Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше "пред лицем" Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија.

У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35).

По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече.

Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. То се догодило у време Другог путовања светога Павла. Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији (Д. Ап. 20, 6), проповедајући и ширећи хришћанство.

Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. Не напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава).

Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога свега. У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола. У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше "први очевидци и слуге речи". (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.

После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. Не прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по други пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени; јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4,6.10).

Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.

У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог.

У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.

Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин.

Текст преузет из књиге: Преподобни Јустин Ћелијски, "ЖИТИЈА СВЕТИХ"

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Тражење неких «својих права» присутно је данас не само код /модерне/ омладине, већ и код младих монаха. Неки од њих уопште не знају ни зашто су постали монаси, ни шта је то уопште монаштво. Зато и траже «своја права», зато су и обузети једним светским духом, једном чудном логиком, људским виђењем правде - у сваком погледу. Ова људска правда, покренута европским духом, продрла је и у монаштво.

Извор: Епархија далматинска

Славу узносимо и хвалу појемо у Тројици слављеноме Богу нашем, уједно осећајући велику радост што се данас, заједно са Нашом пратњом, налазимо у великоме граду Александрији, највећем и најгласовитијем од свих јелинских и нејелинских градова који часно носе име Александра Великог, у свештеном центру древне и славне Александријске Патријаршије, односно ове апостолске и другопрестоне Православне Цркве, чији се настанак поклапа са почецима хришћанства, а дугујемо га свештеној личности и мисионарском делу светог Апостола и Јеванђелиста Марка.

Наша помесна Црква такође се дичи тиме што почеци хришћанске вере на њеном духовном и канонском простору задиру у апостолско доба будући да се тај простор, покривајући средишњи и западни део Балканског полуострва, отприлике подудара са античким Илириком, који се помиње у Новом Завету и везује за мисионарска путовања светог апостола Павла; као организована аутокефална Црква, међутим, наша Црква постоји тек од 1219. године, благодарећи божанском Промислу, љубави, промишљању и старању наше Мајке, Велике Христове Цркве, и задивљујућој пастирској одговорности и делатности Светога Саве, који је и постао први Архиепископ српски. Од тада датирају и изврсни братски односи наших Цркава, Александријске и Српске. Притом наглашавамо, скромно се хвалећи у Господу, да је зачетник тих односа био сâм Свети Сава, наш први архиепископ и Просветитељ рода српскога, походивши као поклоник благословену египатску земљу и братски се сусревши са тадашњим папом и патријархом александријским.

Споменути међуцрквени однос умногоме се појављује као једносмеран, да не кажемо једностран: Александријска Црква се јавља као она која даје и чини доброчинство, а наша Црква као она која прима, ужива доброчинство и стога је благодарна. Да објаснимо: ваши смо дужници, са свим хришћанима без изузетка, за све што сте нам даровали у првом хиљадугодишту историје Цркве – за свето и богонадахнуто Јеванђеље по Марку; за брзо распростирање Јеванђеља спасења из овога славнога града на сав Египат и не само на Египат него и на васколики тада познати и доступни део афричкога континента; за допринос Александријске Цркве уобличавању црквенога календара са системом празникâ и за учвршћивање и даље развијање литургијске и химнографске традиције опште Цркве; за пројављивање сјајних богословских ликова, какви су били Ваши ваистину Велики претходници, Блажењејши брате, Атанасије и Кирил, заједно са толикима и једнако великима пре и после њих, без којих се не могу замислити ни васељенски сабори, ни право богословље, ни црквени канонски поредак, ни сама православност Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве; за процват, организацију, канонско уређење и еклисиолошко утемељење првобитног монаштва и за недостижну благодатну аскетску књижевност великих трезвеноумних пустињских Отаца; за благоразумни и уједно одважни курс Ваших претходника после коренитих геополитичких и религијских промена у Египту и на читавом православном Истоку од 7. века па наовамо; за постојаност у отачком благочешћу све до мучеништва и у непрекинутом мисионарском сведочењу и делању, посебно у новијим временима и све до данас, на свим географским дужинама и ширинама овога бескрајнога континента; за..., за..., за... Не би Нам достало времена кад бисмо стали казивати све што би се још могло казати. Стога смо принуђени да, ради времена које истиче, изоставимо набрајање даљих датости. Оне се, уосталом, лако подразумевају.

Једино чиме, са своје стране, можемо да узвратимо као скромним уздарјем јесу, уз благодарност из дубине срца, искрено братољубље и свецела оданост и наше Цркве и Наше смерности лично славноме трону светог Апостола и Јеванђелиста Марка и уваженој личности Вас, Блажењејши, који данас достојно седите на претходно споменутом апостолском трону и који сте толико пута показали своју љубав према нама и према свима. Наше данашње саборно служење свете Литургије, уз саслужење браће архијереја из обеју Цркава, изричити је израз и свечана потврда те богодароване стварности.

После Нашег нужног осврта на историју треба да споменемо и заједничку одговорност и заједничке императиве који су данас пред нама. Помињемо само неке од њих, и то оне по Нашем суду најважније. Будући да је, божанским надахнућем и штедрим даром, осигурана суштинска једнодушност и слога наших Цркава у вези са свим савременим проблемима црквеног живота, било да се јављају изнутра било да долазе споља, позвани смо – боље речено, заповест имамо од Бога – да се заједнички суочимо са грубим изазовом још постојећих противцрквених гоњења; са највишом одговорношћу доличне припреме Светог и Великог Сабора Православних Цркава и са сличном одговорношћу вођења озбиљног, достојанственог и конструктивног богословског дијалога са инославним Црквама и конфесијама; са одговорношћу вођења конструктивног академског дијалога са великим монотеистичким религијама, тојест са исламом и јудаизмом, са циљем да се, колико је то могуће, формулишу заједнички или сродни ставови о актуелним животним питањима човечанства као што су питања мира, безбедности, правде и заједничког живота у духу узајамног поштовања, затим питања сарадње, етике, особито биоетике, заједничких духовних вредности, еколошке свести и других таквих или њима сличних питања.

Што се тиче свега овога, дужни смо да одговор о нади која је у нама дамо не само својој православној и једноверној браћи, нити само својим иноверним, али у Бога верујућим пријатељима, него и агностицима, па и нерелигиозним или чак безбожним људима, нашим ближњима по припадности роду људском. Уверени смо, Ваше Блаженство, да ћемо – благодаћу Пресветога Духа и молитвама светог Апостола и Јеванђелиста Марка, осталих христопроповедникâ Апостолâ, светих и богоносних Отаца у Александрији и свуда у васељени просијавших, преподобних Отаца и Матера што се у Египту и другде подвигом добрим подвизаваху и свих светих – имати дар доброга сведочења непорочне вере наше и искрене љубави према Човекољубивоме Господу и према ближњима нашим, љубави која досеже и до оних који нас мрзе и неправду нам наносе. Тако да буде, амин!

Многа и благословена да буду лета Вашега богоугодног и христоподражавалачког архипастирствовања, Блажењејши Свети брате!

Извор: СПЦ

Данас имамо посебну радост и част да заједно са Вашим уваженим Блаженством савршавамо, под сводовима овог дивног и историјског Саборног храма у Александровом граду, бескрвно свештенодејство и да се причестимо из заједничке Чаше живота, потврђујући тако јединство вере свезом љубави.

У Тајни божанске Евхаристије манифестују се и савршено пројављују безгранична љубав, милост и трајно присуство Божје у свету. У исто време, Тајна Господње жртве показује нам духовни пут којим имамо свету дужност да ходимо у нашем животу да бисмо дали ,,добро сведочанство“ и постали ,,светлост свету“ и ,,со земљи”, следећи пример светих наше Цркве, који су, ходећи ,,уским путем”, постали носиоци благодати Светога Духа у свим временима.

Блажењејши,

Налазећи се са члановима своје часне пратње овде, у Богом похођеној египатској земљи, Ви добијате благослов Просветитеља и заштитника наше древне Цркве, светог апостола и еванђелиста Марка. Ви се духовно укрепљујете у обављању Ваших одговорних првојерарашких дужности, а укрепљење Вам долази од мноштва великих црквених писаца, светих монаха и великих александријских Отаца из првих векова хришћанства, који су кроз своје богонадахнуте списе, аскетске подвиге, живоносну проповед и часну крв обезбедили духовни брод Православља под капом небеском.

Данас са нама невидљиво присуствују духовни великани: Климент, Ориген, Пантен, Дионисије Александријски. Са нама се радује и сабор подвижникâ и монахâ – Антоније Велики, Пахомије Велики, Макарије, Марија Египћанка... Са нама се моле и наши свети претходници Атанасије Велики, Кирило Богослов, Јован Милостиви. А са њима Кирило Лукарис и Мелетије Пигас, свети патријарси 17. века, који су путовали кроз Вашу благословену земљу како би уз подршку православних владалаца могли да очувају и ојачају мученичку Цркву Александријаца у тешким и мучним временима.

Овом богоизабраном збору придружују се свети и равноапостолни Кирило и Методије, просветитељи Словена, Свети Сава, први Архиепископ Србâ, свети Симеон Мироточиви, свети Николај Велимировић, свети Никон и освећени хор јерараха, владарâ и монахâ многострадалне Цркве српске која је одувек била хранитељка, ослонац и крајеугаони камен њене христоимените пуноће.

Оба наша патријарашка трона носе неизбрисива обележја ових светих ликова наших претходника. Имајући историјско наслеђе такве величине и важности, а свесни својих првојерарашких обавеза, настављамо у савременом свету наш заједнички пут да до краја изнесемо поверену нам узвишену службу верном народу Божјем, као и заједници народâ уопште. То је наш дуг који се подразумева.

Данас живимо у прелазној епохи, препуној крајности. Живимо у критичном времену када је све подложно преиспитивању. Свет се налази у стању несигурности и очајнички тражи неки излаз. Рат, као и нарастајуће верско насиље, сиромаштво, беда, економска криза као последица кризе начелâ и вредностй – све то доводи човека до безнађа.

Баш у овом граничном тренутку најсветија Православна Црква нуди свету чврсту и непоколебиву веру у постојање Живога Бога у историји и у исто време нас уверава да вера у Христа неизбежно пролази кроз димензију љубави према свима без разлике. То није индивидуални и лични дар већ еклисиолошка служба или литургија, ствар заједништва и заједнице, искуство живота Цркве.

Поред тога, сведочење вере задобија посебан значај у великој историји борбе за људска права, за поштовање човекове личности. Човек, као икона Божја, има небеско порекло. У својству хришћанина, он снагом вере пориче насиље како би позвао на једину побуну која не води у ропство – на побуну самосвесности и духовне целовитости.

Управо ову мирну револуцију самосвесности позвани смо, као настављачи јеванђелске проповеди Исуса Христа ,,свакоме створењу”, да пренесемо као светлост човечанству у садашњој узбурканој светској стварности, полазећи од безусловног уверења да Бог јесте човекова слобода. Присуство и сведочење Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве може да ослободи свет и да понуди излаз из привидно безизлазнога стања.

Блажењејши брате и саслужитељу,

Добро знамо да и Ви имате овакво схватање, као и пастирску бригу и старање. Овом приликом Вас молимо да се молите, уздижући руке и срце ка Богу милости, љубави, правде и помирења, да благослови побожни клир и христољубиви народ наше древне Александријске Патријаршије, као и подухват евангелизације народâ Африке, подухват који се непрестано разраста и напредује благодарећи неуморним и мукотрпним напорима наших човекољубивих и самопожртвованих мисионара.

Уважавајући и поштујући сестринску Српску Цркву, упућујемо, у име Господње, братски целив Вашем веома уваженом Блаженству и Вашој пречасној јерархији. Вашем свештеном клиру, подвигољубивом монаштву и верном српском народу срдачно упућујемо патријарашки благослов апостола и еванђелиста Марка.

А Архипастиру Христу као духовни миомирисни тамјан и усрдну патријарашку молитву узносимо прозбу коју произносимо у божанственој Евхаристији: Господе, Господе, погледај с неба, и види, и посети и утврди духовни виноград овај, који засади десница Твоја! Амин!

Извор: СПЦ

Изабрaнај од свих народа Матери Божијој и Царици, која је приклонила Сина Свога на милосрђе и која је излила реке исцељења вернима из свете иконе Своје приносимо благодарне песме. Ти пак, Свемилостива Заштитинице, пошто стојиш пред Господом, похитај нам на помоћ и од сваке нас невоље избави да Ти кличемо:

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Царице Анђела и све твари,Владарко, преславним јављањем иконе Твоје сву земљу Грчку си озарила и многе реке чудеса си у њој излила. Ми,пак, због тога испунивши се велике радости, узносимо Ти са љубављу ове песме:

Радуј се, јер си благодат Своју подарила првонасликаној икони Твојој!

Радуј се, јер си дивну икону Твоју „Прусиотису“, такође учинила заједничарком благодати!

Радуј се, јер милостиво примаш мољења верних!

Радуј се, јер брзо утољујеш плач и сузе!

Радуј се, јер са небеске висине лучама милости озраваш Твоје земнородне!

Радуј се, јер молиш Господа за спасење рода православнога!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево ,која нас увек тешиш иконом Твојом!

Видевши скрнављење светих икона, које је учинио цар иконобрац Теофило, неки младић узевши икону Мајке Божије из града Бруса и оде у другу земљу. И кад он беше на путу, ова икона сакри се од њега. Он је због тога био неутешан, али предајући себе промислу Божијем, и сву наду положивши на Господа, запева:Алилуја!

Својим разумом не могавши да разуме где се налази Твоја света икона, жалосни младић оде својим путем. После мало времена подиже цркву име Свете Премудрости Божије и приљежно се у у њој молио отклањајући жалост срца свога, вапијући Ти, Валдарко овако:

Радуј се, Утешитељко свих страдалних и ожалошћених!

Радуј се, Заступнице свих који трпе патње и невоље!

Радуј се, Путеводитељко оних који траже спасење !

Радуј се, непостидна Надо свих оних који су положили наду у Тебе!

Радуј се, јер нам милостиво шириш руке Твоје!

Радуј се, јер нам љубављу Својом омекшаваш срца наша!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Дајеш силу Божанске благодати, о Богомати, свима који усрдно служе Сину Твоме и Богу, јер од Њега можеш измолити све што хоћеш. Због тога благодарећи Господа за велике милости Његове, послане нам Тобом, певамо: Алилуја!

Имајући душевну простоту и чисте помисли, неки пастир удостојио се да у пећини види Твоју свету икону која светли небеском славом и чује анђелско певање. Зато зарадовавши се неисказаном радошћу и павши на колена овако Ти запева, Пречиста:

Радуј се, Богоизабарана Девојчице, Мати Дјево!

Радуј се, Царице неба и земље!

Радуј се, часнија од Херувима!

Радуј се, неупоредиво славнија од Серафима!

Радуј се, опевана од анђела на небесима!

Радуј се, прослављена од људи на земљи!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Избегавши животне буре у тихо пристаниште сви ожалошћени и обремењени прилазе под окриље иконе Твоје, и добијају благодатну утеху од Тебе, Владарко света, хвалећи материнско милосрђе Твоје песмом: Алилуја!

Чувши за чудеса Твоја, Пречиста, која се збивају од Твоје иконе, жалосни младић због нестанка чудтотворне иконе Твоје, дође у пећину, где се чудесно јави Твоја икона. Кад виде лик Твој, Владарко, који сија у слави, виде да је то та икона која је некада спашена од поруга. Стога пришавши икони Твојој са умиљењем овако завапи:

Радуј се, Преблага Мати,која наше жалости претвараш у радост!

Радуј се, Одигитријо[1], која нас водиш по путу спасења!

Радуј се, Радости, која благодат Своју изливаш у срцима нашим!

Радуј се, Утехо, која усељаваш тишину и спокој у душе наше!

Радуј се, Заступнице небеских блага!

Радуј се, Посреднице нашега спасења!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Владарко, икона Твоја јави се као боговођена звезда, која указује пут спасења, када икона Твоја од младића који је узео и понео у своју земљу,удаљила, и опет чудесно се пронађе у истој пећини, чиме су му показала Твоју свету вољу. Он пак, разумевши у овим чудесима примисао Божији о себи, са љубављу завапи: Алилуја!

Видевши на камену отисак стопе Твоје, Пречиста, и чувши глас Твој, тај младић разуме долазак Твој на месту јављања пречуднога лика Твога; када се пак врати у пећину опет тамо виде Твоју икону, одмах донесе одлуку у срцу своме да остави свет и послужи Теби, Владичице. Основа на том месту манастир и у њему се усели,са смирењем клицаше ти свакога дана:

Радуј се, неисцрпна ризнице дарова Божије благодати!

