Са почетком Успењског поста, Црква нас поново позива на уздржање – не само тјелесно, не само уздржање од јела, већ прије свега на уздржање душе, унутрашње уздржање. Вјековима се пост доживљавао као вријеме прочишћења и повратка аутентичном. А данас, у доба дигиталне презасићености, ове ријечи су нарочито актуелне.

Живимо у свијету гдје главни извор умора није толико физички рад колико вишак утисака. Читав дан нас прати низ звукова, вијести, порука, слика – бескрајна ријека која одвлачи пажњу, слаби вољу и чини молитву готово немогућом. Престајемо да чујемо и себе, а камоли Бога.

Управо због тога данас пост није само уздржање од хране. То је, можда, чак и више – уздржање од сујете, од сталног присуства у дигиталном свијету, од зависности од екрана. Остављајући телефон по страни, макар за вријеме молитве или читања, постижемо нешто више од пуког дисциплинског подвига. Враћамо оно што је изгубљено: пажњу, тишину, унутрашњи мир.

Савремени аскетизам лежи у способности да одбацимо непотребно и чујемо главно. У способности да не отварамо други фид, већ да отворимо Јеванђеље. Да не подлегнемо навици провјеравања  шта је ко написао, већ да се сјетимо  Ко већ дуго куца на врата нашег  срца.

Дигитална трезвеност је најважнији дио хришћанског живота данас, јер је немогуће приближити се Богу, ако је сва пажња расијана. А пажња је душа молитве.

Нека Успенски пост за нас постане вријеме не спољашњег ограничења, већ унутрашњег ослобођења – од журбе, од непотребног, од наметнутог. Да би нам се у овој тишини – очишћеној и усмјереној, поново открило најважније: присуство Бога у животу човјека. Тада пост неће постати терет, већ свјетлост. Не вријеме забрана, већ вријеме повратка себи, Богу.

Митрополит тверски и кашински Амвросије

https://mitropolija.com/2025/08/14/mitropolit-tverski-amvrosije-post-prilika-za-unutrasnje-oslobodjenje/

Клима, цена хране и здравље – шта о посту кажу свети оци и зашто Типик не треба слепо примењивати.

Правила поста каква данас познајемо често су тешко примењива у савременом животу. Разлог томе није само што су настала у манастирском контексту, већ и што су се формирала у другачијој клими и прехрамбеним условима. Како се онда понашати? Игнорисати устав или се држати упутстава писаних за палестинске монахе из 5. века?

Можда је најразумније признати: пост није догма, већ жив и прилагодљив инструмент духовног живота.

Он је увек имао различите облике – у зависности од епохе, климе и конкретних околности.

Клима и исхрана – поуке светих отаца

Један од најважнијих фактора који утичу на исхрану јесте клима. Наш постни устав настао је у медитеранским условима, и свети оци су били свесни те чињенице.

Тако, на пример, преподобни Јован Касијан Римљанин, преносећи египатско монашко искуство монасима у Француској, наглашавао је да се сва правила не могу примењивати у хладнијој клими. А говорио је о Марсеју и Ници! Свети Јован Златоусти, живећи у прогонству у данашњој Абхазији, писао је да за манастире у том подручју треба прилагодити устав, имајући у виду тежу климу.

Шта би тек рекли за климу наших крајева? У хладнијим условима телу је потребно више калорија и протеина. Игнорисање тога значи директно угрожавање здравља.

Цена хране и суштина поста

Са климом су повезани и други аспекти – нутритивна вредност и цена намирница. Свети Игњатије (Брјанчанинов) је писао: „Плодови и поврће у Цариграду и на Светој Гори по хранљивости су равни риби са севера, па чак и бољи.“

Он је сматрао да се чак и у оквиру једне земље пост може разликовати. И мисионарска пракса то потврђује – када су крштени номадски народи, Црква им је допуштала да у време поста користе млеко, јер је то било основа њихове исхране.

Свети оци су наглашавали да постна храна треба да буде једноставна, јефтина и брза за припрему. Циљ поста је да ослободи време и новац – за молитву, милосрђе и служење другима.

А сада се сетимо колико код нас коштају воће, орашасти плодови, маслине и морски плодови – јефтини и уобичајени на Медитерану, али скупи у нашим крајевима. У старини су месо и сир били скупи, док је биљна храна била најприступачнија – тако је настала хијерархија постне исхране.

Искуства других хришћанских традиција

Разуман однос према посту среће се и у другим хришћанским Црквама. Нарочито је занимљива латинска (католичка) традиција. Католички канонски закон разликује два вида поста: један подразумева ограничење у броју оброка, а други уздржавање од меса. Посебно је занимљив лични завет који верник даје сам себи у посту – на пример, да се уздржи од забаве или повећа милосрђе.

Често смо склони да одбацујемо западно искуство, али баш у погледу поста, понекад су доследнији – испуњавајући 69. Апостолско правило које наглашава важност поста, али не прописује тачно како се он мора држати.

Пост са разумом, а не слепо понављање

Преподобни Јован Касијан је писао: „Пост треба вршити у складу са околностима, местом и временом, јер је користан кад је у сагласности с њима, а штетан ако није.“

Могућност разумних разлика у пракси поста Црква је признавала од најранијих времена. Свака Помесна Црква, епархија, па чак и породица као „мала Црква“ може имати своју традицију поста. Устав и правила не треба само учити напамет и слепо примењивати, већ их треба разумети и применити на паметан и одговоран начин у свом животу.

извор

10.августа 2025. године, у храму светог Агапија у Кијево-Печерској лаври, предстојатељ Украјинске Православне Цркве, Блаженјејши митрополит Онуфрије, служио је Божанствену литургију и одржао беседу о еванђелском догађају када је Господ ходао по води.

Смирење након добрих дела

Митрополит Онуфрије је нагласио да човек, након што учини добро дело, треба да се смири и повуче у страну, да не би заклањао истинског Благодетеља – Бога.

„Не смемо себи приписивати оно што је Божије. Ако је Бог преко нас учинио добро, треба да се повучемо да би човек којем је учињено добро могао да види свог истинског Добротвора“, поручио је он.

Подсетио је да је Христос, након што је нахранио пет хиљада људи са пет хлебова, удаљио апостоле и сам се повукао на гору да се целу ноћ моли. „Добра дела треба да се смењују са молитвом“, додао је митрополит.

Сједињење ума са Богом

Говорећи о томе како је апостол Петар ходао по води, Блаженјејши је истакао да је то било могуће док је Петар свој поглед и ум држао у молитвеном сједињењу са Христом, од Кога је добијао благодатну снагу.

„Када човек свој ум сједини са Богом у молитви, у размишљању о Њему, у читању Светог Писма – он добија разумну силу, благодат Светога Духа, која га укрепљује на свако добро дело“, објаснио је владика.

Али, када је Петар погледао на таласе, благодат је ослабила и почео је да тоне. „Знак да човек губи благодат јесте појава страха“, нагласио је митрополит.

Позив на покајање

Најважнија поука, по речима Блаженјејшег, јесте Петрова реакција – уместо да падне у очајање, он је узвикнуо: „Господе, спаси ме!“

„Када човек тоне, губи благодат, не сме очајавати, већ треба призвати Бога“, поручио је митрополит Онуфрије.

Подсетио је и на грехопад Адама, који се није покајао, већ се правдао. „Да је рекао: ’Господе, прости!’, историја нашег живота на земљи била би другачија.“

Божје милосрђе

У закључку, митрополит је нагласио да је Божија милост безгранична: „Бог пружа руке, подиже човека, као блудног сина облачи у најбољу одећу, ставља прстен на руку, обућу на ноге и закоље угојено теле. Само да имамо покајање.“
Позвао је верне да свој земаљски живот воде „разумно, по хришћански“, како би у вечности били учесници вечног блаженства у Христу Исусу.

извор

По учењу Светих Отаца, проклетство земље које је Бог изрекао као казну Адаму и његовим потомцима, до данас лежи на земљи, и због тога земља рађа и разни коров и дрвеће које не доноси јестиве плодове, а све што ниче из земље и чиме се храни људско тело, човек мора да гаји, проливајући зној и стално радећи (9, т. 5, стр. 206).

Међутим, ова казна се у духовном смислу односи на наше срце. Земља је – наше срце после Адамовог пада у грех, и она, такође, рађа трње и чичак, односно греховна осећања и помисли. Да би се у срцу насадио хлеб небески, Реч Божија, да би оно оживело и постало способно за духовни живот, потребан је велики труд и подвиг. Да би земља могла да прими у себе семена, потребно је да се та земља обрађује, ситни, преврће, омекшава, да се одстрањује коров и чисти корење; за ово је потребно различито оруђе: плугови, дрљаче, лопате. Исто тако и наше срце треба обрађивати постом, бдењем, метанијама и другим телесним напорима да би се обуздале његове телесне склоности и помисли ума. Међутим, ако при овом обрађивању срца телесним подвизима, оно не буде усвајало јеванђељске заповести, ако се не буде њима подучавало, руководило и живело, оно ће – још више него пре што је почело да се обрађује – рађати из себе коров таштине, гордости и блуда. И обрађена, нађубрена и иситњена, али незасејана земља родиће још више корова. И обрнуто: не сеје се семе на необрађено тле. Тако и срце, необрађено телесним подвизима, зарасло у необуздане телесне склоности, не може да смести у себе духовно растиње. Онај ко се тога буде прихватио трудиће се узалуд или чак може да падне у самообману и демонску прелест.

