Свети свештеномученик Теодот Анкирски – Овај Христов мученик био је потајни хришћанин. Био је крчмар у Анкири у време цара Диоклецијана. Помагао је цркву и сахрањивао тела светих мученика.

Тако је сахранио и тела седам девојака које су пострадале за Христа: Текусе, Александре, Клавдије, Фаине, Ефрасије, Матроне и Јулије, које су након мучења удављене у језеру. Света Текуса јави се у сну Теодору и рече му да извади њихова тела и сахрани их, што он, по мрклој ноћи, са једним другом, и учини. Али тај друг га прошпија судији, који га стави на муке, зубе му поломи камењем, а тело претвори у ране. Посечен је 303. године. Тело му је сахранио један свештеник. Ту је касније подигнут храм.

Свети Теодот Анкирски посечен је за Христа на овај дан.

Тропар (глас 4):

Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Теодоте: Моли Христа Бога да спасе душе наше.

https://mitropolija.com/2025/06/19/sveti-svestenomucenik-teodot-ankirski/

1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
 
Пошто их је довео до љубави као највеће врлине, Господ сада говори о сујети која се прикрада добрим делима. Погледај шта каже: „Пазите“; као да говори о некој страшној звери и упозорава те да пазиш да те она не растргне. Ако дајеш милостињу „пред људима“, и то не радиш да би те они видели, нећеш бити осуђен. Али, ако то чиниш ради сујете, бићеш осуђен чак и ако подаш милостињу тајно у својој соби, јер Бог кажњава или награђује нашу намеру.
 
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале.
 
Лицемери нису имали трубе, већ овде Господ исмева њихову намеру, пошто су они желели да раструбе (пред људима) своје милосрђе. „Лицемери“ су они који настоје да се представе другачијим него што заправо јесу. Тако се они показују као милостиви, иако нису такви.
 
Заиста вам кажем: Примили су плату своју:
 
Сва ће им плата бити похвала коју су примили од људи.
 
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја.
 
Желећи да нагласи своје речи, Господ каже: „Ако је могуће, сакриј и од самог себе да си дао милостињу.“ У другом смислу, „левица“ означава сујету, а „десница“ милостињу. Дакле, „да не зна сујета за твоју милостињу“.
 
4. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
 
Када? Када све буде откривено и јавно, и тада ћеш још више бити прослављен.
 
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их видељуди. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
 
Лицемерима назива и оне људе који мисле да служе Богу, а у ствари служе људима. Од њих ће зато и примити своју плату.
 
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
 
„Шта, дакле; зар не треба да се молим у цркви?“ И те како треба, али са исправним настројењем срца, а не ради показивања. Не смета молитви место, већ начин и намера с којом се молимо. Много је и оних који се тајно моле да би угодили људима. [1]
 
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци. „Празнословити“ значи тражити у молитви светске ствари, као што су слава, богатство или победа. Ова реч[2] (на грчком језику означава неразговетан, дечији говор. Зато пази да не празнословиш (у молитви).
 
Јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени. Нису нам потребне дуге молитве већ краће и учесталије. Боље је изговорити мање речи, али зато бити истрајнији у молитви.
 
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега. Циљ молитве није да научимо Бога шта нам је потребно, већ да одвојимо свој ум од житејских ствари и да добијемо духовне користи од разговора с Богом.
 
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си иа небесима.
 
Једно је завет, а друго молитва. Завет је обећање које дајемо Богу, на пример, када се заветујемо да ћемо се уздржавати од вина или нечег другог. Молитва је, међутим, тражење неког добра од Господа. Када каже: „Оче“, Христос ти показује каквог си се блага удостојио, поставши син Божји (по благодати). А када каже: „на небесима“ показује ти отаџбину твоју и очински дом. Ако хоћеш да Бога имаш за Оца, онда гледај у небо, а не у земљу. Не говори „Оче мој“, него „Оче наш“, јер си дужан да на све људе гледаш као на своју браћу, децу једног Оца (небеског).
 
Да се свети Име Твоје:
 
Ово значи: учини нас светим да би се и Ти прослављао кроз нас. Јер, као што се Бог хули преко мене, тако нека се кроз мeне и „свети“, то јест, нека се слави као Свет.
 
10. Да дође царство твоје, то јест, други долазак (Господњи).
 
Само онај који има чисту савест моли се да дође Васкрсење и суд.
 
Да буде воља твоја и на земљи као на небу.
 
„Научи нас да вршимо вољу Твоју као што је врше анђели на небу.“
 
11. Хљеб наш насушни дај нам данас.
 
Каже: „насушни“,то јест, хлеб који нам је потребан за одржање живота и телесног здравља. Овим нас учи да одбацимо сваку бригу за сутра. „Хлеб насушни“ је такође Тело Христово, па се зато молимо да се њиме причешћујемо без осуде.
 
12. И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим.
 
Пошто грешимо и после крштења, молимо се Богу да нам опрости, и то да нам опрости као што и ми опраштамо „дужницима својим“. Ако будемо злопамтили, Господ нам неће опростити, јер Он гледа на нас, и како ми чинимо другима, тако ће и Он учинити нама.
 
13. И не уведи нас у искушење.
 
