У уводном дијелу своје духовне бесједе отац Лазар је подсјетио на стих „Отвори ми врата покајања Жизнодавче“, оне свечане пјесме коју сваке недјеље, у једном свечаном тону, говоре преподобни, и епископи, и славни и нишчи, а тај стих нас подсјећа, истакао је он, да је наш покрет ка себи и ка Богу увијек повратан. Наш повратак носи у себи клицу велике наде и великог поуздања у Бога да ће нас примити у Своје наручје.

“Пут повратка је узак, као што је и сам Бог рекао у Јеванђељу да је широк пут који води у пропаст, а да је узак и трновит пут који води назад у Царство Оца Небеског. Тај пут у исто вријеме значи пасха, а пасха, за коју обично мислимо да значи Васкрс, подразумијева и све оно што иде ка Васкрсу. Она није ни прелазак, него је пролазак, провлачење, пречица, бјежање, наше појединачно и заједничко бјежање и наше заједничко и појединачно неслагање са смјером и током који представља савремени свијет. Тај наш пролазак подсјећа на онај велики и славни пролазак изабраног народа, који је Бог изабрао да изнесе име Божије, да га објави и носи, подсјећа на ту велику Пасху, излазак изабраног народа из Египта“.

“Своју пасху, свој уски пут, свој пролазак можемо да схватимо као нешто што морамо да чинимо с благословом, великом пажњом и великом опрезношћу“, рекао је јеромонах Лазар, додајући да “као што је Господ тада, изабравши пророка Мојсија да поведе народ и да га проведе кроз Црвено море, тако је Бог установио за нас Цркву која нас својим благословом води и, сваке године, показује изнова тај пут, припремајући нас за једну посебну, истинску и суштинску коначну Пасху, а то је прелазак из смрти у живот“.

Бог Једини, који је извео народ израиљски из Египта, јавио се човјеку којег је изабрао да се преко њега објави својим именом и то је први пут да се Он јавио тим именом, свима нам познатим, именом Јахве.

“То Јахве, по мом мишљењу, није никада било само јеврејско, имам слободу да кажем да нијесам ограничен неким посебно јасним знањем и сазнањем, Јахве мени никад није било нешто што не бих могао да разумијем на српском или, боље речено, на словенском језику. “Јах“ је исто што и ја, “вед“ значи исто што и вид, а на унутрашњем плану видим значи знам. Господ је претпоставио знање себе знању египатском и свему знању оног доба, јер знати Бога, познавати Бога јесте сума сваког знања. Зато је за нас важно да увијек, без обзира што живимо у овом свијету и што се бавимо разним стварима, што живимо у заједници, породично и разним форматима живота, да је пут нашег спасења, пут повратка у наручје Оца Небеског. Да би се вратили и да би, уопште, могли да идемо тим путем потребан нам је вид, потребан је вед, потребно је знање“, нагласио је отац Лазар.

Он је говорио о посту као начину одрицања од старог човјека на нашем путу спасења.

“Већ од самог почетка поста, видимо, односно осјећамо како је тешка та наша борба са самим собом, нарочито тјелесно. Прве седмице тог јаког поста човјек осећа глад и због тога је нервозан, види колико је завистан од хране. Послије тога осјећа многе страсти и то што је нагомилано у њему почиње да му смета, не може чак ни да прати службу. Човјек схвата да би он могао ићи путем повратка, путем покајања, мора много тога да се одриче, тако да је наше покајање и наша пасха одрицање, понајвише, од самог себе, одрицање од нашег старог човјека“.

Наше духовно виђење или прогледавање, према ријечима јеромонаха Лазара, мора да се вјежба и да буде резултат нашег озбиљног труда. Он је инсистирао на томе да је виђење и знање једно те исто, као што је истовјетно видјети и знати Бога.

“То што се Господ нама јавио јесте објава Његовог коначног циља који Он има са нама. Ми видимо око себе, и то треба стално да свједочимо, колико је труда и колико љубави Бог у овај свијет, а посебно у човјека као круну Свог стварања, уложио, иако није имао никакву потребу да нас ствара као Своје помоћнике или као неку своју заштиту. То је дивна стваралачка игра Сина Божијег, а шта је све Бог у стању, шта је све кадар и вољан да учини не би ли вратио у стање како је замислио читав овај свијет, створен као дар Божији човјеку. Он је Сина Свог Јединородног жртвовао да Он буде та првина, да буде прворођени из мртвих, водећи нас кроз тај пролаз, пасху коју сви тако очекујемо, тај наш Васкрс надолазећи“, казао је игуман Лазар.

Цитирајући ријечи Старца Силуана који каже да је блажена душа која љуби брата, отац Лазар је указао на то да нас усредсређеност на себе чини слијепим и неспособним да видимо ближње, а самим тим и Бога.

“Никада не треба да заборавимо оно што је основно, а то је да Христа задобијемо. Данас је празник Светог Јована Лествичника, па ако ја не могу да пратим његово искуство и ако не могу да идем тим путем да ли то значи да није добро то што он каже и да ја треба да ограничавам искуство које су имали Свети, који су велики подвиг подузимали да би се приближили и видјели Бога. Радити на себи, борити се против старог човјека у себи је једини пут ка спасењу. Треба да се потрудимо, колико је то нама могуће, да у другоме видимо себе. То је стање у које ми треба да дођемо, а оно је супротно индивидуализму, који је узео толико маха у данашњем животу, па је свијет постао скуп индивидуа, а индивидуе не могу да творе заједницу. Нама је потребно да се, изоштравајући наш духовни вид, поново нађемо у заједници, прије свега, сами са собом, проналазећи самог себе, да прођемо нашу пасху и уђемо у Царство Бога и Оца нашег Небеског“.

“Желим вам да пост завршимо и да дочекамо свијетло и свето Христово Васкрсење како би у једном малом дијелу осјетили укус нашег општег Васкрсења. Господ је рекао „Ја сам пут истина и живот“, ко је стао на тај пут већ је стигао. Не треба да нас сјекира уколико дође Васкрс, а ми не будемо осјетили да смо успјели нешто да урадимо са собом током поста. Наш труд и наш унутрашњи покрет је оно што се од нас тражи, а то је изљечење наше воље, да престанемо да желимо оно што није добро и што нас води супротно од живота, него да кренемо, како каже Старац Силуан, да живимо онако како нам је заповиједио Господ да би се наш ум очистио и да би духовно свједочили спасење“.

“Дакле, испуњавајући јеванђељске заповијести, које су дате самим Сином Божијим ми ћемо, свакако, стићи тај циљ, али у овом случају Бог не укида слободу. Он је рекао “Ко хоће за мном да иде“ нека чини тако и тако. Ако смо пошли путем за Христом, није у реду да мијењамо правила, као што то често бива“, поручио је о. Лазар.

Предавање јеромонаха Лазара уприличила је Црквена општина Никшић у чије име је сабрани народ, бројно свештенство и монаштво, поздравио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Извор:

У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великог Канона. Овај уистину највећи од свих канона, изврсно и вешто сачини и написа свети отац наш Андреја, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски. Он се крете, дакле, из Дамаска у четрнаестој години свога живота, одаде се изучавању граматике, и завршивши изучавање, остаде у Јерусалиму да проводи монашки живот, живећи преподобно и богољубиво у молитвеном тиховању и безметежном животу. И многе друге списе, корисне за живот, остави Цркви Божјој, речи и каноне, будући и показујући се обилан, особито у похвалним саставима. Поред многих других, сачини и овај Велики Канон, који садржи безгранично умилење. Јер пронашавши и скупивши све повести Старог и Новог Завета, он сачини ово слаткопјеније, од Адама, дакле, па чак до самог Христовог вазнесења и апостолске проповеди. Подстрекава, елем, овим сваку душу да ревносно и по сили подражава добрима из повести, а зле да избегава, и да увек притиче к Богу покајањем, сузама и исповедањем и другим познатим богоугодним делима. Осим тога, он је толико широк и пријатан, да је довољан да и најтврђу душу омекша и на добру будност покрене, ако се само са скрушеним срцем и великом пажњом пева. А написа га, када и велики патријарх Јерусалимски Софроније написа житије Марије Египћанке. И ово Житије предлаже нам безгранично умилење, и онима који су много грешили и греше даје утеху, само ако хоће да одступа од зла.

А беше одређено да се у овај дан пева (Канон) и чита (Житије) ради овога узрока: зато што се Света Четрдесетница приближава крају, па да не би људи, будући лењиви за духовне подвиге, немарни и остали, и престали потпуно да буду у свему целомудрени. Превелики, дакле, Андреј, као неки учитељ, кроз повести Великог Канона, казујући врлине великих људи и уједно застрањивање злих, као да је хтео рећи: оне који се труде ваља подстицати да још храбрије сежу напред. А свештени Софроније, Четвртак Пете Недеље изванредном речју својом, чини опет да буду целомудрени, и к Богу их подиже, да не клону нити очајавају, ако некада грехом неким захваћени бише. Јер колико је Божје човекољубље и жалостивост према онима који се свом душом труде да се обрате од пређашњих грехова, показује ова повест о Марији Египћанки.

А назива се Великим Каноном, можда ће неко рећи, и по самим мислима и примерима; јер је плодан његов творац, који је изврсно то сложио. И док остали канони имају по тридесет и нешто мање тропара, овај пак има двеста педесет, од којих сваки роси неизрецивом сладошћу. Овај Велики Канон, дакле, на прикладан начин прибавља и велико умилење, због чега се и чита у Великој Четрдесетници.

Овај изузетни и Велики Канон и Слово о Преподобној Марији, сам отац наш Андреј први у Цариград донесе, када од Јерусалимског патријарха Теодора би послан у помоћ Шестом Васељенском Сабору. Тада се он особито истакао борећи се против монотелита (једновољаца); уз то пребивајући код монахујућих, причислио се клиру Цркве у Цариграду, где је постављен за ђакона и хранитеља сиротиње. Мало затим, постао је архиепископ Критски; касније пак, достигавши негде близу до такозваног Јериса у Митилини, отиде ка Господу, бивши довољно у заједници са својим престолом.

Молитвама светог Андреја, Боже, помилуј и спаси нас!

Извор: Радио Светигора

Чудна смо бића. Много смо награђени од Господа, а то не схватамо. Пали смо и због пада човека све страда, и сва природа, јер је човек последњи створен да буде господар целог материјалног света. Наши прародитељи су се кретали као Анђели, као духови, материја је била одухотворена, а не овако груба као данас.

После прекршаја заповести Божије, одмах је настала грубоћа. Зато Апостол Павле каже: „Ево и природа уздише очекујући избављење синова Божијих". Очекује природа да будемо избављени и да она буде ослобођена од трулежи, јер је сад трулежна и изменљива. А у нама, у нашем организму, постоје сви могући минерали што постоје и у космосу. Ми смо били господари, а сад је све против нас устало, јер смо ми криви за пад свега. Сад треба да се поправимо, да се све око нас обнови.

Ништа не бива ни на земаљској кугли, ни у васиони без Промисла и без допуштења Божијег. Све што је племенито и узвишено - Промисао је Божја, а све што је негативно - то је допуштење од Господа. Он зна зашто је то допустио и докле ће тако трајати. Кад би мислене силе бестелесне и мислене силе у телу - ми људи, могли да радимо шта хоћемо - то би био страшан хаос не само на земаљској кугли него и у васиони. Бог је свуда присутан, и то је највећа светлост, енергија која све прожима. За Бога нема прошлости, будућности или садашњости. За Њега увек је данас, вечност. Све се у Њему одржава. Он зна зашто је допустио да се нешто збива. А ми, људи, сами често својим мислима и жељама само отежавамо ствари. Једино ми људи можемо да се противимо вољи Божјој, док су Анђели и Свети потпуно покорни вољи Божијој. А ми, деца Адама и Еве, противимо се. Господ много више има проблема са нама побожнима, него ми са онима који су се потпуно одстранили од Бога.

Бог може да нас ослободи од сваког зла, али ми се сами грчевито држимо за зло. Зашто Господ наређује да волимо своје непријатеље? Не због њих, него због нас. Јер, докле год ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи или рођаци немамо мира ни покоја. Треба се тога ослободити. Како? Треба од срца опростити. Кад се опрости од срца, као да ништа није ни било. Више немамо те унутрашње (мислене) радње које нам не дају мира и покоја. Опроштено је и завладао је мир. Племенит и добар човек не зна да мрзи свога непријатеља, него му жели добро. И та га доброта ослобађа од злих напада, а ослобађа и непријатеља. Непријатељ више нема снаге да напада. А кад помислимо зло - доприносимо огромно злу. Не смемо уопште мислити зло. Кад би хтели да се уједине сви људи у доброти, видели би каква је то огромна и невероватна снага. Љубав и лепота би била свуда и на сваком месту!

