Кроз неко време њој умре муж, и она се не хте поново удавати, него удовиштво своје стаде проводити у посту и молитви, живећи Христу у чистоти и предајући себе и сина промислу Његовом, јер је Он Отац сирочићима и удовицама. А кад одгаји свога сина, она га, - као некада Ана Самуила -, одведе цркви и предаде на службу Багу уручивши га Адријанопољском епископу, блаженом Теодору. Духом провидевши благодат Божију која беше у дечаку, епископ га силно заволе и поче га учити Светоме Писму. А када Алимпије одрасте, он превазиђе своје врснике мудрошћу и знањем; и беше вољен од Бога и од људи због доброг владања свог и велкких врлина својих. Алимпије беше пун страха Божија, смирености и кротости; и у младим годинама својим показиваше мудрост старости и беспрекорно живљење. Због тих врлина он би постављен за црквеног економа, затим и за ђакона рукоположен; и служаше беспрекорно Богу.

После извесног времена у Алимпија се појави жеља за усамљеничким животом: да живи у молитвеном тиховању, усрдно служећи јединоме Богу и наслађујући се непрестаним. богомислијем. Ову жељу срца свога он откри праведној матери својој, која, слично пророчици Ани, не одлажаше од цркве, постом и молитвама служећи Богу дан и ноћ; јер она давно све своје имање раздаде сиромасима, и уневести се Христу, и би постављена за ђаконису. Тој богоугодној слушкињи Господњој, а матери својој, свети Алимпије каза своју намеру, рекавши јој: Хоћу да идем на исток, јер чујем да тамо, у пустињама, живе у молитвеном тиховању многи свети оци; настанићу се с њима, и постараћу се, уз помоћ Божију, да подражавам њихове врлине. А ти, мати моја, моли се за мене, да Господ управи пут мој по Својој светој вољи и да My угодан буде овај мој потхват.

Ни најмање растужена због растанка са сином, мати подиже к небу руке своје, усрдно се помоли Богу за њега, па га онда благослови и отпусти с миром.

He рекавши никоме сем матери, блажени Алимпије напусти Андријанопољ, и запаљен божанственом жељом хиташе путем као јелен на изворе водне. Вест о његовом одласку силно ожалости епископа Теодора, клир и мирјане, јер се лишише тако доброг сажитеља који примером свог врлинског и равноангелског живљења украшаваше Цркву Божију и беше од велике користи вернима побуђујући их на подвиг. Епископ одмах разасла људе на све стране да траже блаженог Алимпија, и након много дана пронађоше га у Евхаиту[4] о празнику светог мученика Теодора. Али га са великом муком, нешто молбама нешто претњама, једва успеше вратити у отачаство. Јер Богу не беше угодно да се Пафлагонија лиши таквог светилника свог, којим се многи извођаху из таме и греха на светост богоугодног живота. Вративши се к својима, блажени Алимпије силно туговаше што му путовање би ометено и што му се жеља не оствари. Али Бог сваке утехе утеши његову тугу једним божанским виђењем. Јер неки диван човек, боље рећи - анђео Божји, јави се блаженоме Алимпију и рече му: He тугуј, Алимпије, што си враћен са жељеног пута. Добро знај: свето је свако место које човек који љуби Бога изабере да побожно и богоугодно живи.

Утешен овим виђењем, Алимпије преста туговати и продужи свој монашки живот усрдно се подвизавајући и служећи Богу. Ипак њега не напушташе жеља да се повуче и усамљенички живи у неком пустињском месту. Због тога он много пута одлажаше из келије и обилажаше околне горе, поља и шуме, иштући место, згодно за богомислије. И једном, попевши се на гору, јужно од града, он нађе на њој високо и живописно место, удаљено сасвим од градске вреве, и оно му се веома допаде. Затим он донесе алат за копање, и ископа бунар. При томе он, не толико копајући мотиком колико Богу се усрдно молећи, изведе из земље воду. Пошто заврши тај посао, блажени Алимпије оде к епископу и моли га да му допусти живети тамо и цркву подићи. Но епископ, ма да не беше против те жеље његове, ипак тајно посла слуге да бунар затрпају камењем и заспу земљом. Јер епископу се није хтело да блажени Алимпије живи на том месту, пошто гора бејаше врло висока, усто далеко од града, и скоро неприступачна за свакога који би хтео да посети угодника Божјег. Епископ је желео да се Алимпије настани ближе граду и на згоднијем месту. Међутим, када блажени Алимпије виде да је његов бунар затрпан, он напусти ту гору и стаде тражити себи друго место у околини града.

Пред самим градом налажаше се једна пустиња, пуна древних гробова незнабожачких; притом насељена легионима нечистих духова. Због тога се сви бојаху тога места и "ико није могао проћи туда услед страхота, чињених од стране демона. Видећи да сви избегавају ту пустињу, блажени Алимпије се настани тамо у једном гробу незнабожачком;[5] на врху пак тог гроба бејаше стуб, и на стубу идол. Разбивши идола, као иловачни суд, преподобни постави на његовом месту часни крст. И тако, не бојећи се демонских страшила и нападаја, он поче живети тамо, оружјем крста и стрелама молитава својих одгонећи далеко од себе пукове демона.

Једном у сну преподобни Алимпије виде нека два чесна мужа, обучена у свештеничке ризе; и они му рекоше: "Зашто си нас, човече Божји, оставио да те тако дуго чекамо овде? Ако си ти тај Алимпије, који је од Бога предзначен да освети ово место и умножи на њему славословље Божије, онда одмах отпочни тај посао који треба да обавиш". - Пренувши се из сна, преподобни се зачуди речима јавивших се мужева, не знајући ко су они, и шта он треба да чини на овом месту, да би се умножило славословље Богу.

Ускоро потом ваљало је епископу Адријанопољском Теодору путовати неким послом к цару, и блажени Алимпије беше дужан да га прати као клирик. Покоравајући се вољи свога архијереја, Алимпије пође и против своје жеље, и праћаше га све до Халкидона, где је епископ намеравао да се укрца у лађу и отплови у Цариград. За то време Алимпије уђе у једну цркву на обали морској, и помоливши се задрема. И гле, њему предстаде у виђењу нека прекрасна девица, сијајући као сунце и рече му: Устани брзо, Алимпије! - А он, дивећи се њеној лепоти, упита је: Ко си ти, госпођо, и зашто ми наређујеш да брзо устанем? - Ја сам Ефимија,[7] слушкиња Христова и мученица, одговори она. Устани, и ако хоћеш хајдемо у твоје отачаство! Воља је Божја да ти будем сапутница и помоћница.

Када света мученица изговори те речи, Алимпије се пробуди, и не виде никога пред собом, само срце своје нађе препуно духовне радости. И њему би јасно да Бог хоће да се он врати у своје усамљеничко молитвено тиховање. Стога, оставивши епископа, он се врну у своје отачаство, имајући као сапутнике невидљиву помоћ и молитве свете великомученице Ефимије, чији лик и слатку беседу он сво време чуваше у срцу свом и радоваше се духом.

Дошавши у Адријанопољ, на своје усамљеничко пустињско место он намисли подићи на том месту цркву у име свете Ефимије. Али он не имађаше потребна средства за то, јер, раздавши све своје имање и следујући осиротелом нас ради Христу, он као убожјак није имао ни злата, ни сребра, ни бакаруша у појасу своме. Тада он замоли своје знанце међу грађанима и суседима да му помогну. А они, дознавши његову жељу, даваху му ревносно и усрдно све што беше потребно, и за кратко време међу незнабожачким гробовима би подигнута црква у име свете великомученице Ефимије. А кад копаху темељ, светом Алимпију се поново јавише она два гореспоменута мужа у јерејским одеждама. Један од њих држаше у руци Кадионицу и кађаше темељ, означујући тиме како ће ту бити велика црква, а други певаше: "Осана месту овом!"

Ко беху та два мужа, не зна се. Али након извесног времена тамо бише обретене нетљене и миомирисне мошти та два мужа, који се двапут јавише преподобном Алимпију у виђењу. И по његовом наређењу те свете мошти бише положене у цркви, њиме подигнутој.

Још пре освећења цркве легиони демонски, видећи да ће старањем светог Алимпија, њихово обиталиште постати насеље светаца, и да о"де где беху њихови привиди и страшила сада почиње наступати Божја благодат, јурнуше са страховитом виком и дреком на новоподигнуту цркву и светитељеву келију, желећи да до темеља сруше грађевину и да, уплашивши светог Алимпија, отерају га одатле. У своме бесу демони викаху разним гласовима, као разјарене звери или као помамљени ратници; но Христов војник одмах стаде на молитву, наоружа се њоме као непобедивим оружјем, и тог часа победи привидну силу демонску, те демони побегоше са стидом, као прах развејан ветром.

Пошто црква би освећена, почеше из града долазити људи да славослове Бога и слушају душекорисна поучења светитељева. Тада преподобни Алимпије, наоружавајући се још силније против невидљивих непријатеља, узиђе на столп (= стуб), слично светом Симеону, првом столпнику, и стаде као на стражу, издалека примећујући наступајуће пукове демона, и јуначки се борећи с њима дан и ноћ. Но демони, иако свагда биваху побеђивани од њега, ипак не престајаху са својим безочним нападима на њега.

Једном ноћу зли дуси почеше се камењем бацати на светог Алимпија, задајући му тешке повреде. Трпећи то каменовање, светитељ говораше демонима: Шта је вама до мене, човеконенавидни и пагубни демони? Што се узалуд узбуђујете, и пакосно устајете на слуге Божије? Ово камење које ви бацате на мене, сведочиће пред Христом у дан другог доласка Његовог о вашој бестидној дрскости и злоби. Знајте да ја ни у шта не рачунам ваше бацање камења на ме, и сматрам то као дечју играчку. Ево, ја ћу склонити ове танке дашчице што ми служе као кров над главом, да бих несметано примио од вас каменовање и претрпео ради Господа оно што претрпе свети првомученик Стефан. Ви њега убисте рукама Јевреја, и са тим Јеврејима наследићете пакао огњени. - Чувши ове речи и схвативши да је непобедиви страдалац готов претрпети све ради Бога, демони се разбежаше са тог места на све стране.

To чуше неки људи који те ноћи пролажаху туда, а видеше и демоне који у разним обличјима бежаху са тог места ридајући, запомажући и вапијући: "Алимпије нас истера из нашег обиталишта! Куда да се денемо? Нама нигде нема места!"

Преподобни Алимпије скиде са стуба малу настрешницу која беше над његовом главом, и стајаше имајући небо као свој покривач, и јуначки трпећи зиму и врућину, дажд и град, снег и мраз, и све промене ваздушне. И би он добровољни мученик не једно време него педесет три године, страдајући на своме стубу, као прикован на крсту. И стицаше се к њему многи народ: људи и жене, младићи и старци, да слушају корисне поуке његове и да се исцељују од својих Душевних и телесних бољки. А многи од њих изабраше да остану и живе поред њега. Зато светитељ нареди да се устроје два манастира, мушки и женски, један с једне стране столпа, а други с друге. Сам пак стајаше на столпу у средини, као свећа на светњаку, просвећујући оба манастира и учењем својим и примером ангелског живота свог, и заштићујући их молитвама својим. Преподобни им даде законе и уставе монашког живота, наредивши им да будно чувају себе од демонских замки. Притом он женама нарочито заповедаше да се никада не показују мушкарцима на очи.

У женском манастиру живљаше и мајка блаженог Алимпија са својом ћерком а његовом сестром Маријом, и друге врло угледне жене града Андријанопоља, и међу њима неке Ефимија и Евула, које оставише сва имања своја, децу, сроднике и пријатеље, и сву таштину и сласти овога света, и обукоше се у ангелски образ, и живљењем својим уподобише се самим ангелима.

Мати преподобног Алимпија беше у чину ђаконисе, и ма да живљаше по монашки, она ипак не хотијаше да се обуче у монашки чин, говорећи: "Једно је и исто бити ђакониса или монахиња". Међутим син је често мољаше да се обуче у монашки лик; но она га не послуша у томе, док не би упућена на то једним виђењем, поводом кога она сама моли сина да је замонаши. У том виђењу она виде необично лепе палате, из којих се чуло преслатко и преумилно појење и слављење Бога. А када она хтеде да уђе тамо, забрани јој неки честан и лучезаран човек, који стајаше и стражараше на улазу у те палате. Притом јој он рече: "Ти не можеш ући тамо, јер тамо блаженствују слушкиње Господње, које My послужише у монашком чину. Међутим ти немаш на себи монашку одећу, стога и не можеш ући тамо и узети удела у њиховој радости".

Ове речи веома посрамише светитељеву мајку, и она, пробудивши се из сна, стаде молити сина да је постриже у монашки чин. После пострига она удвостручи своје подвиге, додајући труд труду И тако се много година подвизавајући у монаштву, она веома угоди Господу, и отиде к Њему. Син пак њен, преподобни отац наш Алимпије, толико угоди Богу, да још за живота на земљи биваше обасјаван небеском светлошћу: много пута јављаше се над његовом главом огњени стуб који досезаше до облака и озараваше сво место оно. A TO се догађало често, некада по дану, некада по ноћи, већином по ноћи; и када се дешавала грмљавина и севање муња, тада се та небеска светлосг јављала над светитељем изнад столпа његовог. Многи од верујућих и свето живећих удостојаваху се видети то; а други, којима се догађало да ту светлост посматрају издалека, мишљаху да светитељев столп гори стварним огњем. Достојни пак јасно гледаху то неисказано знамење небеске славе. Тако Бог прослављаше угодника Свог.

Свети Алимпије учини многа чудеса благодаћу Христовом: он болне исцељиваше, ђаволе из људи изгоњаше, будућност предсказиваше. На четрнаест пак година пре смрти, ноге његове бише поражене љутом болешћу, те за све то време он не могаше стајати већ до самог престављења свог лежаше на једну страну. И када ученици његови хотијаху да га понекад окрену на другу страну, он им то никако не допушташе него трпљаше као други Јов, благодарећи Бога, ка коме и отиде с радошћу. По престављењу пак његовом многа се исцељења даваху болесницима од светих моштију његових, у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек. Амин.

Житија светих- Свети Авва Јустин (Поповић)

Тропар (глас 1):

Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алимпије оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Живот и акатист светом Алексију човеку Божијем

(слави се 30/17.марта)

Кратко житије светог Алексија човека Божијега

Преподобни Aлексије човек Божији родио се у Риму од веома угледних и побожних родитеља. Његов отац Јевтимијан био је сенатор, и одликовао се душевном добротом. Био је милосрдан према болеснима и страдалнима.Свакодневно постављаше у дому своме три трпезе: за сирочад и удовице, за путнике, одн,странце и за сиромашне. Јевтимијан и његова жена Аглаида дуго нису имали деце, и то је кварило њихову срећу. Међутим, побожна Аглаида није била без наде – и Бог је услишио њене молитве, и дао им је сина. Дали су детету име Алексије[1]. Свети Алексије је порастао здрав дечак, добро и усрдно је изучио школу. Када се опунолетио Јевтимијан и Аглаида су решили да га ожене. Одабрали су сину девојку царскога рода, веома лепу и богату. После свадбе оставши насамо са својом младом женом, свети Алексије јој је дао свој златни прстен и скупоцени појас речима: „Чувај ово,и нека буде Бог између тебе и мене докле нас Господ не састави благодаћу Својом“. После тога он је изашао из брачне собе и те ноћи напустио је очев дом. Сео је на лађу која је пловила на Исток и отпутовао је у Лаодикију, у Сирији.А одатле је заједно са трговцима стоком отишао до града Едесе, где се чувао Нерукотворени лик Господа,који се урезао на убрусу. Распродавши драгоцености што су му остале које је понео од куће, младић се обукао у просјачке рите и почео је са осталим просјацима да моли милостињу у притвору (припрати) цркве Пресвете Богородице. Сваке недеље причешћивао се светим Тајнама Христовим. Ноћи пак, он је проводио у бдењу и молитви. Јео је по мало хлеба и пио само воду.

