су, мало их је остало. Зато се наш задатак одмах изменио. Он се сад састоји у томе, не само да их рехабилитујемо, него припремимо за прелазак у свет Вечности. Тада је то важније од лекова.

Сличне установе увек интересују представнике различитих секта. Имате ли „конкуренцију“?

Наравно. Ми већ знамо, да су алкохоличари и наркомани увек лак плен за разноврсне секте, зато што је најбоља акција секташа да причају о својој помоћи палим људима. Ово је за њих била својеврсна Мека, долазили су ту, доносили литературу. Дешавало се, уђем у једну собу – једни, у другу собу – други, у трећу собу – трећи. Тада чекам да оду и тек онда улазим. Данас је, хвала Богу, све другачије.

Проблем је у томе, да сав јад тих људи, од болести наркоманије релативно скорашњи. Црквени прилаз том питању није довољно разрађен. Неопходно је некаква одлука Сабора , општецрквено осмишљање свега тога. То, наравно користе секташи, обмањују несрећне наркомане, који желе да се боду, зову их у своју секту која има рехабилитациони центар.

И колико су по том питању одмакли секташи?

Данас су широко распрострањени, у Украјини постоји више од 72 стационарна харизматска и рехабилитационих центара, а амбуланата, колико хоћеш.

Зашто су опасни секташки религиозни центри?

У наркоманији постоји замена: наркоман почиње да пије, баца иглу и сматра да није наркоман. У ствари, остао је зависник.

По том истом принципу, али вештије, раде секташки рехабилитацини центри. Тамо се дешава прелазак из нарко зависности у психолошку зависност. Примењујући различите психотехнике, доводе наркомана у стање еуфорије, које му је познато. Религија је овде само украс. Човечији организам почиње да ствара морфине, и осећа се нормално. Ево на чему се заснива рад њихових рехабилитационих центара.

http://www.pravoslav...ullinfo&id=4975

Превод за Поуке, 2009., Сова

Растко Немањић, најмлађи син великог

српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи.

На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.

Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.

Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије III предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе.

После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља.

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе.

Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.

Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда.

Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве.

Извор: Епархија шумадијска

Један свештеник се налазио у концентрационом логору. И логорска управа је одлучила да на свој начин обележи Васкрс - да окупи све затворенике, како би се свештеник пред њима одрекао Бога.

"Изаћићеш на трибину и рећићеш да Бога нема. А не то ... "- мучитељи су му давали инструкције.

Није се имало куд. Изашао је свештеник пред своју сабраћу-затворенике и прва ствар коју је урадио пошто је био Ваксрс, поздравио их је: - Христос Воскресе! - Ваистину Воскресе!

- У хору су му одговорили. -Христос Воскресе! - Понављао је отац на све четири стране и док је силазио са трибине: Пришла му је управа логора- "Шта је сад?!".

А он одговара: "Како да кажем да нема Христа, кад сав народ потврђује да је он васкрсао?!

Кад је Свети Сава разговарао са својим свештеницима, један сачека да остану насамо, па га замоли за савет:

- Свети Оче, свако јутро ми једна баба долази у цркву, стане пред икону

Светог Јована Крститеља, па почне наглас да му се жали: „Син ме не

слуша, снаја ме вређа, унуци ме не поштују, комшиница ме оговара,

комшија ме мрзи...!" Не знам шта да радим.

- Послушај ме, чедо, па уради овако: Дођи пре ње у

цркву, сакриј се иза иконе Светог Јована, па кад она заврши са својим

жалбама, а ти јој, онако сакривен, да мисли да јој сам Свети Јован

говори, кажи:

„А ти мало размисли како се ти понашаш према њима. Да си ти боља и они би се према теби боље понашали!"

Захвали се свештеник Светом Сави, па тачно тако и уради. Кад чу баба да

јој Свети Јован одговара, веома се изненади, али се брзо прибра, па му

љутито рече:

- А ти, да си краћи језик имао, не би ти главу одсекли!

Чак је и Светом Јовану нашла ману!!! Само себи - није!

(Ова прича је написана на основу казивања блаженопочившег

протојереја-ставрофора Милосава Дишића. Бог душу да му прости!)

Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 8/2012.

Он ће дати сиромасима, али да ли ће теби дати Своју милост, која је теби неупоредиво потребнија, него сиромаху твоја милостиња? - Тражи милост Божију за себе милостима према ближњима. Бог милује за милости, и зато онима који траже Божију милост нема ништа својственији него да буду милостиви према ближњима; и блажен је онај ко може да каже са светим Григоријем Ниским: "Господе! Чини са мном оно, што сам ја чинио ближњима "!