Ми људи смо слаби и зато не треба да трчимо у искушења. Ако смо већ пали, треба да се молимо да нас искушење потпуно не савлада. За онога кога је искушење победило и савладало кажемо да је пао у „јаму искушења“. То се не односи на онога који је пао, али је ипак успео да победи искушење.
 
Но избави нас од злога:
 
Није рекао од злих људи, јер нам зло не чине људи, већ ђаво.
 
Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин. [3]
 
Господ нас храбри, јер ако је наш Отац Цар, силан и славан, тада ћемо сигурно победити злога и напослетку бити прослављени.
 
14. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
 
Опет нас учи да не памтимо зло. Подсећа нас на Оца, како би се постидели Њега, јер смо деца таквога Оца, а понашамо се као дивље звери.
 
15. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша: Ништа толико не мрзи кротки Господ као немилосрђе.
 
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
 
„Натмурити лице“ значи побледети у лицу, како оно не би изгледало онакво какво јесте, већ суморно и мрачно.
 
17-18. А ти када постиш, намажи главу своју,[4] и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
 
Некада су се људи у знак радости мазали уљем после купања. Тако и ти чини и буди радостан када постиш. „Уље“ још означава милосрђе, а наша „глава“ је Христос, кога треба помазивати делима милосрђа, а „лице“, то јест, чула, омивати сузама покајања. [5]
 
19-21. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
 
Пошто је изобличио болест сујете, сада говори о нестицању, јер људи управо због сујете скупљају више него што им је потребно. Показује нам да су земаљска блага бескорисна, јер одећу и храну кваре мољац и рђа, док злато и сребро краду лопови. А онда, да Му нико не би приговорио како не бивају сви људи покрадени од лопова, Господ каже: „Па чак и да се ништа од тога не догоди, само то што сте заробљени бригом о богатству, велика је мука.“ Зато им каже:
 
Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
 
22-23. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби, тама, колика је тек тама!
 
То значи ако оптеретиш свој ум бригом о пролазним стварима угасићеш светиљку и помрачити своју душу. Као што здраво око просветљује тело, а кварно и болесно га помрачује, тако и бриге (овога света) ослепљују ум. А када се ум помрачи, помрачује се и цела душа, а с њом још више и тело.
 
24. Нико не може два господара служити.
 
Двојицом господара назива оне који дају међусобно противне заповести. Такви су господари Бог и мамон.[6] Ми од ђавола правимо свога господара, као што од свога стомака правимо себи бога, иако је у ствари Господ наш једини и истинити Бог и господар, док је мамон неправда.
 
Јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону:
 
Видиш ли да је немогуће богатом и неправедном човеку да служи Богу, јер га његово користољубље удаљује од Бога?
 
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим у шта ћете се одјенути.
 
Зашто нам ово говори? Зато, што брига о пролазним стварима удаљује човека од Бога. Душа не може да једе јер је бестелесна, али Господ ово каже држећи се уобичајеног начина говора. Очигледно је да душа не може да борави у телу, ако се оно не храни. Господ нас не спречава да радимо, већ нам забрањује да се потпуно предамо својим бригама и тако занемаримо Бога. Треба обрађивати земљу, али и радити на својој души.
 
Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
 
Зар нам неће дати храну и одећу Господ, који нам је дао оно што је претежније од тога, створивши нам душу и тело.
 
26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих.
 
Иако је могао да наведе пример Илије и Јована (Претече), Он спомиње птице, да би нас постидио, јер смо постали бесловеснији од њих. Господ их храни тако што им је дао природни нагон да сакупе храну.
 
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један!
 
Ово значи да иако се много бринеш, ништа не можеш учинити, ако то није по вољи Божјој. Зашто онда себе мучиш без разлога?
 
28-29. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
 
Господ нас посрамљује не само преко бесловесних птица већ и преко кринова који вену. Када је Бог тако украсио цвеће коме то није потребно, колико ће тек пре задовољити нашу потребу за одећом? Он нам показује да колико се год ми бринули, никада се нећемо тако лепо обући као кринови у пољу. Чак ни премудри и преславни Соломон, за све време свога царевања, никада се није тако обукао.
 
30. Па кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
 
Из овога можемо да научимо да се не треба бринути о спољашњој лепоти, јер то приличи пролазном цвећу. Зато су они који себе украшавају налик на траву. „Али, ви сте, каже, словесна створења којима је Бог саздао душу и тело.“ „Маловјерни“ су сви они који се брину (за пролазне ствари), јер када би имали савршену веру у Бога, не би се о томе толико бринули.
 
31-32. Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту.
 
Не забрањује нам, дакле, да једемо, већ да говоримо: „Шта ћемо јести!“ Богати увече говоре: „Шта ћемо сутра јести?“ Видиш да забрањује преједање и неумереност.
 
32-33. А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати.
 
Царство Божје је уживање (вечних) блага. Оно се стиче праведношћу. Ономе који тражи духовна блага, Господ, у својој великодушности, даје и телесна.
 
34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је свакоме дану зла свога;
 
То јест, невоље и муке своје. Доста ти је да се трудиш и мучиш за данас. Ако се још будеш бринуо за сутра, и стално себе оптерећивао телесним стварима када ћеш имати времена за Бога?
 