Да, човек је велика тајна! Прародитељи су били бесмртни и материја у целој васиони је била одухотворена материја. Наши родитељи су имали тело од продуховљене материје и кретали су се невероватном брзином, брже него мисао! Адам је био господар материјалног света, космоса. Бог му је заповедио: „Рађајте се и множите се и владајте земљом" Значи - владајте материјом. Овакво садашње рађање на земљи, Господ је допустио после пада прародитељског, јер да то није допустио, угасио би се човечански род. Требало је да човечански род испуни сву васиону. Првобитни створови, духови небески нису сачували свој положај, а међу њима први међу равнима. Сатана је пао, јер је Бог био тајна и за њега. Пад човеков је био због зависти духова злобе и одједанпут се све срушило и изменило. Духови злобе се од тада до данас труде да ни једна душа ни по коју цену не буде ослобођена од њихових мислених уза, да сви људи постану зли, јер је пакао мислено стање душе. Кад је срушен господар целокупног материјалног света, космоса, односно наши прародитељи, све што им је било потчињено (материјални свет) изгубио је своје првобитно стање.

Зато Апостол Павле и каже: „Сва природа уздише, очекујући избављење синова Божијих". Ти синови Божији, то смо ми, и сва природа очекује да кроз нас буде ослобођена изменљивости и трулежности. Сад је трулежна и изменљива, а била је неизменљива и вечна. И зато чекамо Други долазак Господњи. Све ово мора да прође и све мора ново да се створи, како Господ каже: „Ево све прође, и све ново треба да дође, ново Небо и нова земља." Мислимо како ће то бити, али ево Господ нам открива тајну - како ће то бити. Открио нам је Господ одавно да кад материја достигне брзину светлости, она нестаје. Претвара се у невидљиву енергију и то је експериментално потврђено. До скоро смо знали само за светлосну брзину, а сад се зна... и за друге брзине, а ко зна можда ће се сазнати за још које брзине. Али, Господ је открио људима да је светлосна брзина много спора, само 300.000 километара у секунди. Спора је она према брзини честица енергије које називају тохиони, који у трену прелазе растојање читаве наше галаксије, чији је пречник 50 милиона светлосних година. Видите каква је то брзина!

Извор: Манастир Клисина

Пост је саставни дио црквеног живота и зато је наша духовност незамислива без неке врсте уздржања. Човјеку, који је тек почео да се укључује у живот Цркве намећу се бројна питања, међу којима и она која се односе на уздржање од јела и пића и на смисао дугих, вишесатних молитви у богослужењима током Свете Четрдесетнице. Природно је стога, да неко размишља да ли су ти обреди, као остатак неких прошлих времена, превазиђени и може ли модеран човјек на неки други начин исказати своју вјеру у Бога, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

“Темељно питање хришћанске вјере и уопште православне духовности јесте како човјек, људско биће које ствари посматра на основу искуства, може да има икакву везу са Господом Богом Кога не види. Људе видимо, чујемо и са њима градимо неки однос, али како можемо да општимо са Богом Кога не видимо и има ли смисла тежити да радимо нешто што није засновано на искуству. Свети Петар Цетињски Чудотворац је Светитељ и Чудотворац, управо зато и једино због тога, што се он у свом животу није руководио оним што види, него нечим што је изнад онога што може да види и искуси“, рекао је у уводном слову отац Гојко.

Свети Петар Цетињски Чудотворац, његово тијело нетрулежно, свједочи не оно што наше очи виде, јер наше очи виде да је живот од данас до сјутра, а смрт неминовна. Оно што очи не могу да виде, оно у шта се вјерује, јесте да је смрт тренутна, као неки сан, а да је живот вјечан. То доказују не само његове мошти, него и спомен на његову личност, који је остао међу Црногорцима до дана данашњег.

“Како ми данас 2013. године, овдје у Никшићу, на Цетињу или било гдје друго, можемо да имамо везе са чудом Светог Петра Цетињског, односно са чудом Христовог васкрсења. У Светом Писму се каже да је Исус из Назарета три године проповиједао, окупио око себе апостоле, фарисеји су Га осудили и уз помоћ представника римске власти Пилата, који није видио његову кривицу, али, не желећи да се супротстави Јеврејима, опра руке, те Он би убијен и послије три дана васкрсну из гроба. То зна читав свијет, али какве везе има са нама то што је Исус из Назарета, прије двије хиљаде година, у Палестини васкрсао из гроба, био мртав, па оживио“.

“Васкршњи пост са данима трајања, темама својих седмица, начином како се пости, разлогом због којег постимо и ка чему ходимо, нас грешне, недостојне и слабе људе, уводи у ту тајну Христовог васкрсења сваки пут на један исти начин. Човјек се креће, непрестано је на неком путу и на том путу он изнова мора да обува нове ципеле како би стигао до назначеног циља. Постом ми, сваке године, изнова улазимо у тајну Христовог васкрсења. Свети Оци су рекли да о Христовом васкрсењу не можемо причати на академски начин, а ми би требали да слушамо Христове моралне поуке и да живимо по њима. Ипак, постоји нешто дубље од моралних порука Јеванђеља, нешто дубље што се тиче Христовог гроба и питања да ли ми хоћемо да уђемо у Христов гроб и из њега изиђемо васкрсли“, нагласио је свештеник Перовић.

Он је, потом, говорио о припремним седмицама Васкршњег Поста, које нас својом тематиком уводе у тајну Христовог гроба и Христовог васкрсења.

“То што постимо, што не једемо мрсну храну и суздржавамо се бројних уобичајених радњи, представља припрему нашег тијела за Христово васкрсење, а молитва, непрестана молитва која врхуни у Светом причешћу на Литургији, припрема нашу душу да тијелом, разумом и душом уђемо у тајну Христовог васкрсења, како су формулисали Свети Оци, а не постоји боља ријеч. Не да бисмо, што би рекли наши стари комунисти, вршили комеморацију на Христово васкрсење, него да и ми на Цетињу, у Никшићу, Аљасци, Француској, било гдје, да и ми сада, у 21. вијеку учествујемо у Христовом васкрсењу. Дакле, подешено је тако да се и ми, који немамо кад “за око да се ухватимо“, током поста, више посветимо молитви, да нашу душу, наш мозак, наш разум, ту творницу разних идеја, ставова, мисли размишљања, анализа, кроз теме Васкршњег поста, такође, припремамо за сусрет са Богом“, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Црква је установила припремне недјеље кроз које вјерни народ учи и динамичним порукама: “Тражи Бога“, “Не одустај“, “Не погорди се“, “Гледај своје гријехе“, “Не очајавај“, упућује на вјечну и непролазну истину науке Христове.

“Господ воли људе и стално их позива да се врате, као онај Блудни син, из неке лоше ситуације, али, да не мислимо да је то неки “бесповратни кредит“. Постоји моменат када ћемо се срести с Господом и он ће нас питати: Шта ћемо даље? Идете ли са Мном или остајете с вашим гријесима? Тај моменат долази и сви, у ишчекивању Страшног суда, стојимо, размишљајући о свим оним претходним темама – не треба да се осјећамо малим да не би могли тражити Бога, не треба да се осјећамо ни великим као онај Фарисеј, не треба да очајавамо ако увиђамо колико смо грешни и не треба да изигравамо Божију љубав, која је бескрајна“, истакао је о. Гојко.

Центар поста, нашег великог подвига којим настојимо да изиђемо на крај сами са собом, ипак, је Крст Христов, односно страдање Господње. Било је великих подвига и жртви прије и послије Исуса из Назарета, али, нико није успио да побиједи смрт. Из гроба излази само онај који се дохватио Крста Господњег, Који се дохватио васкрслог Господа.

“Све што радимо током Поста радимо не бисмо ли се приближили Христовом гробу. Ту се бије главна битка. У Христовом гробу се бије битка и кроз тјелесне, рационалне, духовне подвиге, свако на свој начин, онај калуђер у Хиландару на један, поп на други, трговачки путник на трећи, фудбалер на четврти, рудар на пети, трудница на шести, болесници на седми, свак се бори с неком својом муком, али само, и једино из једног разлога – не бисмо ли се како дотакли тајне Христовог крста, Христовог гроба, а самим тим Христовог васкрсења. Ако се тога не дотакнемо, ако наш пут поста не иде ка томе, онда ћемо бити само као авантуристи, који су се упустили у мјерење моћи свог тијела и свог духа. Нас не занима то, већ како се на сваког од нас односи Христово васкрсење. Па ево како – Иди и ти с Христом да пострадаш“.

“Празан Христов гроб је слика наше вјере, празан Христов гроб је темељ наше Цркве, сваки православни храм, архитектонски гледано, је као празан Христов гроб. И оне жене мироносице, кад су кренуле ка Христовом гробу, нијесу мислиле да ће видјети васкрслог Христа, него су узеле уље и мирисе да помажу мртво Христово тијело и једина њихова брига била је ко ће им одвалити онако тежак камен са гроба. А апостоли, тужни, препаднути сакрили су се да их не види полиција. Шта је од тих кукавица, разочараних људи, пита се Владика Николај на једном мјесту, направило проповједнике Васкрсења, толико убијеђене да су сви, осим Светог Јована Богослова, погинули за ту вјеру. Видјели су васкрслог Христа. Од Палестине, кроз 20 вјекова, на све четири стране свијета њихова радост што су видјели васкрслог Господа била је толика да нема границе тој благој вијести“, рекао је, приводећи крају своје излагање, свештеник Перовић.

Он је поручио да нас свих седамдесет дана припреме и самог Поста, чине јакима да ону посљедњу, Страсну седмицу дочекамо као учесници Тајне вечере, Христовог суђења, сахране, помазивања Његовог мртвог тијела и самог васкрсења Христовог.

“Ако не постимо, ако нијесмо ушли у тај подвиг, може се десити да прођемо поред Васкрса и Васкрс поред нас, да само остану она шарена јаја, ако и њих буде. Дакле, морамо наћи начин да уђемо у тај догађај. Рећи ће неко да је то поповска прича, причам о ономе што не видим, о ономе што је Светог Петра Цетињског оставило у памети и дало му снаге да изнесе невјероватан подухват, а он је као Епископ свог народа извојевао политичку и духовну слободу, дао нам снаге да се молимо Богу и опстајемо упркос разноразним безнађима која нас окружују. То је смисао Часног поста – да сваке године из почетка покушамо да уђемо у тајну Христовог гроба, да се нађемо у поворци која на Цвијети улази у Јерусалим, да пратимо шта се дешава и кад дође моменат, у недјељу ујутру, да кажемо из пуних уста, јер тако вјерујемо, Христос Васкрсе, заиста Христос Васкрсе. Да не буде тог јутра у нашим срцима никаквих дилема, ако то тако буде, ми смо једни од апостола, ми смо једни од учесника тог чудесног догађаја. Христово васкрсење није било само у Палестини прије двије хиљаде година, него и у Никшићу 2013. године“, закључио је своје веома надахнуто излагање протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Предавање је организовала Црквена општина Никшић, у чије име је бројну публику, поздравио свештеник Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Ви, Срби, опет личите на дрво громовима окресано и опаљено, без грана, без лишћа и без цвата. Али ваше стабло је здраво, ваш корен нетакнут. Корен ваш је дубок и јак, и има четири велике животне жиле, што представља четири извора ваше снаге, ваше несравњиве динамике. Због тога ће ваше стабло још већма порасти у висину и окитити са новим гранама, лишћем и цватом и плодом. И то би се убрзо догодило кад ви сами не би то отежавали и одгађали вашим неразумевањем и неслогом.

Први извор ваше снаге јесте у јединству вере и цркве. Са малим изузетком сав српски народ је вере православне и припада једној јединственој цркви, која је и у овим данима највећих светских бура одржала се као једна и недељива. У сравњењу са осталим православним црквама, српска црква представља феноменалан изузетак у наше време и заслужује сваку част и похвалу. Погледајте, сви Срби на кугли земаљској припадници су светосавске православне Цркве - изузев њихове једнокрвне браће исламског закона - власт оличену у Српском Патријарху и Светом Синоду у Београду. Ово је један огроман извор ваше снаге, ваше духовне и моралне динамике. Други извор ваше српске снаге јесте јединство историје. У свету нема народа, чије је Јуче тако уткано у Данас, и чија је давна прошлост тако свежа као дан јучерашњи. Речено је у Библији за Бога: „Хиљаду година пред Њим су као један дан". Тако је и ваша хиљадугодишња историја за вас Србе: не као нешто што је прошло него као нешто што се само продужује, и живи и трепери пред савременицима као савремено.