После његовог одласка од куће родитељи и жена, ожалошћени његовим нестанком послали су слуге своје да га пронађу. Неки од њих били су и у Едеси, ушли су у цркву Пресвете Богородице и дали су милостињу светом Алексију не препознавши га.

Кроз неко време слуге су се вратиле у Рим не нашавши светога Алексија. И ниједном од његових рођака није било ништа откривено о њему. Тада су се они смирили, жалећи и жалостећи се за њега ,али ипак полажући наду на вољу Божију.

Преподобни Алексије је провео у Едеси просећи милостињу у припрати цркве Пресвете Богородице седамнаест година. Сама Пречиста јавила се у сну црквеном стражару и открила да је сиромашни Алексије човек Божији. Када многи становници Едесе сазнаше за свети живот његов, преподобни Алексије је тајно напустио град. Мислио је да оде у град Тарс,у области Киликији,у Малој Азији,одакле је био свети апостол Павле, али брод на коме је био преподобни Алексије, због веома јаке буре скренуо је са курса,дуго је пловио и на крају је стао на обали Италије, недалеко од Рима. Свети Алексије видевши у томе промисао Божији, пошао је дому оца свога,јер био је уверен да га неће препознати. Сретнувши оца свога Јефтимијана,замолио га је да га прими и да се сети својих рођака који негде странствују. Он га је примио у малој кућици у дворишту свога дома, заповедио је слуги да му доноси храну са своје трпезе и ако има неку потребу да му се помогне. Остале слуге су га из зависти ниподаштавали и малтретирали,али преподобни Алексије је видео да то они раде научени од ђавола и примао је њихова исмејавања смирено и радосно.Он се као и раније хранио само хлебом и водом а ноћу је бдео и молио се Богу. Тако је прошло још седамнаест година. Када му је дошао час смрти, преподобни Алексије је написао цео жвот свој на папиру описујући и неке тајне познате оцу и мајци, и речи које је казао жени у брачној соби на растанку.

У недељу после свете литургије у цркви светог апостола Петра десило се чудо.Изнад светога престола чуо се глас: „Тражите човека Божијег да би се он молио за Рим и за сав народ његов“. Сав присутан народ у страху и усхићењу је пао ничице на колена. У четвртак увече у цркви апостола Петра молили су Господа да им открије тога човека Божијег – и из светога престола чуо се глас : „У дому Јефтимијана је човек Божији,тамо тражите“. У цркви су били присутни римски цар Хонорије (395-423) и папа римски Инокентије I (402-417). Они су се обратили Јефтимијану, али он ништа није знао. Тада слуга који је био одређен да служи светог Алексија је испричао Јефтимијану о његовој праведности. Јефтимијан је послао слуге преподобном Алексију, али га нису затекли живога. Лице блаженопочившега светога је сијало неземаљском светолошћу. У руци преподобни Алексије је чврсто држао савијени свитак. Тело светога Алексија су са доличним почастима пренели и ставили на ложи. Цар и папа римски су приклонили колена, молећи светога да отпусти руку. И свети Алексије је испунио њихову молбу.

Свитак са житијем светога прочитао је чтец цркве светог апостола Петра. Отац, мајка и жена светог Алексија су са плачем пришли и поклонили си и целивали су га. Видевши шта се то збива многи су плакали. Одар са телом светог Алексија је био постављен на сред града. Њему је почео да долази народ како би се очистио и ослободио од својих болести. Неми су почели да говоре,слепи да виде,бесомучни и душевно болесни да оздрављају. Видећи такву благодат,цар Хонорије и папа Инокентије I су сами понели тело светога до цркве.Часне мошти светогАлексија човека Божијег положене су у цркви светог Вонифатија 17.марта 411.г. 1216.г. су откривене мошти светога. Његово житије је од старине било једно од најомиљенијих у Русији.

Акатист светом Алексију човеку Божијем

Кондак 1

Изабрани угодниче Христов, са неба названи човек Божији, свети Алексије, похвалне песме ти приносимо, љубављу поштујући твоје подвиге, трпљење и велико страдање који си угодио Богу и јавио се раван анђелима на земљи;т и пак,пошто имаш смелост пред Господом, молитвама твојим ослободи нас од свих невоља да ти кличемо:

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Икос 1

Био си анђео земаљски и човек небески, блажени Алексије, од детињства си сачувао чистоту душе и тела и усрдно си љубављу пошао за Христом, Кога си тражећи оставио све красоте овога света и достигао си духовно савршенство. Због тога од нас слушаш ове дужне похвале које ти приносимо:

Радуј се, рођење старога Рима!

Радуј се, разрешење неплодства бездетних родитеља!

Радуј се, богодаровани плоде усрдних молитава!

Радуј се, од детињства са висине предизабран на богоугодна дела!

Радуј се, добро васпитани у страху Божијем!

Радуј се, верно научени закону Господњем!

Радуј се, јер размишљаш о небеском више од земаљскога!

Радуј се, јер си прехвално показао самоодрицање!

Радуј се, јер си непорочно сачувао девствену чистоту Христа ради!

Радуј се, јер си оставио Христа ради заручницу, процветалу красотом!

Радуј се, мудри странцу који тражиш небеско отечество!

Радуј се, Божији изабраниче, који си победио све нападе света,тела и ђавола!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 2

Видевши непостојаност красота овога света, које су прибројане трулежи, богомудри Алексије, заволео си нетрулежна вечна добра, обећана од Христа у Јеванђељу верним слугама Његовим. Због тога си оставивши све богатство родитеља твојих, изабрао добровољно сиромаштво да би угодио Христу и да би могао незабрањено да Му певаш: Алилуја!

Икос 2

Добро си схватио, блажени Алексије, да живећи у свету, у браку и богатству, тешко ћеш задобити спасење, стога кад је дошло свадбено весеље, ти си се изнедада уклонио од брака, волећи више да у девственој чистоти угодиш Богу. Дивећи се томе, похвално ти кличемо:

Радуј се, љубитељу Христов, неуловљен мрежом љубави према овоме свету!

Радуј се, следбениче Исусов, који си побегао од угађања телу!

Радуј се, јер си задивио анђеле висином подвига твојих!

Радуј се, јер си посрамио демона снагом твоје воље!

Радуј се, јер си оставио град отачаства твога, да би пронашао наслеђе Вишњега града!

Радуј се, јер си пошао на далеки и многострадални пут да би био заједничар спаситељнога пута!

Радуј се, јер си добровољно заволео сиромаштво!

Радуј се, много пута мучени глађу и жеђу!

Радуј се, јер си био у даноноћним молитвама!

Радуј се, јер си лице твоје квасио сузама умиљења!

Радуј се, непоколебљиви стубе трпљења!

Радуј се, чврсти дијаманте вере!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 3

Укрепљаван силом Божијом отишао си на далеки пут, стигао си достохвални Алексије, где си као један од просјака боравио у патњама и сиромаштву, боравећи непрестано у цркви где си са сузама приносио усрдне молитве Христу Цару и Богу: Алилуја!

Икос 3

Имао си свече Божији, небо као покров и земљу одар починка, старо пак,и подерано одело многоподвизаваноме телу твоме, паљено знојем и смрзаваном мразом,коме ни мало ниси дозволио угађање да не би овладало тело над духом твојим, који је пламтео љубављу према Господу. У таквом подвигу твоме једину утеху имао си Христа, Који нас побуђује да певамо теби:

Радуј се, јер си са Запада дошао на Исток да тражиш Сунце Правде - Незалазну Светлост!

Радуј се, јер си пронашао Њега у дубини твога богољубивога срца!

Радуј се, светиљко Божанске светлости која осветљаваш све крајеве земље!

Радуј се, јер си твојим идењем за Христа осветио Едесу!

Радуј се, примеру истините вере!

Радуј се, обрасцу духовнога сиромаштва!

Радуј се, јер су у души твојој узрасле високе врлине!

Радуј се, јер си сачувао драге ризнице целомудрија!

Радуј се, добри чувару Јеванђеља Христовога!

Радуј се, усрдни испунитељу заповести Христових!

Радуј се, јер си на земљи поживео небески!

Радуј се, јер си Богу савршено угодио!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 4

Буру младићских страсти укротио си уздржањем, свети Алексије, и због строгог поста увела је лепота твога лица; због тога у души твојој засија нетрулежна красота благодатног безстрашћа која је угодна најлепшем од свих синова људских, Христу, Коме си у умртвљеном (страстима) телу певао слатку песму хвале и благодарења: Алилуја!

Икос 4

Један свештеник цркве Едеске чувши у виђењу речи из иконе Богомајке којима те називаше човеком Божијим, достојнога Царства Небескога,ч ија молитва се као миомирисно кађење уздиже пред лице Божије, оји заповеди да те уведе у цркву из притвора,где си стајао као сиромах, веома се удиви таквој светости твојој, богоблажени Алексије, уведе те у Цркву Господњу, прослављајући те овим речима:

Радуј се, станиште Духа Светог украшено чистотом!

Радуј се, стану благодати Божије које сија врлинском красотом!

Радуј се, похвалне речи Мајке Божије!

Радуј се, названи од Царице неба и земље човеком Божијим!

Радуј се, јер си од Владарке света добио ново и тајанствено име!

Радуј се, јер си смирењем задобио висину!

Радуј се, јер си сиромаштвом стекао нетрулежно богатство!

Радуј се, јер си достојно примио почаст вишњега звања!

Радуј се, моиомирисно кађење молитава!

Радуј се, ревносни тражитељу горњега Царства!

Радуј се, јер си у припрати цркве молитвено проводио дане и ноћи!

Радуј се, јер си часно уведен у унутрашњост цркве заповешћу Богомајке!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 5

Постао си сличан боговођеној звезди, када си бежећи од славе људске, отишавши из Едесе пошао да идеш у другу земљу, али промислом Божијим брод на коме си ти био отпловио је у отачаствени град твој Рим. Ти пак, разумевши у томе вољу Божију да се тамо подвизаваш, дошао си у дом родитеља твојих, и као један од сиромашних настанио си се испред врата њихових, сузама квасећи лице твоје кличући Господу: Алилуја!

Икос 5

Видевши те богољубиви родитељ твој, свети Алексије, у виду странца и сиромашнога, сажали се на тебе и нареди да направе малу кућицу у дворишту наспрам дома свога, у којој те прихвати Христа ради, никако не препознавајући у теби сина свога. Ти пак, боравећи у сиромаштву у родитељскоме дому, трпећи сваку немаштину и понижавање слугу,побућујеш нас да те овако хвалимо:

Радуј се, јер си показао велику храброст!

Радуј се, јер си узнапредовао у великом трпљењу!

Радуј се,јер си у дому родитеља твојих боравио непрепознат!

Радуј се, јер си свагда слушао њихову жалост због твога нестанка!

Радуј се, јер си гледао јадиковање оца твога!

Радуј се, јер си видео сузе твоје мајке!

Радуј се, јер си познао плач твоје заручнице!

Радуј се, јер је овим срце твоје било рањено!

Радуј се, јер си без злобе прихватао понижења и укоравања од слугу твојих родитеља!

Радуј се, јер си ћутљиво подносио од њих шамаре и ударце!

Радуј се, јер си се непрестано молио Богу за оне који су ти чинили неправду!

Радуј се, јер си заиста био добровољни мученик!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 6

Проповедник јеванђељске кротрости био си, свети Алексије, примером твога многотрпељивога живота показујући свима, јер све је могуће човеку у Богу који му даје снагу, чијом силом си у слабом телу чинио велике подвиге и многа стадања си претрпео ради љубави Христове, достојно и праведно певајући Пресветој Тројици, серафимску песму: Алилуја!

Икос 6

Засијао си у старом Риму неуобичајеним подвизима твојим блажени Алексије, и њима си благодатно озарио целу Цркву Христову: ко се неће скрушити чувши твоје натприродно трпљење многа страдања,која си добровољно преузео у дому родитеља твојих,и како си као наследник тога дома, од слугу његових радосно подносио прекоре и шамаре. Због тога ти од нашега усрђа приносимо ове песме:

Радуј се, велики угодниче Христов, који си у свету премирно поживео!

Радуј се, равноангелни слуго Господњи, који си многостадално провео живот!

Радуј се, јер си бешчашће урачунао себи у славу!

Радуј се, јер си трпељиво подносио ране на телу твоме!

Радуј се, јер ниси окретао образе твоје од шамара!

Радуј се, јер си плећа твоја предао на ударање!

Радуј се, јер си христоподражаватељно примио пљувања!

Радуј се, јер си ћутањем одговарао на прекоре!

Радуј се, јер си једино у Христу нашао утеху!

Радуј се, јер си сећањем на крсна страдања Христова насладио твоје болове!

Радуј се, великодушни страдалниче!

Радуј се, добропобедни подвижниче!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 7

Имао си једину жељу човече Божији, да угодиш Богу; зато си привремено богатство сматрао у ништа, и као наследник великог богатства оставио си га, и као странац и сиромашан боравио си у родитељскоме дому непознат и много понижаван, увек уздишући

ка Господу и молећи се са сузама, да те удостоји да у земљи вечнога блаженства певаш Њему са светима: Алилуја!

Икос 7

Нов и необичан ток живота си провео, свети Алексије, јер си се усред света показао странац пристрасности свету и сваке греховне нечистоте; због тога си примио у души твојој савршени дар богопознања и био си духовни храм Трисветлоснога Божанства, у коме Христос са Оцем и Светим Духом начини себи станиште себи, и нас научи да певамо теби:

Радуј се, слични анђелима и красото људи!

Радуј се, јер си духовну ризу девства убелио чистотом!

Радуј се, јер си ушао у радост Господа твога!

Радуј се, преузвишени добровољним сиромаштвом!

Радуј се, јер трпљењем твојим можеш да се упоредиш са многострадалним Јовом!

Радуј се, јер си понижењем твојим подражавао јеванђељскога Лазара!

Радуј се, јер си многим болестима стекао души здравље!

Радуј се, јер си небројеним страдањима пронашао Царство Христово!

Радуј се, благодатно обновљење старога Рима!

Радуј се, Божанска похвало Цркве Христове!

Радуј се, наследниче Христових обећања!

Радуј се, поверениче Пресвете Тројице!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 8

Странац и дошљак био си у граду отачаства твога свети непрестано тражећи Вишњи град, Небески Јерусалим; када пак, дође време одласка твога к Богу, ти си написао на хартији тајну живота твога ради познања твојим родитељима и неослабно боравећи у подвизима поста и молитве, спремао си се за одлазак скрушеном песмом Богу: Алилуја!

Икос 8

Сав си био у Богу, свети Алексије, са молитвом у устима предао си праведну душу твоју у руци Божијој, мирно и без метежа, јер си уснуо; смрт пак, теби је била заиста на починак од непрестаних страдања и подвига, и пролаз од лошег на боље .Због таквога блаженог успења твога, радујући се приносимо ти ове прикладне песме:

Радуј се, јер си свето и праведно завршио твој земаљски живот!

Радуј се, јер си у миомиру светиње отпочинуо смртним сном!

Радуј се, однешени у наручје Аврамово!

