http://www.youtube.com/watch?v=Qvj5FrdlPKw

Земља живих-фејсбук страница

http://www.svetigora.com/node/13645

"Наша Mајка је родила десеторо деце. Рођена је 1908. године. Отац ми Милан рођен je 1907. Мој деда се вратио после 7 година ратовања (1912- 1919), и убрзо је пожурио да ожени сина, јединца Милана (а имао је још две кћери, наше тетке, Марицу и Лепосаву). Нашао је снају у угледној кући Брисића у Туларима код Уба. Обоје су родитеља тада имали једва око двадесет година. И Мајка је била млада кад је почела рађати, није још имала двадесет година. Прво двоје деце је изгубила при порођају, нису стигли ни да их крсте. Потом је родила нас шесторо, и сви смо хвала Богу, још живи. После мена, најмлађег преживелог, родила је још двоје. Једно, брата Здравка, су успели родитељи да крсте, а оно десето се ваљда врло рано упокојило. (Пре неколико година, друга наша сестра, Олга, подсетила је брата Слободана, те је, уз гробове и споменика Деде и Бабе и Оца и Мајке, подигао и брату Здравку мали споменик, на гробљу у селу Брдарици, где је пре две деценије подигнута нова Црква Васкрсења. А имамо у другом крају села , старију Цркву, посвећену Светој Тројици, који Празник цело наше село прославља. Тамо смо ми ишли у Цркву, нарочито памтим на Причешће.

Породица Владике Атанасија (Јевтића)

Памтим: нас осморо, ми шесторо децe, и отац и мајка, сви смо спавали у једној соби. Имали смо у кући још једну кухињицу у средини, и једну собу, у којој су деда и баба спавали. И онда смо често лежали по неколико нас у једном кревету, па често смо ми и са мајком спавали. Пошто сам ја био најмлађи, ја легнем у њен кревет, а она стоји крај кревета и моли сe. Tо траје пoдуго, бар пола сата, ја често и заспим. И запамтио сам једну њену молитву: „Господе, спаси и птицу у гори и рибу у води, и моју децу не заборави!" А то је она научила од њене Mајке, Баба-Нáне (звала се Даринка), која је исто била врло молитвена. Мајка, права Мајка, не може да не осећа светињу живота. Она свим бићем својим, срцем, утробом, осећа дар живота, осећа страхопоштовање према животу, према детету, према тајни великог дара Божијега. Бог, кад год шаље једно ново људско биће на свет, једно дете, Он показује своју веру у то ново биће, у човека. Тако показује и усађује ту тајну и Mајци. Зато постоји једна фина, танана особина, дубоко у Mајци усађена, још као девојци: да има страхопоштовање пред животом. Има она народна шала: кад на свадби изводе младу из куће, па сад треба да се пење на коња, или на кола, и сви плачу. Плачу од радости, од потреса срца и душе, од љубави. Плаче и она, и њени. Oна природно и дрхти. А онда шала каже: Питају је: „Што плачеш?" А она каже: „Нека ја плачем, само ви мене водите". Дакле, она воли то што је удају, али је природно да има неку трему. Пред сваки велики догађај је та трема присутна у људском бићу, људском срцу.

Родитељи Владике Атанасија (Јевтића)

Пред испитом, рецимо, пред Причешћем... То је богодано страхопоштовање усађено у људској природи (Свето Писмо га назива „страх Господњи - почетак мудрости"). То није депримирајуће, није дефетизам, није депресија, него радост живота, радост новога, радост љубави, радост заједништва... А наравно, највеће и најновије страхопоштовање јесте љубав. Tо Mајке имају!"- владика Атанасије Јевтић.

Извор: Радио Светигора

Да је у то време неко тражио да се наведе име најнезгоднијег човека у Печорима, нема сумње да би сви одговорили да је то благајник Псково-печерског манастира, архимандрит Натанаило. У томе би били једногласни и свештеници и искушеници, монаси и мирјани, комунисти из печерске управе КГБ-а и локални дисиденти. Ради се о томе да је отац Натанаило по карактеру био веома незгодан човек.

У време кад сам га упознао био је то времешни сувоњави старац продорног и проницљивог погледа. И зими и лети имао је на себи стару избледелу мантију искрзаних рубова. На леђима је обично носио платнену врећицу у којој је могло бити било шта, од суварака које је на дар донела нека бакица до милион рубаља. За манастирског благајника и једно и друго представљало је изузетну вредност зато што им је то послао Сâм Господ. Све те вредности отац Натанаило је преносио с једног на друго место и скривао у својим многобројним тајним келијама и складиштима.

Финансије манастира биле су у надлежности оца Натанаила и он је у потпуности њима управљао. А новац се имао на шта и трошити јер је сваког дана у манастиру за сто седало око четири стотине ходочасника и стотињак монаха. Осим тога, требало је финансирати безбројне манастирске поправке и свакодневне потребе братије, а поврх свега било је ту и помагања сиротињи, пријема гостију, поклона чиновницима и још много тога. Нико није знао како је отац Натанаило успевао да изађе на крај са свим тим финансијским проблемима. На његовим плећима био је и целокупан канцеларијски посао. Уз то је бринуо о поретку свакодневних дугих богослужења и о обавезама манастирског секретара, одговарао је на писма људи, који су се обраћали манастиру с најразличитијим питањима, и још је помагао игуману кад је требало да се разговара са званичним органима совјетске власти, што је, као по правилу, било нешто веома непријатно. Нормалном човеку позлило би и од самог набрајања свих тих обавеза, а отац Натанаило их је обављао полетно и тако педантно да смо се понекад питали да ли је у њему остало ишта осим црквеног бирократе.

Уз све остало, отац Натанаило имао је обавезу да надгледа нас искушенике. Не треба ни најмање сумњати да је то радио са својственом му педантношћу. Кришом је на нас мотрио, пратио нас и прислушкивао како неко од нас не би урадио нешто што би било у супротности с манастирским уставом или пак на штету манастира. Искрено речено, у свету смо били страшно немарни и као такви смо долазили у манастир, па је зато заиста било неопходно држати нас на оку.

Отац Натанаило имао је обичај да се увек појави управо кад га најмање очекујете. Рецимо, чим би млади покушали да избегну послушање и приседну негде на древним манастирским зидинама, с намером да мало предахну, попричају и на сунцу се огреју, изненада би се појавио отац Натанаило, и то као да је с неба пао, па би, тресући брадом, почињао да им чита буквицу својим снажним и готово несносним гласом тако да би искушеници све дали само да се заврши то мучење.

Због своје ревности отац Натанаило дословце није ни јео ни спавао. Био је прави аскета. Рецимо, пио је само обичну воду и никад га нико није видео да пије чај, док би за ручком појео једва пети део од онога што је било сервирано. Али зато је свако вече долазио у трезарију за време вечере, истина само зато да би пазио на ред, седећи за столом с празним тањиром испред себе.

Отац Натанаило имао је толико енергије да је то било заиста невероватно. Питали смо се кад уопште спава. Чак је и ноћу кроз капке на прозорима његове келије допирала светлост. Стари монаси говорили су да се он у својој келији или моли, или пак пребројава хрпе рубаља и копејки сакупљених током дана. Требало је да све то големо богатство уредно попакује у свежњеве, а ситниш да разврста у врећице. Кад би то завршио, почињао би да пише упутство и објашњења за сутрашњу службу будући да нико као отац Натанаило није тако добро познавао све детаље компликованог манастирског богослужбеног типика.

Међутим, чак и ако би светло у његовој келији било угашено, то уопште није значило да се бар неко време можемо сматрати слободнима и изван његове контроле. Напротив, целе боговетне ноћи отац Натанаило је могао да се појави у било ком тренутку на било ком месту с намером да провери да се случајно неко не шетка по манастиру, што је било најстроже забрањено.

Сећам се како смо једне зимске ноћи до касно остали у гостима код неког од братије, коме је био имендан, и како смо покушали да непримећено стигнемо до својих келија. Изненада је на само пет корака од нас из таме изронила фигура оца Натанаила. Следили смо се од страха, али, на наше велико изненађење, убрзо смо схватили да нас отац Натанаило није приметио. Понашао се веома чудно. Једва је вукао ноге и тетурао онако погрбљен под теретом своје вреће. Након тога видели смо како је прекорачио ниску ограду баштице и легао на једну леју под снегом.

Кроз главу нам је пролетела мисао да је вероватно умро!

Мало смо сачекали, а онда смо му опрезно пришли, задржавајући дах. Отац Натанаило лежао је на снегу и спавао. Напросто је спавао! Равномерно је дисао и чак је и хркао. Испод главе му је била врећа коју је обгрлио обема рукама. Сакрили смо се иза капелице за водоосвећење и одлучили да се одатле не мрдамо док не видимо шта ће даље бити. Стајали смо ту сат времена тако да смо се укочили од хладноће. У једном тренутку видели смо како је отац Натанаило изненада живахно устао, стресао снег који је био нападао по њему, набацио на леђа врећу и, као да ништа није било, наставио својим путем.

Тад нам заиста ништа није било јасно. Тек касније су нам монаси, који су одавно познавали оца Натанаила, објаснили да је тада био веома уморан и да је просто хтео да одспава, и то тако да му буде удобно. То удобно је значило лежећи будући да је у својој келији спавао искључиво у седећем положају. Да не би себи угађао спавањем на кревету, одлучио је да одспава на снегу.

Све што се тицало начина живота оца Натанаила била су само нагађања. Наиме, он у свој скривени унутарњи свет никог није пуштао, па чак ни у своју келију, укључујући и свемоћног игумана ма колико се чинило незамисливим да игуман Гаврило у свом манастиру не може негде ући, тим пре што се келија оца Натанаила налазила у приземљу конака у којем је живео игуман, и то тачно испод његових одаја. Наравно да се игуман није могао помирити с таквим стањем ствари па је после неког празничног ручка, будући добро расположен, рекао оцу Натанаилу да из истих стопа иде код њега у госте да заједно попију чај.

Неколицини монаха, који су се ту затекли, одмах је било јасно да ће се догодити нешто шокантно и за ум и за душу, нешто што превазилази сваку људску машту па су сматрали да би било неопростиво пропустити могућност да то виде. Опис тог догађаја сачуван је управо захваљујући тим сведоцима.

Отац игуман је свечано и неумољиво кренуо кроз манастирско двориште право према келији оца Натанаила. Благајник је ситним корацима ишао иза њега и очајнички покушавао да га убеди да одустане од своје намере. Молио га је да се позабави нечим душеспасоносним и корисним, уместо што губи време на бескорисне шетње по оронулим собичцима који ником нису занимљиви. Сликовито је описивао неред у својој келији и говорио да је двадесет шест година није поспремио те да је ваздух у њој толико устајао да је то просто неподношљиво. На крају је, истински очајан, скоро почео да прети тако што је наглас размишљао о томе да игуманов драгоцени живот нипошто не сме бити изложен опасности која га вреба у кршу и лому његове келије.

– Доста више, оче Натанаило! – љутито га прекиде игуман стојећи пред вратима келије. – Хајде, отворите и покажите шта то тамо имате!

Упркос љутитом тону, видело се да игуман просто гори од радозналости.

Пошто је напокон схватио да нема куд, оцу Натанаилу као да је све то одједном постало помало забавно, па одлучно изговоривши по монашком правилу: „Благословите, оче игумане”, поче да звецка кључевима и напокон отвори врата која су се до тада већ четири деценије отварала тек толико да би мршави отац Натанаило могао ући у своју келију.

Иза широм отворених врата зјапила је потпуна, непрозирна тама јер су на прозорима тајанствене келије капци били спуштени и дању и ноћу. Отац Натанаило је први шмугнуо у тај мрак и одмах нестао, баш као да је у земљу пропао. У сваком случају, из келије није допирао никакав звук.

Отац игуман је кренуо за њим, опрезно прекорачио преко прага и, несигурно се накашљавши, проговори својим дубоким гласом:

– Зашто је код вас овако мрачно? Ваљда имате струје? Где је прекидач?