Телесни напори су нам суштински неопходни. Свети Оци говоре да телесни труд смирује душу. Међутим, у каквом је он односу са расположењем душе? Ава Доротеј као одговор на то питање каже:

„Објаснићу вам ово. Собзиром на то да се душа после преступања заповести предала, како говори свети Григорије, прелести сластољубља и самозакоња, и да је заволела телесно и на неки начин постала једно са телом, и сва постала плот, као што је речено: „Неће се дух Мој до вијека прети са људима, јер су тијело“ (1. Мојс. 6, 3). И јадна душа као да страда заједно са телом и саосећа са свиме што се са телом дешава. Баш због овога и телесни труд доводи душу у смирење. Јер, различито је расположење душе здравог и болесног човека, једно је код гладног, а друго код ситог. Исто је тако другачије расположење душе човека који јаше коња, другачије је онога који седи на престолу, другачије онога ко седи на земљи, једно је код онога ко носи лепу одећу, а друго код онога ко носи лошу. Дакле, труд смирује тело, а када се смири тело, заједно са њим се смирује и душа…“ (5, стр. 48).

Из ових речи се добро види какав склад мора постојати између унутрашњег – духовног и спољашњег – телесног труда. Никада не смемо да заборавимо циљ свих наших спољашњих подвига: омекшавати, смиравати наше срце, чинити да оно лако прихвата Реч Божију, затим одмах садити у њега духовна семена. Приликом овог обрађивања, пооравања тла срца морамо јасно знати своју меру, могућности и снаге да бисмо изорали онолико колико можемо да засејемо и колико ћемо имати снаге да одгајимо и сакупимо плодове.

Архимандрит Лазар Абашидзе

Светосавље

Ова кратка, концизна и надасве отрежњујућа књижица врло активног мисионара Руске Православне Цркве. Овај текст је нешто што би људи који прилазе Цркви данас требало да прочитају. Није лоше да и православни хришћани који имају одређени „стаж“ у Цркви прочитају и подсете се неких основних духовних закона, аксиома духовности које не бисмо смели да заборављамо…

1. заблуда – Када Бог није циљ, већ средство
2. заблуда – Сматрати да се у Цркви налазе само добри људи
3. заблуда – Мишљење да је Црква одговорна за све што чине људи који себе називају хришћанима
4. заблуда – Став да је само Крштење довољно да би себе неко сматрао хришћанином
5. заблуда – Став да је контакт са свештеником увек безбедан
6. заблуда – Став да Тајне које служи зли свештеник нису истините, стварне
7. заблуда – Став да ми не можемо да исправљамо браћу и сестре који су пали у грех
8. заблуда – Мишљење да добра дела треба чинити јавно
9. заблуда – Мишљење да од свих треба скривати своје мисли, осећања и жеље
10. заблуда – Став да је дозвољено бити груб према свима, нарочито са најближим особама
11. заблуда – Став да je у црквеној средини дозвољено да се буде безобразан
12. заблуда – Мишљење да се интриге и лицемерје могу покрити, „измолити“ мноштвом молитава
13. заблуда – Мишљење да верујући човек не може да изнесе примедбе. Никада и никоме.
14. заблуда – Мишљење да у свету нема моралних и интелигентних људи
15. заблуда – Мишљење да пошто се Бог не може називати праведним, значи да је онда и за нас праведност питање избора
16. заблуда – Мишљење да је секс ван брака и пре брака допустив у хришћанству
17. заблуда – Мишљење да се грех аутоматски опрашта људима који сматрају себе хришћанима
18. заблуда – Мишљење да су простаклук, грубост и лицемерје ситнице на које Бог не обраћа пажњу
19. заблуда – Мишљење да се са верујућим људима можеш опходити грубо и поступати неправедно. Јер ето, они су дужни да се смирују и да трпе…
20. заблуда – Мишљење да су са мном сви у обавези да се друже
21. заблуда – Жеља да се за све људе буде свој на своме, допуштајући двострука мерила и лукавство у односима
22. заблуда – Мишљење да истину треба рећи чак и у „Гестапу“
23. заблуда – Жеља да увек будемо у центру пажње
24. заблуда – Мишљење да верујућим људима не мораш да захвалиш. Јер они су и иначе у обавези да вам буду услужни, без било каквог очекивања захвалности од вас
25. заблуда – Став да треба да будемо захвални само онда када је код нас све добро
26. заблуда – Мишљење да долазећи у други храм код људи које слабо познајете, имате право да их учите и исправљате
27. заблуда – Став када сматрате себе посланим свише да исправљате друге људе
28. заблуда – Мишљење да је дозвољено кашњење
29. заблуда – Мишљење да је туробан и мрачан изглед истински знак Православља
30. заблуда – Став када сматрате себе грешником, али ВЕЛИКИМ!
31. заблуда – Заборављање да имамо два уха, а само једне усне
32. заблуда – Сједињавање вере у Христа са одласком код баба-врачара, екстрасенса, гатара и исцелитеља
33. заблуда – Непрестано упоређивање себе са другим људима
34. заблуда – Мишљење да свако расуђивање о добру и злу већ представља грех осуде
35. заблуда – Мишљење да је свака осуда допустива у хришћанству и да не представља грех
36. заблуда – Став да је потребно да докажемо да смо у праву по сваку цену
37. заблуда – Став да се непрестано правдамо, без заузимања одбрамбене позиције у дијалогу
38. заблуда – Мишљење да је псовка нешто небитно
39. заблуда – Став непрестане жеље за жаљењем или похвалама од других људи
40. заблуда – Мишљење да верујући човек не може да прекине контакт са неким човеком

1. заблуда – Када Бог није циљ, већ средство

Старац Јероним Егински пише:

„Заблуда је када Бог постаје не циљ, већ средство за живот. На жалост, већини људи Христос није потребан. Људима је потребно да у њиховом животу све буде добро; Бог треба да послужи као средство за тако нешто. Потребно је да се породица не распадне – иди у Цркву да се венчаш. Потребно је да се деца не разбољевају – крсти их, причешћуј. Потребно је да неко не урекне, да не баце магију – донеси кући грумен земље са гроба познате подвижнице, поспи у угловима куће. Син пије – прочитај акатист Богородици „Чаша Неиспијна“. Муж те бије – иди на поклоничко путовање. Ми видимо овде да се напор усмерава не на то да будемо са Богом и живимо животом Духа Светога, већ на то да се нешто добије од Бога. Бог се овде посматра као гаранција за наш удобни живот. „Сине, дај ми срце своје“, говори Христос, „а све остало ћу ти Ја Сам додати, јер се у срцу људском може сместити царство Божије. Господ заповеда Својим ученицима: тражите најпре царство Божије и правду његову и све остало ће вам се додати“.

У ситуацији или-или увек бирајте Бога и угађање Њему. Никада немојте да жртвујете своје односе са Богом ради нечег материјалног. Идолопоклонство не представља увек клањање пред кипом незнабожачког божанства. Најчешће је идолопоклонство служење ономе што ми постављамо на прво место у свом животу уместо Бога.

2. заблуда – Сматрати да се у Цркви налазе само добри људи

… требало би да се у њој налазе само добри људи, али нажалост, није тако. Јуда је био Христов ученик, али га близина Спаситељу није механички учинила добрим, поштеним и верујућим човеком.

„Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. Кад се напуни, извуку је на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље. Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних, и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба“. (Мт. 13:47-50)

Мрежа је Христова Црква. У ову мрежу упада и добра и лоша риба, добри и лоши хришћани. Видљивом или званичном Црквом се може назвати укупан број добрих и лоших хришћана. Добра риба представља остатак спасаваних, који пребивају у пуноћи Светог Духа.

Ступајући у контакт са људима који себе називају православним хришћанима, неопходно је чувати расуђивање. „Није злато, све што сија“. Црква личи на „болницу“ у којој свако може да се излечи, само ако буде слушао савете надлежног лекара. Међутим, људи у овој „болници“ имају слободу. Неко не одлази на прегледе и не слуша лекара. Има и тога. Али човеку који жели да оздрави, људи који „нарушавају дисциплину“ не могу да сметају ни на који начин.

„А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа. Јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме, одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни“. (Јуд. 1:17-21)

3. заблуда – Мишљење да је Црква одговорна за све што чине људи који себе називају хришћанима

Међу људима који себе називају хришћанима има много оних који никакве везе са Црквом немају. Свети Теофан Затворник нам даје низ критеријума по којима можемо да одредимо лажне хришћане:

„Ко не верује у свету Цркву као једину болницу која у себи има све што је потребно за нашу обнову, ко њене свете Тајне и средства за освећење сматра простим обредима без унутрашње силе – такав није наш.

Ко машта да стекне освећујућу силу Божије благодати на неки невидљиви начин, а не онако како то проповеда света Црква – такав није наш.

Ко не признаје да је подвижништво неопходно, као и поступци самоодрицања, ко обмањује себе лажном надом да ће спојити дух Христа са духом овога света – тај није наш.

Ко јавно и тајно нарушава уставе Цркве Божије, не сматра за неопходно да се држе постови, исповест и причешћивање, ко не поштује свете Празнике и недељне дане, ко се уместо њиховог поштовање предаје безумним забавама – тај није наш.

Ко са дрским самооправдањем не чува чистоту до брака и верност у браку, измишљајући уместо Богом благословеног, неки други начин живота – тај није наш.

И уопште, ко се сам заноси и ко друге заводи својом неукротивом самовољом у начину размишљања и животним правилима – тај није наш“. („Сазерцање и размишљање“)

Нормално да Црква не одговара за оне који јој не припадају.