Радуј се, дочекани неземаљском песмом од светих становника неба!

Радуј се, од Господа овенчани венцем бесмртнога живота!

Радуј се, са славом примљени у рајске станове!

Радуј се, непрестано гледаш пресветло лице Владара Христа!

Радуј се, јер неућутно певаш трисвету песму Пресветој Тројици!

Радуј се, јер молитвама твојим умилоствљујеш Саздатеља земаљских и небеских!

Радуј се, јер заступништвом твојим обухваташ сав хришћански свет!

Радуј се, радости Анђела и људи!

Радуј се, верни посредниче оних који поштују свети спомен твој!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 9

Сви становници Рима уплашише се чувши глас у саборној цркви града свога за време Божанске литургије изнад олтара који говори и заповеди да те пронађу, човече Божији,да би се удостојили твојих светих молитава. Стога задивљени и уплашивши се молитвено завапише Господу, да им јави тебе, изабраника Свога, кличући дивноме у светима Својим Владики: Алилуја!

Икос 9

Многоречити говорници не могу те достојно похвалити, свети Алексије, похваљени са висине Божанским речима чијим обавештењем пронађоше те становници Рима, како мртав лежиш на одру са хартијом на лицу које сијаше зрацима сличним сунцу, и велики миомир излажаше од многоподвижничкога твога тела. Стога обрадовани проналаском твојим, цар и сав народ завапише теби:

Радуј се, светли зраку Тросунчане светлости која оживљава сав свет!

Радуј се, звездо данице, која си узашла да просвећујеш Цркву Христову многим чудесима!

Радуј се, миомирисни крине светлости и чистоте!

Радуј се, ризнице дарова Божијих!

Радуј се, јер си себе јавио хартијом родитељима твојим!

Радуј се, јер си њихов горки плач претворио у радосни!

Радуј се ,јер си оседелост оца твога прославио прослављењем твојим!

Радуј се, јер си благодатно наградио сузе мајке твоје!

Радуј се, јер си духовно утешио часну заручницу твоју која је теби сачувала верност!

Радуј се, јер си веома обрадовао становнике града Рима пронасласком твојим!

Радуј се, јер си изобилно излио чудесна исцељења од светих моштију твојих!

Радуј се, јер си достојно примио почасти после смрти на небесима и на земљи!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 10

Онима који хоће да се спасу је добар пример твоје житије, свети Алексије, који све нас поучаваш да се ослободимо пролазности света и да тражимо само једно потребно, а то је пак, угађање Богу. Помози нам, дакле, човече Божији, да у томе тебе подражавамо, укрепи слабу ревност нашу, удахни у нас духовну храброст, украси нас врлинама и јави нам да будемо наследници Царства Небескога, да би са тобом у земљи живих певали Саздатељу нашем: Алилуја!

Икос 10

Био си верни следбеник Цара Небескога Христа, блажени Алексије, пред чијим страшним престолом сада стојиш у слави небеској, међутим,побеђени љубављу према теби, духовно промишљамо о теби, који се за нас на небу молиш пред лицем Божијим за нас и земаљским устима ти узносимо ове песме:

Радуј се, брзи помоћниче оних који те верно поштују!

Радуј се,усрдни заштитниче оних који те молитвено призивају!

Радуј се, праведнику Господњи, чија правда незалазно засија!

Радуј се, со земље, која никада не обљутави!

Радуј се, јер си добрим делима твојим Бога прославио и анђеле задивио!

Радуј се, јер си животом твојим анђеле прославио и посрамио духове таме!

Радуј се, украсе горњега света!

Радуј се, заштито доњега света!

Радуј се, славо и похвало Рима!

Радуј се, узвишење хришћанскога рода!

Радуј се, јер си засијао у чудесима!

Радуј се, неисцрпни у милостима!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 11

Надгробне песме са славом ти отпеваше, свети Алексије, цар, папа и сава народ римски са родитељима твојим и заручницом твојом, који су ишли за часним телом твојим које је побожно однешено у саборну цркву, из кога си излио мноштво чудеса: слепи прогледаху одузети иђаху, болесни постајаху здрави додиром моштију твојих, сви пак,видевши то певаху Богу песму: Алилуја!

Икос 11

Светао и радостан би погреб твој човече Божији, светао лицем лежао си у гробу и сладосни миомирис си испуштао из нетрулежнога твога тела, показујући тиме незалазну светлост свете душе твоје, надоласком мира миомира Христовога и испуњење Божанским миром од чије пуноће и душама нашим благодатно дајеш да би са духовном утехом теби клицали:

Радуј се, неугасива свећо, запаљена у молитвама ка Богу горе!

Радуј се, златно кандило,које уљем милости помазујеша све који живе доле!

Радуј се, драги алабастру, који изливаш исцелитљно миро болеснима!

Радуј се, многоводна реко чудеса!

Радуј се, наставниче доброга подвига монасима!

Радуј се, примеру богоугађања оним који живе усвету!

Радуј се, чисто огледало праведнога живота!

Радуј се, мирно пристаниште оних који су по Богу положили наду на тебе!

Радуј се, силни ратниче против невидљивих непријатеља!

Радуј се, добри сапутниче оних који траже духовно спасење!

Радуј се, јер милостиво посматраш са небеских висина земаљске!

Радуј се, ер брзо испуњаваш молбе свих који те поштују!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 12

Измоли нам благодат и милост од Христа, Цара и Бога нашега, достохвални Алексије, јер знамо да молитва твоја много може пред лицем Његовим, и Он се помирљиво приклања на молитве твоје. Стога смирено прилазимо теби и смирено те молимо: заступништвом твојим управи нас у тихо пристаниште Христово и удостој да се наслађујемо нетрулежном радошћу светих,који неућутно певају песму славослова Тројединоме Богу: Алилуја!

Икос 12

Прослављајући подвиге многострадалног и предивнога живота твога, човече Божији, хвалимо, славимо и прослављамо те усрдном љубављу, као небескога многомоћнога заштитника нашега; ти пак,свети,д аном ти благодаћу са висине ,нас грешне освети, просвети и упути да певамо неосуђено теби:

Радуј се, увек сијајући зраку незалазнога сунца!

Радуј се, јер си васељену испунио чудесима твојим!

Радуј се, јер моштима твојим преславно чиниш чудеса!

Радуј се, јер чиниш предивна дела примерима твога живота!

Радуј се, бесплатни лекару болесних!

Радуј се,благи утешитељу жалосних!

Радуј се, благодатно ободрење малаксалих!

Радуј се, изненадно укрепљење изнемоглих!

Радуј се, јер хиташ на помоћ онима у невољама!

Радуј се, јер јављаш твоју велику заштиту умрлима!

Радуј се, даваоче духовне радости богољубивим душама!

Радуј се, усрдни молитвениче пред Господом за привремена и вечна добра!

Радуј се, човече Божији Алексије, молитвениче за душе наше!

Кондак 13

О, свети и Богом прослављени човече Божији Алексије, теби који се за нас молиш пред престолом Господа славе, ми грешни приносећи ти ове мале молитве молимо се из све душе и свом мишљу:молитвама твојим измоли нам од Христа Бога опроштај сагрешења и после смрти наше да будемо примљени у небеским становима Небескога Царства, да бисмо са тобом у векове певали Њему: Алилуја!

(Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1)

Молитве светом Алексију човеку Божијем

Молитва прва

О, велики Христов угодниче, свети Алексије човече Божији,д ушом на небесима стојиш пред престолом Господњим, на земљи пак благодаћу даном ти са висине чиниш различита чудеса. Милостиво погледај на људе који су стали пред светом иконом твојом, који се скрушено моле и траже од тебе помоћ и заштиту. Молитвено рашири пред Господом часне руке твоје и измоли нам од Њега опрошај сагрешења наших знаних и незнаних, страдалнима у болестима исцељење, онима у невољама заштиту, жалоснима утеху, онима у невољама брзу помоћ, свима пак, који те поштују миран и хришћански крај живота и добар одговор на Страшном Суду Христовом. О, свече божији, немој посрамити наду нашу коју по Богу и Богородици положисмо на тебе, но буди нам помоћник и заштитник за спасење, да би молитвама твојим задобили благодат и милост од Господа, прослављали човекољубље Оца и Сина и Светога Духа, у Светој Тојици слављенога Бога, и твоју свету заштиту, сада и увек и у векове векова. Амин!

Молитва друга

О, угодниче Христов, свети Алексије човече Божији, милостиво погледај на нас, слуге Божије (имена), и молитвено рашири ка Господу Богу часне руке твоје, и измоли нам од Њега опроштај сагрешења наших, намерних и ненамерних, миран и хришћански крај живота нашега и добар одговор на Страшном Суду Христовом. О, угодниче Божији, не посрами наду нашу, коју по Богу и Богородици положисмо на тебе, но буди нам помоћник и заштитник ка спасењу, да би твојим молитвама добили благодат и милост од Господа прослављали човекољубље Оца и Сина и Светога Духа, и твоје свето заступништво,сада и увек и у векове векова. Амин!

Акафист святому Алексию человеку Божию

http://akafist.narod...?AlexyChBoz.htm

Са црквено-словенског језика превео

протојереј Животије Милојевић

[1] Алексије – на грчком језику значи заштитник

У овом свом најпознатијем и најзначајнијем делу Свети Амфилохије брани божанство и једносушност Светога Духа од духобораца и то на линији Василијеве аргументације из списа О Светоме Духу, објављеног годину дана раније. Саборска посланица (Epistula synodalis) налази се у PG 39, 92 – 98. Овај превод је сачињен на основу C. Datema, ed., Amphilochii Iconiensis opera, Turnhout: Brepols, 1978, 219-221.У наставку доносимо превод једног списа чији је аутор Свети Амфилохије Иконијски. Ова посланица је написана у име сабора одржаног у Иконији 376. године и била је упућена епископима друге области, највероватније Ликије у Малој Азији. У овом свом најпознатијем и најзначајнијем делу Свети Амфилохије брани божанство и једносушност Светога Духа од духобораца и то на линији Василијеве аргументације из списа О Светоме Духу, објављеног годину дана раније. Саборска посланица (Epistula synodalis) налази се у PG 39, 92 – 98. Овај превод је сачињен на основу C. Datema, ed., Amphilochii Iconiensis opera, Turnhout: Brepols, 1978, 219-221.

И пре него што сам добио писмо од ваше љубави, до мене је био дошао глас о чистоти ваше вере и о вашем излагању опасностима и о вашем трпељивом подношењу страдања Христа ради и о томе колико је чврста ваша љубав према Богу и ваша будућа нада. А пошто сам се још и путем вашег писма у вашу побожност уверио, препознао сам у вама уистину образ апостолске Цркве, препознао сам пастира добрих ревност и труд неуморни који приличи истинским хришћанима. Јер то што се нисте обазирали на даљину и што питања нисте постављали свако за себе, већ сте заједнички путем писма поставили питање, учинило вас је уистину заслужнима да будући да сте заједно писали, заједно и одговор од нас добијете. Једномислије присутно у вашем писму схватили смо као некакав увод у савршеније једномислије. И путем молитве можемо и најчудеснијега и са сваким поштовањем називанога епископа Василија прибројати као присутнога нашем сабору те имати сарадника, или боље рећи водича, у стварима које вас интересују. А пошто је њега телесна слабост превладала и спречила га да дође, у складу је са вашом савршеном љубављу да ни писмо моје маленкости не занемарите. Свакако, вашу свету цркву не можемо оставити лишеном његове речи, већ, напротив, имајући пред собом његов спис састављен баш на ову тему, и њега путем писане речи имамо за саговорника.

Шта је дакле одговор на постављено питање? Свети Сабор отаца у Никеји признајемо као сабор уистину католичански и апостолски и веру која је на том сабору изложена од стране отаца чувамо неизмењену и молимо се да заувек остане неокрњена. А било је у то време потребније да оци опшриније објашњење дају о слави Јединороднога, јер је требало похитати како би се уништавањем првог њезиног семена истребила тада новонастала Аријева јерес, и то пре него што до краја пусти трње. Овоме објашњењу није придодато било какво друго опширније разматрање, јер се тада још увек није расправљало о питању Духа Светога; а онима који су мудри да разумеју, довољно је и оно учење о Духу које је садржано у том символу. Јер оци су објавили да онако како верујемо у Оца и Сина, тако и у Духа треба веровати, не уводећи додатно било какву другу природу у божанску и блажену Тројицу, нити шта одсецајући од Тројице у изложењу вере. Међутим, како је у скорије време сатана, покушававајући да унесе пометњу у цркве, убацио некима сумње у вези са Духом, потребно је вратити се на онај извор вере из кога су и Никејски оци црпели онда када су састављали изложење вере.

Шта је, дакле, пуноћа наше вере? Предање од Господа, које је по Васкрсењу из мртвих својим светим ученицима оставио заповедивши: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Јасно је да смо примили заповест не само да крстимо у име Оца и Сина и Светога Духа, него и да исто тако и учимо, тако да је овом заповешћу и Савелијево безумље искључено – јер су нам три ипостаси јасно предате – и уста аномејаца и аријанаца и духобораца су запечаћена, јер иако су три личности и три ипостаси показане, исповеђена је једна природа и једно Божанство. Нужно је дакле да крстимо онако како смо научени, и да верујемо онако како смо крштени, и да словословимо онако како смо поверовали. Јер и ако све пажљиво својом мишљу испитамо и ако се на све стране осврнемо својим разумом, нећемо моћи створити никакав појам о било чему што би било између Творца и твари, тако да нам, ако Духа раздвојимо од Божанства, не остаје ништа друго него да га прибројимо створењима. А ако бисмо се усудили да Га тварју назовемо, како је онда могуће да се и у Његово име крстимо? Грех многобоштва као и грех безбожништва на тај начин чинимо. Зато, нити три начела, нити три бога, нити три различите природе проповедамо, већ, познајући као начело свих Оца, ниједну од три ипостаси не одбацујемо, и светост свештенога Писма и сведочанства о сваком од Њих истичемо.

Међутим, пошто и сама природа писма не дозвољава да о овим стварима нашироко распредамо и како верујемо да ће вашој љубави бити довољан и сажетак нашег изложења те да ће остало од себе додати – јер, каже се, дај мудроме повода и биће још мудрији –сматрамо да је ово што је написано довољно. Јер вама је довољно кратку молбу упутити. А молим вас да синови мира останете, да испуните апостолску заповест и будете једнодушни и да једно мислите и да будете заједничари страдањâ Христа ради. Не дајте зломе да растури оно што је добро састављено и немојте себе учинити лаким пленом за вукове тиме што ћете међусобним раздвајањем радити управо оно што они желе. Јер знамо колике сте напоре зарад православља поднели. Пошто сте претње и присилу противника надвладали, не дозволите да и мало времена у међусобној раздвојености проведете и нека се не деси да вам мржња, продирући мало по мало и нашавши простора, дубоке ране зада. Но и у славословљима Духа Светога треба заједно са Оцем и Сином славити и треба знати да они који кроз хулу на Духа Светога недопустиви грех чине непромишљено траже за себе заједницу са аријанцима. Јер са њима ће бити и осуђени. А ми се молимо да мирољубиво сачувавши неподељеним тело Цркве, проведете у миру остатак времена у овоме веку, а да у дан Суда у слави предстанете престолу Христовом.

