Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

Ви се досећате, да ја под том спасоносном Ластавицом мислим на вазнесеног Господа Исуса Христа. Није ли Он сам за Себе казао, да је он почетак , почетак и пут ? И није ли Он сам рекао Својим апостолима: ја идем да вам приправим место, и узећу вас к себи (Јов. 14, 2-3)? И није ли им још пре тога рекао: и кад ја будем подигнут од земље све ћу привући к себи (12, 32)? То што је Он рекао, почело се испуњавати одмах после неколико недеља, и продужило се испуњавати до дана данашњега, и испуњаваће се до краја времена. То јест, будући почетак првом створењу света , Он је постао почетак и другом стварању или благодатном обновљењу старе твари. Грех је саломио крила Адаму и целом Адамовом потомству, те су сви отпали од Бога, удаљили се и слепили се с прашином, од које им је тело било створено. Христос је као Нови Адам, први човек, Првенац међу људима, који је с духовним крилима узнео се на небо, ка Престолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије неба Својим духовно окрилаћеним следбеницима. Као орао што пропућује пут орлићима својим. Као ластавица што иде напред, указујући јату пут и сламајући тешки отпор ваздуха.

Ко би ми дао крила као у голуба? Одлетео бих и починуо! Узвикивао је жалостиво пророк пре Христа (Пс. 55, 6). Зашто? Он сам објашњава : срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни спопаде ме. Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. Такво ужасно осећање страха смртнога и језа битисања у пределима овога живота морало је као тешка мора притискивати сав разумни и поштени свет пре Христа. Ко би ми дао крила, да одлетим из овог живота? Морала се запитати многа благородна и осетљива душа. Но куда да одлетиш, грешна душо људска? Да ли се још као кроз сан сећаш оног топлог и светлог предела, из кога си протерана? Гле, капије су за тобом затворене, и херувим с пламеним мачем постављен је, да ти забрани приступ. Гле, грех ти је саломио крила, не птичија него божанска, и притиснуо те тврдо за земљу! Треба неко ко ће те прво ослободити од терета греха, ко ће те опрати и усправити. Па онда треба ти неко ко ће ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети. Па ти треб а неко , врло моћан, коме се и херувим с пламеним мачем уклања с пута, да ти пропути до твоје светле домовине. Па ти, најзад, треба неко, ко ће умилостивити увређенога Творца, да те поново прими у пределе бесмртне државе Своје. Тај неко није био познат прехришћанском свету. Он се јавио као Господ и Спаситељ твој, Исус Христос Син Бога живога. Из љубави према теби Он је пригнуо небо к земљи и спустио се на земљу, обукао се у тело, постао сужањ ради тебе сужне, претрпео зној и мраз, поднео глад и жеђ, открио Своје лице да буде попљувано и предао Своје тело, да буде клинцима на Крст приковано, легао у гроб као мртав, спустио се у ад да розори једну гору тамницу од овог живота, која је теби била намењена по растанку са телом, - и то све, да би тебе опрао од блата греховног и усправио те; потом је васкрсао из гроба, да теби тиме усади крила за летење к небу, и најзад вазнео се на небо, да теби отвори пут и привуче те у ангелско обиталиште. Ти не мораш сад, дакле, да уздишеш у страху, трепету и грози као цар Давид, нити да желиш крила као у голуба , јер се јавио Орао, који је показао и просекао пут. Ти треба само да негујеш духовна крила, која су ти крштењем дата у име Његово, и да свом силом пожелиш, да се уздигнеш тамо где се Он уздигао. Он је урадио за твоје спасење деведесет и девет процената онога што је требало урадити; зар се нећеш ти потрудити да урадиш онај један преостали процент на твом сопственом спасењу, и то после тога када ти се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашега и Спаса Исуса Христа (II Петр. 1,11)?

Вазнесење Господа са земље на небо исто је тако велико изненађење за људе као што је Његово спуштање с неба на земљу и рођење у телу било изненађење за ангеле. Уосталом, који догађај у Његовом животу не представља јединствену новост и јединствено изненађење за свет? Као што су ангели морали с дивљењем посматрати, како Бог при првом стварању одваја светлост од таме, и воду од суха, и како уређује звезде по небесном своду, и како подиже из прашине биље и животиње, и како најзад уобличава човека и даје му живу душу, исто тако сваки од нас мора, хтео нехтео, с дивљењем посматрати догађаје у животу Спаситељевом, почев од необичне благовести архангела Гаврила Пресветој Д ј еви у Назарету па све редом до Његовог моћног вазнесења на Гори Јелеонској. Све на први мах изненађује, но по сазнању плана домостројства нашега спасења, све нагони разумна човека на радосно клицање и прослављање моћи, мудрости и човекољубља Божјега. Не можеш ниједан велики догађај избрисати из живота Христовога, а да не онаказиш све, као што не можеш живоме човеку одсећи руку или ногу а да га не онаказиш, или као што не можеш уклопити месец са свода небесн ог или погасити један део роја звезданога, а да не нагрдиш стројности и красоту неба. Зато и не помишљај да кажеш: вазнесење Господа није било потребно! Кад су и неки Јевреји, поред све своје злобе, морали да признаду и да узвикну све добро чини (Мк. 7, 37)! како ли тек ти, који си крштен у Његово име, треба да верујеш, да све што је Он чинио, чинио је добро, смишљено, стројно, премудро? И вазнесење Његово је, дакле, исто тако добро, смишљено, стројно и премудро као и Његово ваплоћење као и крштење, као и преображење, или као васкрсење. Боље је за вас да ја идем, рекао је Господ Својим ученицима (Јов. 16, 7). Видиш, како Он све устројава и чини што је за људе боље? Свака његова реч и сваки Његов поступак има за циљ наше добро. Његово вазнесење је од недогледног добра за све нас. Да није тако, Он се не би ни вазнео. Но задржимо се најпре на самом догађају вазнесења онако како га јеванђелист Лука описује у два своја дела, у Јеванђељу и у Делима Апостолским.

Рече Господ Својим ученицима: тако је писано и тако је требало да Христос пострада и да васкрсне из мртвих трећи дан. Ко је писао? Писао је Дух Свети, од савета Свете Тројице, а кроз пророке и тајновидце, у закону Мојсијеву, и у пророцима и у псалмима. Овим књигама Господ даје утолико важности, уколико су оне предсказање онога што се с Њим збило. Тамо је предсказање, овде испуњење. Тамо сен и слика, овде живот и стварност. Тада им от вори ум да разумеју Писмо. Отворити ум равна се чуду васкрсења из гроба. Јер под тешком копреном греха ум се људски налази као у гробној тами: чита и не разуме, гледа и не види, слуша и не појима. Ко је више гледао у слова Писма и читао него јерусалимски књижевници, па ипак - ко је мање видео у прочитаним словима него они? Зашто и њима Господ није скинуо мрачну копрену с ума, да и они разумеју као и апостоли? Зато што су ови били вољни, да им се то учини, а они нису. Јер док књижевници и старешине говораху за Њ: овај човек је грешан и вребаху прилику да Га убију, дотле апостоли говораху: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота (Јов. 6, 68). Само вољнима Бог отвара ум; само жеднима Он даје воду живота; и открива се само онима који Га чежњиво траже.

Тако је писано и тако је требало. Да су то писали обични људи по своме људскоме разуму, не би се Син Божји позивао на њихово писање нити би се журио да га испуни. Али пророчко писање јесте писање Духа Божјега, и Бог, доследан Себи и Својим обећањима, послао је сина Свог јединородног, да та написана обећања и испуни. Тако је требало, говори Онај који види сав створени свет с краја у крај, као што човек гледа лист исписане хартије пред собом. Па кад Видовити вели, да је тако требало, нису ли смешни слепци, кад говоре, да тако није требало? Требало је, да господ Исус у времену пострада, да би се ми у вечности радовали. И требао је да васкрсне, да би и ми кроз Њега васкрсли у живот вечни.

И да се проповеда покајање у име његово и опроштење греха по свима народима 1 почевши од Јерусалима. Да није Господ Исус пострадао и умро због наших греха, ко би од нас знао, да је грех тако преужасан отров? И да није васкрсао, ко би од нас, сазнавши за ужас греха, имао наде? Онда не би било ни покајање корисно нити опроштење могуће. Јер покајање одговара страдању за грех, а опроштење васкрсењу по сили божанској. Покајањем стари човек, окужени грехом, леже у гроб, а опроштењем рађа се нови човек у нови живот. Ево предивне благовести свима народима на земљи, почевши од Јерусалима! Оно што је слуга Свевишњега, архангел Гаврил, изговорио Пресветој Деви пророчким речима: он ће спасти људе своје од греха њихових, то сада потврђује сам Господар, са искуством страдалника и са правом победника. Но зашто се каже: почевши од Јерусалима? Зато што је у Јерусалиму принета велика жртва за сав род људски, и што је ту засијала из гроба светлост васкрсења. У тајанственом смислу пак, -ако Јерусалим представља ум у чoвеку - јасно је да од ума треба да почне покајање, смирење и скрушеност, па да се одатле распростре на целог унутрaшњег човека. Гордост ума низвргла је Сатану у ад: гордост ума одвојила је Адама и Еву од Бога; гордост ума покренула је фарисеје и књижевнике на убиство Господа. Гордост ума главни је црвињак греха и до дана данашњега. Чији ум не клекне пред Христом, тога ни колена неће клекнути. Ко је отпочео смиривати свој ум покајањем, тај је отпочео лечити своју главну рану.

А ви сте сведоци овоме. Чега сведоци? Сведоци страдања Господа, сведоци Његовог славног васкрсења, сведоци потребе покајања, сведоци истине опроштења грехова. И апостолу Павлу, кад га је обратио од гонитеља у апостола Свога, Господ је рекао: јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео (Дела Ап. 26, 16). А апостол Петар, у првој својој беседи народу по силаску Светога Духа вели: овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци (2, 32). Још и апостол Јован говори: што чусмо што видесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше - то јављамо вама (I Јов. 1, 1-3). Апостоли су, дакле, били лични сведоци живоносне проповеди Христове, Његових чудеса и свих догађаја живота Његовог на земљи, на чему је засновано наше спасење. Они су били слушаоци, гледаоци и саучесници Истине. Они су први укрцани у брод спасења од потопа греховнога, да би продужили друге укрцавати и спасавати. Њихов ум био је укроћен од гордости и њихово срце очишћено од страсти. То им је и сам господ посведочио : ви сте већ очишћени речју, коју вам говорих (Јов. 15, 3). Не само, дакле, да су они били сведоци свега спољашњега, што се могло видети, чути, размотрити и опипати у погледу Слова Божјега него су били сведоци и унутрашњег препорођаја и обновљења човека покајањем а кроз очишћење греха. Јеванђеље се збило не само на њихове очи и уши него и унутра у срцу и уму њиховом. Читава револуција срца и ума одиграла се у њима за три године њиховог учеништва у Христа. Та револуција састојала се у мучном умирању старога човека у њима и још мучнијем рађању новога. Колико је самртних мука поднела душа њихова докле они најзад, обасјани светлошћу и препорођени, нису могли узвикнути; ми знамо да пређосмо из смрти у живот (Јов. 3, 14)? Колико времена, колико труда, сумње, страха, агоније, лутања, разматрања и испитивања - докле они нису постали истински и верни сведоци како телесног страдања, смрти и васкрсења Господа Исуса тако и свога сопственог душевног страдања, смрти и васкрсења!

Но ипак у то време апостоли још нису били потпуно духовно очврсли и омужали. Зато их Господ наставља и руководи као децу, храбрећи их при растанку: нећу вас оставити сиротне (Јов. 14, 18). Зато се и бави с њима још четрдесет дана после Свога васкрсења, показујући себе жива многим и истинитим чудима и говорећи о царству Божијем и зато им, најзад, обећава послати Духа Светога, силу с висине.

И изведе их на поље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо. Како величанствен и дирљив растанак са земљом! Тамо на ивици Горе Јелеонске, на догледу хумке, испод које је умрли Лазар поново се дигао у овај времени живот, уздигао се васкрсли Господ у недогледне висине вечнога живота. Уздигао се не до звезда него изнад звезда; уздигао се не до ангела него изнад ангела, и не до највиших сила небесних него изнад ових, изнад свих бесмртних војски небесних, изнад свих рајских обиталишта ангелских и праведничких, далеко, далеко и за херувимске очи, до самога престола Оца небесног, до у сами тајанствени олтар Свете и животворне Тројице. Мера те висине не постоји у створеном свету; можда је њој равна у противном правцу само дубина, у коју је гордост сурвала Луцифера, одступника од Бога; дубина, у коју је Луцифер хтео сурвати и род људски. Господ Исус спасао нас је од ове бесконачне пропасти, и место дубине бездна уздигао нас у божанске висине неба. Уздигао је нас, велимо, из два разлога: прво, јер се Он уздигао као телесни човек, као што смо и ми, и друго, јер се уздигао, не Себе ради, него нас ради, да би нама отворио пут примирења с Богом.

Узносећи се Својим васкрслим телом, које су људи били умртвили и у земљу зарили, Он је благосиљао рукама, које су људи били клинцiма израњавали. О, благословени Г осподе, како је превелика милост Твоја! С благословом је по ч ела историја Твога доласка у свет, с благословом се и завршила. Објављујући Твој долазак у свет архангел Гаврил је поздравио Пресвету Богоматер речима: радуј се, благодатна, благословена си ти међу женама! А сада, када се Ти поздрављаш са онима, који Те примише, Ти шириш пречисте руке Своје и обасипаш их благословом. О, најблагословенији међу људима! О, благодатни источниче благослова! Благослови и нас, као што си благословио апостоле Твоје!

И кад гледаху за њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама, који рекоше: људи Галилејци! што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо. Два човека у белим хаљинама јесу два ангела Божја. Невидљиве војске ангела пратиле су свога Господара са земље на небо, као што су Га негде допратиле с неба на зем љ у при Његовом зачећу у Назарету и рођењу у Витлејему. Двојица од њих при вазнесењу Господа учинили су себе видљивим за очи људске, по промислу Божјем, ради једне испоруке ученицима. Та испорука била је неопходна за оне, који су се могли осећати остављеним и осамљеним по одласку Спаситеља. Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи. То је испорука Христова преко ове двојице ангела. Видите ли, колико је човекољубље Господа? Чак и у време Свога узношења на небо, ка престолу славе Тројединог Бога, Он не мисли о Себи, ни о Својој слави после понижења, нити о Своме одмору после труднога дела на земљи, него мисли о Својима, који остају иза Њега на земљи. И ако их је Он лично довољно био и усаветовао и укрепио, ипак Он им шаље ангеле Своје, да их још више укрепи о обрадује. И ако им је обећао послати Духа Утешитеља; и ако им је Он лично рекао: нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама - ипак Он чини и нешто више, што им није обећао: Он им показује ангеле небесне, као веснике и слуге Своје, једно да их тиме увери о моћи Својој, а друго да им и кроз ангелска уста понови обећање, да ће Он опет к њима доћи. Он све, све чини, само да одбије од њих страх и тугу, и да их обогати храброшћу и радошћу.

И они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. Поклонише се свесилном Господу и душом и телом, у знак поштовања и послушности. Тај поклон њихов значи: нека буде воља Твоја, свесилни Господе! И вратише се с горе Јелеонске у Јерусалим, како им је и наређено. Не вратише се с тугом но с великом радошћу . Били би тужни, да се Г оспод на други начин растао са њима. Но Његов растанак са њима био је новим и величанственим откровењем за њих. Он није ишчезао од њих ма како и незнано куда, но у слави и сили уздигао се н а небо. Тиме су се очигледно обистиниле пророчке речи Његове о овом догађају, као што су се пре тога обистиниле и оне о Његовом страдању и васкрсењу. И ум ученика тиме се отворио, да разумеју оно што је Он рекао: нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, син човечји (Јов. 3, 13); и још оно што је у виду питања рекао ученицима (кад су се ови саблажњавали од Његових речи о хлебу који сиђе с неба); а ако угледате С ина човечијег да одлази горе где је пре био (6, 62)? и још оно: изиђох од О ца и дођох на свет; и опет остављам свет и идем к О цу (16, 28). Тама од незнања улива у душу људску страх и недоумицу, а светлост од познања истине улева радост и ствара снагу и поуздање. У страху и недоумици били су ученици, кад им је Господ говорио о Својој смрти и васкрсењу. Но кад су га видели васкрсла и жива, обрадоваше се. У страху и недоумици морали су опет бити ученици, кад им је Г оспод говорио о Свом вазнесењу на небо и растанку са њима. Но кад с е и то на њихове очи догодило, како је проречено, они се испунише великом радошћу. Страх је разбијен, сумња ишчезла, недоумица одлетела, а место свега тога извесност, прекрасна сунчана извесност, и од извесности снага и радост. Сад су они поуздано знали, да је њихов Господ и Учитељ с неба сишао, јер се на небо и узнео; и да је од Оца послат, јер се к Оцу вратио; и да је свемоћан на небу као што је био и на земљи, јер Га ангели прате и Његову вољу испуњују. С тим поузданим знањем везана је била сада и поуздана вера, да ће Он опет доћи, и то не ма како него у сили и слави, као што им је Он више пута говорио, и као што су ангели Његово обећање поновили. Њима, дакле, сада ништа није остајало него да у свему ревносно изврше Његове заповести. Он им је заповедио да седе у Јерусалиму и чекају силу с висине. С великом и потпуно оправданом радошћу, и са исто тако великом вером, да ће та сила с висине доћи на њих, они се вратише у Јерусалим.