извор

# Смрт није ништа друго, него дуготрајан сан (свети Јован Златоуст).
# Сан је слика смрти, а буђење – васкрсења.
# Као што се онај ко заспи ујутро буди са обновљеном силом за живот, тако се онај ко је уснуо телесном смрћу буди у дан свеопштег Васкрсења у нови, бесмртни живот (свети Филарет митрополит Московски).
# Шта су наши гробови? Њива Божија, где се бацају тела, као семе из кога ће на нама непознати начин једном израсти ново, бесмртно тело, баш попут малог семена које иструли и из кога чудесно никне лепи клас (1. Кор. 15,35-38).
# Зар Бог, који нас је створио из небића, не може опет да нас подигне, када већ имамо биће и када смо оборени (свети Кирил Јерусалимски).
# За Бога је мање важно обнављање онога што је било, него стварање онога чега није било (свети Григорије Двојеслов).
# Ко хоће да поново сазида оронулу кућу, најпре изводи оне који живе у њој, па је руши и изнова подиже у бољем облику. Њени станари не тугују због тога, него се радују, јер не обраћају пажњу на видљиво рушење, него замишљају будуће здање које се још не види. Тако чини и Бог: Он разара наше тело и прво изводи душу која у њему живи, као из какве куће, да би га потом подигао у бољем облику и изнова увео душу, са већом славом. Дакле, не обраћајмо пажњу на рушење, него на будућу славу (свети Јован Златоуст).
# Ми смо у крштењу васкрсли првим Васкрсењем кроз отпуштење грехова, а друго Васкрсење је – Васкрсење тела. Прво Васкрсење је много важније од другог, то јест важније је избавити се од грехова и живети, и онда чекати Васкрсење тела (свети Јован Златоуст).
# Стварање је недокучивије од васкрсења, јер није једно те исто – упалити угашену свећу, или произвести ватру која никада није постојала; није једно те исто обновити разрушени дом, или сазидати онај који дотле уопште није постојао. Овде постоји, у крајњој линији, готов материјал, а тамо није било ни материјала (свети Јован Златоуст).
# Ниједна честица нашег тела, ма како расејана била, макар наша тела потпуно иструлила, макар била спаљена, неће пропасти за Бога. Те честице прелазе у оне елементе из којих су узете руком Сведржитеља (блажени Августин).
# Постоји рођење: 1) телесно; 2) рођење кроз крштење; 3) рођење кроз Васкрсење (свети Григорије Богослов).

извор

Нема сумње да ће нам се оно што жртвујемо Богу вратити стоструко у будућем животу.

На пример, Господ каже богатом младићу: иди, продај што имаш и подај сиромашнима; и имаћеш благо на небу ( Мт. 19:21 ). Исту истину открива и апостол Јаков речима: милост се хвали на суду ( Јак. 2:13 ). И коначно, можда, апостол Павле сведочи о истој ствари, саветујући свог ученика да заповеда богатима да буду богати добрим делима, како би тада могли добити вечни живот за себе ( 1. Тим. 6:17-19 ).

Али ево питања: хоће ли наше жртве принете Богу бити награђене од Њега у овом животу? Можемо ли се надати да ће нам се оно што смо дали вратити овде? Хоћемо ли примити оно што смо дали Богу у овом веку? Одговоримо на ова питања примером. Један младић се истакао у уметности ковања разних предмета од злата. Неки богати племић га је једном позвао к себи, дао му много злата и наредио му да од њега направи крст за цркву. Вративши се кући од племића, младић је помислио и рекао себи: „Племић ће добити велику награду од Господа за тако велику количину дарованог злата; али зашто не бих и ја постао учесник у награди од Господа заједно са њим? Узећу и уложићу бар мало свог злата у крст, и надаћу се да ће Господ примити моју жртву као што је примио две лепте јеванђеоске удовице.“ И са овим речима је уложио својих десет златника у израду крста. Када је крст био готов, младић га је донео племићу. Потоњи је ставио крст на вагу и, нашавши да је тежи од количине злата коју је дао, посумњао је младићу у крађу и рекао: „Зашто си украо моје злато, замењујући га у крсту неким другим металом?“ - „Бог, Познавалац срца, види да нисам присвојио ништа од твог злата за себе; али сам био љубоморан на награду која ће бити за тебе и желео сам да и сам будем учесник у њој, и зато сам, са своје стране, ставио десет златника у крст, верујући да ће их Бог прихватити као што је прихватио две лепте удовице у Јеванђељу.“ Чувши то, племић се зачудио и рекао младићу: „О, сине мој, јеси ли заиста то учинио?“ - „Јесам, господару“, одговорио је младић: „Учинио сам како сам ти рекао.“ Тада племић узвикнуо је: „Дакле, ако си заиста дао своја добра Богу из љубави, желећи да са мном учествујеш у Његовој награди, онда знај да те од данас усвајам као свог сина и чиним те наследником све моје имовине.“ И племић није оклевао да спроведе своје речи у дело. Јер, завршава се прича, и он и младић, живевши заједно у љубави и миру, обојица су примили спасење. Тако, не само у будућем животу Господ враћа стоструко оно што је дато Његовој слави, већ и у овом и у овоме Он награђује милостиве и показује им чуда Своје милости. И више од једног примера који је управо наведен доказује ову истину. Дакле, знамо да је Товит принео многе жртве за Бога: а заузврат Бог је ослободио његовог сина од Асмодеја и дао му вид, а са њим и богатство и миран живот. Удовица из Сарепте поделила је свој последњи дан са Илијом ради Бога, и због тога, током глади, од тог дана њен лонац са брашном није понестајао, а њена чаша са уљем није се смањивала                      ( 1. Царевима 17:16 ). И коначно, Давид каже да он, доживевши старост, није видео праведника напуштеног, нити његове потомке да просе хлеб ( Пс. 36:25-26). Сви ови примери делују веома убедљиво. И зато нема потребе више, браћо, да вас убеђујемо у поменуту истину. Остаје, у закључку речи, само да од свег срца пожелимо да нам не буде жао да дамо своја добра Богу, да будемо милостиви и саосећајни према несрећнима и да чешће бришемо сузе удовица и сирочади, како би вас за ваше жртве и милостињу Господ Бог благословио и у овом животу у свим вашим делима и у свему ( 5. Мојс. 15:7-10 ), а у будућности вас увео у вечна окриља. Амин.