Са старогрчког оригинала превео Дејан Николић

Кад је Господ наш Исус Христос послао своје апостоле у свет, Он је поставио жртву као програм и метод њиховог живота. И само спремност на апостолску жртву удостојила је галилејске рибаре апостолске части. Ово мерило, постављено једном у основе Христове Цркве, остало је као неизменљиво и незаменљиво мерило кроз све дане њене историје, и као такво ће остати у све дане до свршетка века. Висока част, у Христовој Цркви, значи високу жртву.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на челу с Његовом светошћу патријархом српским господином Гаврилом, руковођен Духом светим, изабрао је моју недостојност за епископа Цркве Христове. Тим избором осудио ме је на жртву Голготе Христове. А осудивши ме на ту највећу жртву, указао ми је највећу част која се смртноме човеку указати може.

И ја, у овоме часу и са овог места, недовољним речима људског језика, из све душе и из свег срца, благодарим Његовој светости патријарху и отачественим архијерејима српским на указаној ми части Голготе. Све што могу рећи, и највише што могу рећи, то је да ћу се радосно испети на своју Голготу, и да ту част никад нећу заменити ни с којом другом чашћу под овим Божијим сунцем. Епископска служба голготска је жртва, јер је епископска служба апостолска служба, а апостолима је Господ рекао: Чашу коју Ја пијем испићете; и крштење којим се Ја крстим крстићете се. (Мар. 10, 39). А чаша коју је Господ испио и крштење којим се крстио, шта је друго било, него чаша Голготе и крваво крштење Својом сопственом крвљу.

Но, Сину Божијем на овом свету био је сваки дан по једна страшна Голгота, и Његова чаша меда потпуно је ишчезла у бескрајној чаши жучи коју је драговољно испио. И Његове су се речи испуниле: чашу коју је Он испио, испили су и апостоли Његови, и крстили су се оним истим крштењем којим се и Он крстио. Од дванаесторице, једанаесторица су пролила своју крв. Али као што је и њиховом Учитељу сваки, а не само последњи дан Његовог живота био по једна страшна Голгота, тако је исто било и ученицима. Почевши од онога дана када су се, страха ради јудејскога, били сабрали у једну тмурну јерусалимску одају, па све до онога часа када су својом крвљу запечатили своје дане. А као што је било апостолима, било је и епископима. Ко ће пребројати гробља мученичких архијерејских костију, разасутих по земљи од апостолских времена па све до времена варварског двадесетог века, и ко ће измерити дубоко море архијерејске крви у коме су потонули безбројни животи архипастира Христове Цркве. И исто онако као што је Сину Божијем Велики петак био само последња и најстрашнија у низу свакодневних Његових Голгота, и на исти онај начин на који су апостоли својом последњом крвавом жртвом само закључили број свих безбројних жртава свога апостолског живота, исто тако и на исти тај начин и епископ је осуђен да сваког часа буде спреман, не само на ону последњу и највећу жртву, него и на све оне велике и мале жртве, и на сва она велика и мала умирања од којих је саткано ткиво његових дана. Да, јер епископи су они који су, као некада апостоли. оставили оца свога и мајку своју, и жену и децу и кућу и благо своје, који су се одрекли сами себе, и узели крст свој, и пошли за Христом. Ово је основна формула епископског живота, и из ње, као реке из свога извора, извиру његова свакодневна умирања и његове свакодневне жртве.

Епископ нема своје личне радости, нити има своје личне туге. Радост Цркве његове је лична радост, и жалост Цркве његове је лична туга. Губитак Цркве је његов лични губитак, али је и победа Цркве његово лично славље. Свака хула на Бога пада на епископа као лична увреда, и свако ругање Сину Божијем као поруга самоме њему. Свака неправда мора се коснути његове душе, и свако насиље мора изазвати његов праведни гнев. Свака сиротињска суза мора се сточити низ његово лице, и свако рањено срце јаукнути кроз његова уста. Ко ће чинити добро, а епископ да се не радује, ко ће радити зло, а епископ да не буде тужан? Епископ проживљује Голготу када гледа како људи трче за смртним људима, а од бесмртнога Бога окрећу своје главе. Он проживљује Голготу када гледа како семе Еванђеља пада на пут, и птице га небеске зобљу, и како пада у трње и тамо га трње дави. Да, епископство је Голгота, јер епископ мора Истину ставити изнад живота, а ми знамо да је много пута кроз историју говорење истине значило губљење живота.

Је ли потребно да вам изнесем овде пресјајне примере епископске жртве? Да вам набројим све оне бесмртне мужеве Цркве који су својом крвљу цементирали њене темеље, и који су подигли њене сводове од мрамора својих мученичких костију? Далеко би ме то одвело и дуго бих вас овде задржао. Али, зар је то и потребно чинити нама, благочестивој деци Српске православне дабробосанске епархије? Зар је потребно, да бих показао лик епископа-мученика, лутати кроз простор и време, кад је такав један лик засијао пред нашим сопственим очима и у наше сопствене дане. То је лик нашег митрополита, блаженопокојног Петра Зимоњића...

А нама, браћо, још и сада звуче у ушима непрестано понављане и умилне архипастирске речи митрополита Петра: “Брат је мио које вере био!” Али он није само зборио, он је и творио. Он је своју љубав даривао и десно и лево. А браћа, шта она учинише? Какво му уздарје дадоше? За љубав дариваше га логором, а за братство и јединство послаше га у земљицу црну. Радуј се, блажена душо митрополита Петра! Ти си постала слична Христу и апостолима Његовим. Ти си на овоме свету поднела највећу жртву да би на ономе свету примила највећу част.

И ето зато, премда познајем слабости своје сопствене душе, ја се не бојим да ће моја нога задрхтати на трновитом путу Голготе којим сам се данас упутио. Јер кад би она и хтела задрхтати, светлост и топлота ових безбројних примера Христових хероја повратиће јој сигурност и снагу.

У својој првој архипастирској беседи, браћо и сестре, хоћу да упутим неколико речи вама Христољубивој деци оне Цркве чији сам Епископ ја данас постао. Наоружајте се, браћо и сестре, духовним оружјем, јер Христова Црква води данас по целоме свету један страшан рат. Тај рат Цркве није рат за позиције земаљске власти и силе, него рат за спасење људских душа, борба да се оне отму из мрачног и смртоносног загрљаја сатаниног и поврате у благо наручје Оца небеског. Ова борба није од данас или од јуче. Она је стара колико је стар и сам човечији род. Али ова борба никад није била тако силна, као што је силна у наше дане, јер су данас богатство и моћ саблазнили људске душе. Да, тај рат с поднебесним духовима злобе, то је оно чиме је Црква данас заузета, а не рат с политичким партијама и странкама овога света. Јер Христовој Цркви мало је стало до тога која ће партија завладати светом, али јој је много стало до тога да светом завлада ју љубав, истина и правда. Јер док не завлада то троје, неће никада завладати мир. Ја се уздам, браћо, у вашу љубав према Спаситељу и у нашу веру у Бога. Ја се надам да ову битку нећете изгубити ви, него ваш непријатељ, ђаво. Али не заборавите да ћете ту битку задобити једино оружјем жртве.

Жртве велике и мале. Не заборавите да сте ви потомци оног косовског кнеза који је жртвовао земаљско да би задобио небеско, и не заборавите ни то да сте ви деца једног народа, који не поседује ништа велико што није платио ценом велике жртве. И, зато, ако у некоме од вас живи жеља да побегне од жртве, нека преобрази ту жељу, данас на Свето Преображење, у жељу да еванђеоском жртвом задобије еванђелски венац победе. А хвала вам, браћо и сестре, што сте данас принели Богу жртву молитве за благослов у моме будућем раду. Хвала нека је и мојој браћи свештеницима, који су данас, заједно са мном принели Господу Бескрвну Жртву, и помолили Му се да ми за нове дужности подари и нове силе. А Господ наш, Који нам је кроз највећу Жртву даровао највећу победу, нека дарује победу патријарху нашем, и свему вођству наше свете Цркве, које у једном Христу једну жељу има и које у једном Богу само једна мисао води, и нека дарује победу свој Цркви Православној, победу велику и славну, победу над свим вразима Њеним. Амин.

Изворник: Протојереј Саво Б. Јовић „Свештеномученик Епископ Варнава Настић“- Београд 2004 год.

Извор: ПОА

Поуке.орг

Акатист благодарни после причешћа

Кондак 1

Изабрани Војводо и Господе, Светим Тајнама Твојим Ти си сада победио ад душе моје. Светим тајнама Твојим, Ти си греховни терет сада непојмљиво скинуо са моје савести. И ја недостојни заједничар ових Тајни, узносим Ти ове похвалне песме:

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје!

Икос 1

Анђели Божији – шестокрилати Серафими, многооки Херувими, огњезрачни Престоли, Господства, Силе, Божанствене Власти, Начала, Арханђели сви Анђели. Ви ваша лица покривате пред страшним Христовим Тајнама, са великим страхом и трепетом гледате на чашу са Боготворном Крвљу. Ја пак, грешни и недостојни, осмелих се да приступим овој чаши, вама огњени служитељи Божији, невидљивом силом не одбачен. Због тога подражавајући вашим неућутним песмама, дивећи се Божанском снисхођењу, дуготрпељивом Господу моме вапијем:

Исусе, Серафимима љубављу пламено горећи, тајанствено видљиви, благодарим Ти, јер си мени недостојноме подарио да се сада прекомерно и преизобилно насладим Пречистим Тајнама!

Исусе, Херувимима промишљени, јер премудрост непрестано светли, благодарим Те, јер си пречистим Твојим тајнама ум мој подигао за гледање неиспитљивих бездана путева Твојих!

Исусе, необично почиваш на огњезрачним Престолима, благодарим Те, и у мени недостојном неисказано почиваш Светим Тајнама Твојим, као на престолу Твоме!

Исусе, горњим чиновима невидљиво ношени, благодарим Те, јер си мени земаљском благоизволео да Те у мени самоме сада носим!

Исусе, непрестано дивљење свих војски небеских, благодарим Те, јер си сада задивио неисцрпне милости Твоје на мени!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 2

Ја сада видим да сам Светим Твојим Тајнама исцељен од губе душе моје, због тога, поставши сличан губавоме самарјанину, падам ничице пред ногама Твојим, Исусе, Исцелитељу мој, и веома јаким гласом узносим хвалу Теби: Алилуја!

Икос 2

Никакав разум, ни небески ни земаљски не може разумети,како Несместиви целим небом, Светим Тајнама Својим си се сместио у мене. Ову неисказану тајну и ја не разумем само Тебе, Господа мога, у себи сада осећам са страхом Ти овако кличем:

Исусе, Ти си ушао у Витанију у дом Марте и Марије, благодарим Те, јер си сада премилостиво ушао и у дом моје пале душе!

Исусе, беседио си са Маријом о јединоме потребном, благодарим Те зато што и са мном сада слатко беседиш и том слатком беседом топло тешиш мене очајног!

Исусе, лозо истинита, благодарим Те, јер си мене, дивљу грану отпалу од Тебе, опет привио к Себи!

Исусе, Изворе безсмртности, благодарим Те јер си мене исцрпљеног греховном жеђи напојио Часном Крвљу Твојом!

Исусе, целивани од блуднице, благодарим Те јер си мени блудноме дао у Светим Тајнама Твојим да Те целивам не само устима, него и душом и срцем и свом мишљу!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје!

Кондак 3

Великом силом си мене слабог и малодушног испунио причешћем Пречистим Тајнама Твојим, и њима тако упрепљен противу мојих видљивих и невидљивих непријатеља, победну песму Ти певам: Алилуја!

Икос 3

Имајући неисцрпни понор милосрђа, који си са митарима и грешницима јео и пио, и ја пак, сада поставши им сличан, необично насићени са Тајне Трпезе Твоје; Теби моме доброчинитељу са умиљењем кличем:

Исусе, друже митара и грешника, благодарим Те, јер си мене грешнога на Твојој Тајној вечери сапосадио са Собом као друга Твога!

Исусе, Ти си милостиво боравио код митара (цариника ) Закхеја, благодарим Те, јер и у мени јадноме сад предивно боравиш и тиме ме упућујеш ка исправљењу!

Исусе, теле угојено, заклано од оца дао си блудноме сину, казао си у причи, благодарим Те, јер си мени блудноме, Самога себе сада заклао за храну!

Исусе, рекао си у Твоме Јеванђељу: „Не требају здрави лекара него болесни“, благодарим Те, јер си мене болеснога у свему и изранављеног греховним ранама сада чудесно исцелио Тајнама Твојим!

Исусе, добри пастиру, благодарим Те, јер си мене, заблуделу овцу сада милостиво подигао на пречиста рамена Твоја и топло ме обухватио рукама Твојим!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 4

Бура страсти смућује ми душу моју, Ти пак, Господе, ушавши у мене светим тајнама Твојим као некада таласима на мору, запретио си овој душевној бури, говорећи: Ћути,престани! и ево сада у мени настаде велика тишина, ево сада је Твој мир у мени, који превазилази сваки ум.Због тога смиреном душом певам: Алилуја!

Икос 4

Чујем, Господе, ја који сам примио пречисте тајне Твоје, преслатки глас Твој у срцу моме који безгласно говори сваку истину, сваку правду. Због тога се осмељујем да и ја Теби узглашавам:

Исусе, Учитељу Благи, благодарим Те, јер ме Пречистим Тајнама Твојим сада учиш смирењу кротости, љубави и састрадавању!

Исусе, телоТвоје на Крсту приковано необично си ми дао за храну, благодарим Те, јер ме том храном укрепљаваш да разапнем тело моје са страстима и похотама!

Исусе, Ти си отишао са Крстом Твојим на Голготу, благодарим Те, јер ме Светим Тајнама Твојим трпељиво бодриш да носим Крст Твој!

Исусе, Ти си се са Крста молио за Твоје непријатеље, благодарим Те, јер и мене причасника Твојих Тајни призиваш да се молим за моје непријатеље!

Исусе, Ти си Тело Твоје и Крв Твоју дао мени на опроштај грехова, благодарим Те, јер њима ми заповедаш да сада опростим сва сагрешења и све увреде оних који ме мрзе и вређају!

Исусе Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје!

Кондак 5

Видевши Боготворну Крв Твоју истеклу из прободенога ребра Твога, возљубљени ученик Твој сведочи о овоме јавно у Јеванђељу. И ја сада видевши да се овај источник безсмртности излио у моје биће, сведочим о томе благодарном песмом: Алилуја!

Икос 5

Видевши Те Божански боговидци Мојсије и Илија, онај себе каменом а овај себе плаштом са страхом и трепетом покриваху се, а ја јадни који Те сада созерцавам [1], чиме да се покријем, осим само безмерном милошћу Твојом кличући овако:

Исусе, од давнина од пророка проречени, благодарим Те, јер си ме удостојио да Те видим изблиза у Светим Тајнама Твојим!

Исусе, проповедани од апостола, благодарим Те, јер си на Божанској литургији слух мој огласио овим безсмртним Твојим речима: „Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на опроштење грехова“ и „Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова“!

Исусе, од мученика исповедани,благодарим Те, јер си и мене удостојио да исповедам пред чашом Твојом: „Верујем Господе и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога Живога!

Исусе, од преподобних увек призивани у молитвама, благодарим Те, јер у мени који не знам да се молим, Ти сам се молиш уздасима неисказаним кличући :Авва, Оче“!

Исусе, од светитеља и свештеника приношени на олтарима светих као Бескрвна жртва, благодарим Те јер си мене самога учинио олтарем Твојим!

Исусе, Хлебу живи, Хлебе небески, Хлебе преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје!

Кондак 6

Проповедам, Господе, Твоју благодат, исповедам милост, не тајим доброчинства која си изобилно излио на мени у Светим Тајнама Твојим, певам и кличем Ти: Алилуја!