И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. То јест непрестано су ходили у храм јерусалимски, и ту су хвалили и благосиљали Бога. На другом месту опет каже се: сви једнодушно бијаху једнако на молитви (Дела Ап. 1, 14). После свега што су видели и сазнали, они нису могли више одвојити ума и срца свога од Господа, који се удаљио био испред њихових очију, али који је зато остао још дубље усађен у душе њихове. Са силом и славом Он је обитавао у душама њиховим, и они су ликујући хвалили и благосиљали Бога. И тако, Он се брже вратио к њима него што су они очекивали. Није се вратио, да га очи виде, него се вратио уселивши се у душе њихове. Но није сам Он био усељен у душе њихове него заједно са Оцем. Јер је Господ рекао за онога ко има љубав к Њему: ја и Отац к њему ћемо доћи, и у њ ега ћемо се настанити (Јов. 14, 23). Требало је само још да и Дух Свети сиђе и настани се у њима, па да они буду савршени људи, у којима је обновљен образ и подобије т ројединог Бога. На то су они имали да чекају у Јерусалиму. И сачекали су, и дочекали су. И на десет дана доцније сишао је Дух Свети, сила с висине , на ту прву цркву Христову, да се никад не одвоји од Цркве Христове уопште до дана данашњега и до краја времена.

Хвалимо и ми и благосиљајмо Господа, који нам је вазнесењем Својим отворио ум, да видимо пут и циљ нашега живота. Хвалимо и благосиљајмо Оца, који на нашу љубав према Сину одговара Својом љубављу, и усељава се заједно са Сином, у сваког оног који држи и исповеда заповести Господње. И држимо у уму нашем непрестано Оца и Сина, хвалећи их и благосиљајући - као апостоли негде у граду јерусалимском - чекајући, да и на нас сиђе сила с висине, Дух Утешитељ, који још при крштењу на сваког од нас силази, но који се због греха наших од нас удаљава. Да би се и у нама тако обновио цео првобитни небесни човек. Да би се тако и ми, као апостоли, удостојили, да нас благослови прослављени и вазнесени Господ наш Исус Христос, коме нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

Свети Владика Николај

1) Код јеванђелиста Марка каже се то исто другим речима: проповедите евангелје всех твари . Свакој твари означава опет - свима људима. „Од сваке твари човек има понешто. С камењем он има заједничко биће, са дрвећем живот, са животињама чувствовање, с ангелима разум... Отуда се под сваком твари разуме човек. " Григ. Двојеслов: Бес. XXIX.

СПЦ

Неки људи имају много пријатеља и познаника, али се и далје осећају усамљено. То је мислим самоћа без Бога, без духовног живота, самоћа можда због умора; и овде се суочавамо са привидним, лажним осећајем самоће. Познавао сам једну жену, која се на исповести све време жалила на своју самоћу, иако је имала предивне синове, од којих је један био свештеник, добру снају, предивне унуке, који су је волели. Та жена је наставила у неком смислу да буде центар своје породице, али се она свеједно жалила на самоћу и говорила: "Сви моји пријатељи су умрли, а немам ни мужа поред себе". Њој је увек нешто недостајало. Чини ми се да јој је недостајало право душевно настројење.

У наше време срећемо други греховни преокрт - човек специјално остаје сам ради тога, да би како се њему чини боље уредио свој живот. Многи савремени људи данас не желе да се жене или удају, јер желе да живе како им се свиђа. "Ја - кажу они - се још нисам нашетао, ништа у животу још нисам постигао. Кад све своје задовољим - тада ћу тражити себи супругу". Све то је наравно егоизам.

Постоји још и потреба стремљења за "дружењем" са духовником као један од начина превазилажења самоће и компензације недостатка општења. Дешава се некад, да понеко од духовних чеда, посебно "старих" постане пријатељ свештеника, или боље речено пријатељски елемент улази у те односе: свештеник негде с њима путује, одлази у госте, притом односи остају пуни страхопоштовања, и та духовна чеда, свештеникови пријатељи, чувају правилну дистанцу. Али ако се у односима са духовником појави привезаност, увреда, ревност према њему, завист према онима који му одузмају време - значи у тим односима нешто није како треба. Посебно је опасна ствар када неке неудате девојке покушавају да у свештенику нађу пријатеља: почну да се љуте на њега, да му досађују са питањима, која е не односе на исповест. Ја све то схватам као тежину стања једне усамљене девојке, која жели да се уда, али и поред свега треба да схвати да духовник - није пријатељ. Он постоји ради тога, да би био посредник између ње и Бога, да јој помогне да се учврсти у вери, а не да с њом води друге разговоре на исповести или да иде с њом у госте. Ако су односи такви, онда су они неправилни и девојка не добија никакву духовну корист. Могу да откријем једну малу тајну: често се дашава да када се девојка уда сва њена духовна питања и тешкоће из неког разлога нестају. Чини ми се да то говори о томе да код ње пре удаје није постојала духовна глад, већ незадовољство због самоће.

Старац отац Павле Груздев је говорио: "Све воли и свих се бој". Те речи подразумевају и неку предострожност, и одређену дистанцу у односима са другим људима. Некада је корисно и неопходно бити сам. Свети су тражили да се осаме, одлазили су у пустињу, скривали се од људи по шумама. У Јеванђељу је речено: да би се помолили треба да се затворимо у своју клијет, да останемо сами и да се у самоћи обратимо Богу.(види Мт. 6,6). Једно време сам желео да будем сам, али ми Бог то не даје, јер треба општити са разним људима, и бавити се разним пословима.

Некада је и мајци са много деце потребно да остане сама на неко време, јер и она треба да буде са Богом, и треба да се помоли. То је веома важно за мајке - да некада буду у тишини. Али истовремено треба носити свој крст и следити Божју вољу.

Ако живимо са Богом и Богу се молимо - све можемо да савладамо, и сама самоћа, коју људи јако тешко подносе, може човеку да буде на добро, уколико он тражи спасење своје душе, ако је он са Богом.

Пријатељско општење је добро и у некој мери неопходно, и Сам Христос је имао пријатеље, Лазара је називао Својим пријатељем.Човеку је потребна топлина и саосећање других људи, и тај ко то нема, њему је тешко да живи, јер се душа изопачује. На пример, деца која су своје детињство провела по домовима, нису добила љубав и топлину у детињству, су нечим оштећена, и веома је тешко надокнадити тај недостатак љубави. Деци су у тинејџерсим годинама потребни пријатељи, а још више током младости. Ако говоримоо правим пријатељима - они се могу наћи и касније током студија и на послу. Пријатељи пре свега треба да буду духовно блиски. Православни млади људи треба да траже пријатеље на местима где се налазе људи који служе ближњима, и који стреме подвигу.

Превела са руског др Радмила Максимовић

Извор; Сајт манастира Лепавина

"Што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би желели поново да буду деца. Што троше здравље да би стекли новац, па потом троше новац да би вратили здравље. Што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никада нису живели."

- Које би животне поуке дао деци ?"

Старац, осмехујући се, одговори:

"Да науче, да никога не могу присилити да их воли. Да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу. Да науче како није добро да се упоређују с другима. Како није богат онај човек који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи. Да схвате како постоје особе које их нежно воле али то не знају да кажу, ни да покажу. Да науче да се новцем може купити много, осим среће. Да две особе могу да посматрају исту ствар ,а виде је различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све твоје мане, а ипак те воли.

Јер, види синко, људи ће заборавити шта си рекао, људи ће заборавити и шта си учинио али никада неће заборавити какве си осећаје у њима побудио".

Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе. Не; него је ово одушевљени и болни усклик једнога цара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима срца, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, цар Давид је наједанпут осетио, да се његова духовна жеђ не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. Тада се он осетио у овоме свету као в земљи пустје и непроходње и безводње (Пс. 62, 1), и завапио је к Богу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробуђена душа чезне. Жедна је душа моја Бога, Бога живога!

Не треба ни доказивати, да телесна храна не може заситити душу човечју, нити да је телесно пиће може напојити. Но чак ни сав онај животни дух, који просијава кроз све твари, оживљујући их и хармонизирајући их, није у стању заситити и напојити душу.

Тело прима непосредно ону храну, која је у суштини истоветна с телом. Тело је од земље, и храна је телу од земље. Зато се тело у овоме свету осећа дома, међу својима. Али се душа мучи, распиње се и мучи, гади се и протествује, што мора да прима храну посредно, и то храну не истоветну с њом него само сличну њој. Зато се душа у овоме свету осећа у туђини међу туђинцима. Да је душа бесмртна и да по суштини својој припада једном бесмртном свету, доказ је и то, што се она у овоме свету земаљском осећа као незадовољан путник у туђини, и што је ништа у свету не може потпуно нахранити и напојити. И чак кад би душа могла сручити у себе сву васиону као једну чашу воде, њена жеђ не само не би се умањила него би се посигурно још и повећала. Јер тада јој не би преостала више ниједна обманљива нада као да ће за идућим брдом наићи на неки неслућени извор пића.

Жива је душа људска, жива и вазда жедна живота; и ништа је не може запојити осим живота, битни и непосредни живот. А битни и непосредни живот је једино у Богу, у Богу живоме. Жедна је душа моја Бога, Бога живога! Ово није песма, него је ово један сухи факт, као сухо грло жедног арслана који риче у пустињи, и чија се рика може учинити птицама у оази као песма, но арслану је то не песма него јаук и запомагање. Жедна је душа моја Бога, Бога живога! Ово не говори песник, него ожеднели путник у земљи пустој, непроходној и безводној: не говори ово певач, него један од најопитнијих и најискуснијих испитивача и зналаца душе људске у историји света.

Човече, ако икад помислиш, да телесна храна и телесно пиће може нахранити и напојити и душу твоју, онда се налазиш на ступњу, на коме се налазе животиње домаће и зверови горски. Ако си прешао тај ступањ, па се надаш, да душу твоју може нахранити и напојити мудрост људска и красота овога света, онда се налазиш на ступњу полуопитних и полузрелих. Као што је она прва мисао луда тако је ова нада Јалова. Јер на овом другом ступњу ти примаш рику и јаук жеднога света за песму и весеље, старајући се да туђом жеђу заситиш своју жеђ. Ако си пак прешао и тај други ступањ, и осетио жеђ неисказану, коју не може свака бара светска утолити, коју не може утолити ни васцели океан васионе, онда си у истини опитан и зрео човек, прави човек. Само на томе ступњу незаситиве жеђи душевне, давидовске жеђи душевне, ти ћеш схватити данашње јеванђеље у пуном смислу његовом.

У време оно дође Исус у град Самаријски, звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему. По брду Самари цела област између Јудеје и Галилеје добила је назив Самарија. Пут, који води из Јерусалима за Галилеју, и дан данас пролази кроз Сихар. Сихар се сада назива Аскар, и налази се близу Сихема, који се у наше време назива Наблус. Ту беше и један комад земље, што Јаков купи од синова Еморових, и начини жртвеник на тој земљи и назва га: Силни Бог Израиљев (Пост. 33, 1920). Ту земљу потом остави Јаков сину своме Јосифу, који је ту доцније и сахрањен (Ис. Навина 24, 32). Обично град даје важности суседноме селу, док је овде обрнут случај; село Јосифово било је знаменитије од града Сихара, због чега јеванђелист и опредељује положај града по селу - близу села.

А онде бијаше студенац Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на студенцу; а беше око шест сахати. Било зато што је праотац Јаков са својом стоком обитавао код овога бунара, било пак зато што га је он сам ископао и озидао, тек се овај бунар називао по његовом имену. Заморен стрменитим и безводним путем од Јерусалима Господ се спустио код овога бунара, да се одмори. Шест сахати по источњачком рачуњању означава подне. У време највеће дневне жеге, дакле, заморени Господ приспео је на то место. Беше уморан од пута ради нашега спасења, као што је доцније на крсту био крвав од рана и узвијен од болова опет ради нашега спасења. Но зашто није путовао ноћу, по хладовини? Ноћ Му је служила за молитву. Уосталом, ни свака ноћ није за путовање. А да је овом приликом, рецимо путовао ноћу, авај, Јеванђеље би било краће за један јединствени догађај и за једно изванредно поучно и спасоносно откровење. Путовао је дању, пешачећи, по стрмени и жези, уморан и жедан јер је журио, да сваки тренутак Свог земног времена, и дању и ноћу, искористи за наше добро, за наше спасење.

Дође жена Самарјанка да захвати воде. Рече јој Исус: дај ми да пијем. Нарочито се наглашава, да је жена била Самарјанка, пошто су Јевреји сматрали Самарјане за незнабошце. Дај ми да пијем, рече јој Господ. Он је био уморан и жедан, из чега је јасно, да је тело Његово било право тело човечје, а не привидно, како су неки јеретици учили. Као што је Његово тело пролевало сузе од жалости за људима, и као што је страдало од болова на Крсту, тако је осећало и потребу за храном и пићем. Истина, Он је могао кад је хтео савладати и отклонити ову потребу Својом божанском силом на дуже време, чак и за све Своје време на земљи, но по чему би се онда познао као прави човек, по чему би био у свему као браћа, и како би могао онда људе назвати браћом (Јевр. 2, 11-17)? Како би научио нас стрпљивом страдању и подношењу, да сам није страдао и подносио? И најзад, зар би Његова крајња победа имала онај блесак, који и нас све крепи и обасјава у мукама живота, да Он сам није прошао све те муке, и то у највећој мери? Рећи ће неко: зар Он, који је могао умножавати хлеб, ходити по води као по суху, није могао на овоме дугом путу једном моћном речју - да, једном помишљу - отворити извор воде у камену или песку, и утолити Своју жеђ? Заиста Он је то могао. Гле, то је учино и Мојсеј у пустињи; то су чинили у Његово име многи светитељи кроз историју цркве Његове; како, дакле, да Он то није могао? Не; него Он то није хтео. Он није учинио ниједно чудо ради Себе, - да би Себе нахранио, напојио или оденуо. Сва Његова чуда била су ради људи. У Његовом животу нема ни сенке себичности. Чак и кад је младенац, избегао испред мача Иродова, то није учинио ради Себе него ради људи. Јер још није било време; а кад је Он Свој посао међу људима завршио, Он онда није бежао испред смрти, него јој је ходио у сусрет. Бескрајно човекољубље, нераздвојно од бескрајне мудрости, надахњавало је и руководило све речи Господа Исуса, све Његове поступке и све догађаје живота Његовог на земљи. Дај ми да пијем! То Створитељ иште од свога створења. Те речи брује кроз двадесет векова; јер те речи Он није рекао само жени Самарјанци него свим људским покољењима до краја времена. Дај ми да пијем, говори Он и дан данас свакоме од нас. Не говори то Он - Створитељ воде и распоредитељ мора и океана, река и извора - зато што је жедан воде него зато што је жедан наше добре воље и љубави. Дајући Њему ми не дајемо ништа своје него опет Његово. Свака чаша воде на земљи Његова је, зато што ју је Он створио; и сваку чашу студене воде коју ми дајемо једном од Његове најмање браће, платио је Он Својом драгоценом крвљу. Ипак, у беспримерној смирености Својој Он не иште воду од жене као Створитељ од створења него као што би искао човек од човека. Да покаже тиме Своје смирење. Да засведочи тиме Своју праву човечанску природу, ограничену и потребиту. Најзад, да научи још нас услужности и милосрђу. Човек има права искања од човека; и човек има дужност услужности и милосрђа према човеку.

Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела. Господ је, дакле, био не само уморан и жедан него и гладан, као и ученици Његови. Још један доказ Његове истинске човечанске природе и Његовог мудрог уздржавања од чуда тамо где чудо не доноси опште користи у делу спасења. Јеванђелист помиње одсуство ученика, да би објаснио, зашто је Господ искао воде од жене. Јер да су били ученици ту, они би захватили воду, и жена би остала неспоменута. Свакако је Провиђење хтело, да се оваква прилика створи; ради поуке наше, да и ми кад видимо и свог непријатеља у невољи помогнемо га. И кад је наш народ у непријатељству са суседним народом, ми као људи не смемо пренести то непријатељство на сваког човека из тога народа, него у даном случају дужни смо помоћи сваког потребитог човека без обзира припада ли он нашем народу или не.

Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. Ова Самарјанка стајала је на општем гледишту онога времена, да један човек треба да мрзи не само непријатељски народ него и сваког појединца из тога народа. У причи о милостивом Самарјанину Господ је истакао мржњу Јевреја према Самарјанима, а сада при овом догађају пак очитује се мржња Самарјана према Јеврејима. Да би се разбили зидови мржње између народа и народа, потребно је најпре разбити зидове мржње између човека и човека. То је једини разумни метод лечења рода човечијег од тешке болести узајамне мржње.

Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божји, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и он би ти дао воду живу. Дар Божји може се разумети у материјалном и духовном смислу. У материјалном смислу под даром Божјим треба разумети све што је Бог по доброти Својој створио и дао човеку на корист и употребу. Кад би ти, жено, знала, да та вода није ни Самарјанска ни Јеврејска но Божја; и да ту воду Бог при стварању није одредио за Самарјане или за Јевреје него за људе, ти би са страхом захватила од те воде, као Божјег дара, и напојила жедна човека - још са већим страхом - као створа Божјег. Јер сав овај свет је Божји дар човеку, а човек опет дар Божји свету. У духовном смислу пак под даром Божјим треба разумети само Господа Христа. Даровавши сав овај видљиви свет човеку, човекољубиви Господ дарује и Себе самога. Кад би ти, жено, знала, какав је драгоцени дар послао Бог и Јеврејима и Самарјанима и свима осталим народима, без изузетка, ти би уздрхтала душом, ти би заплакала од радости, ти би занемела од чуда, и не би се усудила ни помислити на узајамну злобу и мржњу између Јевреја и Самарјана. Па још кад би теби била откривена сва унутрашња тајна Онога који с тобом говори и кога ти цениш по телу као обична човека а по оделу и језику као Јеврејина, ти би искала у њега, и он би ти дао воду живу. Под водом живом Господ разуме благодатну и животворну силу Духа Светога, коју је Он обећао верницима. Ко у мене верује, из његова тела потећиће реке живе воде. (А ово рече за духа којега после примише они који верују) (Јов. 7, 38-39). Не поимајући ништа од свега овога жена му одврати:

Господе, ни захватити немаш чим а студенац је дубок; од куда ћеш дакле имати воду живу? Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? Слуге немаш, суда немаш, а студенац је дубок, како ћеш захватити воду живу? Прерушени Господ чинио се жени обичним беспомоћним човеком. Водом живом, и онда као и данас, називала се вода изворска, насупрот кишници, сабраној у бунарима и цистернама. Но живом водом називала се и вода у бунарима, ако је изворска, и то само на дну бунара, где избија кључ воде, којом се пуни бунар. Прво, дакле, жена помишља на дно бунара, одакле вода кључа. Но на мах јој долази и друга мисао, која је гони на питање: еда ли си ти већи од оца нашега Јакова? То јест: еда ли ти можеш створити други неки извор воде, мимо овога? Праотац Јаков није створио овај студенац него га је само озидао и оградио. Ако би ти могао створити неку изворску, текућу воду, која би сва била жива, онда би ти био већи од праоца Јакова. Еда ли си ти већи од њега? Овај Јаковљев бунар тако је обилан, да и он пијаше из њега, и синови његови и стока његова, па и ми сви из ове околине и сви путници и намерници, и то кроз толико столећа. И вода у бунару никад не пресушује. Еда ли ти можеш још нешто веће учинити?

У овим речима жене Самарјанке изражава се с једне стране поноситост праоцем Јаковом а с друге стране више него сумња, готово подсмех Господу Исусу. Не онако груби и јавни подсмех као при васкрсењу кћери Јаирове - и подсмеваху му се (Мат. 9, 24) - али ипак посредни и вешто прикривени подсмех. Но Господ, који је био решен да извлачи људе из глиба греховнога, решен је био и да отрпи сваки подсмех и од демона и од људи. Он не кара, дакле, жену због ове жаоке подсмеха, него продужује да спасава њену душу.

Одговори Исус и рече јој: свако ко пије од ове воде опет ће ожеднети; а који пије од воде што ћу му ја дати неће ожеднети до века; но вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде, која тече у живот вечни. Господ не одговори жени на њено питање, како је она очекивала. Он неће да њој говори о Своме превасходству над Јаковом. Он увиђа одакле долази неспоразум између њега и жене, што жена не увиђа. Неспоразум, наиме, долази од туда што Он говори о пићу духовном и животворном, док жена, научена да мисли само по чулном земаљском разуму, држи у памети воду видљиву, одређену од Бога да тренутно гаси телесну жеђ. Жива вода, о којој Господ говори, Јесте животворна божанска благодат, која храни и поји душу, уводећи је тако у вечни живот још овде на земљи. Та животворна благодат, када уђе у достојна човека, отвара у њему непресушни извор живота, радости и силе.

Рече му жена: Господе, дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду. Жена још увек остаје при своме поимању мислећи увек још о води изворској, земаљској. У најбољу руку она је могла помислити о Христу као неком волшебнику, који неким врачаријама може учинити неко чудо. Да би разбио те луде мисли женине, Господ изненадно окреће разговор на сасвим други предмет.

Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо. Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немаш мужа; јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала. Да би, дакле, научио жену да мисли духовно а не телесно, Господ налази за мудро не да учини неко чудо пред женом него да се покаже као тајновидац и пророк, што има исто онако велико дејство као и чудотворство. Иди зовни мужа својега! Господ зна да она нема мужа, но хоће да чује њен одговор, припремајући јој неочекивано запрепашћење Својим свезнањем и провиђањем. Пет си мужева имала - то је било довољно изненађења за жену, но кад је још чула и једну своју преступну тајну, коју је она хтела скрити, наиме: и сад кога имаш није ти муж - то је морало на њу дејствовати као неочекивани гром.

Но не укоревај жену Самарјанку душо хришћанска, не укоревај, него се запитај: ко је твој муж? И да ниси и ти имала већ пет мужева? И да твој садашњи муж није незаконити? Душа је црква, а глава је цркви Христос Господ; другим речима: муж је души хришћанској сам Господ. ако си се држала само овога чулнога света, венчавајући се са њим и блудећи са њим кроз својих пет чула, онда си ти, душо, у истини у истом оном грешном и незавидном положају, у коме се налазила жена Самарјанка. Ако си се разочарала у својим чулима, у чулним уживањима, ти си, истина, презрела своја чула, и од њих се развенчала, тако да су она постала као пет умрлих мужева; но остала си ипак да животариш са шестим незаконитим мужем, наследником оних пет: то је твој чулни разум; то је сва она лаж и гнусоба, коју су у тебе, као у сметлиште, временом нагомилала твоја чула. Јер гле, ништа у теби нема до представе о ономе и успомене на оно што си са својих пет чула, као са пет мужева, искусила и преживела. Разговор измећу Господа и Самарјанке, то је разговор измећу Бога, који је веран, и душе, која је неверна. Тај разговор се и тебе тиче. То је разговор небесног Женика са Својом невестом, душом људском. Зар не увиђаш, да је баш зато Господ Исус и повео разговор са Самарјанком о њеном мужу? Он је могао повести и другачији разговор са женом, и на други начин исто тако показати се пред њом тајновидац и пророк. Он је могао открити и друге њене тајне, или ма какве тајне њених родитеља, или ма какве тајне њених суседа у Сихару, знање којих исто би тако изненадило и запрепастило жену. Но Он је намерно повео разговор о мужу, пошто се овај разговор и на тебе односи, душо хришћанска, и на тебе и на све душе, које је Бог од почетка створио и које ће до краја стварати. Питање о мужу твоме, душо, најважније је питање за тебе, најважније и најсудбоносније. С ким си венчана, онога си и жена. Ако си венчана са светом, са светом ћеш и пропасти. Ако си венчана са грехом, са грехом ћеш и умрети. Ако си венчана са демоном, са демоном ћеш и у вечности пребивати. У сваком том случају ти се појиш даноноћно водом, од које се све више жедни. Само ако признаш Христа Господа, као свога законитог женика, и ако се вером и љубављу венчаш с Њим, ти се онда појиш живом водом, од које се не жедни, и којом се плови у царство небесно и живот вечни.

Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. Оци наши клањаху се (Богу) на овој гори, а ви кажете, да је у Јерусалиму место, где се треба клањати. Рече јој Исус: жено, веруј ми да иде време када се нећете клањати оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Ви не знате коме се клањате, а ми знамо коме се клањамо; јер је спасење од Јевреја. Господ је намерно циљао, да потресе духовне струне у души Самарјанке. Погађањем њене прошлости Он је то успео. У жени, у којој је дотле дејствовао само чулни, земаљски разум, наједанпут се почео будити њен духовни разум, дотле успавани наркозом чулног разума. Она прво признаје Христа за пророка. За почетак и толико је доста. И одмах потом њено интересовање за духовне ствари почиње нагло расти. Она поставља Господу Једно питање, сасвим савремено у њене дане. Препирке о месту поклоњења Богу биле су сталне препирке између Самарјана и Јевреја. Шта је Богу угодније: да Му се људи клањају на гори Самаријској или у Јерусалиму? Ко је прави поклоник и прави богомољац: Онај ко Му се клања и моли овде или онај ко Му се клања и моли онде? Оци наши клањаху Му се на овој гори. Жена не каже: ми него оци наши, да би тиме као дала већу важност оној гори, и јаче оправдала савремене јој Самарјане као да хоће да каже: нисмо ми изабрали ову гору за поклоњење Богу него оци наши, који су били већи и ближи Богу од нас. И сада, као и раније, Господ не одговара жени на њено питање, ни да ни не. Он продужује да буди и узвисује њену душу све више и више. Жено, веруј ми. Веруј Мени, а не веруј ни онима који ти говоре о поклоњењу на овој гори нити онима који ти говоре о поклоњењу у Јерусалиму. Иде време, жено, када се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Господ нарочито употребљује реч Отац место Бог или богови (Самарјани су се клањали и Богу и боговима), да би тиме дао на знање жени, да ће се новим поимањем Бога, као Оца, доћи и ново поклоњење. Поклоњење Оцу неће зависити од места, због чега ће се сасвим упразнити обе искључивости, и самарјанска и јеврејска. Господ овим пророкује оно што се због Његовог доласка у свет ускоро и збило. Но и ако Он изједначује по вредности обе искључивости, и пророкује поништење обојих, ипак Он даје извесну надмоћ Јеврејима над Самарјанима у богопознању. Ви не знате коме се клањате, а ми знамо коме се клањамо. Господ види, да жена Њега сматра за Јеврејина, па сходно њеном убеђењу Он говори, убрајајући и Себе у Јевреје, и не хотећи да о тој за Њега безначајној ствари води разговор са њом. Ви Самарјани не знате коме се клањате јер ви се клањате многим боговима, многим идолима; ви обожавате тобож Бога Аврамова и Јаковљева, а поред тога приносите жртве и безбројним идолима асирским и вавилонским. Јевреји бар знају за једног Бога, ма да Му и они служе, слично вама, каменим срцем, помраченим умом и мртвим обичајима. Ипак, спасење је од Јевреја; то јест: Месија ће се родити међу Јеврејима, и кроз Њега ће доћи спасење свему свету. Тако је обећано праоцима, тако је пророковано пророцима, тако је припремано Промислом Божјим, и - тако се и збива.

Али иде време, и већ је настало, када ће се прави поклоници поклањати оцу духом и истином, јер отац иште таквих поклоника себи. Бог је дух, и који му се поклањају, духом и истином треба да се поклањају. Поклоњење Богу у Самарији је лажно, јер Самарјани не знају коме се клањају. Поклоњење пак у Јерусалиму јесте само слика и сен правога поклоњења Богу, сен добара која ће доћи (Јевр. 10, 1). И лаж и сен ће ишчезнути ускоро, и право поклоњење Богу зацариће се. Родило се Сунце новога дана, и нови дан све више расте разгонећи таму и сени. Иде пуно време, а сад је тек његово јутро. Кад потпуно овлада светлост новога дана, људи ће познати Бога као Оца, и тада ће Му се поклањати као синови а не као робови, то јест не ће Му се поклањати мртвим словима и мртвим жртвама него духом и истином, душом и телом, вером и делима, мудрошћу и љубављу. Цео човек клања ће се целом Богу. Састављен од душе и тела, човек ће и једно и друго посветити Богу, и једним и другим служити Богу. Прави поклоници неће се клањати тварима но Творцу, нити злим демонима под именом богова него једином свемилостивом Оцу светлости и истине. Таквих поклоника иште Себи Отац небесни. Бог је дух, а не тело, не кип, не мртво слово, не ово или оно место. Зато они који Му се клањају треба да Му се клањају духом, духом и истином. Општећи са смртним светом око себе човек се представља својом смртношћу пред смртнима; но општећи с Богом бесмртним, човек мора изаћи пред Бесмртнога са оним што је бесмртно у њему. Као што вели апостол: не тражим што је ваше него вас (II Кор. 12, 14). Стари свет је служио Богу законским формалностима, и приносио је јарце и овнове Богу на жртву, и празновао је суботу, и тачно вршио прописана умивања и чишћења, али је био заборавио милосрђе и љубав. Читао је речи: жертва Богу дух сокрушен, сердце сокрушено и смирено (Пс. 50), читао је те речи, али нити их је разумевао нити испуњавао. Од сада ће се служити Богу духом и истином, јер је сам Господ сишао међу људе, да покаже пример такве службе и таквог поклоњења. Богу је био додијао смрад јарчевске и овновске жртве, коју су Му приносили људи мрачна духа и камена срца. Некада то није био смрад него благоухани мирис; и то онда када су му такву жртву приносили Ноје, Аврам, Исак, Јаков и Мојсеј. Али тај мирис долазио је не од крви и меса животињског него од богобојажљивог духа и богољубивог срца верних слугу Божјих. Доцније, када се дух жртвопроносача умртвио а срце окаменило, није имало шта да мирише пред Богом, пошто Бог не тражи мирис крви и меса него мирис духа и срца човечјег. И сав негдашњи мирис са жртвеника претворио се у смрад пред Господом; са свих жртвеника, како са оних у Самарији, тако и са оних у Јерусалиму. На ђубриште света, где је царовала смрт и смрад, дошао је живи Господ, да посеје цвеће духа и истине, које ће уништити смрт и растерати смрад, тако да ће нови свет бити као чиста и украшена невеста пред Богом.

Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос; кад он дође казаће нам све. Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим. И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се где говораше са женом, али ниједан не рече: шта иштеш? или шта говориш с њом? А жена остави своје судове и отиде... Каква чудна драма! Каква брза смена сцена и догађаја! Само Господ стоји у средини свега непомичан као вечност. Изазвана духовним речима Господа Исуса, жена наједанпут помишља о обећаном Месији, кога су Самарјани очекивали онако исто као и Јевреји. Кад он дође казаће нам све, говори жена. За њу, као и за све остале Месија је нешто далеко, нешто још даље него прамичак магле на далеком хоризонту. На њено запрепашћење Господ објављује, да је Он очекивани Месија - ја сам који с тобом говорим. Занемела од чуда, жена Му ништа не одговара. У томе се враћају апостоли из града, и чуде се, шта то њихов Учитељ има да разговара са женом неверничком, Самарјанком. И они застају неми од чуда. Жена пак не знајући шта више ни да пита ни да разговара, оставља своје судове и бежи натраг у свој град, да објави оно што је сазнала. Једна ћутљива сцена, но речитија од свих људских речи! Међутим жена журно ходећи стиже у град и објави свему граду о чудном човеку на бунару Јаковљеву. Да није то Христос? Она се не усуђује да каже: то је Христос, ма да је познала Његову необичну духовну мудрост, него као у двоумици пита: Да није то Христос? као да хоће да каже: ја сам женска страна, и не могу да просудим но ви сте људи, расуднији и обазривији од мене, ви, дакле, ходите да видите. Овим жена пројављује природну женску скромност, једну добродетељ, која се код жена никад не може довољно нахвалити. Колико чудном вешћу толико и својом скромношћу жена беше узбудила све грађане Сихара, који изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

У томе беше се заподео разговор измећу Учитеља и Његових ученика. А ученици његови мољаху га, међутим, говорећи: Рави, једи. Јер они бејаху купили јела у граду и донели Њему да једе. Несумњиво, да је Он био гладан; но место да узме јело и једе, Он наставља Своју божанску мисију, ради које је и дошао у свет, не обзирући се на телесну глад. Тренутак је био врло важан, и Он га није хтео упустити. Он није хтео интерес духа дати за чанак сочива. Зато и одговара ученицима: ја имам јело да једем, за које ви не знате. Тада ученици говораху међу собом: већ ако ко донесе да једе. Он говори о духовној храни, а ученици о телесној. Понавља се готово иста сцена, као и мало пре са женом, кад је Он говорио о духовној води а жена о води бунарској. Тако и сада: Он говори о храни духовној, коју кад човек једе никад више не гладни, а ученици мисле на храну телесну.