Протојереј Виктор Гурјев

извор

Духовни се живот и савршенство, дакле, не састоји само у спољашњим добрим делима, него, као што је већ речено, у приближавању Богу и јединству с Њим.

У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ХРИШЋАНСКО САВРШЕНСТВО?
ДО САВРШЕНСТВА СЕ ДОЛАЗИ БОРБОМ. ЧЕТИРИ НЕОПХОДНА СРЕДСТВА 3А БОРБУ

Човек од природе жели да буде савршен, а то му је и стављено у задатак. Будите савршени, рекао је Спаситељ, као што је савршен отац ваш небесни (Мт. 5,48). У чему се састоји то савршенство? Има људи који мисле да се оно састоји у посту, бдењу, поклонима, спавању на голој земљи, у свршавању многих молитава у дому и у дугом стајању на богослужењима у цркви. Други опет држе да се оно састоји у такозваној умној молитви, усамљеништву, пустињаштву и монаштву.

У ствари, све те врлине и сви ти подвизи сами по себи не представљају савршенство него су само средства за његово достизање.
Савршенство се састоји у приближавању Богу и животу у јединству с њим.

А да су подвизи и врлине само средства, и то стварна средства, то је несумњиво. Свети људи се њима користе да би помоћу њих савладали своју грешну природу и одолели својим главним непријатељима: телу, свету и злом духу. Посте да би укротили тело, бде да би изоштрили духовни вид, спавају на голој земљи да се не би разнежили сном, проводе време у ћутању и одају се усамљеничком животу да би избегли и најмањи повод да учине нешто чиме би увредили Бога, моле се, стоје дуго на богослужењу и чине друга побожна дела да им се пажња никако не би одвајала од мисли на небо.

Не сме се никако заборавити да те врлине могу онима који у њих полажу сву наду нанети велику штету. Не саме по себи, јер су оне свете, него кривицом баш оних људи који се њима неправилно користе. Обраћајући пажњу само на спољна дела они остављају срце да ходи по својим жељама и по жељама злог духа, који им, видећи да су скренули с правог пута, не брани да се не само радо подвизавају, него да телесне подвиге, по својој сујети, још већма умножавају.

Осећајући при томе извесне духовне утехе, ти људи почињу мислити да су се уздигли до анђела, понекад пак, удубивши се у размишљање о извесним високим, неземаљским истинама, замишљају да су сасвим изашли из области овога света и уздигли се до трећег неба.

Али колико они греше и како далеко стоји од њих право савршенство, може свако видети ако посматра њихов живот и њихово владање. Они обично желе да их људи у свим приликама сматрају вишим од осталог света, воле да живе по својој вољи и увек су упорни у својим одлукама, слепи су да виде своје погрешке, али су врло оштровиди и ревносни у претресању речи и дела других. Не могу да подносе да људи указују неком поштовање, јер мисле да оно припада једино њима.

Ако им ко смета у побожним занимањима и подвизима, одмах се узрујавају, ускипе гневом и измене се тако да више и не личе на себе. Ако им Бог, желећи да им помогне да упознају себе и да их упути на прави пут, пошаље страдања и болести, или допусти да буду изложени гоњењима преко којих Он обично испитује ко су Његове праве слуге, тада се покаже шта се скривало у њиховом срцу и како су ти људи дубоко разривени гордошћу. Јер ма каква невоља да им се догоди, они неће да приклоне главу пред вољом Божјом и да се уздају у праведне судове Његове, нити желе да по примеру Онога Који се понизио и Који је пострадао ради нас, понизе себе и сматрају своје гонитеље за добротворе, за оруђе божанске наклоности и помагаче на путу спасења.
Ти се људи налазе у великој опасности.

Пошто им је помрачен ум, погрешно суде о себи. Посматрајући своје спољашња побожна дела, налазе да су добра те мисле да су већ достигли савршенство, горде се и почињу да осуђују друге. Ту већ нема могућности да би их неко могао упутити на прави пут, осим нарочите помоћи Божје. Лакше ће се обратити добру јавни грешници, него онај који се заклања спољашњим добрим делима.
Духовни се живот и савршенство, дакле, не састоји само у спољашњим добрим делима, него, као што је већ речено, у приближавању Богу и јединству с Њим. С тим је нераздвојно везано сазнање свог ништавила и своје склоности свакоме злу, љубав према Богу и одсуство љубави према себи смиравање не само пред Богом него и пред свим тварима, потпуно одречење од своје воље и савршена покорност вољи Божјој.