Икос 6

Засија сада у мраку душе моје пресветло сунце од примања Пречистих Тајни Твојих. Том великом небеском светлошћу озарен, кличем:

Исусе, тиха Светлости, благодарим Те, јер у тами мојој светло сијаш и тама моја Те не обузе!

Исусе, сијање славе Очеве, благодарим Те, јер у светлости Твојој видимо светлост!

Исусе, раширио си небо као кожу, благодарим Те, јер си у мени самоме сада тајанствено раширио небо!

Исусе, Тебе пева сунце, Тебе слави месец, Теби се моле звезде благодарим Те, јер Светим Тајнама Твојим си ме подигао да Те певам и славим и и молим се Теби!

Исусе, Најлепши Жениху, дочекани у поноћ од мудрих девојак са упаљенимј свећама, благодарим те, јер усахлу светиљку срца мога сада си опет упалио!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу Небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 7

Ја хоћу, Господе, да осетим Тебе, у Светим Тајнама Твојим, и никада да се не одвојим од Тебе, да свагда боравим у Теби,у век да благодарно певам Теби: Алилуја!

Икос 7

Предивне, прехвалане и недостижне су Пречисте Твоје Тајне, Господе! Мртав бех душом, сада причестивши се њима живим целим својим бићем. Теби пак, Васкрситељу моме са великим благодарењем кличем:

Исусе, позвао си четвородневнога Лазара из гроба, благодарим Те, јер си позвао мене усмрделог из смраднога гроба мога!

Исусе, увек текући Изворе вечнога живота, благодарим Те, јер си мене који сам се бедно нерадом отргао од њега, сад си ме опет са Њим пречудно сјединио!

Исусе, потоку неизречене сладости, благодарим Те, јер си том сладошћу сву моју унутрашњост сада испунио !

Исусе, увек радовање Небеских чинова, благодарим Те, јер си мене удављенога жалошћу, Светим Тајнама Твојим испунио ме целога духовне радости и Божанскога весеља и тако ме потиштенога подигао!

Исусе, Утехо ожалошћених, благодарим Те, јер си мене угњетеног и целога притешњенога жалошћу, сада извео на благодатну Твоју ширину!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 8

Необично сада, Христе, по речима Твојим Ти боравиш у мени и ја боравим у Теби. Необично јер Те као праведни Симеон држим. О, Господе мој, Господе, шта сам ја да ме поменеш, шта сам ја да ме тако посетиш. Таквом славом и чашћу овенчан од Тебе благодарно кличем: Алилуја!

Икос 8

Сав као усијано гвожђе, испуњен огњем, сада сам испуњен, насићен Тобом, Господе Боже. Сада познах да сам ја заиста Твој, и због тога певам:

Исусе, Тобом наста благодат и истина, благодарим Те, примих од пуноће Твоје благодат на благодат!

Исусе, Уме предвечни, благодарим Те, јер си ме Светим Тајнама Твојим побудио да размишљам о небеском!

Исусе, Насилнији, благодарим Те,јер си вољу моју обузету грехом, дивно сада укрепио!

Исусе, Обновитељу душа наших, благодарим Те, јер си мене остарелога неприличним делима, чудно сада обновио!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 9

Сва природа моја, Господе Исусе Христе, због милостиве Твоје посете сада ликује, празнује, весели се, велича Те и пева Ти победну песму: Алилуја!

Икос 9

Ни људски нити анђелски говорници не могу исказати величину Пречистих Твојих Тајни, Господе, како си ме под видом хлеба нахранио Твојим Пречистим Телом. Како си ми под видом вина дао да пијем твоју Боготворну Крв. О Господе живи, са страхом Ти кличем:

Исусе, који једини чиниш чудеса, благодарим Те, јер си у мени самоме сада учинио превелико чудо!

Исусе, оне који испуњавају вољу Твоју називаш Твојим рођацима, благодарим Те, јер си мене примањем Светих Твојих Тајни сада учинио сарођаком и сателесником Теби!

Исусе, недостижни Боже, благодарим Те, јер си ми даровао да сада будем заједничар Божанске природе!

Исусе, вечерао си са апостолим Твојим у горњој соби на Сиону, благодарим Те, јер си у јадној души мојој сада Себи начинио горњу собу!

Исусе, опрао си на вечери ноге ученицима, благодарим Те, јер си ме Светим Твојим Тајнама целога опрао од прљавштине тела и духа!

Исусе, Хлебу Живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за свете Твоје Тајне!

Кондак 10

Спаситељу Боже, Свете Пречисте Тајне дао си ми на храну и њима си ме обожио, због чега певам:Алилуја!

Икос 10

Царе Небески, који си се понизио понижењу моме, приносим Ти похвалну песму ја недостојни:

Исусе, Царство Твоје је Царство свих векова и владавина Твоја је из нараштаја у нараштај, благодарим Те, јер си Царство Твоје сада у мени начинио!

Исусе, велики у даровима, благодарим Те, јер си ми сада подарио да осећам правду ,мир и радост Царства Твога!

Исусе, Свемилостиви, благодарим Те, јер си милосрђе Твоје као благодатну кишу излио на мени у Пречистим Тајнама!

Исусе, Ти си заповедио да тражимо ризницу на небесима, благодарим Те, јер си ме сада удостојио да примим најистинитију ризницу: Свете Твоје Тајне!

Исусе, Ти си примио од мудраца поклоњење и дарове, благодарим Те, јер си ми сада дао да се поклоним Теби у Светим Твојим Тајнама!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 11

Тајанствену, сакривену и преслатку анђелску песму чујем сада у души мојој, Господе, пева душа моја Тобом исцељена; пева душа моја,Тобом узнесена, која је Тебе примила, пева Теби песму:Алилуја!

Икос 11

Даваоче светлости и Творче векова Господе, призвао си ме сада у светлост Твоју, учинио си ме сином светлости. Теби, Светлости свету ја светло вапијем:

Исусе, који се одеваш светлошћу као хаљином благодарим те јер си сада подарио светлу ризу мени помраченоме!

Исусе, који си се на брду Тавору пробразио у светлости, благодарим Те јер си ме сада целога чудно преобразио!

Исусе, који си на Тавору причао са Мојсијем и Илијом, благодарим Те, јер са мном недостојним сада слатко и преслатко причаш!

Исусе, који си некада народ свој водио пресветим облаком,благодарим Те, јер си ме Тајнама Твојим привио сада у жељени спокој Твој!

Исусе, који праведнике твоје као сунце просвећујеш, благодарим Те, јер си ме сада просветио да видим своју ништавност и убогост пред великом и непрестаном славом Твојом

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 12

Великој прехвалној, преславној и недостижној благодати Пресветога Духа која излази од Светих Дарова ради мојих грехова ниси забранио да ме посети. О Боже мој, ту благодат дао си ми бесплатно, прими од мене песму ову: Алилуја!

Икос 12

Опевајући неизмерну Твоју љубав сада ми јављену у светим Тајнама, благодарном мишљу, благодарним срцем, благодарним удовима мојим душе и тела мога, поклањам се, величам и овако славословим Те, Боже мој:

Исусе, после васкрсења јавио си се ученицима Твојим, благодарим Те, јер си се и мени јадноме сада јавио у Светим Тајнама Твојим!

Исусе, дао си мир апостолима, благодарим Те, јер си сада душу моју испунио неисказаним миром!

Исусе, препознати од Луке и Клеопе у ломљењу хлеба, благодарим Тер, јер си и мени недостојном дао да познам у Светим Тајнама Твојим сладост Твоју, необично снисхођење Твоје!

Исусе, од Томе опипани, благодарим Те, јер си мени маловерноме дао да Те сада осетим у Светим Тајнама Твојим, осетим ребра Твоја, ноге Твоје и руке Твоје!

Исусе, исповедани од Томе за Господа и Бога, благодарим Те, јер цела душа моја цело срце моје, сва чула моја, цело биће моје, Тобом сада обузето несумњиво кличе Теби: Господ мој и Бог мој!

Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне!

Кондак 13

О, Исусе мој, Хлебу живи, Хлебу преслатки, Хлебу најжељенији, Тобом се преизобилно хране Анђели на небесима, благодарим Те, јер и ја странац и дошљак на земљи овој сам се нахранио Тобом, о Храно моја силна, Пиће неисцрпно, Изворе безсмртности и Даваоче живота.О, Пасхо тајанствена, Пасхо свечасна, Пасхо велика, дај ми да се још присније причешћујем Тобом у незалазни дан Царства Твога. Дај ми да Ти у векове певам неизмерну песму велику,на висини троструко прослављену: Алилуја!

(Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1)

Молитва

Благодарим Те, пренебески Царе, и свим телом и душом молим, хвалим, славим, поштујем и преузносим Тебе, јер си удостојимо мене грешног, да у овај дан у овом светоме храму видимо Жртву благопријатну, бескрвну и словесну, Твојим свештенослужитељима наша сагрешења Теби принесену и жртвовану у спомен пречистих страдања, преславнога васкрсења, узласка на небеса и страшнога поновнога доласка Господа нашега Исуса Христа, ради чега Те молимо: опери сва наша сагрешења, очисти и опрости и дај ми да у све дане живота мога спомињем Твоја доброчинства и чистој савести приносимо благодарења и молбе Теби, Беспочетном Оцу, са Јединородним Твојим Сином, и Пресветим и Благим и животворним Твојим Духом,сада и увек и у векове векова.Амин!

Акафист благодарственный по причащении Святых Таин

www.kotlovka.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=148

Са црквено-словенског језика превео

протојереј Животије Милојевић

[1] Созерцавам – размишљам

Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет" када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

http://www.youtube.com/watch?v=ccgfP0CihJU

Његово име је Добри ( Добре-на бугарском) и наизглед је веома чудан ( за неке ) али у питању је једна интересантна личност коју познаје цела Бугарска.

Вероватно вам изгледа да је просјак или Јуродив?!

Сигурно је и једно и друго али поред свега краси га нешто што ретко ко има данас на овоме свету - племенита личност!

Наиме, ради се о једном старцу из Бугарске, који је пуки сиромах, а даривао је Бугарској Православној Цркви преко 20 000 евра. Сваки дан стоји у храму и проси, али не за себе, већ све скупља и даје Цркви. Највећи је дародавац Цркве у последњих неколико деценија, као појединац. И то, пешачи неколико километара до Цркве, а онда и назад. Зову га Праведник из Бајлова.

Веровали или не овај декица је ушао у 99. годину свога живота а изгледа доста млађе!

Благодат Божија дише свуда па и код деке Добре!

Ево и једног врло поучног снимка као пример како сви можемо чистим срцем угодити Господу не грабећи само за себе.

Снимак је направљен 2010.г. када је дека Добри имао 96.године!

Транскрипт разговора :

Новинар:

- Велики Православни храм Бугарске (мисли се на патријаршијски храм Светог Александра Невског ) константно има проблем са недостатком средстава (новчаних). За неверовати је да је баш тај храм, у којем барем једном месечно служе сви бугарски митрополити, у који преко целе године уђе на десетине страних делегација веома високог ранга, храм који је символ не само Бугарске Цркве, већ и целе Бугарске, е баш тај храм, као свог највећег донатора има једног сиромашног старца.

Говори Епископ Тивериопољски Тихон, предстојатељ храма Светог Александра Невског:

- Нисам могао да верујем, и то јесте за неверовање, али највећи донатор је дека Добри (на бугарском Добре), онај што га сви познају, обучен у народну ношњу и који прави наклон пред сваким, е тај дека Добри, у току прошле године једноставно је даривао наш храм са 35 700 лева, а то је око 20 000 евра. Ево, ту су.

Новинар:

Човек који познаје деку Доброг, рећи ће да то просто није могуће. Он је толико сиромашан и скроман човек.

Епископ Тихон:

Ето, зато и држим документацију. То је највећи дар последњих деценија... Овде, за овај храм.

Новинар:

Питао сам се где бих могао да пронађем деку Доброг, да бих га снимио, и ето, за један тренутак баш он тихо улази у храм да би се потпуно посветио свом молитвеном подвигу.

Многи (већина) га сматрају за обичног просјака, а заправо овај деведесетшестогодишњи дека, са пензијом од 160 лева (око 80 евра) сваки дан када не пада киша долази из свог села Бајлово у глави град, да би сакупљао стотинку (део једног лева) по стотинку и лев по лев, и то никада за себе!

Епископ Тихон:

Један човек, који дан за даном прелази од куће десетине километара и ту проси од људи и клања им се, скупља негде по стотинку, негде по лев, а негде по два...

Баш тај човек нам је даривао 35 700 лева.

Новинар:

Убеђен сам да су многи становници града Софије видели деку Доброг како стоји покрај врата једног или другог храма у главном граду. Тако, година по година, са чашом у руци, он је сакупљао средства и давао својим познаницима да их однесу у банку.

Пре свега, помагао је око обнове Елешничког манастира, а потом у мају месецу прошле године отишао је код службеника који је одговоран за финансије у храму Светог Александра Невског и само му је рекао: Дођи да ти дам паре за храм.

Новинар:

Када сам питао деку Доброг зашто је дао новац, он је једноставно одговорио:

"Скупљамо за манастир. За манастире... Изграђујемо манастире - напуштене.

Успостављамо их... Не правимо баш много, али... Обнављамо оне који су уништени, који су остављени... Пропали, растурили се и нико не иде у њих... А имају потребу за подизањем и поправљањем... И тако, поправљамо их."

Новинар:

Узалуд сам тражио у потврдама о рачунима не бих ли пронашао име неког познатог пословног човека или громогласног политичара да је подарио нешто за Патријаршијски храм... Не, није било таквих имена. Име деке Доброг из Бајлова и сума коју је подарио је као шамарчина свима надуваним, самозадовољним, уображеним, са својим лажним добротворним кампањама, које су савршено прорачунате као "корисне" у јавности. Докле је дошло наше друштво када је највећи дародавац међу нама један изнемогли и сиромашни старац?!

И када нас Црква за неко време позове да јој предамо своју лепту да би се поново установило благољепије нашег Патријаршијског храма, не оправдавајте се да немате да помогнете, јер дека Добри из Бајлова сваки дан показује да је то могуће и овако тихо направити.

Молитвени Христов војник који свакога дочекује са наклоном и испраћа речима: РАДУЈТЕ СЕ У ГОСПОДУ!

Странац у свету или истински светитељ, којег чак и не примећујемо...

Поуке.орг

Посебно ми као добровољна војска окружени метежом овога света тобом из непроходнога блата слободно бисмо изведени. Они пак, изведени смелошћу слично Илији Тесвићанину, моле те за спасење ,теби који још ниси прослављен од људи. Ево сада видиш царство твоје, о коме си говорио: када ја будем цар, неће бити лажи око мене; данас се показује царство оца лажи, за које до сада не царујеш у срцима народа твога.Сам дакле, о царевићу, дођи и стани овде са нама, уцеломудри нас, ако нас и не водиш; ти си посебни лекар који знаш боље од нас шта нам је потребно за спасење наше. Знамо састрадање твоје, знамо љубав твоју према народу твоме, помози недужним људима твојим, не допусти да буде запостављена Света Русија у љубави као некада, него као што сам знаш, прими смелост на спасење наше. Амин!

Захваљујемо се вредном о. Животију из Параћина на преводу специјално за Поуке.орг које Вама дају на молитвену радост и ојачање.