Ви говорите и певате о Војиславу и Владимиру, о Светом Сави и Лазару, о Милошу и Марку, о Југ Богдану и Страхињи бану, о Душану и Карађорђу, као о својим савременицима, исто онако као и о војводи Дражи и Ђуришићу и осталим херојима и мученицима на чијим свежим гробовима још палите свеће. Сваке године ви држите помене Косовским јунацима исто као и својима сродницима који су се лане упокојили. Сва ваша прошлост слива се у вашу садашњост... Стотину милиона Срба, светаца, витеза и мученика и свих безбројних незнаних и неименованих јунака: добротвора, праведника, подвижника, матера, девојака и деце, из свих прошлих генерација, корачају упоредо с вама, не као мртви него живи, не као неактивни него активни. Ово чудесно јединство историје у свести народној, и ово визионарско реализовање прошлости и садашњости као једног националног организма, заиста је један редак и бујан извор ваше српске снаге, ваше динамике.

Трећи извор српске снаге јесте у заједничком духу и идеалу.

Ви Срби сте демократе и пре француске револуције... Ваши владари потписивали су се: по милости Божијој и вољи народној. Дакле: Бог и народ на првом месту, а оно што је између Бога и народа - старешинство народно - служило је Богу и народу. Од ваших 15 владара од почетка деветнаестог века до данас њих 12 бирао је народ, а само су 3 дошла по уставном праву о наслеђу. Због тога је један енглески дипломат који је службовао на Цетињу рекао: „Ми у Европи хвалимо се демократијом због наших демократских институција, али ви Срби имате дух демократски више него ми. И због тога духа демократског ви сте више слободни људи него ми".

Четврти извор ваше српске снаге јесте - јединство воље у такмичењу у добру.

Ово је једна изванредна карактеристика Срба. Сваки Србин хоће да надмаши свог суседа - ако је у рату у јунаштву, ако ли је у миру у доброчинству. Тако на пример, ако је неко потписао два афидевита за усељење српског робља у Америку, његов комшија потписаће четири. Ако је Немања саградио десет цркава задужбина, његов праунук краљ Милутин саградио је четрдесет. Или ако су Илија Коларац и Петар Коњевић завештали своју имовину на књиге за народ, Саво Текелија - установио је Текелијанум у Будиму, помоћу кога се школовала сва интелигенција српска у Војводини која је у неравној борби са Бечом и Пештом победила и очувала националну свест код прогоњеног Српства. Или ако је покојни професор Пупин Банаћанин давао своме роду стотине хиљада долара, Васо Ђуковић, Бокез, дао је много више на своје задужбине у Рисну. И тако редом, без броја и без краја.

Шта дакле радите ви Срби? Код оволике несравњиве силе и динамике, ви се осећате данас немоћни, беспомоћни и неспремни за једну разумну и сложну акцију. Ако уједините све ове четири животне артерије, неће бити борбе коју не би могли успешно свршити, ни битке коју не би могли добити.

Сетите се Црне Горе. Ви слободни Срби изван оковане Отаџбине у сличном сте положају као што је била храбра Црна Гора кроз векове. У она времена када је Црна Гора била врло често угрожена било од Турака или потурчењака или Млечића, било пак од сва тројах на мах, Црногорци су знали за две речи које почињу са Б. А то су Борба и Брест. Пред сваком опасношћу Црногорци су једнодушно журили прво у борбу да одбране своју земљу и слободу, а после борбе ходили су под брест, да разговарају о витезима и потурицама. А шта ви сад чините? Ево четири године од свршетка рата 1945. године ви непрестано седите под брестом и препирете се и свађате се, док вам непријатељ држи вашу браћу под тиранском петом и у ропским ланцима - сличним млетачким а тежим од турских! Шта чините?! Ставили сте брест на прво место, а борбу на последње. Ваши стари нису тим начином ни слободу задобијали ни славу стицали.

Зато вам ја као странац, али као ваш искрени пријатељ, саветујем да у име часног крста и српског имена кренете сложно најпре у акцију и у борбу, а кад се борбе сврше, онда идите под брест па седите и разговарајте о свему и свачему до миле воље.

Тако говори један странац о Србима. И ја верујем да ће га сви Срби послушати пре и радије него кад бих им ја или ма који други Србин то говорио. Јер Србин цени више странца него брата. То је велика слабост српска.

Преузето из књиге: ''РЕЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА'' - Свети Николај Охридски и Жички

Извор: Манастир Клисина

- Кажите нам нешто више о монаштву?

Слушати о монаштву не значи и сазнати нешто више о томе, јер постоје ствари о којима се говори, али и оне које се живе. Монаштво је тајна будућег вијека. Као што су анђели свјетлост монасима, тако би и монаси требало да буду свјетлост људима својим начином живљења. Монаси не живе за земљу, живе за небо, не одбацујући тиме овоземаљско. Монашко повлачење из свијета је усредсређивање на живот са Богом, усредсређивање на Онога који нам због свакодневних послова измиче.

Монаси Бога хоће цијелог, желе стално да буду са Њим, стално Њега да гледају и у томе се састоји сав монашки живот, необичан за овај свијет. Има свијет поштовања за монашко живљење, али да ли има и разумијевања? Људима из свијета чини се да монашким начином живота ишчезава личност, прије свега у завјету послушности гдје се одбацује своја воља и начин расуђивања, да би се прихватила Божанска. Али ми своју вољу одбацујемо због своје грешности чиме коријен те грешности стављамо по страни и идемо на нешто друго "не онако како се то мени чини него како то неко други каже". А ту је поново и увијек Бог који ће дати да тај други каже по Њему, наше је само повјерење.

Да би схватили монашки начин размишљања, гледајте мало како монаси свијетле и биће вам јасно, јер Бог је тај који нам даје радост, не могу људи сами себи радост да створе. Због овакве послушности и одрицања од земаљског, чак и од сопствене породице да би читав свијет постао та породица и да се љубав не би ограничавала на један уски круг, Бог даје монасима радост да живе као што је Христос живио на земљи и како ћемо, ако Бог да, сви живјети у будућем вијеку.

- Имају ли дјеца која су побачена душу и куда њихове душе одлазе?

И те како имају душу. Неки Свети Оци кажу да ће сва побачена дјеца бити мученици Господњи. Велики духовник прошлог вијека, отац Епифаније Теодоропулос из Атине када му је једном приликом дошао неки грчки пар и испричао да, пошто већ имају троје дјеце а на путу је четврто које се не уклапа у њихове животне планове, па су одлучили да изврше абортус, дао им је необичан савјет. Рекао је: "То дијете које вам толико смета је исто ваше те ја предлажем да га удостојите рођења и Светог крштења, а ако вам је већ много дјеце, убијте једно од троје старијих". Отац Епифаније је тако, срећом дозвао памети овај грчки пар.

Скоро сам читао виђење једног светогорског старца који је у једном од својих иступљења, у којима човјек заиста види тајне Божије, а којих само велике слуге Божје као што су светогорски пустињаци и они који су се потпуно предали Богу на служење буду удостојени, каже да је видио понор плача и урлика нерођене убијене дјеце. Причала ми је једна жена да је ту ноћ када је побацила дијете сањала како лети космосом а у сусрет јој долази мали фетус и каже "мамице зашто си ме бацила" и одлази негдје... Што је најгоре, чедоморстава, јер абортус није ништа друго, има највише у хришћанским земљама. У овом нашем европском свијету са загађеношћу цивилизације и лажним човјекоцентризмом гдје "сам ја центар свијета", људи праве планове о животу из којих искључују Бога. Рађање дјеце је једна од ствари у којој Бог дјелује. Чинећи чедоморство ми Бога спречавамо у нечему, а тиме га тјерамо из свог живота.

Чедоморство је велики гријех а велика је радост када се неко дијете роди на свијет. Ако убијете ту бебу која би одрасла и постала човјек, уништићете све оно у шта Бог цијелог Себе улаже а ту малу душу лишити чак и могућности да уопште види овај свијет.

Чедоморство је заиста велики гријех али нема гријеха који Господ не прашта ако има покајања.

Деца

„Дечје Јеванђеље", Глас Цркве, Шабац-Београд-Ваљево, 2004.

Деца су најомиљеније Христово друштво. Бежећи од људске злобе и пакости, налазио је тихо скровиште у дружењу са децом. Деца су Га волела и непрекидно ишла за Њим. Он им је причао приче, говорио о Својој служби Богу и људима, саветовао их да слушају родитеље и упућивао како да постану добри људи.

Родитељи су доводили децу да стави на њих руке и да их благослови. Једанпут се толико деце око Њега окупило да наста неподношљива граја и вика. Пењала Му се на леђа и рамена, увлачила у широки огртач, грлила Га и скакала око Њега. Апостоли збуњени почеше терати децу и бранити им да прилазе. Господ их благо укори и рече:

- Пустите децу нека долазе к мени и не браните им. Такви су житељи Небеског Царства.

Другом једном приликом је рекао:

- Заиста вам кажем, ако се не поправите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско.

Љубав између Христа и деце, створена пре две хиљаде година, траје до данас и трајаће вечно.

Преузето из часописа: ''Светигора'' јул, 2006.

Извор: Манастир Клисина

- Да ли верујеш у живот након порођаја?

- Наравно. Нешто после порођаја мора да постоји. Можда смо овде само зато да би се припремили за оно што ће бити после.

- Глупост, никакав живот после порођаја не постоји. Како би уопште требало да изгледа?

- То тачно не знам, али ће тамо сигурно бити више светла него овде. Рецимо да ћемо трчати својим ногама и јести устима.

- Ма то је бесмислено.Трчати се не може а јести устима је потпуно смешно. Ипак, нас храни пупчана врпца. Нешто ћу ти рећи. Живот после порођаја је искључен – пупчаник је већ сада доста кратак.

- Ма не, нечега ће сигурно бити. Само ће све бити мало другачије него што смо овде навикли.

- Али нико се ипак одатле после порођаја није вратио. Порођајем се живот једноставно завршава. И уопште, живот није ништа него теглећа тескоба у тами.

- Додуше, ја тачно не знам како ће то после порођаја изгледати, али ћемо сигурно видети мајку а она ће се већ побринути о нама.

- Мајка?! Ти верујеш у мајку? И где би она по теби требало да буде?

- Па наравно, свуда око нас! У њој и захваљујући њој и живимо. Без ње уопште не би постојали.

- У то не верујем! Никакву мајку нисам никад видео, дакле јасно је да не постоји.

- Ипак понекад кад смо тихи, можемо да чујемо како пева или осећамо како милује наш свет. Знаш, ја стварно мислим да нас стваран живот чека тек после…

Извор: манастир Глоговац

Сви моји преци потичу са острва Јава, осим бабе, која је Кинескиња. Одрастао сам у муслиманској породици, а мој деда је био имам у нашем селу. Био је велики аскета. Сећам се да је много постио и да је спавао на поду, да се сваке ноћи молио. Његов пример је снажно утицао на мене. И мада је остао муслиман, он је, у извесном смислу, био истински хришћанин.

Сви житељи мога сeла били су муслимани, али је деда ипак сматрао да је неопходно да ме упозори:

„Ако сусретнеш хришћанина, никада ништа не узимај од њега – ни храну, ни воду“.

„Зашто, деда?“

„Ти знаш да су ти људи неверници. Они ће отићи у пакао. Ти знаш да они иду у храм где им свештеници дају зачарану воду, коју они пију у стављају у храну. Ако попијеш ту воду или поједеш ту храну, и ти ћеш бити омађијан. Они ће те тада лако привући к себи и ти ћеш брзо примити њихову веру. Зато ћеш заједно са њима отићи у пакао!“

Начин на који је мој дедица покушавао да ме одбије од хришћанства није доктрина ислама, него његово лично сујеверје.

Док сам ишао у основну школу, имао сам друга. Он је био једини хришћанин у целој школи, и сви су га исмевали. Свакога јутра његови другови из разреда скидали су му панталоне и викали: „Погледајте, необрезани, неверник!“ Било је то ужасно и он је, наравно, одлазио у сузама.

Једнога дана, кад сам се враћао из школе, пролазио сам поред куће тога дечака и тамо видео слику распетог Исуса Христа. Дошао сам кући и упитао деду:

„Деда, познајеш ли ону сиромашну породицу која живи у овој четврти?“

„Да, познајем их, они су неверници“.