Радуј се, текућа реко чудеса!

Радуј се, удивљење анђела!

Радуј се, украсе рода људскога!

Радуј се, блага Помоћнице свих који долазе Теби!

Радуј се, брза Заштитнице оних који се надају у Тебе!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево,која нас увек тешиш иконом Твојом!

Света Црква проповеда милости Твоје и чудеса, Пресвета Дјево, која се дешавају од свете иконе Твоје ,,Прусиотисе“, и светло празнује, опевајући величине Твоје. Ти пак, о Богомати, чувши молитве наше, похитај да нас избавиш од непријатеља видљивих и невидљивих, и подари исцељање болесним душама и телима нашим, да радосно кличемо због Тебе Богу: Алилуја!

Засијала си многим лучама чудеса, Пречиста Богородице, дајући изобилно кроз свету икону Твоју помоћ и исцељење вернима. Због тога и нас, Владарко душевно ослепеле, просвети светлошћу Сина Твога и Бога нашега, да би Ти овако клицали:

Радуј се, Блага Утешитељко, која бришеш сузе страдалних!

Радуј се, Обрадована, која тугу нашу претвараш у радост!

Радуј се, Купино несагорела, која чуваш наше станове од спаљивања огњем!

Радуј се, Неувели цвете, који чуваш душе наше у чистоти!

Радуј се, Неочекивана радости, која нас веселиш надом спасења!

Радуј се, Тражење погиблих, која нас извлачииш из греховнога понора!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Желећи да објавиш нови знак милосрђа Твога, Преблагосвовена Дјево, у манастиру Твоме, у коме се радује иконаТвоје, неку жену која је држала своје детенце у наручју и која је пала са велике висине,дивно си спасила од смрти, да би сви видевши чудо запевали Богу који нас Тобом спасава: Алилуја!

Ново и дивно чудо јавила си братији Твога манастира, Владарко ,када си усред камена брижно открила извор воде.Они пак, благодарни због великог милосрђа Твога, овако

Ти запеваше:

Радуј се, Домостројитељко, која добро упућујеш наш живот!

Радуј се, Живоносни Источниче (Изворе), који утољаваш нашу духовну жеђ!

Радуј се, Царице небеса и земље,која нам отвраш врата раја!

Радуј се, јер нас све обухваташ материнском љубављу Твојом!

Радуј се, прекрасни украсе Цркве Православне!

Радуј се, сва наша по Богу надо и узданицо!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Странци смо и дошљаци у овоме свету, и коме да приђемо, Владарко, у жалостима странствовања нашега, ако не Свеблага к Теби? Не одбаци нас, Мати Божија, но помилуј нас сироте и беспомоћне, да би радосно певали због Тебе Богу: Алилуја!

Многа су чудеса Твоја, Пречиста, и немогуће их је избројити, као што су звезде небеске неизбројиве; свима дајеш милост Твоју од чудотвотне иконе Твоје: болесне исцељујеш, тешиш ожалошћене, и свима дајеш брзу помоћ у свима невољама.Ми пак, пошто си нам се смиловала певамо Ти овакве похвале:

Радуј се, Исцелитељко наша у телесним болестима!

Радуј се, Радости наша у духовним жалостима нашим!

Радуј се, јер страдалнима дајеш брзу помоћ!

Радуј се, јер слепима дајеш духовно и телесно прогледање!

Радуј се, јер нас штитиш од вражијих напада!

Радуј се, јер нас укрепљујеш у рату са страстима!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Свима ублажаваш болести и жалости, и свима који су у ропству шириш руку помоћи, о Богомати: избавила си неког слугу Твога Јована из руку оних који су га заробили, и манастир Твој си много пута дивно спасавала од разарања и непријатеља. Збога тога чудотворној икони Твојој долазе стари и млади, богати и сиромашни, монаси и мирјани[2], молећи од Тебе помоћ и заштиту, певајући збогТебе Богу: Алилуја!

Многоречити говорници не могу достојно прославити сва чудеса Твоја, Богородице, која су се дешавала од свете иконе Твоје „Прусиотисе“. Ми пак, побеђени љубављу према Теби, у простоти срца смело Ти певамо овако:

Радуј се, неисцрпни изворе чудеса!

Радуј се, неоскудни кладенцу милости!

Радуј се, најчистији примеру целомудрености!

Радуј се, изабрани сасуде девства!

Радуј се, Хранитељко и Утврђење свих!

Радуј се, свештено прибежиште свих верних!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Човекољубиви Господ желећи да спасе људски род од вечних мука и непрестаних брига, дарова нам Тебе, Мајку Своју на помоћ и заштиту, да будеш Заштитница онима којима се чини неправда, Исцелитељка болеснима, Утешитељка ожалошћенима, да све спашаваш и избављаш од невоља који певају: Алилуја!

Твоја икона јави се као тврђава и заштита која дивно штити од свих непријатељских напада. Као што си некада братију Твога манастира спасила од разарања, тако и нас заштити и сачувај, Свеблага, неповређенима од свих невоља и недаћа,да би спашени Тобом верно певали:

Радуј се, Даватељко сваке милости!

Радуј се, милостива Покровитељко свих који Те поштују!

Радуј се, јер јављањем Твоје иконе растерујеш таму свирепих напасти!

Радуј се, јер зрацима чудеса Твојих све просвећујеш!

Радуј се, јер посредништвом Твојим умилостивљујеш Бога!

Радуј се, јер онима који чувају заповести Његове дајеш наслеђе вечних добара!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Блага Исцелитељко, похвалне песме узнесоше Ти рођаци детета Кимона због дивног избављења од болести која га је мучила: њега си дивно подигла од одузетости (парализе) после помазивања тела уљем од кандила испред иконе „Прусиотисе“, да би здрав душом и телом Сину Твоме и Даваоцу свих добара клицао: Алилуја!

Светлозарнну икону Твоју, Владарко са побожношћу сви гледају са вером и љубављу јој прилазе и верују да са њом непрестано борави благодат Твоја. Прими, Пресвета Дјево, веру и усрђе наше, управи пут наш на путеве правде, умоли Господа и Сина Твога,да спасе и учини заједничарима вечних добара нас, који кличемо:

Радуј се, Свемилостива Царице, која на нама шириш милост Своју!

Радуј се, Чедољубива Мати, која нам дајеш заштиту Твоју!

Радуј се, Јер избављаш од свих тескоба оне који Те воле и поштују!

Радуј се, јер веселиш душе верних обећаним добрима!

Радуј се, Путеводитељко подвижника побожности ка Горњем Сиону!

Радуј се, јер приводиш верне ка небеском Јерусалиму!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, која нас увек тешиш иконом Твојом!

Осењена Божанском благодаћу Пресвета Владичице, ниси допустила да остане на светом али запуштеном месту, јер када икона Твоја „Пртусиотиса“ из манастира у данима тешких невоља би однешена, Ти си у лику дивне монахиње сачувала увек упаљено кандило у цркви, да би они који виде ово чудо певали Богу:Алилуја!

Опевајући неисказана знамења и чудеса Твоја, ПресветаДјево, падамо на колена пред пречистом иконом Твојом и скрушено га целивајући са страхом и љубављу, хвалимо све милости и доброчинства Твоја овако:

Радуј се, увек Блажена и преузнешена изнад небеса!

Радуј се, Небеска Владарко, осењена благодаћу Живоначалне Тројице!

Радуј се, неисцрпни изворе љубави, милости и милосрђа!

Радуј се, заштито и свештено прибежиште свих верних!

Радуј се, јер нас све обухваташ материнским старањем Својим!

Радуј се, јер целу земљу покриваш покровом Својим!

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево,која нас увек тешиш иконом Твојом!

О, Свехвална Мати Христа Бога нашега, прими ово мало мољење наше, које Ти од срца приносимо, и умоли Свеблагога Бога да на нама покаже неизсказано милосрђе Своје, да спасе душе наше и учини нас заједничарима вечнога живота да би Му певали у векове: Алилуја!

Преблага моја Царице, Пресвета надо моја, ево ја бедни грешник стојим пред Тобом. Не остави мене од свих остављенога, не заборави мене од свих заборављенога, дај радост мени који не знам радост. О, тешке су моје невоље и недаће, безмерни су моји падови у грех. Живот је мој као ноћна тама и нема у синовима људским ни једнога силнога који ми може помоћи. Ти си једина моја Нада, Ти си једини мој Покров, Прибежиште и Утврђење. Смело ширим према Теби немоћне руке моје и молим: смилуј ми се, Свеблага, поштеди искупљенога Крвљу Сина Твога, умири болести моје много јадне душе моје, укроти јарост оних који ме мрзе и чине неправду, подигни малаксале силе моје, обнови као у орла младост моју, не допусти да ослабим у вршењу заповести Божијих. Небеским огњем дотакни смушену душу моју и испуни је непостидном вером, нелицемерном љубављу и посебном надом, да би свагда певао и славио Тебе, Преблагословену Заштитницу света и поклонио се Сину Твоме и Спаситељу нашем, Господу Исусу Христу, са Беспочетним Оцем Његовим и Животворним Духом Његовим у векове векова. Амин!

Засија у Грчкој земљи као светлозарно сунце, Владарко, икона Твоја, која преславно озарава светлошћу чудеса све који јој вером и љубављу непрестано прилазе. Дајеш пак, Блага од ње исцељење болеснима и слепима прогледање, грешнике спасаваш и уопште избављаш од сваке невоље. Зато са весељем певамо: Слава преславно Рођеном од Тебе, слава Ономе који Тобом чини чудеса, слава Ономе који нам Тобом даје милост Своју!

Богородице Дјево, радосно прослављамо празник јављања часне иконе Твоје, нађосмо у њему пристаниште у животним бурама свенадежно спасење. Стога прослављамо величине Твоје и са скрушеношћу прилазећи молимо се: спаси нас иконом Твојом, Свехвална!

Знаменита икона Мајке Божије „Прусиотиса“ налазаи се у манастиру Прусос, који се налази високо у брдима градића Карпениси, у дивној по лепоти области Евританији, и познат је у целој православној Грчкој. Хиљаде побожних Грка сваке године дође у то удаљено место да би се помолили пред чудотворном иконом Пресвете Богородице за своје духовне и телесне потребе. Икона и манастир носе назив древнога града Пруса (Бруса), садашњега Бруса (у Турској).

У време цара иконоборца Теофила (829-842), икона Пресвете Богородице налазила се у цркви манастира града Пруса. Теофил, последњи цар иконоборац је наредио да се униште све свете иконе. Један младић, досељеник из познате породице,видео је са једне стране чудеса учињена силом Пресвете Богородице кроз свечасну Њену икону, а са друге велику опасност од стране иконобораца, и покренут ревношћу по Богу, узео је часну икону Пресвете Богородице да би је спасао од оскрнављења.

Упутивши се у Грчку, младић се зауставио у граду Галипољу. Ту је икона изненадно ишчезла. Младић је горко плакао у тражењу за иконом али је решио да продужи своје путовање са циљема да остане и да се засвагда настани у Грчку. Настанио сеу Неа Патра (сада село Ипати,близу Ланије). Ту је он саградио цркву Свете Софије, Премудрости Божије. То је био јединствен начин да се утеши од жалости за оно што је постигао.

Међутим, икона је продужила свој пут чудним начином и зауставила се у једној од пећина у Евританији где се налази и данас. То место је у тим годинама било непроходно, далеко и непознато. Ту није било насеља и само су неки пастири у тим врлетима и долинама напасали своја стада. Једне ноћи, један млади пастир, спававши на том месту,где је сада манастир Прусос, чуо је кроз сан прекрасно певање. Он се пробудио и видео како из улаза у невелику пећину насупрот провалије излази луча светлости и уздиже се у сама небеса. Истовремено он је чуо и преслатко певање. Уплашивши се, он је побегао код свог оца и рекао му је о томе шта је видео и чуо. Отац испочетка му није поверовао, али је следеће ноћи дошао заједно са сином на то место и видели су то исто. Другога дана они су довели још неколико човека и попевши се у пећину, видели су у једном углу свету икону Пресвете Богородице, окружену сјајном и блиставом светлошћу. Испунивши се радошћу прости пастири пали су на колена на молитву и поклонили се икони. После тога они су донели пијуке и крампове и проширили су улаз у пећину. Сами пастири и њихове породице почели су да свакодневно долазе овде да се моле. Они су палили пред иконом свеће и тамјан.

Убрзо вест о проналажењу загонетне иконе раширила се по целом округу и дошла је до Неа Патре, где је живео тај младић, који је изгубио икону Богородице. Са побожним страхом он је допутовао у Евританију и потражио пећину. Узрујан и радостан он је препознао икону Пресвете Богородице коју је он сам довезао из Брусе. После првога упознавања и разговора, он је рекао пастирима да узима икону са собом у Неа Патру где је за њу припримио цркву. Богато их је наградио али и оставио у дубокој жалости јер су они изгубили велику духовну ризницу.

Узевши икону младић се упутио са својом пратњом у Неа Патру. Вече их је затекло на једној узвишици, где су они решили да остану да преноће, а икону су поставили на развалинама старе цркве Пресвете Богородице. Када су ујутру они устали, видели су да иконе нема на своме месту. Она је ишчезла. Запрепастивши се они су помислилу да су пастири дошли тајно ноћу и узели икону. Када су се договорили да се врате за икону, младић је још ту у шуми чуо глас Мајке Божије. Она га јер уверила у то да је Она сама дошла зато што хоће да остане у тој усамљеној пећини, у тим усамљеним врлетима, близу простих пастира и у ненасељеној природи, не желећи да буде усред началника јереси и иконобораца царева. Пресвета Богородица му је предложила да ако хоће нека остане поред Ње и посвети Јој свој живот. Погледавши на стену видео је траг од стопала Пресвете Богородице, усмерен на страну те пећине где је Она најпре јавила Своју икону пастирима.

Отпустивши своје пратиоце,младић се упутио ка пећини. Са њим је остао само један његов верни слуга. Они су претворили пећину у малу цркву и близу су направили келије и обојица су постали монаси. Замонашио их је јеромонах Рафаило, који је живео у једном малом манастиру недалико од села Светога Димитрија (сада Кастања). Младић је добио име Дионисије, а његов верни слуга Тимотеј. Они су сав преостали живот посветили Пресветој Богородици која се назвала „Прусиотиса“ и благословила је то место благодаћу Својом и чудесима.

Обретење (откривање ) иконе јавило се као прво веће чудо Пресвете Богородице. Икона је остала у пећини, и на том месту Дионисије је основао манастир по имену Пирсос (што значи лампа), светлост од огњенога стуба.Манастир се назива такође и Прусос ,зато што је икона дошла из града Прусе.

Чим садашњи поклоник стане на асфалт са стране Карпенисе, на путу за манастир поред речице Карпенисоти, горе у висину на једном од врхова брда, он види отисак иконе Пресвете Богородице „Прусиотисе“, где је по предању прошла Пресвета Богородица, враћајући се у пећину. Поред пута је направљена невелика црква на месту „стопа Богородице“ на камену по којим се Она подигла да би ушла у пећину. То место је освештано и свето. Све у околини указује на присуство Пресвете Богородице.Све унаоколо припада Њој. Њена икона прима поклонике из целе Грчке и из целога света. Богородица чује и види све вапаје и уздахе, срдачну бол и сузе благодарности, молбу и плач, спокој, погледе, раширене руке и молбе за исцељење, молитву мајки и проблеме младих људи. И Она у својој неисказаној љубави моли се за све и за сва, непрестано указујући на Сина Свога – Наду света.

Чудеса Мајке Божије по молитвама пред Њеном иконом „Прусиотиса“

1580.г. после неколико столећа од оснивања манастира „Прусос“, непажњом једног од манастирских стражара избио је пожар у манастиру. Ватра се тако брзо раширила да се братија није надала да се нешто може спасити. Рекло би се, да је неизбижно да ће изгорети и велика библиотека рукописа и чудотворна икона Богоматере. Црква и библиотека су стварно до темеља изгорели, али када се ватра угасила монаси су видели да икона стоји на престолу, и да је ватра није ни дотакла.