Исто тако, можемо себи поставити задатак да се током поста ни са ким не посвађамо и да никога не увредимо. То је понекад веома тешко – да се не гневимо на ближње или на сараднике. Међутим уколико будемо у стању да се макар у данима поста уздржимо од раздражљивости- онда ће то и за Бога и за свакога од нас бити драгоценије, него уздржавање од ове или оне хране.

Ми имамо срце и уста , т.ј. нашег унутрашњег човека, и то су оруђа кроз која се пројављује унутрашњи човек. Уколико нам не успева да одмах преобразимо свог унутрашњег човека, нужно је бар да се потрудимо над његовим оруђима. Људи често питају како да се изборе са раздражљивошћу, шта да учине па да не допусте себи да излију гнев на другог човека. Један од начина је да у оном тренутку, када се гнев приближи нашем срцу, када га већ запљусне и када је спреман да се излије у речи- затворимо уста и не допустимо да се отворе све дотле док не прође напад гнева. Угушити гнев у себи „прогутати га“- то је можда непријатна и болна процедура, али ако се научимо макар томе, онда можемо прећи на рад над сопственим срцем. Време поста је идеална прилика да начинимо први корак. То је управо оно време када, уколико још нисмо почели рад над собом, можемо да га започнемо.

Епископ Иларион (Алфејев)

Извор: Епархија нишка

https://www.pouke.org/forum/topic/22694-%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA/

То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.

Пре њих изневерише крст многи Бугари и Грци и Јелини, и уврстише у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.

Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божије силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.

Спотакоше се многа господа српска на Југу и на Западу. Заборавише опомену Христову: гледајте и чувајте се од лакомства, (Лк. 15.) па се полакомише на богатство и сласти и све обмане овога света; поломише крстове по својим кућама а чалму завише око главе и почеше авдес узимати и по џамијама клањати.

Тако за мало свој земаљски живот продужише а образ за увек изгубише. Не постидеше се крви Лазареве на Косову. Но пођоше путем потурица бугарских, грчких и јелинских.

Турци су били представници Истока на Балкану док су они владали Балканом, а потурице представљају Исток после одласка Турака.

Са тим лакомим и насилним Истоком, са мухамеданизмом, који је јеврејско-хришћанска јерес, не може се православни Балкан истоветовати. Балкан мора стајати изнад таквог Истока.

Српски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је српски народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока. Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока.

Са крсташем барјаком српски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.

Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика - а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калајисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од „немачкара" али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали кнез Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су и писали: „Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!".

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглавну господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као „русофили" и „назадњаци", а српски сељаци као „непросвећена маса", као „глупи сељаци". И то не толико од оних „немачкара", од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе", „просвећености", „прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни „коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.

Акатист Свима Светима

Који су у земљи Руској просијали

Кондак 1

Изабрани од Бога свети угодници, у земљи Руској просијали и који сте нашу Цркву украсили као светле звезде.Сишавши данас вером хвалимо пречасни спомен ваш. Ви пак, пошто имате слободу пред Спаситељем, ослободите од свих невоља нас који вам кличемо:

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Икос 1

Творче и царе Анђела и људи, отвори сада грешна уста наша да достојно опевамо све свете Твоје, који су благодаћу Твојом просијали у земљи Русији, и Тебе, Бога нашега прoславили својом побожношћу, да би са љубављу клицали њима говорећи:

Радујте се, седмочислени свештеномученици, крљу вашом сте Цркву Христову у Херсону Таврическом утврдили, од које и ми примисмо освећење!

Радујте се, Теодоре са младим Јованом, првомученици Руски пострадали за Христа пре просвећења наше земље!

Радуј се, равноапостолна Олго, осветлила си таму многобоштва светлошћу Христове вере!

Радуј се, равноапостолни Владимире, славни крститељу земље Руске!

Радуј се, Михаиле, просветитељу руске цркве и засадитељу православне побожности и поретка у нашој земљи!

Радујте се, преподобни Антоније и Теодосије, уредитељи свете Кијево-Печерске лавре и оснивачи монашкога живота!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 2

Господ видевши невоље и тескобе малога разумнога стада Свога, у земљи нашој коме се чини неправда од идолскога зловерја, дарова Своју силну помоћ, да би се посрамила вражија обмана и да се утврди у вери Христовој и да непрестано пева: Алилуја!

Икос 2

Одбацујући разум разумних овога века, и уништавајући слабоумну премудрост премудрих, примио си Господе, као прекрасни плод од новога винограда Твога, зeмље наше, све свете, који су у њој просијали, чија дела сада хвалимо и прослављамо их овако:

Радујте се, Борисе и Глебе, свети мученици, који сте се принели чисти Богу!

Радујте се, Леонтије свештеномучениче, просветитељу земље Ростовске, и Исаијо, Игњатије, Теодоре, Јакове, епископи града Ростова!

Радујте се, Кукшо, благовесниче и свештеномучениче земље Вјатске!

Радујте се, Никито и Јоване, који сте послужили знамењу Богомајке и остали светитељи Великог Новгорода!

Радуј се, Кириле,светитељу Туровски, изванредни проповедниче науке Божије!

Радуј се, преподобни Јефреме, просветитељу града Торжа са Аркадијом и девојком Јулијанијом!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 3

Сила Божија у немоћима људским се показује, укрепљавајући вас, свети Божији угодници, који сте у нашој земљи послужили на разне начине Господу, коме заједно са вама певамо: Алилуја!

Икос 3

Имајући облак који нас окружује толико сведока, све мноштво светих, који су просијали у нашој земљи, радосно празнујемо и духовно се веселимо, приносећи им ове похвалне песме:

Радуј се, Симеоне, светитељу Владимирске и Суздаљке земље, и усрдни саздатељу цркава Божијих!

Радујте се, Теодоре и Јоване, са преподобним Дионисијем, Евтимијем и Ефросинијом, пресветле звезде Суздаља!

Радујте се, Муромскога краја просветитељи Константине са децом твојом, Михаилом и Теодором!

Радујте се, Петре и Февронијо, Муромски чудотворци, са праведном и милостивом Јулијаном!

Радујте се, светитељу Василије, који си у Мурому добио погрде и натприродно си препливао Рјазан!

Радујте се, Никито Столпниче и Даниле, погребниче мртвих, Перејаславски и Залески украсе!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 4

Бура безбожничког идолопоклонства, која се подигла у нашој земљи на Цркву Христову, ипак није могла да је потопи: до сада она стоји у реду своме победно певајући Богу: Алилија!

Икос 4

Свети чуше преслатку реч Христову, која позива на спасење, и Његово лако бреме кроз цео живот свој поневши, сада безболни и вечни спокој у рајским насељима нађоше. Зато од нас чују ове похвале:

Радујте се, Несторе, списатељу дела достојних свакога помињања, Јоване многострадални, Алипије живописцу светих икона и сав хору осталих прподобних Печерских, прослвљени од Господа!

Радуј се, Јове,украсе Почајевске Лавре, са свима угодницима и чудотворцима Волинским!

Радуј се, Ефросинијо, граду Полоцку радости и светлости девојакама!

Радујте се, преподобни Аврамије и мучениче Меркурије, Смоленски чудотворци!

Радујте се, Антоније, Јоване, и Евстатије, Литвански мученици, који сте одбили да принесете жртву огњу, страдањима својим многе људе привели сте Христу!

Радуј се, Исидоре презвитеру, са свим сабором мученика у Јурјеву граду Ливонском, пострадали од латина за православну веру!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској!

Кондак 5

Боговођене звезде, ви сте нашу земљу благодаћу озарили, због чега вас хвалимо, угодници Божији, једни у светитељству (епископуству), други у монаштву, неки пак у јуродству Христа ради су се подвизавали, сви светошћу и правдом Богу су послужили, Коме једнодушно певамо: Алилуја!

Икос 5

Видевши просијале свете Божије, у земљи Русији, њихово несмањено трпљење у овом веку и неисказану славу на небесима, сами себе и једни друге похитајмо да подстакнемо да их у томе подржимо, кличући им:

Радуј се, Сергије Радоњешки, чудотворче, началниче монаха и молитвениче за целу нашу земљу!

Радуј се, Сергије и Германе Валаамски, Александре Свирски и Арсеније Коневски, учитељи монаха и просветитељи иноверних!

Радуј се,Антоније, из старога Рима, отечества твога, у Велики Новгород препливао си на камену и овде си пројавио пример монашкога живота!

Радуј се, Варлааме Хутински чудотворче, похвало Новгорода и светило целе наше земље!

Радујте се, Зосимо, Саватије и Германе, пресветле звезде монаштва са свима преподобнима Соловецким!

Радуј се, цела Тиваидо Руска: пустиње и долине Олоњецка, Белојезерска и Вологодска, која си узрасла мноштво светих и славних преподобних отаца!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској!

Кондак 6

Били сте на земљи проповедници вере Христове и хришћанске побожности; зато сада на небесима радосно стојите пред Христом Коме неућутно певате: Алилуја!

Икос 6

Засијали сте нам, свети, преукрашени изобиљем различитим даровима, којим вас је овенчао подвигоположник Христос. Прилазећи вам, молимо вас: молитвама вашим да и ми добијемо благодат и милост Божију. Стога вам кличемо:

Радујте се, часни страдалници Черњиговски, Михаиле, Теодоре, који се нисте приклонили заповести мучитеља, изабрали сте да се клањате само јединоме Богу!

Радујте се, Александре Невски и Андреје Богољубиви, Георгије и Глебе, владимирски чудотворци, ревнитељи и заштитници вере!

Радуј се, мучениче Аврамије Бугарски, пострадали у граду Казану, који си украсио град Владимир!

Радуј се, Даниле, покровитељу града Москве, наследниче родитељскога благослова!

Радујте се, Арсеније, светитељу Тверски, кнеже Михаило и Ано Кашинска, молитвеници наши!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској!

Кондак 7

Желећи да добијете вечно спасење, свети, уским и тесним путем пошли сте за Христа и трудили сте се да Њему јединоме угодите, и сада лицем у лице гледате Њега у слави, певајући Му: Алилуја!

Икос 7

Нова светила која украшавају Православну Цркву, видимо све свете, прослављањем пак својим они утврђују веру нашу и посредују нам спасење од Бога, да би им клицали:

Радуј се, Петре, велики светитељу, првопрестолниче Московски!

Радуј се, Алексије, лекару предивни, похвало града Москве и целе наше земље!

Радуј се, Јоно, наставниче и заступниче пастве твоје!

Радуј се, Филипе, изобличитељу безумнога цара и свирепо убијени!

Радуј се, свештеномучениче Ермогене, послужио си прослављању Казанске иконе Мајке Божије, положио си душу своју за православну веру!

Радујте се, Василије, Јоване и Максиме, Московски чудотворци, блажени јуродиви Христа ради, нелажни подвижници и топли молитвеници!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској!

Кондак 8

Необично је када неверни виде како се сила Божија показује у немоћи, ми пак Христову веру чврсто држећи, радујемо се слави наших светих и Господу који их је прославио, непрестано и усрдно певамо: Алилуја!

Икос 8

Сву животну бригу одбацивши и одрекавши се самих себе, непоколебљиво пођосте за Христом, увек блажени: не може језик достојно да искаже и опева веру и љубав вашу, дела ваша и болести, трпљење и злостављање, којима сте ушли у радост Господа свога. Зато вас хвалимо овако:

Радујте се, Никоне Радоњешки, наследниче преподобног Сергија, смирени Михеју, и Саво Звенигородски, Стефане Махришчски, и остали чученици Сергијеви, оснивачи многих манастира!

Радујте се, Макарије Каљазински и Макарије Уњжењски, Желтоводски, Богу сте угодили!

Радујте се, Ниле Столобенски, непрекидно си се подвизавао у молитвама и у раду, и Ниле Сорски, који си заволео монашко сиромаштво!

Радуј се, Јосифе,оче Волоцки, ревнитељу манастирскога чина!

Радујте се, Пафнутије Боровски, исправитељу палих са Тихоном Калужским чудотворцем који је боравио у деблу дрвета!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској!

Кондак 9

Сваки подвиг и сваку врлину исправисте, свети, собом показасте пример хришћанске побожности, да би они видевши добра дела ваша, прослављали Оца који је на небесима, певајући Му: Алилуја!

Икос 9

Превазишавши сваку красноречивост, свети благодатну силу вере Христове, својим животом и подвизима објавили сте благодаћу Божијом, непрестано сте побеђивали невидљивога врага. Због тога вам кличемо:

Радуј се, Стефане светитељу Пермске земље славни апостоле!

Радујте се, његови наследници: свештеномученици Герасиме и Питириме, и Јоно Уст-Вимски чудотворци!

Радујте се, преподобни Трифуне, чудотворче Печенгски,похвало твога манастира, који си донео светлост вере Христове у поноћну таму незнабожачке земље!

Радујте се, Гурије, Варсануфије и Германе, пресветле звезде града Казана и свих околних земаља!

Радујте се, Инокентије Иркутски, апостоле Сибира, први епископе са премудрим Софронијем и Јованом Тобољским, добротом вашом обасјали сте сав Сибир!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 10

Желећи да спасе људе наше земље, подарио си нам, Господе, све свете који су у њој просијали, као примере спаситељнога живота и као заступнике за нас и помоћнике, да би благодарећи Теби клицали: Алилуја!

Икос 10

Тврђава и заштита си свима који вам прилазе. Свима пак, вама даде се благодат да дајете корисно и потребно: болеснима исцељење, ожалошћенима утеху, онима који су у невољама избављење, да вам овако кличемо:

Радујте се, Свеволде Кротки и Довмонте, граду Пскову необориве тврђаве!

Радујте се, Никандре, пустиножитељу и Ефросине преподобни, који сте се подвизавали у земљи Псковској!

Радуј се, блажени Прокопије, који си твој град Устјуг избавио од кише камења!

Радуј се, Симене праведни, Верхотурски молитвениче и утврђење целоме Уралу!

Радујте се, блажени јуродиви Христа ради Николају и Теодоре Новгородски и Исидоре Ростовски, изобличитељи неправде и посрамитељи премудрости века овога!

Радуј се,и ти руски Златоусти, Ростовски светититељу Димитрије, који си сабрао житија светих и на корист свима написао речи поуке!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 11

Примите од нас, угодници Божији, ове похвалне и благодарне песме, јер прилазећи вама полажемо сву наду нашу на заштиту и помоћ вашу, кличући Богу: Алилуја!

Икос 11

Светлозарни зраци различитих подвига ваших осветише сваку хришћанску душу, побуђују на скрушеност и ревност ка спасењу, и опомињу да вам овако певамо:

Радуј се, Митрофане, похвало Вороњешка, простодушни и премудри водитељу душа ка Христу!

Радуј се, Тихоне, Задонски чудотворче, медоточива уста, преслатки проповедниче Јеванђеља Христовога!

Радуј се, Теодосије, светитељу Черниговски, прекрасни свећњаку!

Радуј се, Јоасафе, Белогородски молитвениче и велики ревнитељу побожности!

Радуј се, Питириме, заступниче земље Тамбовске изванредни посредниче пред Богом!

Радуј се, и ти Серафиме преподобни, радости наша, прехвални подвижниче Саровски!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 12

Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједница Светога Духа измолите нам, свети угодници наши, да би штићени силом и дејством Пресвете Тројице, избегли несреће, јереси и расколе, православно појући: Алилуја!

Икос 12

Опевајући велики и пресветли ваш пук, сви свети просијали у земљи нашој, благодарно величамо Господа који вас је прославио, чију милост и опроштај нам измолите да вам усрдно певамо:

Радујте се, свети који сте се потрудили у нашој земљи у благовести Христа и засадили православну Цркву у Сибиру, Кини, Јапану, Америци и Индији!

