Беседа с протосинђелом Петронијем (Тенасеом)

Протосинђел Петроније (у свету Петар Тенасе; 1916-2011) један је од поштованих румунских стараца. Дуги низ година био је старешина румунског општежитељног скита Продром (Рођења Јована Претече) на Светој гори Атонској. Старац је уживао велики углед, не само на Атону, већ и у целој Грчкој. И наравно, у својој домовини – Румунији. Још у раној младости је одлучио да свој живот посвети Господу, а 1940. године је примио монашки постриг у манастиру Сихастрија. Ускоро је морао да стане у чврсту одбрану своје вере: у комунистичкој Румунији монаси су подвргавани прогонима, ни отац Петроније није избегао невоље. На Атон је дошао 1978. године. На Светој гори је отац Петроније постао опитни духовник и активни старешина који се много потрудио на духовној обнови скита и његовом уређењу и као библиотекар, и као аутор књига. Књига његових размишљања «Врата покајања» преведена је на неколико европских језика. Читаоцима сајта «Православије.ру» нудимо једну од последњих беседа са старцем.

* * *

– Оче настојатељу, реците нам шта је пост и какав уопште треба да буде хришћански живот?

– Хришћански живот, духовни живот, значи очишћење унутрашњег живота, душевног живота. Чиме се прља душевни живот? Он се прља вољно и невољно. Он се прља невољно, зато што човек види и чује рђаве и греховне ствари. Иде путем, види нешто, чује нешто, сретне некога и испрља се чак и против своје воље...

А то значи да човек треба да буде пажљив и кад су речи у питању – и «нека буде реч ваша: да – да; не – не,»^[1] како каже Спаситељ, - и треба чувати своја уста: треба чувати своје очи и уши, како каже свети Јован Златоуст: «Кад постиш, немој постити само утробом,» - јер у супротном случају не чиниш ништа. Нека посте и твоје очи, да не би виделе прљаве ствари, нека посте уши, да не слушају мрске речи; нека посте руке, да не чине лоша дела; ноге, да не иду на грешна дела. Односно, нека пости цело твоје биће.

Доведи у ред све облике испољавања човека – јер сваки од њих оставља своје трагове, више или мање дубоке, на човекову душу, па чак и на његово тело у складу с оним интензитетом с којим страсти и зло споља делују на њу. Човек носи у себи терет, а да ни сам тога није свестан – или хришћански, или греховни. А да би човек био у равнотежи није могуће да живи у складу и с једним и с другим. То је искључено! Он не може бити и с добром и са злом. Ако улази зло, добро више неће ући. Покајање и исповест, и подвиг у хришћанству постоје управо ради овог унутрашњег очишћења и ослобађања себе.

Зле ствари стичу власт над човеком и поробљавају га. И човек више нема снаге да се усмери ка свом најважнијем циљу – тежњи да достигне Бога. Оне скрећу човека с пута, мењају га, одводе га на друге стране. И тада се човек душевно оптерећује, постаје сложенији, и зато треба да се ослободи ових унутрашњих стања.

А подвигом, постом, молитвом и исповешћу, човек се с годинама мало-помало чисти и ослобађа.

– А какво место у животу хришћанина треба да заузимају телевизија и интернет?

– Румунски народ је био дубоко прожет православним хришћанством, живео је у складу с њим, скромним, једноставним животом. Међутим све оно што је дошло са Запада, - све је то искључиво плотско, створено је за тело – не ради бољег проучавања тела, већ ради геховне и страсне плоти. Одатле су овамо дошле све техничке новине. Оне нису створене и не стварају се по Божанском надахнућу, на корист човеку и за његов хришћански и духовни раст, не стварају се за постизање његовог циља – да постане свет, како каже Спаситељ: «Будите свети, будите савршени као Отац ваш Небески»,^[2] – стога све што човек чини треба да помаже постизању овог јединственог циља његовог постојања.

Јер, каква је корист човеку ако стекне цео свет, а погуби своју душу? То каже Спаситељ Христос,^[3] а не неко други!

Дакле, човек је позван да се припреми за то да уђе у вечно блаженство: да постане свет, да се просвети, како би могао да се приближи Светињи над светињама, - само тако може ући у тамошње Царство. Међутим, сва ова техника није створена за то! Она нигде не предвиђе постојање Бога, нигде не предвиђа човеково духовно усавршавање! Потражите то и погледајте да ли ћете нешто такво наћи! Тога нигде нема! Зато што није створена с тим циљем.

Какав је смисао телевизора у човековом животу? Претпоставимо да је телевизор створен за црквена богослужења. Али, то је несумњиво грех – и о томе је већ писано и у румунској штампи, - то је непоштовање према светим службама. Човек не учествује у богослужењима која се преносе преко телевизије, - он ради своје послове. Покушава да их гледа болесник, покушава радник, али они не учествују у Светој литургији. Оно што они виде јесте – како да се изразим – привид, то је представа! Света литургија се одвија у храму – на светом месту, где се налази свештеник, где се обављају посебне тајне. А преко телевизора се ништа не остварује. То је представа, а не учествовање. Једна је ствар учествовање, а друга је представа. Гледам – и без икакве сврхе! Мој ум размишља о томе, али се ја не налазим у контакту са стварношћу коју тамо видим! То је уобразиља. Мој ум не живи оним што се тамо дешава...