Извор: http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_21.html

У погледу намјере псовачеве, псовка је прије свега вријеђање, увреда, понижавање, ниподаштавање, вербално сакаћење нечије личности, каквог поретка ствари, одређеног слиједа догађаја, склопа околности, људског достојанства дотичне јединке или неког ауторитета.

У изливима јарости псовка циља на потпуно сатирање, уништење и нестајање опсованог, и готово увијек у форми изопаченог имагинарног полног чина. Према ријечима М. Ђоковића, овдје није присутна никаква сексуална, ни отворена ни прикривена, еротска жеља, чега има у многим псовкама, најчешће у изопаченом виду, већ се ради, најпростије речено, о повреди достојанства људског живота, његове вриједности и узвишености, о негирању постојања икакве људскости сем оне која је у равни анималних нагона, животињског битисања. Погрешно је тражити у псовању потиснуту сексуалност или какве друге еротске табуе. Псовка везана за полни чин је вербална агресија, силовање врховног моралног ауторитета и последњег кутка интиме. Грозоморнија од ње је само псовка којом псовач као објекат псовачких радњи саговорнику нуди сопствену мајку, која је у жаргону у функцији заклињања постала просто дио аутоматизма говора, и представља чин самопоништења, укидање самопоштовања, морално самоубиство.

Речник псовки пријети да окупира сав уобичајени говор, онај најприроднији, опуштени којим се служимо у свакодневном животу. Многи млади, навикнути на крајње и свеопште вербално грубијанство у мећусобном општењу, које се са свом тежином нечисти изливају из филмских и телевизијских клоака у њихове умове и капају на њихов језик, више ни не примјећују да, умјесто коришћења неспретних и тако наивних узречица и поштапалица, једноставно псују, много горе од најгорих разбојника. Зато им не преостаје ништа друго него да, по савјету једног психолога, сваку реченицу прије него што је изусте очисте од тог лајања на звијезде или бљувања из пакла. Савјет мудрих је: Покушајте да се, у тренутку кад псовка надолази, јер сте претходно изнервирани и узбуђени, издигнете изнад ситуације и кратком молитвом, типа „опрости, Боже", „помози, Боже", „сачувај ме, Боже", «спаси, Боже» сузбијете демонску ерупцију и поништите пасји порив свога језика и срца, створених не да куну и скврнослове, него да величају Име Божије и прослављају истиниту љубав.

Преузето из часописа: ''Орлић'' 2009.

Кад се навршило време да се испуне речи анђела Гаврила дата Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Било је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањдан. Када је, по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање и дати име детету, родбина почне наваљивати да се детету да очево име; али најзад упиташе и оца, да чују да ли се он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа:

"Нека му је име Јован!", и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. Захарије прорече да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и припремати му пут.

http://www.youtube.com/watch?v=VMOM7wJaX1E

Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато кад одрасте, одважи се и оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом.

Јован поче отворено проповедати и говорити против људских мана и неваљалстава и позивати људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, јос страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло.

Када се Јован прочуо, почеше код њега долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете. Тако га неки запиташе: "Шта треба да радимо па да задобијемо милост Божију?", а он им одговори: "Ко има две хаљине, нека једну даде ономе ко нема ни једну, а ко има доста хране, нека подели ономе ко нема ни мало".

Митари, порезници, упиташе га шта њих саветује, а он им рече: "Не преоптерећујте народ дабжинама, већ наплаћујте онолико колико је по закону".

Војнике је подучавао да не тиранишу, већ да штите народ, а научењаке оног времена, тзв. фарисеје и садукеје, који су се много поносили својом мудрошћу и господством, прекоревао је речима:

"Бог се гњеви на вас! Покајте се и створите род добрих дела, а немојте се поносити само тиме што сте потомци Аврамови, јер вам кажем, да Бог може и од камења овог створити децу Аврамову. Погледајте! ено секира стоји код корена дрвета, и свако дрво које не радја добра рода, одсећи ће се и у ватру бацити!"

Многи су мислили да је Јован обећани Месија, а неки помислише да је он неки од старих пророка, који је из мртвих устао и оживео, па га упиташе:

"Јеси ли ти Илија или који други пророк?", а он одговори: "Нисам, ја сам глас који виче у пустињи".

Онима који га питаше: "Јеси ли ти Месија или другог да чекамо?", Јован одговори:

"Ја вас крштавам водом, али Онај што иде замном, јачи је од мене, ја нисам достојан да му одрешим каиша са Његове обуће, Он ће вас крстити Духом светим и огњем".

Јован је крштавао свакога ко се покајао у реци Јордану и то се његово крштење називало у знак покајања, али не и опроштења грехова.