– Десно од вас, оче игумане – предусретљиво ће благајник својим дрхтавим гласом. – Само пружите руку.

Следећег тренутка разлеже се страшан врисак и некаква непозната сила избаци игумана у ходник. За њим из таме изрони и отац Натанаило, у делићу секунде трипут окрену кључ у вратима своје келије, а онда притрча ошамућеном игуману. Уздишући и вајкајући се поче да одувава прашину и поправља расу оца игумана јадикујући.

– Господе помилуј! Ех, каква несрећа! Треба се навићи на тај прекидач. Поломио се још шездесет четврте на Покров Пресвете Богородице, баш на дан кад су Хрушчова сменили. Био је то знак! Тог јутра се прекидач сломио, а увече су Никиту сменили! Од тада тај прекидач не враћам назад. Електричару нисам дао ни да привири, него сам све сâм средио. Из зида вире две жице и кад их спојиш, светло се упали, а кад их раздвојиш, угаси се. Истина, треба се на то навићи! Али не може се све одједном! Оче игумане, одмах ћу поново отворити врата па да с миром уђемо! Сад знате како се рукује мојим прекидачем. А унутра има још много занимљивих ствари!

На крају овог јуродивог говора игуман се напросто изгубио.

Но и поред свега тога отац Натанаило заиста је био узор послушности, писао је дугачке оде у част оца игумана и Псково-печерског манастира као и поучне проповеди у стиховима, и то на читавих десет страница.

Незгодни карактер оца Натанаила долазио је до изражаја и кад је реч о моћној совјетској држави, поготово кад би почињала да се безобзирно меша у живот манастира. Прича се да је управо отац Натанаило дао један веома лукав савет великом печерском игуману, архимандриту Алипију кад се нашао у неприлици због притиска и грубог понашања власти.

Догодило се то крајем шездсетих година. Као што је познато, тад су сви грађани Совјетског Савеза морали да учествују на изборима. Тако су гласачку кутију доносили у манастирску трпезарију где су монаси, под игумановим надзором, незадовољно гунђајући давали цару царево.

Једном приликом први секретар Псковског обласног комитета КПСС сазнао је да тамо неки затуцани монаси имају привилегију да не излазе на бирачко место, него да за нераскидиви блок комуниста и ванпартијских људи гласају у свом манастиру, што је прави апсурд. Био је због тога страшно љут па је своје потчињене оштро укорио због неумесне толеранције према том елементу који не привређује. Одмах је издао наредбу да на изборе за Врховни Совјет СССР одсад па довека монаси, као и сви совјетски грађани, морају гласати на бирачком месту према адреси становања.

Прича се да је управо тада отац Натанаило дошапнуо игуману Алипију изузетно лукаво смишљен план.

Те године избори су пали баш у недељу. После свете Литургије из манастира је кренула свечана литија.

Постројени у дугачку колону по двојица и уз сложно појање тропара, монаси су прошли кроз цео град да би на крају стигли на бирачко место. Изнад глава су им вијорили барјаци, а на челу колоне били су они који су, као што је то уобичајено, носили крст и старинске иконе. Али, то није било све. Пошто је уобичајено да се пре сваког важног посла одржи молебан, свештенство је почело с молитвама одмах по доласку у салу у којој су се одржавали избори. Насмрт преплашени чиновници покушали су да се побуне, али их је отац Алипије строго прекинуо опоменувши их да не смеју да ометају грађане у испуњавању њихове уставне дужности онако како је то ред и обичај. Пошто су гласали, монаси су се у свечаној литији вратили у манастир.

Није потребно наглашавати да је на следећим изборима гласачка кутија чекала монахе у манастирској трпезарији већ од раног јутра.

Отац Натанаило, који је тако строго мотрио на нас, исто тако је увек прекидао сваки покушај јавног испољавања опозиционог става према држави, тим пре дисидентства. У почетку нам се чинило да се благајник просто додворава властима, али смо касније постепено почели да схватамо да је отац Натанаило много пута наишао на провокаторе или прерушене оперативце које су власти убацивале у манастир. Чак и кад би му у потпуности било јасно да се пред њим налазе искрени људи, отац Натанаило би ипак сваки пут прекинуо наше слободоумље, које смо тако волели, и то не само зато што је штитио манастир него пре свега зато што нас је чувао од наше неразумности, охолости и младалачке плаховитости помешане с нашом гордошћу. Није много ценио речи, чак ни оне најхрабрије, а совјетску власт и све што се догађало у земљи познавао је на потпуно другачији начин, за разлику од нас који смо о томе знали већином по чувењу или пак из књигâ. Отац Натанаило имао је правилан и веома личан однос према совјетској власти ако ни због чег другог, а оно зато што је његов отац, свештеник Николај Поспелов тридесет седме године стрељан због вере. Пошто је цео рат провео на фронту као војник, отац Натанаило је након тога постао искушеник код игумана Алипија и духовно чедо печерског старца и чудотворца јеросхимонаха Симеона. Обојица су у њему видели поштеног и веома умног човека и у најтежим годинама Хрушчовљевог прогона Цркве поставили га за благајника и секретара манастира и поверили му највеће манастирске тајне.

Кад је реч о совјетској власти, запамтио сам још један детаљ. Једне летње ноћи био сам на послушању дежурног у порти Успенске цркве. Звезде су нежно трепериле на северном небу, а свуда унаоколо владали су тишина и спокојство. Сат на кули гласно је откуцао три сата. Изненада сам осетио да неко стоји тачно иза мојих леђа, па сам се уплашено окренуо. Био је то отац Натанаило. Посматрао је небо осуто звездама, а затим ме замишљено упитао:

– Георгије, шта мислиш о главном принципу комунизма?

Псково-печерски манастир. Порта Успенске цркве. Година 1983. Три сата ноћу. Звезде…

Не сачекавши одговор, отац Натанаило замишљено настави:

– Главни принцип комунизма је „од сваког према способностима, свакоме према потребама.” Али способности и потребе увек ће одређивати некаква комисија. А каква комисија? Највероватније „тројка”. Рецимо, позову мене и кажу ми: „Натанаило, какве су твоје способности? Ти можеш дневно да исечеш двадесетак кубика шуме! А које су твоје потребе? Чорбаст пасуљ! Ето ти главног принципа…”

Иако је отац Натанаило упорно истицао да је он само педантни службеник и обични бирократа, чак смо и ми искушеници временом почели да наслућујемо да он своје духовне дарове веома добро скрива, као што су то, уосталом, чинили сви прави монаси у обитељи. Отац Натанаило званично није био духовник. Код њега је на исповест долазило само неколико печерских староседелаца и још понеко издалека. Остале није прихватао као духовник изговарајући се тиме да нема способности за то.

Али једном је на тренутак одшкринуо скривени кутак своје душе, мада се одмах брзо сакрио иза уобичајене строгости и џангризавости. Једном сам нешто скривио на послушању. Чини ми се да сам аљкаво урадио посао који ми је био поверен. Због тога ме је лично игуман одредио да три дана чистим снег на Успенском тргу. Јако сам се увредио, а уз то је и снег непрекидно падао тако да трећег дана не само да сам био уморан, него сам једва вукао ноге. Сажаљевао сам самог себе и толико сам био љут на цео свет да сам чак почео озбиљно да смишљам план освете. Али како искушеник може да се освети игуману кад је њихов положај неупоредив? Но и поред тога, док сам последњом снагом дизао лопату за снег, у срцу сам створио следећу слику. Кад игуман крене у манастирску трпезарију на ручак, проћи ће поред мене и тад ће ме вероватно заједљиво упитати: „Како си, Георгије?” Ја ћу му тада весело и безбрижно одговорити, и то тако као да није ни било та три дана робије: „Добро да не може бити боље, оче игумане! Вашим светим молитвама!” Е, тад ће да схвати да ме не може тако лако сломити!

Слика те страшне освете толико ми је огрејала срце да ми се расположење знатно поправило иако снег није престајао да пада. Кад је поред мене пролазио отац Натанаило, чак сам се насмешио док сам прилазио по благослов. Пријатељски ми се насмешио и осенио ме крсним знамењем. Сагнуо сам се да му целивам руку и одједном изнад себе зачуо како ми строго говори:

– Значи тако: „Добро да не може бити боље, оче игумане! Вашим светим молитвама!”

Остао сам тако сагнут баш као да сам имао ишијас. Кад сам напокон одлучио да се исправим, видео сам како ме старац заједљиво гледа. Но кад је приметио мој страх, добродушно ми је рекао:

– Пази, Георгије, дрскост још никад никог није до добра довела!

Након тога пребацио је преко рамена своју врећу с милионом, а можда и са суварцима, и уз шкрипање обуће по снегу кренуо пут манастирског конака, а ја сам забезекнуто гледао како при сваком кораку млатара поцепани ђон на ципелама оца Натанаила. Ма, прави Пљушкин, само што је свет!

И као што рече један уважени петроградски протојереј: „Једна година у Псково-печерском манастиру исто је што и педесет година духовне академије.” Друга је ствар како смо савладали те лекције… Али то је већ друго и, признајем, веома болно питање.

Узгред, отац Натанаило био је један нимало наиван Пљушкин. Осим што је дрхтао над сваком манастирском копејком, неуморно је јурио по манастиру и искључивао сва непотребно упаљена светла, штедео воду, плин и све што је могло да се причува и приштеди.

Отац Натанаило је строго пазио на вековна манастирска начела и древни монашки устав. Тако му се, на пример, није допадало кад би неко од братије одлазио на одмор. Па иако је свако коме је то било потребно имао право на одмор ради лечења, отац Натанаило то није подносио и просто није могао да прихвати. За педесет година проведених у манастиру никад није ишао на одмор. Ни игуман Гаврило никад није користио одмор и попреко је гледао оне који су му долазили с таквим молбама.

Сећам се како је игуман једном приликом ипак дао благослов неком јеромонаху да током лета оде на одмор. Благослов му је дао, али му је рекао да новац за одмор узме од манастирског благајника.

Тада сам дежурао на Успенском тргу тако да сам био сведок те сцене. Све је почело тако што је јеромонах, који се спремао да отпутује на одмор, дуго куцао на врата келије оца Натанаила. Пошто је одмах схватио о чему се ради, благајник се притајио и није отварао врата. Тада је јеромонах одлучио да свој циљ оствари упорношћу па је мало подаље сео на клупу и почео да чека. Након четири сата отац Натанаило је изашао, бојаживо се осврћући, али га је јеромонах истог часа сустигао и показао му игуманов писмени благослов да му се изда новац за пут.

Кад је видео тај папир, отац Натанаило је био толико очајан да се просто скаменио, а затим је уз запомагање пао на земљу и подигавши ка небу и руке и ноге (притом се испод подрасника показаше поцепане ципеле и избледеле плаве дугачке гаће) почео на сав глас да виче:

– Упомоћ! Помагајте! Пљачка!!! Траже паре! Прохтело им се да иду на одмор! Уморили се од манастира! Од Пресвете Богородице се уморили! Пљачка! Упомоћ! Помагајте!!!

Сироти јеромонах чак је од страха чучнуо. Страни туристи, који су се затекли на тргу, просто су се скаменили од ужаса, а јеромонах се ухвати за главу и што га ноге носе појури ка својој келији. За то време игуман је стајао на балкону свог конака и посматрао ту сцену. Био је веома задовољан исходом.

Кад је видео да је прошла опасност, отац Натанаило се мирно придиже, стресе са себе прашину и оде својим послом.

Кад год бисмо добили послушање да оцу Натанаилу помажемо у вођењу екскурзија по манастиру, то би нам причињавало посебно задовољство. Он је, као по правилу, добијао да у разгледање манастира води посебно важне личности. Наша обавеза била је само да скинемо старинске засуне, отворимо тешка црквена врата и да их за нама затворимо. Све остало време слушали смо оца Натанаила, а имало се шта и чути.