Рече им Исус: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његово дело. Воља Оца воља је и Сина, као што је и битност Оца битност и Сина. Зашто онда Господ Исус говори о вољи Очевој а не о Својој, и о делу Очевом а не о Своме? Но није ли свеједно: говорио Он о вољи Очевој или Својој, и о делу Очевом или Своме? Није ли то једна иста воља? И није ли то једно исто дело? Јесте, ваистину јесте; но Он именује вољу, којом се руководи, вољом Очевом, и дело, које врши, делом Очевим, ради нас самих - да би нас, непослушне и погорђене, научио послушности и смирењу. Но погледајте, колико је Њему мила и драга воља Очева - да је Он не назива Својом дужношћу него Својом храном! Јело је моје да извршим вољу Очеву. О, како божанствен пример и како незлобив укор свима нама, који сваки дан говоримо о својој дужности као о неком бремену! Ваистину, гледајући на Господа и Његово драговољно отправљање Своје претешке дужности међу људима, мора се с разлогом рећи: нико на свету не може извршити своју дужност према Богу, ако му ова није постала пријатна као свакодневна храна. То што Господ Исус говори, да Он извршује вољу Очеву а не Своју - као и на другом месту што вели: не чиним вољу своју него вољу оца (Јов. 6, 38) - не показује да је Син мањи од Оца, него показује превелику љубав Сина према Оцу. Јер се код истог јеванђелиста вели, да Отац свагда слуша Сина: ја знадох да ме свагда слушаш (Јов. 11, 42). Дакле, савршеној послушности Сина одговара савршена послушност Оца, као што опет савршеној послушности Оца и Сина одговара савршена послушност Духа Светога. А савршена послушност само тамо влада, где влада савршена љубав. Отуда, извршити вољу Очеву право је јело за Сина; извршити вољу Сина право је јело за Оца; а извршити вољу Оца или Сина, право је јело за Духа Светога.

Не кажете ли ви, продужује Господ, да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву. Мало час им говори о јелу духовном, а сад им говори о жетви духовној. Близина жетве духовне опажа се као и близина жетве земаљске. Кад класје ужути, или убели, свак зна, да је жетва близу. Кад људи сами у гомили прилазе Христу, није ли јасно, да је приспела жетва духовна? Самарјани чувши од жене за Христа, не рекоше јој да је полудела, него одмах оставише све своје послове и у гомили пођоше к Њему. Подигните очи своје и видите ту гомилу људи што жури к нама! То је њива Божја. То је сазрео усев, који само очекује жетеоце. Заиста, жетва је велика а посленика мало (Лк. 10, 2). Ви сте ти посленици, ви сте жетеоци на њиви Божјој. Зашто Ме нудите телесним, пропадљивим јелом, на догледу тако дивне и тако обилате жетве? Не заборавља ли добар домаћин и ручак и вечеру кад нахрањен радошћу гледа такву жетву пред собом, и кад сав узбуђен и Богу благодаран хита, да је што брже пожње и у житнице сабере, пре него што би бура наступила и усев упропастила? Не будите, дакле, ни ви сувише забринути за телесну храну ни за себе нити за Мене, него журите на жетву, да вам награда не би пропала, јер и који жње прима плату, и сабира плод за живот вечни, да се радују заједно и који сије и који жње. Јер је у том истинита изрека: да је други који сије а други који жње. Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте. На пространој њиви Божјој једни исти посленици не стижу, због краткоће века људског, и да посеју и да пожњу. Једни сеју и умиру не дочекавши да виде плод свога труда; други се рађају онда, када је посејано семе узрасло и за жетву ужутело; и тако ови постају жетеоци и сабирачи плодова, које нису посејали. Њива Божја сеје се још од почетка живота на земљи, и сејачи су били праоци и богоугодници, пророци и праведници, нарочито пророци. Сејали су а нису видели усев узрастао и узрео. Сви они вером живеше и у вери помреше, не видевши обећани плод за живота свога, него га видеше издалека (Јевр. 11, 13) духовним очима својим. И сам Господ Исус рекао је једном Својим ученицима: многи пророци и праведници желели су видети што ви видите, и не видеше (Мат. 13, 17). Сејачи нису видели то што жетеоци виде, наиме; плодове и жетву. Но и једни и други примиће плату за свој труд, јер су и једни и други посленици Божји на њиви Божјој, да се тако радују заједно и који сије и који жње. Тиме Господ похваљује труд пророка и праведника старозаветних, и тиме ободрава апостоле на жетвени труд. Као да хоће да каже: они поднеше већи труд него ви; јер заиста теже је бити сејач и не видети плода на њиви, него бити жетелац узрелога жита. Ви у посао њихов уђосте. Они као надничари и слуге трудише се и помреше, не видевши Домаћина жива у средини својој; а ви имате Домаћина у средини својој, и радите не као надничари и слуге него као синови, - управо Домаћин сам ради, а ви само сарађујете. Радујте се, дакле, и с радошћу журите да жањете узрело жито.

И из града онога многи од Самарјана вероваше у њега за беседу жене која сведочаше: каза ми све што сам учинила. Видите, како је усев узрео! Видите, како је жетва велика! Жедна земља брзо је упила воду. Многи Самарјани повероваше у Христа и пре него Га видеше, на саму реч женину. Она није чинила чуда, она није била апостол; напротив, она је била једна грешна жена, па ипак њена реч донела је жетву многу међу овим незнабошцима. Какав срам и стид за богоизбране Јевреје, који и поред толиких моћних чуда Христових мећу њима, и поред толиких моћних речи из уста Његових у уши њихове, осташе глуви и слепи, непокајани и окамењени! Сваке похвале пак достојна је ова жена Самарјанка, која не прећута благовест, што чу од Господа, него пожури, да је и другима објави. Она је слична оној жени, која нађе изгубљени динар, и нашавши сазва другарице своје и суседе и рече: радујте се са мном, ја нађох динар изгубљени (Лк. 15, 9)!

А када дођоше Самарјани к Њему, мољаху га да би остао код њих; и оста онде два дана. И много их више верова за његову беседу. Док су Назарећани хтели да гурну Господа с брда у пропаст за његову беседу, и док су га Гадаринци молили, да их остави и иде од њих, дотле ови Самарјани мољаху га да би остао код њих. Господ је услишио молбу њихову, и остао је код њих два дана. И жетва је била преобилна, јер поред оних, који повероваше у њ због женине беседе, још много више њих поверова Га због беседе из Његових пречистих уста.

А жени говораху: сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо, и познасмо, да је овај заиста спас свету, Христос. Шта је Господ у току та два дана говорио духовно жедним и гладним људима, не зна се, јер је све то остало незаписано. Но да је говор Његов био вода жива, од које се више не жедни, и хлеб живота, од кога се више не гладни, о томе сумње нема. То се види прво по великој множини оних који повероваше у Господа, а друго по њиховом правилном исповедању вере у Њега. Овај је заиста спас свету, Христос. Поред многих богова, у које су веровали Самарјани, они су веровали донекле и у Бога Израиљева. А у Бога Израиљева веровали су не зато што су Га познавали него из поштовања према Израиљу, тј. Јакову, који је негде живео у њиховој средини. Гле, и жена Самарјанка говори о оцу нашем Јакову! Несумњиво, да су Самарјани чули и за пророчанство, везано за име Јаковљево, наиме за звезду, која ће засијати од Јакова. Када је једном Валак, цар моавски, ратовао са народом Израиљевим, позове он Валаама, једнога гатара, да му прорече победу над Израиљем, да би тако охрабрио своју војску. Валак обећа Валааму велике дарове за његову услугу, и Валаам заиста дође у логор Валаков. Но кад је хтео гатати и прорицати Валаку оно што је Валаково срце желело, наједнапут дух Божји дође на њ, и он отпочне прорицати не оно што је он хтео него оно што је Бог хтео, говорећи: како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу! Кад је Валак чуо те речи, он почне корети Валаама, али овај се не убоја, него продужи: каже Валаам син Веоров, каже човек коме су отворене очи: видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; засијаће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља (IV Мојс. 24). И ево појавио се Онај, кога је Валаам гледао издалека. Засијала се Звезда од Јакова, сјајнија од сунца и лепша од најлепшега сна. И видеше Самарјани и обрадоваше се. Видеше и повероваше. Напише се бесмртнога пића и оживеше животом вечним.

Но није Христос Спаситељ делио живу воду само Самарјанима и Јеврејима. Он ју је делио и дели и данас свима и свакоме, ко се у пустињи овога живота осећа духовно жедан. Једном приликом стајаше Господ Исус у Јерусалиму и викаше говорећи: ко је жедан нека приђе к мени и пије (Јов. 7, 37). Чујете ли, како се каже: викаше? Добри Пастир не шапће него виче своје стадо на појило. Човекољубиви Вожд стоји у усијаној пустињи овога света и виче све путнике од жеђи малаксале. Благо оном, ко чује глас Његов и приђе Му са вером! Неће га Он распитивати ни за језик ни за народност, ни за старост ни за богатство, него ће му дати воде живе, која крепи и подмлађује, обнавља и препорађа, оживотворава и усиновљава, изводи из пећи огњене овога света и уводи у Врт Рајски. О, божанско пиће, како си чудотворно! О, слатки Спаситељу, прохладни студенче, како си прозрачан, обилат и животворан! О, Душе Свети Утешитељу, привуци Господу Исусу све оне, чија душа чезне за бесмртним животом, и који у жеђи својој вапију: жедна је душа моја Бога, Бога живога! Господу Исусу нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

СПЦ

Споља гледано, није изгледало да има неки проблем али је имао. Не један, више проблема који су га мучили изнутра. Тешко му је ишло уклапање међу људе, стидљив, није имао право друштво за којим је чезнуо. На друге је увек гледао као на више од себе, осећао је себе као неког ко је увек споредан, и имао је жељу да се уклопи и буде признат од оних који су му изгледали, у то време, као узори. Имао је и извесне комплексе физичке природе. То сам сазнао касније.

За време студирања, одвојио се од родитеља и решио да почне нови живот. Све је, мало по мало, почело да се одвија онако како је одувек желео. Прихватају га они за које је мислио да никад неће бити у њиховом друштву, постаје омиљен међу девојкама и почиње да мисли високо о себи.

Алкохол, дрога, блуд, крађа и лаж, непрестана лаж, и окултизам , на крају, како је по природи био склон некаквој духовности, постали су свакодневница. Постао је опседнут астрологијом, све му је било с њом у вези па је чак , без већих проблема , погађао шта је ко у хороскопу и слично.

Али, скоро свако јутро, после слично проведене ноћи, будио се са осећањем гађења према себи тако да од срамоте и стида није смео мислима и сећањем да пређе по протеклој ноћи. А онда, ипак, опет је живео понављајући исто.

Оно што је било добро у свему је да је, очигледно, имао некакву унутрашњу кочницу па никад , из страха највише, није ушао до краја у све те лоше ствари. Није веровао у Бога, бар није тако изгледало, али је пар пута , у друштву, „бранио“ Бога кад би неко о Њему почео лоше да говори.

Онда је, за кратко време, два пута завршио у болници. Нешто је почело да му се дешава. Говорио је да се разболео. Али од чега ? Све медицинске анализе су говориле да је он здрав, резултати су били добри.

Појавио се снажан страх од смрти и болести која води у смрт. Ноћне море, није јео па је видно смршао. Понекад није могао да устане из кревета по неколико дана. Осећао је страшан немир да је „шкргутао зубима“. Хтео је да побегне од себе, да се извуче из своје коже, али није могао. Престао је да се смеје а често је плакао. Касније ми је рекао да тај период, тј. то стање најбоље може да се опише као - предукус пакла. Преко лекара, затим врачара код којих су га родитељи, у најбољој намери, водили, на крају завршава код психијатра који му приписује некакве лекове и повремене контроле.

То стање мучења је трајало месецима и било је врло интензивно. Осећао је да , ако жели да оздрави, мора неком да се отвори и каже све о себи, све оно што га мучи и што је крио годинама, ма колико тешко било да се то превали преко уста и да се открије, до краја, онакав какав стварно јесте.

То је и урадио. Отишао је код психолога из локалне болнице и испричао све. После је свима, па и мени, испричао своје тајне иако нико то од њега није тражио. Очигледно да је имао потребу за тим. Чини ми се да је , без проблема , могао да се исповеди пред читавим светом да је требало. Ојачала му је нада на оздрављење. Та нада да ће оздравити непрестано је била присутна ма колико да су муке , у појединим тренуцима, биле велике.

У међувремену су му под руке стигле некакве молитве[1] које је почео да говори свако јутро и свако вече. Сазнаје да у близини града има православни манастир и почиње да сваке недеље одлази на литургију иако му је, доста дуго, био прави подвиг да издржи до краја богослужења.

Први пут се причестио иако није знао ништа о причешћу, ни шта прима ни зашто прима. Само је веровао да тако треба.

Појавила се свест о греху, почео је да примећује унутрашња дешавања којих никад, до тада, није био свестан. Примећивао је сопствене помисли и појавила се свест о добру и злу. Први пут се исповедио. Заједно смо били у Манастиру Ковиљ, нас неколико и свима нам је била прва исповест. Добро се сећам, било је већ касно увече, субота, чекали смо ред за исповест са неким монасима. Сећам се, кад је завршио, тек кад је завршио, почео је да плаче. Плакао је сатима без престанка. Седео је са нама и плакао, можда је хтео да престане али није могао и као да је са тим слатким плачем, у којем су били помешани радост и туга, све чега је још остало у њему а требало је да изађе, заиста изашло напоље.

На крају, или на почетку можда, једног јутра је приметио да је оздравио, тихо и неприметно, баш како се надао да ће бити. Напушта стари живот кад је открио сласт новог. Престаје да псује, краде да чини блудне грехе, да лаже и да чини све оно што му је пробуђена савест откривала као грех. Јеванђељске речи су се потпуно оствариле и имао сам прилику да гледам у оног који “мртав беше, и оживе; изгубљен беше, и нађе се.”[2]

Тек касније читајући богословску литературу проналазим опис ове појаве која се одиграла у његовом животу. Тек тада, месецима после, овај догађај успевам да назовем правим именом – покајање.

[1] Поменуте молитве, интересантно, добио је од једног младића који је у време кад ово пишем проглашен, на неки начин, за државног непријатеља.

[2] Јеванђеље од Луке , 15. Глава, стих 32.

“Овај свет, ова цивилизација је, можемо рећи, збирно име за безброј илузија, за безброј лажних рајева, односно, уколико желимо да идемо до краја, за један општи пакао који се манифестује у животима свих нас, у већем или мањем степену, у зависности колико отимамо уживања од живота или колико у Богу тражимо утеху“, казао је монах Арсеније Јовановић, сабрат манастира Острог, током предавања под називом “Лажни рајеви и себеубиство“, које је у недјељу 2. јуна 2013. одржано у Црквеној гостионици Пасха у Никшићу.

Предавање оца Арсенија на ову веома интересантну и актуелну тему наишло је на изузетну пажњу публике, која је до посљедњег мјеста испунила салу гостионице Пасха у Никшићу. Разговору су, у највећем броју били присутни млади људи, којима је, трагајући за слободом, идентитетом и смислом живота у времену бројних лажних задовољстава и рајева, неопходна искрена и снажна духовна поука.

У тексту који слиједи доносимо изводе из бесједе “Лажни рајеви и себеубиство“ монаха Арсенија Јовановића.

Уживање као неуспела имитација раја

“Човек има, апсолутно, свој смисао, своју одредбу и своју намену и ако је тако, онда се поставља питање зашто је Бог створио човека. Бог је створио човека да би се овај радовао своме бићу, свом постојању, свом животу, да би се радовао Божијој благодати, да би се радовао заједници са Господом. У рају, у првобитној својој егзистенцији, Бог је даровао човеку своју љубав, а та љубав је, у ствари, доживљај непрестане благодатне заједнице са Творцем која се назива још блаженство. Знамо да је дошло до губитка тог првобитног блаженства, јер је човек зажелео више од онога што је имао, имао је блаженство, а хтео је више, желео је да отме више. Од тада почиње отимање, једна врло специфична појава, да пали човек непрестано отима од живота, није задовољан оним што му живот даје него му треба више и више и више, јер му је, у суштини, празна душа. Преступивши заповест, па је пробао са дрвета познања добра и зла, човек је себе ограничио. Ми данас имамо слободу, слободна смо бића да бирамо добро или зло, међутим, то је крајње ограничено. Да је човек остао да се храни од дрвета живота он би имао неограничену палету, неограничени избор безбројних Божијих добара. Овако смо се скучили да бирамо између добра и зла. Окусивши од дрвета познања добра и зла човек је, у ствари, добро помешао са злим, тако да је то та повезаност између уживања и патње“.

“Изгубивши првобитно блаженство човек није могао да га заборави, међутим у овом изгнанству наставља да га тражи, али на погрешан начин и на погрешним местима тако да, на тај начин, више не може да достигне оно блаженство за којим је чезнуо и за којим сви ми чезнемо, ту радост, тај мир, тај спокој, ту љубав у срцу и, на жалост, дошло је само до уживања, а уживање, колико год да траје и колико год да је слатко, оно увек за собом повлачи патњу. Реч уживање, настала је од речи живети, а одатле је настало живање или живљење. Уживање је неки сурогат, нешто лоше, као кад кажемо мишљење и умишљеност, оно што је умишљено је нешто што није добро, што је погрешно, на исти начин је уживање, у ствари, лажни живот, уживање је само неуспела имитација правог живота, неуспела имитација раја, тако долазимо до појма лажног раја. Човек је себи успео да стекне само лажни рај на овој земљи, а лажни рај није ништа друго до сам пакао. Ту имамо тај затворени круг уживања и патње, о којем је још Свети Максим Исповедник говорио да колико год отмемо уживања од овог живота увек после тога морамо то да пропатимо, јер је то један затворени круг. Светост се, у ствари, састоји у томе да човек престане да хрли ка уживању, али исто тако да престане да бежи од патње и да прими све онако како му Господ пружа“.