Једном на дан манастирске црквене славе жена једнога свештеника стајала је са малим дететом на рукама поред обале. Унаоколо се гурао народ и она је изгубила равнотежу и пала, и скотрљала се у провалију. Не може се ни замислити шта човек може преживети павши са те висине. Брда и падине око манастира су стрми а пећинска црква се налази на крају долине са посебно стрмим падом. Монаси су се заједно са рођацима жене брзо спустили низ литицу да би пронашли тела погинулих. Али спустивши се на дно долине, они су видели да жена мирно седи на камену и доји детенце на грудима. И мајка и дете нису се нимало повредили при паду. Изненађени монаси и рођаци су почели да је испитују о томе шта се то догодило и она је казала: „Када сам пала са камена ја сам рекла: „Света Мајко Прусиотиса, помози ! и ево видите – Она је помогла.

1764.г. игуман манастира о.Пелагије (Кавсокаливит) је намеравао да ископа бунар за воду у дворишту поред цркве, да би спасао братију од тешкоће ношења воде. Они су, наиме носили воду са дна долине ишавши по стрмој, малтене вертикалној падини.Али радници којима је руководио Албанац по имену Мастронатос, почевши да копа, видео је да је пред њим крајње тежак задатак, будући да је требало да пробије рупу у малтене савршено чистом камену. Некако у току дана после ручка када су радници одмарали и превијали жуљеве и ране на рукама, један од радника је казао да му се у сну јавила нека Жена и заповедила да копају на десној страни камена,где је извор свеже воде. Чувши то, радници су се само насмејали своме младом другу. А он постиђен, вратио се своме послу. Када је завршио копање до краја дана, ударио је лопатом по камену са десне стране како му је било речено. Одатле је потекла свежа и чиста вода. Братија манастира и радници су разумели да су добили воду по заштити Пресвете Богородице, и до сада сви који долазе у манастир узимају ту воду са собом као благослов.

У време када је игуман манастира био отац Пелагије (XVIII век), разбојници су недалеко одатле, близу старога града Апокороса ухватили једнога човека из тог места и тражили новац за његов откуп. Он им је рекао да он нема новац, али да могу узети његовог коња. Он је такође напоменуо разбојницима да су и они хришћани и не би требали да буду као незнабошци, али они су се само насмејали над тим речима. Завезали су га за дрво са намером да га следећега дана нахране и легли су да спавају. Он је почео да моли Мајку Божију „Прусиоотису“ за избаављење. На крају он је задремао и видео је у сну, како се пред њим појавила нека жена и рекла: „Устани, шта чекаш“? Он се пробудио и осетио је да су му руке некако одвезане. Тихо се исшуњао из разбојничког логора и побегао је у шуму. Следећега дана он је дошао у манастир и казао је о.Пелагију како га је Пресвета Богородица избавила из руку разбојника. Разбојнике су одмах почели да траже и кроз три дана су их похватали. И они су добили заслужену казну.

1810.г.управитељ Јањине Али Паша ,који је чуо од својих поданика да га се плаше, послао је једног од својих војсковођа, Хасана Томарицаса, са четом војника коњаника да би похватали разбојнике, који су пљачкали та места и ослободоли од њих територију Стере, Еласа и Етолије. Овде је неко рекао Томарицасу да су становници манастира Прусоса снабдевали преступнике храном и помагали им да се крију од власти.Томарицас је не проверивши те гласине послао једног од својих људи са наредбом да испита те монахе који су помагали преступнике намирницама са намером да их казни. Ако неким случајем одбију сарадњу, официр је запретио да ће манастир запалити и монахе подвргнути мучењу .Настојатељ манастира је са братијом одслужио свеноћну службу, молећи се за заступништво пред иконом Богородици. Нису још ни завршили молитву када је Томарацас који се налазио недалеко напала грозница, и он се задихао од напада злог духа. Његови војници су завикали на турском: ,,Алах,Алах, ово је свето место које неће да се покори“, и пустили су овнове, које су изабрали из манастирског стада, да би их заклали и појели, и сами су отишли у своје место. После тог случаја никада више нису ометали становнике манастира.

Кимон Делигианис се сећа да када је имао четири или пет година он се парализовао,и родитељи су га носили по лекарима, али без резултата, и дете им је на очима умирало. Његова баба се молила за њега пред иконом Богородице,,Прусиотисе“. Сва породица после четрнаестодневног поста, отишла је у манастир заједно са дечаком. Старешина манастира над њим је прочитао молитву и његово тело помазао уљем из кандила које је горело пред чудотворном иконом. Породици су дали једну собу за преноћиште у једној од келија на горњем спрату. Када је пао мрак у згради преко пута њих запалила се једна од келија. Родитељи и тетка болесног дечака,стојећи поред прозора,гледали су како она гори. И тада се дечак подигао и прошао кроз целу собу до прозора да би одатле видео пожар. Родитељи су се запрепастили и сву ноћ су благодарили Пресветој Богородици. Ујутру су довели Кимона игуману који је одслужио благодарни молебан.

Године 1947 после немачке и италијанске окупације, у Грчкој је почео грађански рат и становници Карпенисе су оставили своје куће и постали избеглице. Манастир Прусос је био делимично спаљен, и будући да у манастиру није било ничега, братија га је напустила, узевши са собом чудотворну икону Мајке Божије,,Прусиотисе“. Планина је опустела и у Прусосу није остало ни једне душе.

Године 1949 овде је пролазила велика ратна Девета дивизија грчке армије,и војници су заједно са својим официрима хтели да виде манастир. То су били Македонци и они нису знали његову историју, али видевши спаљену цркву и келије, разумели су да је то свето место. Ушли су у цркву да би се помолили и тамо на крају пећине су запазили кандило, како светли као скупоцени камен пред иконостасом. Пред кандилом на коленима је била Монахиња. Нису могли да схвате како је Она могла да живи у тако забаченом месту, где је било немогуће наћи храну и уље за кандило. Они су је питали, како Она ту живи и Она је одговорила кратко и љубазно:,,Ја овде живим више од две године. Мени хлеб ни друга јела нису потребна, довољно је то што кандило код Мене гори“. Официри и војници који су свратили у манастир још мало су тамо постојали, а потом су продужили свој пут за Навпактос. Међутим, на стајалиштима су свестрано испитивали оно што су видели у Прусосу - развалине, тајанствену жену, Њене необичне речи. Дошавши до места где су живели људи, војници су их почели испитивати о тој срушеној цркви, и њима су причали шта се десило у манастиру Богородице,који се налази у надежности Навпактоса. Пролазећи Навпактос, они су решили да сврате код Митрополита и да га замоле да им објасни оно што су видели. Митрополит се поводом тога присећао:,,Ја сам им казао историју иконе ,,Прусиотиса“, која се већ две године налазила овде, у Навпактосу, у цркви светог Дионисија, где су они могли да оду и да се помоле пред њом. Што се тиче манастира, ја сам им казао да је манастир тамо био раније, али само мушки и никаква монахиња тамо никада није живела. Они су пошли у црквицу, где се налазила икона,и погледавши на њу, ужаснули су се јер изображени лик на икони био је исти као лик монахиње коју су они видели у Прусосу. Њима је било јасно да су се они срели са самом Царицом Небеском. Пали су на колена благодарећи Мајци Божијој због тога што их је удостојила да буду сведоци Њеног старања за запуштену светињу“.

После десет година икону су вратили у пећинску црквицу. Манастир у част Успења Богородице је установљен. Сада тамо живе монаси, и сваке године манастир посећују хиљаде поклоника.

[1] Одигитрија значи путеводитељка

[2] Мирјани - то су они који живе у свету,за разлику од монаха који живе у манастирима

Истинољубив, поштен, образован, срчан, непоткупљив, некористољубив, непоколебљив борац, човек који има времена за свакога, поп без таса и тарифника, речити брђанин прерастао у вансеријског говорника чији баритон громовито преноси његове умне, човечне поуке, проповедник који зна да повеже духовну сферу са свакодневним, практичним животом обичних људи, привукао је масу присталица и следбеника. Али и љутих противника, из редова корумпираних, бирократизованих, једноумних, и завидних. Крећу прогони, бива проглашен за издајника, припрема се његова ликвидација... Измучен, прогањан, прота Голијан на крају ослепи...

Али ово није документарац о слепом човеку. Него прича о супериорном праведнику који, због тога што је такав какав је, испашта. Парабола на Христов пут и пострадања. Величанствено житије проте Голијана, казују сам прота и петорица његових јеванђелиста.

Погледајте први део филма:

https://www.pouke.org...јника-филм-r452

Погледајте и ЖРУ ДИВАН са Протом Голијаном:

Изабраној од свега народа Пречистој Дјеви и Мајци Бога нашаега, која нам је даровала дивну утеху - Своју мироточиву икону, Теби Безбрачна приносимо благодарне песме.Ти пак, као Милостива и Блага наша Заступница, услиши нас који хитамо да послужимо Теби и да се уневесtимо Сину Твоме. Измоли нам од Њега опроштај грехова да нас неосуђене на Суду Твоме постави са десне стране. Теби пак,као Посредници нашој, Свеблагој Царици и Владичици кличемо:

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Анђели и душе праведених непрестано певају Тебе, Царицу свих, Богородице, Ми пак, грешне и непотребене слуге Твоје, смирено гледајући на пречисту икону Твоју у овоме манастиру, прослављену мироточењем, са скрушеношћу певамо Ти овако:

Радуј се, Изабранице предвечнога Савета!

Радуј се, Мати Саздатеља света!

Радуј се, Девојчице, стану Божанске благодати!

Радуј се, златни ковчеже, који си у себи сместио не само таблице завета него и Христа Бога!

Радуј се, јер си се удостојила неисказане благодати да се назовеш Мајком Божијом!

Радуј се, јер си проузрасла Спаситеља свету!

Радуј се, јер си се прва поклонила Детету као Богу и Своме Саздатељу!

Радуј се, Царице небеса, који си Сама послужила на земљи!

Радуј се, Царице, која са Сином Твојим вечно царујеш!

Радуј се, Госпођо, која са Господом вечно владаш!

Радуј се, украсе небескога света!

Радуј се, заштито доњега света!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Видевши дивно изливање мира из преславне иконе Твоје, Пресвега Дјево, ми ако и лењи и грешни, ипак свакога дана са вером и љубављу прилазимо под пречисти покров Твој и топло вапијемо: не одврати лице Твоје од нас, него као Блага, брзо услиши и не остави у невољама нас који певамо Богу:Алилуја!

Подари нам разум да песмама похвалимо Тебе, Свебеспрекорна Дјево, јер многа чудеса си јавила из ове иконе: изливаш миро из ње, исцелила си многе болесне, ослободила си обузете злим духовима и постали су здрави. Због тога Те прослављамо, поклањајући се светој икони Твојој, и благодарно певамо:

Радуј се, јер си славом дивнога лечења украсила Твоју икону!

Радуј се, јер си јој подарила благодат!

Радуј се, јер си исцелила многе немоћне!

Радуј се, јер си ослободила бесне од власти демонске!

Радуј се, јер не одбацујеш наше молбе!

Радуј се, јер нас учиш да се истински молимо!

Радуј се, јер нам дајеш силу да опраштамо онима који нам чине неправду!

Радуј се, јер нас поучаваш да волимо непријатеље!

Радуј се, јер искорењујеш мржњу и непријатељство!

Радуј се, јер међу нама настањујеш мир!

Радуј се, Царице Неба и земље!

Радуј се, Господарице свакога створења!

Радуј се, надо и прибежиште наше која нас тешиш иконом Твојом!

Силом дарованом од Тебе, Владичице наша, часна икона Твоја изливањем мира исцелитељски се прослави и у виђењу у сну трикратно си се јавила старици, која је имала Твоју икону, и заповедила си да га подариш овоме манастиру као Твоје изабрано место. Ми,пак, видевши дивна чуда од Тебе, смирено прилазимо пред чудотворном иконом Твојом, прослављајући Те као Матер Бога нашега, Коме певамо: Алилуја!

Имајући богату милост и топлу љубав према људима искупљенима Крвљу Сина Твога, Владарко, Ти становнике Твога манастира у тескобним годинама непрестано си испуњавала њихове сузне молитве, који су Ти узносили:

Радуј се, јер помажеш онима који се надају у милост Твоју!

Радуј се, јер прослављаш оне који се у смирењу моле!

Радуј се, Даватељко небеских милости!

Радуј се, јер се Матерински стараш за нас!

Радуј се,јер Својим молитвама избављаш од невоља!

Радуј се, јер заступништвом Твојим брзо избављаш од невоља!

Радуј се, јер нас учиш да славимо заштиту Твоју!

Радуј се,јер побуђујеш да Те непрестано хвалимо!

Радуј се, јер милосрђем загреваш наша срца!

Радуј се ,јер извлачиш из вечне погибли!

Радуј се, надо и прибежиште наше која нас тешиш иконом Твојом!

Имајући небеску милост према људском роду, Пресвета Владичице, ниси оставила овај манастир у дане страдања и невоља, и оне који су се са сузама молили избавила си од злих искушења.Због тога благодарно кличемо Богу: Алилуја!

Чувши вест о невољи која долази, становници Твога манастира, Владарко, сву наду положише на Тебе, прибегоше чудотворној икони Твојој, узнесоше Ти молбе са сузама,смирено молећи:

Радуј се, Путеводитељко, која помажеш слугама Твојим да иду путем побожности!

Радуј се, јер крепиш оне који се труде у добрим делима!

Радуј се, јер манастир Твој чуваш од невоља!

Радуј се, јер поништаваш зле намере!

Радуј се, јер нас поучаваш послушности према старијима!

Радуј се, јер упућујеш наше умове од заблуде на прави пут!

Радуј се, јер рушиш душепагубне замисли!

Радуј се, јер уређујеш наш живот на земљи!

Радуј се, јер нам показујеш пут у Царство Небеско!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Твоја икона поста слична пресветлој звезди, када ова источи миро, које је и до сада очувано на Твоме лику, као залог Твоје благодати и силе са том иконом, њему и ми прилазећи приносимо Ти наше усрдне молбе: не презри нас којима треба Твоја помоћ, умекшај срца оних који непријатељују против нас и загреј љубављу Христовом,да би духовно утешени певали Сину Твоме: Алилуја!

Видевши икону Твоју, о Госпођо Богомати, прослављену чудесима, испунисмо се страхом и радошћу, разумевши да нам у овом јављању би Твоја добра воља према нама. Стога поклањамо Ти се, и целивајући лик Твој, благодарно Ти кличемо:

Радуј се, златни сасуде, многоисцелитељнога мира!

Радуј се, драга ризнице, која држиш лекове против сваке болести!

Радуј се, изворе многоисцелитељних чудеса!

Радуј се, неисцрпна Посреднице благодати!

Радуј се, утврђење Светој Цркви и манастирима!

Радуј се, укрепљење православних светитеља!

Радуј се,похвало свих верних!

Радуј се, страху и посрамљење грешника !

Радуј се, брза Помоћнице оних који се боре са страстима и пожудама!

Радуј се, росоносни Облаку, који газиш пламен греховних жеља!

Радуј се, умољавање Праведнога Судије!

Радуј се, опроштају грехова наших!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Света Црква проповеда величанственост Твоју Пресвета Дјево, и светло се украшава Твојим чудотворним иконама, јављеним по свој васељени. Ова пак,иконаТвоја, као пресветла звезда сија у овом храму, пред њом ми приклоњени усрдно се молимо: немој оставити у сујети (таштини) жалости земљу нашу, него светлошћу истинитога Богопоштовања просвети Свету Цркву у њој узвеличај и пошаљи јој мир да би осветљени Тобом певали Богу: Алилуја!

Твоје чудотворне иконе засијаше као пресветле звезде освећујући све крајеве земље и светлошћу богопознања озаравајући умове, пред којим се непрестано клањамо,Тебе величамо и неседално Ти певамо:

Радуј се, усрдна Заштитнице рода хришћанскога!

Радуј се, јер верним дајеш неочекивану радост!

Радуј се, Свеблага Брзопослушнице, која наше молбе на добро испуњаваш!

Радуј се, похвало наша и целога света надо и утехо!

Радуј се, Радости наша, која нас покриваш од свакога зла!

Радуј се, Царице Богородице, надо и прибежиште наше!

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, Радости свих ожалошћених

Радуј се, Помоћнице наша, која помажеш нама који се молимо пред иконом Твојом!

Радуј се, блага Вратарко, која вернима отвараш рајске двери!

Радуј се, Помоћнице хришћана и милосрдна Заступнице за грешне!

Радуј се, благодатна Несагорела Купино, која нас чуваш од огња!