„Знаш, ја сам код њих видео неку чудну слику. Тамо је био неки човек, скоро наг, а висио је на дрвеном крсту!“

„О, знаш ли шта је то? То је слика њихове смрти! Земља не може да их прими кад умру! Због тога они најпре треба да буду задављени, а онда их вешају на такво дрво, па их тек после тога закопавају у земљу“.

Понављам још једном, ово није учење ислама, него, једноставно, покушај мог дедице да ме одврати од хришћанства. Деда је био веома добар човек, благ и испуњен љубављу. Међутим, када је у питању била религија, све се мењало.

За муслимане, Бог није Отац, него деспот, а људи нису чеда Божија, него пре свега слуге. Називати Бога Оцем је грех, пошто Бог нема деце, па чак ни пророци нису чеда Божија. У исламу је забрањено ликовно представљање Бога и пророка. Често сам дубоко размишљао о томе – какав је Бог? Силно сам желело да Га на неки начин замислим. Упитао сам деду:

„Како изгледа Бог?“

Он ме зачуђено погледао:

„Зашто ме то питаш?”

„Ето, ми се молимо Богу, али Га не видимо. Не разумем језик на којем се молим, не видим коме се обраћам, ништа не осећам. Изгледа као да само нешто мрмљам!“

„Ислам је истинска религија и ти то знаш! Све остало ћеш сам разумети када одрастеш!“

Међутим, чак и када сам одрастао – ишао сам већ у средњу школу – нисам сазнао одговор. Одлазио сам у кинески храм, одлазио сам у будистички храм – где све нисам одлазио! Хтео сам да сазнам шта се налази унутра, чему се, или коме се, људи тамо клањају. Та места ми се нису допадала и ја сам бежао из тих храмова, поново се уверавајући да не постоји ништа боље од ислама. Тада ми се чинило да познајем и хришћанство. Нисам, међутим, ни покушао да одем у цркву, јер сам био убеђен да су хришћани – неверници.

Једном сам, у јануару месецу, отишао у госте код учитеља, господина Катамсија. Тамо сам видео дрво украшено са безброј декорација, на какво никада раније нисам наишао.

„Шта је ово“, упитао сам.

„То је божићно дрвце, бадњак“, одговорио је учитељ.

Он је постао хришћанин, а ја то тада још нисам разумео.

Почели смо да разговарамо и он ме упитао:

„Ти се још увек често молиш?“

„Да, наравно, пет пута на дан“.

„Поносан сам на тебе! Млади људи обично јуре на све стране и забављају се, а ти се молиш!“

„Да, лепо се осећам кад се молим“, одговорио сам.

Учитељ ми је тада рекао:

„Добро је што се молиш, али, јеси ли свестан коме се молиш?“

„Наравно! Алаху, коме бих другом?!“

„Да ли Га ти познајеш?”

Био сам дубоко потресен.

„О томе је реч! А да ли Га ви познајете? Молим Вас, причајте ми о томе! Одавно покушавам да нађем одговор на то питање!“

Почео је да ми говори о Тројици, о Дјеви Марији, о Христу. Тада сам се најзад досетио да је он хришћанин. Био сам ужасно преплашен. Ја сам већ обедовао код њих! Сећате ли се шта то значи? То је она иста вода! Отишао сам кући и рекао деди:

„Срео сам невернике! Мој учитељ је постао хришћанин!“

Погледао ме право у очи и упитао:

„Да ли си нешто јео код њих?“

„Да… јео сам“, промуцао сам ја.

„Моли Алаха да омађијана вода не утиче на тебе!“

Током читаве ноћи плакао сам и молио се: „Господе, нећу да умрем као хришћанин, хоћу да умрем као муслиман! Молим Те, помози ми, не желим да та зачарана вода делује на мене!“

Једне вечери сам се молио као и обично. Просторија је била прилично мрачна, али је моју одају изненада озарила светлост. То није била обична, него заслепљујуће блистава светлост. Читава соба била је њоме испуњена и ја сам се обрео унутар ове светлосне кугле. Угледао сам затим и другу светлост, која је почела да нараста и да добија облик, образујући силуету дугокосог човека. Био је то човек из светлости… Био сам потресен. Муслимани верују у џинове – демоне, па сам помислио да је то управо демон. Ни реч нисам могао да изговорим, од страха чак ни уста нисам могао да отворим. Могао сам само да говорим у себи. У мислима сам упитао: „Ко си Ти?“ Он ми је одговорио на мом матерњем језику… нисам могао да чујем речи, али сам их осећао: „Ако хоћеш да се спасеш – пођи за Мном!“. Светлост је затим почела да слаби и одаја се поново испунила тамом.

Ово се поновило и следеће ноћи, а затим још једном. Крајем другога дана видео сам то исто, али је овога пута, на питање „Ко си Ти?“, Он одговорио: „Ја сам Онај за Којим си трагао. Ја сам Исус Христос“. После тога, све је ишчезло.

Био сам сасвим збуњен, нисам знао шта да мислим: ето, молио сам се као муслиман, али сам уместо пророка Мухамеда угледао Исуса Христа – шта се догодило?

Када је дошао и трећи пут, ја сам Га упитао: „А шта је са Мухамедом?” Није ми одговорио и само је рекао: „Ако хоћеш да се спасеш, пођи за Мном!“

Овакво искуство није ми се више поновило. Никада више нисам доживео ишта слично.

Почео сам да постим и да питам Бога: „Ма ко да си Ти, молим Те, откриј ми у коме је истина – у Исусу Христу или у Мухамеду?“ Молио сам се и постио сам неколико дана, али нисам зачуо никакав глас, нисам имао никакво виђење. Тада сам се вратио Корану и изненада отворио 3. суру, 45. стих, где је речено: „Сети се, Мухамеде, како су анђели рекли: ’О, Маријам! Уистину, Алах Ти Својом речју саопштава радосну вест – Ти ћеш родити Сина. Име је Његово Масих Иса, син Маријам (тј. Исус, син Маријин). Он ће бити поштован у овом и у будућем веку, и биће близак Алаху“.

Отишао сам код учитеља Катамсија и упитао га где могу да пронађем цркву. Испоставило се да је он један од вођа Протестантске цркве и ја сам се запутио у ту цркву.

Убрзо је мој деда дознао да одлазим код хришћана и страшно се расрдио. Када је чуо за то, један од мојих пријатеља је чак покушао да ме убије. Деда је тада свима објавио да сам ја под његовом заштитом и да нико не сме да ме повреди. По милости Божијој, мој деда је познао истину и умро је као хришћанин. Знате ли колико је година имао? Имао је сто четири године! Наравно, он се крстио у протестантизму, јер ја тада нисам могао ни да претпоставим да постоје и друге конфесије. Моја бака се такође крстила. Ја сам, пак, у време кад сам већ постао свештеник, крстио моју мајку и оца, моју рођену браћу и браћу и сестре од стричева.

Када сам постао хришћанин, отпутовао сам у Јужну Кореју, да бих у Сеулу изучавао протестантску теологију. До тог времена сам, међутим, био донекле разочаран у протестантизам. Сећао сам се моје муслиманске прошлости, која је у потпуности била проникнута дисциплином: молитва пет пута на дан, постови. У Протестантској цркви, а посебно у Харизматичкој, за коју сам био везан у то време, постојала је велика слобода: ради онако како се теби допада, моли се колико хоћеш и кад хоћеш – уз Библију, уз гитару или, једноставно, узвикујући: Алилуја! Почео сам да се питам како је било устројено богослужење у раној Цркви. Отпутовао сам у Кореју надајући се да ћу пронаћи одговор. Све време сам се молио: „Господе, ако та, рана Црква, још увек постоји, молим Те, помози ми да је пронађем! Хоћу да сазнам каква је била та Црква!“

Господ ми је на крају дао одговор и на то питање. Једном приликом свратио сам у књижару и тамо на полици угледао књигу „Православна Црква“. Никада за такву Цркву нисам чуо, па сам помислио да је то, можда, још једна америчка секта. Међутим, како сам увек волео да читам и како сам читао све што ми дође до руку, купио сам и ову књигу. Кад сам је прочитао, помислио сам: „Управо о томе је реч! То је она иста Црква за којом сам трагао! Где је она?“

Ни на крај памети ми није било да се православни храм налази насупрот мом интернату, да је то она иста зграда са великом куполом, коју су моји другови називали „црква са великом главом“. Била је то Мисија Руске Православне цркве у Кореји. Ту сам и ја примио Православље: на дан 8. септембра 1983. године постао сам први и у том тренутку једини православни Индонежанин.

Из Кореје сам отпутовао у Грчку, а одатле у Америку, у Бостон, да бих наставио школовање у богословији Светога Крста. За свештеника сам рукоположен 1988. године, а онда сам се вратио у Индонезију. Тамо, пак, дословно није постојало ништа – ни храм, ни парохија, ни књиге. Све сам морао да почнем „од нуле“. Самоме себи сам био и пастир и паства! Међутим, по милости Божијој, људи су почели да долазе код мене. Данас се код нас, у Индонезији, налазе две јурисдикције: Руска Православна загранична црква и Цариградска црква. Ја, наравно, верујуће и из једне и из друге Цркве сматрам својим духовним чедима, будући да пре мог доласка они ништа нису знали о Православљу и да су се сви они преобратили посредством служења које је мени поверено. У Цариградској цркви данас служи осам свештеника, а у Руској Православној заграничној цркви којој и ја припадам – једанаест. Православни свештеник у Индонезији нема могућности да нађе посао, али ми смо спремни да ради Цркве поднесемо све тешкоће, и мисија наставља своју делатност. Молим се за то да се васцела Индонезија преобрати у Православље. Да, то је веома тешко, али није теже него у временима Римског царства. Ако су апостоли били у стању да Духом Божијим преобрате стари свет, то значи да је нешто слично могуће и у Индонезији!

Стално ме питају где се налази моја парохија. Ја немам парохију и цела Индонезија је – моја парохија. Често морам да „летим“ из једног села у друго, са једног острва на друго. Понекад ми се догађају невероватне ствари као, на пример, следећа. Једном приликом отишао сам да проповедам на острву Тимор (Источни Тимор је независна држава, док је Западни – део Индонезије). Заједно са мном путовао је и мој духовни син Арди, који је касније постао отац Григорије. После дугог путовања нашли смо се у џунгли, у забаченом селу које се зове Хауменибук. Овај назив, разуме се, нема никакве везе са енглеским језиком! Немам ни најмању представу шта би он могао да значи!

Примио нас је сеоски вођа. Био је веома добар према нама – седели смо у колиби и разговарали о Богу. Затим смо Арди и ја кренули кроз џунглу да пронађемо воду. Убрзо смо пронашли један извор, где смо се напили воде и освежили. Око тог извора налазиле су се неке чудне камене громаде. Био сам веома уморан па сам сео на највећи камен, да мало предахнем. Затим смо се вратили у село, у колибу, и ја сам наставио да причам вођи о Православљу, о вери, о једном Богу, о томе да се не треба клањати идолима и о сличним стварима. На њега је овај разговор оставио дубок утисак.

Следећег јутра, поново сам пошао код племенског вође.

„Могу ли да Вас питам где сте јуче ишли“, изненада ме упитао.

„Био сам на извору“.

„И шта сте тамо радили?“

„Ништа посебно! Пили смо воду!“

„Не, радили сте још нешто! Сетите се шта сте радили!“

„Седео сам на камену, на великом камену!”

„У томе и јесте проблем! Тај камен изображава нашег бога – духа који штити наше село. Житељи су видели како сте седели на њему. То их је разјарило, јер сте увредили духа. Они су се сад запутили овамо, смишљају нешто веома лоше. Молим вас, нигде немојте да излазите, останите овде!“

Зачуо сам неку буку и повике који су допирали са брда, па сам упитао старешину:

„Шта то они узвикују?“

„Убићемо га! Спалићемо га!“

Ардија је обузео паничан страх:

„Оче, оче, нећу да те убију!“

„Арди, моли се! Бог је са нама! Ми смо овамо и дошли у име Господње“.

Разуме се да сам у себи био дубоко узнемирен – били су то дивљи људи! Племенски вођа је рекао:

„Покушаћу да се споразумем са њима“.

Био је то веома добар, саосећајан човек.

Колиби се приближавало око стотину људи, наоружаних копљима. Сви су били тамне коже, и у помрчини су им се видели само зуби када би повикали – а нису ни престајали да вичу. Ситуација је, наравно, била неизрециво напета. Ми смо се све време молили.

„Арди, ако ми се нешто догоди, врати се кући и испричај шта се овде десило. Ако Господ хоће да овде погинем, нека тако и буде“.