4. заблуда – Став да је само Крштење довољно да би себе неко сматрао хришћанином

Свети Тихон Задонски пише:

„Хришћани који живе без страха Божијег, без покајања и његових плодова, не припадају светој Цркви, иако су крштени у име Свете Тројице, пошто немају веру. Без вере није могуће бити члан свете Цркве“.

Свети Тихон Задонски учи да крштени човек може да отпадне од Цркве ако нема покајање и не приноси плодове покајања. Хришћанин који је отпао од Цркве не може да наследи спасење. Свети Игњатије Брјанчанинов говори да човек који не верује у Бога не означава обавезно отвореног атеисту, већ и човека који себе назива хришћанином, а заправо је слуга овог света и страсти.

Свети Игњатије Брјанчанинов:

„Ко не верује у Сина Божијег? He само онај ко Га отворено и одлучно одбацује, него и онај ко себе назива хришћанином, али води грешан живот и јури за телесним насладама; онај коме је бог – стомак; онај коме је бог – сребро и злато; онај коме је бог – земаљска слава… Без самоодрицања човек није способан за веру; његов пали разум супротставља се вери и дрско тражи од Бога објашњење за Његова дела и доказе за истине које Он открива човеку. Пало срце хоће да живи палим животом, чијем умртвљењу стреми вера; тело и крв, без обзира на то што им можда већ следећег часа предстоји одлазак у гроб, такође хоће да живе својим животом, животом пропадљивости и греха.“ (Аскетски огледи)

5. заблуда – Став да је контакт са свештеником увек безбедан

Свети Атанасије Велики пише:

„Зато, брате, ако видиш да неко има пристојну спољашњост, немој обраћати пажњу на то да ли је он обучен у овчију кожу, да ли има чин свештеника, епископа или ђакона, или је подвижник (монах); већ се потруди да сазнаш његова дела: да ли је целомудрен, да ли је гостопримљив, да ли је милостив, испуњен љубави, да ли пребива у молитвама, да ли има трпљење? Ако му је стомак бог, а његово грло представља пакао, ако страда од љубави према новцу, ако тргује побожношћу, остави га. То није пастир, већ крвожедни вук“.

Свети Атанасије саветује хришћанина у свету да у општењу са свештеником обраћа пажњу не на његов хијерархијски положај, већ на личну побожност. Свештеник може бити недухован или уопште неморалан. Зато ступати у односе поверења са таквим свештеником крајње је опасно. Свети Атанасије саветује да се напусти такав свештеник, то јест, да се оде од њега, да се са њим смање контакти на минимум.

Свети Григорије Богослов:

„Можеш веровати лаву, леопард може да постане љубимац, чак ће можда и змија побећи од тебе, иако се ти и бојиш ње; али једнога се чувај – лоших епископа. Не збуњуј се притом због достојанства њихових катедри! Свима је доступан високи положај, али није свима доступна благодат. Проничући очима кроз овчију кожу, препознај вука испод ње. Убеди мене не речима, већ делима“.

Међутим, (ВРЛО ВАЖНО!), Тајне које служи такав свештеник сматрају се истинским све док таквом свештенику није забрањено служење и он није лишен чина.

6. заблуда – Став да Тајне које служи зли свештеник нису истините, стварне

Ово погрешно мишљење се појавило на освиту хришћанске историје. Још је Блажени Августин (четврти век) писао:

„Служитељи Цркве не престају да буду оруђа благодати Божије, иако и сами нису свети. Какав год да је свештеник, свештени поступци које он врши имају сву силу за верујућег човека. За себе ће он сам одговарати Богу, али за паству је он истински пастир“.

Обратите пажњу: благодат не даје свештеник, већ Господ. И ова благодат делује и кроз недостојне свештенослужитеље.

Зашто Бог шаље благодат и кроз не толико моралне служитеље? Јер у противном, благодат не би имао нико или скоро па нико. Високоморалних свештеника увек има много мање од обичних грешника који су добили богословско образовање. Размислите о томе да људи на парохији где служи такав неморални свештеник нису криви због тога што њихов пастир нема неопходну ревност у делу исправљања свог злог карактера. Ако би благодат зависила само од морала оваквог пастира, сви ти људи би били осуђени да остану без благодати. Да ли је то праведно?

Зато је Господ као услов за давање благодати поставио не морал, већ верност истини. Неморални пастир наноси штету себи и онима који му поверавају кључеве од своје душе. Онима који се причешћују у храму у коме служи, он не може да нанесе штету. Међутим, ако свештеник упадне у јерес или раскол, онда се не сме причешћивати код њега; молитва са њим је забрањена канонима Цркве.

7. заблуда – Став да ми не можемо да исправљамо браћу и сестре који су пали у грех

„Браћо, ако и упадне човек у какво сагрешење, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан. Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе. А сваки нека испита своје дело, и тада ће сам у себи имати похвалу, а не у другоме; Јер ће сваки своје бреме носити. А који се учи речи, нека дели сва добра са оним који га учи. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човек посеје оно ће и пожњети. Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети трулеж, а ко сеје у дух, од Духа ће пожњети живот вечни. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје време пожњети ако не малакшемо. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вери.“ (Гал. 6:1-10)

У неким ситуацијама хришћани који живе у свету могу да дају примедбу и свештенику и епископу. Тако је, на пример, подвиг светог Јована Кронштатског почео са тим што је он обратио пажњу на прекор обичне хришћанке која је у пастиру видела немар према молитви. Ако ви желите да упутите примедбу свештенику, будите пре тога сигурни да сте правилно схватили то што је он рекао и учинио. Запамтите да неправедни прекори представљају један од видова клевете.

8. заблуда – Мишљење да добра дела треба чинити јавно

Обавезно приписујте своја добра дела Божијој вољи. Да вам Бог није даровао да их учините, ништа вам не би пошло за руком. Не очекујте захвалност од људи. Сматрајте да сте, ако су вас похвалили за добро дело, изгубили своју награду на небесима. Ако ако су вас због вашег доброг дела увредили или оклеветали, сматрајте да се ваша награда на небесима умножила за десет пута.

9. заблуда – Мишљење да од свих треба скривати своје мисли, осећања и жеље

Управо супротно, верујући човек се труди да размотри своје мисли, осећања и жеље са верујућим човеком коме верује (ако такав човек постоји). Пожељно је да се овако нешто ради редовно. Као правило, особа којој верујемо је свештеник, крштени кум или кума, духовни наставник – особе које су нас привеле вери. Свако од нас треба да има човека који зна све о нама, о догађајима који се дешавају у нашем животу.

Нема сумње да је идеална варијанта наставника – Старац-јеромонах, признан од свих. Међутим, у наше време таквих стараца је остало јако мало. Први стадијум духовног живота се назива неофитством. На тој етапи се формирају основе духовне дисциплине – редовног одласка у храм, читања јутарњих и вечерњих молитава, држања постова, редовне исповести и причешћа, свакодневног изучавања Светог Писма. Све док нисте навикли да све ово чините са лакоћом – ви сте неофит. Ваш привремени наставник може бити и обични хришћанин који зна и уме више од вас. Након што се успнете на овај ниво духовне дисциплине, тражићете духовника који ће вас научити да се молите молитвом која је радосна и која мења живот.

10. заблуда – Став да је дозвољено бити груб према свима, нарочито са најближим особама

Понекада постајемо несносни у општењу са члановима своје породице. Независно од тога да ли су они црквени људи или не, морамо да будемо пажљиви према њима. Понекада елементарна пажљивост и пристојност представља врата за уцрквењење наших блиских. Али још чешће, наша грубост, простаклук и фанатизам представљају узроке одласка људи из Цркве и од Бога. Нама блиски људи који се налазе ван спасавајуће ограде Цркве, чврсто се „фиксирају“ у стању мржње према свему црквеном. Најтеже откриће ће представљати сазнање на Страшном Суду да су људи отишли од Бога због нас.

11. заблуда – Став да je у црквеној средини дозвољено да се буде безобразан

Посебна категорија људи су „црквени грубијани“. Такви људи могу са свима да буду веома пристојни, али у црквеној средини почињу да се понашају конфликтно, изазивајући сукобе и увреде међу хришћанима. Умесно је сетити се Христових речи:

„Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.“ (Мт. 5:23-24)

12. заблуда – Мишљење да се интриге и лицемерје могу покрити, „измолити“ мноштвом молитава

„Лицемери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи: Приближава Ми се народ овај устима својим и уснама Ме поштује, а срце им је далеко од Мене. Но узалуд Ме поштују учећи наукама и заповестима људским.“ (Мт. 15:7-9)

„Зато кад ширите руке своје, заклањам очи Своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију Мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајте правицу сироти, браните удовицу.“ (Ис. 1:15-17)

Бог не слуша молитве људи који поступају неправедно. Потребно је да се са другима поступа на начин на који желиш да поступају са тобом. Никоме се не допада када га клевећу, када га неправедно оптужују, када му иза леђа „броје ситна црева“. Зашто онда дозвољавамо себи да се тако односимо према другим људима?

13. заблуда – Мишљење да верујући човек не може да изнесе примедбе. Никада и никоме.

Примедбу понекада треба изнети, али са љубављу.

„Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.“ (Мт. 18:15-17)

Када желимо некоме да упутимо примедбу, руководимо се овом поуком Господа из Јеванђеља по Матеју. Ми не поступамо по љубави Христовој када разматрамо нечије грехе не са оним ко их је учинио, већ са другим људима. Изузетак представљају ситуације када не знамо да ли је добро или лоше поступио један или други човек у некој ситуацији. У том случају, можемо отићи до човека који представља ауторитет и без навођења имена човека који је учинио грех, питати како може да се схвати такво понашање? Ако немате никога да питате за своју недоумицу, а човека можемо болно да ранимо својим питањем, боље је да никога ништа не питамо, већ да се са вером помолимо за особу у вези са којом се и појавила недоумица. Јавна критика је допустива у ситуацији када не разматрамо грех, већ нека стручна питања, повезана са нашим професионалним знањима и општим интересом.