Радуј се, Радости наша, која нас избављаш од свакога зла и која ублажаваш жалости наше!

Радуј се,надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Онима који хоће да буду наследници горњега света човекољубиви Господ, који има бездан милости и милосрђа, Тебе, Матер Своју дарова нама у покров и заштиту, да увек посредујеш за нас пред Сином Твојим и Судијом нашим, Коме певамо: Алилуја!

Нови и вечни станови су припремљени онима који љубе Сина Твога. Ми пак,обложени слабошћу тела, преступивши заповести Његове, упавши у грехе и далеко од ових станова одосмо. Коме,дакле, да приђемо,ако не Теби, о Богородице? Ти си наша заштита, и Тебе величајући певамо:

Радуј се, топла Заступнице за нас пред престолом Божијим!

Радуј се, Посреднице оних који траже духовно спасење!

Радуј се, јер са небеских висина милостиво посматраш земнородне!

Радуј се, јер брзо испуњаваш молбе оних који Те поштују!

Радуј се, јер уразумљујеш оне који стоје на неравном путу греха!

Радуј се, јер искушаванима од ђавола јављаш брзу помоћ!

Радуј се, јер упућујеш грешне покајању!

Радуј се, јер све учиш да иду ка спасењу!

Радуј се, Даватељко спаситељних небеских и земаљских добара!

Радуј се,исцелитељко наших душевних и телесних болести!

Радуј се, јер очекујемо да Тобом будемо сачувани од изненадне смрти!

Радуј се, јер се надамо да Тобом добијемо вечне станове на небесима!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Ми смо странци и дошљаци на земљи,држани буром страсти, и опет коме да приђемо у жалостима странствовања нашега, ако не Теби,чедољубива Мати, која си код Крста Твога све нас усиновила. Не одбаци нас и не реци нам: «Не познајем вас због ваших грехова», него као лако послушна,која тешиш у жалостима и у тугама, заштити, спаси к помилуј оне који кличу Цару славе Христу: Алилуја!

Сав свет хришћански прославља Тебе, Матер Божију, и сву наду полаже у Тебе: а ми видевши Твоју чудотворну икону,као скупоцену ризницу,радосно певамо:

Радуј се, јер си нас све усиновила код Крста Сина Твога!

Радуј се, јер си пречисте ране Његове сузама својим опрала!

Радуј се, Богородице Царице, по Богу Цара над царевима!

Радуј се, миомирисна јабуко у Христовој десној руци!

Радуј се, тихо пристаниште у странствовању нашем!

Радуј се, наша брза помоћнице у овој земљи!

Радуј се, јер нас учиш чистоти и целомудрију!

Радуј се, јер нас поучаваш кротости и смирењу!

Радуј се, благодатно ободрење малаксалима!

Радуј се, изненадно поткрепљење изнемоглих!

Радуј се, јер благодатно просвећујеш мрак душа наших!

Радуј се, јер никада не оскудеваш у милости према страдалнима!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Ублажи све болести и приведи тихом пристаништу потапане буром животнога мора, а нас који смо оставили метеж света и на своје раме узели Анђелски лик, која га веома много волиш, изведи из блата страсти: отвори двери милосрђа Твог и уведи нас у дворану славе Сина Твога да са хором Анђела певамо Њему: Алилуја!

Многоречити говорници не могу Те достојно похвалити, и не знају да опевају величине и чудеса Твоја. Међутим, прими ове наше оскудне песме које Ти певамо:

Радуј се, јер нас штитиш од напада клеветника!

Радуј се, јер нас избављаш од поруга људи!

Радуј се, јер Бог благоизволе да Твоју икону прослави чудесима!

Радуј се, јер онима који на њу гледају са вером дајеш благодат!

Радујсе, јер невидљиво обитаваш у сазданом храму због прослављања Твога имена!

Радуј се, јер нико ко се у њему са вером моли не излази празан и неуслишен!

Радуј се, пресветла Звездо на путу ка спасењу!

Радуј се, јер поучаваш да чувамо монашку скромност до краја!

Радуј се, јер са небеских висина видиш наше молбе!

Радуј се, јер се заступништвом Твојим удостојавамо вечнога живота!

Радуј се, јер хиташ да испуниш молбе свакога!

Радуј се, јер не одбацујеш мољења очајних грешника!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Желећи спасити људе од разних невоља и недаћа, онима који прилазе под Твој покров шаљеш Твоју богату милост. И чудотворну икону Твоју си подарила овом манастиру као залог непрестанога Твога старања за њега. Гледајући на њу и на Богомладенца који седи на руку Твоју певамо Ти: Алилуја!

Ти си непобедива тврђава и покров монасима, који су оставили красоте света и који су узели на раме своје крст, и моћна заступница свима који Ти долазе, поштују Твоју икону и Теби певају:

Радуј се, тврђаво и покрове онима који Ти прилазе!

Радуј се,Олакшање оних који очекују утеху!

Радуј се, Даватељко вечне радости добробрижном монаштву!

Радуј се, Посреднице спасења оних који се добро подвизавају!

Радуј се, јер стојиш на путу гресима нашим!

Радуј се, јер речима молитве Твоје одбијаш грехе наше,молећи се за нас Богу!

Радуј се, јер увек јављаш материнску љубав према овом манастиру!

Радуј се, јер у њему чудесно умножаваш храну!

Радуј се, јер у данима тешких искушења не остављаш манастир!

Радуј се, јер његове становнике не остављаш у затвору и прогонству!

Радуј се, заштитнице неправедно прогоњених и онеправдованих!

Радуј се, правосудна казнитељко гонилаца и оних који чине неправду!

Радуј се, надо и прибижиште наше,која нас тешиш иконом Твојом!

Свеусрдне и двоструке песме осмељујемо се да Ти принесемо, али недостају речи, не зна ум како да их искаже. Знаш пак, да Ти их из пуноте љубави и усрђа приносимо. Пречиста, просвети ум наш и Сама нас научи да непрестано певамо Богу:Алилуја!

Светлоносна свећо, која гори љубављу према Богу, просвети и наша окорела срца и запали љубављу према Богу и ближњима да Ти певамо:

Радуј се ,добра учитељице покајања са сузама!

Радуј се, јер си многе душе уневестила Христу!

Радуј се, јер снажиш оне који живе у овој обитељи!

Радуј се, јер за њу јављаш добро старање!

Радуј се, силна тврђаво Православља!

Радуј се, његова једина Заштитнице!

Радуј се, Даватељко духовне утехе огорченим душама!

Радуј се, неуспављива бранитељко манастира!

Радуј се, јер си узнесена руком Господа у станове рајске!

Радуј се, јер си од свих прослављена!

Радуј се, свима нама крепка заштитнице!

Радуј се, усрдна Посреднице доброг нам одговора пред Праведним Судијом!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

Измоли нам благодат и милост од Сина Твога и Бога, Кога си неисказано родила. Човекољубива Владарко, утврди нас у трпљењу и у бедама, пошаљи нам братољубље,и избави нас од злопамћења, да радујући се милосрђу Твоме, велегласно певамо Господу: Алилуја!

Прослављајући Тебе, нашу милосрдну Покровитељку, која је мироточивом иконом јавила Своју милост имајући Тебе као једину надежду и прибежиште, чистим срцем приносимо Ти похвалу:

Радуј се, трогодишња Девојчице, која си са славом уведена у храм Божији!

Радуј се, јер си од арханђела Гаврила обавештена о зачећу Сина и Бога!

Радуј се, јер си родила Цара Христа на спасење људи!

Радуј се, Најчистија, јер си испунила закон очишћења!

Радуј се, јер си разнежила окамењено срце многих грешника!

Радуј се, јер си доласком у земљу Египатску уништила рукотворене идоле!

Радуј се, јер си горко оплакивала Сина Твога распетога на Крсту!

Радуј се, јер си збуњено посматала Живот положен у гробу!

Радуј се, јер си у срцу носила ране Сина Твога!

Радуј се, јер си сву твар задивила дубином страдања и трпљењем !

Радуј се, јер си се удостојила да прва од свих видиш Васкрслога Сина Твога!

Радуј се, јер си се пре свих наслађивала Његових беседа!

Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом!

О, Свемилостива Мајко, пресветла звездо, јавила си нам Сунце Правде Христа. Прими садашње наше молитве које Ти смирено приносимо пред иконом Твојом. Избави нас од свих вевоља и ослободи вечних мука да би у рајским становима вечно певали Богу: Алилуја!

О, Пресвета Владарко Дјево Богородице, надо и прибежиште наше, Ти си нам даровала ову мироточењем овде прослављену Твоју икону, пред којом ми стојећи молимо се: не одврати лице Твоје од нас, не отступи од нас због безакоња наших, него као блага прими нас под свој покров. Огањ нечистоте и сваке прљавштине који је у нама потопи морем благодати Твоје, дај нам познање сопствених грехова и слабости и бекство од људских похвала. Омекшај нас отежале тврдим срцем и немилосрђем, дај нам да састрадавамо са ближњима, избави од злопамћења, одбаци од нас излишну љубав овога живота и насладу телеснога одмора, а смрт, суд, муке припремљене грешницима у спомен учини да буду дубоке, срца пак,наша одврати од свакога зла,да би чистим устима и срцем прославили Тебе,Владарку нашу.Амин!

На месту где се сада налази Гродњенски Свето-Рођењски-Богородични женски манастир од старих времена (ХII век), налазила се Саборна Свето-Пречистанска црква. У XVI веку оснивачи цркве били су Михаил Глински и Велики кнез Литвански Александар. Али са уласком у унију црква је била претворена у унијатску. Благогословом унијатског митрополита Јосифа –Венијамина Руцкога, при цркви је било организаовано сетринство сестара Василијанки[1].Тако је у Гродном изникао женски манастир.

Сестре Василијанке су основале на месту изгореле старе Свето-Пресчистанске цркве цркву Рођења Пресвете Богородице и живеле су поред ње.Чести пожари су били препрека за оснивање манастира и он је био освећен тек 1756.г.(у ХVIII веку)

Када су се по одлуци Полоцкога Сабора, 1839.године белоруски унијати вратили у окриље Православне Цркве, гродњенски василијански женски маанастир претворен је у православни Рођењско–Богородични женски манастир. У то време у манастиру су живеле само две престареле унијатске монахиње. По њиховој молби оне су биле премештене у католичкки манастир.

Тако је 1839.године почела дуга етапа развоја Гродњенског манастира. Урађена је обнова и рестаурација старих манастирских зграда и црква Рођења-Богородице, подигнута је домска (зимска) црква посвећена преподобном Сергију Радоњешком (1866.г). При манастиру је отворено прихватилиште за девојке из сиромашних породица и сирочад.

1877. у манастиру догодило се чудо мироточења Владимирске иконе Мајке Божије. Историја те свете иконе је овакава: Близу града Гродна живела је побожна православна породица Домбровских. У тој породици чувала се као породична светиња копија Владимирске иконе Мајке Божије. Када је кћер Домбровских саопштила родитељима своју жељу да иде у манастир, њена мајка је три пута видела у сну Богородицу и чула речи које јој заповедају да отпусти кћер у манастир са својом светом иконом. Мати је благословила кћер Владимирском иконом и искушеница Наталија Домбровска понела ју је са собом у манастир и поставила свету икону у својој келији, где је она одједном замироточила. Мироточење Владимирске иконе Мајке Божије продужило се још пола године. Свето миро по благослову игуманије било је скупљано у ковчежић у облику крста, и сада се чува у кивоту код иконе. Владимирска-Мироточива икона (тако су почели да зову ову светињу) прославила се чудеснима и у том броју чудом исцељења побеснеле жене. У ХХ. веку у част Владимирске - Мироточиве иконе Мајке Божије састављен је акатист.

Историја Гродњенског манастира у 20.веку је почела са необичним развојем. 1900.г. Свети Синод је донео одлуку да се Свето-Рођењско-Богородични Гродњенски манастир пренесе у место Красноток, које је близу града Гродна, са циљем проширења и уређења манастира.Таквом одлуком древни манастир у Гродну постао је подворјем новопроцветалога Краснотоцкога Свето-Рођењско-Богородичног женскога манастира. Подворја тога манастира су била отворенау Санкт –Петресбургу и Дрогичину.

Краснотоцки манастир је постао један од узорних манастира у империји. При манастиру је радило сиротиште за сирочад, школа, пољопривредна школа, апотека, амбуланта, болница; производили су се изврсна мајсторска дела. Земљишни поседи манастира обрађивали су се на самом примереном стандарду, тако да се у пољопривредим школама,одн.њиховим изложбама манастирка производња окитила се многим медаљама и дипломама.Припремао се и долазак императора Николаја II у манастир, али је тај план пореметио први светски рат.Због приближавања фронта манастир је био евакуисан 1914.г. у Москву,где су сестре на челу са игуманијом преживеле револуцију, грађански рат и почетак бољшевистичких гоњења Цркве.

1921.г.сестре на челу са игуманијом су добиле решење о враћању у Гродно.У то време Гродно је постао део Пољске републике и пољске власти су Краснотоцки манастир предали католичкој цркви.Зато су се сестре вратиле у зидине древног Гродњенскога манастира,који је годинама био подворје Краснотоцкога манастира.Од сада до свога затварања, 1960.г манастир је био активан не гледајући на све догађаје светске историје: сједињење са Совјетском Белорусијом 1939.г.,почетак великог отаџбинског рата[2], немачку окупацију,и послератне совјетске репресије против свештенослжетеља. Управо у Гродњенском Свето-Рођењско –Богородичном манастиру завршио је своје последње богослужење свети свештеномученик Серафим Жировицки.

1960.г.Совјетске власти су донеле решење о затварању Гродњенског женског манастира. Власти су намеравале да преселе сестре у активни женски манастир далеко у пределима Белорусије (то је био Пјухтицки манастир у Естонији), но милошћу Божијом сестре су нашле прихватилиште у Свето-Успењском Жировицком манастиру. После тога како су Совјетске власти предузимале мере да затворе Жировицки манастир, сви су увидели промисао Божији у пресељењу сестара Гродњенског манастира на територији мушког Жировицког манастира. Благодарећи томе, власти нису могле затворити Жировицки манастир. Прогнане сестре су са собом понеле у Жировицу главне светиње свога манастира :икону Владимирске-Мироточиве Мајке Божије.и друге светиње. У изгнанству схиигуманија Гродњенско манастира мати Гаврила (Рисицкаја) саставила је акатист у част Владимирској-Мироточивој икони Мајке Божије. Духоносна старица схиигуманија Гаврила починула је у Жировицком манастриру.

1992.г.почела је обнова Гродњенског манастира,под руководством игуманије Гавриле II (Глухове). Сестре после 30.година изгнанства смогле су снагу да се врате у зидине древнога манастира, где је после исељења манастира од стране богоборачких власти био отворен музеј атеизма. Али све зграде манастира још нису враћене сестрама. Обновљење је ишло постепено, савлађивањем мноштва препрека. Јануара 1993.г.мирополит Филарет је осветио установљени храм преподобног Сергија Радоњешког,а јула месеца враћен је манастиру главни храм посвећен Рођењу Богоодичном. 1995.г.манастир је посетио патријарх Алексеј II,а 1998.г.у Гродњенском манастиру је боравио председник А. Лукашенко и те године председничким указом манастиру су враћене све манастирске зграде.

[1] Василијани ,одн.Василијанке је монашки ред на Западу.Добиоје име посв.Василију Великом. Створен је од стране Руцкога за пропаганду уније усред православног становништва

2) отаџбински рат- руси тако називају други светски рат

Истинољубив, поштен, образован, срчан, непоткупљив, некористољубив, непоколебљив борац, човек који има времена за свакога, поп без таса и тарифника, речити брђанин прерастао у вансеријског говорника чији баритон громовито преноси његове умне, човечне поуке, проповедник који зна да повеже духовну сферу са свакодневним, практичним животом обичних људи, привукао је масу присталица и следбеника. Али и љутих противника, из редова корумпираних, бирократизованих, једноумних, и завидних. Крећу прогони, бива проглашен за издајника, припрема се његова ликвидација... Измучен, прогањан, прота Голијан на крају ослепи...

Али ово није документарац о слепом човеку. Него прича о супериорном праведнику који, због тога што је такав какав је, испашта. Парабола на Христов пут и пострадања. Величанствено житије проте Голијана, казују сам прота и петорица његових јеванђелиста.