„Не, оче, ја те нећу напустити!“

Био сам спреман: „Господе, ако је Твоја воља да умрем на овом месту, помози ми и дај ми храбрости да умрем за Тебе!“

После извесног времена, вратио се племенски вођа и рекао:

„Оче, све је у реду, сагласили су се да Вас не дирају, али…“

„Шта: али…“

„Мораћете да прођете обред помирења“.

Ардију сам одмах рекао:

„Ако треба да се клањам том камену, радије ћу да умрем. Никада се нећу поклонити идолу!“

Показало се, међутим, да тај обред и није тако страшан. Церемонија се састојала у следећем: десет старешина је стало у круг а онда су један другоме, из уста у уста, предавали орахов лист. Помислио сам: „Господе, помози ми само да ми се не смучи од оваквог обреда!“ Тако сам задржао дах, узео лист у уста и затим га испљунуо што сам брже могао. После тога су ме повели да пијем њихово домаће вино.

Племенски вођа ми је рекао:

„Оче, сада вам је преостало само да платите глобу!“

„Колико?“” Помислио сам да ће ми узети све што сам имао.

„Десет долара“.

Платио сам десет долара и чинило се да сам слободан. Сутрадан су ми, међутим, заповедили да идем код краља. Силно сам се зачудио када сам чуо да у селу постоји краљ, али сам послушно пошао ка оној колиби коју су ми показали и која је била највећа у селу. Тада сам га угледао. Био је то човек стар тридесетак година, полуобнажен, а на глави је имао – каубојски шешир! На једвите јаде сам се уздржао да се не насмејем. Краљ је рекао:

„Оче, ја и још четири житеља овог села желимо да Вас пратимо. Било би опасно да путујете без нас, јер се неким људима нисте допали“.

Испратили су нас до станице и ми смо одатле отпутовали кући.

Знате ли шта се затим догодило? Онај човек, који је започео побуну против мене, у међувремену је умро. Према веровањима тога племена, ако човек који је некоме нанео штету умре, то значи да је онај који је штету претрпео – свети човек! Тада су сви почели да ме сматрају светим. Као резултат тога, људи са тог острва пришли су православној вери!

Сузе умеју да буду маска која скрива подмуклост. Умеју да буду крик безнадежних и пропалих којима је још само остало да похуле на сами живот. Умеју да буду и жал за изгубљеном добити. Коцкари, лихвари и шићарџије често заплачу. Свим тим и таквим сузама једно је заједничко – безнађе. Одсуство блаженства. Одсуство оног за ким или за чим се сузе лију. Одсуство циља и смисла. Промашај.

Ко су онда „блажени који плачу“? То су они чије су сузе опет постале оно што оне стварно јесу – украс на човеку. Док безблагодатно плакање значи изгубљени пут и плач залуталих, блажени плачу јер су нашли пут. Они нису изгубили Циљ и Смисао. Он стоји пред њима. Утеха. То су сузе покајања. Жалост по Богу, како је назива апостол Павле. Она се разликује од жалости овога света по своме плоду: „Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење... а жалост овога света доноси смрт.“ (2Кор 7, 10).

Шта значи та жалост по Богу? Шта је то покајање? Позив Светог Јована Крститеља на реци Јордану можда на најбољи начин објашњава суштину покајања: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско.“ (Мт 4, 17). У новозаветном изворнику употребљен је грчки глагол метаноео. Преводимо га са покајати се. Међутим, етимолошка анализа овог глагола показује да метаноео значи преумити се. Покајање је, дакле, преумљење. Свесно и словесно окретање свог бића ка истини. Увиђање да је постојала лаж у коју је човекова словесност упала. Грех је незнање. Покајање је познање. Преумљење. Излазак из странпутице и угледање правог Циља. Тај Циљ је Царство небеско. Богопознање. Живот са Богом. Живот самога Бога. Но, шта то значи?

Многе религије позивају на покајање. Ипак, тешко да је било где покајање исто што и преумљење, као у позиву Јована Крститеља. Тим разним религијским покајањима фали слобода, зато она нису преумљења. Религиозни људи се кају из страха. У таквом кајању човек нема утехе, јер нема циља. Он само жели да га неки божански ауторитет остави на миру, да га као јачи не мучи. За узврат, он ће учинити све што се од њега тражи. Можда ће из дна душе мрзети и презирати то што чини, али ће из страха ипак чинити. У паници ће викати – опрости! И тај калуп који му се намеће од божанског ауторитета да се у њега по сваку цену укалупи, жуљаће га, човек га неће никада сматрати својом срећом, својим познањем, словесним сусретом са истином. Ипак, ућиће у тај калуп, тужан што не може бити другачије, чезнући за другачијим. Ући ће и прихватити нешто што раздире сву његову словесност и вољну сагласност, за рад опстанка свог малог, бедног живота. Страх брише ум. У страху је преумљење немогуће. Могућа је само слепа послушност. Робовање. Одсуство бича постаје смисао животне радости. Смемо ли да упитамо, онда, те силне религије: шта ће такав човек Богу? Не, живоме Богу не требају такви послушници и такво покајање. Покајање пред живим Богом није слепа послушност. Није страх већ преумљење. Словесни и радосни сусрет са Истином. Ко још чезне за лажима када позна истину? Зато, ако покајање не радује, ако жалост не доноси утеху, онда она није по Богу. Још увек човек на место истине има идола, има лаж.

Право покајање није само на језику, већ је и у срцу, у целом бићу човековом. Покајник није лицемер и не тугује за оним што оставља. Јер, уколико се језиком одриче а срцем тугује за грехом, нема покајања. Докле човек не замрзи грех, није се покајао па макар тај грех и стотину пута исповедио. Ако још увек гаји љубав према греху, још није угледао Истину, још у лажима живи, још му се у муљу лажи привиђа истина. Лаж држи за истину, не знајући. Грех је незнање, заблуда, промашај. И Господ је грех својих сурових мучитеља и убица назвао незнањем: „Оче, опрости им, не знају шта чине!“ (Лк 23, 34). Грех је, дакле, незнање. Незнање је, пак, незнање истине. Лаж је наметљива, уме да принуди, заводљива је. Зато је људи препознају и прихватају као истину. Грешник је преварени човек. Права Истина, пак, је ненаметљива, тиха, блага. Потребно је побећи од лажне вреве, од гласних проповедања лажи, од убедљивих лажова, смирити се и у тишини ослушнути Истину. Истина је „светлост која светли у тами“ (Јн 1, 5). Њено познање ослобађа од стега преваре и лажи: „Познаћете истину и истина ће вас ослободити.“ (Јн 8, 32). Али, људи ће попут Пилата, стојећи пред Истином питати: „Шта је то истина?“ (Јн 18, 38). Очекујући истину као скуп дефиниција, правила, прича и мудрословља, попут Пилата, неће приметити да стоје пред Истином. Неће сазнати да је Истина сусрет са истинитим Богом. Истина није огољено „шта“, како је Пилат упитао, већ „Ко“. Ко је Истина? Одговара онима који тако питају: „Ја сам пут истина и живот.“ (Јн 14, 6). „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“ (Јн 8, 12). Господ је Истина која ослобађа. Богочовек. Сусрет Бога и човека. Тај сусрет је прави позив на покајање. Радост у том сусрету јесте показатељ да покајање заиста постоји, да је преумљење почело. Показатељ да је човек оставио лаж и да је познао Истину која га је ослободила. То познање Истине, да би заиста било покајање које води у живот, треба да постане управо то – живот. Треба, дакле, да буде покајање делима. „Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби.“ (Јн 14, 21). Покајање није само сусрет са Истином, већ и вољни покрет ка Истини, остајање у Истини, надање у Истину, радовање Истином – живот са Истином, живот истинити.

Јер, многи су били пред Истином, наслутише је, чак и познаше, али нису покајници. То су кукавице, очајници и злоће. Први је Пилат. Видевши да на Господу нема никакве неправде, никакве лажи, не пође за Њим, не посведичи Га. Опрао је руке. Бојао се одговорности. Јер, поћи за Истином значи, у овој маленој долини лажи, поћи путем искушења. Бити покајник значи бити храбар. Одупрети се лажима. Бити исповедник. Сведок Истине. Кукавице нису покајници, иако се срећу са Истином.

Други је Јуда. Начинивши велики грех, издајући Господа и предајући га Његовим убицама, ипак на крају увиђа да је погрешио јер је издао „крв невину“ (Мт 27, 4). Јуда је био пред Истином. Чак, увидео и властити грех. Али, Јуда није покајник. Јуда је очајник. Пред покајањем је пут који води у живот. Пред очајањем је крај. Безизлаз испред чињенице да је схваћена греховна обмана, али да нема моћи да се крене ка Истини. Љутња на грех, али без осемеха ради Истине. Очајници зато стају. И остају, љути, тужни и мртви.

Трећи су демони. Они знају, чак и сведоче Ко је Истина: „Ти си Христос Син Божији.“ (Лк 4, 41). Ђаволи верују и чак имају толико јаку веру, да дрхте од страха (Јак 2, 19). Све знају, али нису покајници. Они мрзе Истину, иако је знају. Не желе са Истином већ против ње. Они желе лаж. Лаж је њихова „истина“. Кад лаж говоре, своје говоре (Јн 8, 44). Добра нема у њима. Зло су пригрлили за своје.

И то су три непријатеља покајања: кукавичлук, очајање и зла воља. Свима њима, чак и када сретну Истину, она остаје на језику. Неделатна. Није дотакла срце. Зато се и није преобразила у живот истинити. Зато кукавице, очајници и злоће нису покајници.

А ово су три пријатеља покајања: вера, нада и љубав. Вера у Истину, надање Истини и љубав према Истини. Покајање је жал због учињеног греха, али истовремено и осмех због озарења Истином. Жалост која води у радост. У живот. Осмех јој је коначни циљ: „Блажени који плачу јер ће се утешити.“ (Мт 5, 4). Без страха од казне. Без шићарџијских интереса и трговине са Истином. Покајање је љубав према Истини. Зато је оно вољно и слободно. Зато му се и небеса радују. Бог не жели робове већ синове. Робови стрепе и дрхте. Трговци тргују. Синови се кају. А Син – Он је Истина.

Александар Милојков

Извор: блог Александра Милојкова

Десет година свога живота био сам будиста. Примљен сам у веру након седам година учења и припреме, под руководством духовног учитеља и малобројне лозе Њингма, која је практиковала Ваџрајану (тибетанска школа будизма). Имао сам, дакле, духовног учитеља, кога сам волео и кога и даље волим. Био је, и још увек је, узор благости и доброте у моме животу. Захваљујући његовим поукама почео са да посматрам свет широм отворених очију и пунијим срцем. Достигао сам степен Нгакпа, којим се одликују жреци који се баве тантром. Премда се, приликом добијања овог степена, полаже заклетва, она не обавезује жреца на безбрачност, нити на уздржавање од меса и алкохолних пића. У нашој заједници се, све у свему, није практиковало одрицање, већ су се следила тантријска и дзогчен учења, која су заснована пре на преображају свести него на самоодрицању, као и на изненадним тренуцима спознаје, која би забљеснула ум различитим интензитетом и распонима трајања и која, временом, узводе ум у такозвани ригпа, тј. стање ума и спознаје које се достиже путем релаксације у човеково природно стање просвећености. Те тренутке просвећености достизали смо уз енергијско саучествовање нашег учитеља, или сопственом способношћу опуштања, спуштања у сопствени опит "бивствовања" и "небића", и уз садејство метода и техника којима су нас обучавали. Током дугих година бављења овиме, чинило ми се да ме ти тренуци просвећености оплемењују, те да свет посматрам са све већом благошћу, благодарношћу и самилошћу. Мој духовни наставник је говорио да је 99% будизма метод, а један посто – истина. Методе и вежбе које се користе у будистичким школама наводно развијају у човеку изоштреност свести и могућност поимања стварности какву не ствара неуротичан ум.

Наставак на Живе Речи Утехе форуму

Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери. Тај символ има два - међусобно уско повезана - значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат - римски управитељ Јудеје - коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: "Овај човек никаква зла није учинио". Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: " Распни Га, распни Га!".

Тако Крст Христов представља вечно питање које је упућено самој дубини човековога бића: зашшо добро увек изазива не само иротивљењa, већ и мржњу? Зашто је добро увек било разапињано у овом свету? Ми обично избегавамо да дамо одговор на ово питање пребацујући у себи кривицу увек на неког другог.