Можда се желиш трудити да постигнеш савршенство? Нека је благословена твоја намера. Али се већ на првим корацима припреми на труд, зној и борбу. Мораш све принети на жртву Богу и чинити једино Његову вољу. У самом себи наићи ћеш на многе жеље које траже да буду задовољене, без обзира да ли је то сагласно с Божјом вољом или није.

Да би постигао циљ који си себи поставио, потребно је да већ у почетку подвига угушујеш своје жеље, а на крају да их сасвим погасиш. Да би у томе успео, мораш себи забрањивати зло и принуђавати себе на добро. Мораш се непрестано борити са собом и са свим што иде на руку твојим жељама, што их распирује и подржава. Припреми се за такву борбу и знај да се венац даје једино храбрим борцима.

Уколико је та борба тежа од сваке друге – јер кад устајемо против себе налазимо противника у самоме себи – утолико је победа славнија од свих осталих победа, и што је најважније, она је најугоднија Богу.
Ако желиш да из те борбе изађеш као победилац, неопходно је да се строго придржаваш ових правила:

1) Никада се и ни у чему не уздај у себе.
2) Имај у срцу увек чврсту наду на Бога.
3) Непрестано се подвизавај.
4) Непрекидно се моли.

ИЗВОР:  Svetosavlje.org

Свете мироносице Марта и Марија сестре Лазареве, веровале су у Господа Христа још пре но што Он васкрсе њиховог брата Лазара

Свете мироносице Марта и Марија сестре Лазареве, из Витаније крај Маслинске Горе, веровале су у Господа Христа још пре но што Он васкрсе њиховог брата Лазара, као што о томе опширно говори свети Апостол и Еванђелист Јован (Јн. 11, 1-45).

После васкрсења Лазаревог, а на шест дана пре Пасхе, Господ Христос је био у Витанији на вечери код Симона прокаженог, и ту Му је Марта служила а Марија помазала скупоценим миром ноге и власима главе своје отрла (Јн. 22, 1-8; Мат. 26, 6-13; Мр. 14, 3-9).

Марта и Марија су и раније угостиле Господа у дому своме, где им је Господ одржао дивну поуку о „једином што је на потребу“ (Лук. 10, 38-42).
По вазнесењу Господа Христа свети Лазар је отишао да проповеда Еванђеље у разним местима.

У овоме су му помагале свете сестре његове, Марта и Марија.
Обе оне у миру су скончале, али се не зна где.

извор

Сваки богослов зна шта Црква јесте. Данас подсећамо – шта Црква није.

Верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Црква је ЈЕДНА – као што је један Бог и Његов Јединородни Син, Господ наш Исус Христос.

ЦРКВА не раздваја своје јединство и не распада се на делове који су у жестоком сукобу једни с другима.

ЦРКВА није хоризонтална димензија људског постојања у којој земаљски закони надвладавају духовне.

ЦРКВА није копија државе, нити се поклапа с државним или етничким границама.

ЦРКВА не води ратове сама против себе, не спори се око имања, не дели своју децу на „наше“ и „њихове“, не непријатељује и не суди се са светом.

ЦРКВА није подређена држави у било ком смислу. Њена глава је једино Господ Исус Христос.

ЦРКВА није институција власти саграђена на финансијском и административном темељу, ојачаном бетоном дисциплинске контроле.

ЦРКВА не тежи да доминира ни над ким, јер је довољна сама себи у Богу и слободна у Светоме Духу.

ЦРКВА није у оковима овога света – она је слободна од ланаца новца и моћи.

ЦРКВА није касарна са једнообразним стројем. Није мртво слово закона. У њој нема укочене статике, јер Свети Дух који у Њој обитава – непрестано ствара све ново.

ЦРКВА не тражи власт, утицај нити право на посед.

ЦРКВА никога не прокуњује, не прети, не гони и не присиљава.

ЦРКВА не прикрива зло добром, не изврће Свето Писмо ради оправдања својих амбиција или угађања властодршцима.

У ЦРКВИ нема административног тоталитаризма, већ – иерархије светости.

У ЦРКВИ нема ничег од света који живи „у пожуди телесној, пожуди очију и гордости овога живота“ (1. Јн. 2:15–17).

Ако нешто од наведеног видите у животима људи који говоре у име Цркве – знајте да то нема никакве везе са истинском Црквом.

https://vaseljenska.net/2025/06/09/sta-crkva-nije/

Човеку је потребна љубав. То јест, да буде вољен. Чини се да је то добро позната чињеница. Али шта је то, та потреба за љубављу? Саставно својство људске природе? Или последица људске грешности, манифестација његовог поноса, сујете, егоизма? Или, коначно, једноставно духовна слабост, особина кукавичлука, незрелости, чак и инфантилизма? Одлучили смо да о овим тешким питањима разговарамо са протојерејем Дмитријем Шишкином, ректором цркве Иконе Богородице „Свију Тужних Радост“ у селу Тенистој, Бахчисарајски округ, Република Крим (Симферопољ и Кримска епархија).

– Нема човека на земљи коме није потребна љубав и ко не пати од недостатка љубави. Лишавање љубави је увек трагедија. Чини се да је све јасно и неспорно! Али сам више пута читала у писмима игумана Никона (Воробјова) и у проповедима архимандрита Јована Крестјанкина да човек мора волети себе, и да га уопште не треба бринути да ли је уопште вољен... Како то разумети и прихватити?