Погледајте и ЖРУ ДИВАН са Протом Голијаном:

Изабрани од небескога Пастиреначалника, оци наши, пресветла два светилника, светитељи, Атанасије и Кириле, првопрестолници великога града Александрије, оружијем крста и молитве, победили сте непријатеље Цркве Христове, прослављамо духовним песмама вас, свете заштитнике наше .Ви пак, пошто имате слободу пред Господом, молите се за Цркву Православну, за град ваш и све људе који вам са љубављу кличу.

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Јависте се као анђели земаљски и људи небески, свети Атанасије и Кириле, када сте се озарили светлошћу истинскога богопознања, као два светила сте просвећивали, наследивши један другога на архиепископском престолу сву земљу и као велики јерарси и учитељи наши сте заградили учење нечасних јеретика, побожношћу напајајући верне. Због тога и ми, утврђени вером Христовом, певамо вам заштитницима Цркве Православне овако:

Радујте се, јер сте одбацили обмане овога света!

Радујте се, непрестани чувари чистог и непорочнога живота!

Радујте се, јер сте свим срцем заволели једино Христа!

Радујте се, јер сте вољу своју покорили вољи Божијој!

Радујте се, јер сте собом показали пример истинске вере!

Радујте се, јер сте храбро на себе понели бреме Христово!

Радујте се, испуњени сасуди Духа Светога!

Радујте се, верни радници винограда Христовога!

Радујте се, украси Правослвне Цркве!

Радујте се, архипастири свете Александријске Цркве!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Срцезналац Господ видевши твоју чврсту намеру, мудрост и побожност, постави те оче Атанасије, на свећњаку Александријске Цркве да би светлост светога Јеванђеља засијала у земљама Истока, и да би људи просвећени тобом певали Богу похвалну песму: Алилуја!

Светлим разумом и чистим срцем повиновавши се вољи Божијој, узевши благо бреме Христово, пошли сте апостолским стопама на духовној њиви, оци наши Атанасије и Кириле, изобилно сејући реч Божију просвећујући паству своју благодаћу и утврђујући многе у истинској вери.Стога и ми просвећени вашим богомудрим учењем овако вам кличемо:

Радујте се, од младости Богом благословени!

Радујте се, јер сте поживели у истинској простоти и молитвеном ћутању!

Радујте се, јер сте од младости посветили себе Богу!

Радујте се, још у детињству напојени љубављу према речи Божијој!

Радујте се, јер сте заволели монашки живот!

Радујте се, јер сте верно послужили Господу!

Радујте се, јер сте достојно примили благодат свештенства!

Радујте се, јер сте приносили за људе бескрвне жртве!

Радујте се, премудри пастири и учитељи Цркве!

Радујте се, достојни наследници апостола!

Радујте се, неућутни гласноговорници истинске побожности!

Радујте се, штите и оградо града Александрије!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Силом свога разума просвећенога благодаћу, Једносушну Тројицу: Оца Беспочетнога, Сина Оваплоћеног и Духа Свесветога си проповедао оче Кириле, јавивши се као и заштитник и поборник Богородице од јеретичких учења. Ми те прослављамо као божанскога писца тајне Божанске Тројице и озаривши се твојими учењем, певамо Христу Богу који те је прославио: Алилуја!

Имајући велику ревност по Богу, наоружавши се оружијем Крста Христовога и узевши мач речи Божије, као добропобедни војници Оца Небескога стали сте против непрјатеља спасења, ђавола, свеблажени оци Атанасије и Кириле, брзо сте посекли плеву јеретичких учења спасавајући душе заблуделих чеда Божијих, и укрепљавајући верне у побожности и православној вери. Зато заштитом вашом просветите и нас који са љубављу вам овако певамо:

Радујте се, јер сте у посту и уздржању подражавали велики пустиножитеље!

Радујте се, јер сте примером свога живота обратили многе ка Господу!

Радујте се, благовесници Јеванђељске истине!

Радујте се, наставници наши у исповедању православне вере!

Радујте се, поштоваоци Живоначалне Тројице!

Радујте се, јер сте као Серафими горели огњем љубави према Господу!

Радујте се, искоренитељи јеретичкога служења!

Радујте се, прославитељи истинитога Бога у Светој Тројици коме се клањамо!

Радујте се, укоритељи безбожних и нечастивих!

Радујте се, добри чувари пастве ваше !

Радујте се, јер се вама прославља света вера!

Радујте се, јер и ми грешни име ваше са вером призивамо!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Ђаво подиже буру злобе, тражећи да аријанским зловерјем погуби Цркву Христову кроз њене сабазни. Ти пак, оче Атанасије, веома гласно си у Никеји, на првом васељенском сабору изрекао реч спасења. Аријева мишљења си посрамио и силу Свете Тројице си проповедао у целоме свету. Због тога у свим крајевима земље проповедао си истинску веру учећи верне да са љубављу певају Богу Творцу свих: Алилуја!

Светитељи Атанасије и Кириле, чувши реч Христову која позива ка подвигу остајања у вери чак и до смрти, следили сте Пастиреначалника Христа, немајући одмора због непрестаног напора за спасење пастве од вукова који хоће да је разграбе, и овај подвиг кроз цео живот сте носили, сада нађосте вечни одмор у рајским обитељима.Ми пак, подигавши очи срца наших ка Господу, дужно са љубављу прослављамо спомен ваш са умиљењем кличући овако:

Радујте се, верни служитељи СветеТројице!

Радујте се, пламени ревнитељи истине Христове!

Радујте се, јер сте храбро изобличили јеретичка умовања безумнога Арија!

Радујте се, непоколебљиви поборници праве вере!

Радујте се, јер сте богумудрим речима заградили уста заблуделих!

Радујте се, јер сте чували Цркву Христову од лажних учења!

Радујте се, пастири,који одгоните вукове од стада Христовога!

Радујте се, јер сте спремни да и душу своју положите за духовна чеда!

Радујте се, преизобилни ризничари богословља!

Радујте се, сејачи истинске побожности!

Радујте се, богоблажени исповедници православне вере!

Радујте се, путеводитељи верних ка спасењу!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Јавили сте се као боговођене звезде у Александрији, светитељу Кириле, просвећени од Сунца Правде Христа Бога, које својом незаланом свветлошћу просвећује земље Истока и као звезда Витлејемска, показао си пут вернима ка Христу, да би људи просвећени тобом, певали Њему благодарну песму:Алилуја!

Видевши чеда александријеске цркве јеванђељску благовест вашу и остајање до смрти за Цркву Христову и правду Божију, обраћаху се од јеретичких заблуда ка истинитој вери. Ви пак, као добри пастири, примили сте са љубављу оне који траже спасење, благодарећи свим срцем Господа за милост Његову према онима који се кају. Због тога вас хвалимо радосним песмама свети оци и говоримо:

Радујте се, молитвеници, озарени Духом Божијим!

Радујте се, светила која просвећујете душе наше!

Радујте се, јер сте разум свој предали у послушност вери!

Радујте се, јер сте нам завештали да право славимо Бога!

Радујте се, јер сте благодаћу Христовом победили јеретичка мудровања!

Радујте се, јер сте верне штитили од јереси!

Радујте се,јер сте изложили руглу ђавола и слуге његове!

Радујте се, преславни заштитници верујућих!

Радујте се, јер сте по вери ревношћу били сличи пророку Божијем Илији!

Радујте се, јер сте као пророк Данило и три млдића храбро прославили Бога!

Радујте се, јер сте се целога живота трудили на њиви Господњој!

Радујте се, јер и после смрти љубављу се не одвајате се од пастве своје!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Проповедник истинитог учења о Христу и Пречистој Његовој Матери јавио си се, светитељу оче Атанaсије, силом благодатне речи твоје и богонaдахнутих списа богохулну обману Арија си посрамио и многе невоље си претрпео од непријатеља Православља: неправедно прогонство са александријскога престола, затвор у тамници и прогонство.Зато видевши те сви као доброга пастира који душу своју полаже за овце, певамо Богу који прославља свете Своје: Алилуја!

Засијали сте као светила на црквеном небу, светититљи Атанасије и Кириле, подвигом живота вашега показујући свима вернима пут ка незалазној светлости – Христу. Зато вас молимо: помозите да се тама неверја и разврата свету Божијем разагна, да сви који љубе и поштују Бога у духу и истини кличу вам овако:

Радујте се, јер сте сав свет речима вашим озарили!

Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу!

Радујте се, светле звезде,које нас осветљавате у греховној ноћи!

Радујте се, незалазна светлости ЦрквеХристове!

Радујте се, ревнитељи истините вере!

Радујте се, јер у свим земљама Истока изађe проповед ваша!

Радујте се, јер сте благодарили Богу у прогонству и гоњењу од јеретика!

Радујте се, јер сте храбро претрпели многе поруге од њих!

Радујте се, неустрашиви поборници вере у Христа!

Радујте се, прибежиште свих прогоњених за истину!

Радујте се, духовни оци и наставници побожности свима нама!

Радујте се, путеводитељи наши у небеско отечество!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Желећи да те протерају са престола Александријске цркве, јеретици те оклеветаше, свети оче Кириле, пред царем Теодосијем. И кад он пак, виде добар живот твој, одмах посрами оне који те клеветаху и разагна јеретички скуп њихов:јееретика Несторија збаци са цариградскога патријаршијскога престола, и тебе постави за председавајућега на васељенском сабору у Ефесу. Ти, свети оче, посрамивши на сабору Несторијеву јерес, узвеличао си Богородицу и Матер Светлости и прославио Бога, кличући Му благодарну песму: Алилуја!

Јависте се, свети оци, достојни радници и чувари новога винограда Христовога засађеног вашим трудом и као верни служитељи Христови, ушавши у радост Господа Свога, сада се радујете на небесима и молитвама својим утврђујете веру нашу, посредујући за наше спасење пред Богом за нас грешне, да благодарно певамо овако:

Радујте се, изобличитељи Аријеве и Несторијеве јереси!

Радујте се, заштитници наши од пагубних мудровања!

Радујте се, наставници заблуделих од правога пута!

Радујте се, јер светошћу богопознања просвећујете помрачене умом!

Радујте се, јер рекама благодати напајате срца многих!

Радујте се, неуспављиви стражари нашега спасења!

Радујте се, војници Христови, још у животу од Њега славом овенчани!

Радујте се, јер подвиге и напоре ваше верни неућутно прослављају!

Радујте се, јер сте духовно богатство дали многим људима!

Радујте се, јер их упућујете ка пристаништу спасења!

Радујте се, јер нас учите да се радујемо за Господа!

Радујте се, јер жалости наше претварате у радост!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви субови Православља и богомудри учитељи!

Необично и дивно је заиста видети, како нова бура дође на Цркву Божију, кад цар Јулијан отвори све многоожачке храмове, приносећи жртве лажним боговима. И опет усташе на тебе, свети Атанасије,као непријатељи вере Христове и рекоше цару: „Ако Атанасија не убијеш немогуће је уништити хришћанство“. Ти пак, свети оче, прорекао си да ће се овај метеж брзо завршити и супроставио си се богоодступнику Јулијану молећи Господа и Пречисту Мајку Његову, да спречи његове замисли против хришћана, да би сви верни певали благодарно Богу песму: Алилуја!

Сви православни људи проповедају благодатну помоћ вашу, предивни светитељи Атанасије и Кириле, од старих времена оци наши вас упознаше као заштитнике од доласка туђинаца и избавитеља од морских ветрова. Зато и ми, верна чеда Цркве Христове приносимо вам ове наше похвале:

Радујте се, возљубљени од верних у православним земљама!

Радујте се, поборници Правослвља у земљи нашој!

Радујте се, посредници за оне који вас воле и поштују!

Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу!

Радујте се, јер сте многима отворили врата у Царство Небеско!

Радујте се, заступници спасења рода хришћанскога!

Радујте се, јер сте праведним животом вашим задивили све околне земље!

Радујте се, јер се сви благочестиви људи због имена ваших радују!

Радујте се, истинити чувари љубави Христове!

Радујте се, учитељи у молитвама хришћанима свих времена!

Радујте се, на земљи овенчани венцем трпљења !

Радујте се, на небесима озарени вечном светлошћу!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Сви анђели задивише се славном животу твоме на земљи, свети оче Кириле, јер Господ показа тебе чврстога заштитника Православља. Ти си свуда јављао Јеванђељске истине, тешећи верне и тако си их сачувао од јеретичких учења. Зато и сада не остави нас грешне, и сва чеда Божија утврди у Правосављу и једномислију, да би у духовној радости певали Светој Тројици благодарну песму:Алилуја!

Многоречите говорнике сте превазишли силом богонадахнутих речи и списима вашим, богомудри свтитељи Атанасије и Кириле, ви сте пак, богословствовали оваплоћенога Логоса просвећујући душе многих верно им показујући пут ка спасењу, којим сте и сами непоколебљиво ходили до блажене смрти ваше.Ми пак, радосни што имамо такве учитеље духовнога живота и молитвенике, прослављамо вас,свети оци говорећи:

Радујте се, добри пастири који сте ревновали за славу Господњу!

Радујте се, јер сте умножили дани вам талант!

Радујте се, странци земаљски, који сте ушли у Небеско отечество!

Радујте се, јер сада празнујете са хоровима небеских сила!

Радујте се, светила, која осветљујете оне који су у тами!

Радујте се, због тога сте названи велики у Царству Божијем!

Радујте се, од Бога украшени венцима исповедништва!

Радујте се, великом славом преузнешени у хору великих светитеља!

Радујте се, богомудри учитељи васељене!

Радујте се, јер са свима угодницима Божијим молите се за нас Господу!

Радујте се, јер се вама прославља вера хришћанска!

Радуијте се, јер су имена ваша написана на небесима!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Желећи спасити стадо Христово од погибли, светитељу Атанасије, ниси се уплашио царевих претњи ни клевета јеретика, нити хапшења, но све ово као храбри војник Христов претрпевши, ниси престао да просвећујеш твоју паству, молећи твоје ученике да чврсто стоје у истинској вери, и да се не плаше вражијих обмана, него да у жалостима и невољама благодаре за све Богу, певајући песму:Алилуја!

Ви сте неразрушива тврђава свима православним људима, свехвални и достохвални светитељи Атанасије и Кириле, јер Творац неба и земље изабра вас да будете на земљи чврсти заштитници и непоколебљиви стубови истините вере, и присаједини вас хору великих светитеља и учитеља Цркве Христове. Стога умолите да се удостојимо Божије благодати и да она остане у свима нама који вас волимо и певамо овако:

Радујте се, јер сте истину Христову проповедали пред људима без икаквога страха!

Радујте се, чувари црквених догмата!

Радујте се, јер сте божанске речи носили у срцима својим!

Радујте се, јер сте богомудрим списим вашим нама оставили духовну ризницу!

Радујте се, заштитници наши од лукавства сатаниних!

Радујте се, јер молитвама вашим побеђујемо обмане ђаволске!

Радујте се, исцелитељи наших духовних и телесних болести!

Радујте се, тихо пристаниште обремењених невољама!

Радујте се, даваоци свакога добра привременог и вечног!

Радујтесе, посредници наши пред престолом Судије Небеског!

Радујте се, јер чистим срцем сада Бога гледате!

Радујте се, јер и по одласку вашем у небеским становима не престајете да се старате за нас!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Молбене песме наше у храму пред чудотворном иконом вашом вам данас приносимо, и милостиво их услишите,светитељи Христови Атанасије и Кириле, и свима којима треба ваша благодатна помоћ, будите заштитници и молитвеници,дарујући им сва добра: болеснима исцељење, жалоснима утеху, онима у невољама избављење, да се због вас обрадују и славе Бога певајући Му: Алилуја!

Јависте се светозарни свећњаци и чудотворци, светитељи Божији Атанасије и Кириле: од давних времена до сад отачество наше не остављајући јер о томе говори и стари летописац у време најзеде Батијеве,Велики Новгород заштити Бог и ви, светитељи Христови. Због тога вас молимо, свети оци, подарите опроштај грехова свима људима који љубављу поштују ваш свети спомен и овако вапију:

Радујте се, јер се у свим православним земљама прослављју имена ваша!

Радујте се, јер у свим земљама православним зидају се цркве у ваше име!

Радујте се, јер сте заградили пут пуковима агарена за Велики Новгород!

Радујте се, великоименити покровитељи земље наше!

Радујте се, јер се у граду Москви подиже храм у вашу част!

Радујте се, јер сте возљубили земљу нашу и верна чеда наша!

Радујте се, јер се синови руски спасавају посредовањем вашим!