У то време и Исус је почео своје јавне проповеди, а кад га је Јован први пут угледао, реце:

"Гле, како кротко иде! То је јагње Божије, које узе на себе грех света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божји Син".

Јован је имао и своје ученике Андреја и Јована Заведејева, те они, чувши овакве похвалне речи Јованове о Исусу, пођу за Христом, да чују његову поуку и оцене њену вредност. Када су се уверили да је Исус заиста Богом обећани месија, не само да су престали бити Јованови ученици и придружили се Христу, вец су у друштво Исусових ученика придобили и Симона - Петра, брата Андрејиног, и Филипа и Натанаила, названог Вартоломеј, и друге.

У то време дође и Исус на Јордан Јовану да га крсти, Јован се зачуди па му рече: "Та Ти мене треба да крстиш, а Ти долазис да ја крстим Тебе?." Исус му кратко одговори да тако треба да буде, те га Јован одмах крсти.

Говорити истину исто је што и сипати некоме прегршт љуте паприке у очи. "Истина је горка!" Јован беше научио да свакоме каже истину у очи, не марећи је ли му право или криво, и то га дође главе.

Разврат римског друштва беше у то време достигао врхунац. Ирод Антипа, царски намесник Галилеје и Переје (две области у Палестини) оде једном у госте своме брату Филипу, који је такође био царски намесник у другој области, и ту се заљуби у Филипову зену Иродијаду, своју снаху, и она у њега. Ирод отера своју жену, која је била кћи арапског цара Арете и узе за жену Иродијаду, која му доведе и своју кћер Саломију. Све је ово било још за живота Филипова.

Бранећи јавни морал, Јован почне протестовати и јавно изобличавати овакав поступак. Ирод најпре није смео напасти Јована, јер га је и сам поштовао, а плашио се и побуне народа, али ипак нареди да Јована ухвате и баце у тамницу, не би ли га уплашио па пустио. Међутим, Иродијада је Јована смртно мрзела и смишљала како да га убије.

Једном позва Ирод на прославу дана свог рођења све своје војводе и чиновнике и приреди велико славље. Вино се пило, песма се орила, а кад су се гости поднапили вина, одједном међу њих изађе витка и лепа Саломија, започе да игра и вештом игром доведе Ирода и његове госте у такво расположење, да Ирод, раздраган до лудила, обећа да це јој као награду дати шта год затражи, ма и пола царства и своје обећање заклетвом потврди.

Девојка, не знајуци шта би затражила, оде до своје мајке, а ова се досети да је згодан тренутак да се ослободи свог опасног непријатеља, и научи своју кћер да затражи Јованову главу на тањиру!

Кад је Соломија рекла Ироду ста жели, он се трже и замисли, хтеде да одустане од датог обећања, али помисао да се царска реч, макар и овако лакомислена, не пориче, нареди да џелат оде у тамницу и посече Јована Крститеља. Џелат оде и предаде девојци главу Претечину на тањиру, која је као драгоцени поклон предаде својој мајци.

Тако је завршио свој живот Јован Крститељ, на дан 29. августа (11. септембра, по новом календару), кога дана је одређен празник под именом Усековање, тј. Усецење главе Јована Крститеља. Тај дан се проводи у строгој уздржљивости и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер та боја подсећа на Јованову проливену крв.

Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правижности, истине и поштења.

На иконама се Јован слика како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуг крстасти стап, преко кога стоји трака са исписаним речима: "Покајте се јер се приближава царство небеско", или, у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти.

ОДГОВОР:

Када човек о нечему говори или пише никада није сигуран да ли је довољно рекао, а увек може бити сигуран да није све рекао о ономе о чему говори. Отуда се о неким питањима и стварима пише и говори стотинама и хиљадама година, и увек се има нешто ново додати или казати. Такав је случај и са нашим одговором у вези св. Водице, што сведочи и Ваше горње питање, које је постављено са жељом да се већ раније дати одговор допуни и употпуни, што ево радо чиним.

Ми у Цркви (Епископи и свештеници) када говоримо о предметима наше свете вере, често нисмо у стању да замислимо и претпоставимо колико наш народ мало зна о својој вери, па у много чему претпостављамо извесну количину тог знања и верског образовања код наших верника, те нам се стога деси да наши разговори о вери или беседе буду неразумљиве и тешко схватљиве за наше слушаоце, управо због тога што многи немају основна неопходна предзнања. Отуда је заиста добро да верници имају могућности и услова да слободно постављају питања о ономе што им није јасно или не разумеју у својој вери или о ономе што се у цркви ради. (Ту могућност је пружала наша рубрика у "Православљу"- "Практична веронаука", која, Богу хвала, сада излази као целовита књига). Но, ред је да пређемо на Ваше питање.