“Ово је општи пут целог човечанства, међутим, сви ми имамо своје посебне животе, своје посебне путеве и у свом личном путу ми понављамо, у малом, исту причу. Наше детињство је слика раја, слика, мање-више, тог блаженства у коме смо били, јер, знамо, да су деца радосна, њима никад није досадно, они су блажени, спокојни, не требају им спортски мечеви, праћење политичких збивања, нити дискотеке да би се празнили и да би се осећали боље, они су блажени непрестано, но, на жалост, одрастањем ми се суочавамо са овим светом који је пао. У том палом свету одрастање прати сагледавање околине. Док смо деца ми не обраћамо пажњу, добро нам је изнутра, како растемо спознајемо слабости и грехове око себе, видимо да човек више и није тако радостан, као што је био у детињству и, спознајући грех, полако задобијајући ту дрскост, човек престаје бити дететом. Да би се успело у овом свету врло је битно бити бестидан и дрзак, те изгубивши првобитни стид, изгубивши невиност и безазленост ми постајемо дрски и самим тим, не због некакве казне, Божија благодат не трпи бестидност и дрскост, нас полако напушта и ми почињемо све више и више да осећамо празнину и да чезнемо за оним дивним стањима када нам никад није било досадно и кад нам је било дивно у сваком тренутку, кад смо били деца, а не знамо шта се, заиста, дешава, јер нисмо упућени у смисао живота. Зато је васпитање детета од суштинског значаја за здравог и нормалног одраслог човека, да се детету од почетка објасни који је смисао живота“.

Најгори лажни рај је наркоманија

“Овај свет, ова цивилизација је, можемо рећи, збирно име за безброј илузија, за безброј лажних рајева, односно, уколико желимо да идемо до краја, за један општи пакао који се манифестује у животима свих нас, у већем или мањем степену, у зависности колико отимамо уживања од живота или колико у Богу тражимо утеху. Лажни рај човек може пронаћи у многим стварима, почевши од оних најгорих, као што су наркоманија, алкохолизам, сексуалне изопачености свих врста, насиља у којима човек проналази утеху и уживања, као што су, на пример, претерени рад, интернет, страствене навике и хобији, острашћена посвећеност одређеном типу музике, поготову рокенролу и његовим дериватима и било шта друго што човека острашћује и чини га неспособним за правилну и здраву комуникацију са Богом, са самим собом и са другим људима. Најгори лажни рај, на жалост, је наркоманија зато што наркоманија, зато што дрога најбоље имитира то изгубљено блаженство. Они који су пробали дрогу добро знају о чему говорим. Тај поленов прах из пакла, било која дрога да је у питању, тако снажно делује на централни нервни систем да изазива осећање приближно том блаженству за којим сви ми чезнемо и зато долази до зависности и до робовања, јер сви наркомани су, у ствари, велики боготражитељи. То су нежне, суптилне, танане душе које тешко могу да поднесу хладноћу и сивило овог света. Никада немојте да се преварите и да једног наркомана или алкохоличара сматрате обесним људима. То није тачно, то су душе које траже Бога, но изопаченошћу ове цивилизације њима се Бог не нуди, него им се нуди све оно што је супротно томе“.

“Постоји само једно уживање које је право, а то је оно уживање кад се победи уживање, кад човек победи своје слабости. То је највеће уживање. Још су стари Римљани незнабошци рекли “Победити сам себе најлепша је ствар“. У овом палом људском стању, стању губитка рајског блаженства једна од главних особености је да свако уживање, сваки лажни рај брзо губи на првобитном дејству и на сладости свог доживљаја и да аутоматски изискује повећање надражаја односно дозе. На жалост, то је проклетство, то је затворени круг, шта год нам је слатко на кратко, после мора све више и више и више, тако да долазимо до потпуног избезумљења и тешке злоупотребе свега што нам стигне до руке. Без праве утехе, праве љубави која је Божија благодат све убрзо постаје досадно. Једно од основних осећања данашњице је досада. У суштини досаде је немир, немир је неиздржива спорост протицања времена, потреба за било каквим доживљајем, док човек који поседује мир, човек који поседује спокој, који поседује радост у себи, а истински, прави, дуготрајни мир се задобија једно у Богу, такав човек лако траје, он безболно, неосетно, лако пролази кроз време, човек који поседује Бога. Дуготрајна нелечена досада уводи у стање неприродног и болесног дремежа, безвољности и човек савременог друштва мора да се разбуђује из тог мамурлука разноразним стимулансима, било спољним или унутрашњим“.

“У својим поукама Свети Тихон Задонски, који се био повукао у осаму, размишљајући о молитвеном правилу, каже да они људи који немају молитвено правило, који се не баве молитвом, њима мора да је страшно досадно у животу. И то, заиста, јесте тако, јер молитва доноси ту радост, молитва доноси испуњење које човеку даје замену за сва лажна уживања. Наравно, за то се треба потрудити, молитва се не добија тек тако, а да ли се ишта озбиљно у овом свету добија тек тако?! Не, него се, и те како, жртвујемо за разноразне бесмислене ствари, а кад је у питању молитва много нам је тешко“.

“Што се тиче медицине она не може помоћи на духован начин и стога је она произвела легалне наркотике, тако да данас, поред илегалних, имамо и легалне наркотике. То јесу наркотици, иако се зову лекови и углавном су то антидепресиви и седативи. Човекова душа не може бити излечена хемијом, то морамо сви добро да знамо међутим, на жалост кад одемо код лекара данас, уколико имамо некакав проблем, у великој смо заблуди уколико мислимо да ће нам они помоћи разговором, јер се одмах ради о прописивању лекова. Сви ми тежимо стању разбуђености и спокоја, које је супротно досади и немиру, међутим стање врховне разбуђености и спокоја постиже се једино Духом Светим кроз такозвану православну психотерапију. Православна психотерапија уопште није неки посебан појам, који бива паралелан са Црквом, то је у суштини само православље, јер православље као такво, а људи често нису свесни и мисле да је то некаква традиција или морални кодекс, међутим, православље је, у суштини, врховна психотерапија. Христос је био врховни терапеут, Човек Који је дошао да лечи наше душе, Он лечи и наша тела, али увек у сврси да ми спознамо Његову силу и, свакако, да је много важније да се изнутра осећамо добро, него да нам је тело здраво“.

Свет иде ка општој наркоманији и таблетоманији

“За људске слабости је потребна предиспозиција, човек који је формиран здраво, човек који је формиран у здравој породици, где су биле присутне три генерације, баба и деда, тата и мама, где је био разговор, где је, на првом месту, била присутна Црква, разговор о смислу живота, такав човек расте здрав, снажан, има љубав у себи, осећа да га воле и нема ту бесомучну потребу да се пуни било чиме на шта наиђе. На жалост, данас здраве породице је све мање и мање, тако да формирање личности без љубави Божије и без љубави наших најближих, доводи до те предиспозиције да се врло лако постане зависник неких од ових лажних рајева. Цео свет иде ка непрестаном порасту те појаве. Свето Писмо нам сведочи да ће у последња времена понестати љубави и то се, заиста, данас и дешава, што буде мање љубави међу људима, то ће потреба за хемијским стимулансима, било илегалним или легалним, бити све већа. Свет иде ка општој наркоманији, ка општој таблетоманији, сведоци смо глобалне наркоманизације и пилулизације људског ума и нервног система. Говоримо о доласку краја времена, говоримо о доласку антихриста и каже се да ће он бити једна веома харизматична, привлачна личност, која ће бити духовни и политички лидер и која ће чинити разноразна чудеса. По мом скромном мишљењу, једно од најефектнијих чуда антихриста биће лек од наркоманије, свакако лажни лек, који ће, у ствари, бити последња превара и можда најгора од свих“.

“Историја човечанства се може поделити на три цивилизацијска таласа: аграрни, који је трајао око 8 хиљада година, други цивилизацијски талас – индустријски траје само 300 година. У судару између индустријског и аграрног цивилизацијског таласа, а тај судар је почео са Француском револуцијом, долази до појаве шизофреније, али у огромном степену, долази до сукоба, човек се одваја од природе, да не кажемо од Бога пошто је атеизам увек био присутан, али се човек одваја од природе, улази и набија се у градове, у фабрике, губи контакт са природом, контакт са Богом, човек добија више времена. Човек је раније морао више да ради, а рад ипак помаже човеку, једино за секуларизованог човека доколица је погубна, јер се он препушта својим страстима и управо због тога је дошло до огромне појаве шизофреније, тако да, уопште, није тачно да је шизофренија некаква болест, сама по себи, којој ће они стати на реп, наћи чаробну пилулу и излечити је. Не, шизофренија је цивилизацијска појава. На крају, имамо и трећи цивилизацијски талас, који траје само 30-ак година, а то је електронско-компјутерски талас. Производ судара другог и трећег таласа је суицид, самоубиство. Свакако, да је и самоубиства увек било, али никада у овом броју. Помињао сам у ранијим предавањима, ужасно звучи, али поменућу поново: сваких 40 секунди неко у свету изврши самоубиство, што је отприлике две хиљаде дневно. Статистике кажу да је, отприлике, 20 пута више покушаја, значи 40 хиљада људи дневно покуша да се убије, а две хиљаде успе. Ако 40 хиљада покуша, колико онда помисли на то? Претпоставимо да отприлике стотину хиљада људи дневно на свету помисли да се убије. Зашто? Откуд суицид, откуд порив потпуно супротан пориву за животом, импулсу који је усађен у суштину сваког живог бића, па чак и у неживу творевину. И кристали се, чак, боре да живе, једна стена има силу у себи да се не распадне, она жели да постоји. Та сила за животом је уграђена у целокупну творевину. Откуд онда воља за непостојањем у човеку? Постојање да би опстало и трајало мора да има свој смисао, смисао постојања је у трајању, јер је живот створен од Творца да би трајао вечно, а основно гориво постојања је Љубав, првенствено Љубав Божија као чиста енергија, а затим и љубав наших ближњих. Љубав наших ближњих је рефлексија Божије љубави. То је као месец од сунца, уколико сунце не обасја месец, месец не може светлети. Тако и ми, уколико се не укључимо у Бога, уколико се не укључимо у емисију Божије љубави преко молитве, преко Литургије, преко причешћа, ми не можемо да имамо, заиста, праву љубав. То може бити само она телесна, пролазна љубав“.

Генеза самоубиства

“Немање љубави рађа усамљеност, усамљеност рађа беспомоћност, беспомоћност рађа осећање безнађа, осећање безнађа даје губитак смисла или мотива живота, губитком смисла живота човек улази у крајње стање, а то је стање очајања. Очајање је задњи корак до самоубиства. Целокупна творевина се грчевито бори да опстане, једино човек, који је круна природе, који је створен као мали бог он одлучује да неће да живи. Једино биће у творевини које има слободу и које се по томе и приближава Богу, јесте човек. Међутим, ми смо нашу слободу изопачили, наша слобода се разболела и користимо је на своју пропаст. Због чега? Зато што немамо Творца који нам је даровао ту слободу, изгубили смо Га“.

“Сваки несрећник, који је заробљеник свог лажног раја, у њему налази своју љубав, налази утеху, односно потврду своје личности, свог постојања. Међутим, то су лажна постојања, то су лажни рајеви који воде у непостојање, у бекство небића, у нихилизам. Главна потврда идентитета и постојања гласи: Волим, дакле, постојим, али још више од тога је Вољен сам, дакле, постојим. Ако на овом свету знам да постоји барем један човек који ме воли, то је већ довољан смисао за живот, јер ту долази до потврде љубави. Уколико ме неко, заиста воли, ја осећам огромну одговорност да не повредим ту његову љубав. Да би нас људи волели и ми морамо да волимо људе, нарочито да би доживели Божију љубав, која је врховна и која је пуноћа свих радости. Морамо да искажемо своју љубав према Њему. Као што је љубав пројава љубави према Богу и према људима, самоубиство је врховна пројава мржње. Има људи који осећају мржњу према Богу, који осећају мржњу према другима и који осећају мржњу према себи. Статистике говоре да су самоубиства најчешћа пред зору и у пролеће, баш када се буди живот зато што човек који је изгубио смисао живота, који се не радује животу, коме је тешко не може да се суочи са бујањем живота, он је љубоморан на друге, он мрзи живот, он себи одузима живот, јер не може да поднесе бујање живота, то га боли, као оног човека са болесним очима који не може да гледа сунце“.

“Тако ће с нама бити, на жалост, уколико нам се, не дај Боже, деси да овај свет напустимо у некој страсти, оштећене душе, оштећеног чула за Божију љубав. Бог није измислио пакао, ми га стварамо. Божија љубав, Божија светлост, нестворена светлост зрачи на целокупну творевину. Уколико ми не припремимо, не очистимо око своје душе, које је чуло за Божију љубав ми ћемо се мучити у оном свету, јер нећемо бити спремни за љубав Божију“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Јован је круна благочастивога краљевства; Јован је најбржи исцелитељ и утешитељ болних и ожалошћених; Јован је осветник страдалника, укор лажи; Јован је нама утеха, оскуднима изобиље, сиротама бранич, удовицама хранитељ, стаду чувар, гумну благослов, виноградима плодност, заробљеницима одбрана, нападнутима заклон, гладнима храна; богумилима, јеретицима, масалијанима пораз, заблуди пропаст, а вери правило.

Њега су безбожни јеретици и рођаци напали и главу му одсекли, а он је своје гониоце победио, и по смрти је ваистину живео, и прихвативши рукама чесну главу своју дошао је у ово место (Елбасан), те убице упрепастио, завидљивце сатро, и из овога привременог прешао у непорочно и бесмртно царство. У кругу ангела се налази код престола превисокога али опет близу нас, јер невидљиво међу нама обитава, штедро делећи дарове онима који су дошли (т. ј. који су дошли у манастир светитељев).

О пречуднога чуда! Којим речима по истини да прославим краља и мученика, пречуднога и мироточивога? Којим звуцима да похвалим његово ликовање? Којим начином да опевам његова чудеса? Одвоји се од великомученика земни прах, али се од њега не одвоји Христос; расточи се природа, али не ишчезе вера. На једном се месту налази, а осећа се у целом свету где год бива призван. Онамо на небу уз Христа Бога стоји, а овде се од нас ни најмање не удаљује. Онамо нас заступа, а овде с нама ликује. Онамо служи, а овде чуда твори. Почивају му мошти, а дела му се хоре; ћути му језик, а чудеса му кликују. -

Велико ти је поуздање, свети Јоване Владимире, кад си, ослонивши се на Христа цара, поднео неправедну мученичку смрт, и кад си крст као скиптар прихватио. Шта би рекли сада они који су због мале невоље и опасности одступили од преслаткога Исуса Христа и одрекли Га се ? Нека виде моћ вере.

Из грчког житија светог Јована Владимира

Извор: Радио Светигора

Но Мирослав не имађаше деце те и његова држава дође у власт Петриславу који за наследника имаше сина свога, овог блаженог Владимира. И тако се Владимир зацари (у другој половини десетога века) у Дукљи и осталим пределима Илирије и Далмације, а престоница му беше код цркве Пречисте Дјеве Марије у области Крајини (на западној страни Скадарског Језера).

Блажени Владимир од детињства би испуњен даровима духовним - беше кротак, смирен, ћутљив, богобојазан и чист животом, презирући све привлачности земље и ревнујући за све оно што је узвишено и божанско. Како вели за њега и византијски историчар Кедрин, он је био "човек правичан и мирољубив и пун врлина". Њега исто тако похваљује и древни словенски летописац Поп Дукљанин у свом Летопису званом "Краљевство Словена" (глава 36). У раној младости он проведе неко време код неког доброг војсковође да се учи ратној вештини. Иако све то он добро изучи, он у себи споји витештво и побожност, то јест право хришћанско благочешће. Он марљиво изучи и Свето Писмо, и беше веома милосрдан према беднима и сиромашнима. Знањем Светога Писма и милосрђем успео је да многе богумиле и друге јеретике поврати к вери православној. У животу и владању своме он у свему расуђиваше мудро, и мудро владаше поданицима својим, због чега љубљен би од свију. Уз то још, он разасла учитеље по народу да поучавају људе православној вери и науци Христовој, а јеретике да обраћају ка Истини. А и цркве и манастире он подизаше, као и болнице и странопријемнице. Једном речју, он, иако цар на земљи и моћни владар, беше кротки слуга Небескога Цара Христа и Царства Божјег, које није од овога света, али за које се овај блажени већ од детињства беше определио. Зато њега и би удостојен, као што ћемо даље видети.