Радујте се, јер сте благовеснички подвиг запечатили својом крвљу и положили душу за исповедање Христа!

Радујте се, свети царски мученици и преподобни старци Оптински, сви остали свети наше земље, овде од нас непоменути, Богу познати, Цркви јављени и нејављени, ли који се увек молите за нас!

Радујте се, Нино равноапостолна, а мноштвом мученика и преподобних Иверских!

Радујте се, апостоли Христови Вартоломеје и Симоне Кананите, који сте дошли у наше крајеве!

Радуј се, Клименте Римски, свештеномучениче, окончао си подвиг твој у нашој земљи!

Радуј се, Атанасије Цариградски, који си нам дошао и у граду Љубену своје мошти нам оставио на благослов!

Радуј се, и ти ,првоначалниче Руске Цркве, Андреје Првозвани апостоле, који сада гледаш на обилни плод твога првога сејања!

Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи!

Кондак 13

О, угодници Божији, свети, просијали у земљи Руској, свечасни спомен ваш сада празнујући, прилазимо вашој молитвеној заштитити и застушништву, вашим молитвама да се избавимо у овом веку од греховних падова од напада злих људи и од напрасне смрти и да се удостојимо да у будућем веку да добијемо спасење и наслађење вечних добара, да би заједно са вама певали Богу: Алилуја!

(Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1)

Молитва прва

О,свеблажени и богомудри угодници Божији, подвизима својим осветили сте Руску земљу и тела своја, јер семе вере у њој оставивши душама својим стојите пред престолом Божијим и непрестано за њу се молите. Ево, сада у дан општега вашега празника, ми грешни, мања браћа ваша, осмељујемо се да вам принесимо ове похвалне песме. Величамо ваше велике подвиге, духовни војници Христови, трпљењем и храброшћу до краја победисте врага, и нас избављате од његове прелести и обмане. Славимо ваше свете животе, светионици Божански, светлошћу вере и светлим врлинама богомудрено осветљуте наше умове и срца. Прослављамо ваша велика чудеса, цветови рајски који сте у северној нашој земљи прекрасно процветали и дарованим мирисима и чудесим свуда миомирисали. Хвалимо вашу богоподражаватељну љубав, заступници и заштитници наши, и надајући се на помоћ вашу прилазими вам и вапијемо:

Равноапостолни просветитељи наши, помозите људима руске (и србске) земље да чврсто очувају православну веру од вас предану, да спаситељно семе од вас посејано, не буде осушено знојем неверја, него кишом Божије помоћи да донесе обилни род.

Светитељи Христови, молитвама вашим утврдите Православну Руску Цркву, и истребите у њој јереси расколе и неслоге у њој ,растурене овце саберите у једно и заштитите од свих вукова који долазе у јагњећој кожи у стадо Христово.

Преподобни оци, сачувајте нас од обмана овога лукавога света, да би одрекавше се себе и узевши крст свој пошли за Христом, распевши тело своје са страстима и похотама, носећи тешкоће једни других.

Благоверни кнежеви, милостиво погледајте на земаљско отачаство ваше,и све безбожности и саблазни које су сада у њему, уништите оружијем молитава ваших, да као некада, тако и сада и у будуће време да се прославља у светој Русији име Господње!

Преславни мученици руски, укрепите нас у храбром стајању све до крви за веру православну, да нас ни тешкоће, ни тескобе, ни гоњења, ни глад, ни нагота, ни беда, ни мач ме могу одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу.

Блажени јуродиви Христа ради и праведни, посрамите мудрост овога века, која се горди против премудрости Божије, помозите нам да се утврдимо спаситељном лудошћу Крста Христовога, да би били постајани од саблазни мудрости света, да би размишљали о небеском а не о земаљском

Богомудре жене, у немоћној природи јавиле сте велике подвиге, молите се да дух ваше љубави према Господу и ревност за угађање Њему и за спасење свога ближњега не оскудева у нама.

Сви свети сродници наши, који сте просијали од давних времена и подвизавали се у последње дане, јављени и нејављени, знани и незанани, помените нашу немоћ и понижење и молитвама вашим измолите од Христа Бога нашега да и ми безбедно препливавши животну пучину мора и неповређено сачувавши ризницу вере дођемо у пристаниште вечнога спасења и настанимо се у блаженим становима горњега отачаства заједно са вама и са свима који су Му угодили од века светима, благодаћу и човекољубљем Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, коме са Превечним Оцем и Пресветим Духом приличи непрестано славословље и поклоњење од свих створења у векове векова.Амин!

Молитва друга

О,преславни и свехвални угодници Божији, сви свети знани и незнани просијали у Руској земљи, вама као топлим посредницима и заступницима нашим са љубављу прилазимо и смирено се молимо: умолите Господа Бога, да вашим благопријатним молитвама, Својим човекољубљем да подари нама ( кажи имена),да тих и побожан живот поживимо у овоме веку, да нас избави од искушења и сабалазни лукавога ђавола и од невоља и напасти, и од свакога зла, а на Страшноме Суду Своме удостоји нас да станемо са десне стране, и учини наследницима Царства Свога Небескога, јер се благослови пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин

Акафист Всем святым,в земли Российской просиявшим

http://our-pravoslavie.narod.ru/lib_acaf.gr.7.htm

http://www.fotinia.orthodoxy.ru.

Са црквено-словенског језика превео

Протонамесник Животије Милојевић

Разговарао: Жељко ИЊАЦ

Колико се разликује живот у Србији од оног у Јужној Африци?

Рећи ћу какав је мој утисак из Африке, па нека сами читаоци процене разлике. Пошто никада раније у животу нисам био у Африци, увек ћу се сећати свега везаног за први долазак у Јужну Африку: од растанка са Његовом Светошћу Патријархом Павлом (који ме је пред пут у Африку, у згради Српске Патријаршије поучио како треба да живим у далеком свету и трудим се на одговорној дужности која ми је поверена, давши ми 400 америчких долара уз реци: „Нећу да се мој монах срамоти по светским аеродромима“), првог лета авионом, па до аеродрома у Јоханесбургу где су ме дочекали председник и секретар Црквеног Одбора. Сећам се да сам, на путу од аеродрома до црквеног имања, на неколико места видео црнце који леже по ливадама и да су ми уз смех објаснили да овде заборавим на изреку из Србије „ради к`о црнац“.

Јужна Африка ми се допала на први поглед (као што видим да је случај и са свима осталима који дођу овде). Био је децембар 2002. и из хладног Београда, после десет сати лета слетео сам у топли и сунчани Јоханесбург. Од 365 дана у години, око 330 су овде сунчани дани. Земља је изузетно богата, инфраструктура развијена, животни стандард задовољавајући. Учинило ми се да сам слетео у Америку или Аустралију. То је било изненађење јер ипак сви очекујемо да је у Африци другачије. Права Африка (природне лепоте и дивљина) је када се изађе из градова. Задивило ме је и мноштво зеленила (Јоханесбург – град са највише зеленила, дрвећа, биљака, цвећа на свету, не заостаје ни Преторија, Кејптаун, Дурбан и остала места). Изузетно пријатно изненађење ми је било и наше пространо црквено имање које се налази на периферији у елитном делу Јоханесбурга и предиван храм св. апостола Томе грађен у српском стилу (верна копија храма у Босанском Грахову одакле је родом и ктитор храма покојни г. Миле Стојаковић). Јужна Африка се налази на два океана, током целе године падају кише, има пуно река и планина и све то чини да се потпуно разликује од осталих афричких држава. Непријатан је био и сусрет са другом страном медаље у односу на богатство, сјај, природне лепоте и развијеност, а то су чудни призори (који су ме подсећали на Косово и Метохију) бодљикавих жица и ограда са жицама кроз које пролази струја око кућа, зграда, у комшилуку.... У сваком случају, рекао бих да је Јужна Африка чудна мешавина прелепе климе и природе, развијености, доброг животног стандарда са социјалним проблемима, сиромаштвом, болестима (најраспрострањенија АИДС), корупцијом... Изгледа, таман толико да бисмо схватили да ипак не постоји на земљи ниста савршено, већ у Царству Божијем, ко се потруди и заслужи га милошћу Божијом.

Такође, овде свега има (материјалног) али је сиромаштво духовно. Висока је стопа криминала из два разлога: људи немају страха Божијег и заједно једни поред других живе екстремно богати и екстремно сиромашни. Велики је проценат развода бракова и то нас наводи на боље разумевање живота и животних вредности – добро је да тежимо развијенијој земљи, бољим условима за живот, животном стандарду али такође да не сметнемо са ума које су вредности изнад свега материјалног: вера, породица, поштење, саосећање, скромност....

Да ли сте научили локалне језике и колико Вам је и да ли је, језичка баријера била препрека у раду?

Најчешћи локални језици су Зулу и Северни Суту. На жалост, нисам их научио (осим појединих краћих молитава). Хвала Богу, у Јужној Африци је енглески језик – службени језик који се свуда користи и та чињеница ми је пуно олакшала мисионарски рад и духовне активности међу локалним афричким становништвом, јер сви говоре и разумеју енглески од настаријих па до најмлађих у школама. Благослов је да се, где год је могуће, у богослужењима и проповедима што више користе локални језици афричких народа. Наравно, свештеници Африканци тако и раде, а ми који смо из Европе, најчешће користимо енглески језик у мисионарским активностима. У Јужној Африци имамо једног ђакона (енглеског порекла) који је прекуцао цео часослов на Зулу и Северни Суту језик, па када смо заједно у посети локалним афричким заједницама, трудимо се да читамо и певамо из њега. Господе помилуј се каже Морена рехаухеле, а Многаја љета је Менгага ементси.

Који су највећи проблеми са којима се сусрећете на својој парохији и у свом мисионарском раду?

Моје искуство je овде у Јужној Африци, где је начин живота сличан као у Америци, Западној Европи или Аустралији, да је доста теже и компликованије члановима српске заједнице да имају континуиран духовни и верски живот, него наши Срби у отаџбини. Пуно се ради, људи су по цео дан ван куће, викенд им само преостане за кућу, породицу и куповину, тако да је врло мало времена за цркву. Такође и потпуно материјалистички приступ животу и потрошачко друштво са својим често лажним вредностима су велика препрека да Срби овде живе по својој вери. Ипак, наравно да свако ко тежи духовним вредностима и има вољу, жељу и веру у Бога, може да се организује боље и да нађе времена за цркву, литургију и подмиривање својих духовних и верских потреба. Неопходно је само имати правилну листу приоритета у животу. На југу Африке живи око 10 000 Срба, међутим води се велика духовна борба за очување вере, језика, писма, крсне славе...Када бих овде у Србији рекао колико мало свештеник у току године изврши обреда и молитвословља по домовима и у храму, то би за многе био невероватан податак. Упркос свему, наша црква je једини светионик и путоказ Србима који живе у Африци и тако ће остати док год је последњег Србина на афричком континенту. Што се тиче мисионарења, ту је најважнија жеља и труд. Можда би било још боље и више се урадило да постоји боља финансијска конструкција, а понекада, ми који смо млађи и можда мало нестрпљвији, волели бисмо када би нам локални Архиепископ брже излазио у сусрет и поједностављивао процедуру и своје благослове за неке од наших конкретних предлога и иницијатива који се тичу мисије.

Колико је период апартхејда лоше утицао на мисију православља и да ли је уопшште утицао?

Период апартхејда није лоше утицао на Православну мисију јер се наша света Црква није мешала у политички живот и устројство Државе Јужне Африке, већ, као и увек, проповедала једино Реч Божију и трудила се да свакога научи да је сваки човек, без обзира на боју коже, дете Божије.

Да ли постоји анимозитет између локалног црначког становништва и Срба или, како ви кажете, постоје чак веће менталитетске сличности између Срба и црнаца у односу на сличности Срба и белаца који живе на југу Африке?

Једна доза анимозитета је можда постојала код мањег броја наших Срба али у време апартхејда. Данас, после 20 година од пада апартхејда, ситуација је пуно другачија. Између осталог, томе је допринео и наш мисионарски рад и позив локалном црначком становништву (које смо претходно учили Православљу и крштавали) да посећују наш свети храм и да се уз припрему причешћују заједно са нашим српским парохијанима. Јоханесбург је чини ми се највећа мешавина свих светских народа и религија. Моје мишљење је да у свим народима има добрих и лоших људи, а лично искуство је да су нам по менталитету, емоцијама и социјалном животу често ближи локални староседеоци – црнци, него често хладни и недружељубиви белци пореклом из Велике Британије, Холандије и осталих западних држава.

Да ли ту сличност доводите у везу са српском словенском судбином „вечитих робова“, да ли је то можда узрок што смо слични са тамошњим црнцима?

На првом месту бих рекао да смо сличнији и ближи локалном афричком становништву због друштвеног живота и обичаја. За разлику од просечног белог човека на западу и у Јужној Африци, црнци имају присан однос са својом родбином, својим комшијама, друже се, помажу једни другима и саосећају једни за друге. Окупљају се на заједничким породичним и комшијским окупљањима, а често се током радних дана могу видети како у време паузе заједно ручају и деле оброк, необавезно седећи на трави испред компанија у којима раде.

Потпуно је тачно (да ли због тешких услова живота или из других разлога, Бог зна) да су локални Африканци већином заиста простодушни, срдачни, искрени, смирени, трпељиви, са пуно поштовања не само према црквеној јерархији већ и према свим људима. Знају да се радују малим животним стварима и да буду задовољни и срећни са мало, што мислим да изузетно помаже сваком човеку који усвоји такав приступ животу. Такође сматрам да од њих, локални бели људи имају пуно тога да науче у вези са свакодневним приступом животу. Тачно је да Африканци имају И лоших особина као што је лењост (који многи повезују са лепом климом, воћем и поврћем које рађа на све стране више пута у години и афричком културом) и живот “од данас до сутра” без велике жеље за напредовањем и стварањем. Ипак, рекао бих да су по отворености, искрености, срдачности, емоцијама и друштвеном животу, Африканци пуно ближи нама Србима, него што је то “западни” бели човек који се налази у искушењима себичности, лицемерја, егоизма и хедонизма. Лично бих волео да локални Африканци – староседеоци поприме од белих људи добре особине, а да никада не поприме оне лоше особине и да и ми Срби од свих попримимо добре особине које нам недостају, а да сачувамо наше врлине које имамо и да их понудимо онима који их немају. У сваком случају, управо због свих сличности које повезују православне народе са афричким староседеоцима, постоји велика перспектива за Православну веру у Африци и треба да се молимо Господу да локални Африканци све више откривају чистоту Православне вере и приступају јој искрено, отвореног срца и душе.

Са коликом искреношћу ондашње црно становништво прилазе СПЦ и уопште Хришћанству, колико живе литургијским животом ?