Отац Натанаило био је настављач традиције свог учитеља, архимандрита Алипија који је манастир и веру у Бога бранио у доба Хрушчовљевих прогона. Од свог учитеља наследио је дар мудре, а понекад и веома оштре речи.

У то атеистичко доба они који су долазили у манастир очекивали су да у њему виде и назадне људе, и препредене лопове и некакве затуцане полуљуде, све само не заиста посебне, веома образоване, паметне, необично смеле људе који су поседовали унутарњу слободу и који су знали нешто о чему гости нису могли чак ни да сањају. Већ након неколико минута тим посетиоцима би постајало јасно да такве људе нису видели никад у свом животу.

Године 1986. једном приликом псковски партијски руководиоци довели су у манастир високог чиновника Министарства саобраћаја. На наше велико изненађење, показало се да је то један спокојан и пристојан човек. Није постављао идиотска питања као рецимо „у којем конаку живе жене монахâ” и није га занимало како то да је Гагарин летео у космос, а да тамо није видео Бога. После двосатног дружења с оцем Натанаилом, чиновник је био истински очаран својим новим саговорником, па се на крају ипак одао:

– Знате, заиста сам фасциниран дружењем са вама! Никад у животу нисам срео тако занимљивог и необичног човека! Али, дозволите, како ви који сте тако паметни можете да верујте у… Ма, јасно вам је на шта мислим! Наука нам стално отвара нове хоризонте, али у њима нема Бога. Опростите, али Он једноставно није ни потребан. Ево, на пример, ове године из космичких дубина Земљи се приближава Халејева комета. Замислите, научници су прецизно прорачунали целу њену путању, и брзину, и правац кретања, а за то, извините, уопште није потребна никаква идеја Бога!

– Велите комета? Халејева? – затресе брадом отац Натанаило. – Значи, ако је све израчунато у вези комете, онда Господ Бог није потребан?! Но да, јасно ми је! А сад замислите овако, поставите ме поред железничке пруге и дате ми папир и оловку. Након седам дана прецизно ћу вам моћи рећи када ће и у ком правцу ићи возови. Да ли то значи да не постоје кондуктери, диспечери, машиновође, министри саобраћаја? Свугде су потребни они који управљају!

Слични разговори нису се увек завршавали на добар начин. Једном је у манастир стигла група коју су чинила деца чланова ЦК, што нам је било дошапнуто. Не знам да ли је то заиста тако и било, али знам да су ти млади људи били веома неваспитани. Била је то типична златна московска омладина средине осамдесетих година, коју сам веома добро знао. Свако мало би праснули у смех, прстом упирали на монахе и постављали уобичајена идиотска питања. Али није се имало куд, па их је отац Натанаило повео у разгледање манастира.

Прво их је одвео у пештере. На улазу се налази минијатурна келија с малим прозором. У њој се почетком 19. века подвизавао затворник јеросхимонах Лазар, а ту је и сахрањен. Изнад надгробне плоче висе његове вериге и тешки гвоздени крст.

– У овој келији се као затворник двадесет пет година подвизавао јеросхимонах Лазар – почео је отац Натанаило. – Сад ћу вам укратко испричати о том необичном подвижнику.

– А где је ту тоалет у који је тај ваш Лазар ишао? – гласно упита један од младих посетилаца.

Његови другари су праснули у смех. Отац Натанаило стрпљиво је сачекао да се умире.

– Где је ишао у тоалет? Добро, сад ћу вам показати!

Забринуте посетиоце извео је из пештере и повео их преко целог манастира до економског дворишта, које је иначе било скривено од туђих погледа. На самом крају тог дворишта налазио се стари пољски нужник. Пошто их је испред њега постројио у полукруг, као што се то ради у музејима, отац Натанаило је руком свечано показао на њега и рекао:

– Ево, овде је јеросхимонах Лазар ишао у тоалет! А сад стојте и гледајте!

Након тога окренуо се и отишао оставивши их онако збуњене.

Кад су дошли себи, вођа групе отишао је код игумана да изрази незадовољство због онога што се догодило. На то му је игуман одговорио:

– Архимандрит Натанаило обавестио ме је о томе шта вас је занимало. Он вам је управо то и показао. Не знам како бисмо вам још могли помоћи!

Треба имати на уму да се то догодило 1984. године. Тада ништа није било тако једноставно. Након тога могле су уследити озбиљне неприлике. Али игумани Псково-печерског манастира традиционално су били веома јаки људи.

Отац Натанаило умро је необично тихо и мирно. Кад су лекари предложили да му се угради пејсмејкер, замолио је оца игумана да то не чине:

– Оци, замислите – рекао је – душа хоће да оде Богу, а некаква мала електрична стварчица на силу је враћа назад у тело! Пустите моју душу да оде кад за то дође време!

Имао сам среће да оца Натанаила посетим нешто пре његовог упокојења и био сам заиста задивљен старчевом бескрајном добротом и љубављу. Уместо да чува оно мало снаге што му је преостало за живот, тај невероватно економичан човек и прави шкртац кад је реч о црквеним стварима целог себе је давао човеку којег му је Господ послао на свега неколико тренутака. Уосталом, тако је поступао целог живота, само што ми то тада нисмо схватали.

Са руског Божана Стоjановић

Извор: „Православије.ру“

Идеал православног монаштва – с осамљеном молитвом и тиховањем – западни свет слабо може да схвати. Практична Европа и рачунџијска Америка чак и светост желе да мере у категоријама «друштвене користи»...

Међутим, ХХ век је много тога променио – и на карти света и у људским главама. Кад је преко граница некадашње Руске империје покуљала бујица емиграната који су чували руске иконе и градили православне храмове, - свет се срео с Православљем лицем у лице. Право откровење о Православљу за свет је постао наш земљак – светитељ Јован Шангајски и Сан-Франциски. Својим задивљујућим животом он је много рекао и Европи, и Америци, и Кини – о љубави, о милосрђу, о монашком подвигу. И о истинској Цркви којој је припадао свом душом.

Лако је писати и говорити о грешницима, јер «от нихже первиј јесам аз». Делимично искуство, а делимично уобразиља могу да замисле сваку ситуацију из области живота у којој царују похот плоти, похот очију и гордост овоземаљска. Много је теже говорити и писати о светима. Нема адекватног искуства. Човек ризикује да упадне у одушевљење као кученце и необуздане похвале, или да падне у сумњу. Обе ове крајности се дотичу, а чак се и сливају у духовном свету где земаљско око ништа не може да види јасно. Управо сумња воли да се крије иза раскошних похвалних фраза и управо љубитељима дитирамба највише прети падање у неверје.

Похвала свецу није сведочанство о лојалности попут стихова о вођи које човек пише да га не би стрељали. Чему наше речи самом свецу? Ако се о светом човеку и говори то је само због тога како би се кроз његово искуство за очи црквеног народа открила извесна важна страна духовног живота. Можда – неколико страна, али обавезно актуелних, не ради лепе речи и не у касицу ерудите, већ ради живота.

Ево, намерио сам да говорим о Јовану (Максимовичу) и као увек у сличним приликама извесно време седим ћутећи и ослушкујем себе. У глави ми је тишина – не зато што у њој нема мисли, већ због дивљења величини личности. У рукама ми је лака дрхтавица због величине задатка. Све се не може рећи, значи, треба говорити о главном. О чему?

Почећу од литургије. «Вес от Бога освјашчен свјашченодјејствијем Пречистих Тајн» (Сав од Бога освећен свештенодејствовањем Пречистих Тајни), - тако се о Јовану каже у тропару. Служио је често, скоро свакодневно, независно од тога да ли је у храму било много или мало људи. Волео је да служи као обичан свештеник и да потреби Свете Дарове после службе. То је чинио дуго и за то време се молио над Крвљу Исусовом. Само Бог зна жар ових молитава. Сећам се да се у књизи о Пајсију Светогорцу каже да је неки свештеник потребљујући Свете Дарове увек плакао и било му је нелагодно што «гадне» сузе падају у Путир. Отац Пајсије му је рекао: «Помоли се за мене, да ми Господ да твоје «гадне» сузе.» Очигледно, код владике Јована је било нешто слично, а било је и више од тога. У сваком случају, дуго није излазио из олтара. Могао је још да чита Јеванђеље, могао је да се моли по бројаницама. Напуштајући светилиште могао је рећи са уздахом: «Како ми се не иде из храма.»

Свака литургија се служи «о всјех и за всја». Свака литургија је догађај од васељенске важности. На служби се сажима сва историја света до размера геометријске тачке. И прошлост, и будућност света се савијају унутра као свитак, као небо у Апокалипси, ка центру, и свештеник који служи види и једно и друго заједно. Ево једног од цитата благодарења: «Поминајушче всја о нас бившија: Крест, гроб, тридневноје Воскресеније, на небеса восшествије, одеснују сједеније, второје и славноје паки пришествије.» (Сећајући се свега што се с нама догодило: Крста, гроба, тридневног Васкрсења, усхођења на небо, седења с десне стране, и опет, другог и славног доласка.) Помиње се и други Долазак! Свештеник који служи или епископ, превазилази границе временских условности и постаје активан учесник у целој људској историји.

На ово су позвани сви служитељи олтара, иако не схватају и не осећају то сви. Тако се и у мору купају многи, али роне у дубину и са дна благо ваде само поједини. Јован је ронио у дубину и вадио је отуда права блага.

Он се смело може назвати свеправославним епископом. Његово срце није живело само бригом и проблемима руске емигрантске заједнице и само мислима о судбини домовине коју је оставио, већ и бригом за Православље као такво. У свом стремљењу ка дубоком јединству хришћана у молитви и вери архиепископ Јован је откопао и очистио кладенце засуте песком историјског заборава. То је сећање на свете који су заблистали на Западу до велике схизме у XI веку. Свети Дунстан, сети Колумба, Ансгарије Бременски, Патрик Ирски и многи други древни свеци Запада су представници заиста васељенског Православља, а њихово препуштање забораву веома осиромашује наш осећај црквености. Владика Јован је тражио и поново издавао њихова житија, налазио је молитве које су им биле упућене, посећивао је места њиховог труда и страдања, проналазио је честице моштију и остале реликвије. Овај труд треба наставити и његови плодови ће бити задивљујући. Међутим, увек је тешко почињати. Почињати значи усудити се. Почињати значи превладати инерцију столећа и растерати слатку мрену помесне затворености у себе. За то су потребни апостолски дух и молитвено јединство с Главом Цркве – Христом.

Мало је људи који су у стању да се моле као што се владика молио. У свом монашком труду он се угледао на земљака – Мелетија Харковског који је ноћи проводио стојећи на молитви, а спавао је само седећи на сточићу. У нашем веку раслабљености, у нашој епохи заљубљености у телесни спокој и удобност овакав труд изгледа просто немогуће. Међутим, постојао је. Многи су сведоци тога. Митрополит Антоније (Храповицки) је био запањен подвижничким духом тада још јеромонаха Јована и називао га је Анђелом у телу. Топло сунашце Српске земље, велики паметан човек, и сам – подвижник, епископ Николај (Велимировић) указивао је на Јована (Максимовича) ако су га питали да ли данас има светаца попут древних.

Прва љубав будућег подвижника била су житија светаца. Читао их је целог живота и знао толико добро као да је живео у њиховом друштву. Осим тога, од момента монашког пострига није се растајао од Библије. За пажљивим читањем Светог Писма светитељ се могао затећи увек, кад се налазио у келији. Трудио се да прочита или да одслуша цео круг дневних служби. Где год да се налазио – у авиону или у аутомобилу – у три сата после подне је отварао путни Часослов и читао је 9. час. О њему се може рећи оно што су у посмртним сећањима и похвалама многи говорили о оцу Јовану Кронштатском: он је живео у Цркви. Односно, није свраћао у цркву, није радио у Цркви, није живео за рачун Цркве, није поштовао Цркву из далека. Он је управо тежио ка томе да живи Црквом у сваком трену и постао је неодвојив од ње.