Радујте се, јер сви верни молитвама вашим ослобађају се од недаћа и невоља!

Радујте се, надо наша и заступници у тешким невољама и напастима!

Радујте се, дивна утехо свима нама у годинама бола!

Радујте се, јер молитвама вашим умилостивљујете Владара свих!

Радујте се, јер вама се украшава и оснажује Црква Христова!

Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

Знајући благодат вашу дану вам од Бога, празнујемо ваш општи спомен, светитељи Христови Атанасије и Кириле, и усрдно прилазимо вашој часној икони,з аштитом вашом као непобедивом тврђавом ограђујемо се.Јавили сте нам се као исцелитељи болести, наставници заблуделих, брзи помоћници свима који вас призивају и певају песму Богу: Алилуја!

Опевајући диван ваш живот на земљи и славу која је на небесима, смирено вас молимо, светитељи Атанасије и Кириле, подарите силу са висине православним хришћаним против непријатеља видљивих и невидљивих, будите нам свеблажени оци, у свему добри помоћници, благословите нас миром и љубављу, дајте нам чврсту веру, чистоту живота и страх Божији, да би пронашавши душевни одмор, радосно вам овако запевавали:

Радуј се, Атанасије, истога имена са безсмртношћу!

Радуј се, велики учитељу Цркве Христове!

Радуј се, Кириле, разоритељу Несторијевог бесплодног расуђивања!

Радуј се, славо и утврђење Алекасандријкога престола!

Радуј се, Атанасије, прогнани правде ради из отачаства твога!

Радуј се, чувани љубављу од твоје пастве!

Радуј се, Кириле, добро и верно си се потрудио за част Пресвете Богородице!

Радуј се, јер смрти твојој присустовала је и сама Пречиста Мајка Господа!

Радиуј се, Атанасије, јер Антоније Велики теби завешта ризу своју!

Радуј се, јер мошти твоје беху положене у цркви Свете Софије у Цариграду!

Радуј се, Кириле, проповедниче премудрости Божије!

Радуј се, архијереју Бога Вишњега!

Радујте се, светитељи Божији Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи!

О, свехвални пастири наши, светитељи Атанасије и Кириле, примите ово мало мољење наше, које вам приносимо из скрушеног срца нашега, измолите нам од Христа Бога утврђење у иститинтој вери, да ходимо у заповестима Господњим без греха,и заступништвом вашим приведите нас у Царство Небеско, да се удостојимо да радосно са вама певамо победну песму: Алилуја!

О, свесвети оци Атанасије и Кириле, топли наши заштитници, уништитељи јереси, заштитници побожности, исцелитељи болесних и помоћници оних у невољама и топли посредници свима који вам долазе, помозите нама грешнима у целом жиовоту нашем, умолите Господа Бога да нам подари опроштај грехова и наслеђе Царства Небескога, да свагда прослављамо Оца и Сина и Светога Духа,и вашу милостиву заштиту сада и увек и у векове векова.Амин

О, свехвални и преславни светитељу Атанасије Велики, за православну веру много си страдао: пет пута био у прогонству и бекству, претрпео си многе клевете и нападе, много пута за њу хтедоше непријатељи да те убију, и само сам Бог чудесно те сачува од смрти. И све ово ти си претрпео од безбожних јеретика аријанаца са којима си се борио и њих многим проповедима твојим посрамио,трпљењем твојим их победио и безбожност њихову од Цркве си одагнао, засадивши православно учење умножио си семе вере Христове. Заиста, ти си храбар војник Христов, као војник ,до краја живота твога славно си се борио за праву веру са јеретицима. Заиста,ти си стуб вере Православне, јер никако се не поколеба вера твоја од ових јеретичкких гоњења, но изнад свега утврди се и ојача, не само у теби и у твојој пастви, него и у целој Цркви Христовој. Теби се молимо, угодниче Божији, измоли од Христа Бога нашега да имамо непоколебљиву веру да не скренемо са њеног правога пута,да до крај живота нашега останемо у њој, не бојећи се ни обмана, ни претњи, ни гоњења, и да наследимо Царство Небеско у слави Бога Оца и Сина и Светога Духа, где ти сада са свима светим боравиш.Амин!

Како је овај "обичај" распрострањен на нашем просторима појављује се подједнако међу хришћанском и муслиманском популацијом. Будући да нема никаквог објашњења нити доказа о спасењу њиме сем "рекла баба да треба", његова функција будући да није хришћанска, сматра се сујеверјем или остатком паганства. Како нема корена у хришћанству. Будући да се не помиње у исламском учењу нити Корану иако јер распрострањен, сматра се нечистим, неисламским и увредом Алаху.

Овај обичај ношења танког црвеног конца (уједно и вид амајлије) појављује се у јудеизму и јудаистичким учењима познатиим под именом каббалах. За њега се каже да одвраћа лошу срећу коју човеку може донети урок злог ока. На јеврејском језику се овај црвени конац назива ројте Бинделe. Овај црвени конац је обично направљен од танке вунице. Носи се на руци, повезан као наруквица на левој руци.

Oбичај који се усадио у народу већ дуго времена базира се на неким од теолошких учења Торе и Каббале.

Неки ортодоксни Јевреји који се плаше негативних утицаја урока имају стару традицију да вежу црвени конац на бебин креветац у нади да ће са тиме одвратити уроке и призвати милост Бога, тако да с тиме ће беба бити заштићена од сваког зла.

(преузето са википедије, текст на енглеском кликните овде)

Појава црвеног конца се јавља у Индији под именом калава. Калава је свети хиндуистички конац који се такође зове и Маули на хинду језику. Носи се у току обављања хиндуистичких ритуал као што су Иајна или Пуја. Веже се на руку од стране свештеника на руке ходочасника који присуствују обреду молитве. Калава се веже на десној руци мушкарца и неудатих жена, а на левој руци удатих жена. Понекад се црвени конац веже у чворове који се везују након рецитовања мантри које позивају бога Брахмана и црвени конац се затим носи како би отклонио уроке и зло од особе која га носи.

У стихији модерних трендова деведесетих црвени кончић је популаризван естрадним поп звездама САД.

Сада већ "бабске приче" имају озбиљнију ноту и јаснију слику појаве чувеног црвеног кончића и код нас. Иако поједини "православни хришћани" упорно тестирају "моћ" конца као заштиту (из незнања или убеђености у моћ коју нико није окусио) показују класично неверовање у Живога Бога. Дакле, чак и маскиран тренд ношења црвене бројанице "за бебе" уместо црвеног кончића израз је непознавања своје вере, површности и неверовања. Окрећући леђа Господу, Пресветој Богородици, светитељима.. прибегавају ситницама и крпицама за помоћ. Да би окусили убеђење да је Бог наш, Бог који спашава.. неопходо је направити искорак и прићи Христу. Овај неутемељени мали обичај који ипак много говори, неопходно је избацити из праксе, постати свесно верник и истинки поверити свој живот Богу јер живот сваког човека се првенствено освећује изнутра.

Манастир Глоговац

Изабрани угодниче Христов и чудотворче, преподобни оче наш Мароне, приносимо ти похвалне песме ми који љубављу поштујемо твоје подвиге и напоре којим си угодио Богу, од Кога си примио дар исцељења болести. Пошто имаш смелост према Даваоцу здравља, ослободи нас од свих невоља и недаћа, да ти кличемо:

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха!

Имао си анђелску нарав, преподобни оче, и као бестелесан проживео си непорочни живот на земљи, оставивши нам дивни пример духовнога савршенства, да подражавамо врлинама твојим и да ти овако певамо:

Радуј се, јер си од младости свим срцем заволео јединога Господа!

Радуј се, јер красоте овога света сматрао си у ништа!

Радуј се, јер си постом и молитвеним бденијима укротио тело твоје!

Радуј се, непорочни сасуде Божије благодати!

Радуј се, стану Духа Светога украшени чистотом!

Радуј се, човече духовних жеља!

Радуј се, главо,освећена десницом Свевишњега!

Радуј се, јер си омрзнуо ташти метеж света!

Радуј се, висино богомислија!

Радуј се, свето процветање Сиријске земље!

Радуј се, красото и похвало Кирске Цркве!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха!

Виде Господе душу твоју као добро обрађену, за доношење духовних плодова, преподобни, јер си управио мисао твоју на тражење јединога на потребу. Због љубави Христове оставио си свет и ослободивши се сваке привезаности за овај пролазни свет, отишао си у Кирску пустињу у Сирији Еуфратској на монашки подвиг, кличући Богу који те спасава: Алилуја!

Богопросвећеним разумом познао си таштину и непостојаност овога света, у њему се радост мења у жалост, весеље у неочекиване невоље. Стога си зажелео вечна добра, оче преподобни, и њих потраживши похитао си да одбациш земаљска добра и добровољним сиромаштвом подижеш нас да ти кличемо:

Радуј се, љубитељу пустињске усамљености!

Радуј се, љубитељу смирења и нестицања!

Радуј се, савршени примеру истинскога самопожтвовања!

Радуј се, свепосебно јављање монашког равноангелног житија!

Радуј се, обрасцу вере и побожности!

Радуј се, огледало трпељивога послушања!

Радуј се, јер си стекао духовне сузе!

Радуј се, јер си привременим плачем прибавио вечно блаженство!

Радуј се, јер непрестаним молитвама побеђујеш вражије нападе!

Радуј се, јер си бденијем и трудовима тело твоје покорио духу!

Радуј се, јер си постом и уздржањем укротио страсти!

Радуј се ,јер се увек опомињеш суда Божијег и вечних мука!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Осењени и укрепљени силом Вишњега, у монаштву си постригао власи главе твоје, одбацио си мудровање тела, преподони, и као добар и искусан војник стекавши монашку власеницу као оклоп спасења, и наоружавши се непобедивим оружијем Крста Христовога, силно си ратовао против невидљивога непријатеља, ђавола. Дубоким смирењем побеђивао си његову гордост и непрестано си певао Господу: Алилуја!

Размишљајући о савршеном одрицању од саблазни овога света, дошао си у сурову сиријску пустињу, пронашао си тамо високу планину, на којој беше идолски храм, кога посветивши Богу у њему си боравио, имајући небо за покривач и земљу као одар одмора, и старе кожне ризе као одело твога многонапаћенога тела твога, паљенога знојем и промрзло мразом, коме ниси допустио ни мало угађања, да не би надвладало тело над духом твојим, а које је љубављу горело према Господу .Због тога ти кличемо:

Радуј се, јер си пустињу осветио подвигом твојим!

Радуј се, јер си прошао суров пустињачки живот!

Радуј се, јер си неућутним песмама славио Бога!

Радуј се, јер си непрестно узносио молитве Господу!

Радуј се, неизмогли испосниче,који се храниш пустињским биљем!

Радуј се, нелицемерни трудољупче,који си омрзнуо ништавност!

Радуј се, јер си носио похабане ризе!

Рауј се, јер си напредовао у трпљењу и смирењу!

Радуј се, јер си на земљи био раван анђелима!

Радуј се, јер си презрео људску славу!

Рауј се, јер си уништио замке фарисејску празну славу и гордост!

Радуј се, јер си уништио високоумну душепропадљиву прелест (обману)!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Бура искушења и демонских напада не могаше поколебати дом душе твоје, преподобни оче, јер је основан на тврдом камену вере у Христа и чуван трезвеноумљем,т рудовима и непрестаним молитвама, којима си непрестано ратовао са непријатељем рода људскога на месту старе владавине његове.Стога пошто си дошао у тихо пристаниште са хором искупљених у свету, који су победили свет, вапијеш Христу: Алилуја!

Многи чувши за твој живот, оче Мароне, долажаху теби, неки да чују душекорисне поуке твоје, а неки да живе монашки са тобом у твоме пустињском манастиру.Ти си их све са љубвљу примао и руководио си правом стазом ка спасењу, да сви можемо клицати теби:

Радуј се, правило истините вере!

Радуј се, духовни обрасцу кротости!

Радуј се, човече Божији,украшен проподобношћу (светошћу)!

Радуј се, војнику Христов, који побеђујеш пукове невидљивих непријатеља!

Радуј се, мудри странцу доњега света!

Радуј се, достојни наследниче горњега света!

Радуј се, добри и искусни подвижниче у вери!

Радуј се, јер си се придружио хору великих пустиножитеља!

Радуј се, богомудри началниче мноштва сиријских монаха!

Радуј се, јер си многе душе уневестио Христу!

Радуј се, јер си основао многе манастире рукама твојих ученика у Сиријским пустињама!

Радуј се, велики авво многим оцима!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Био си боговођена светиљка, јер си све водио путу Сунцу Правде – Христу, угодниче Божији, речју и примером светога твога живота,које је било посвећено на служење Богу и твојим ближњима. Због тога си наследио блаженство са светима и са њима вечно певаш похвалну песму Спаситељу Богу: Алилуја!

Анђелски чинови видевши твоје равноангелно житије,богоблажени оче, дубину твога смирења, молитву, неодступност, чврстину уздржања и велику ревност духа твога за чистоту задивише се и прославише Човекољупца Бога, који укрепљује немоћну људску природу. Ми пак, прослављамо те и кличемо:

Радуј се, пустињски светиониче, који си просветио Сиријску земљу светлошћу врлина твојих!

Радуј се, дивни украсе монаха!

Рауј се, миомирисни цвете пустињскога процветања!

Радуј се, доброплодно дрво небескога засада!

Радуј се, одевени светошћу и правдом!

Радуј се, похвало свих врлина!

Радуј се, јер си помазањем примио Духа Светога!

Радуј се, освећени сасуде благодати Божије!

Радуј се, добри и верни слуго Христов!

Радуј се, истински слуго Господњи!

Радуј се, јер си испунио заповести Господње и њима си научио ученике твоје!

Радуј се, велики учитељу пустинољубивих монаха!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Био си проповедник јеванђељских врлина братији твојој, преподобни оче Мароне, и духовна твоја чеда руководио си ка горњем Сиону, где је стан свих спасених милосрђем Христа Бога, који је дошао у свет да спасе пало човечанство и који је дао Своје спаситељне заповести за спасење свих, који Га слично теби, заволеше чистим срцем и навикоше да Му певају: Алилуја!

Засијавши у пустињи твојој као богосветла свећа, оче наш Мароне, светлошћу добрих дела твојих озарио си душе и срца људи који су тражили од тебе да их упутиш на спасење: многи знађаху тебе равноангелнога животом и долажаху теби да чују од тебе речи вечнога живота. Теби, дакле, светом учитељу небеске истине, вршиоцу и наставнику и ми смирени узносимо ти похвалне песме:

Радуј се, неућутни проповедниче Јеванђеља Христовога!

Радуј се, равночасни чувару апостолских предања!

Радуј се, јер си свете догмате Православља добро утврдио у души твојој!

Радуј се, јер си Богу угодио правом вером и добрим делима!

Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су пошли за тобом!

Радуј се, јер си са њима као отац са децом узашао да примиш небеске почасти од Господа!

Радуј се, јер ниси сакрио таланат теби дан од Свевишњега Владара!

Радуј се, јер си много трговао са њима,на спасење душа наших!

Радуј се, јер твојим учењем грешници покајањем угодише Богу!

Радуј се, јер твојим упућивањем заблудели пронађоше прави пут спасења!

Радуј се, јер си ближње твоје искрено заволео!

Радуј се, јер си усрдно послужио њиховом духовном спасењу!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Имао си једину жељу, преподобни оче, да угодиш Богу и да побожно послужиш духовном спасењу твојих ближњих, и зато свети манастир твој постаде мирно пристаниште свакоме човеку мученог таласима животнога мора. Ти си пак, као добри крманош, све ученике твоје и све оне који су дошли теби упућивао речју и примером твојим, побегао си од света и сујете његове, срцем и устима неућутно си узглашавао Богу: Алилуја!

Засијао си као нова звезда на тврђави Цркве Христове, богоблажени оче, у пустињи у почетку монашкога подвига сам си боравио у молитвама, посту и непрестаном раду, који виде Свевидац Господе, сабра код тебе паству инока и пустинољубаца, који желе да живе са тобом и да се назидавају од тебе на спасење и тамо, усред разрушене владавине старога кваритеља (мрзитеља) народа основао си насеље јединоме истинитоме Богу, свој манастир, као духовно процветали крин у пустињи. Због тога те прослављамо овим доличним песмама:

Радуј се, преподобни, светло украшени светошћу и чистотом!

Радуј се, богоносни, обдарени божанским даровима са висине!

Радуј се, добри пастиру тобом сабранога стада разумних оваца!