14. заблуда – Мишљење да у свету нема моралних и интелигентних људи

Још горе је презирати неверујуће људе сматрајући их неморалним идиотима. Нажалост, чињеница моралне доминације православних хришћана у поређењу са неправославним људима није доказана. Међу неправославним људима постоји много пристојних и интелигентних људи. Пробајте да будете бољи од њих.

Ако не можете да будете бољи од њих, онда макар не заостајте за њима у доброти и праведности. Срамота је да хришћани који имају пуноту блага Духа Светога, заостају за атеистима, незнабошцима и иновернима у најосновнијој моралности.

15. заблуда – Мишљење да пошто се Бог не може називати праведним, значи да је онда и за нас праведност питање избора

Преподобни Исаак Сирин је говорио:

„Немој називати Бога праведним. Да је Он праведан, ти био одавно био у паклу“.

Постоји категорија људи који поступају неправедно у односу на ближње, правдајући себе овим речима светог Исаака Сирина.

Не улазећи у спор о изрекама светих Отаца, рећи ћемо да Бог Своје милосрђе не показује према свима, већ само према онима који су и сами милостиви према ближњима. Суд без милости, јесте праведни Суд. Он очекује оне који поступају неправедно и немају милости (види посланицу апостола Јакова 2:13).

16. заблуда – Мишљење да је секс ван брака и пре брака допустив у хришћанству

Да, људе који имају сексуалне односе према брака или варају своје мужеве и жене у хришћанство нико не каменује. Међутим, то никако не значи да се овај грех толерише и допушта. Секс пре брака се назива прељубом, а ван законитог брака – блудом. Црквени канони налажу одвајање од Причешћа на 7 до 9 година за блуд, а за прељубу 4 до 5 година. Данас постоји тенденција да се ове норме смање, међутим, оне се тичу само грешника који се кају (!!!).

Ипак, међу људима који сматрају себе хришћанима постоји много мушкараца и жена који НЕ сматрају односе ван брака или пре брака грехом. Али узалуд.

Узалуд људи покушавају да своје односе оснаже на рачун секса… Што више они то покушавају да учине, то се брже њихови односи урушавају. Јер „ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде“ (Пс. 127:1). Бог не проклиње прељубнике, али неприметно одлази из њиховог живота. Они су направили свој избор, показали су свој однос према Њему и Његовом закону. И Бог их оставља, да би им једног дана рекао следеће речи:

„Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од Мене ви који чините безакоње.“ (Мт. 7:22-23)

Међутим, све док је човек жив, он може да се покаје за овај грех. Важно је рећи да истинско покајање претпоставља и обавезну исповест, али и остављање греха.

17. заблуда – Мишљење да се грех аутоматски опрашта људима који сматрају себе хришћанима

Све док ниси оставио свој грех, ниси се покајао. Ако мислиш да си се покајао, а сам си се поново вратио греху – ниси се покајао. Чак ако си запалио најдебљу свећу у храму. Чак ако си спонзор храма. Чак и ако си свештеник. Чак ако си био на исповести или на пријему код епископа. Зато што је истинско покајање – исправљање греха. Ако си својим грехом повредио некога од људи, ако си разорио нечије односе – ти си дужан да према својим могућностима исправиш то што си учинио. Ако си украо новац – врати га и додај украденој суми још нешто од себе. Ако си некога увредио, извини се, замоли за опроштај. Буди спреман да помогнеш том човеку у тешком тренутку.

18. заблуда – Мишљење да су простаклук, грубост и лицемерје ситнице на које Бог не обраћа пажњу

Веран у малом, веран је у многом, а неверни у малом, неверан је и у многом. Ко је био неверан у малом, изгубиће и то мало што је имао (Види Јеванђеље по Луки 16:10). Зато се верност Богу најчешће испитује кроз ситнице. Узгред речено и – неверност.

19. заблуда – Мишљење да се са верујућим људима можеш опходити грубо и поступати неправедно. Јер ето, они су дужни да се смирују и да трпе…

Верујући људи су обавезни да се смирују пред Богом и да трпељиво носе тај крст који им је Бог дао. А какве то везе има са тобом? Бог је установио поредак, да се људи ради Христа смирују пред онима који се смирују пред Богом. Само у том случају смирење пред људима не представља идолопоклонство.

Постоји питање административне потчињености и делатне дисциплине. Међутим, ово нема везе са религијом. Свето Писмо нас призива кротости, љубави према браћи и међусобном уступању. Ако желиш томе да научиш друге, покажи својим примером!

20. заблуда – Мишљење да су са мном сви у обавези да се друже

Не, нису обавезни. Истинско пријатељство у Христу је дар од Бога.

„Сваком човеку не откривај срце своје и неће ти се одузети милост.“ (Сирах 8:19)

О томе налазимо савет и код преподобног Серафима Саровског:

„Оно што је најдрагоценије у срцу не треба без потребе да откривамо, јер само онда оно што смо сакупили може да буде безбедно од видљивих и невидљивих непријатеља, када се као ризница чува у унутрашњости срца. Немој свима да откриваш тајне свог срца“.

„Сваки пријатељ ће рећи: И ја сам пријатељ (његов), но, има пријатеља који је – само по имену пријатељ.“ (Сирах 37:1)

Није свако ко себе назива другом заиста такав у реалности. Чак и дружење у свету има своје услове. Господ наш Исус Христос назива Своје ученике пријатељима, али само ако они раде оно што им Он заповеда.

„Ви сте пријатељи моји ако творите што вам Ја заповедам. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам.“ (Јн. 15:14-15)

Зато човек који жели да има другове у Христу и сам треба да испуњава заповести Христове и да тражи себе такве другове који такође стреме да угоде Господу Христу.

Навешћу још три вредна цитата о пријатељству из Светог Писма:

„Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.“ (Приче Соломонове 18:25)

„Ако стичеш пријатеља, у искушењима га стичи, и немој му се брзо поверавати.“ (Сирах 6:7)

„Пријатељ веран лек је живота, и који се боје Господа, наћи ће га.“ (Сирах 6:16)

21. заблуда – Жеља да се за све људе буде свој на своме, допуштајући двострука мерила и лукавство у односима

Лаж је највећи грех. Ђаво има посебну „лиценцу“ за овај грех. Зато човек који живи у лажи јесте слуга ђавола. Човек који лаже себе самог представља најоданијег слугу ђавола.

Свима не можеш да угодиш. А то није ни потребно. На суду пред Богом нећеш одговарати за све. Међутим, може да се догоди да те Господ пита само за једног или два човека. И можеш да будеш осуђен зато што си их саблазнио својим понашањем, одгурнуо од вере, ниси им указао ту помоћ коју си био дужан да им укажеш у сагласности са том мисијом (задатком) који ти је дао Господ.

22. заблуда – Мишљење да истину треба рећи чак и у „Гестапу“

У животу има ситуација када није могуће рећи истину. У тој ситуацији просто треба научити да ћутите. Ако морате да образложите своје ћутање, увек можете рећи да сада не можете да пружите ништа друго него ћутање. Блиске особе могу да се увреде. Са тиме је тешко живети. Али размислите да ће, ако их будете обманули или открили њихове тајне, ваши односи бити потпуно разорени.

„Чувај пријатеља и буди му веран; а ако откријеш тајне његове, не трчи више за њим. Јер као што човек изгуби свога покојника, такав је и онај који изгуби пријатељство ближњег свога; И као кад птицу из руке пустиш, тако бива кад оставиш ближњег, нећеш га уловити.“ (Сирах 27:17-20)

Обратите пажњу: овде нико не учи да циљ оправдава средства и да у неким ситуацијама треба лагати. Не. Међутим, у неким ситуацијама је могуће не рећи истину, али и не лагати, већ просто прећутати. Овде могу постојати изузеци, на пример, ако се стидимо да исповедамо своју веру, онда у тој ситуацији – да, ћутањем се издаје Бог.

Такође, ако смо сведоци и наше сведочење може да оправда невиног човека, али ми ћутимо, онда је наше ћутање за осуду. И на суду пред Богом ћемо дати одговор за то. Постоји и много других ситуација са различитим нијансама. У свакој од њих треба слушати своју савест, ако поред нас нема верног хришћанина кога можете питати како да поступите.

23. заблуда – Жеља да увек будемо у центру пажње

Никада свесно не привлачите пажњу на себе. Где год да се налазите, радите оно што раде и остали. Посебно у храму. Ово је свети Амвросије рекао мајци блаженог Августина, светој Моники.

Она је питала: „Шта да радим када дођем у Рим?“

Свети Амвросије је одговорио: „Када дођеш у Рим, ради оно што раде и Римљани. Пости када они посте, устај када они устај, пој када Римљани поју“.

24. заблуда – Мишљење да верујућим људима не мораш да захвалиш. Јер они су и иначе у обавези да вам буду услужни, без било каквог очекивања захвалности од вас

„Добра реч прија и мачки“. Неће вам се језик осушити или отпасти због тога што ћете се некоме захвалити. Сем тога, незахвалност је очигледан знак гордости. Да. Хришћани су према Светом Писму у обавези да служе ближњем, да им чине неке услуге. Међутим, у Писмо није написано да ове услуге треба да буду указане управо вама. Верни хришћанин има право да бира коме жели да укаже услугу. Ако ви не умете да покажете захвалност, највероватније је да са вама нико неће желети да има никаквог посла.