Сви мислимо: да сам ја био тамо те страшне ноћи сигурно не бих поступао као што су поступали сви који су били присутни. Али, авај, негде у дубини наше савести ми врло добро знамо да то није тако. Миврло добро знамо да су Христа мрзели, мучили и разапели обични људи, људи "попут свих осталих'', а не неки посебно зли људи или нељуди. Пилат је, чак, покушао да заштити Христа, да одговори гомилу. Пилат је, затим, предложио гоми-ли да због празника пусти Христа на слободу. Пилат је, коначно, пред гомиле руље опрао, руке показавши тиме да се не слаже са убиством Христовим. Јеванђеље нам у неколико потеза даје портрет тог бедног Понтија Пилата, престрашеног човека чиновничке савести, који из страха одбија да поступи по гласу своје савести.

Али, зар се то исто не догађа и у нашем животу, у животу који нас окружује? Зар то није најуобичајенија и најтипичнија од свих животних ситуација? Зар исти тај Пилат није присутан и у нама самима све време нашега живота? Зар и ми не падамо у искушење да "перемо руке" у оним животним тренуцима у којима би требало да кажемо одлучно и не-повратно и неистини и неправди, злу и мржњи? Поред Пилата, ту су и римски војници. Но, и они су могли да кажу у своју одбрану: "Ми смо само испуњавали наређење власти. Нама је било наређено да •неутралишемо" неког скитницу који је подстицао народ на побуну и рушење поретка. Шта уосталом о томе има да се прича?". Поред Пилата и римских војни-ка, ту је била и гомила, то јест исти они људи који су само шест дана пре тога одушевљено дочекали Христа на уласку у Јерусалим и клицали Му: "Осана, осана!'' Исти ти људи су сада урлали: "Распни Га, распни Га!". Али, зар нису тој гомили ондашње вође, учитељи и ауторитети ''објаснили'' да је тај Човек - преступник који је нарушио Закон и обличје и који, стога, по Закону - увек по закону, увек по одговарајућем параграфу! - мора да умре... Тако је сваки од учесника у извршењу тог страшног злодела био, са своје тачке гледишта, "у праву", те је имао оправдање за своје поступке. А сви заједно убише Човека који ''никаквог зла није учинио''.

Зато је први смисао Крста - смисао његовог суда над злом или, тачније говорећи, над лажним добром у чијем се руху зло непрестано појављује у овом свету, над лажним добром које злу обезбеђује његову страшну прбеду на овој земљи.

Отуда произлази и други смисао Крста. За Крстом, Христовим долази наш крст, мој крст о коме је говорио Христос: "Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој... (Мк. 9,34)". То значи да пред истим оним избором пред којим су оне ноћи стајали сви - и Пилат, и римски војници, и јеврејски вођи, и гомила, и сваки човек у тој гомили - стоји свако од нас увек и сваки дан свога живота. Споља гледано то може да нам изгледа као нешто нева-жно и другостепено. Међутим, за савест нема првостепеног и другостепеног. Има само истине и неистине, добра и зла. Али, сваки дан узимати и носити свој крст не значи само трпети тешкоће и бреме животно. То пре свега значи непрестано живети у сагласју са својом савешћу, живети у светлости суда савести. Ево, и дан данас пред лицем читавог света безбожници хапсе људе који "никаквога зла нису учинили", муче их, и бију, бацају у тамницу или конц-логоре. И све то "по закону", све по послушности и дисциплини, све "у име поретка" и "за добро свих". И колико је и дан-данас " Пилата" који перу руке, колико је са-мо и дан-данас војника који се труде да испуне своју војничку дисциплину и колико и дан-данас има људи који послушно и ропски урличу, или у најбољем случају ћутке посматрају тај тријумф зла у свету.

На Крстопоклону недељу износи се крст на средину цркве: поклонимо се крсту, целивајмо га и сетимо се смисла Крста Христовог. Шта нам говори, на шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету - тријумф зла и тмине. "На суд сам дошао у свет овај" - говори Христос. На том суду - суду распете Љубави, Истине и Добра - стоји свако од нас.

Александар Шмеман, Тајне празника

Извор: СПЦ

Ни Божић, ни Ускрс, ни Богојављење, ни Преображење нису названи Благовест. А ето, данашњи Празник назива се Благовест. Ради чега?

Каква је то Блага Вест сишла на земљу? Шта се то збило у нашем горком животу људском. Зар је могућа Блага вест у свету у коме постоји смрт? Зар је могућа права радост у свету где се све претвара у грч страха, пред страшном немани која се зове смрт? Данас и збива се заиста највећа Благовест. Шта се дешава? Данас Свети Архистратиг Гаврил долази Светој Дјеви, и објављује ту Благу Вест: да ће родити Сина, да ће му наденути име Исус-Спаситељ, и да Његовом Царству неће бити краја[[/url]Лк. 1,31-33

[*]Из песама Службе на Благовести. - Прим. уредн.

[*]Jн. 14,6; 1,17

[*]Јн. 14,6

[*]Jн. 8,44

[*]Јн. 8,10

[*]Јн. 8,12

[*]Лк. 1,28

[*]1 Mojc. 3,6-13; 1 Тим. 2,14

[*]1 Петр. 1,12, и Црквене песме. - Прим. уредн.

БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

СИНАКСАР НА БЛАГОВЕСТИ

КАДА се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења - када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у еветлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

РЕЧ НА БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

КАД се навршише године и приближи време избављења рода људског, које се имало обавити очовечењем Бога, требало је на сваки начин пронаћи тако чисту, беспрекорну и свету девојку, која би била достојна да оваплоти бесплотног Бога и послужи тајни нашег спасења. И нађе се таква девојка: чистија од сваке чистоте, беспрекорнија од сваког духовног створења, светија од сваке светиње - пречиста и преблагословена Дјева Марија, изданак из бесплодног корена светих праведних богородитеља Јоакима и Ане, плод родитељских молитава и постова, кћи царска и првосвештеничка. И то наће се на месту светом у Соломоновом храму она која је имала постати одуховљени храм Божји; нађе се у унутрашњости храма, у Светињи над светињама, она која је имала родити светију од свих светих Реч. Јер тамо погледа Господ са висине славе царства свог на смирење слушкиње своје, и изабра њу, унапред изабрану од свих родова, изабра је за мајку предвечној Речи својој, о чијем оваплоћењу од ње беше је на тајанствен начин обавестио пре Архангелове благовести, као што нам то тврде веродостојна казивања светих.

Живећи у храму дванаест година, она провођаше време не само у богоразмишљању, непрестаној молитви и ручном раду, него и у читању Божанствених Књига, поучавајући се у закону Господњем дан и ноћ. О њој пишу свети Епифаније и свети Амвросије, да је била врло бистра, волела поуке, и ревносно читала Свето Писмо. А црквени истроричар Георгије Кедрин пише, како је она још за живота својих светих родитеља добро изучила јеврејске књиге. Читајући често пророштво Исаијино: Ето, девојка ће затруднети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил (Ис. 7, 14), што значи: с нама Бог, света Дјева пламтијаше љубављу не само према очекиваном Месији него и према оној девојци која је имала затруднети и родити Месију. И она размишљаше, како је то велика част постати родитељка Емануила Сина Божјег, и како је неисказана тајна да девојка буде мајка. Знајући пак из пророштава да се приближило време Месијина доласка, јер палица владалачка већ беше узета од Јуде и завршаваху се Данилове седмине, она држаше да се та девојка свакако већ родила на свет. И уздишући често из дубине срца, она се мољаше у себи да је Бог удостоји видети ту девојку, и бити јој, ако је могуће последњом слушкињом њеном. И једном приликом, када она по обичају свом стајаше на поноћној молитви и врло усрдно се о томе мољаше Богу, изненада сину с неба велика светлост и обасја је, и из те светлости чу глас који јој говораше: Ти ћеш родити Сина мог.

Какве се тада радости испуни Пречиста Дјева, и какву благодарност узношаше Богу Творцу своме, немогуће је исказати. Тако погледа Господ на смирење слушкиње Своје. Јер она која жељаше из љубави према Богу да служи чистој родитељки Месијиној, сама се удостоји да постане његова Мајка и Госпођа сваког створења. Ово откривење њој би у дванаестој години, на две године пре њеног обручења. И она никоме не каза ту тајну све до вазнесења Христова. Од дана тог откривења она беше убеђена, да ће се у њеној девичанској утроби збити тајанствено зачеће, и она очекиваше да се збуде та тајна.

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања при храму Соломоновом, и четрнаест година од Рођења, саопштише јој првосвештеници и свештеници, да по закону она, као и остале вршњакиње њене, не може више остати при храму, него треба да ступи у брак. Но она им одговори: да су је родитељи од повоја њеног посветили Богу; да је она обећала остати девојком до смрти; да се она не може удати за смртног човека, и да ништа не може приморати на брак њу, девојку бесмртнога Бога.

Ова новина изненади првосвештенике, и они се саветоваху међу собом шта да раде. Јер они нису могли више да је држе при храму, нити су смели да обруче за мужа девојку Божју. И беху у недоумици, како да збрину безмужну девојку, да не би ма чим прогневили Бога. Јер су знали да је то обоје велики грех: приморавати на брак девојку која је обећала Богу вечно девичанство, и држати у Светињи над светињама женскиње после навршеног пунолетства. Овако о томе говори свети Григорије Ниски: Док је девојчица била мала, свештеници је чуваху у храму Господњем, као некада Самуила. Но кад она постаде пунолетна, они се саветоваше међу собом шта да даље чине с њом, да не би у чему прогневили Бога. А црквени историчар Никифор каже о томе ово: Када Света Дјева одрасте, свештеници начинише веће, како да је збрину, да не би скривили светом телу њеном, јер су сматрали да ће оскврнавити светињу, ако би је удали, и потчинили брачном закону њу која је себе посветила једино Богу. И они говораху да закон не допушта, нити је достојно светиње, да девојка тих година пребива у Светињи над светињама. Стога они приступише ковчегу завета и усрдно се помолише Богу. И, као што казује Јероним, добише од Господа одговор, да потраже достојног човека, коме би Дјева била поверена под видом супружанства на очување девичанства. Начин пак, на који би таквог човека пронашли, би указан од Господа овакав: да се саберу безжени људи из дома и племена Давидова, и да своје жезле положе у олтару, па чији жезал процвета, њему да се повери Дјева.

Уто настаде празник освећења храма Јерусалимског, установљен од Макавеја. Празник је почињао двадесет и петог новембра, а оданије му је било трећег децембра. И сабра се код храма мноштво народа из околних градова. На празник дођоше и људи из племена Давидова, сродници и рођаци Дјеве Марије. Тада првосвештеник Захарија, отац Претечев, одабра дванаест безжених људи из племена Давидова, међу којима беше и свети Јосиф, човек праведан и стар, покупи њихове жезле, и положи их у олтару да преноће, говорећи: Покажи, Господе, човека достојна, за кога треба обручити Дјеву. - И кад свану, уђоше у храм свештеници са оних дванаест људи, и нађоше да је жезал Јосифов процветао, и видеше како слете с неба голубица и стаде на тај жезал. И познаше да је Богу жеља да Дева буде поверена Јосифу на чување. А неки мисле да је Пречиста Дева одлучно одбијала обручење, бојећи се за чистоту свога девичанства, и била веома тужна. Стога јој би од Бога посебно откривење и савет: да не двоуми ићи к Јосифу, сроднику и заручнику своме, човеку праведном, богоугодном и светом, не на телесни брачни живот, него на чување њеног девичанства. - И пошто би обављено обручење, свети Јосиф узе Пречисту Дјеву из руку првосвештеника Захарије и одведе је из храма Господњег у свој дом, на чист и непорочан живот. И би свети Јосиф, њен привидни муж, у самој ствари целомудрени чувар њеног девичанства, и служитељ девственичком животу, испуњеном велике светости.

У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светога Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. И беше јој дом Јосифов као храм молитвени, из кога никуда не излажаше. Стално је унутра седела, и ретко с ким говорила, сем са двема кћерима Јосифовим. Јер нам о томе Георгије Кедрин казује овако: У дому мужа свог Марија је живела са двема Јосифовим кћерима, постећи се и не излазећи међу људе. И са њима двема разговарала је, никад без нарочите потребе, и то кратко.