– Вероватно је немогуће не патити од недостатка љубави, макар само зато што је истинска духовна љубав елемент наше душе, нашег живота, тог божанског света у који смо позвани да живимо. Али ми, наравно, постајемо учесници духовне љубави не када захтевамо или тражимо љубав од других, већ када се сами трудимо да постанемо учесници те љубави, како бисмо, колико год можемо и колико можемо, могли да растемо у њој, да је стичемо и дајемо. Јер, давање је главна особина љубави. Сетите се речи Спаситеља, које нису у Јеванђељу, али које апостол Павле цитира у разговору са старешинама хришћанске Цркве: „...блаженије је давати него примати“ (Дела апостолска 20:35).

И ако човек ово схвати, ако прихвати ове Христове речи, онда се благодаћу Божјом са њим дешава невероватна метаморфоза. Он више не тражи „добро од добра“, не тражи разумевање и саосећање, и, углавном, не тражи ни узвратну љубав, већ тежи само да да оно што му је Христос дао. И управо у том „раздавању“ он проналази радост учешћа у Божанском бићу, испуњавајући две главне заповести: о љубави према Богу и о љубави према човеку.

– Жеља за љубављу од стране других (не духовном, већ најобичнијом), трагање за љубављу, чежња за њом, стални осећај невољености, одбацивања од људи... Можда је то манифестација греха? Или немоћи, слабости, која је, узгред буди речено, такође последица греха?

– Понављам, потреба за љубављу је прва и најважнија потреба човека. Али овде би вероватно требало да почнемо од чињенице да често једноставно не разумемо и не осећамо, авај, да је свако од нас већ вољен од Бога. И из тог неспоразума, у човеку се рађа празнина и хладноћа, и, као последица тога, жеља за љубављу од људи, људским учешћем, подршком, саосећањем. А када то не добијемо од људи, рађа се горчина, отуђење, огорченост, расте свест о неправди овог света. Човек се повлачи у себе, у своју горчину, неспоразум... Све се то може назвати једном речју – љубав према себи; и то, наравно, нема никакве везе са истинском љубављу, већ је једна од многих грубих или суптилних замена које сами измишљамо, а демони нам нуде у широком спектру.

Да не бисмо прихватили замену за истину и да не бисмо живели са лажју као са истином, потребно је, како пише апостол Јован Богослов, „не сваком духу веровати, него испитати духове да ли су од Бога“ (видети: 1. Јн. 4:1). А за то нам је потребно да се стално упоређујемо са том висином, са том божанском светошћу, на коју смо сви позвани. И да се нимало не стидимо, видећи шта заиста јесмо, већ да идемо уз Божју помоћ ка постављеном циљу: „ка наследству нераспадљивом, чистом и невенљивом, сачуваном на небесима за нас“ (видети: 1. Петр. 1:4). Тада ће нам сам Господ помоћи, просветлити нас и водити. Само морамо запамтити: обавезан услов за такав успон је наше поверење у Бога. Управо то нам често недостаје. Јер вера у Бога и поверење у Њега су различите ствари. Могуће је веровати у постојање Бога, а истовремено уопште не веровати у Њега и провести цео живот „чамећи у соку“ сопствених мисли, мишљења, претпоставки, сумњи, туга и пропуста...

Дакле, очекивати љубав, саосећање и разумевање од вољених је својствено нашој природи. Али за нас постоји нешто што је више од природе, пале и оштећене грехом: заједно са Христом, одрекавши се свог „ја“, покушајте да сами учините оно што можете учинити за друге. Нека то чините „суво“, више из ума него из срца, али ако је ваша жеља да испуните заповест љубави искрена, то је већ почетак вашег учешћа у Христу. И многи светитељи су говорили о томе, укључујући и блаженог стараца Амвросија Оптинског: „Ако немате љубави, онда чините дела љубави, и љубав ће доћи.“

– Али од породичног живота човек увек жели љубав за себе, љубав душе и тела... И мало је вероватно да је тако нешто могуће у породици – да једна од „половина“ само даје себе, не надајући се да ће добити. И уопште, да ли је љубав могућа у животу без наде на узвраћај, на неку врсту награде? Не мислим сада конкретно на љубав мушкарца и жене.

– У стварним односима, у породичном животу, ова духовна потреба човека за љубављу, укључујући и телесну љубав, није толико оправдана, већ, како изгледа, неизбежна у апсолутној већини случајева. Јер, како је рекао јунак Ивана Гончарова, „ми нисмо духови и нисмо животиње“. А духовна љубав, укључујући и телесну љубав, део је живота земаљског човека. Она је чак и благословена, али, мислим, по снисхођењу, како кажу многи свети оци. Они нас подсећају да постоји заповеђена духовна висина девствености и савршене љубави, и постоји стварност духовног и телесног живота. Није све у овом животу супротно Богу, већ све има своју, такорећи, „хијерархијску вредност“, све је релативно. Жеља за духовном (па чак и телесном) љубављу, за узајамношћу, за духовном и светском срећом – све је то део круга хришћанског постојања и све то може бити благословено, ако се само чини благословено, то јест, у складу са Божјом истином и Божјим законом.