25. заблуда – Став да треба да будемо захвални само онда када је код нас све добро

Верујући човек уме да захваљује не само за радости, већ и за горке лекције. Захвалност је први степен духовног раста. Није случајно да се главна тајна Цркве, тајна Причешћа назива тајном Евхаристије, то јест, захвалности. Људи у свету умеју да захвале онда када су и њима захвални. Ово њихову захвалност чини врло условном. Верни умеју да буду захвални „Христа ради“. Христос је за нас учинио много више него што ми можемо да учинимо за друге људе, зар не? Па ако је тако, хајде да Му изразимо захвалност тако што ћемо чинити добро другим људима.

26. заблуда – Мишљење да долазећи у други храм код људи које слабо познајете, имате право да их учите и исправљате

„У туђи манастир се не долази са својим уставом“. Независно колико сте црквени, уважавајте туђе традиције. Тада можете да рачунате да ће се и традиције вашег братства, парохије или заједнице такође уважавати. Када сте у гостима, понашајте се скромно, не представљајте се као стручњак. Ако су вам понудили само воду, прихватите ову воду као да је од Бога. Запамтите да се „поклону у зубе не гледа“.

Можете да се укључите у исправљање неких обичаја у другој парохији само ако су вас за тако нешто посебно замолили. Изузетак од овога може бити ситуација када православни хришћани чине нешто незаконито, нарушавају неке каноне Цркве или проповедају јерес. У том случају је неопходно да се јасно и без страха супротставите нарушиоцима, изобличавајући их за уклањање од истине и јединства у Христу.

Које су најважније ствари које човек треба да научи до старости?

Ова тема је умногоме заокупљала пажњу филозофа, научника и писаца.

Медицинари и козметолози су смишљали средства за продужавање младости. Посебно су се жене секирале због старости. Било им је тешко да виде како вене њихова лепота. На лицу остају боре, а руке постепено губе глаткоћу.

Писци су се у књижевним делима више пута бавили овом темом.

Познати роман Оскарда Вајлда „Портрет Доријана Греја“ говори о томе шта би се десило да човек не стари. Главни јунак се с годинама није мењао. Притом је водио страшан живот. Пио је, чинио прељубу и убијао људе. Сви његови грехови су се огледали на портрету. И што се више срозавао Доријан Греј, тим страшнија је постајала слика. У једном тренутку он више није могао без одвратности да гледа приказ на слици.

Јунаци у старијим годинама се у разним делима одликују и цртама карактера и погледом на свет и специфичним понашањем. Има злих, похлепних, сурових, штетних и глупих ликова.

Једни су постали зависници од новца и положаја, други не могу да се опросте од своје имовине, трећи се придржавају старог поретка и друштвених обичаја.

Има и других јунака који се апсолутно истичу и по начину живота, и по мислима, и по понашању. Они су мудри и спокојни. Не занимају их туђи грехови, али су увек спремни да притекну у помоћ људима у невољи. Такви су били: старац Зосима у роману Достојевског „Браћа Карамазови“ и туђиноватељ Лука у драми Горког „На дну“.

Тако је и у стварном животу. Сви људи су различити.

Неки с годинама постају само још више озлојеђени и осветољубиви. Завиде комшијама, шире сплетке, ругају се родбини и гомилају у кући непотребну старудију.

Њихова разонода је повезана с претресањем туђих грехова. Баке са задовољством слушају о несрећама и невољама познаника, изражавају наводно саосећање, али у себи осећају злурадост. Чини им се да све знају.

Деца и унучад морају беспоговорно да их слушају и да им помажу по кући. На крају старија жена постаје права господарица која свима наређује и свакога муштра. Притом назива себе хришћанком зато што долази на црквена богослужења. На исповести оптужује познанике и родбину, а своје грехове не види.

Често су старије жене толико обузете серијама и различитим емисијама да више не разликују где је стварност, а где су намештене сцене. Почиње да им се чини да су сви око њих наркомани, девојке лаког морала и издајници.

Међутим, има и других стараца. Они свој живот повезују с вером. Добро је ако се човек с религијом упознао још у младости. У том случају ће у зрелим годинама његово искуство само јачати. Појавиће се слободно време за молитве и за читање православних књига.

Баке и деде могу да одлазе на све празничне службе.

Многе страсти и пороци нестају. Нема тако јаких саблазни као у младости. Човек управо у старости може да се побрине за своју душу и да је припреми за вечни живот.

Протојереј Андреј Ткачов

извор

Девојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине, сенаторке, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил, мучитељ хришћана, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој, нареди мучитељ, да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама Вирил нареди, те ову свету девицу најпре жегоше свећама, а по том је бише штаповима. Но кад њу бијаху, одломи се један комад штапа, одскочи и удари Вирила у очи, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело, од кога поче тећи исцелење многима. Пострада св. Серафима у време цара Адријана (117 – 138).

Наше призвање није овде, на земљи; наша домовина и наш циљ је у свету у који нас је Господ призвао. Том мишљу смо понекад склони да оправдамо своје непажљиво понашање према ономе што нас окружује и своју хладноћу према људима са којима живимо. Развијамо је у себи и то у сањиво-бесциљном стању, у којем своје небо смештамо негде у просторно неприступачну даљину и потпуно одвојено од свих аспеката нашег земаљског живота. Готово смо спремни да са телескопом у рукама пронађемо тај свет, где ћемо изненада бити пренети тајним замахом са земље. Са висине далеких небеских перспектива, у замишљеној величини коју има становник који ће се у будућности појавити на далекој планети, ми у најбољем случају само површно гледамо на делатност те мале сфере и на тај кутак природе који се налази пред нама у нашем стварном животу. Људи који нису склони Цркви користе ово да укажу на учење Цркве о том животу као на неку врсту мрачног и бесциљног мистицизма.
Да ли је то тако? И да ли смо у праву?
Ми, хришћани, нисмо од овог света. Али то не значи да је наш свет негде милијардама миља далеко одавде, негде изнад бесконачних звезда. Нимало. Он је у нама самима, у природи која нас окружује, на сваком месту, у свакој души. Није одвојен од нас спољашњим далеким просторима, већ је на површини овог живота који нас окружује на овој земљи са свих страна. Светлост и дах тог света су нам непосредно близу; они ме обавијају из унутрашњих дубина духа овог тренутка, овде, на овом месту где пишем, у мојој сопственој души, коју сада осећам, због саме природе која ме окружује у овом тренутку.
Продуховити и просветлити сваки покрет у свом животу значи ући у царство које није од овог света.
Тежити из овог света ка оном не значи журити и јурити негде у бескрајну звездану даљину, у непозната пространства сунаца и сазвежђа. Не, то значи једноставно ући у оно што је у нама самима и око нас. У мојој души, шта год она сада била, нешто је узвишено, племенито и свето, ту су добре мисли, осећања и жеље. Ићи тамо ка том просветљењу, прилагодити се ономе што се кроз њу открива, навикнути се на њену атмосферу, исплести из ње своје животне нити значи отићи у тај небески свет, у који нас је Господ позвао. Веома је лоше у мом телу, али и у њему, у његовом облику који је Бог створио, у таласима његове животне енергије, осећа се врховна лепота, врховно добро бића, одраз чисте среће живота. Уношење свог духа и срца у тај племенити елемент сопственог тела, у то савршенство његових идеалних облика који су у нама самима, удишући само најчистији мирис живота, уносећи у њега хармоничне појаве, тежећи и концентришући своју животну пажњу само у тој префињеној светлој области сопствене телесне самосвести, никако не растварајући себе и не дозвољавајући да се груби таласи страсти прелију, не попуштајући спољашњим и унутрашњим дисхармоничним утицајима, одуховљујући и обасјавајући сваки свој животни потез, све то значи одлазак у царство које није од овога света.  

Ако немарно трчим кроз природу овде на овом комадићу простора који моје око заузима, или ако се према њој понашам грубо споља, онда она за мене неће представљати ништа посебно: или ћу је заобићи, или ћу је споља користити, или истребити. Али ако стојим са љубављу, свим својим осећањем и свешћу, детињасто, на Божјем путу, не трчећи около у свим правцима, већ се потпуно предајући њој, гледајући је, и тада ће сваки лист на дрвету, сваки мали цвет, свака биљка, свака травка одједном засијати за мене таквим зраком небеске лепоте, преплављујући ме таквом топлином и светлошћу живота, таквом грациозношћу у сваком завоју и сваком тону, да ће се рај отворити пред мојим очима... Шта то значи? Одакле долази такав чудан обрт? Одговор је врло једноставан: проникли смо у оно што смо свакодневно видели споља; свим својим осећањима осетили смо сав живот природе који стално гњечимо својом расејаном спољашњом свешћу; у откуцају срца љубави, несебично се на тренутак предајемо том дрвету, том цвету, и не размишљамо егоистично да ли да сечемо једно, а кидамо друго. Једном речју, у том чудесном тренутку природа је остала иста, али ми смо отишли у тај просветљени божански свет њеног бића и њеног облика, који ми, због расејаности и грубости, до сада нисмо приметили. Трудећи се да своју дубоку и потпуну пажњу посветимо свему живом што нас окружује, свему што постоји око нас, свакој биљци и твари, размишљајући о Богу који је у свему у Богу, одричући се себе, значи отићи у царство које није од овог света.
Ми нисмо од овог света; али то не значи да смо се одрекли ове природе, гледајући у неку врсту празнине, у нешто мрачно и потпуно непознато. Видимо исто што и други виде, али такође видимо и онај свет који и даље остаје скривен за друге. У мртвима - за нас трепери унутрашњи духовни живот; у немима - одзвањају нам небеске речи; у случајном и механичком - открива нам се чудесно значење и врховно разумна лепота. 
И ово откриће духовног света лепоте и вишег живота није илузија, није песникова фантазија. Он постоји, он заиста постоји са тим облицима, са истом оном природом која нас окружује. За песника је овај свет само идеја, сан, али за хришћанина који није од овог света је висока права истина у којој живи, која је скривена од телесних очију и нечистих срца, која није изражена грубим људским језиком и није представљена у бледим земаљским бојама.
Тај „други свет“ је у истом окружењу и у истим људима међу којима живимо. 
Ми нисмо од овога света, али то, наравно, не значи да треба да се дистанцирамо од тих људи који воде стварни живот и да сањамо о неким другим бићима која би више одговарала нашем идеалу. Да, треба да будемо што даље од свега лошег и у себи и у другима; наша је дужност да се против тога неуморно и немилосрдно боримо. Али је лоше што постоји нешто што отуђује људе једне од других и што међу њима настаје непријатељство и хаос.