По етносу – Украјинац, по животу – изгнаник и грађанин света, по духу је био руски православни светитељ, као и монах-подвижник, па чак и јуродиви, спајајући у свом малом животу скоро све најбоље што је везано за појам Православља. Ово право богатство Православља уопште и руског Православља посебно владика Јован је по вољи Божијој откривао пред лицем западног света.

Западна секуларизована свест од хришћанства тражи практичну корист коју схвата као социјално служење. Ова секуларизована свест не верује у потребу за подвигом и у силу молитве и сматра их сувишнима. Владика Јован је у себи самом показао Православље управо као подвиг. Саму црквену историју је оживео и учинио очигледном. Притом се кроз њега пројавило и доброчинство, које толико воле неверујући човекољупци. Архиепископ Јован је оснивао сиротишта, сваке недеље је посећивао болнице, организовао је трпезу за сиромашне, у шангајским брлозима је откупљивао децу од пропалих родитеља како би затим организовао њихово васпитање. Све што је повезано с милосрђем текло је из његовог труда као снажна и свежа бујица из извора Међутим, то је било управо чудотворно милосрђе рођено подвигом и ноћном молитвом, а не сентименталношћу и жељом за похвалама.

Тешко је набројати случајеве исцелења по молитвама владике Јована. Притом, као истински Христов ученик, владика ни припаднике туђих вера није остављао без молитве. Обилазећи болнице, на молбу родбине или самог болесника могао је дуго времена да се задржи у молитви покрај постеље католика, протестанта или Јеврејина. Често, врло често су болесници чије стање је до тада било безнадежно, пуштани из клинике следећег дана на неописиво свеопште чуђење. Међутим, као што то увек бива код светаца, његова љубав се није простирала до равнодушности у питањима вероисповести. Јован Шангајски је био против мешовитих бракова и школовања православне омладине у школским установама других вера, јер је постојала опасност од губитка вере. Није подносио најновије обичаје попут прославе Хелоуина видећи у томе недопустиви степен посветовњачења. У богословљу није био ни конзервативац, ни либерал. Његово богословље је било живот, пошто је било литургично. На свакој служби – проповед. У посланицама пастви – ниједне сувишне речи, све је на свом месту, све је јасно и строго, уравнотежено љубављу. Познат је један случај. Кад је био позван на језуитски колеџ владика је застао код иконе Архистратига Михаила. «То је наш покровитељ,» - рекао је локални патер. «То се вама тако чини да је он ваш покровитељ,» - одговорио је владика. Ако се зна Јованова блискост небеском животу није тешко схватити да то нису биле просто речи. Вера светих отаца, вера осрамоћене домовине која је остала далеко и Православље били су за њега једина Истина. Посебно дирљиво је то што је цео светитељев живот представљао потврду тога.

Тешко је подражавати Јовану. То је најчешће скоро немогуће. Човек може да се прене, да почне, али се затим умори, успори кретање и скотрља се испод тачке од које је почео кретање. Шта да се ради? Не могу сви људи не само да буду Моцарт, већ не могу чак ни да свирају Моцарта. Дај Боже да макар слушају Моцарта, што је за многе већ недостижна висина. Исто тако је и у подвижништву.

Сам владика Јован је био свестан да не може сваки клирик или монах да се угледа на њега по свом начину живота. Једног младог свештеника који је тежио ка најстрожем посту чак је лично натерао да једе кобасицу учећи га тако да пост није циљ, већ средство. Међутим, са животом подвижника се не треба упознавати само ради подражавања. Има и других радосних плодова.

На пример, мисао: Црква је жива! Започевши трећи миленијум своје земаљске историје, Црква која рађа таква светила је жива! Ако знамо за свете попут Јована Шангајског, сумња у благодат Светог Духа којом је напојено црквено Тело је смртни грех. Имамо одакле да црпимо мудрост, имамо изворе на којима можемо да се оперемо и очистимо. Можемо бити светли и јаки, трпељиви и радосни, сваки – по својој мери. Можемо да пијемо мудрост и да црпимо снагу из истих извора као и незаборавни владика: из Свете литургије, из Писма и Предања, из оданости Цркви – туђиноватељки и из општења са Црквом победницом.

Са руског Марина Тодић

12 / 10 / 2013

http://www.pravoslavie.ru/srpska/64873.htm

Беседе и предавања о. Атанасија, о. Иринеја, о. Давида и владике Павла (1982-2002)

Kатегорија: Аудио,Садржаји

Отац Атанасије Јевтић - Хришћанска антрополохија - сала Патријаршије (1982)

- See more at: http://eparhijakrusevacka.com/antologijska-predavanja/#sthash.phxzT9NK.dpuf

Прелепа песма Небојше Мастиловића која буди најлепша хришћанска осећања према свом народу

Ходите, људи, и видите дела Бога

Који учини чудеса на земљи!

Ево, овог лета доброте Господње дарована нам је ретка и истинска свечаност: дато нам је да прослављамо 1700 година од дана када је Промисао Божји проговорио кроз светога цара Константина и дао слободу и силу вери хришћанској. Заиста је ово посебно лето и посебан јубилеј! Јер, свети цар Константин не бејаше обичан римски император, попут других. Јер, његова победа не беше победа попут других. Јер, његов Едикт не беше обични царски указ којим се неко, употребом царске моћи, присиљава да се покори властима. Напротив: све то беше посебно и благословено, све то беше толико значајно и велико да и ми данас славимо светлост која нам је засијала Миланским едиктом 313. године и великим делом славногa Константина. Иако сва хришћанска васељена слави, ми, православни хришћани, а поготову верни народ наше свете помесне Цркве славимо са умноженом радошћу јер славимо сазивача Првог васељенског сабора, нашег суграђанина, човека којег су подигле наше реке и наше равнице, грејало наше сунце и отхранила наша земља. Зато поручујемо свим православним хришћанима, као и свима хришћанима и нашим пријатељима других вера који схватају значај Миланског едикта: нека се умножи духовна радост и славље!

С правом се наша Црква дичи светим царем Константином. Не дичи се она само рођењем његовим овде, у древноме Наисосу, данашњем Нишу, него свиме оним што је он видео и постигао. Ниш ондашњи не беше неко забачено село, али не беше ни моћни Рим, ни древна Атина, ни богати Коринт, ни космополитска Александрија. Па ипак, Промисао Божји који делује увек путевима неисказивим и мале у великоме прославља, даде да ни из једног од ових градова не изиђе човек и цар који је толико схватао величину Христове личности и науке, као што то учини Константин Нишки. Не преузносећи се пореклом, он се прославио својим великим делима – као цар и државник, али најпре и највише као слободољубац, и слобододаватељ, и поклоник Крста и Христа. Управо зато нити га је понео отаџбински понос Римљана, нити гордост древне философије, ни бахатост Коринћана, ни индиферентност Александријаца. Него га просветли Светлост Христовог Васкрсења и Његове победе над смрћу, тако да је Христовим Крстом постао већи, славнији, духовно богатији и већи космополит од свих својих претходника.

Истинска величина се види у способности да видимо даље и дубље, да испод замагљене површине видимо јасну унутрашњост. Управо такав беше цар Константин, такав беше и његов славни Едикт који прослављамо. Видећи Светлост Тиху Свете Славе бесмртног Оца небеског, он је видео даље и јасније од ма ког од својих претходника на трону римском. Он је, данас знамо и слободно можемо рећи, видео бар 1700 година унапред. Јер, непосредно пред сјај Миланског едикта Цркву и империју потресали су Диоклецијанови прогони, најкрвавији и најперфиднији до тада. Они су Цркву украсили мноштвом мученика, али су позну антику нагрдили невиђеном свирепошћу: у доба које се дичило философијом, културом и цивилизацијом, прогоњени су, огњем и мачем, људи чија је једина кривица била у томе што нису веровали у мноштво лажних богова, него у Једнога и Јединога Бога – у Господа Исуса Христа, само зато што нису хтели да учествују у култу власти него су проповедали љубав за сваког човека. И управо када се чинило да ће антика неславно завршити свој славни ток у крви хришћанских мученика, долази Константинова, али и Христова победа. Долази повратак тадашње културне васељене њој самој у откривању трајних вредности хришћанске вере које постају трајне вредности пре свега хришћанске културе, а потом сваке цивилизације. А све је то било могуће само због боговидне далековидости нашег суграђанина – Константина Великог и Славног.

„Увиђајући већ одавно да не треба порицати слободу религије никоме“, вели овај славни човек на почетку Миланског едикта. Никада се ниједан цар пре њега, а ретко ко и после њега, није уздигао до тог степена богопознања и човекопознања. Јер – слобода је основ свеколиког постојања човековог уколико оно треба да оствари своје назначење. Човек је слободан јер је боголик, јер је створен по икони и подобију, по слици и прилици слободног Бога. Јесте да је човек ту слободу злоупотребио још прародитељским грехом, јесте да човек ту слободу пречесто злоупотребљава на разне начине, често угрожавајући друге својом слободом. Али без слободе он није ништа, он се не осећа као човек јер му је у слободи дат осећај његовог назначења за слободну заједницу са Богом. То се тим пре односи на слободу религије. Јер, човек је по природи homo religiosus, религиозно биће, биће које у вери тражи смисао свога постојања. Вера, као највиша човекова активност којом он ступа у заједницу са живим Богом – дакле, као света вера, посебно захтева свету слободу. Јер, вера рађа наду, нада љубав, а љубави нема онде где влада присила. Зато је слобода вероисповести темељ свих осталих вредности, сваке цивилизације и културе која себе сматра вредном човековог поштовања и живљења у њој. Данас ми не тражимо ништа ни више ни мање од онога што је римском императору и потоњем светитељу постало јасно пре 1700 година. А то је основна чињеница да је човеку неопходно омогућити да слободно, ни од кога ометан, верује и исповеда онако како му срце жели и савест налаже. Нису тако далеко била времена када ово није било могуће. Нису тако далеко од нас простори где ово јесте могуће, али многи одступају од вере, не питајући себе уопште о смислу живота у друштвима која нуде такозвани бољи живот. Свети цар Константин Нишки, православни и европски, знао је да оба ова искушења прете да униште не само веру него и друштво, јер друштво без основних вредности само је понешто боље регулисан чопор вукова. Знао је свети Цар и видео да нити помаже присила да се верује или не верује само зато што је неко тако наредио. Знао је и да ниједно друштво неће преживети ако не дозволи свакоме своме грађанину оно основно – веру, искреност и слободу.

Био је свети Константин, у свом Едикту који данас прослављамо, „модернији“ и племенитији него многи властодршци који су уследили после њега, или који владају данас, када су милиони хришћана у свету угрожени. Имајући слободу детета Божјег, он је знао на којим вредностима се може основати град. Потекавши из Ниша, са раскрснице Истока и Запада, знао је добре стране и једног и другог. Зато је саградио престоницу у светлости Новог Сиона и тој престоници подарио племенити идеал који друштво може истински оплеменити – идеал симфоније или сагласија Цркве и државе. Знао је свети Цар из свог личног искуства да не помаже ни силина војске ни јачина присиле ако се све не осени Крстом Христовим и не постане христоносно. Његово виђење – виђење победе у знаку Крста - јесте програм постојања Ромејског Царства после њега и програм „византијског комонвелта“, као и свих нас који делимо његову убеђеност да Христос увек и неизоставно побеђује. Његово виђење убедило га је у оно чиме су после њега хиљаду и више година непрекидно живели византијски цареви, као и српски краљеви и цареви: живу веру да сваки град и свако царство треба да се утемељи у Христовој жртви и у Његовом Васкрсењу, али најпре и највише – у ишчекивању Другог доласка Христовог. И ми данас знамо да је усклик „овим побеђуј“ трајно упућен не само њему него и свима. Знамо да је само у знаку Свепобеде могућа било која победа. Константинова загледаност ка Истоку јесте иста она загледаност са којом ми сваки дан ишчекујемо јављање Господа нашега. То је загледаност у свету Евхаристију. Није случајно Велики Константин Миланским едиктом вратио Цркви све храмове и сва богослужбена места. Незнабожачки цареви, у својој жељи да науде Цркви, одузимали су места на којима се приносила божанска Евхаристија знајући да без Евхаристије нема хришћана, да је она њима хлеб насушни и свакидашњи, потребан за живот више од свега другог. Зато је и дао Цркви да приноси највећу од свих жртава и највећи од свих људских приноса – бескрвну Жртву Евхаристије, Принос над приносима. Зато ће истинско прослављање Миланског едикта увек бити литургијско славље, литургијско сећање на историју нашег спасења у Христу, као и на Његов славни Други долазак.