Ако говоримо конкретно о могућности (или немогућности) постојања „дајуће“ љубави, без наде у реципроцитет, онда је, несумњиво, таква љубав могућа, и у нашој руској класичној књижевности постоји читава галерија таквих светлих слика: Татјана Ларина, Аљоша Карамазов, који је волео (није јасно зашто) своју браћу и оца, кнез Мишкин, кнегиња Марја из „Рата и мира“... Наравно, таква љубав јесте патња, али то је управо она иста патња која, речима Светог Луке Кримског, „тако дивно чисти душу“. Међутим, ово се односи на духовну, земаљску љубав. Ако говоримо о духовној љубави (условно речено, сестра милосрђа на фронту), онда овде, наравно, нема говора о било каквом очекивању реципроцитета. То је чиста жртвена љубав, и, самим тим, приближавање идеалу светости.

– Христос каже: „Нову вам заповест дајем: да љубите једни друге; као што сам ја вас љубио, да и ви љубите једни друге“ (Јован 13,34). Веома је важно разумети о каквој љубави Спаситељ овде говори. На крају крајева, не ради се само о пријатељском саосећању, које би могло да створи топлу атмосферу у хришћанском окружењу. Другим речима, зашто нас Спаситељ позива да љубимо једни друге? И још један Христов позив: „Останите у љубави мојој“ (Јован 15,9). Шта значи „остајте у љубави Његовој“?

– Пријатељско саосећање, страхопоштовање, нежност и саосећање – све то може бити манифестација најчистије, божанске љубави, и то је оно на шта нас позива Господ, и у Његово име божански Павле, када каже: „Будите љубазни према себи са братском љубављу“ (Рим. 10:12). Овде лежи позив на чистоту и лепоту у односима међу људима, да наши односи постану оно што је Творац замислио; развој односа у вечности је благословена перспектива за наш живот. Сећате ли се ових „немогућих“ позива и завета? „Будите савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт. 5:48) или „Будите свети, јер сам ја свет“ (Лев. 11:44; 1. Петр. 1:16). Како је могуће испунити ову трансценденталну, несхватљиву заповест? Никако! То јест, немогуће је испунити је само људским напорима и средствима, па чак ни разумети о чему говоримо. Али „што је немогуће људима, могуће је Богу“ (Мт. 19:26). Ако активно тежимо овом савршенству у љубави, пребивању у Христу и са Христом (јер је управо Христос открио пуноћу Божанске љубави у телу), онда нисмо лишени „дела целине“, то јест учешћа у Божанском животу и љубави, јер „Бог је љубав, и који остаје у љубави, у Богу остаје, и Бог у њему“ (1. Јованова 4:16). И тада учимо да волимо своје вољене и ближње на спасоносан начин, то јест у Духу Светоме.

- Каква треба да буде љубав међу људима? У последње време посебно често сусрећемо слепу или недуховну љубав. Ево једног примера: бака са својим дванаестогодишњим унуком улази у аутобус, а има само једно слободно место. Бака каже свом потомку: „Седи.“ И унук се спушта на седиште. А бака стаје поред њега и нежно га милује по коси. Баки није стало што се њен унук понаша неморално - све док је срећан. Али постоји и једна врста мајчинске љубави која је спремна да својим рукама закоље хиљаду туђе деце, све док су јој животи... Али да ли је то љубав на коју је Христос позивао?..

- Љубав човека према човеку мора бити духовна. Оно о чему говорите, наравно, није љубав никаква, већ једна од оних замена које смо раније поменули, чије последице могу бити катастрофалне и за саме људе који те замене прихватају као истину, и за оне на које се та „псеудољубав“ излива, уништавајући духовну компоненту и духовну димензију људског живота. А духовна димензија лежи у свести о чињеници да имамо тело, имамо душу и постоји највиши део душе - дух, кроз који човек ступа (то јест, позван је да ступи) у комуникацију са Божанским Духом. Без овог разумевања, без ове тежње, штавише, свесне, доследне и чврсте, правилна организација људског живота је генерално немогућа.

Човек, колико год горко звучало, чак и по природи љубазан, по васпитању образован, љубазан, обзиран итд., али духовно недухован, неизбежно осакаћује свој живот и животе својих вољених. Постоји мноштво примера за то. А разлог је један - жеља да се љубав разуме и оствари само људским средствима.

- Како се променити тако да коначно не желите да будете вољени, већ да волите себе? Зашто речи Светог Амвросија „чините дела љубави, и љубав ће доћи“ не функционишу увек? Често је обрнуто: човек годинама брине о тешко болесном члану породице, чини све што може, стрпљив је и привржен... Али љубав не долази, већ, напротив, иритација расте, а саосећање тежи нули.

– Како научити да волимо? То је питање на које ми хришћани морамо тражити одговор до последњег даха. И Господ нам помаже да пронађемо и испунимо овај одговор сваког минута и сата и дана нашег живота. Овде су неуспеси, спотицања, па чак и падови неизбежни, али су неопходни и побуне, исправљања, сузне (а понекад и веома болне) тежње са покајањем – ка Богу. Шта се може – такав је наш пут ка заједници са Божанским животом и Божанском љубављу; не може бити једноставан и лак због нашег палог стања.