Док је Пресвета Дева тако живела, у четврти месец, по сведочанству светога Евода, наступи час оваплоћења Бога Речи, час од памтивека жељени, час у који је имало почети наше спасење. И посла Бог једнога од најпрвих небеских духова, архангела Гаврила, са тајном од века сакривеном и Анђелима непознатом, да благовести Пречистој Дјеви необично зачеће Сина Божја, које превазилази природу људску и сваки ум. О томе свети благовесник Лука пише овако: У шести месец посла Бог анђела Гаврила (Лк. 1, 26). То беше шести месец од зачећа светог Јована Претече. И анђео који је Захарији благовестио Јованово зачеће, он исти би послат да благовести Пречистој Дјеви зачеће Христово. То би у шести месец зато, да би шестомесечни Претеча у утроби мајке своје могао заиграти од радости при доласку Мајке Господње. Послан би анђео у град Галилејски по имену Назарет (Лк. 1, 26). Галилеја беше земља незнабожачка, иако је делимично била насељена Јеврејима, јер је већина у њој била незнабожачка, због чега се и назива у Светом Писму: Галилеја незнабожачка (Мт. 4, 15). Ту земљу Јевреји су сматрали за најпоследњу и презирали је, као насељену од људи грешних и неверних и туђих, због чега су они са прекором говорили: Зар ће Христос доћи из Галилеје? Разгледај и види да пророк не долази из Галилеје (Јн. 7, 41, 52). Исто тако они ни у шта нису рачунали и град Галилејски Назарет; за њих он је био мален и најпоследњи, те се међу њима говорило: Из Назарета може ли бити што добро? (Јн. 1, 47).

Али погледајмо где Бог зажеле да има себи мајку, не у Јудеји, ни у светом великом граду Јерусалиму, него у грешној Галилеји и у малом Назарету. И то зато, да би показао да је ради грешника дошао на земљу, јер рече: Нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање (Мк. 2, 17), и да од неверних незнабожаца начиним себи верну Цркву. И још зато, да би показао да Он милостиво гледа на смирене, одбачене и понижене, а не на горде и чувене. Јер када Бог Реч хтеде да савије небеса и сиђе грешницима, Он разгледаше са висине славе своје где се нарочито налази насеље грешника. И виде да у Јудеји Јерусалимљани сматрају себе за праведне, и праве се праведни пред људима (Лк. 16, 15); а исто тако виде да Галилејце сви презиру и ниподаштавају, и да су већи грешници од свију. Стога мину Јудеју, сматрану светом, и дође у Галилеју, сматрану грешном; мину и велики, угледни и славни град Јерусалим, и оде у мали и неугледни град Назарет, бирајући себи у овом свету најпоследње место и смиравајући себе до обличја слуге и грешника. Назарет беше мали град, али се удостоји тако велике благодати, какве се не удостојише сви остали велики градови израиљски, који су се до небеса узносили. У малом Назарету налази се узвишенија од свих светих Анђела Дјева, чија је утроба пространија од небеса. Тамо се шаље Гаврил, тамо Дух Свети осењује, тамо се Бог Реч оваплоћује. Јер где је смирење, тамо слава Божја сија. Горди градови непријатељи су Христу, а смирени - пријатељи су Њему. Неславни Назарет Христа Господа нашег заче, а славни Јерусалим Га разапе. Мали Витлејем Га роди, велики Јерусалим Га на смрт осуди. Бог се настањује међу смиренима, а горди Га прогоне. К презреној земљи и убогом Назарету, и у њему к смиреној Дјеви би послан Анђео од Бога.

О томе свети Андреј Критски овако говори: Једноме од врховних Анђела Бог наређује да саопшти тајну. И то чини, како ми изгледа, на овакав начин: Чуј Гаврило, иди у Галилејски град Назарет, у коме живи Дјева Марија, обручена за човека коме је име Јосиф. Иди, да љупку лепоту девства Свемогући прими као миомирисну ружу из земље трња. Иди у Назарет, да се испуни пророштво које каже да ће се Назарећанин назвати. А ко ће се назвати Назарећанин? Онај кога ће потом Натанаило назвати Сином Божјим и Царем Израиљевим. Шаље се Гаврил, који је обично весник божанских тајни, као што се то види из књиге пророка Данила (Дан. 8, 16). Иди у Галилејски град Назарет, говори Бог Гаврилу, и када дођеш тамо, објави Дјеви благовест радости, коју некада Ева упропасти. Но пази, да је не смутиш, јер је ово знак радости а не жалости, вест утехе а не смућености. Јер роду људском која радост може бити већа од ове: да људска природа постане учесник у Божјој природи, и да се сједини с Богом у једном лицу. И шта може бити чудније од овога: видети где се Бог толико понизио, да Га носи утроба жене. Заиста ствар необична! Бог, коме је небо престо а земља подножје ногама његовим, кога небеса сместити не могу, који са Оцем има један престо вечности, смешта се у утроби Деве. Шта је достојно већег дивљења, него у обличју човека ви^ети Бога који се није одвојио од свога Божанства, и гледати људску природу тако сједињену са својим Творцем да Бог постаје потпун човек?

Чувши ово Божје наређење, које превазилази његове силе, Гаврил беше између запрепашћености и радости у недоумици. Али, извршујући Божје наређење, он одлете к Дјеви, и дошавши у Назарет, он застаде пред домом. Размишљајући и двоумећи, он овако у себи расуђиваше, вели свети Андреј: Како да почнем оно што ми Бог нареди да извршим? Да ли да нагло у одају уђем? Али, збунићу Дјевину душу. Или да полако уђем? Али Дјева, осетивши мој долазак, зажелеће да се сакрије. Или да у врата закуцам? Али зашто, када то није својствено Анђелима, јер им ништа што је затворено не може спречити улазак. Или да Дјеву зовнем по имену? Али, уплашићу је. Ево шта ћу урадити: По вољи Онога који ме посла, ући ћу кротко. А како ћу почети говорити Дјеви? Да ли ћу јој прво радост објавити, или рећи да ће у њој Господ бити? Или ћу јој објавити да ће на њу Свети Дух сићи и сила Највишега осенити је? Дакле, најпре ћу јој објавити радост, затим ћу јој казати чудесну тајну, приступити јој, поздравити је: Радуј се! весели се! теши се! Треба почети са радосним поздравом. То ће бити згодан увод у разговор. Јер је то неће уплашити нимало, него ће напротив умирити њену душу. Ово је дело радости, време весеља, царство спокојства, савет спасења, почетак утехе. Тако у себи говораше Архангел.

Погледај са коликим страхопоштовањем Архангел приступа к Богодевици! са коликим страхом и поштовањем он се припрема да приђе Господарици целога света! и како се спрема да јој говори благовесне, пуне радости речи! Но треба се још и томе дивити, што је не нађе ван дома и одаје њене, ни заузету световним бригама, него у молитви и читању Светих Књига. Као што нам то показује икона Благовести: пред њом лежи отворена књига, знак да се она непрестано бавила богомислијем и читањем. А постоји побожна претпоставка Богомислених људи, да је Пресвета Дјева, у време када јој се јавио Небески Благовесник, размишљала о речима светог пророка Исаије: Ето, девојка ће затруднети (Ис. 7, 14). Размишљала је, како ће се и када збити то за девичанску природу необично зачеће и рођење. А пошто је откривењем од Бога била обавештена да ће та девојка бити она сама, и родити жељеног Месију, она гораше серафимском љубављу према Богу Творцу свом, и мољаше његову доброту, да што скорије испуни и своје божанско обећање и Исаијино пророштво. И са чежњом говораше у себи: Када ће наступити то жељено време, да Саздатељ мој, савивши небеса, сиђе и усели се у мене, са жељом да тело добије од мене? Када ће настати то благословено блаженство, да постанем мајка Богу моме? А док се то не збуде, сузе су ми хлеб дан и ноћ. У очекивању милих догаћаја и кратко време, о како изгледа дуго!

Док је она тако размишљала, и у срцу се с пламеном љубављу Господу Саваоту молила, Небески Благовесник, архангел Гаврил, изненада кротко улазећи стаде пред њу. О томе свети Андреј Критски пише ово: Затим Архангел уђе у дом, и приступивши одаји у којој Дева обитаваше, полако приђе вратима, и када ступи унутра, кротким гласом рече к Деви: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом (Лк. 1, 28), који је пре тебе; сада је с тобом, и мало касније родиће се из тебе;Он који је пре сваке вечности, сада је под временом. О неизмерног човекољубља! о неизразивог милосрђа! Није доста радост посведочити, него објавити и Творца радости који у Дјеви обитава. Јер речи: Господ је с тобом! очигледно показују присуство Цара, који од ње прими тело на такав начин, да ни најмање не одступи од своје божанске славе. Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! Радуј се, ваистину благословена! Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! Радуј се, ваистину благословена! Радуј се, Дево најузвишенија! Радуј се, прекрасни храме небеске славе! Радуј се, освећена палато Цара! Радуј се, дворче у коме Христос обручи себи човечанску природу као невесту и присаједини! Благословена си ти међу женама (Лк. 1, 28). Тебе Исаија пророчким очима угледа из далека, и назва те пророчицом и девом и књигом тајанствено запечаћеном. Ваистину си благословена ти, коју Језекиљ означи као затворена врата кроз која само Бог прође. Ваистину си благословена ти, коју Данило као гору виде, и Авакум је прозва гором сеновитом. И тебе, гору Божју, гору високу, гору на којој Бог благоволи живети, твој прародитељ и цар опева пророчки. Благословена си међу женама ти, коју видилац божанских тајни Захарија, виде као изванредни светњак златни, украшен са седам кандила, тојест са седам дара Духа Светога. Ваистину си благословена ти, која као рај имаш у себи едемски врт - Христа, који ће по својој неисказаној свемоћи, произашавши из утробе твоје као река воде живе, напојити својим еванђелским водама лице целе земље.

Чувши овакав поздрав од Анђела, Пресвета Дјева се збуни, и помисли: какав би ово био поздрав? (Лк. 1, 29). Збуни се, али се не уплаши много. Јер није имала рашта да се плаши од појаве Анђела, пошто је у Светињи над светињама била навикла на друговање с Анђелима, пошто је, по сведочанству светог Германа, свакодневно добијала храну из руку анђелских. Она се збуни и зачуди, што јој раније Анђео никада није дошао у тако великој слави небеској, и тако радосна лица, и са тако радосним поздравом. Збуни је и зачуди новина поздрава, што њу девојку ставља међу жене, говорећи: Благословена си ти међу женама. Збуни се као целомудрена, а не уплаши се као храбра. И она, благоразумна и паметна, помишљаше у себи: какав би ово био поздрав? Шта ли ће ми даље, после овог поздрава, Анђео рећи? Да ме неће поново вратити у храм Господњи? Или ми је донео с неба неку необичну храну? Или ће ми што ново јавити од Бога, и расветлити ми мисао*и недоумицу, како ће девојка зачети и родити сина? Шта значи поздрав?

И рече јој Анђео: Не бој се, Марија! не сумњај у пророштво пророка Исаије о девојци: ти си та девојка, јер си нашла милост у Бога, да зачнеш Емануила бесемено, и да Га родиш неисказано, како Он то једини зна. Нашла си благодат у Бога помоћу премногих врлина твојих, нарочито помоћу ових трију најизврснијих: помоћу твог дубоког смирења, јер Бог смиренима даје своју благодат, по речи својој: на кога ћу погледати, сем на кротког и смиреног?[1] помоћу твоје девственичке чистоте, јер пречисти по природи Бог тражи да се роди од пречисте целомудрене девојке; и помоћу твоје пламене љубави к Богу, јер Он каже: Ја љубим оне који мене љубе, и они који ме траже наћи ће милост[2]. - А пошто си Га ти заволела и тражила свим срцем, то си и нашла милост у Њега, и родићеш Сина, али не Сина обичног него обоженог, Сина вишњег, Бога од Бога, рођеног пре векова од Оца без матере, а који ће на крају векова произаћи од тебе девствене матере без оца. Његово је име чудно и неизрециво; ти ћеш Му наденути име Исус, што значи Спаситељ, јер ће Он спасти сав свет, и зацариће се несравњено славније од праоца Давида и свих осталих царева из дома Јаковљева. И царство његово неће бити привремено него вечно, неће имати краја.