Удаљавајући се од њега, хришћанин заправо напушта овај свет, где су људи међусобни непријатељи, за онај свет, где могу бити пријатељи и браћа. Али, тај свет није у некој замишљеној фантазији, већ у истом окружењу и у истим људима међу којима сада живимо. Колико год људи били непријатељски настројени једни према другима, у њима ипак постоји неки врховни свет добрих осећања: љубави, истине, доброчинства и самопожртвовања. Споља и по инерцији страсти воде жестоку међусобну борбу, али изнутра не могу а да не поштују заједничку светост свих која невидљиво и нечујно продире у дубине њихових грешних душа. У том истинском светилишту истинских људи око нас је „тај“ свет у коме треба да живимо као хришћани.
Људи овог света мисле да је та светост само сан, само непостојећи идеал; да је само у личној машти и у добрим импулсима појединца и да не представља ништа истински моћно и постојеће. Она улепшава овај тежак и прозаичан живот својим сновима, али је само сан и ништа више. Особа је умрла, тело се распада и сан нестаје попут магле.
Хришћанин директно доживљава стварност ове светости својим духом. Он осећа да овај свет љубави и хармоније већ постоји, да је у дубини духа свих око њега, само треба да пожеле да уђу у њега. Он схвата да то није само његово стварање, не само његов добри импулс, већ више, много објективнија и вечна истина од свега другог што нам привидно долази. Он продире у ту унутрашњу дубину, где људи око њега долазе до непознатих корена свог духовног бића и урањају у благодатни свет Царства Небеског. Овај свет јесте у њима, али само толико дубоко и иза многих велова и маски, често истканих од њих самих, да га добро не познају и не осећају пуну лепоту и моћ свог истинског живота. Хришћанин га види и иде ка њему.
Открити небо у ближњима, које нам се открива у нама самима, је најприкладнији и најисправнији пут ка царству које није од овога света.
Хришћанин треба у потпуности да чезне за овим унутрашњим царством. Али то не значи да треба да буде неактиван или да бесциљно лута у овом свету. Благодатни живот небески открива нам се по мери слободног просветљења земље. Учинити нашу душу и тело чистим и светим, изградити окружење у његовим савршеним облицима; осветлити целу сферу која нам је дата у конкретном животу, оживети наше ближње таквим дахом какав и сами примамо одозго; пренети им ту радост, ту благодат која и нас обузима; открити у њима небеса која су нам откривена; дати им свој живот, да се он у њима роди и процвета – укратко, бити као Христос, апостоли, светитељи и мученици – то је најисправнији и најприкладнији пут ка царству које није од овога света.
На тај начин, верник у „то“ царство ступа најдубљом комуникацијом са људима око себе, иако често невидљиву за њих. Кроз њих он тражи то небо за које је везан. Он иде у тај свет кроз активну комуникацију са својим ближњима у овом свету, било да је то у царству мисли, дела или невидљивих молитава и љубави. Оно што може изгледати као усамљеност хришћанина је само привид. Он је ближи својим ближњима него што се то чини. Он не сања, већ заправо живи у овом стварном свету. Његово царство које „није од овога света“ – није у магловитој даљини времена и простора, није у апстрактној празнини изума и духова, као што је то код земаљских песника и мислилаца, већ је сада, у овом тренутку, на овом малом простору, у овој средини, међу овим ближњима. Кроз њих, у њиховим сопственим дубинама, он види осветљени чудесни свет оног царства сваке лепоте, живота и хармоније које неодољиво клизи по блиставој површини овог света, откривајући пред њима низ великих спољашњих перспектива. Царство Божије је у нама (Лк. 17,21).
                                                                                                   

Михаило (Грибановски), епископ Таврички

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Прочитајте одличан осврт на једну жалосну чињеницу коју можда пренебрегнемо или се некако надамо да је нас заобишла. О чему се ради? Често наше душевне немоћи „пребојавају“ нашу веру у Бога и оно што ми називамо православном вером то заправо није. Ове наше лажне представе о Богу служе као извор не само за наше нездраво схватање вере, често и искривљену проповед Православља, већ и извор сујеверја (од „деда Мраза“ до ужасног „контролора“ који једва чека да учинимо неки грех да би нас казнио…) Управо о томе говори и свештеник Георгије Јофе, руководилац једног од мисионарских одељења РПЦ.

*

Свештеник Георгије Јофе

(заменик руководиоца Мисионарског одељења Санкт Петербуршке епархије)

Исправно је говорити не о „црквеним сујеверјима“, већ „около-црквеним сујеверјима“, јер Христова Црква сама по себи не може бити сујеверна.

За озбиљан разговор о гресима и болестима наше црквености можемо бирати различите тонове. Желео бих да ноте самоироније, одређене гротеске и хумора који се неизбежно појављују при разговору о сујеверјима, не постану повод да нас неко оптужи за мањак страхопоштовања пред светињом.

Наравно, следбеници строго-посног погледа на хришћанство могу да кажу да је Христос упозорио оне „који се смеју сада“ да ће „заплакати“. Али, сетимо се исто тако да је Сам Господ, изобличавајући фарисејска сујеверја, прибегавао хумору, када је говорио о цеђењу комарца и прождирању камиле (Мт. 23:24). Хришћани су одувек били у стању да се нашале на сопствени рачун, посебно при растанку са гресима.

Потрудићу се да укратко формулишем те болести наше црквене заједнице које не представљају материјал за наше непријатеље, већ и нама самима сметају да живимо у истини Христовој, кривећи саму суштину хришћанства.

Мноштво около-црквених сујеверја су настала потпуно лажним представама о Богу. Један од теолога нашег времена, Карл Ранер (1904-19984) приметио је следеће: „Слава Богу да речи 60 или 80% наших савременика о томе Ко је Бог не одговарају реалности“. То што ми знамо о Богу бесконачно је мање од онога што о Њему не знамо. Наше знање је увек непотпуно и фрагментирано. Али колико год блиско истини било наше знање о Богу, Бог ће га увек превазилазити и никада ово неће постати мање. Код највећих богослова је застајао дах, када су покушавали да говоре о неизрецивом Богу. По речи светог Василија Великог: „Нека неизречено буде поштовано ћутањем“.

Постоје представе, слике или мишљења о Богу чији дијапазон се креће од недовољних и искривљених па до проблематичних и неприхватљивих. Ево која су најпознатија међу њима:

1. Незлобиви седокоси старац, добри декица са дугом брадом, који све разуме, све прихвата и не пита ни за шта. Као прилично лагодна, ова представа је популарна код многих, јер вера у таквог „богића“ не обавезује ни на шта и не претпоставља никакву личну одговорност. У време данашње религиозне равнодушности, ова заблуда је најраспрострањенија.
2. „Узвишено биће“, „Виша сила“. У питању је врх пирамиде коју прави наш разум, приликом размишљања о уређењу универзума. Бог је хладан, бестрасан, безличан, равнодушан, без икаквог односа са нама. Њему се није могуће обратити, као што није могуће ни очекивати нешто од њега. Такво Божанство уопште нема везе са нашим светом. Или је растворено у њему. Сва окултна и псеудо-мистична учења, од гностицизма до теософије, укључујући и савремено рерихијанство и покрет Њу Ејџа, базирају се на овој лажној представи. Па и код многих православних који су се пре свог обраћења заносили окултизмом, јогом, биоенергетиком, сличне идеје се повлаче врло полако.
3. Најстрашнија слика Бога – шпијун, ухода, контролор и џелат. Он надзире наш живот, Њега интересују наше грешке, Он све време чека како да нас затекне на месту преступа. Овај бог-страшило за „непослушне“, њиме плаше дрске, њега се боје хришћани почетници, он одгурује од Цркве оне који се колебају када покушају да их приближе Православљу. А можда је неко сусрео и свештенике који исповедају сличне погледе? Управо се на овој представи формира лажно духовништво, у вези са овим се уочавају и апокалиптична расположења и јављају се псеудо-православне секте.
4. „Бог из машине“ – „deus ex machina“. У древној грчкој традицији појава бога у финалу, доводило је до њеног расплета. Одатле је потекао израз „бог из машине“, који означава вештачко решење проблема. У питању је својеврсна „хитна помоћ“ у тешком тренутку. Ми га призивамо и тражимо његову помоћ само онда када нешто није у реду, а када је све како треба, онда заборављамо на њега. И многе народне пословице су врло карактеристичне у вези са тим, на пример: „Док гром не загрми, сељак се не прекрсти“, „Без невоље нема богомоље“, итд.
5. Близак овоме је „бог гарант“. Ритуалним поступцима, обећањима и приносима могуће је обезбедити себи Божију заштиту. Он дели награде. „Разумни“, „пристојни“, „послушни“, могу да буду уверени да ће добити његове награде. На њега мисли и човек који у недоумици пита: „Шта сам лоше учинио када ме кажњава? Увек је све било у реду.“ Ове представе („гарант“ и „хитна помоћ“) хране магијске представе о духовном животу.
6. Бог поретка и богатства. Пре свега, ово је бог оних на власти. Он је на страни успешних, важних и значајних људи. Он је покровитељ моћника овог света. Човек који жели да промени поредак ствари доспева под његову немилост. Посебно му прибегавају диктатори, деспоти и тирани. Карактеристичан пример коришћења оваквих представа је савремени нео-харизматски покрет (пентакосталци) са њиховом „теологијом благостања“. Слични ставови могу да проникну и у црквеној средини.
7. Бог обреда – радосних или жалосних: венчања, крштења, сахрана, молебана; бог помпезних, јефтиних, празних и беживотних речи. Бог као животни украс. Сетимо се оних „свећњака“ који једва скривају своје зевање док стоје на службу за Васкрс или Божић. Бог се у овим и сличним случајевима показује као скројен према људским мерама. Он је врло мало налик на истинитог Бога хришћана.