Живећи тако богоугодно, у сталним и усрдним молитвама Богу и доброчинствима, блажени краљ Јован Владимир имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима богумилима а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило, цар Бугарски, крену у рат са великом војском на државу овог блаженог и хтеде је покорити себи. Свети и христољубиви краљ Владимир, штедећи крв човечију и љубећи већма мир него рат, уклони се са својима у планину звану Облик (или Косогор). Прешавши реку Бојану и опколивши град Улцињ, Самуило опколи тада и ову гору на којој беше свети краљ са својом војском. На тој косој гори (= Косогор) беху змије једовите и отровнице, те голему муку наношаху војсци. Јер кад би кога ујеле, тај је одмах умирао. Свети Владимир се тада помоли Богу са сузама да му свемогући Бог ослободи народ од те кужне смрти. И услиши Бог молитву слуге Свога, и змије престаше надаље уједати, и од тада до сада никога не уједају, а ако кога и уједу не буде му ништа. Међутим цар Самуило посла гласника краљу Владимиру да са свима који беху с њим сиђе са горе, али краљ то не учини. Онда се ту као издајник Јуда нађе кнез тога места који незлобивог краља издаде цару Самуилу, те га овај зароби и посла на заточење. А пред своје заробљавање краљ Владимир скупи све своје око себе и стаде им овако говорити: Чини ми се, браћо, да мени предстоји испунити ону реч еванђелску која каже: Добар пастир полаже душу своју за овце своје. Боље ће бити, дакле, да ја сам положим душу своју за све вас и да добовољно предам тело своје да га убију, него да ви пропаднете од глади и од мача. Изговоривши то, он се опрости са свима и отиде к цару, а овај га свезана посла у свој престони град Преспу (крај Охрида) на заточење. Самуило затим за војском удари на градове Котор и Дубровник, освоји их и попали, и даље са војском пороби и освоји Босну и Рашку, па се са богатим пленом врати дома.

Владимир блажени сеђаше тако у тамници у Преспи и мољаше се Богу даноноћно. Ту му се јави анђео Божји који га окрепи и јави му да ће га Бог ускоро ослободити из тамнице, али да ће он после тога мученик постати и неувели венац вечног живота у Царству Небеском задобити. А цар македонски Самуило имађаше кћер по имену Косару, звану још и Теодора, која, Светим Духом надахнута, имађаше велико милосрђе према убогима и сужњима, и често похађаше тамнице и сужње тешаше. Она измоли од оца дозволу да са својим девојкама сиђе у тамницу и опере ноге сужњима, што јој отац и дозволи. Но Косара видевши Владимира, расцветана младошђу, понизна и скромна, и како је пун мудрости и разума Божјег, заволе га срцем. Заволе га не из похоте, него што се сажали на младост и лепоту његову, и што хтеде да га ослободи из тамнице. Косара изађе пред оца свога и замоли га да јој да овога роба за мужа. Не могаше отац отказати кћери својој, јер ју је много волео и знао за Владимира да је од краљевске крви, те јој испуни молбу и изведе Владимира из тамнице. Самуило даде Владимиру Косару за жену и сву му државу поврати, краљевину отаца његових, и још му даде земљу Дирахијску (Драчку), и испрати га с чашћу и многим даровима. Самуило такође поврати и стрицу Владимировом Драгомиру његову земљу Тривунију (Требиње).

Блажени краљ Владимир, стигавши дому своме са супругом својом Косаром, би дочекан од својих са великом радошћу. И живљаше од тада са Косаром свето и целомудрено. Јер он усаветова жену своју да држе девичанство, пошто су девственици, рече, слични Анђелима. И целомудрена Косара га послуша, те живљаху у целомудрености и свакој врлини љубећи Бога и служећи Му дан и ноћ. И краљеваше над повереним му народом са страхом Божјим и правдом.

У то време самодржац грчки Василије II Македонац (976-1025 г.) изиђе са многом војском на цара бугарског Самуила и у кланцима горе Беласице страховито потуче његову војску (1014. године). Од силне туге и жалости за војском Самуило на пречац умре, а цар Василије дође чак до Охрида. Самуилово царство прими у наслеђе његов син Гаврило Радомир, но после непуне године он би убијен од Јована Владислава, свога брата стричевића. А то беше и породична освета, јер отац Владислављев Арон био је раније убијен на заповест брата му Самуила. Грчки цар Василије пође тада на Владислава желећи да потпуно потчини себи бивше царство Самуилово. Лукави пак узурпатор Владислав настојаше да на превару домами к себи и убије блаженог краља Владимира.

Једнога дана изађе свети Владимир у дубраву близу града са три своја великаша, и виде у шуми једног орла како кружи, а на плећима му блисташе сјајни као сунце часни Крст. Затим орао положи Крст на земљу и постаде невидљив. Блажени краљ тада сјаха с коња и поклони се Крсту Христовом и на њему распетоме Господу, па онда нареди да се на том месту сагради црква; притом и сам даде велики прилог. Када црква би подигнута, онда овај Часни Крст би у њу положен, и ту свети краљ хођаше по дану и по ноћи на молитву и свеноћна бдења. Јер он осети да се приближи време да прими венац мученички, за којим је и сам толико жудео.

А Владислав, убица свог братучеда Радомира, Косариног брата, завидећи светом краљу, и у своме властољубљу желећи да се домогне и Владимировог краљевства, реши се да га на превару убије. Зато га позва к себи у Преспу на тобожњи договор. Не верујући у искреност свога брата од стрица и наслућујући неку подвалу, мудра Косара измоли од свога мужа да она прва отиде на договор, не би ли тако спасла блаженог Владимира од неправедног убиства. Но лукави Владислав обману и сестру, а светом краљу посла по изасланицима златни Крст позивајући га да дође и обећавајући му да му се ништа зло неће десити. Обманута Косара није могла распознати нож медом премазан. А свети краљ одговори Владиславу: Знамо да Господ наш Исус Христос, Који је за нас пострадао, није на златном или сребрном Крсту распет био, него на дрвеном. Ако ти је дакле вера права и речи истините, пошљи ми по свештеним људима Крст од дрвета, и на веру у име Господа нашег Исуса Христа, уздајући се у Животворни Крст и Часно Дрво, доћи ћу. Тада вероломни и лукави Владислав дозва два епископа и једнога пустињака, и претварајући се пред њима да поштено мисли, даде им Крст од дрвета, и посла их краљу. Свети краљ крете тада на пут, и у пратњи Анђела приближаваше се двору Владислављевом. Уз пут се стално мољаше Богу и, као што каже Дукљанин у свом Летопису, свративши у једну цркву он се исповеди и причести светим Телом и Крвљу Христовом.

Прошавши кроз све заседе Владислављеве свети краљ најзад стиже у Преспу. Када га виде Владислав где му долази, устреми се на њега и удари га мачем, али му не науди. Међутим Владимир се не уплаши већ рече: Хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му га говорећи: Узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и Авељ. А Владислав, помрачен умом, узе мач и отсече главу светом мученику. Светитељ пак узе главу своју рукама својим, па уседе на коња и одјури поменутој цркви. И кад стиже цркви сјаха с коња и рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! А убица се посрами и уплаши од таквог преславног чуда, па побеже са својима. И тако блажени Јован Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за Царство Небеско, 22. маја 1015. године".

Чесно тело светога краља Мученика епископи и клирици узеше и са песмама и славопојима погребоше у истој цркви близу Преспанског Језера, уз велики плач и ридање супруге му Косаре. Господ пак, хотећи објавити заслуге блаженог мученика Владимира, учини те многи који долажаху на његов гроб у цркву и мољаху се, добише исцељења. А прве ноћи многи видеше на гробу краља Мученика чудесну божанску светлост, као кад многе свеће горе. То уплаши бугарског цара, и он допусти Косари да узме тело светитељево и пренесе га где год хоће. И она узе тело светога краља и однесе у место владавине његове Крајину, и чесно га положи у цркви Пресвете и Пречисте Богоматере Дјеве Марије. Ту свето тело краља Мученика лежаше цело и нетљено, и из себе испушташе дивни мирис као да је многим ароматима намазано, а у руци држаше онај Крст који је од цара добио. У ту се цркву силан народ сваке године о празнику његову, 22. маја, сакупљаше, и заслугама и заступништвом његовим многа се чуда дешаваху онима који се чистим срцем мољаху. А чесна супруга његова Косара, због искрене љубави коју имаше према светом супругу своме, замонаши се при тој цркви и проведе остатак дана живота свога у побожности и светом живљењу. Када се пак упокоји би и она погребена чело ногу супруга свога.

Међутим, Владислав убица надаше се одржати царство своје бугарско и још му присајединити и српско, те стога с војском дође под Драч и опасно га опседе. Али, ту га порази невино проливена крв светог Владимира, и он погибе при споменутој опсади Драча почетком 1018. године, лишивши себе и привременог и вечног живота. По казивању Дукљаниновом, њему се тада јави наоружани војник са ликом светог Владимира. А кад он стаде викати и бежати, Анђео га порази, те се он сруши и умре и телом и духом. А грчки цар Василије II лако заузе Охрид и Драч и победнички се врати у Цариград.

Свете мошти светог Христовог мученика, праведног краља српског Јована Владимира, бише после два века (око 1215. г.), у време благоверног српског краља Стевана Првовенчаног, пренесене најпре у град Драч, због чега се светитељ слави и као заштитник Драча, а нешто касније бише пренесене у његов манастир Светог Јована (албански: Шин-Ђон) код града Елбасана у средњој Албанији. Од тада се у овом манастиру, посвећеном светом краљу Мученику (а по предању ту је сам свети Краљ још за живота подигао био задужбину-цркву посвећену Пресветој Богородици), сваке године о његовом празнику окупљала маса верног народа, и на молитве Светитељеве многа исцељења и благодатне даре добијала. И сав народ православни, и српски и грчки и арбанашки, називали су светог Мученика чудотворцем и мироточцем. Цркву у којој почивају мошти Светитељеве из темеља је обновио 1381. године албански кнез Карло Топија, сродник по крви краља Француске, о чему постоји запис на самој цркви (на грчком, латинском и српском). Светом краљу Мученику убрзо је било написано Житије и Служба, и то најпре на српском језику, па онда и на грчком. О томе говори издавач грчке Службе ("Аколутије") и Житија (Синаксара) Светитељевог, Јован Папа, родом из града Неокастра (тј. Елбасана), када га је у Венецији штампао 1690. године. Али пошто су српска Служба и Житије некако били загубљени, светогорски хилендарски јеромонаси и проигумани, Лука и Партеније, превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у Житију) тршћанског пароха и познатог агиографа Вићентија Вакића, то је штампао 1802. г. у Венецији Хаџи-Теодор Мекша, трговац из Трста. Одавде је ту Службу и Житије светог краља Владимира унео у Србљак митрополит Београдски Михаило, 1861. године. Године 1925. подигнута је црква овоме крунисаном Мученику Христовом код манастира Светог Наума, на Охридском језеру, као ктитору овог славног манастира.

Нека би Бог Свемилостиви светим молитвама овога Свог Мученика и Чудотворца погледао на људе Своје и на наслеђе Своје, и учинио конац мучењима и избавио нас од видљивих и невидљивих непријатеља наших. Да се слави Бог у Тројици: Отац, Син и Дух Свети, Тројица једносушна и нераздељива, у бесконачне векове. Амин.

Свети мученик Василиск. Спомен Другог Васељенског Сабора. Свети праведни Мелхиседек, цар Салимски.

Извор: Радио Светигора

Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство. Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао – поново устани. Ти си призван на пут небески. Ништа није чудно, ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање. Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.

Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам. Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше, и да би их укрепио.

Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и затражи опроштај. Не скривај тескобу у свом срцу, јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док духовно расположење покајника говори: Сагреших, и опрости ми Оче, и на тај начин прогони тескобу. Зар ја, каже, нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним? Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости. Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одважан, и не плаши се.

Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи, јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претходна, тако ће проћи и ова, чим заврше свој посао. Искушења су лекови и исцелитељске траве, које лече видљиве страсти и наше невидљиве ране.

Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству Небеском. Доћи ће ноћ смрти, када више нико не може да дела. Зато пожури – јер времена је мало!

Нека ти ово буде познато – бољи је један дан победничког живота са венцима и наградама, него многе године проведене у нераду. Јер, један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе, вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.

Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само са великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља срца твога. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити трње.

Истинољубље свима вама!

Старац Јосиф Исихаста

Извор: Манастир Глоговац

У име Оца и Сина и Светога Духа! Христос васкрсе! Пријатељи моји, већ је преполовење празника Свете Пасхе (Васкрса) и он полако иде ка свом оданију. Црква Христова, која нас води ка спасењу, снисходећи према немоћи наших ослабелих душа, поново нас води на извор живе воде, ка речи Божијој која једина може да оживотвори нашу душу, дух и тело.

Данас се, као и сваке недеље загледамо у неизмерну и бездану дубину овога кладенца да би из њега свако, по својој снази и могућности, захватио воду живота.

Данас смо чули како свето Еванђеље приповеда о беседи Христа Спаситеља са Самарјанком Фотинијом крај древног кладенца, који је у пустињи ископао још праотац Јаков. Нема потребе да још једном понављамо садржај еванђелске приче. Међутим, загледајући се умом у дубину догађаја који се десио крај извора Јаковљевог, с трепетом видимо да и дан-данас, и у наше време, и даље дејствују ови извори живота.

Колико је путника прошло кроз пустињу и сувих уста се нагињало над извор да пије, како би ишли даље, до следећег извора? Колико пута дневно се Самарјанка враћала на овај кладенац да би утолила потребу за водом - и своју и својих ближњих? Пио је из њега и сам праотац Јаков, пила су његова деца и његова стока, захватали су из кладенца, одржавајући живот, његови потомци и потомци његових потомака. Међутим, он (ни тада ни сада) није могао да утоли сталну жеђ оних који су на њега долазили, јер, према Спаситељевим речима, сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети (Јн. 4,13). Међутим, овај једини сусрет Христа и Самарјанке, за жену-грешницу и за цео свет претворио се у сусрет са Живим Богом јер је овде, крај кладенца пролазног живота, први пут почео да избија, до тада свету непознати извор Вечног Живота.

Овде је Христос по први пут открио да је Он нови, непресушни кладенац живе воде која тече у Живот Вечни. Овај извор неће пресушити нити ће се умањити, јер он није ископан људским напорима, и ништа људско не може да замути његову кристалну чистоту и да затрује његова живототворна својства.

Овај извор на земљи је света Црква Божија, а његова жива вода је сила Божије благодати, која опрашта, просвећује и освештава сваког човека који му притекне.

И данас ћемо, пријатељи моји, говорити о ономе што је главно. Први пут је у том сусрету, на почетку Свог јавног служења, Христос отворено исповедио да је Он Месија - Спаситељ света. "Ја сам" Спаситељ света - Христос.

Христос, Бог и Човек, дошао је у свет да пронаће и спасе пропале. Прво семе еванђелске речи Он сеје у народу који по свом веровању није припадао ни Јудејцима - премда је чекао Месију, ни незнабошцима. Христос се не открива пред злобним Јеврејима, него пред женом која није знала истину, али је била незлобива.

Самарјани нису знали Истинитог Бога, али је њихова вера била жива, иако неука и несвесна. Питање где и како се треба поклањати Богу живело је чак и у срцу просте жене-Самарјанке. Јевреји и Самарјани, који су живели у блиском суседству, нису међусобно општили. Међутим, за Христа Спаситеља, за Његово учење које је даровано земљи, нема ни Јелина ни Јудејца, нема ни роба, ни слободног, него постоји само човек, ка чијем је срцу усмерена Његова љубав. Љубав Христова је толико очигледна, да осваја упркос вековном непријатељству њихових племена.

Жено, веруј ми да долази час... и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини - добија она Христов одговор (Јн. 4, 21, 23). Од данас ће свако живо људско срце које мучи духовна жеђ, које жуди за истином, које је жедно Бога срести Бога и поклонити Му се у духу и истини на сваком месту, а не у Јерусалиму, где су се молили Јудеји, или на гори Хоразин, где су се на молитву окупљали Самарјани, и не у Атини, где је стајао жртвеник непознатом Богу. Жеђ духа неће утолити ниједан земаљски извор, него само жива вода проповеди Христовог учења и вера у Њега као Искупитеља света.

Жена је поверовала, и њена вера је одмах постала извор живе воде и за друге. Оставивши своје свакодневне бриге, заборавивши на своје сасуде и на своју потребу за водом, она је живо сведочанство чуда које јој се десило понела у град. Његови житељи су тада изашли на Извор живе воде - ка Христу. И они су сусрели Живога Бога и поверовали, а жени су говорили: Сад не верујемо више због твога казивања, јер смо сами чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4, 42).

Сведочанство Самарјанке о Богу узрасло је у њој до светости. Она је због свог проповедања Христа примила мученичку смрт и била бачена у бунар.

Спаситељ света, Христос је и јуче и данас, и занавек исти.