Африканци су као и сви други људи на свим осталим континентима, а што је карактеристично за савремени и модерни начин живота, гладни и жедни истине, правде, смисла и Речи Божије. Слични су изазови и слична искушења као и било где друго. Примамљивост лажних задовољстава и уживања, недостатак љубави и смисла, а на овом континенту нарочито сиромаштво, висока стопа криминала, и болест модерног доба Сида (Аидс) која се на овом континенту брзо шири те поприма размере епидемије, услед неупућености, недовољног образовања, неморалног начина живота лишеног породичних вредности и верности. У целокупној таквој атмосфери, Блага Вест Јеванђелска је насушно потребна и једина која може решити нагомилане проблеме у друштву и опасности које прете да погоршају квалитет живота у будућности. Господ је једини прави и истински Исцелитељ људских душа. Православље је само по себи специфично као непромењива, чиста, изворна хришћанска вера и верни чувар Речи Божије и апостолских предања, а у свакодневници се препознаје лако по ненаметљивости, благости, светости и дубокој толеранцији сваке личности и слободне воље сваког човека. Људи све више то препознају (нарочито упоређујући са другим хришћанским и нехришћанским конфесијама) и у томе видим будућност Православља и на африцком континенту. Моје искуство овде у Африци је да је главна разлика у томе што се протестантска и остале мисије заснивају највише на хуманитарном раду (који није без резултата када се има у виду сиромаштво, тешки услови живота и животни стандард локалних афричких заједница), а православна мисија се заснива заиста примарно на проповедању Речи Божије и упознавању чланова афричких заједница са вером, љубављу Божијом, откривењима и истинама Православне Цркве и учењима Цркве о вечном животу, светим тајнама, суду Божијем, митарствима, нашој грешности, искупитељском делу Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа, обећањима будућих добара…

Једном ми се догодило да сам желео да новокрштеним члановима локалне африцке заједнице обезбедим превоз до наше цркве јер нису могли то да приуште, али сам добио савет од оца Стивена (који је надлежан за мисију у нашој Митрополији) и упућена ми је молба да не чиним то већ да требају сами да зажеле и да се потруде да дођу. Наравно, то није правило те с времена на време и ми по могућностима помажемо материјално једно православно сиротиште и школу али сам навео овај пример да приближно представим приступ православног свештенства изузетном важном делу мисионарења овде у Африци. Жеља је да људи приступају Православном Хришћанству искрено и без неких световних интереса. На тај начин ће новокрштени бити одлучни и истрајни па нећемо имати ситуације (које су овде честе) да људи сваких неколико месеци прелазе из једне вере у другу веру.

Можете ли нам пренети неки вама најзанимљивији догађај из ваше мисије у Јужно Афричкој Републици ?

Навешћу само један пример који сликовито описује у каквим условима живе и раде локални свештеници и народ: Уочи саборног крштења које смо извршили о. Фрументије и ја у једном црначком предграђу Јоханесбурга почетком ове године, отац Фрументије ме назвао и рекао да је унапред и одавно све организовао, договорио се са свима и да ћемо од свештеника служити само нас двојица. На крају разговора, помало стидљиво, рече да нема ништа што је неопходно за свету тајну крштења, па чак ни прибор за крштење, свештеничке одежде, ни књигу – требник. Из нашег храма св. апостола Томе сам понео прибор за крштење (који ми је, у Патријаршијској капели св. Симеона Мироточивог у Београду, на благослов подарио блаженоупокојени Патријарх наш Павле, још 2002. године када ме испраћао у Африку и чврсто верујем да и тај његов благослов и молитве доприносе напретку наше мисије и ширењу Православне вере у Јужној Африци). Понео сам и велику бакарну посуду (крстионицу) коју смо за наш храм св. апостола Томе добили на поклон од једне Гркиње која већ педесет година живи у Јоханесбургу, књигу чина свете тајне крштења на енглеском језику за оца Фрументија, свеће, уље, пешкире и све остало што је потребно и крстиће које смо поклонили свим новокрштенима. До сада је у овом делу Тембисе, у последње три – четири године, крштено око стотину душа.

За мене, као монаха који је живео у величанственим средњевековним манастирима Високи Дечани и Црна Река, у којима се налазе предивни фрескописани храмови, ова мисионарска искуства имају посебан значај у духовном животу. Уместо величанственог храма – молитву Богу вршимо у прашњавом и пустом школском дворишту, уместо складне архитектуре светог храма – свету тајну крштења обављамо поред старих и дотрајалих зидина и импровизовано изграђених просторија школе од цигле лошег квалитета. Нема светог престола, певница, столова и налоња у дуборезу, већ најобичнији расклимани сто, и импровизовани налоњ који је начињен од две столице па прекривен неком црвеном крпом, уместо фресака или бар великог броја дивних православних икона, ми смо имали три иконе наслоњене на зид школе, које је школа светог Атанасија добила на поклон од српских владика који су нам долазили у посету о храмовној слави.

Како наш народ тамо толико далеко од отаџбине гледа на ситуацију у отаџбини, боле ли их Косовске ране?

Наш народ овде помно прати дешавања у Отаџбини али, на жалост, чини ми се да људи више прате и занимају се економским темама него националним и духовним. Када бисмо организовали Молебане за Косово и слична окупљања, мали проценат наших људи би се одазивао. По мом мишљењу и јужноафричком парохијском искуству, постоје два разлога (не оправдања за то): први је што је већина наших људи у детињству, школи и младости пуно била индоктринирана комунистичко-атеистичком идеологијом, а други што су наши људи, по свом доласку у Јужну Африку, упали у сурови капиталистички начин живота и приступа и односа према смислу животном. Живот без радости и смисла вере, унапред је осуђен на неуспех и надамо се да ће то увидети и схватити и онај део чланова српске заједнице који још нису осетили радост и смисао Васкрсења Христовог и да ће почети да се духовно и национално буде и напредују.

Били сте недавно на Косову какви су ваши утисци, има ли наде за српско Косово?

Са светог Косова и српских барикада сам отишао радосне душе и пуног срца. Народ се у невољи држи Господа Бога, свете српске традиције и хришћанских врлина. Међу тамошњим Србима влада слога и једнодушност која је донекле владала и међу Србима за време Нато бомбардовања. Такође, у разговору са Србима на барикадама видео сам чврсту решеност и одлучност да се чува и брани родни праг и светиње. Они се надахњују светом православном вером и светлом, јуначком и честитом српском традицијом. Док је тако, итекако има наде за српско Косово. Само да се и ми у централној Србији и дијаспори још више приближавамо тим узвишеним идеалима и брже корачамо путем којим иду наша браћа и сестре на светом Косову и Метохији.

Мислите ли да српски народ или српско друштво има снагу да се макар делимично избори са са проблемима које му често ствара међународна заједница?

Итекако да уз Божију помоћ наш народ има снагу. Снага је, као што у претходном одговору рекох за Србе на косовским барикадама: у духовним, хришћанским, родољубивим и патриотским вредностима српског православног народа. Потребно нам је само да кренемо у наш свети храм чешће и тамо ћемо све научити о узвишеним хришћанским врлинама и смислу животном и да читамо више о нашим прецима )и то не морамо да идемо предалеко у историју, мада нам је Немањићка и Лазаревска историја најславнија), већ је довољно да читамо ко су и какви су били наши дедови и прадедови у Првом и Другом Светском Рату и да се надахњујемо тим великим врлинама, вером и родољубљем, поштењем, саосећајношћу, љубављу, издржљивошћу наших најближих предака. Поред осталих издања, топло препоручујем дела Антонија Ђурића и издања куће Погледи.

Колико је по Вама за реализацију одређене политичке и економске државне стратегије битна вера, и да ли је уопште битна?

Довољно је да кажем да су се у срећна и Богом благословена времена, Краљ, Влада.... заклињали на Светом Јеванћељу, а у наше време се заклињу у нешто друго. Вера , поштење, образ, поредак заснован на Бошијем благослову, и искрено родољубље, су поред стручности, пресудне за напредак једне Државе и једног народа.

Мишљење је да се наша СПЦ с обзиром на ситуацију у којој се налази српки народ релативно мало бави мисонарским радом, међутим ви сте и ваша парохија пример да то ипак, и поред свих искушења која имамо и као народ и као Црква, немора бити правило , да ли вам је познато да сем вас у Африци још негде делује мисија СПЦ ?

Колико је мени познато, а то су ми посведочили више пута и поједини еминентни српски епископи, овде у Јужној Африци је за сада једина наша мисија и српски свештенослужитељ који се бави мисионарењем. Ако Бог да у будућности ће бити све боље јер је Православна вера велика духовна перспектива за афрички континент и рекао бих, религија будућности у Африци. Са благословом надлежне Александријске Патријаршије (која има велики број мисионара) и Српског Патријарха, надам се да ће убудуће бити и већи број српских мисионара и свештенослужитеља у Африци.

Пошто имате искуства у мисионарењу шта мислите да ли је оно потребно и да ли је могуће међу цивилизованим народима?

Мисионарење је данас заиста свугде потребно па чак и међу православмним народима, нарочито онима који су имали несрећу да одрасту, образују се и обликују у наказном комунистичко-атеистићком друштвеном систему. А слободно бих рекао да се не зна коме је реч Бошија више потребна: да ли нама, да ли Африканцима или незнабошцима или ѕападном хедонистичко-материјалистичко-потрошачком друштву. Свима нам треба истине Божије и животног смисла и радости.

Да ли имате духовну радост или било какву другу личну сатисфакцију за свој рад, односно модерним речником речено да ли Вас посао који радите испуњава?

Немогуће је бити монах, истрајати на том путу, носити тај благословени крст, а немати утехе, радости и не бити испуњен. Пуно је трња, тешкоћа и препрека на том путу, али и пуно духовних сатисфакција и награда препуних смисла и предукуса вечних радости и уживања.

Могуће је да су и модерним европским народима (иако су хришћани) а међу њима и Србима потребни мисионари па Вас питам да ли можемо да Вас очекујемо чешће у Србији, или, да ли макар у Вашим дугорочнним плановима планирате повратак у матицу?

У Србију долазим једном годишње. Црква је као војска, а свештенослужитељи као војници. Премештаји се врше по потреби духовне службе тако да никада немамо овде постојано место. Ако Бог да, дефинитивно би мојој души највише пријало, после овог афричког искуства, повратак у неки од наших светих и многобројних манастира којима су српске земље украшене као највреднијим и најлепшим бисерима и дијамантима духовним.

Порука за крај нашим читаоцима ...

Душа и тело су у овом животу заједно, духовно и материјално се често преплићу и зависе једно од другог нарочито „на западу“. Наша једина парохија у Јужној Африци је управо сведок те симбиозе. Када сам стигао у Јоханесбург, и поред искреног труда и залагања младих чланова Црквеног Одбора „да се спасе што се спасти може“, затекао сам изузетно запуштено црквено имање, лоше стање на црквеном рачуну, дугове, лоше односе са надлежним црквеним властима (Александријска Патријаршија), али бих рекао на првом месту, сиромашан и запуштен духовни живот. Није било пуно опција ни маневарског простора већ само да радим по благослову нашег Патријарха Павла, мог тадашњег духовника владике Артемија и онако како сам научио у светињи где сам живео и служио годинама. Почео сам да саветујем парохијане и учим их посту, молитви, шта су исповест и причешће, шта литургија. Упоредо са тим најважнијим делом, почео сам да располажем са веома скромним средствима која су ми била доступна и да се домаћински односим према црквеном имању, рачуну у банци и свему материјалном. Бог је благословио такав приступ и рад и за наш духовни труд (у посту, молитви, исповести, причешчивању и осталим духовним врлинама), наградио нас и напретком у свему осталом. Црквено имање је доживело потпуну трансформацију. Људи који нису били неколико година, када дођу не могу да препознају место. Рођак нашег парохијанина (када је дошао после десетак година) питао је да ли је он то претходни пут био на неком другом месту. Заиста је, уз Божију помоћ, пуно урађено последњих 9 година и у вашем часопису на сајту не би било довољно места да се објаве годишњи извештаји из српске парохије у Јоханесбургу. Најосновније је да су људи почели да долазе у цркву да уче о вери и да се моле Богу, покренут је репрезентативни црквени часопис, повезали смо и наше људе и умрежили базу података (сада имамо око 1500 е-маил адреса Срба по Африци и сваке седмице шаљем по једно циркуларно писмо свима (информативног, верског и сличних садржаја, када је некоме потребна помоћ или савет шаљемо обавештења и о томе), финансијска ситуација је далеко боља, црквено имање преображено. Унапређено и улепшано на понос свим Србима који живе у Африци, односи са Александријском Црквом братски и неупоредиво бољи него пре, основана је српска школа Свети Сава, ликовна радионица Свети Апостол Тома. Сарађујемо добро са КУД-ом Балкан. Уведена је традиција да нас сваке године посећују српски епископи, а с времена на време и представници Министарстава Владе Србије, тесно сарађујемо са отаџбином, у контакту смо и посећујемо Србе у Боцвани и Замбији...Оно што је најважније, остварен је огроман напредак, духовни и материјални уз констатацију да увек можемо много више да урадимо и да будемо много бољи. За велики напредак смо захвални Господу Богу, љубави и милости Његовој и благослову наших духовних вођа. Порука свим вашим читаоцима, нашој драгој браћи и сестрама је да Бог надокнађује и допуњује немоћи и слабости нас грешних и помаже нам, када се ми искрено трудимо и са вером у Господа Бога радимо и живимо.

Извор: Видовдан.орг

Више слика погледајте на форуму

Шта све само не покушаваш! Анализираш, размишљаш како си се нашао у таквом положају и како да нађеш излаз. Узалуд. Као да још дубље тонеш у блато, све је још теже, безизлазно. Молиш се, молиш помоћ од Господа, молиш за снагу, молиш да се уразумиш. И поново узалуд. Као да се некакав зид направио од земље до небеса, не можеш да га пробијеш. И ако си пре тога био у унинију, сада већ долази очајање.

Али ево – читаш јутарње молитве и у њима 50 псалам, тако познат, научен већ напамет. Изговараш га, „мислећи о својем“, те задивљујуће, испуњене спасоносном надом, речи: “ Срце скушено и смирено, Бог неће понизити.“... Изговараш и одједном схваташ: „То је то! Скрушено и смирено“.

Смири се, скрши гордост свога срца и све ће се променити. Околности ће се променити, безизлазност са очајањем ће одступити, а што је најважније – напустиће те тај страшан осећај богоостављености са којим је тако неподношљиво живети.

Али, како се смирити? Да ли је довољно једноставно схватити да је то неопходно и све ће се десити „само“ – срце ће се очистити од надмености, мисли ће се просветлити а у души неће остати ни трага од огорчености? Дешава се, али је чешће неопходан напор, макар мали, али јако важан.

Тај труд се састоји у томе да сагледавши све несреће своје – спољашње и унутрашње, признаш искрено, са пуном вером: „Нека ми буде Господе по делима мојим“. Разумети да је све то што нас је угњетавало и причињавало бол, није дошло негде изван, него се родило у скривености нашег срца. „Дрво, од којег је направљен крст твој, израсло је на земљишту твог сопственог срца“ – то не треба оспоравати, него треба прихватити. Прихватићеш, смириће се срце и видећеш како нестаје то, што је заклањало крст. „Земљиште“ је измењено, и оно што је израсло на њему, сасушило се и отпало...

Не треба никога ни за шта окривљавати, него само себе. Никоме не треба бити већи непријатељ, него својим страстима. Тешко је смирити се, али када се сасвим смириш, спознаћеш истину речи богомудрог аве Исака: „Чим се човек смири, одмах га окружи са свих страна милост Божија“. И затим ће те само сећање на то вући ка спасоносној сенци те добродетељи, највеће од свих.

И још...Откриће твоје срце да нису само прошли греси и страсти били и остале узроци твојих јада и брига, колико једна – гордост. Она те је терала да се супротстављаш Богу. И Он се, по речима апостола, супротстављао теби. И цео твој живот се противио. А то, што ти је лоше било, Господ је дао да и то лоше претрпиш, не би ли се смирио.

Само да Господ да се тако једноставно и тако важно откриће запамти. Због тога што ћеш цео живот ходати тако тешким и познатим круговима – од гордости до смирења кроз патњу.

Превод за Поуке.орг - Сова