Света Водица, нарочито она Богојављенска (коју народ углавном и узима и носи својим домовима), може се чувати неограничено време. Ма колико дуго је чували, она не губи своју освећујућу благодат нити постаје подложна кварењу. Има у народу породица које Богојављенску Водицу чувају по тридесет и више година, с тим што сваке године, од нове Водице, када је донесу од цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу.

Но, главно питање је: "након једне године, када стигне нова Водица, шта да се ради са старом"? Одговор на то директно питање у црквеним књигама не пише, нити има било какво писано наређење у вези тога. Али зато постоји народно предање и обичај који је Црква прећутно усвојила, те је исти стекао предањску вредност, као и многе друге ствари које се путем предања у Цркви чувају (а о чему је било говора у првом одговору на прво питање из Практичне веронауке).

Дакле, по том народном обичају, а сада и црквеном предању, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова Водица, саспе у бунар, у реку или у цвеће. У сваком случају тамо где се неће изложити гажењу и обесвећењу.

Што се пак тиче Водице која се по домовима свети за Васкрс (никада: на Васкрс), она се у току поста може, и треба, узимати свако јутро по мало пре сваког јела, и тако утрошити. Она се управо и освећује са тим циљем, да би свети велики празник Васкрсења Христовог дочекали у освећеним домовима, али и са освећеним душама својим (као храмовима Духа Светога), чему побожно коришћење свете Водице итекако доприноси.

Уз ово допунско објашњење, треба ипак прочитати поново и ранији одговор о светој Водици, где је на крају оног одговора јасно речено шта све православни хришћанин треба да чини и практикује у овоме своме животу, а ради постизања свога спасења и задобијања вечнога живота у Царству Небескоме.

Мир ти и радост од Господа.

Из књиге:

Практична веронаука

Извор: Манастир Глоговац

При крштењу Господа у води објавила се свијету она тајна, која се у Старом Завјету наговјештвала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, т.ј. Тајна Божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје свједочанство о Сину, Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдио је над водом. А када Јован Крститељ засвједочи и рече о Христу: Ово је јагње Божије које узима на се гријехе свијета (JOB. I, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свијету и пут нашега спасења. На име: Господ узе на се гријехе рода човијечјег и под њима умре (погружење) и оживи (излазак из воде); и ми морамо умријети као стари гријеховни човјек и оживјети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, на грчком) назива се још и Просвећењем. Јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једносуштну и нераздјељиву. To је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Свјетлости, заслугом Сина, и силом Духа Светога.

Код Срба се Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. Овај обичај је везан за вјеровање у љековитост и чудотворност богојављанске воде - водице. Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, прије сунца окупа у ријеци.

Извор: Светигора

Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу.

У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: "Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма".

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.

Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

Извор: Српска Православна Црква

Питао сам једном неког човека: "Шта си ти, борац за Христа или борац за кушача? Знаш ли да постоје борци за кушача?" Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло. Познавао сам једног благочестивог писца који се мирјанима увек обраћао врло суровим језиком, који је, међутим, тако дубоко продирао да их је до сржи потресао. Једном ми рече: "На једном скупу сам једној госпођи рекао то и то." Али начин на који јој је то рекао, сасвим сигурно ју је дотукао. Увредио ју је пред свима. "Пази" рекох му,"ти на људе бацаш златне венце са дијамантима, али тако како их бацаш, разбијаш им главе, не само оне осетљиве, него и тврде" Не бацајмо се камењем на људе... у име хришћанства. Онај ко разобличује неког грешника пред другима, или са страшћу говори о некој личности, тога не покреће Дух Божији, него... други неки дух. Етос Цркве је љубав: разликује се суштински од правничког. Црква на све гледа са дуготрпљењем и гледа да помогне свакоме, што год да је учинио, колико год да је грешан.

Код појединих побожних хришћана видим неку чудну логику. У реду је њихова побожност, добро је њихово настројење према добру, али им је потребно и духовно расуђивање и ширина, како њихову побожност не би пратила ускогрудост, тврдоглавост (како народ каже: арбанашки инат). Основа свега је духовност, а из ње произлази духовно расуђивање, јер иначе остаје на штуром "слову закона", а "слово закона убија". Онај ко има смирења никада неће себе постављати за учитеља другима; такав човек више слуша и кад бива упитан за мишљење, одговара смирено. Никада неће рећи "ја" него "помисао ми каже" или "Оци кажу", односно, говори као ученик. Онај ко мисли да је способан да исправља друге има много самољубивости у себи.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_9656.html