Због чега онда многи сада заборављају, а многи и одбацују овај, по времену древни Извор Живота? Спаситељеве речи: Ја сам Пут и Истина и Живот, остају занемарене, несхваћене и неприхваћене (Јн. 14, 6). Христос је својевремено и ово објаснио Јеврејима, и Његово објашњење односи се на сва времена. Они нису могли да поверују зато што им је Он говорио истину. Међутим, лаж се већ била претворила у њихово тело и крв, учинивши да истина постане неспојива са њима и за њих неприхватљива.

Лаж! Зар то није она страшна болест која свет данас доводи на ивицу катастрофе?! Зар лаж неће потиснути истину из живота и зар она и поред кладенца живота - Цркве Божије - не рађа многобројне секте, јереси и поделе?! Неподударност речи и дела - пород ове исте лажи - убија дух живота у нама.

Пријатељи моји, није нимало случајно што се данас поставља питање о страшној болести у човеку - о духу лажи, који је њиме завладао а чији је отац ђаво.

Истински богомољци ће се клањати Оцу духом и истином.

Истински богомољци се поклањају Истини. Можемо бити лоши, можемо бити много грешнији од жене-Самарјанке, али не можемо бити лажљиви, не смемо бити лажљиви. Бог има моћ да спасе сваког човека, али је немоћан пред нашом лажи, када се заодевамо у лаж, кад лажемо пред људима, кад лажемо пред Богом. Христос може да спасе грешника који се каје, али не може да помогне умишљеном праведнику, за каквог се ми радо издајемо.

Сада, кад су људи изнемогли од духовне жеђи, кад су болесни и затровани блатом отровних безбожних учења, кад савремени Самарјани и пагани траже истинску воду живота да би оживели умирући дух и окрепили онемоћало тело, свако треба да у себи пронађе искреност и снагу да себе види без улепшавања и лажи. Само тада Господ - Истина, Правда и Живот - може да се одазове на нашу горку истину и да нас научи да Му се клањамо у духу и истини.

Жеђ за истином је први услов који је неопходан да бисмо, као Самарјанка, могли да у свом животу сретнемо Живог Бога. Истина непојмљиве светости Божије и Његово милосрђе изненадиће наше срце, и у светлости ове истине видећемо и истину свог пада, истину своје греховности. Живо осећање несреће довешће нас на Извор живе воде, а Божија благодат ће нас својом оживљујућом силом подићи из пада, подариће уму духовну слободу, ослободиће нас од окова греха.

Пријатељи моји, ми данас живимо у тако сконцентрисаном времену, да се искуство човековог духовног клијања и узрастања одвија видљиво, не протежући се на деценије. И ево, овде и сада, то клијање се дешава и у нама. Човек мртав беше и оживе, и изгубљен беше и нађе се (Лк. 15, 32). Колико је таквих живих мртваца данас дошло у Цркву са животних раскршћа, вођених једним јединим осећањем - жудњом за истином. И Господ чини чудо, враћајући мртве у живот!

Заједно са жудњом за истином брзо, врло брзо, у човеку жедном истине почиње да се појављује и познање истине, јер Господ открива Себе ономе ко жуди за Њим.

Истина и јесте Сам Господ. Ја сам Пут и Истина и Живот, говори Он о Себи у Светом Писму. Заједно са Богом, сила Божија се обавезно јавља у нашем животу кроз Св. Тајне Цркве, постајући у нама извор живе воде која тече у Живот Вечни. Истина - то је и реч Божија - жива, увек делатна, која жедног путника води животним путем. Реч Твоја јесте истина, сведочи Свето Писмо (Јн. 17,17). Истина је и Дух Истине, Дух Свети, Дух Божији, Који од Оца исходи, Којег Син јавља. Дух Свети научиће нас свакој истини. То су три живототворне струје једног Извора - Извора Живота Духа. Међутим, само вера у Христа дарује познање ове животоносне истине.

Ево и последњег услова, без којег ће увенути изданак оживелог духа. Ми у сваком тренутку треба да живимо истином, треба стално да осећамо присуство Живог Бога у свом животу. Дакле, Он је овде, са мном. Он види моје поступке, Он унапред зна осећања мога срца, Он види кретање мог ума.

Господ мој и Бог мој! Мој Господ! Зар нам свеприсуство Божије не доказује и очигледна чињеница, коју нам историја данас показује? Ништа није скривено што се неће открити, сведочи Свето Писмо (Лк. 12; 2).

Учињено у тами ноћној - обнародовано је дању; сахрањено временом (седамдесетогодишња историја Русије) - показало се са свом очигледношћу као да је данас учињено; тајно се појавило кад га нико није очекивао, кад су на њега сви заборавили: јавило се и објавило истину. И светлост (цстине) светли у тами, и тама је не обузе (Јн. 1; 5). Истина Божија нам се сада показала у збору светитеља, који су раније били исмејани, понижени, и оклеветани објављујући свету своју истину. Тама је прогутала оне који су устали против истине, и сећање на њих је ишчезло.

Желим да вам наведем још један пример из живота прошлог века, на први поглед безначајан, који, међутим, јасно показује шта значи и како у животу треба корачатн пред Богом.

Кад спахији, привученом младошћу и свежином младе собарице, није успело да ову девојку наговори на преступно дело, одлучио је да у ту сврху искористи своју снагу и власт. У тренутку кад је голубица већ била у власти овог јастреба и кад ниоткуда није могла да очекује помоћ, девојчин поглед пао је на икону Спаситеља. Њено срце је затреперило ка Богу, и она је узвикнула: "Господине, Он посматра!" И гле чуда! Ослабио је стисак злочиначких руку, и оне су испустиле жртву. Сузе покајања потекле су из очију које нису ни знале за сузе.

Овај пример ће код многих наших савременика изазвати подсмех, али, драги моји, Бог и на нас гледа, и Живи Бог чека да Му се и ми живо обратимо.

Међутим, дар Божији - човекова чудесна слобода увек нас ставља пред избор: да ли ћемо кроз све догађаје, кроз све туге и радости, ићи или не ка бескрајној Божијој истини и љубави.

Господ је увек с нама, али ми не идемо увек ка Богу. Управо због тога за нас увек постоји реална опасност да, иако се налазимо крај студенца живота, останемо мртви, да и поред живе воде останемо жедни, и да поред благодати останемо без благодати.

За богопоштовање и живот у Богу не постоје, драги моји, нити посебно време нити посебне околности, него се увек и у свему истински живот у Богу састоји у томе да наша брига за спасење просветљује светлошћу Истине сваки тренутак нашег живота.

Напајајте се, пријатељи моји, водом живота. Приђите Христу, њеном Извору, приђите у духу и истини. Извор живе воде ће кроз вас потећи и ка онима, који још нису нашли живототворни Извор И које мучи жеђ у пустињи живота.

Наш данашњи одлазак на Извор живе воде завршићу речима архиепископа херсонског Димитрија, како би се његове богонадахнуте речи утиснуле на таблице ваших срца и руководиле вас за живот у духу и истини.

"Ко се Богу моли духом?

Онај ко речи молитве не изговара само устима већ свом својом душом и срцем; онај који, осењујући се крсним знамењем Господњим, духом гледа на Самог Господа, распетог на Крсту; онај ко, приклањајући главу, приклања пред Богом и срце и душу; онај који, падајући на земљу, васцелог себе у најдубљем смирењу предаје у руке Божије, са скрушеношћу срца и са потпуном преданошћу вољи Божијој. Ко се Богу моли истином? Онај, чији су душа и срце оживљени вером и љубављу, оживљени мислима, осећањима, надама и жељама каквима одишу и молитве светих; онај који, поклањајући се Богу у храму, престане да се ван храма поклања кумирима својих страсти; онај који, служећи Богу учествовањем у црквеном богослужењу, служи Богу и самим својим животом и делима; онај који, молећи Бога да му да хлеб насушни, дели тај хлеб са другима, који га немају, а утолико пре га не отима од других; онај који, молећи Бога за опроштај својих грехова, и сам од свег срца прашта свакоме ко је према њему згрешио; онај који, молећи се за избављење од искушења и клевета лукавог ни сам своме брату не даје повода за саблажњавање и спотицање; онај који је, изговарајући у молитви свете речи 'нека буде воља Твоја" искрено спреман да изврши и претрпи све што налаже ова најсветија воља - да истрпи све по вољи Божијој и у славу Пресветог имена Његовог - до крста, до смрти. Управо такве поклонике тражи Бог Отац."

"Господе! Напој водама душу моју, жедну благочешћа!"

Ваистину Христос васкрсе!

Амин!

16. (29.) мај 1994. године

Извор: Светосавље

Пут је Господа водио преко Самарије – области која се налазила северно од Јудеје и која је раније припадала трима Израиљским коленима: Дановом, Јефремовом и Манасијином. У тој области се налазио град Самарија, некадашња престоница Израиљског царства. Асирски цар Салманасар је покорио то царство, одвео Израиљце у ропство, а уместо њих је населио незнабошце из Вавилона и других места. Мешањем ових досељеника са преосталим Јеврејима, настали су Самарјани. Самарјани су примили Мојсијево Петокњижје, поштовали су Јахвеа, али нису напуштали ни служење својим боговима. Када су се Јудеји вратили из Вавилонског ропства и почели да обнављају Јерусалимски храм, Самарјани су хтели да у томе учествују, али им Јудеји нису дозволили, и зато су сазидали себи засебан храм на брду Гаризиму. Примивши Мојсијеве књиге, Самарјани су одбацили списе пророка и сва предања: због тога су их Јудеји сматрали горим од незнабожаца и на сваки начин избегавали да са њима имају било какве контакте, гнушајући их се и презирући их.

Пролазећи кроз Самарију, Господ је са Својим ученицима стао да се одмори поред извора, који је по предању ископао Јаков, недалеко од града Сихема, који јеванђелиста назива Сихар. Можда је то подругљив назив који је ушао у употребу од речи „шикар“ – „појио вином“ или „шекер“ – „лаж“. Јеванђелиста наводи да је било „око шестог часа“, по нашем рачунању око подне, време највеће врућине, што је и изазвало потребу за одмором. „Дође жена из Самарије“, тј. Самарјанка, да захвати воде. Исусови ученици су отишли у град да купе храну, и Он се обратио Самарјанки са молбом: „Дај ми да пијем“. Сазнавши по говору или по одећи да је незнанац који јој се обраћа са таквом молбом Јудеј, Самарјанка се зачудила, како то Исус, будући Јудеј, тражи да пије од ње, Самарјанке, имајући у виду мржњу и презир који су Јудеји гајили према Самарјанима. Али Исус, Који је дошао у свет да спасе све, а не само Јудеје, објашњава Самарјанки да она не би постављала такво питање да је знала Ко разговара са њом, и какву срећу (дар Божији) јој је Бог послао овим сусретом. Да је знала ко јој је рекао: „Дај ми да пијем“, она би сама Њега замолила да јој утоли духовну жеђ, да јој открије ону истину чијем познању теже сви људи, и Он би јој дао ту „воду живу“, под којом треба разумети благодат Светога Духа (в. Јн. 7,38-39). Самарјанка није схватила Господа: под живом водом она је разумела изворску воду, која се налази на дну студенца, и зато и пита Исуса, откуд Он може да има живу воду, ако нема ни чиме да захвати, а студенац је дубок. „Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?“, са поносом и с љубављу се она присећа патријарха Јакова, који је оставио на коришћење својим потомцима тај студенац. Тада је Господ подиже на највише разумевање Његових речи: „Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; а који пије од воде коју ћу му Ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни“. У духовном животу благодатна вода има другачије дејство, него материјална вода у телесном животу. Ко се напио благодати Светог Духа, тај више никада неће осетити духовну жеђ, јер су све његове духовне потребе у потпуности задовољене; међутим, онај који пије материјалну воду, као и онај који задовољава све своје земаљске потребе, утољава своју жеђ само тренутно и „опет ће ожеднети“. Осим тога: благодатна вода ће пребивати у човеку, створивши у њему самом извор који куља (буквално са грчког „који скаче“) у живот вечни, тј. који човека чини удеоничарем вечног живота. И даље не схватајући Господа и мислећи да Он говори о обичној води, али само о некаквој нарочитој, која заувек утољава жеђ, она моли Господа да јој да ту воду да не би више морала да долази на студенац по воду. Желећи да уразуми Самарјанку да она не разговара са обичним човеком, Господ јој најпре наређује да позове свог мужа, а затим је директно изобличава за то што она, која је имала петорицу мужева, сада живи у прељубничкој вези. Видевши да је Онај Који говори с њом пророк, Који зна све што је сакривено, она Му се обраћа за одговор на питање које је у то време највише мучио Самарјане у њиховим односима са Јудејима: ко је у праву у спору о месту клањања Богу, да ли Самарјани који се, поводећи се за својим оцима који су подигли храм на гори Гаризиму, клањају Богу на тој гори, или Јудеји, који су тврдили, да се Богу може клањати само у Јерусалиму. Изабравши за поклоњење гору Гаризим, Самарјани су се позивали на Мојсијеву наредбу у 5. Мојс. 11, 29 да се произнесе благослов на тој гори. И мада је њихов храм, изграђен на тој гори, разрушио Јован Гиркан 130. године пре Христа, они су наставили да тамо врше жртвоприношења. Господ одговара на спорно питање тврдњом да је погрешно мишљење да се Богу наводно може клањати само на некаквом једном одређеном месту. Спорно питање између Јевреја и Самарјана ће само по себи убрзо изгубути своје значење, јер и јудејско и самарјанско богослужење ће већ у блиској будућности нестати. То се и испунило када су се Самарјани, истребљивани ратовима, разуверили у значај своје горе, а Јерусалим 70. године после Рођења Христовог био разрушен од стране Римљана, а храм спаљен. Ипак Господ даје предност јудејском богопоштовању, имајући, наравно, у виду да су Самарјани, прихватајући само Петокњижје Мојсијево, одбацили пророчке списе у којима је било детаљно изложено учење о Месијиној личности и царству. Па и само „спасење је од Јудеја“, јер ће Искупитељ човечанства произићи из средине јудејског народа. Даље Господ, развијајући мисао коју је већ изнео, указује да ће доћи (чак је већ дошло, пошто се Месија појавио) време новог узвишеног поклоњења Богу, које неће бити ограничено некаквим искључивим местом, већ ће се практиковати на сваком месту, јер ће се вршити у духу и истини. Само је такво клањање истинито, јер оно одговара природи Самог Бога, Који је Дух. Клањати се Богу у духу и истини значи трудити се да се угађа Богу не само формално, путем приношења жртава, као што су то чинили Јудеји и Самарјани, који су мислили да се целокупно богопоштовање своди само на то, већ путем истинитог и чистосрдачног стремљења Богу, као Духу, свим силама свог духовног бића; то значи познавати Бога и волети Бога, неизвештачено и нелицемерно желећи да се Њему служи испуњавањем Његових заповести /…/

Почињући тобоже да схвата значење Исусових речи, Самарјанка у замишљености каже: „Знам да долази Месија звани Христос; кад Он дође, објавиће нам све“. Самарјани су такође чекали Месију, називајући Га Гашагеб, и заснивајући то очекивање на речима Петокњижја у књизи 1. Мојс. 49,10, 4. Мојс. 24. глава и нарочито на Мојсијевим речима у 5. Мојс. 18,18. Схватања Самарјана о Месији нису била тако искварена, као код Јудеја: Самарјани су у личности Месије очекивали пророка, а Јудеји – политичког вођу. Зато Исус, који дуго пред Јудејима није Себе називао Месијом, овој простодушној Самарјанки директно каже, да Он и јесте од Мојсеја обећани Месија-Христос: „Ја сам, Који говорим са тобом“. У узбуђењу од среће што види Месију, Самарјанка баца поред студенца свој крчаг и хита у град да све обавести о доласку Месије, Који јој је, као Срцезналац, рекао све што је „она учинила“. Ученици који су у то време дошли из града зачудили су се томе што њихов Учитељ разговара са женом, јер су то осуђивала правила јудејских рабина, поучавајући: „не разговарај дуго са женом“, „нико не сме на путу да разговара са женом, чак и ако му је законита жена“, „боље је спалити речи закона, него њима научити жену“. Ипак, имајући страхопоштовање пред својим Учитељем, ученици Му никаквим питањем нису показали своје чуђење, и само су Га замолили да једе храну коју су они донели из града. Али природна глад у Њему се гаси због радости од обраћења Њему становника самарјанског града и бриге о њиховом спасењу. Он се радовао што је семе које је Он бацио већ почело да даје свој плод, и зато, на предлог ученика да утоли Своју глад, одговара им да је за Њега истинска храна испуњавање дела спасења људи, које Му је наложио Бог Отац. Становници Самарије, који су одлазили к Њему, представљају за Њега њиву која је сазрела за жетву, док ће на пољима жетва бити тек кроз четири месеца. При сејању зрна у земљу обично се дешава да жање онај исти који је и сејао за себе; при сејању речи, међутим, духовна жетва чешће припада другима, али се при томе и сејач радује заједно са жетеоцем, јер је он сејао не за себе, већ за друге. Христос зато и каже да Он шаље апостоле да скупљају жетву на духовној њиви, коју су првобитно обрадили и засејали не они, већ други – старозаветни пророци и Он Сам. За време тог разговора код Господа су дошли Самарјани. Многи су поверовали у Њега због речи жене, али још већи број њих је поверовао за реч Његову, када је Он, по њиховом позиву, провео код њих у граду два дана. Слушајући учење Господа, они су се, по њиховом личном признању, убедили да је Он заиста Спаситељ света, Христос.