Истинити Бог је Бог љубави и живота, „Kоји је свуда и све испуњава“. Он је на страни оних који страдају, жртви, Бог свих без изузетка, није равнодушан ни према коме. Није у питању неко ужасан и неприступачан, ко живи далеко од нас. Он нам не жели ни смрти, нити несреће и трагедије. Он нас не оставља, у каквом год се ми паклу налазили.

Бог се никоме не свети, никога не кажњава са циљем да погуби. Бог кажњава, то јест, поучава, уразумљује заблуделог човека. Да би ограничио злу делатност човека и упутио га на пут спасења, Бог може користити и казну, ако су све друге могућности уразумљења већ исцрпљене. Међутим, у свом поступку казне, Бог показује Своју љубав према човеку, као лекар који је принуђен да нанесе бол да би спасио живот болеснику.

Из лажних представа о Богу, рађају се сва ова лажна мишљења која се у односу на нашу тему могу сместити у два појма: магијски приступ и вера у обреде.

Магија представља стремљење човека да потчини себи духовних свет, да буде као Бог (1 Мој. 3:5). Ево шта је на ту тему писао протојереј Александар Мењ: „За мага је радост мистичког општења – празан звук. Он само жели да достигне моћ у свакодневном животу, у лову, земљорадњи, борби са непријатељима. Овај антагонизам је остао чак и када је магија почела да се преплиће са религијом. Магија од неба очекује само дарове, жели да пороби природу, зацарује насиље у људској заједници. Племе и власт се уздижу изнад духа. Човек, сливајући се са родом, потпада под хипнозу колективних представа“.

Другим речима, у основи магизма лежи принцип: „ја теби, ти мени“.

Људи одлазе у храм и постављају највеће свеће као да су оне Богу потребне, у пуном уверењу да сви њихови проблеми у животу потичу зато што их је неко „урекао“ или „проклео“. Са истим успехом се такви људи обраћају свемогућим „бабама“, врачарима, гатарама и екстрасенсима.

Материјалистичка крајност магијског приступа – вера у обреде: онда када ритуал није религиозан, већ чисто психолошко или прагматично средство без дубоке духовне компоненте. Такви људи одлазе у храм „користећи“ благодат да тако кажем, не дајући ништа заузврат. На пример, распрострањено је мишљење да света Тајна Јелеосвећења без икаквог покајања „чисти“ од грехова, а свето Причешће „помаже“ када човек има низак хемоглобин у крви…

Пре него што човек прими свету Тајну Крштења, он се одриче сатане. Самим тим ми се одричемо сваког идолопоклонства и незнабоштва. Међутим, да ли долази до истинске промене у човековом животу?

Астролошке прогнозе, хороскопи, предсказања, пророштва у наше дане попримили су свеопшту распрострањеност. Они се облаче у различите привлачне форме: од привлачног текста у новинама до ударног телевизијског програма; од префињених гатања по древној кинеској „Књизи промена“, до псеудонаучне компјутерске прогнозе; од танке брошуре из које се може научити о целом свом прошлом и будућем животу, до кабалистичког отварања тарот карата за чије се изучавање предлажу године и године живота“.

Задатак сличног информационог таласа састоји се у томе да се, као прво, човек навикне на мисао о предодређености слепе судбине, кармичке или генетске одређености целог живота; као друго, да се одвуче човек од мисли о Богу, молитви, жеље да спозна вољу Божију о себи, да се отргне од привезаности да не живи по својој исквареној вољи, већ по вољи Господа.

Образ Христа Спаситеља који у себи сједињује истинску веру, истинити живот и спасење света, чувао се и чува се, присутан је и вечно делује у Цркви. Христос је глава Цркве, а Црква је Његов живи, богочовечански организам. Од Цркве отпадају они који криве истинску веру, који криве аутентични, светлоносни образ Христа Богочовека, криве Његово свето учење.

Задатак православне мисије је да сведочи о истинитом Богу у Христу Исусу; суштина, срце Православља, његова непобедива сила, скривени су у том дивном и јединственом лику Христа, Сина Божијег, са Којим су се сусрели апостоли и мноштво других људи након њих.

Главна брига Православља је била, јесте и биће да кроз целу историју рода људског пронесе и сачува овај неизрециво предиван Лик јеванђелског Христа и прослави Га у „духу и истини“ (Јн. 4:23).

Савремена сујеверја:

• Не могу да се користе шибице при паљењу свеће или кандила. У шибици се налази сумпор, а сумпор је материја ђавола.
• Свећа не може да се пали левом руком.
• Могуће је молити се само наглас.
• Након сахране је неопходно заказати молитве током 40 дана у три манастира; заказати четрдесет 40-дневних молитви на четрдесет различитих места.
• Након Јелеосвећења донети кући остатке од свећа и запалити их у случају болести.
• Морате на исповест доћи са свећом.
• Ако си за време исповести случајно чуо неки туђи грех, овај грех ће прећи на тебе.
• Када се поставља свећа у цркви, не смеш да принесеш дно свеће на пламен, јер се покојнику тако ноге потпаљују.
• Не смеш да палиш свећу од друге свеће, јер ће све болести и несреће човека који је запалио ту свећу прећи на тебе.
• При Крштењу не смеш да узимаш имена Мученика, јер ћеш се онда цео живот мучити.
• Након Крштења потребно је да се крстиш још једном, да би добио друго име и то име било тајно, тако да нико не може да те урекне.
• Ко први стане на пешкир на свадби, биће главни у кући.
• За време свађе, свету воду треба склонити у ормар, јер ће она у супротном упити негативну енергију и да се поквари.

извор

Испит није толико страшан ако је онај ко полаже спремао сва питања. А ако знате само како се испит зове, а не знате шта ће вас питати и у ком обиму, испит постаје права егзекуција. У случају с Великим даном Христовог Суда унапред нам је објављен садржај онога за шта ћемо одговарати, другим речима, која су испитна питања. Углавном ће бити страшно онима који студирају „традиционално“: изостају са предавања, не отварају уџбеник и тек дан пред испит узалудно покушавају да надокнаде све оно што су неоправдано пропустили у току семестра.

Дакле, речено нам је да је Христос гладан, да нема одећу, да повремено лежи у болници или се налази иза решетака, да је Христос – туђиноватељ. А од нас се тражи да Му пружимо онолико љубави колико можемо како би нам узвратио позивом: „Дођите, благословени, наследите Царство које је за вас приправљено.“ Мислим да није ствар само у човекољубљу и да сад сви волонтери, сви доброчинитељи и сви филантропи могу да се опусте. Со није само добро које је учињено за ближњег. Со је пре свега виђење Христа пред собом. Не спасава добро које је учињено због родбинских односа, или добро које је учињено због нежних осећања која су одједном обузела душу. У ово не спада ни добро учињено по принципу: ти мени, ја теби. Човека пре свега спасава умеће да види Господа.

У Свом Оваплоћењу Син Божији се умањио и понизио. Не треба сад да Га замишљамо како седи на престолу. Треба да Га видимо у човеку који се налази поред нас. Управо то је истински подвиг вере и за њега се добија награда.

„Христос је поплавио од хладноће!“; „Христос пружа руку на твојој капији!“; „Христос није јео већ ко зна колико дана...“ Таквим изразима Златоуст обично буди савест својих слушалаца питајући: „Како можеш да мењаш коња и кочије, да препуњаваш кућу скупим посуђем и одећом?! Или не верујеш, или си заборавио шта ће те питати на Страшном суду?“ Тема је актуелна у све дане до свршетка света.

Вера је способност виђења. Израиљ је „онај ко види Бога“. Црква је у потпуности достојна да се назива, а и назива се Новим Израиљем. И прво је потребна управо способност виђења коју дарује вера, а затим иду добра дела. Ако знаш Коме чиниш добро, ни чаша воде коју пружиш неће бити пропасти. Иначе људско добро лако пропада, као да га једу мишеви или разједа рђа, због сопствене хвале, приписивања себи наводних заслуга и због појачане активности услед узавреле крви. „А тело и крв не могу наследити Царство Божије.“

Тежња ка добру је уткана у човека. Али у случају да нема вере човек ће жар срца потрошити на чудне и сумњиве ствари. Зар смо, на пример, чули мало холивудских звезда које због сажаљења према дугодлаким животињама проповедају одрицање од крзнене одеће? Наизглед, и ово је добро, али тешко да ће се ово добро на Суду претворити у заштитни панцир. Борба против гојазности, борба за екологију, борба за разноразна измишљена права – управо то је грозничава делатност човечанства које има проблема с вером.