Имајући, драга чеда духовна, такву величанственост нашег суграђанина пред очима и у срцима, потрудимо се да га будемо достојни, да се не поносимо само рођењем у истом граду и у истој земљи у којима се роди највећи од римских царева. Он знадијаше за праве вредности, за веру, љубав и слободу – будимо достојни те вере, те љубави и те слободе! Он беше „модеран“ јер први јавно признаде слободу вероисповести као основно људско право – користимо и штитимо то право, дајмо својој деци образовање у вери благочестивој и у црквеном животу. Ако славимо свог најзначајнијег суграђанина, поучимо децу ономе чему је он сâм поучио поданике свога царства, а то је лепота вере хришћанске. Ево, Константин беше свестан вредности и јединства Истока и Запада – баш као и свети Симеон и свети Сава после њега, као свети Николај Жички и Јустин Ћелијски, као сви они Оци Цркве који су нам говорили да се не опредељујемо за наметнуте опције и понуђене илузије него за царски пут „изнад Истока и Запада“. Понајпре - да разумемо оно што је у основи Миланског едикта, а то је суштинско, духовно јединство једне државе и друштва као основа свеколиког напретка његовог. Знао је Свети Цар Христове речи да „свако царство које се раздели само у себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам у себи, неће се одржати“ (Матеј 12, 25). Не можемо ни у Царство небеско отићи сами него идемо у Заједници, у Цркви, љубећи једни друге. Тим пре је та поука за нас и задатак свих нас као грађана овог друштва и ове старе европске државе: да будемо, попут великог Константина, миротворци јер ћемо се тако синовима Божјим назвати.

Прослављајући данас спомен светог равноапостолног цара Константина и његове свете мајке, царице Јелене, и радујући се слободи богослужења, проповедања, градње храмова, слободног исповедања и живљења вере хришћанске, што је њихова непролазна заслуга, молитвено се, са болом и сузама, сећамо наше браће и сестара, православних Срба на Косову и Метохији, на окупираној светој српској земљи, као и крајишких Срба, прогнаних 1995. године! Сетимо се, молитвено и састрадално, и свих страдалника у Сирији и широм Истока! Сетимо се и свих жртава сурове „транзиције“, бездушних приватизација и социјалне неправде у свим њеним издањима!

Сви треба да се угледамо на светога цара Константина у његовом старању за сирочад, удовице, гладне и немоћне, као и на задивљујућу филантропску и добротворну делатност Цркве првих векова.

Сви ви, драга наша децо духовна, прихватите спремно и радосно, попут светога Константина Великога, свето Јеванђеље Христово! Чујте глас: Овим побеђујте! – побеђујте Крстом Христовим, којим дође радост свему свету! Нека се свако људско срце просветли часним и животворним Крстом Господњим! Он је преобразио и осмислио васељену и историју. Он је вечни знак победе Христове над злом, грехом и смрћу. Васкрсење не бива без Крста, а ко год се Крсту Христову клања и њиме живи, тај узима учешће и у Васкрсењу Христовом, у победи Његовој ,,над кнезом овога света” (Јов. 12, 31), над свим његовим тминама, обманама и неправдама.

Нека прослава испуњења седамнаест векова од дана када је истина хришћанске вере засијала попут Сунца буде и свима нама повод да схватимо величину догађаја који прослављамо! Плод тога чудесног догађаја јесте остварење апостолске мисије Цркве у свету. Придружите нам се, драга наша децо духовна, у овоме слављу! Нека сваки наш дан буде ново прослављање Христа Господа, а у Њему и овога догађаја! Будимо сарадници Христови у делу спасења света! Будимо, макар у маломе, сведоци љубави Христове и јединства у Христу, Господу нашем, и у свепобедној сили животворнога Крста Његова! Амин.

Дано у Нишу, Константиновом граду, на дан Светог Цара Константина и Јелене, 3.јуна/21. мај 2013. године.

ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА (313 - 2013)

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит загребачко- љубљански ЈОВАН

Митрополит црногорско- приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ

Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ тимочки ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ славонски САВА

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ нишки ЈОВАН

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН

Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ липљански ЈОВАН

Викарни Епископ ремезијански АНДРЕЈ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички и мјестобљуститељ Епархије битољске МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

У суботу 21. септембра 2013. године предавање на тему ”О Пресветој Богородици” је одржао ђакон Радмило Чизмовић из Никшића.

Фотографије са предавања

Манастир Острог

Манастир Острог

Ако посматрамо демонско дело око нас, можемо увидети његову обману, јер жели да остави утисак да нема потребе за духовном борбом. Многе страсти се данас сматрају нормалним, сматра се да више нема потребе борити се против њих! Непријатељ се притајио, али дела: "Пишем вам, младићи, јер сте победили нечастивога," вели Св. Јован, апостол Љубави. Непријатељ је постао веома лукав и оставља утисак - на разне начине - да нема потребе борити се.

У наше време, чак и неке цркве говоре о Христу као лепом и слатком, "новом Христу," који прихвата човекове грехе као нормалне. На несрећу многе тзв. "цркве" падају у ову обману. На Западу неке црквене вође јасно и гласно говоре да су грехови против људске природе (на пр. хомосексуалност) уствари нормални. Зашто не прихватити геј парове као нормалне и зашто не би имали свештенике, који су поседнути овом ружном страшћу? Зашто када је "Христос" добар момак?...И онда су у невољи када се сусретну са Православним хришћанством и када виде иконе које приказују Христа као превише озбиљног!

Недавно ме је упитао један православни мирјанин зашто се Исус не смеје на иконама?...Тако би изгледао слатко. Наш Христ је превише озбиљан!

Љубљени моји, Христ је озбиљан, јер види слабост злога и до које мере смо погођени њоме!

Живот је озбиљна ствар и подразумева сталну боробу против зла. Ако нисте свесни ове борбе, онда ћете бити жртва ђавола.

"Пишем вам, младићи, јер сте победили лукавога. " Опет, победа подразумева борбу. Свака озбиљна ствар у овом животу добија се уз напоран труд! Кроз упорну борбу и аскетски подвиг, као што вели Св. Павле: "Онај који тежи земаљској круни практикује самоконтролу..."

Али апостол Љубави (Св. Јован Богослов) наставља:

"Пишем вам, младићи, јер сте јаки и реч Божија у вама пребива, и победили сте нечастивога."

Можемо рећи да ова друга апостолска поука упућена младићима говори о детаљима. Победа се не дешава сама од себе.

"Пишем вам, младићи, јер сте јаки" - да ли препознајемо младе којима се обраћа апостол Јован, пишући ове речи? Јака омладина!

А изгледа да не познајемо много јаких, младих људи у данашњем времену.

Данашња омладина изгледа врло крхко; духовно, као да су систематично ослабљивани, готово програмирани, могу да кажем. Данас, ми живимо у свету који ослабљује дух, људе и наравно, то се највише одражава на нашу децу, на нашу омладину. А да бисмо били јаки, морамо да будемо ојачани.

Постоје млади људи који сањају да имају јаке мишиће - па вежбају тело. Наравно, то није лоша ствар, ако се практикује умерено. Али веома мали број људи чезне за духовном снагом, светом снагом Христовог спортисте!

Многи чезну за авантуром и сањају о животу препуном интересантних ствари...

Хтао бих да вам кажем да је најузбудљивија авантура живот у Христу! Ако желите живот пун дивних изненађења, онда почните да живите по Христу, корачајте уском стазом у почетку, која ће се, што даље њоме идете, проширити. Овај пут започиње у вашем срцу, где вас Христос сусреће и како напредујете на њему, шири се бесконачно, стижући до Царства Небеског.

Пут греха је широк, простран у почетку, али како напредујемо, он је све ужи, док коначно не доведе до ћорсокака, из којег нема излаза.

Уски пут, међутим, захтева дисциплину, борбу, али како напредујемо на њему, он ће нам се открити у својој бесконачности.

Дакле, да ли мислиш да си јак?

Да би постао јак, човек мора да буде ојачан средствима која су му понуђена силом Христовом, кроз Св. Духа. "Ви сте јаки и реч Божија у вама пребива."

Уствари, објашњење следи у Матеју, глава 13, у причи о сејачу; у параболи он вели да је семе реч царства, па је називамо речју Божијом, али у Матеју она се посебно назива "речју царства."

Да ли нас реч "царство" или Царство Божије интересује, да ли она има неко значење у нашим животима?

Неки су умањили њено значење као што видимо на неким местима, кућама царства, или јеховиним домовима. Дакле, за многе је "царство" изгубило смисао.

Љубљени моји, нека не буде тако! Спасавајућа реч Христова јесте "реч о царству". Бог је прихваћен као Цар, Он влада, али то подразумева да и ми владамо уз Њега. Зар није авантура постати цар? И Господ нас позива на ову авантуру - да владамо са Њим у царству Његовом.

Ова реч мора да остане у нама...парабола у Јеванђељу по Матеју даје нам лекцију рекавши да семе често бива брзо украдено када је једном бачено на каменито тло или у трње. Само неко семе падне на добро тло и донесе плода, једно 30, друго 60, а треће 100. Када је Св. Јован Богослов говорио о омладини која је јака, он је мислио да "реч Царства" пребива у њима, и немогуће ју је лако украсти или угушити. То је Његова реч која клија, расте, цвета и доноси плод у нама. "Када реч Божија у вама пребива," говори Апостол, "онда сте победили нечастивога."

Сваки пут када изговоримо молитву Оче наш, ми се молимо да будемо избављени од лукавог.

"Ви сте победили нечастивога," а демон је зло које поткрада наше животе, наш вечни живот, али такође и овај физички живот. Он жели да се ми изгубило на овом путу.

Љубљена моја омладино, позвани смо у победоносу битку. Исповедајмо Христа као Онога који побеђује зло. На празник Воздвижења Часнога Крста читамо: Исус Христос НИ КА - Исус Христос побеђује. Он нас позива да будемо победници ове битке заједно са Њим, победници у овом авантуристичком, предивном боју за Царство Божије. Амин.

Отац Василије (Михоц) професор теологије

Извор: хттп://ортходоџњорд.њордпресс.цом/2013/08/26/а-њорд-то-тхе-ѕоутх/

Манастир Лепавина

Сви свештени благослови су у знаку крста.

Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом.

Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста.

Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.

Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: "Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана.

Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.

У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.¹

Моћ часног крста

Благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, тј. самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст Христов, средство којим је Христос спасао свет.

То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео за нас, врхуне у крсту. На крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље сажима се у крсту. Св. Григорије Палама нам приповеда како је неко иронично упитао једног од богоносних отаца да ли верујеу Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.²

На крсту је Богочовек разрешио трагедију људске слободекоја је проузроковала непослушност првостворених, и будући послушан до смрти, и то смрти крсне." (Филипљ. 2, 8). Тако је поново усмерио нашу слободу према нашем Творцу, Тројичној Богу. На крсту је победио смрт ‡ смрћу смрт уништи ‡ тиме што је нашу смрт учинио својом, а својим васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост.

Преко крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова.

На крсту је на најубедљивији начин показао да нас воли безграничном љубављу, чак и у часу док Га распињемо.