Али Господ зна слабост наше природе и користи сваку прилику да нам помогне, подржи нас, инспирише нас и олакша наше истинско сазревање и успон „у меру раста пуноће Христове“ (Еф. 4:13). А то се често дешава на начине и средства која наша телесна мудрост не разуме и не прихвата. Зато је важно безусловно поверење у Бога, заједно са жељом да испунимо Његове заповести. Јер „ко има заповести моје и држи их, тај ме љуби“ (Јн. 14:21) – то је управо љубав према Богу, а без ње је истинска љубав према ближњем немогућа.

Истина је да речи преподобног старца Амвросија не „дејствују увек“. И тај „неуспех у делу“ се вуче и наставља, понекад наизглед без краја. Али управо тако изгледа . Јер спасава се онај ко истраје до краја (видети: Матеј 10:22). И често је то стрпљење на самој граници људских снага, са стиснутим зубима, како кажу. Али ако се то чини са поверењем у Бога и са жељом, колико је то могуће, да се ипак испуни оно што се од нас тражи... онда ће, несумњиво, сви наши трудови и туге процветати у Вечности мирисном и радосном бојом, а све тешко, мрачно, тешко ће се распршити као дим и постати као да никада није ни постојало. И тако ће бити! Једноставно немамо довољно стрпљења, а желимо да видимо ову боју и осетимо њен мирис на пола пута. Понекад се то дешава тако - Господ, охрабрујући и тешећи човека, дозвољава му да осети овај мирис. А понекад је другачије. Али Господ нам припрема већу радост - за храброст и постојаност; већу веру Он види у човеку и способност да истраје до краја. То је проверено и потврђено многим примерима, сведочанствима светих људи.

Постоји тако нешто као разумна љубав. Или вољна, радна, како желите... То је када човека не изненађује сувоћа у његовој души, не изненађују га манифестације грубости, немилосрдности, раздражења, па чак и злобе, јер зна да све истински добро у овом свету, а посебно жеља за испуњењем Божје заповести, наилази на жесток отпор, пре свега, наше пале природе, а затим и демона, који свим силама покушавају да одврате човека од чињења добра. Нема потребе да се чудимо: још више да падамо у малодушност и очајавамо. Али одупрети се мислима и демонима, одупрети им се чврсто и доследно - то је неопходно, свим снагама душе обраћајући се Богу за помоћ... И покушавати изнова и изнова, упркос сопственом стању, да чинимо добро што је у нашој моћи. Чак и ако је то на силу, „суво“ и са вољном присилом себе, али, пре свега, - тежити ка Богу свим срцем и желети да испунимо Његову заповест о љубави према Њему и према ближњем. Да, то је велико дело. Несхватљиво и невидљиво понекад ни од кога осим од Бога, Који све види, све зна и никада неће оставити човека без помоћи на овом путу и без Своје праведне одмазде. И ова утеха, дата од Бога, више ће него покрити све доживљено и даће нам такву радост да ћемо са сузама захвалити Творцу што се све испоставило управо онако како јесте, а не другачије.

- Све што си рекао је, наравно, тачно, али шта је са нашим ранама? Једна од главних манифестација љубави у нашем животу овде је пажња једне особе према другој. Дешава се да не добијемо пажњу која нам је потребна. Да, објашњаваш себи да ти нико заправо ништа не дугује. Али тешко је помирити се са тим.

– Наравно, болно је: не примати пажњу, не наилазити на учешће, саосећање, саосећање… Али морамо схватити да је свет болестан, да су сви духовно и морално болесни, а можда и ми сами пре свега. И чак и ако сами покушавамо да поступамо морално, не можемо и немамо право да то очекујемо, а још мање да то захтевамо од других – управо зато што смо и сами неморални, ако нас упоредимо са светима, на пример. Дакле, „како желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12) или „опростите и опростиће вам се“ (Лука 6:37). То јест, неизбежно морамо узети у обзир слабост других и снисходити се према њој, ако желимо да Господ снисходи према нама. То је једноставан, али ефикасан закон духовног живота, који морамо памтити и испуњавати колико год можемо.

Ако говоримо о смирењу, онда је оно у свом савршеном облику, наравно, дар од Бога. Али морамо се трудити да стекнемо тај дар, да га тражимо. Ако имамо ову жељу, онда нам Господ помаже: Он нам шаље горки лек за гордост. То се односи на најнезначајније ствари, које нас истовремено могу озбиљно узнемирити. Нешто се не дешава како бисмо желели; не онако како мислимо да је потребно, исправно, корисно; неко није изгледао како треба; неко није рекао оно што смо желели да чујемо; није било срдачног контакта са неким, разумевања, договора итд.

У таквим ситуацијама, важно је бити пажљив према себи, прибећи Богу са интензивном молитвом, исповедајући своје одбацивање увреде, вређања, горчине, досаде, разочарања - свега што се тренутно испољава у смирујућим околностима; и тражећи од Господа помоћ у превазилажењу искушења, у стицању истинског смирења. Овде тренуци одлучују све, јер ако се заглавите у мислима туге, непријатељства или досаде, ако почнете да се „вртите“ у овом непријатељском осећању или мисли, онда ће бити тешко изаћи из овог левка. Међутим, „тешко“ не значи „немогуће“: молитвена борба против помисли увек има свој смисао и вредност. Божја помоћ на крају долази и олакшава терет, али што се одлучније, брже и несебичније обраћамо Њему, лакше и брже ће доћи дуго очекивани мир, смирење и тишина. Стицање смирења је дело које нам је заповеђено, јер без смирења је немогуће учествовати у Божанском животу.