Благо човеку који на Суду од Господа буде чуо: „Знам те.“

На пример, једном си, али управо Христа ради, извадио из ормара препуног крпица џемпер или капут и дао озеблом сиромаху. Можда ће се управо у овом џемперу или у овом капуту Христос појавити пред твојим очима у Последњи дан. „Посетио си Ме у тамници.“ „Заступио си се за Мене.“ И данас треба да се сетимо шта смо управо учинили за Христа и ради Христа, а не због других мотива.

Могуће је да у стварности не постоје људи који нису учинили ниједно добро дело. Али крајње је мало људи који погледом ума виде оно о чему говори Јеванђеље. Мало је људи који су лично Спаситељу посветили сав свој труд. И да учињено не би одлетело у прах бар једном годишње чујемо подсећање на то да се мења вредност ствари, да расте њихов значај, да касније за нама иду управо у зависности од тога да ли смо их у себи посветили Господу.

Узгред речено, закон важи и у супротном смеру. Неко је облачио и хранио Христа. Али неко Га је скидао. Варао, избацивао из стана. Неко је клеветао и плео мреже, био злурад и понашао се као змија на путу. И у овом случају ће морати да чује: „То сте Ми ви урадили.“

Од нас се не тражи ништа велико и компликовано. Ионако ћемо ићи у болнице и делити храну, примати госте и поклањати дарове. Само треба да испунимо реч: „Увек имај на уму Господа.“ И онда ће се оно што чинимо претворити у благо.

Овде у Јеванђељу нема ни речи о посту или о другим облицима аскетизма. Ради се само о елементарној човечности у коју смо додали прстохват соли и која је постала заиста укусна. „Свака жртва ће се сољу осолити.“ „Имајте соли у себи.“ Ако со обљутави, суђено јој је да буде згажена.

Јеванђеље је лако! Паметно је, али лако! Врло паметно и врло лако!

На Суду ће бити добро онима који су паметни у Христу, а не онима који су померали горе. Ево, добро је познато да никоме не треба да судимо, па нећемо бити осуђени на Суду. Ово теоретски знају многи...

Погледајте човека којем је туђе осуђивање, наравно, ако га има у вашој близини. Онај ко не осуђује улаже велики унутрашњи напор, а споља се наизглед ничим не бави. Исто је и са доброчинитељем. Поступајући с вером он чини најпростије ствари, а награда за њих је будући живот у Граду од злата с бисерним вратима.

Сви трговци света, – каже Николај Српски, – теже ка томе да оно што је скупо купе што јефтиније, и да што скупље продају јефтино. Само Христос јефтино (живот Своје творевине) купује драгоценом Крвљу и продаје вечно блаженство по свима приступачној цени.

Човек само због једног разлога може да не искористи ове живе и једноставне речи – због неверја. Неверје је име наше епохе.

И оци су нам унапред рекли да ће хришћани из последњих времена по слави својих дела бити ништавни у поређењу са хришћанима из старих времена. Али је после тога речено да ће ако сачувају веру бити изнад старих.

Све напоре треба да уложимо у то да вера Божија живи и да делује, и да никуд не нестане. У том случају ће чак и оскудни напори у добру покрити нашу наготу и обући ће нас у брачну одећу на онај Велики Дан кад ће се чак и Анђели уплашити.

На почетку бих одмах рекао шта Свето Писмо, Јеванђеље говори, како треба да гледамо на сопствено тело. „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“ (1. Кор. 6:19) Знамо да је Сам Бог узео тело и душу на Себе да би спасио не само душу, већ и наше тело. И да је васкрсао са Својим телом.

И то људи који се труде да живе црквеним животом, који иду у храм знају. Само мислим да се понекада, због разноразних утицаја ова истина просто заборавља.

Наравно да је душа драгоценија од тела, то нико не доводи у питање. „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мт. 16:26). Међутим, исто тако, наравно да не значи да треба гледати црно-бело, да то аутоматски значи да је тело неважно, да на њега не треба обраћати пажњу. Неки из овога изводе закључке и сматрају да наше тело не треба ни лечити, нити посебно водити рачуна о њему, јер било која брига обавезно представља служење страстима, итд. Свети Максим Исповедник занимљиво пише: „Онај ко своје тело чува од уживања и од болести стиче помоћника у бољем служењу“. Дакле, као што се хришћани труде и желе да храм у који иду на службу буде чист, проветрен, осветљен – и то се свима подразумева и прихваћено је као нормално, исто тако треба да имамо однос и према свом телу које је „храм Духа Светога“ према речима апостола Павла.

Један савремени руски богослов је дао одличан пример нашег тела као инструмента. Ако се уметник (наша душа) не буде бринуо о инструменту (наше тело), инструмент ће зарђати и покварити се (због немарног односа и појаве болести). Зато управо немаран однос према телу које смо добили од Господа представља чак и грех, као немаран однос према дару Божијем. Ради се о томе да је супротстављање, у смислу да мораш да изабереш између душе и тела вештачко, потпуно непотребно и штетно. Врло је могуће, корисно и побожно да истовремено бринеш и о души и о телу.

Навео бих један догађај из Старечника који треба да имамо на уму када размишљамо о свом телу и како треба размишљати о нашем телесном подвигу:

„- Посети ава Исак аву Пимена, па када га виде како са мало воде посипа своје ноге, рече му са одважношћу коју је имао пред њим:

– Како су неки били толико строги, односећи се строго према своме телу?

А ава Пимен му рече:

– Ми нисмо учени да будемо телоубице, већ страстоубице.“

Мислим да је ова тема много шира и комплекснија него што можемо да помислимо на први мах. Зашто? Зато што најновија научна истраживања само потврђују оно што је хришћанско учење од почетка говорило о телу као незаобилазном делу људске природе, као нечему веома сложеном, узвишеном и фасцинантном. Ради се о томе да се наше емоције, наши греси, наше врлине налазе не само у души, већ и у нашем телу. И као што свом телу можемо да помогнемо помоћу своје душе, исто тако нашој души можемо да помогнемо и помоћу нашег тела.

Дакле, како наше тело може да нам помогне у нашим душевним немоћима?

Врло опипљиво и врло снажно.

Колико пута сте осетили да су вам се након бриге о нечему важном за вас, укочила рамена, да је почела глава да вас боли? Ако сте се изнервирали, осећате да вас је желудац заболео или да вам се лице зацрвенело у љутњи? Шта је ово него свакодневни и врло опипљиви доказ да се наше емоције и мисли виде на нашем телу?

Хтео сам са вама да поделим искуство православног психолога, Људмиле Ермакове које врло сликовито показује колико физичким покретањем нашег тела можемо да утичемо на нашу душу.

„Испричаћу вам случај из моје праксе. Једном приликом ме зове жена из града удаљеног 700 километара од Москве. На интернету је нашла моје контакт податке као православног психолога и узнемиреним главом ми говори да је она црквена, да се моли, труди се да све правилно ради… Међутим, у последње време јој се дешавају страшне ствари, не може да спава, не може да једе, све је запустила у кући… спремна је да пусти све и да допутује да ме види. Ја јој говорим: ‘Одлично, дођите. Међутим, предлажем вам да спроведете мали експеримент: сада ћете спустити слушалицу, изаћи из свог дома и ходати 6 километара у темпу у коме вам је могуће.

Критеријум је следећи: темпо мора да буде такав да се ознојите. И притом се кратко молите у себи: ‘Господе, помози. Мајко Божија, помози’. Затим ме позовите и реците ми како се осећате. Сложила се. Негде касно увече, зове ме и говоре да је два сата трчала, дошла кући, истуширала се и пала у кревет. Пре тога месец и по дана уопште није могла да спава. Ја сам је затим питали да ли случајно има неку викендицу. Осећам да се моја саговорница мало тргнула, да нисам неки психолог преварант.

Прилично опрезно ми говори да има викендицу, врло близу ње, али да је и тамо све запуштено. Ја сам јој саветовала да трчи до викендице, да копа један метар земље, да сади поврће и да затим трчи назад до куће. И тако неколико дана. Потреба ове жене да дође код мене је отпала само по себи. Један млади човек са присилним мислима ми је рекао: ‘Ваше „трчање са молитвом“ ми веома, веома помаже’.

Физичко оптерећење може да буде у било којој форми: бицикл, клизаљке, тротинет, ролери, трчање, шта год вам прија. За старије особе то може да буде нордијско ходање. И све време кратка молитва. На овај начин сам приличном броју људи помогла да изађе из депресивних стања. Можете пробати и Ви“.

Ово искуство Људмиле потврђују и најновија научна истраживања која су показала да је редовно (три пута недељно) физичко вежбање са довољним интензитетом (да се подигне пулс и да срце убрзаније ради) у стању да заиста промени наше душевно стање, да измени биохемију нашег мозга. Јер на наше расположење, на то как осећамо итекако може да утиче стање нашег тела. Наравно, потребно је видети да ли постоји душевни узрок, нешто што изазива да се осећамо лоше. Али је исто тако неопходно и кретати се, вежбати, физички оптерећивати своје тело да бисмо се осећали добро.

извор