Радуј се, јер си непроходну пустињу радом твојом претворио у духовни виноград!

Радуј се, јер си сва страховања и привиђања вражија посрамио молитвама твојим!

Радуј се, сиромашни духом, који си многе обогатио!

Радуј се, украсе испосника!

Радуј се, пресветла звездо у мноштву преподобних!

Радуј се, јер си заволео узан и тежак пут више од широког!

Радуј се, јер си уздржањем умртвио све страсти!

Радуј се, јер си пре смрти твоје био мртав греху!

Радуј се, јер си тело твоје мудро покорио духу!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Необично и преславно чудо види се на свима који прилазе теби, оче наш Мароне, јер дивно те прослави Господ од Кога си примио дар да изгониш демоне, лечиш болесне, тешиш жалосне, умекшаваш одрвенела срца људи,да би сви певали са тобом Господу који чини чуда: Алилуја!

Све твоје, преблажени и богоносни оче, старање и сва брига твоја беше да се непрестано супростављаш свезлобном непријатељу хришћанскога народа,и његову горду злобу газиш дивним оружијем смирења, поста и безстрашћа, труда (напора), непрестаним молитвама са приклањањем колена (великим метанијама) и покајним сузама, и свим овим стекавши победу на непријатеља, стекао си од Господа дар да свима узнемираванима од злога помажеш. Помози дакле, и нама, оче преподобни, да се твојим молитвама одупремо вражијим искушењима,и да подражавамо теби у побеђивању наших страсти, и да ти кличемо:

Радуј се, јер си смирењем уништио душепропадљиву гордост!

Радуј се, јер си кротошћу угасио пламен гнева у себи!

Радуј се, јер си уздражањем и бдењем целомудрено сачувао душу и тело твоје!

Радуј се, уништитељу ђаволске гордости!

Радуј се, прогонитељу бесова!

Радуј се, јер си уништио силу вражију!

Радуј се, јер си узнапредовао у сили Божијој!

Радуј се, изобличитељу лажи лукавога!

Радуј се, посрамитељу бесовске прелести (обмане)!

Радуј се, јер си примио власт над нечистим духовима!

Радуј се, јер тобом гоњени, они из држаних њима брзо беже!

Радуј се, јер побеснели теби привођени, одлазе од тебе здрави и разумни!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Свима који долазише теби ради молитве и благослова, преподобни оче, дивно је било да те виде како у старој и многодотрајалој кожној мантији ходаш и веома сиромашно под дрветом или у дане болести у пећини боравиш, све богате и сиромашне, велможе и просте, исто си примао са љубављу и свакоме си казао поуку на душевну корист. Смирено те молимо, и нама који ти прилазимо у данима невоља, искушења, незнања и сумњи кажи реч утехе, упућивања и бодрости, да би заштитом твојом певали Господу који нам чини чуда: Алилуја!

Многоречите говорнике си превазишао, преподобни оче, благодатним помазањем речи твојих, којим си грешне приводио на покајање, укрепљавао си оне који се подвизавају у врлини и свима си показивао спаситељни пут према Христу.По њему си и сам непоколебљиво ишао до твога блаженога краја, достојан да ти узносимо овакве похвале:

Радуј се, неугасиви свећњаку Сиријске ПравославнеЦркве!

Радуј се, ер си у целој Православној Цркви поштван одавно ко посебни исцелитељ!

Радуј се ,јер си у данима живота твога на земљи био прослављен од незнабожаца!

Радуј се, увек утехо хришћанском народу!

Радуј се, јер си онима који те воле и поштују заступник здравља душама и телима!

Радуј се, грађанине пустиње, који си градове и села испунио славом твојих подвига!

Радуј се, маслино Божијега благослова, који њеним плодовим храниш верне!

Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су успели у врлинама!

Радуј се, јер животом и учењем твојим припремаш Господу савршене подвижнике!

Радуј се, добри и искусни војводо монашкога пука!

Радуј се, предивни руководитељу пустиножитеља!

Радуј се, дани заштитниче овоме храму посвећеном твоме имену!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Желећи спасити многе који прилазе теби, не само оне који хоће да буду монаси са тобом, милостиво си давао руку помоћи, али и са разним светским делима обремењене и притешњене разним невољама и недаћама тако си тешио као што родитељ теши децу своју која су у невољама,жалостима и болестима, дарујући им олакшање својим старањем и отачком љубављу си олакшавао терет невоља.Због таквога твога доброчинства био си поштован и од нечастивих безбожника, преподобни,а верни пак, помагани тобом благодарно певају Богу: Алилуја!

Молитве твоје беху тврђава, бедем и заштита, свети чудотворче, свима који са вером долажаху теби са сваком бригом јер због твоје срдачне чистоте дарова се од Бога теби духовна сила да исцељујеш болесне, помажеш оне који су у невољама, и теби је јављено да славиш величину Божију ближњима и даљњима,и певамо ти овако:

Радуј се, сасуде, који точиш уље Божијега милосрсђа!

Радуј се, живоносни источниче (изворе) који нам изливаш реке исцељења!

Радуј се, брзи установитељу здравља онима који леже у болестима!

Радуј се, исцелитељу свих болести, а највише дрхтавице и грознице!

Радуј се, јер дајеш задравље згрченима и сакатима!

Радуј се, утешитељу ожалошћених!

Радуј се, брзи на помоћи невољнима!

Радуј се, добросрдачни укрепитељу одузетих!

Радуј се, бесплатни лекару душевних и телесних болести!

Радуј се, лекару свих који ти прилазе са вером!

Радуј се, чинитељу многих дивних чудеса!

Радуј се, јер си се удостојио да примиш обиље благодати Божије!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и учитељу монаха!

Приносимо свеумилне песме Светој Тројици при исходу твоме, преподобни оче наш Мароне, и као зрела пшеница у време жетве пројављујући у краткој али тешкој предсмртној болести и немоћи тела, и силу духа твога,благим крајем преселио си се од земље у небеска насеља да примиш награду из руку праведнога Даваоца плате Христа, који постави душу твоју са дусима светих, који неућутно певају пред престолом славе Његову победну песму: Алилуја!

Јавио си се светлоносна светиљка благодати Божије, осветљавајући Сиријску земљу, преподобни оче, духовним сијањем подвига и чудеса си просветио пустињу и у њој си основао многе манастире ова твоја духовна светлост побуди аријереја Кирске цркве да те почаствује као знаменитог и поштованог авву благодаћу свештенства због славе Цркве Христове.Ако се и ожалостио дух твој, ужасавајући се због овога високог дара, ипак си постао послушан архијереју и примио си благодат свештенства, подижући да сви једнодушно певају теби:

Радуј се, јер си место испрљано многобожачким идолослужењским приносима осветио вршењем бескрвне евхаристијске жртве!

Радуј се, достојни вршитељу ове Божанске литургијске жртве!

Радуј се, побожни служитељу олтара Господњег!

Радуј се, преподобни, јер си руке твоје са великом смелошћу подизао ка Господу!

Радуј се, јер си најтоплоје молитве из чистога срца узносио пред престолом Сведржитеља!

Радуј се, миомирна главо миром свештенства!

Радуј се, добри и искусни вођо духовних војника!

Радуј се, запаљена свећо у молитвама Богу!

Радуј се, маслинокоја точиш уље милости Божијих свеумилним молитвама твојим!

Радуј се, чашо која појиш жедне утехе и исцељења!

Радуј се, облагодаћени даром чудотворства!

Радуј се, благодатно богодаровано исцељење тела наших и благопријатна заштито душа наших!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

Знајући благодат дану ти од Бога, радосно спомињемо твоје име, преподобни оче наш Мароне, и са топлим усрђем прилазимо твојој свечасној икони, прослављеној даром чињења чуда од Господа, приљежно молећи се: подари исцељење свима болеснима, Најпре онима који страдају од дрхтавице и гознице, који са вером теби прилазе, избави све нас од свих невоља и недаћа да би певали Богу: Алилуја!

Опевајући славну кончину твоју, дође ка гробу твоме скуп монаха и мноштво верника и са побожношћу подигоше свете мошти твоје, и узнесоше их у оближње село где је најзад био сазидан велики и прекрасни храм у име твоје. У њему беху и положене многоисцелитељне мошти твоје.И ми молећи се у овом храму посвећеном твоме имену стојећи пред исцелитељском иконом твојом и честицом светих моштију твојих,која миомиришу,приљежно те молимо:услиши нас који увек молимо твоју заштиту за ожалошћене,болесне и страдалнике,који теби певају:

Радуј се, испуњени даром чудеса исцељења!

Радуј се, олакшање ожалошћених!

Радуј се, лекару болесних!

Радуј се, неисказано реко милосрђа и сажаљења!

Радуј се, обилно пројављење љубави и састрадавања!

Радуј се, богодаровани лекару тела наших!

Радуј се, пријатна заштито душа наших!

Радуј се, добри наш наставниче!

Радуј се, силни посредниче за спасење нас грешних!

Радуј се, добродушни помоћниче свих који побожно врше спомен твој!

Радуј се, брзи наш исцелитељу!

Радуј се, топли наш заштитниче!

Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха!

О, преподобни и богоносни оче наш Мароне чудотворче, прими ове похвалне песме од нас недостојних које ти умиљењу приносимо, и немој престати да се молиш за све болесне и ожалошћене који са вером прилазе твојој заштити, и подари свима нама твојим богопријатним молитвама све потребно у овом животу и корисно за вечно спасење и удостој да заједно са тобом у Царству Небеском непрестано певамо Богу:Алилуја!

О љубљена и свештена главо, преподобни и богоносни оче наш Мароне, милостиво погледај са висине на нас грешне и моли се милостивом и милосрдном Владару свих добара Богу за очување земље наше. Буди молитвеник за нас грешне и пред страшним Господом Саваотом рашири часне руке овога часа, и од Њега измоли милост и милосрђе и прими нас у своје посредништво и заштиту, сачувај нас од свих невоља и опаких болести,и ослободи од свих страсти и од несносних и неутешних грозница и дрхтавица[1], молитвама твојим избави нас од напада злих духова, сачувај од видљивих и невидљивих непријатеља и измоли опроштај сагрешења наших,и милостиво представи нас спашене Христу, и удостој нас да у дан Страшнога Суда радосно станемо пред лицем неисказане славе Његове, и да чујемо милостиви позив од Њега у Царство Небеском, и удостој нас да у неисказаној радости видимо преславну доброту лица Његовог, благодаћу и човекољубљем Господа Бога и Спаса нешега Исуса Христа, јер је моћ Његова благословена и препрослављена са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим,сада и увек и у векове векова.Амин!

[1] Висока температура,врућица

Изабрани Војводо небеских и огњених сила, Господе Боже Саваоте, ја Тобом створени слуга Твој, узносим духовне песме Теби, неисцрпном извору доброте, од свих невоља ослободи мене који певам:

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј нас!

Поглавару Арханђела и Анђела, Власти, Престола, Господства, Сила Небеских, Херувима и Серафима и Творче свега света, Судијо и Господе, отвори ми, као Мојсију колебљиви ум и језик за слављење преславнога имена Твога, да би Ти овако певао:

Господе Боже, Адонај Елои (моћни Боже мој), велики и преславни!

Господе Боже, Алфо (почетку) најсавршенији!

Господе Боже, Омего (крају) истински!

Господе Боже, Боже духова!

Господе Боже, свети Творче свега!

Господе Боже, силни Царе над царевима!

Господе Боже, Безсмртни,победитељу ада и смрти!

Господе Боже, Свевладајући силом!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Видевши, Господе Боже Оче триипостасно (тројично,у три лица), Твоје Божанство у Сину рођено, у Животворном Духу од Тебе исходећем, са вером, надом и љубављу Теби Оцу и Сину и Светоме Духу певам:Алилуја!

Разум дарован ми од Бога, Господе, посвећујем на похвалу пречистог имена твога и у скрушености срца вапијем:

Господе, нека се свети име Твоје!

Господе, нека дође Царство Твоје!

Господе, нека буде воља Твоја на мени грешноме!

Господе, хлеб наш насушни дај нам данас!

Господе, опрости ми све дугове!

Господе, избави ме од лукавога!

Господе, пре него што пропаднем до краја спаси ме!

Господе, сачувај ме од телеснога пакла!

Господе, удостој ме пресветлога раја!

Господе, научи ме да творим вољу Твоју!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Обукао си силом са висине Мојсија и Арона, Господе, на посрамљење гордога фараонa, обуци и мене у свеоружије Твоје на супроствљање лукавствима демонским, да би уништивши њихове сплетке, благодарним срцем и скрушеном душом певао Теби у векове: Алилуја!

Имајући,Господе, неисцрпно богатство доброте, Адама си из небића призвао у рај, Авраама из Ханана, Мојсија из купине; призови дакле и мене на гледање лица Твога, да би видевши Тебе разумно певао Теби овако:

Господе Боже, прекрасни бићем!

Господе Боже, дивни у намерама!

Господе Боже, тајанствени у промислу!

Господе Боже, преславни у стварању!

Господе Боже, премудри у у прављању!

Господе Боже, праведни у суду!

Господе Боже, премилостиви у наградама!

Господе Боже, животворни у сили!

Господе Боже, Ти видиш све душе!

Господе Боже,Ти си дао живот анђелима!

Господе Боже, Ти си створио људе!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Буру сатанских битака си уредио на његову пропаст ,би свргнут са неба и од светлог анђела постао је таман зао дух. А ја који сам земља и пепео, мали, далеко од анђела, осмељујем се да певам Теби, Творцу моме: Алилуја!

Сабор Анђела чувши и видевши Твоју победу на небесима над ђаволом запеваше песму: Алилуја, јер се зацари Господ Сведржитељ.А ја који сам на земљи доле, певам Ти овако:

Господе, нека се у свему чују Твоја чудеса!

Господе, победи све непријатеље који ратују на нас!

Господе, победи све стреле лукавога!

Господе, победи духовнога ђавола!

Господе, покори гордога Амана!

Господе, победи лукавога Амалика!

Господе, потопи древнога фараона!

Господе, спаси ме, као Мојсија и Арона!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Богооизливеном реком доброте, изливеном у рекама Божанске крви Јединороднога Сина Твога. Ти си обновио свет, обнови и у утроби мојој дух прави, срце чисто саздај у мени и подари ми добру мисао, да би са духовима и душама праведних певао Богу моме: Алилуја!

Као што виде пророк Исаија Тебе преузнесенога Бога, и ја јадни кличем Теби овако:

Господе Боже, Свевишњи, услиши вапај мој!

Господе Боже, Свеблаги, очисти срце моје!

Господе Боже, Свемогући, просвети мисао моју!

Господе Боже, Превечни, призови ме из века у вечност!

Господе Боже, Најсавршенији, усаврши ме!

Господе Боже, Самодржавни, управи ме!

Господе Боже, Благословени, благослови ме!

Господе Боже ,Најправеднији, оправдај ме!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Видевши остварење речи светих пророка,које су нам предсаазале, Господе,тајну оваплоћења Сина Твог и изливање Светога Духа на верне, дивимо се и побожно поштујемо несхватљиво старање Твоје,кличемо: Алилуја!

Господе,засија светлост благослова Твога у тами неверја и идолослужења и озаривши срца неверујућих зрацим Јеванђељске благе вести, због тога приведи из таме ка светлости. од идослослужења ка Богопознању да би Ти овако клицали:

Господе Боже, Ти Духом ствараш Анђеле Своје!

Господе Боже, Ти Арханђелима дајеш снагу!

Господе Боже, Ти умудрујеш Херувиме!

Господе Боже, Ти чиниш да Серафими блистају!

Господе Боже, Ти учиш пророке!

Господе Боже, Ти освећујеш Апостоле!

Господе Боже, Судијо Власти!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Желећи спасити свет и да дође у разум истине, дао си доброг пастира, Јединороднога Сина Твога Исуса Христа који положи душу своју за овце, због тога спаси људе Твоје и благослови наслеђе Твоје, да би сви заједно једним устима и једним срцем певали Теби:Алилуја!

Дивна су дела Твоја, Господе,и неприступна је светлост лица Твога нама грешнима. Међутим, на крају векова си благоизволео да нам покажеш најблаженији лик лица Твог у лику Богочевека. Зато са страхом ти овако кличем:

Господе Боже ,пошаљи нам светлост Твоју за веру!

Господе Боже, откри нам истину за наду!

Господе Боже, подари нам огањ Твој за љубав!

Господе Боже, удахни нам премудрост за Благу вест!