Кроз крст нас је привео и ујединио у једно тело, нас, своју расејану децу; срушио непробојни зид који нас је делио и "саздао у себи новога човека." (Еф. 2, 15). Крстом је очистио и осветио небо, ваздух и земљу, будући да је распет испод неба, подигнут у ваздух, а Његова пресвета крв се пролила по земљи.

На крсту је принео општу жртву за целу земљу и опште очишћење за целокупну људску природу. Отуда је страдао ван зидина града и изван Соломоновог храма, примећује св. Јован Златоусти.

Својим распећем, "уздизањем пуним смирења" како каже једна древна молитва, уздигао је и нашу природу која се "кроз лажно уздизање и сујетно кретање спустила до âда". На крсту је показао да овај свет није последња реалност, него само пут према последњој стварности. Наравно, уколико се у овом свету крстоносно боримо против нашег егоизма. Тако је поново успоставио позитиван смисао овога света.³

На крсту је открио себе као јединог доброчиниоца и спаситеља, избавитеља и животодавца универзума, и коначно осујетио свако дело ђавола, његове методе и заблуде, моћ и власт коју је имао над људима.

Смрт Господа на крсту је животворна и избавитељска, дарује живот и избављење:

Јер је ДОБРОВОЉНА

Господ приступа смрти не као осуђеник, него као цар који се жртвује за своје поданике, као што и каже: "Мени се ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши" (Лк. 12, 50). Зато Византинци пишу на крсту: "Цар славе", и сликају Христа не обузетог болом (са обешеним телом које се одржава на истегнутим рукама и изгледа потпуно немоћно), него Господа(ра) и бола (руке на крсту су хоризонталне).

Јер је СТВАРНА СМРТ

По божанству нестрадални Господ страдао је за нас по телу. Његова људска природа је прошла предсмртну агонију и бол распећа. Требало је да нашу смрт доживи потпуно а не само феноменолошки. У Гетсиманском врту се људска природа заиста уплашила, али се опет покорила божанској вољи и природи. Тако је страдао и умро за спасење и живот света.

Јер је ОВАЈ СТРАДАЈУЋИ безгрешан за грешнике. Основна је истина да је Господ био безгрешан јер је Његова људска природа од самог оваплоћења уједињена са божанском, због тога што је ово јединство испостасно јединство у лицу Логоса Божијег.

Крст Христов је био јесте "за Јудеје саблазан, за Грке безумље, а за нас верујуће божанска сила и божанска мудрост" (1. Кор. 1, 23). То је највећи парадокс у историји: живот кроз смрт. Кроз проклетство благодат. Кроз понижење слава. Кроз смирење узвишење. Као што каже св. Григорије Палама: "То је, дакле, сила и мудрост Божија, да кроз немоћ победи, да се кроз смирење уздигне, да се кроз сиромаштво обогати."⁴

Није случајно што Господ није хтео да остане у слави Преображења и да избегне крст, него је силазећи са Тавора припремио ученике за оно што ће се догодити.

Кад Га је Петар саветовао да избегне крсну смрт строго га је укорио: "Иди од мене Сотоно! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско." (Мат. 16, 23).

И опет, идући на добровољно страдање каже: "Сад се прослави Син човечији." (Јн. 13, 31). И у другим деловима јеванђеља крст се карактерише као славаХристова (Јун. 12, 23). Слично говори и св. Јован Златоуст: "Крст који је раније био ствар срамоте и казне сада постаје слава и част. А да је крст слава чуј Христа који каже: "Оче, прослави ме славом коју сам имао кодтебе пре него што је свет настао", подразумевајући овде славу крста."⁵

Учешће хришћана у крсту Христовом

После укоравања Петра Господ и од својих ученика тражи да живе крстоносно: "Тада Исус рече ученицима: "Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде."(Мат. 16, 24).

Синовима Заведејевим и њиховој мајци кји су тражили првенство одговорио је: "Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ја пијем, или се крстити крштењем којим ја крштавам. Из ових Господњих речи следи да је "Христос пострадао за нас, остављајући нам пример да идемо Његовим стопама" (1. Петр. 2, 21).

Крст није само "облик" или "символ" или "знак" Христа, него је и начин живљења хришћана, или боље рећи, "јединствени начин живљења хришћана."

Као што је истински Христос незамислив без крста, тако је и истински хришћанин незамислив без крста, тј. без учешћа у крсту Христовом, као што нам каже и сâм Спаситељ: "Ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик." (Лк. 14, 27).

Али шта значи следовати Христу и носити крст, тј. живети крстоносно?

а) Распети старог човека (тј. страсти) тело са страстима и жељама" (Гал. 5, 24). Одбијам старог човека и борим се да из себе искореним грешне и егоистичне страсти, свој егоцентризам и самољубље.

А облици самољубља су: маловерје и неверје; равнодушност према ближњем, и још горе, искоришћавање ближњег; телесна уживања и обожавање тела; грамзивост и среброљубље;

Злопамћење и клеветање, и свако дело којим рањавамо и ожалошћавамо наше ближње; славољубље и сујета.

Сагласно Св. Оцима, самољубив човек не може бити ни богољубив ни човекољубив. Може да опонаша богољубивог и човекољубивог, али у суштини воли једино самога себе.

Ако своје самољубље не распнемо на крсту Христовом не можемо бити Његови истински ученици, јер не можемо задобити Његову истинску љубав.

Зато Његов ученик ап. Павле и каже: "А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапте свет и ја свету" (Гал. 6, 14).

По св. Исаку Сирину свет је наш острашћени однос према творевини, односно наше страсти. Значи, свет је распет мени и ја сам распет мени и ја сам распет свету, што ће се рећи да избегавам не само грех, него и грешне жеље и грешне помисли.

Ово умртвљење можемо постићи јер смо у Св. тајнама са ‡ умрли и са ‡ васкрсли у Христу. "Који се крстимо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстимо", те тако можемо "ходити у новом животу" (Римљ. 6, 3-4).

У замрлом животу нам се преко крштења даје нови живот у Христу.

Хришћански живот после крштења је борба "могућности" да постане "стварност."Обновљени и даровани нам нови живот у Христу треба да победи и преобрази сваки детаљ мртвог и старог човека. Ова борба је крст.

Тумачећи ову тајну св. Григорије Палама нам говори о нашем бежању од света (прва тајна крста). Затим, кад нас свет преко лоших помисли покушава удаљити од Бога потребно је одстранити свет из нас (друга тајна крста). Прва тајна одговара пракси а друга теорији (сагледавању, сазерцању).

Овде св. Григорије напомиње да без теорије не можемо очистити нашег унутрашњег човека од лоших и страсних помисли: "Кад преко трактичне врлине стигнемо до теорије, и побољшамо и очистимо нашег унутрашњег човека, и у њему потражимо скривену божанску ризницу, и ту пронађемо царство Божије, онда се распињемо за свет и страсти. Јер се кроз ово преиспитивање у срцу рађа једна топлина која угушује лукаве и нечисте помисли као муве, а души доноси духовни мир и утеху, а тело освећује."

Св. Исак Сирин такође⁶ каже: "Дејство крста је двојако...

... Једно је у трпљењу телесних невоља и назива се пракса; а друго се састоји у истанчаном (суптилном) деловању ума, у размишљању о Богу и непрестаној молитви, и назива се теорија.⁷

По св. Григорију, крст је деловао и у Старом Завету. Постојао је знак крста, одн. многа дела и чуда која су учињена знаком крста, као Мојсијево крстолико пресецање Црвеног мора. Наводи се око двадесет праобраза крста у Старом Завету.

Такође су постајали и праведни мужеви који су били праобрази распетог Христа, као нпр. Исак који је својом послушношћу оцу био праобраз Христове до смрти послушности Оцу. Затим Јосиф који је неправедно протеран и претрпео многа искушења.

На крају, код свих старозаветних праведника је деловала тајна крста као пракса и теорија, и том силом су побеђивали грех и постајали пријатељи Божији.

Крст је деловао и код Аврама када је у себи умртвио љубав према отаxбини и по заповести Божијој пошао у непознату земљу.

Крст је деловао и код Мојсија када је одбио почасти фараоновог двора и изабрао страдање за свој народ.

Крст је опет деловао када је Бог позвао Мојсија на Синај тражећи да претходно скине обућу са својих ногу, тј. да умртви телесно мудровање силом боговиђења.

И завршава св. Григорије:

"Недостаје ми време да приповедам о Исусу Навину и судијама и пророцима, цару Давиду и осталима који су деловали тајном крста; заустављали реке и сунце, побеђивали у рату, затварали и отварали небо, чинили облаке кишовитим..."⁸

Дакле, "и пре Христове крсне жртве крст је био тај који спасава."⁹

Ако је сила крста Христовог деловала код свих старозаветних праведника, разумљиво је да је деловала и код пресвете Богородице Марије која је од почетка успела у томе да "човек одбаци из себе све оно што Богу није угодно."¹⁰ Никада није заокупљала себе чак ни нечистим помислима, а у младости је учинила оно што је Аврам учинио у старости: напустила је своју кућу и родбину и ушла у светињу над светињама где је сјединила свој ум са Богом и остала је непрекидном созерцавању Бога.

Наравно, крст је животу Богородице као пракса и теорија није био исти као код старозаветних праведника који су имали удела у греху. За њих је крст био борба за надилажење греха, док је код пречисте Богородице уздизање из силе у силу, из славе у славу, из теорије у теорију. "Од тренутка кад се родила", каже св. Никола Кавасила, "устројавала је пребивалиште за Онога који може да спасе човека, трудила се да беспрекорно уреди обитавалиште Божије, тј. саму себе како би била достојна да Га прими.

О овој крсној борби и теорији ‡ виђењу Бога ‡ које је Богородица имала у Светињи над светињама говоре нам у својим беседама на "Ваведење пресвете Богородице" св. Григорије палама и св. Никодим Светогорац.

б) Подносим нехотична исиушења живота стрпљиво и без роптања

Тешке и дуге болести, смрт драгих нам лица, као и наша смрт, неправда, незахвалност и запостављеност, прогони које понекад трпимо, сиромаштво и друга искушења, јесу прилике које нас, ако их правилно искористимо, распињу и приближавају Христу.

Ако се озлоједимо, бићемо духовно оштећени. Ако их примимо пасивно, стоички, јер не можемо другачије, опет ништа нисмо урадили. Али, ако их прихватимо као посету Бога нама и као прилике за наше духовно усавршавање, тада смо у великом добитку. Добровољно прихватање крсног страдања као дара божанске љубави за наше духовно усавршавање уздиже нас у висину светих мученика.

Један светогорски аскета је карактеристично рекао:"Једно славословље "Слава ти Боже" у време болести има већу вредност од хиљаду "Господе Исусе Христе" кад смо здрави."

Христу са-распет апл. Павле нас уверава: "Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати" (2. Тим. 2, 12). Овај став су у животу показали сви свети на челу са блаженим и многострадалним Јовом, који се због тога сматра праобразом Христа. Јов је био праведан, није био безбожан и грешан, а ипак је Бог допустио да претрпи неподношљиве болове, док су други безбожни напредовали.

Познати православни богослов о. Димитрије Стани..аје говорећи о овој теми поучава: "Бог има право давати и одузимати дарове. И човек не би требао прилазити Богу због тога што му је Бог поклонио неке дарове. Такав став према Богу не би био одраз истинске љубави, него само једна оданост због сâмих дарова. То би значило стављати дарове изнад Дародавца. Однос Бога и човека би се, у том случају, заснивао на принципу уговора и човек би могао да каже: "Бићу Ти одан онолико колико ми дајеш." Такав човеков став би значио да је Бог сâм по себи недостојан љубави. Тада би овај однос зависио од интереса, тј. човек само користи дарове које Бог даје. Онда би човек, у суштини, волео једино сâмога себе. Тиме би дарови, као знаци љубави Божије и као начини човековог уласка у лични однос са Богом, изгубили свој смисао.