Архиепископ Аверкије – Приручник за изучавање Св. Писма Новог Завета;

Епархија Жичка, Краљево 2005.

Извор

Има много књига и упутстава посвећених припреми за Свето причешће. Циљ ових књига јесте да пруже човеку знања потребна за свесно, са свештеним страхом и непостидно приступање Путиру с Храном Бесмртности. Ове књиге су различите. У њима има неподударности, углавном везаних за различит степен строгости припреме и различите приступе учесталости причешћивања. Ипак, таква литература постоји и она је многобројна. Али, ево чега немамо! Немамо књига које с читаоцем воде разговор о томе како да се понаша после причешћа,како да чува добијени дар, како да на добро користи реалност богоопштења! Пропуст је очигледан. И нема ничег дрског у томе да се овај пропуст брзо надомести. Озбиљност задатка захтева, као прво, формулисање питања, а као друго, саборне напоре за проналажење тачног одговора.

Искуство, духовно и свакодневно подједнако, говори нам о томе да је лакше добити него задржати. Ако се ради о великом дару умеће његовог коришћења је најтеже што очекује онога ко га је добио. Благослов може да се претвори у проклетство сразмерно с неуким коришћењем или занемаривањем дарова. Историја Израела је пример за ово. Мноштво чуда, Божије вођство, односи између народа и Бога попут супружничких! Шта се више може очекивати? Ипак, као наличје ових односа неумољиво се појављују погубљења и тешки ударци који падају на главе људе који се понашају недостојно избрања. Што се тиче причешћивања реалност Христовог присуства у Евхаристији је још у апостолска времена наводила на то да се говори о болестима и смрти недостојних причесника. Дакле, одавно је време да се говори не само о припреми за причешће, већ и о правилном животу после добијеног причешћа.

Ево прве мисли која почива на површини: зар није умесно да се на дан причешћа уместо вечерњих молитава, покајничких и скрушених, уочи спавања још једном прочитају благодарствене молитве после причешћа? У њима су молбе не просто за опроштај и помиловање, већ „да уђеш у удове и у утробу, учврстиш зглобове и кости, опалиш трње свих сагрешења“ и др. Ове кратке молитве су веома снажне, пуне смисла, радосне и енергичне. Њихово вишеструко или макар поновно читање на дан причешћа појачава у хришћанској души осећај захвалности према Богу, рађа трезвеност (сећање на Господа), распламсава у човеку жељу да се чешће причешћује.

Светитељ Јован (Максимович) је након служења литургије често дуго остајао у олтару. Читао је Јеванђеље, „пребирао“ је бројанице, изговарао је друге молитве и затим је с напором одлазио на свакодневни посао пошто није желео да напусти олтар. И то је лекција. Очигледно да је човек у свету оптерећен бригама и да је ужурбани животни темпо непријатељ усредсређености. Али, човек треба да се труди да после причешћивања не зарони одмах у послове, треба да се потруди да потражи макар кап тишине коју ће посветити читању и размишљању.

Плашим се да тврдим који је тачно од оптинских стараца (чини ми се Варсануфије) саветовао да се на дан причешћа чита Апокалипса Јована Богослова. Очигледно се имало у виду то да је облагодаћени ум хришћанина у то време способнији за примање Божјих тајни него у обичне дане. Није толико у питању конкретан савет колико обриси општег правила: на дан причешћа све могуће време и снаге треба посвећивати проучавању речи Божије и других духовним делима.

Поставши дом Божји посредством причешћа хришћанин постаје страшан за невидљиве непријатеље добра. Од њега као од ватре „бежи сваки злочинац и свака страст“. Стога је за непријатеља битан задатак да се потруди да разоноди хришћанина, да га увуче у ковитлац разноразних брига, да га окружи „незнањем, заборавом, малодушношћу и каменом безосећајношћу“. И непријатељу то полази за руком сразмерно с нашом непажњом. Треба ли се чудити распојасаности греха и хаосу који влада у главама ако не учимо да како треба користимо своје најпобедоносније оружје – битно сједињење с Богочовеком и Спаситељем?

Питање без сумње, није потпуно сагледано, већ смо га се само дотакли. Оно захтева црквену пажњу и самом изговарању питања може претходити позив: „Вонмем!“ („Пазимо!“) И умеће опраштања грешака и способност супротстављања деловању страсти и храброст у незгодама и предукус вечних добара, и још много-много другог се причесницима даје у изобиљу. Ево шта је Јован Кронштатски говорио после причешћивања: „Господ је у мени лично, Бог и човек, ипостасно, суштаствено, истинито, очишћујуће, освећујуће, победоносно, обнављајуће, обожавајуће, чудотворно, што и осећам у себи.“

Богатство дарова које је осећао кронштатски пастир исто је богатство дарова које се даје свима, али нажалост, причесници га не осећају тако дубоко.

Управо у овом смислу ће свеци судити свету. Имајући тачно исто онолико колико и ми, они су умели да свој живот претворе у јарко горење кандила док ми само испуштамо гареж и ризикујемо да у страшном часу суда останемо без уља.

Осим онога што већ имамо можда нам више ништа није ни потребно за чудотворну пуноту и свакодневно хришћанско сведочење. Није нам потребно ништа преко тога, али треба да научимо да користимо оно што имамо. И пре свега треба да научимо да се правилно опходимо према пречистим тајнама Христовог Тела и Крви: да их са свештеним страхом примамо и достојно чувамо у себи.

Протојереј Андреј Ткачов

29 / 05 / 2013

Извор: Православије.ру

С великим напором отварам очи и покушавам да се сетим: шта је било јуче? У сећању су ми се сачувала нека туђа лица, одломци реченица, моји поступци којих би боље било да се не сећам...

Мој живот се у последњих пола године факултета претворио у прави пакао. Желео сам да заборавим на све, да вином залијем свој неиздрживи бол због изгубљене љубави, али се рана у грудима толико повећавала, а тама у мени је постајала све страшнија. И нисам знао како да пронађем пут назад у мој свет, где је тако пријатно и топло, где таласи шапућу код пристаништа, а на небу весело круже чиопе.

У моју главу као да је било наливено растопљено олово, а руке и ноге као да су ми биле напуњене ватом, тако да нисам био у стању да се померим или да устанем.

Тада не просто да сам погледао у провалију, већ сам се нашао на самом њеном дну, свим бићем осетивши смрад погибељи. Тама је била жива и опипљива, обавила ме је својим лепљивим пипцима, парализовала ми је вољу и ум, извукла је из мене све снаге. Чежњиво сам гледао нагоре, где је тињала слаба спасоносна светлост. Било ми је јасно да сам не могу да се извучем из ове јаме, да не могу да савладам окомите оштре избочине, да се никад нећу вратити на своју сунчану пољану.

Од тада се не усуђујем да осуђујем оне који су скренули с правог пута, који су залутали, оклизнули се или пали. То може да се деси сваком, без изузетка.

Несрећа као злобна и опасна звер, вреба нас тамо где је не очекујемо; она једним ударцем може да уништи наш крхки унутрашњи свет, па и цео наш живот. И не треба се уздати у сопствене снаге или очекивати спасење од човека. Други човек није у стању да урони у твој бездан како би ти помогао, зато што сам може да потоне и да се не извуче одатле. Преостаје му само да се нада чуду и оно се понекад дешава.

Бака ме је васпитала у хришћанској вери и од малих ногу сам знао да постоји рај и пакао, да постоји Бог и ђаво. Био сам уверен у то да човек не умире до краја, да његова душа после смрти живи у векове векова.

Али, моја вера је била површна, као део обичаја и предања мог рода.

Кад сам умирао од болова у болничкој постељи сећао сам се молитава које ме је бака научила. А касније, кад ми је постало лакше, сањао сам о томе да одем у тајгу, да понесем само крст и старе књиге које смо имали у светом углу испод икона, да саградим колибицу код чисте и бистре речице и почнем да живим у њој као отшелник до краја својих дана.

Међутим, живот је решио другачије. Уместо на пољани у тајги обрео сам се у ковитлацу мегаполиса; уместо кристалног планинског ваздуха и прозрачне воде удисао сам прави смог и пио сам неку гадост која је полако, али сигурно уништавала мој мозак и моју душу.

Сазнао сам да земаљска љубав може да донесе не само изванредну радост и срећу, већ и неподношљив бол; да реч не само да узноси и васкрсава, већ може и да усмрти.

Скренуо сам са свог уског пута, сурвао сам се и с болом пао на дно провалије поломивши све душевне кости.

И притом сам због нечега поуздано знао да то још није крај...

С напором сам устао из своје постеље и кренуо тетурајући се.

Већ сам знао да ће мој пут бити врло дуг и тежак, али је засад требало да дођем до прве станице с чудним називом Отрадно (Радосно).

Овај пут нам је показао Николај Николајевич, професор историје староруског сликарства. То је био задивљујуће скроман, добар и дубок човек. Потомак славног рода Третјакова, чинило се да зна све о сваком руском храму и о свакој икони. Међутим, оно што је главно – откривао је нама, које је ушкопила совјетска атеистичка школа, диван свет Дионисија и Рубљова с њиховом четвртом димензијом и обрнутом перспективом, где је све удаљено постајало близу, где су анђели просто спуштали на земљу, а свеци лествицом лако усходили на небо.

Слушао сам га и сећао се прича своје баке о некој непостојећој земљи у којој се налазе бели храмови с јарболима звоника, како бродови међу златастим таласима пшенице плове некуда у тиркизна небеса. Мислио сам да су то бајке, да тај свет одавно почива негде на дну, као легендарни град Китеж...

„А ви отиђите у Отрадно,“ – загонетно се осмехивао Николај Николајевич.

И кренули смо.

И сад се сећам ове мале станице у Подмосковљу. Фебруарска мећава нам је бацала у лице прегршти снега. Напред је у краткој бунди весело трчао Николај Николајевич, а иза њега – двадесетак студената: уметници, оператери, режисери. Међу њима је било Руса, Јевреја, Таџика и Туркмена. Свих се дотакла жива реч и позвала их је тамо, на врх брда, где се налазила мала сеоска црква.

Не могу да кажем да је прво путовање преокренуло моју свест. Тескоба, загушљивост, непознати језик богослужења, љутите баке, које су све време стављале примедбе, - све ме је то нервирало и замарало. Напред, испред налоња седео је погрбљени старчић-свештеник ретке беле косе, са светлом ћелом. Сви су ишли код њега на исповест. Пришао сам и ја. Не сећам се о чему сам разговарао с њим, али сам због нечега осетио лакоћу и радост.

Други пут се мом пријатељу десила несрећа. Назвала га је жена из Петербурга и рекла ми је да је утврђено да њихов мали син има менингитис, да је примљен у болницу и да никоме не дозвољавају да уђе у болничку собу.

Наравно, одмах смо кренули у Отрадно. Мој друг се гурајући све лактовима пробио до старца, пао је пред старца на колена. Он га је тешио колико је могао, а онда је устао, отишао у олтар и дуго из њега није излазио. Чуло се како се у рецитатив литургијских песама уплићу његови слабашни молитвени возгласи.

Неколико сати касније телефонирали смо у Петербург и радосна жена мог пријатеља је јавила да њихов син уопште нема менингитис. То су рекли лекари иако су свега два сата пре тога говорили супротно...

Можда је чудо, а можда једноставно подударност.

Још увек се с опрезом односим према различитим чудима, посебно према онима која превише узнемиравају умове и око којих се диже нездрава прашина.

Али тада, тог спарног јулског дана кад сам кренуо у Отрадно код старца, схватао сам да ни ја сам, ни неко други из моје околине, ни доктори, нису у стању да ми помогну. Предубока је била провалија и превише неиздржив је био бол... Ишао сам код старца надајући се чуду.

То је била моја последња нада...

Често желим да се вратим уназад, да нађем заборав у светлим сновима мог детињства, да поседим на обали моје чисте реке, да слушам шапат воде на спруду, али уместо тога због нечега се налазим у зачараној шуми и мрачним лабиринтима свог сећања.

Корачам овом сумрачном, тешко пролазном стазом, покушавам да брзо прођем кроз све своје невоље и несреће, али притом тачно знам да су све оне само увод, најстрашније ме тек чека.

И не желим да идем даље...

Човек је вечито дете, игра се својим животом, а да често није свестан да му у рукама није невина звечка, већ смртоносна бомба. Један погрешан корак, један невешт покрет, једна неопрезна реч – и свет ће експлодирати распавши се на ситне комадиће. И ако човек не погине мораће дуго да иде унаоколо, скупљајући све ове крхотине, покушавајући да их залепи у неку целину. Да би живео. Да би дисао. Да би стварао и размишљао, да се не би претворио у безвољну и равнодушну лутку.

До Отрадног сам ишао читаву вечност. Био је врео летњи дан, на небу као да је било окачено немилосрдно сунце и улице на мом путу су биле покривене мацама од топола. Чинило ми се да сви пролазници упиру прстом показујући моју унутрашњу ругобу, да климају главама, грде ме, разобличавају, називају најгорим речима. Али, било ми је свеједно. Болело ме је тако као да ми је неко забо нож у срце и заборавио да га извади.

А зар човек који је задобио смртоносну рану размишља о томе како изгледа у очима других?

Ушао сам у храм и не примећујући никога, кренуо према месту где је старац обично исповедао. Исповест се већ завршила и морао сам дуго да молим једног прислужитеља да га позове.

Напокон је изашао. Клекао сам на колена пред њим и открио сам пред њим сву своју гадост, ништа не кријући. Није ме било срамота. Много сам се уморио носећи у себи прљавштину и тежину. Очи су ми ослепеле од црнила. Напустио сам свој топли и сунчани свет, отишао у далеку земљу, потрошио сам своје драгоцене бисере на некакав бућкуриш, приморавао сам себе да једем празне и суве мекиње, веселио сам се кад ми је било тескобно и лоше, а сад сам дошао код свог Оца надајући се да ће ме примити и опростити ми.

Вероватно сам говорио дуго и неразумљиво. У извесном тренутку сам чак заборавио да је старац ту, поред мене. Онда сам на својим леђима осетио његове лаке руке, подигао сам главу и угледао сам пред собом очи небеске боје, пуне бесконачне љубави и суза.

Такве су биле очи мог сина кад ми се јавио оданде четрдесетог дана после погибије, иако су у животу то биле две потпуно црне маслине...

Старац је устао, окренуо се ка олтару, гласно је уздахнуо: „Оче!...“ и онда је дуго стајао непокретно.

Кад се окренуо према мени био сам запањен колико је млад са својих 85 година. Очи су му сијале, на уснама је играо лагани осмех. Из њега је исходио неки моћан талас опипљиве светлости.

Тама која ме је толико мучила у последње време, повукла се кукавички подвивши реп; тежина ми је пала са срца. Старац као да је узео и извадио нож из мог срца. Наравно, бол је остао, али је то био бол ка оздрављењу.

Загрлио ме је, говорио је нешто да ме утеши. Али ја, поштено говорећи, нисам био у стању да било шта схватим или чујем.

Мало сам се удаљио од храма, легао сам ничице у траву, као што сам то често чинио у детињству и лежао сам тако скоро до саме вечери осећајући како ме живоносне и светле струје прожимају од главе до пете.

Увек ћу се сећати тог имена: отац Тихон Пелих...

Владимир Шчербињин

Са руског Марина Тодић

29 / 05 / 2013

Извор: Православије.ру

У песмама Преполовљења час је реч о Васкрсењу Христовом, час нас подсећају на приближавање празника Педесетнице, када је Васкрсли Господ послао Својим ученицима Духа Светога, обилно напајајући и утољавајући духовну жеђ оних који су поверовали у Христа као у Месију и Искупитеља света. На дан Преполовљења служи се Велико вечерње са читањима из Старог Завета - паримејима, но катизма је редовна, а не "Блажен муж". Пева се тропар: "Преполовившусја празднику, жаждушчују душу моју благочестија напој водами, јако всјем, Спасе возопил јеси: жаждај да грјадет ко мње и да ищет, Источниче жизњи нашеја, Христе Боже, слава Тебје".

На јутрењу није одређен полијелеј, него само Велико славословље. Катавасија на сам дан празника и дан оданија није пасхална, него "Море огустил јеси". На јутрењу и Литургији, уместо "Честњејшују" и "Достоино јест" пева се ирмос: Лужде матерем дјевство..." На сам празник иде литија на изворе и обавља се мало освећење воде. Преполовљење се празнује осам дана и одаје се у среду пете седмице после Васкрса. На оданију се уместо "Достојно јест" такође пева Лужде матерем дјевство". Претпразништва нема.

Извор: Светосавље