Господе Боже, умножи нам снагу за победу невидљивих непријатеља!

Господе Боже, сатри их као прах пред лицем ветра!

Господе Боже, освети виђења добра и зла!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Страшно је упасти у руке гнева Твог, Господе, због тога као пророк Давид прилазим Теби, Извору светлости и Даваоцу живота и скрушено вапијем Ти: Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој и присаједини ме изабраном стаду Твоме, да би се настанио у насељима Твојих станова; сада пак, вапијем Теби, Спаситељу света: Алилуја!

Сав си жеља, сав си сладост, живот и блаженство наше, Господе. Због тога је недостојни загњуривши се у бездан доброте Твоје вапијем Ти из дубине душе:

Господе Боже, не лиши ме небеских блага Твојих!

Господе Боже, избави ме вечних мука!

Господе Боже, сачувај ме од обмана ђаволских!

Господе Боже, одврати од мене невоље и и искушења!

Господе Боже, спаси ме од замки ђаволских!

Господе Боже, избави ме од жалости и болести!

Господе Боже, укрепи ме у напастим и мукама!

Господе Боже, не допусти да упаднем у очајање!

Господе Боже, избави ме од тврдоће срца!

Господе Боже, покри ме од свакога зала!

Господе Боже, подари ми добар крај!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Све небеске Анђелске војске непрестаним гласима кличу: Свет, Свет, Свет Господ Саваот пуно је небо и земља славе Твоје.Подражавајући њима и ми земљаним устима на земљи неућутним песмама вапијемо Њему: Алилуја!

Јавише се некада у Вавилону младићи бачени у пећи. По заповести безбожнога цара Навуходоносора они беху бачени у пећи, где певаше песму Богу говорећи: Благословен си, Господе Са њима заједно и ми многогешни певамо:

Господе Боже, благословен си,јер си ме посинио!

Господе Боже, благословен си,јер си отворио рајска врата!

Господе Боже, благословен си, јер си ме обасајао светлошћу Јеванђеља!

Господе Боже, благословен си, јер си ме упутио на пут спасења!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Желећи да спасеш заблуделога човека, послао си, Боже Оче, јединороднога Сина Твога, који је узео на себе човечије тело и крсну смрт, и искупио проклетство које си изрекао на људски род.Због тога клањамо се Теби и Јединородноме Сину Твом и Животворноме Духу певамо: Алилуја!

Царе Небески, Боже Оче Саваоте, који Речју и Духом Твојим све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, погледај са небеса из светога стана Твога очима милосрђа на слуге Твоје који Ти приносе ове похвале:

Господе Боже, Ти си најмудрији Творац!

Господе Боже, Ти си најсамодржавнији законодавац!

Господе Боже, Ти си Преслатки Спаситељ!

Господе Боже, Ти си најжељенији Утешитељ!

Господе Боже, Ти си најправеднији Цар над царевима!

Господе Боже, Ти си најстрашнији Судија над судијама!

Господе Боже, Ти си најмилостивији Отац оцима!

Господе Боже, Ти си Пошиљалац Духа Светога!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

Наше песме нису довољне да опевају Тебе,Господе Творче свега. Јер све је ништа пред Тобом. Стога као створење Твоје певамо Ти богољубиву песму: Алилуја!

Даваоче светлости и Творче векова, са висине светога станишта Твога заповедио си многооким Херувимима и шестокрилатим Серафимима да стоје пред прекрасним престолом Твојим,и да Те непрестано прослављају. И ја недостојни хвалим Те приносећи Ти ово:

Господе Боже, дивни изворе Духа Светога!

Господе Боже, Свемилостиви Даваоче живота!

Господе Боже, свеблаги Даватељу благодати!

Господе Боже, Недостижни по божанству!

Господе Боже, који све чујеш Духом Светим!

Господе Боже, који све освећујеш Духом Светим!

Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме!

Боже духова и свакога тела,Теби се клања и пред Тобом дрхти свако колено небеских, земаљских и подземних. И сваки народ исповеда да си Ти Бог и Господ, због тога клањајући се Теби са страхом и трепетом, као Богу и Творцу моме, певам Ти: Алилуја!

Прослављајући Твоје биће, величину, част и славу, коју виде апостол Павле узнешен до трећега неба рече у усхићењу: „О дубино богатства, премудрости и разума Божијега“. Са великом преданошћу падам на колена и молим Те:

Господе Боже, Оче мој, усинови ме са возљубљеним Сином Твојим!

Господе Боже, Оче мој, усаврши ме Животворним Твојим Духом!

Господе Боже, Оче мој, огради ме пресветлим анђелима Твојим!

Господе Боже, Оче мој, заштити ме молитвама светих угодника Твојих!

Господе Боже, Оче мој, учини са мном по милости Твојој, а не по безакоњима мојим!

Господе Боже, Оче мој, ја као човек сагреших, а Ти пак,као Бог милостив и дуготрпељив, помилуј ме видећи немоћ душе моје!

Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме!

О, Свеблаги и Свемилостиви Боже Оче Саваоте, прими ово мало мољење наше, као што си примио смирену жртву Авељеву и присаједини ме у благодати са Сином Твојим, и учини ме наследником ЦарстваТога, да би заједно са Светима Твојим Духом певао Теби: Алилуја!

О,Свемогући и Свесилни Царе,који седиш на облацима и живиш на висинама, благословени на тврђави небеској. Свет, Свет, Свет Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Твоје, Осана на висинама! Испуни, Боже Сведржитељу, ово наше смирено мољење и молбе слугу Твојих (кажи име), нека уши Твоје чују речи молитва наших.Пресвети Господе, милостиво погледај и услиши нас, слуге Твоје (кажи име) који са земље вапијемо Теби: спаси,с ачувај и помилуј нас, избави нас од свих невоља и недаћа и свакога зла.З аштити Духом Твојим Светим, дању и ноћу и свакога часа подари ми победу и свима који се моле Теби Божанску силу Твоју, чудотворну благодат, силу и пуну снагу. Силом Часнога и Животворнога Крста Господњег победи све непријатеље наше видљиве и невидљиве, развеј их као прах пред лицем ветра да познају име Твоје, Господе, да се постиде у векове, јер си Ти Вишњи по свој земљи и нема непристојности код оних који се надају у Тебе у векове векова.Амин!

Овај акатист је издан на руском језику по благослову Високопреосвећеног архиепископа Инокентија (Венијаминова) прапраунука светитеља Инокентија (Венијамнова, митрополита Московског и Коломенског м,апостола Сибира и Америке.

Свима који се моле за Русију предаје се овај акатист који раније није био штампан.

Налажење текста акатиста је везано за старицу схимонахињу Нилу. Схимонахиња Нила (у свету Евдокија Колескников, 1902-1999.) је са дванаест .година дошла у манастир, где се замонашила са именом Јефросинија. После укидања и разарања манастира у Совјетско време, преживела је ужасе прогонства и логора. Изашавши на слободу у потоњим годинама живела је у Тули ,а потом у Подмосковљу Посељку Фосфорном. 1966.г.примила је схиму са именом Нила. Господ је обдарио великим даром прозорљивости, пророштава и исцељења. Из свих крајева Русије су долазили благодатној старици добијајући духовну помоћ, утеху,исцељење од болести.

Сагласно њеном причању ,три недеље пре одласка Господу, она је била у усхићењу и у тананом сну видела је Господа Саваота. Рано ујутру је матушка испричала својој духовној кћери о виђењу и благословила је да се моли Господу Саваоту. И даодала је „Господ Бог Саваот јесте огањ.“ После тога матушка је поновао заспала.

Три дана пре одласка Господу, матушка Нила није јела храну, држала је главу двема рукама и постојано је понављала једуне исте речи: „Шта ће бити? Шта ће бити?“,и при томе је много плакала.Духовна деца су веома много молили матушкуда каже шта ће бити.Она се умирила и почела је да се моли затим је одговорила: „Не, ја ништа не могу да говорим“.

У четрдесети дан од смрти матушке Ниле, њена духовна кћер је открила једну свеску у којој је руком био написан текст овога предложеног акатиста.

Господе, гнев Твој праведно подигнут на нас и на земљу нашу, због грехова и због нечистота наших, по милости Твојој и великом човекољубљу Твоме одврати од нас и од земље наше.

Благословен си, Господе Боже Оче Саваоте, јер си нам Јединороднога Сина Твога и Светога Духа послао,и тиме просветио васељену, спаси нас, Човекољупче, слава Теби.

Изабрани Војводо, Царе славе, милостиво прими овај наш песмопој за све оно што си нам даровао, од нас који вапијемо:

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Светла Радости Анђелима, Боже, колико си диван и Свет, Спасе, нама који кличемо:

Исусе, Искупитељу света

Исусе, Свемогући Царе!

Исусе, Дивни у промишљању!

Исусе, Даваоче светлости!

Исусе, Светлости славе!

Исусе, Недостижни!

Исусе, Красото пресветла!

Исусе, Љубави бесконачна!

Исусе, Дубино судбина!

Исусе, Зоро васкрсења!

Исусе, Знаку спасења!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Подари нам да Те познамо, Свети Боже, кличемо Ти са страхом, Свети Крепки, да се удостојимо да Те увек узносимо у векове векова: Алилуја!

Боже, Речју Твојом рађаш верне, изливајући благодат онима који Ти кличу:

Исусе, Речи најсветија!

Исусе, Светлости васељене!

Исусе, Предивни снагом!

Исусе, Правдо најсветија!

Исусе, Неистраживи!

Исусе, Светлости разума!

Исусе, Слободо духа!

Исусе, Дисање наше!

Исусе, Покрове наш!

Исусе, Надо умрлих!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Сваки ум изнемогава у страху, помишљајући на Твоја Крсна страдања, када су хорови Анђела сишли нам да заједно кличемо: Алилуја!

Сви народи и нараштаји нека Те славе, Боже, Искупитељу Спаситељу, приносећи ово:

Исусе, Јагње заклано!

Исусе, Жртво најсветија!

Исусе, Искупљење душа!

Исусе, Тајно страдања!

Исусе,Љубави највиша!

Исусе, сав Свеопроштају!

Исусе, Крсна сило!

Исусе, Уништење ада!

Исусе, Позвање наше!

Исусе, Пасхо Најсветија!

Исусе, Радости вечна!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже, Ти си сишао на земљу да низведеш огањ, да све засија љубављу, да се испуне срца, познајући Творца са речима хвале:Алилуја!

Боже, Ти си циљ живота свих рођених душа, Удео зажељени, нама који Ти ово приносимо:

Исусе, Сунце духовно!

Исусе, Страху верних!

Исусе, Jедан од Свете Тројице!

Исусе, Светлост од Светлости!

Исусе, Доброто вечна!

Исусе, Боже предивни!

Исусе, Крштење Духом Светим!

Исусе, Рођење са висине!

Исусе, Росо обожења!

Исусе, Песмо небеских!

Исусе, Радости земаљских!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Подари нам да задобијемо Дух Твој, Свеспаситељу Христе, да се одрекнемо себе, да стекнемо дух сиромаштва, да би и ми похитали да служимо Теби похвалним речима: Алилуја!

,,Буди веран до смрти и даћу венац живота“, - кажеш,Свеспаситељу, нама који ово приносимо:

Исусе, Сило ревносних!

Исусе, Бодрости духа!

Исусе, Скрушење душа!

Исусе, Плачу покајања!

Исусе, Огњу очишћења!

Исусе, Боже опроштаја!

Исусе, Храбрости вере!

Исусе, Славо смирења!

Исусе, Препорођење душа!

Исусе, Венче трпљења!

Исусе, Спасење наше!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже Благи, Ти си вода жива, ризница Духа Светога која даје Источника живота онима који певају за све у светом страху: Алилуја!

Све, све нам од Тебе долази, Христе, ка вечном добру, нама који ово приносимо:

Исусе, Ризнице поља!

Исусе, Бисеру мора!

Исусе, Водо жива!

Исусе, Изливање Духа!

Исусе, Реко благодати!

Исусе, Сило моја!

Исусе, Глади духовна!

Исусе, Жеђи свештена!

Исусе, Утољавање душа!

Исусе, Дану незалазни!

Исусе, Миру жељени!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Ево на вратима стојиш,Христе, и куцаш да Те чујемо Добри Боже, да отворимо срца, прослављајући Те речима светих: Алилуја!

Зраци Твоји, Сунце Најсветлије, Боже,су исцељење нама који смирено певамо:

Исусе, Наставниче живота!

Исусе, Пастиру добри!

Исусе, Буђење душа!

Исусе, Светлости целомудрија!

Исусе, Освећење чула!

Исусе, Стражо срца!

Исусе, Вођо свемогући!

Исусе, Ти видиш тајна дела!

Исусе, Наградо јавна!

Исусе, Најкроткији и Страшни!

Исусе, Спаситељу целога света!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже, Ти си извор освећења душа и тела наших који Те тражимо; ово милостиво учини храмом Твојим, да вечно певамо:Алилуја!

Свеспаситељу, Твоје име оживљује дух наш и радује срце, кличући ово:

Исусе, Светлости Очева!

Исусе, Огњу Серафима!

Исусе, отварање небеса!

Исусе, Око Свевишњега!

Исусе, Даваоче Духа Светога!

Исусе, Утехо свих!

Исусе, Проповеди вере!

Исусе, Привлачење срца!

Исусе, Кључу уздржања!

Исусе, Весеље Цркве!

Исусе, Спасење наше!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Боже, буре света нас увек колебају вукући у пучину,Свеспаситељу, да само у Теби и Тобом видимо спокој, кличући Ти:Алилуја!

Спаситељу Боже, Ти са висине низводиш светихи мир нама који молимо:приносимо Ти ово:

Исусе, Живи у векове!

Исусе, Примиритељу дивни!

Исусе, Месијо жељени!

Исусе, Владару народа!

Исусе, Благовести свету!

Исусе, Победо изабраних!

Исусе, Спаситељу силни!

Исусе, Светињо верних!

Исусе, Чврстино наша!

Исусе, Звање наше!

Исусе, Оправдање наше!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

У олтарим целога света, Ти Боже,невидљиво силазиш у Светој Тајни, да се Духом и Телом уселиш у нас при певању свих:Алилуја!

Ево, силе Небеске, Царе славе прослављају Те љубављу у светом страху:

Исусе, Спаситељу света!

Исусе, Ризнице вечна!

Исусе, Надо свих!

Исусе, Манно Небеска!

Исусе, Светлости живота!

Исусе, Освећење душа!

Исусе, Исцељење наше!

Исусе, Изливање наше!

Исусе, Хлебу најсветији!

Исусе, Вино обожења!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Због Тебе сви ожалошћени и смирени са жељни да се ослободе и да уђу у Тебе, Боже, у Тебе, Најсветије море светлости и живота, певајући за све:Алилуја!

Што у срце не уђе, што се очима не види, то вернима, Христос припреми онима који певају:

Исусе, Име свештено!

Исусе, Море доброте!

Исусе, Циљу бића!

Исусе, Покоју пресветли!

Исусе, Милости вечна!

Исусе, Надо моја!

Исусе, Гледање вечнога!

Исусе, Стремљење духа!

Исусе, Једињење душа!

Исусе, Крају жеља!

Исусе, Уделу изабраних!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

Ти си, Боже Благи, Жених душа наших, а ми – Црква, невеста Твоја; дођи, дођиЖивоте вечни наш нама који Теби певамо: Алилуја!

Благословен буди, Свеспаситељу у векове, јер срца наша горе од изобиља,кличући:

Исусе, Исусе Предивни!

Исусе, Срце Очево!

Исусе, Светлости славе!

Исусе, Завете вечни!

Исусе, Храме народа!

Исусе, Светињо изабраних!

Исусе, Хвало литургије!

Исусе, Песмо Херувима!

Исусе, Безсмртности верних!

Исусе, Море најсветије!

Исусе, Љубави бесконачна!

Исусе, Боже и Спасе мој!

Исусе, Исусе Преслатки!

О Исусе Преслатки, Свеспаситељу Христе, Боже истине, светлости и живота, буди увек са нама да би Ти певали у векове: Алилуја!

Боже сила, Царе Славе, Велики и Предивни! Колико си нам близак,Благи Спаситељу. Ево духом смо гладни Тебе, Искупитељу света,Тебе смо жедни и гладни, Сверадости свих, Ти си пучина нетрулежних ризница, Божанска светлост,свесвета Свељубав и Живот бесконачни оних који Те увек са страхом славе,Боже:Амин!