Дарови имају смисао само онда када ступимо у истински лични однос са Богом, однос који је изнад свега тварног. Једино оваква веза не бива оптерећена материјалним идолима. Све наше идеје о стварима и даровима Божјим исчезавају у светлости оваквог односа. Тако очишћени приносимо себе Богу и узносимо се да дијалога љубави са Њим. Тада осећамо да је Бог безгранично већи од свих својих дарова и свега што је стварно. Овим односом бивамо уздигнути на једну другачију раван постојања поново добијамо све оно што смо изгубили.

Хришћанин који у себи има љубав Божију за свакога ‡ ону љубав која сачињава нетрулежну и неисцрпиву стварност ‡ осећа да има највећу од свих радости. Већу него што све ствари овога света могу да му пруже, већу и од самог његовог постојања. То је чињеница коју врлински људи откривају у свом страдању. Овај крст се даје човеку како би успео да открије Бога у једној другој равни постојања, у једној апофатичкој дубини. Али, такође, и да другима покаже да постоје и такви који могу остати сједињени са Богом чак и онда кад изгубе све што имају, па и онда кад изгледа да и сâм Бог измиче испред њих."¹²

На један посебан начин у страдању Христовом учествовала је и Богородица. "Богородица је суделовала и састрадавала тиме што је допринела узвишеном пражњењу (кенози) Бога Логоса" (св. Григорије Палама).¹³

Још од Духом Светим зачећа Логоса у некој светој утроби почела су и нека искушења. Јосиф, не могући да објасни њено надумно зачеће и трудноћу "намисли да је тајно отпусти" (Мат. 1, 19). Треба да је тада био велики бол простодушне девојке Марије.

Искушења и тешкоће су биле и кад је тражила место да се породи, јер се ретко дешава да жена спремна за порођај не може да нађе место да роди.

Искушење је било и Иродово убијање деце. Искушење је било и бекство у Египат. Без крова на главом у Витлејему, избеглица у Египту.

Искушење и агонија приликом поклоњења у Јерусалиму кад је изгубила на три дана свог дванаестогодишњег сина.

Сваки Исусов бол за време Његове трогодишње делатности био је њено искушење.

Саслушајмо св. Николу Кавасилу: "А заједно са својим Сином је учествовала у понижењу и увредама.

И када су Га убили они којима је чинио добро, она је заједно са Њим трпела све Његове болове.

Узела је учешће у свему што је њен Син учинио за наше спасење. Дала Му је своју крв и тело, учествовала у Његовим мукама и радостима. И кад су Њега на крсту проболи копљем она се осећала као да је и сâма прободена ножем, као што јој је и предсказао св. Симеон.¹⁴

И после Вазнесења свог Сина опет је видимо као прву међу апостолима и хришћанима. И као што је при распећу у Христовом "стајала поред крста", тако и после Вазнесења она подиже крст Цркве јер је била једна од првих жртава гоњења хришћана.

в) Преузимам добровољне трудове и одрицања ради љубави према Богу

Сам Господ нас је учио да је пут јеванђеља узан и тежак, и да Царство Божије трудбеници добијају. Без труда и рада над сâмим собом стари човек неће одступити, страти неће бити искорењене.

Постом, молитвом, бдењем, метанијама и свеукупном православном аскезом одстрањују се страсти и хришћанин од телесног постаје духован. Подвизава се да према људима и материјалним добрима не би прилазио острашћено. Да се бори не као животиња, него као икона Божија. Да не употребљава свет потрошачки, него евхаристијски. Позната је светоотачка изрека: "Дај крв и добиће дух." Пост Велике четрдесетнице је врло напоран, али без овог напора ‡ сараспећа Христу ‡ не може се доживети радост Васкрса.

У нашој православној Цркви, где се подвизавамо крстоносно, добијамо доживљај Васкрса. У нашој Цркви је све васкрсно јер је све крстоносно. Наша Црква је Црква крста и васкрсења. Без крста нема васкрсења. А крст не постоји као крст ако није праћен васкрсењем. Зато ми православни и Велики петак славимо васкрсно, док на Западу и Васкрс славе у знаку крста. "Крсту Твоме клањамо се владико, и свето васкрсење Твоје славимо."

Св. Јован Златоуст "Беседу о крсту" почиње следећим речима: "Данас имамо празник и славље, јер се наш Господ налази прикован на крсту... Крст је темељ нашег спасења, крст је претпоставка безбројних добара."¹⁵

У труду и напору подвига и крстоносног живота крије се најтајанственија и најистинскија радост и спокој, као што је и сâм Господ наговестио: "Благо онима који плачу јер ће се утешити". Сузе покајања и подвига су, сагласно св. оцима, радосна туга.

Аскетски је био и живот наше Богородице, нарочито, као што смо рекли, у светињи над светињама. Али и после вазнесења на небо њеног Сина, она је, како каже св. Григорије Палама, живела таквим животом који се може упоредити са најтврђом аскезом.¹⁶

Од Спаситеља и Богородице учили су се крстоносној аскези и св. апостоли, и тај наук предали цркви.

Наш народ је од Цркве научио и створио крстоваскрсни етос. Тај етос је помогао да се издржи тешко 400-годишњице ропства под Турцима. Тај етос је допринео да се овај нејаки народ охрабри и подигне устанак 1821. г. Просте и неписмене мајке, али од Бога умудрене, училе су своју децу вери, молитви, посту, покајању. Одгајале су истински слободне људе да постану вође у борби за националну слободу.

Размислимо какво васпитање данас нудимо својој деци и колико им помажемо да надиђу свој егоцентризам и да постану истински слободни људи?

Данас се рекламирају и промовишу и други облици аскезе, неправославни и нехришћански. Јеванђелска и православна аскеза нема никакве везе са аскетским методама разних источњачких, индијских учења типа јоге, где аскеза има антропоцентрички карактер и само је једна гимнастика воље а не сараспеће Христу.

У православној Цркви аскеза никада није сама себи циљ који врхуни у самооправдању. Него је увек средство за добијање благодати Духа Светога и истинске љубави према Богу и човеку.

За православне хришћане прихватање крста је израз покорности и љубави према Богу. То је уздарје Богу који се жртвовао за нас.

Страдања за Христа могу се принети Богу и за саму Цркву, као што је то случај са ап. Павлом: "Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме телу попуњавам што недостаје Христовим патњама, за тело Његово, које је Црква.

У страдањима многих мученика (св. Харалампија, св. Модеста, св. Анастасије Римљанке) видимо да они приносе Богу свој бол и смрт за све оне паћенике који ће се на њих у молитвама позвати. То је пример савршене љубави, јер се страдања овде дешавају не само за лично спасење, него и за спасење других.

Крст и савремени свет

Живимо у једном свету у којем доминира дух непријатељства према крсту. У свету који за свој идеал има самољубље, који је без морала, у којем је најважније задовољити страсти, лагодно живети, жртвом и љубављу, тј. са крстом, него са егоизмом.

Овај свет не жели да чује ништа о суздржавању, о господарењу над страстима, о пожртвовању, о посту, о аскези. У суштини, одбија крст и зато се не сусреће са Христом. Остаје у трулежи и смрти, у досади и празнини. Забавља се али се не радује.

Психологија, педагогика, политика, социологија, прâво, директно се нападају овим духом.

Врло добро примећује о. Димитрије Дутко у књизи "О нашем надању": "Очигледно је да понекад и поред наше вере у Христа покушавамо да пут у Царство Божије учинимо лагодним! Свет са својим добрима и техничким прогресом нас је отупео. И ако понекад говоримо о болу и страдању, деси се да одједном кажемо: "Хришћанство је радост." А ипак, радост не долази тако. Радост се не купује. Не купује се новцем. Радост хришћанина се купује трудом и страдањем. Да би се човек спасао наш Господ је висио на крсту. Добровољно. И био је распет и умро. А онда је дошло васкрсење и потом радост. "Онај ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном," рекао је Христос. Неопходно је узети свој крст. А онај ко без крста иде за Христом, није Христа достојан. То нам је сâм Христос врло јасно рекао: "Није мене достојан." А то значи: "вера и љубав таквога човека према Христу нису изворне, не вреде ништа.

Крст нас плаши и то је природно, јер нам одузима угодност. Бол је нешто страшно за нас, а у ствари, лагодност би требала да буде та која је за нас страшна. Ако мало пажљивије погледамо видећемо да сва савремена зла имају свој извор у лагодности. Труд, страдања, крст су нешто што је добро каже Христос. Само тако Његов јарам постаје лак."

Овај свет који одбија крст Христов, мора се данас сусрести са немилосрдним ударцима који су последица његовог антикрсног става; сида, наркоманија, еколошка катастрофа.

А решење није тамо где се мисли, одн. у предузимању одређених заштитних средстава. Она су корисна али недовољна. Коренито решење је једино покајање.

Јудеји су тражили "знак" од Христа и Он им је одговорио да ће им дати знак пророка Јоне. Односно Његова смрт, погред и васкрсавање (Мат. 12, 39). И данас је то решење за наш безизлаз и долазећу катастрофу. Дакле, избор крстоносног начина живљења као јединог начина живљења.

Један од западних отаца, бл. Августин, је рекао: "Познајем три крста. Један крст који спасава, и то је крст Христов. Тим крстом се спасава и човек. Други крст је крст разбојника распетог с десне стране. А познајем и трећи крст којим човек може изгубити вечност. То је крст разбојника распетог с леве стране. Типови ових људи (двојица разбојника), представљају целокупно човечанство. Крст разбојника с десне стране прихвата и преузима на себе крст Христов. Крст разбојника са леве стране представља онај део човечанства који не прима крст Христов и тако се губи. И уопште, крст не можемо избећи ни на који начин."¹⁷

Хришћани који живе у овом свету који одбацује крст морају учинити велике напоре да се не би отиснули у свет материјалних вредности. Сваког тренутка су у дилеми избора између два начина живота: крстоносног у Христу или антикрсног, тј. крсне љубави и антикрсног егоизма.

Љубављу се сараспињемо Христу, а егоизмом распињемо Христа, постајемо непријатељи крста Христовог. О старим и новим распињачима Христа говори и ап. Павле: "Јер многи за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова; Њихов крај је погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско." (Фил. 3, 18-19).

Ђаво покушава да уплаши хришћане како ће, ако изаберу крст бити назадни, неће напредовати, неће опстати ‡ са крстом у руци не напредујеш ‡, него ће постати жртве злоупотребе, па им онда предлаже да они злоупотребе друге, (да не би други злоупотребили њих).

Тако, будући маловерни, запостављају благодат, моћ и заштиту Божију свих који испуњавају Његове заповести.

Јевреји су хтели Месију али без крста. И данас људи хоће земаљски рај, али без крста. Зато и нас хришћане позивају да напустимо крстоносни начин живота.

Ако Антихрист ратује против Христа, чини то јер је Христос распети Христос, а то значи и васкрсли. Антихрист као лажни месија и лажни пророк обећава људима земаљски рај, избављање и спасење без крста. Али како може постојати рај без љубави и љубав без самоодрицања. Устанак против егоизма је најрадикалнији устанак у свету. Интересантно је једно тумачење које тумачи символички број Антихриста 666. На грчком се овај број пише (ХXСт) Христос стран Крсту ‡ српски би ова скраћеница била ХСК ‡ прим. прев). Дакле, спаситељ без крста, што значи Антихрист.

Црквена општина Прокупља прикупља средства којима ће се у наступајућем периоду помагати најсиромашнијим породицама у општини. У првој расподели за сваку породицу је обезбеђено помоћи у вредности од 20.000 динара.

Како појашњава протонамесник Слободан Петровић, најсиромашније породице добијаће помоћ у виду огрева, школског прибора, хране и одеће, а све то зависи од тога шта им је најпотребније.

– Помоћ је већ обезбеђена за 17 најсиромашнијих породица које живе на тероторији прокупачке општине. Сваки свештеник је у својој парохији предложио оне којима је помоћ најнеопходнија – појаснио је свештеник Слободан, и додао да је Фонд који је формиран за ове намене и даље отворен.