А Марија рече Анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк. 1, 34). Ово не значи да Пресвета Дјева није веровала речима Анђеловим, јер је она, испуњена благодати Божје, тачно знала да ће родити Благовештеног, пошто је то била дознала од самог Бога у храму; него она само није знала како ће, на који начин родити, када је девојка која није познала мужа. Зато је и питала Анђела: Како ће то бити? Размишљајући о томе, свети Григорије Ниски вели као да она говори Анћелу: Кажи ми начин Рођења, о Анђеле! и наћи ћеш срце моје готово за Божју намеру. Јер ја желим себи такав плод, али без повреде девичанства. - А свети Амвросије о томе говори овако: Она добро упита Анђела, како ће то бити. Јер је она раније читала, Да ће девојка зачети, али није читала на који ће начин девојка зачети. Она је читала пророштво: Ето, девојка ће зачети (Ис. 7, 14). Но како ће зачети, то јој Анђео сада у благовести објављује. - Анђео јој казује начин зачећа: оно неће бити на природан и човечански начин, него на надприродан начин, јер где Бог хоће тамо се побеђује природни поредак; зачеће ће бити по дејству Светога Духа: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те (Лк. 1, 35). Од Њега ћеш зачети у утроби; Он ће извршити у теби недомисливо зачеће. Јер Онај који је из мртвог блата саздао живог Адама, зар не може утолико пре од живе девојке произвести живо дете? Кад је Богу било лако од Адамове кости уобличити жену, зар да Му не буде лако у утроби девојачкој уобличити човека? Дух Свети који све чини, учиниће то у теби, о Пресвета Дево, да ће у пречистој утроби твојој бесемено устројити од тела твог тело бестелесном Богу Речи. Јер ће кроз тебе, врата чистотом запечаћена и девственошћу чувана, Господ проћи као што сунчани зрак пролази кроз стакло и кристал, освећујући и просветљујући те својом божанском славом, да би ти постала истинска Мати Божја, родивши савршеног Бога и савршеног човека, и оставши и при порођају и по порођају чедна девојка као што си била и пре порођаја. То ће у теби учинити сила Највишега доласком Светога Духа. А да је ово истина, сигуран ти је доказ то што твоја тетка Јелисавета, иако нероткиња од младости и већ стара, заче сина, пошто тако хоће Бог који и немогуће чини могућим. Да, у људи је немогуће да зачне и роди безмужна чедна девојка, као и остарела жена нероткиња. Али у свемогућег Творца све је могуће што рече: и нероткиња старица заче, и ти девојка зачећеш.

Слушајући од Анђела овакву благовест, Пречиста се покори вољи Господа свог, и са најдубљим смирењем одговори из богољубивог срца: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој (Лк. 1, 38). И одмах у светој утроби њеној, дејством Светога Духа, изврши се зачеће на неисказан начин, без телесне насладе, али не и без духовне насладе. Јер тада нарочито растапаше се од божанствене жудње срце Дјевино, и пламеном серафимске љубави гораше дух њен, и сав ум њен, као ван себе, удубљиваше се у Богу и наслађиваше се љубављу његовом на неизразив начин; и у том њеном духовном наслађивању слатким богољубљем и умним боговиђењем заче се Син Божји, и Слово постаде тело, и усели се у нас очовечењем.

Пошто Анђео, по наређењу Божјем, обави благовест, и пошто побожно и са страхопоштовањем одаде поклоњењем дужно поштовање оваплотившем се у утроби Дјеве Богу, као и самој оваплотитељки Дјеви, он отиде од ње, да предстане престолу Господа Саваота, славећи тајну Божјег очовечења са свима небеским Силама у неисказаној радости вавек. амин.

ПОВЕСТ О ЧУДОТВОРНОЈ БЛАГОВЕШТЕЊСКОЈ ИКОНИ

ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ "ВЕЛИКОБЛАГОДАТНЕ",

на острву Тиносу у Грчкој

ПРЕДИВНА Благовештењска икона пресвете Богоматере, која се данас чува на острву Тиносу[3] у Грчкој, потиче још из доба пре арапског ропства, које је било давно пре турског ропства. Када и како је ова светиња доспела на Тинос незна се, али предање народно везује је за светог апостола и јеванђелиста Луку. За време једне катастрофе, која је задесила острво Тинос, Икона је била затрпа на под земљу, где је остала око 800 година. А пронађена она би овако:

На месец дана пред избијање устанка у Грчкој против Турака, 1821. године, Пресвета Богородица се јави у сну једном благочестивом баштовану, осамдесетогодишњем старцу Михаилу Полизоису, досељенику на Тинос са острва Андроса. Она му у сну рече да у оближњој њиви Антонија Доксара, северно од града званог Свети Никола, налази се затрпана у земљи Њена благословена Икона. Овај богобојажљиви човек, када се ујутру пробуди, исприча своје виђење парохијском свештенику, а овај архијереју тога острва по имену Гаврилу. Вест о том виђењу пронесе се у току дана и кроз цео град, и сви људи решише да помогну око тога да се света Икона пронађе. Али и поред свег упорног тражења и копања, људи ништа не нађоше, због чега многи помислише да то није био истинити сан него само фантазија овога Михаила. Тако та ствар ускоро пређе у заборав.

Али следеће 1822. године, прве недеље јула месеца, деси се један друти чудесан догађај. На један сат од градског насеља, на највишем врху острва Тиноса званом Кехровуни, налажаше се један женски манастир из 10. века. У манастиру међу осамдесет монахиња живљаше и преподобна монахиња Пелагија, која беше дошла у манастир у својој 17. години и живљаше сама у једној келији. Те ноћи уочи недеље она осети у сну да се малени простор њене келије изненада испуњује светлошћу. Из те светлости њој се јави Пресвета Богородица и заповеди јој да оде у град и каже манастирском старатељу Стамателу Кагадису, да он откопа дом Пресвете, који се налази затрпан на земљишту Антонија Доксара у близини споменутог града Светог Николе, и да онда он сазида на том месту велики и леп храм Њој. Уплашена Пелагија не рече сутрадан никоме ништа о своме виђењу, па ни својој игуманији. Само се мољаше Богу. Тако у ћутању она проведе седам дана, молећи се непрестано Богоматери да је научи шта треба да ради. Ноћу уочи следеће недеље, она виде исто виђење и доби исту заповест од Панагије (= Пресвете). Пелагија опет проведе недељу дана у недоумици шта да ради, а никоме се не повери. Треће недеље истога месеца јула, по трећи пут се понови исто виђење, и том приликом Мајка Божја укори Пелагију за непослушност: Она јој запрети да ће умрети ако не буде послушала. Исто тако јој рече да ће и онога човека и цело острво зло снаћи ако Је не послушају. На питање Пелагијино: Како ће тај човек моћи да подигне тако велик и леп храм, Богомати одговори: Ја ћу се о свему побринути. - А ко си ти, Госпођо моја? запита Је Пелагија. И доби овај одговор: Благовешћуј земљо Радост Велику! После тога Мајка Божја ишчезну. Пошто већ беше зора, Пелагија устаде и пође најпре у цркву. По завршетку свете Литургије у цркви, она све исприча игуманији манастира Меланији, и она је посаветова да изврши заповест Мајке Божје.

Сутрадан Пелагија отиде оном човеку Стамателу и исприча му своја виђења. А он је посаветова да све то каже и епископу. Епископ тиноски Гаврил, који беше родом са Крита, беше човек духован и добродетељан. Када чу казивање Пелагијино, он се заплака од радости, и рече јој: Блажена си ти старица, и благо теби што те је Мајка Божја три пута посетила у келији![4] Пошто преосвећеном архијереју исприча то исто и Стамателос, архијереј се присети и оног ранијег виђења баштована Михаила, па се реши да по сваку цену учини све што треба да би се пронашао храм и Икона Пресвете Богоматере. Зато следећег дана он звонима црквеним сазва сав народ из града да дође у митрополитски храм Светих Арханђела. Срећом, у то време не беше ниједног Турчина на Тиносу. Када се народ сабра, владика им исприча виђење монахиње Пелагије и позва народ да помогне при копању. Народ се листом одазва, а домаћин њиве дозволи, те почетком септембра 1822. године отпоче прекопавање њиве. После копања више од једног месеца појавише се зидови једног древног храма. Народ настави прекопавање, али Икону још нигде не нађоше. То многе обесхрабри, и изгубивши веру, они престадоше копати.

Не прође много дана како се престало са копањем, а жена Стамателосова Ирина и сестра му Катарина разболеше се на смрт. Утом стиже и вест да се на једном крају острва појавила куга. Стамателос се веома уплаши, јер се сети оне претње коју Пресвета изрече Пелагији, те са народом отиде да умоли владику да се настави са копањем. Епископ беше и сам мислио да настави са ископавањем и са припремама око подизања новог храма Мајци Божјој, зато сада издаде наређење да се радови одмах наставе. Ускоро би откопан стари храм и један пресахли извор покрај њега. Особито се журило Стамателосу да се отпочне са зидањем храма, јер је, видећи да му је Пресвета Богородица одмах чудесно исцелила жену, веровао да ће тако престати и зараза куге на острву. А исцељена му жена Ирина даде за зидање храма сав свој мираз који имађаше. А то беше десет хиљада талира.

Радови се брзо наставише, тако да већ првог јануара 1823. године епископ са народом дође да изврши освећење темеља новога храма, који би основан тачно на темељима старога откопанога храма. Али по промислу Божјем сви беху заборавили да донесу воду за водоосвећење. Видећи да нема воде неки потрчаше у град по воду, а једно дете притрча владици и рече му: Вода није потребна, јер онај раније пресахли извор сада је пун воде. Тада захватише воду из овог новообновљеног извора, и епископ изврши освећење, а грађење се настави. Овај извор и до данас постоји крај храма Мајке Божје на Тиносу, и из њега побожни народ захвата свету водицу и односи је у своје домове.

Грађење храма би настављено, и за месец дана он би довршен. У току тих радова беху пронађени још и други остатци и делови старога храма и његових сасуда, али света Икона још не би пронађена. Тако прође и цео месец јануар и даће празник Света Три Јерарха, 30. јануара. Тога дана око подне, један радник из села Фалатада по имену Манојло Мацас, иначе звани Спанос, копајући земљу између извора и притвора цркве, изненада наиђе на једну дашчицу. Загледавши је добро он виде да је то део неке иконе. Он настави даље да копа и ускоро нађе и други део те иконе, која је свакако при овом копању и била разбијена. Пошто брзо опраше водом са извора оба дела иконе, на њима се указаше ликови Пресвете Богородице и Светог Архангела Гаврила, јер икона беше Светих Благовести. Радост свега народа беше неописива. Ова радост постаде још већа када стиже и вест да је куга на острву престала, што беше први знак и прво чудо ове чудотворне Иконе Мајке Божје, прозване затим Μεγαλόχαρη (Великоблагодатна). Јер наиме, отац једног детета зараженог овом страшном бољком, узе одмах мало од оне земље која беше на Икони, и помазавши њоме дете, нађе га други дан потпуно здраво. Слично њему поступише и други болесници, и одмах оздравише.

Пошто побожни народ целива пронађену Икону, епископ је узе и састави и воском добро залепи, па је онда пренесе и постави у новоподигнути храм Пресвете, на свенародно мољење и поклоњење. Кроз три дана по проналаску свете Иконе, то јест 2. фебруара на празник Сретења, би отслужена прва Света Литургија у новом храму. По Светој Литургији би извршена литанија (молитвено обношење) свете и чудотворне Иконе свуда по граду, уз учешће свега народа и клира. Уз то још, овај проналазак чудотворне Иконе Богоматере повећа наду православних хришћана на потпуно ослобођење од турског многовековног ропства, које ослобођење већ беше отпочело.

Чудотворна Благовештењска Икона Пресвете Владичице наше Богородице од тада почива у Њеном велелепном храму званом Евангелистрија (тојест Благовештењска црква), непрекидно чинећи многобројна чуда свима који јој са вером приступају. Особито се многа чудесна исцељења догађају пред овом светом Иконом сваке године на празник Успења Мајке Божје и на Благовести. Тада се на острво Тинос окупља безбројно мноштво верника из читаве Грчке, који долазе посебним великим бродовима да се поклоне и помоле светој Икони Великоблагодатне Матере Великодародавца Бога нашег. Многобројна чудеса која чини Пресвета Богородица преко ове своје Иконе записана су у посебним књигама, које се чувају при храму Евангелистрије на Тиносу.[5]

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИЦА

ПЕЛАГИЈЕ, ТЕОДОСИЈЕ и ДУЛЕ

ОВЕ три свете жене пострадаше за Господа. Пелагија и Теодосија после тамновања и мука бише заједно мачем посечене. А света Дула, која беше служавка, пострада сама и сконча у граду Никомидији. Три беле руже, поливене крвљу мученичком пресади Бог у небеску градину Своју.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

СЕНУФИЈА ЗНАМЕНОНОСЦА[6]

НАПОМЕНЕ:

1. Ис. 66, 2.
2. Прич. 8, 17.
3. 1 Острво Тинос спада у групу острва званих Кикладе у Јегејском Мору. Од Атинског пристаништа је удаљено до шест сати бродом.
4. Ова преподобна монахиња Пелагија заиста постаде блажена. Пошто се мирно упокоји у Господу 28. априла 1834. године, би прибројана лику пр1354Sat, 06 Apr 2013 17:19:00 +0000