Он наглашава да су до сада Прокупчани показали разумевање за најсиромашније, јер су се одазвали акцији у солидном броју и да се нада да ће се тај тренд и наставити.

– Свако доноси колико има и шта може да одвоји у овом времену које није баш лако. Одзив суграђана показује да поштују хришћанске идеје и да деле са својим сународницима оно што имају – наглашава протонамесник Слободан.

Ово је први пут да Црквена општина Прокупља оснује фонд оваквог типа и организује акцију.

Телеграф

Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, - али какву ћерку и каквог унука!

Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађегаплода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте - то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

Данас је велики Празник, Свепразник, Мала Госпојина. А то значи мали Божић, јер се данас родила Пресвета Богомајка, Која нам Господа и Бога Христа родила. Отуд, овај Празник препун је радости. У безбројним данашњим молитвама и песмама непрекидно се наглашава да се данас рођењем Пресвете Дјеве Марије све и сва испуни радости. Све и сва, јер нам је Она - Бога родила. А шта је веће од тога на овој земљи?

Данас је и мали Ускрс, јер нам је Пресвета Богомајка родила телом Господа Христа. Телом којим Васкрсли из мртвих победи смрт, и све и сва испуни бескрајном радошћу. Јер шта је радосније за нас људе него да смрт буде побеђена, да смрт буде уништена, да нам Живот Вечни буде осигуран? А то је урадила Пресвета Богомајка родивши телом Господа Христа, телом коме је Господ дао васкрсну силу, дао бесмртност и Живот Вечни.

Данас је и мали Спасовдан, јер се родила Она која је дала тело Господу Христу, тело које је васкрсло из мртвих и узнело се на Небо и седи изнад свих Херувима и Серафима. Каква част за људско тело и каква радост за нас људе! А то је све чудесна заслуга Пресвете Богомајке, Која се родила на данашњи дан. Данас је, исто тако, мали Духовдан, јер се родила Она која нам је дала Сина Божјег, Господа Христа, Богочовека, Спаситеља света, Који је испунио сав домострој спасења, узнео се на Небо и ниспослао Духа Светога, и основао Цркву на земљи, дао такорећи телу Богомајке душу небеску. Зато је данашњи Празник заиста Празник велике и неисказане радости.

Све је од Ње, Пресвете Богомајке; све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човешку природу, Она му је дала душу нашу, дала му срце наше, дала му тело наше, да би све то Он спасао, да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и тако човека, биће људско рођено испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу, сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке. Све је у Господу Христу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво Еванђеље Његово, сва Црква Његова,сви Светитељи, сви хришћани, сви праведници, ви и ми, данашњи хришћани. Све је то од Ње, од Пресвете Богомајке. И још, од Ње смо и ми хришћани Срби, прави и истински Срби.

У једној дивној нашој молитви пева се и вели се: „Данас би почетак спасења нашег ". Данас, не на Божић, него данас, на дан рождества Пресвете Богомајке. Зашто? Зато што нам је Спаса Она родила. И родивши се на земљи, гле , са Њом се већ јавља и почетак нашег спасења. Уствари, од данас почиње Божић, од данас почиње Ускрс, од данас почиње Богојављење, од данас почиње Преображење, од данас почиње Духовдан, од данас почиње Црква, од данас почиње целокупно Хришћанство, од данас почињемо и ми, ја и ви и сви Срби, исрећни и несрећни Срби. Јер, све што јс велико, све што је свето у нашој историји, то је од Ње, Пресвете Богомајке. Од Ње сав Свети Сава, од Ње сав Свети Симеон Мироточиви, од Ње сви Свети Немањићи, од Ње сви Свети Српски Патријарси, Свети Српски цареви, Свети српски Сербљи, Свети Српски сељаци, Свети Српски Мученици што гинуше за Крст часни и Слободу златну. Од Ње сви велики Српски Мученици до данашњега дана, сви прави Срби.

Погледајте, данас је Празник свете Студенице. Велики Немања и превелики његов син Свети Сава посветили су Студеницу, ту мајку свих наших светих задужбина - коме? Рождеству Пресвете Богомајке - данашњем великом и светом Празнику да би се и у српској души родило све што је блиставо, све штоје еванђелско, да вечни поток Благовести Христове понесе сваку српску душу изовога на онај свет и принесе је Светом Престолу Тројичног Божанства. И највећи број светих задужбина наших посвећено је Пресветој Богомајци. Да, Она је заиста увек била и остала хранитељица, тј. чуварка и спаситељица рода Српског Христоносног.

И Она, родивши нам Бога Господа Христа, и давши све то штоје Он донео свету, због света тога Она је најславнија од свих људских бића створених у свима световима. Најмоћнија, Најчистија, Најбезгрешнија. Гле, Она је изнад Херувима и Серафима, чистија и светија од њ их. Људи, горе срца! Не бојте се ни греха, не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола. Гле, пред намаи над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она - Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свихђавола, јер нам је родила Победите љ а смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу сва створења Божја. Јер кроз Њу и од Ње Господ све спасава пакла, све спасава греха, свима се отвара Рај, свима се отвара Царство Небеско. О, какварадост имати испред себе, над собом, изнад себе, као вођу рода људског Пресвету, Преблагословену Матер Божју, Богородицу, Приснодјеву Марију. Све, свешто је од Ње, све је спасење наше.

Чарна данашња песма, дивни тропар, пун је божићне радости,пун је ускршње радости, пун је васељенске радости, пун је радости небеске. Казује нам сву тајну нашег спасе њ а и казује нам тајну наше радости. Зашто ми православни толико волимо, толико поштујемо и толико се молимо Пресветој Богомајци? Јер у Њој, од Ње, за нас је све, за нас православне. Дивни тропарданашњи гласи: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, објави радости целомесвету. Јер из Тебе сину Сунце Правде, Христос Бог наш. И разрушивши клетву, проклетство, даде благослов. И уништивши смрт , дарова нам Живот Вечни". Ето, ту је сво Еванђеље Сп аса, савдомострој спасења, сав Господ Христос, целокупно дело Његово. Значи: у Њој - Пречистој Богомајци.

Од Ње и код Ње, е то, ми се спасавамо, ми Живот Вечни добијамо, ми смрт побеђујемо. Сунце Правде Господ Христос рађа се кроз Њу и изЊе у овоме свету да одагна сваки мрак, сваку таму, да уништи сваки пакао и даљудима осигура бесмртни Живот Вечни, отвори сав Небески Рај и подари ЦарствоНебеско, и славу, и сва блага небеска. И ми, имајући пред собом Богомајку каонашу Молитвеницу, као нашу Посредницу пред Богом, као нашу Заштитницу свакодневну и сваконоћну, ми смо заиста моћни и силни, ми хришћани. Знате лик ада смо најмоћнији, знате ли када је хр и шћанин свемоћан? Када је сав прострту молитви пред Пресветом Богомајком, када је сав поверен Њој, када свом душом својом иде за Њом и служи Њој. Онда, онда ти си моћ, и сила, и свесила! Нема моћи мрачне и страшне у овоме свету која би могла да нашкоди твојој души итеби. Нема смрти која те може отети из наручја Пресвете Богомајке. Нема ђавола који може да се приближи теби кад си ти предан Пресветој Богомајци.

А Она, Она је на небу и на земљи, непрекидно служи Своме Божанском Сину. Шта је Њен живот на земљи био? Служење Богу, служење Господу Христу. Шта је Њен живот на небу? Опет служење Господу Христу, служење Богу. Непрекидно Богослуж е ље. Ето, то је Пресвета Богомајка, Пресвета Богородица. Ими празнујемо Њу толико пута у години и, боље рећи, сваки дан и сваки час Православна Црква ј е слави кроз безбројне песме и стихире на свакодневним богослужењима. Непрекидно Јој служи. О, те дивне среће да и ти и ја учествујемо у томе! И ми муцамо те дивне молитве и непрекидно призивамо Њу за Заштитницу,за Молитвеницу свих нас, васцелог рода људског и рода Српског. Сваки празник је Њен. И данашњи празник је Њен. За нас је то извор благости, извор сил е и у нассе улива сада с неба безбројна и неисказана Божанска сила. Заступништвом и молитвама Пресвете Богомајке и ми постајемо моћни и силни, моћни да сатремо сваки грех који јуриша на нас или ниче у нама, у нашој души, из наше грехољубиве природе. Зато је сваки празник Пресвете Богомајке извор радости за нас.

Ми православни хришћани и на данашњи дан прослављамо Њу Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Владичицу нашу Богородицу. И ми, служећи Њеном Божанском Сину, служимо уствари и Њој. Јер вршећи заповести Еванђеља Христовог, ми показујемо своју љубав према Њему и потврђујемо своју љубав. „Ко љуби мене, врши заповести моје " - вели Спаситељ. И ми, вршећи заповести Исусовог Еванђеља, идемо за оствареним и вечним Ева н ђељем Господа Христа, првим оствареним Еванђељем - Пресветом Богомајком. Шта је Она? Оличење Еванђеља Христовог у роду људском, најсавршеније оличење, савршеније од свих Светитеља, од свих Анђела, оличење свесавршеног Еванђеља Христовог. Пресвета Богомајка, за нас хришћане, за све православне хришћане, за сва небеска бића. Пред њом трепте Херувими и Серафими, јер је неизречено узвишенија од Херувима и драгоценија и скупоценија од Серафима. То је Она, највећа вредност свих светова, највећа вредност и највеће благо рода људског.

И зато све наше молитве, све молитве Православна Црква лије и излива и шаље Њој. Све су те молитве препуне славе Пресвете Богородице, и Она је у свима молитвама увек испред свих нас. Као да ходатајствује и посредује пред престолом Чудесног Сина Свог, Господа Христа, да нас спасе греха, да нас спасе смрти, да нас спасе пакла. И зато ми православни хришћани толико величамо Пресвету Богомајку. Никога више толико као Њу, после Њеног Божанског Сина, Господа Христа. И како је увек дивна, увек заносно лепа и моћна, она чудесна молитва коју толико пута на дан понављамо у нашим православним молитвама: „Помињући Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и један другог и сав живот свој Христ у Богу предајмо " .

Не можемо ми предати живот свој Господу Христу без Ње. Само са Њом и са свима Светима ми можемо ући у Царство Небеско, ући у Рај, и наследити сва блага која је Господ Христос дошавши на овај свет дао и даривао.Од нас тражи се само једно - вера. И у вери молитва и љубав и служење Господу Христу свим бићем и свом душом, свом снагом, свим срцем својим. Заиста, Господ Који нам је донео толика блага, Који нам је даровао Живот Вечни, даровао нам најпре Пресвету Богомајку, Пресвету Богородицу, Која нас је спасла после пада људског кроз нашу праматер Еву, спасла нас греха, смрти, ђавола, кроз Сина Свог Божанског. Њу нам је дао Он. Такву радост, такво благо кад нико се томе није надао!

И ми имајући та блага, како ћемо душу своју људску, човечанску душу своју, и савест, и цело биће своје најбоље употребити у овоме свету и наћи најбољи пут и највећу вечност и вредност за све то? Како? Само верујући у Господа Христа и служећи Му кроз Пресвету Богомајку, вођени Њоме ипредвођени. Нека би нас Она увек крилила и чувала од свакога греха, од свакестрасти, од сваке смрти, од сваког ђавола.

Нека би нас увек сигурним путем, путем молитве, путем поста, путем милосрђа, путем љубави еванђелске, путем кротости и смирености, водила ка Сину Свом, и извела из овог света у онај свет и увела у Царство Небеско. Да тамо заједно са Њом, далеко од Ње, али увек присутни у Њој, славимо Чудесног Сина Њеног Господа Христа. А и Њу, Пресвету Богомајку, Која је Њега родила, Њега, ту Сверадост свих светова, ту Свевредност свих људских светова. Њему преко Богомајке част и слава и сада и увек и кроза све векове. Амин.

Текст преузет из књиге: Преподобни Јустин Ћелијски,ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ, Београд,1998.