– Људи данас свој ум пуне разноразним вестима, више или мање сензационалним, јефтиним филмовима, ток-шоуима, на којима се позвани препиру... Како по Вашем мишљењу све то утиче на душу?

– То је страшно разводњавање! Они лоше утичу. Зато што људи из онога што виде не извлаче знања. Две ствари су, кажу оци, апсолутно неопходне за спасење – знање и делање. Али, само је духовно знање корисно! А непотребно знање не доноси никакву корист. Какву корист оно доноси нашем уму? Оно ме само расејава – јер, видите то, све је то створено ради расејаања. Из тога је јасно да су то ђавоља посла...

Спаситељ каже: «Ја сам Алфа и Омега,» ^[4] – Једини, Јединствени Бог. Демона има много, има их на легионе, и они су расејани. А тада, да би се срео с Богом, човек треба да уђе у најскривеније место како би се на њему срео с Богом. Међутим, ђаво га расејава до бесконачности у спољашњим пословима и више му не преостаје времена. Нема више времена ни за себе самог, јер је распршен у спољашњим пословима. Зато су све ове ствари које, као што видиш, воде напоље, створене с прецизним циљем да расеју човека.

Штампа из дана у дан говори само о греховима, о људским схватањима, о злу. Она није хришћанска, није корисна. Какву корист имам од тих инфорамција? Да знам да се десило убиство, да је овај и овај политички преварант, да су се људи негде потукли, о рату и о осталом? То ме непотребно узнемирава, ствара у мени непотребна и бескорисна душевна стања, која ме одвлаче од мог главног циља и расејавају ме, стално ме распршују. Исто раде и телевизор, и радио! А циљ свега тога јесте да ти расеју ум. То је циљ на који ђаво надахњује.

Свети оци кажу да човек, да би му било лакше да се приближи Богу, треба да има и духовно знање, треба да зна разумне основе ствари и да схвата зашто је Бог ствари створио овако, а не другачије. И духовно знање ми помаже да спознајући разумне основе ствари, видим модификације врлина; односно да гледајући како се ствари дешавају схватим како да их применим у свом личном животу.

– Како се може препознати шта је за нас у духовном смислу корисно, а шта није?

– То је врло једноставно: ако ми нешто помаже да постанем бољи као хришћанин, то је добро; а ако ми не помаже, није добро. То је једноставно као два пута два! Нека нам то буде лакмус-папир који ћемо стално примењивати на све што треба да учинимо. Гледам телевизор? А да ли постајем бољи него што сам био? Информације, радио, ако их слушам – да ли ме чине бољим, мроалнијим, духовнијим?...

Рећи ћу Вам: има много непотребних, потпуно бескорисних ствари. Свет је постао сложенији због телесних потреба. Погледај: у стара времена је све било много једоставније! А даље, што је свет постајао сложенији, тим даље је одлазио од Бога. Отуђивао се, а сад се одвија последње распршавање – зато је ствар дошла до тога да човек више нема времена за Бога. За Бога нема више места, људи су бачени у свет који није Божији, који нема смисла, који не схвата због чега је створен.

Овакво друштвено стање је ненормално и потпуно је неприродно! А оно не може бити другачије осим оног које нам је дао Бог. Али ми не можемо да га улепшамо, не можемо да му дамо други крој да изгледа добро. Не, то уопште није добро! Ако можемо да побегнемо од њега, побегнимо.

Нека ово за нас буде кључна реч: ако ми нешто помаже да постанем бољи – то је добро; ако ми не помаже, није добро.

– Једном сте говорили да је данас највеће зло то што човек више не може да се моли, што остаје отуђен од Бога.

– Да, то је најтеже дело од свих које чинимо. Човек, који је оптерећен телевизором више не може да се моли; пошто је расејан, он више не може да се моли, он непрестано губи оно најсветије. А Спаситељ каже: «Непрестано се молите!» ^[5] Непрестана молитва означава стално чување везе с Богом. Тако треба да буде и тако и јесте, зато што се стално налазим у Његовом присуству. Не могу да будем с Богом и да гледам на другу страну; не гледати Га значи непоштовање. Бог је увек овде присутан, зато се молите непрестано. Будимо увек на вези с Богом! Као што човек не може да живи не дишући, тако немојмо остављати ни молитву. Јер, не можеш да живиш, а да не дишеш, Бог нам је дао ову потребу. Зато свети оци кажу да учимо гледајући ствари, видећи како се све дешава, гледајући разумне основе ствари, учимо се различитим врлинама, учимо да будемо врли.

Погледај, Бог је у нас уткао потребу за ваздухом. А зашто је створио човека који има потребу за ваздухом, за дисањем? Јер, анђелима дисање није потребно. Њима није потребан ваздух, они не живе од ваздуха. Бог је дао човеку ову потребу – за делатношћу без које човек не може да живи, зато што ће иначе истог часа умрети – да би схватио да постоји и нешто друго. Не само тело, већ и душа, ако јој нешто недостаје, она умире, не може да живи. Потребна нам је ова веза с Богом, зато што човек умире ако не одржава сталну везу с Богом. Зато се молите непрестано и будите стално повезани с Богом, како каже свети Григорије Богослов: «Удиши Бога, као што удишеш ваздух.» Због тога и свети Јован Златоуст каже: «Не дугачке молитве, већ кратке и честе, како би све време ишао с молитвом, како би стално био повезан с Богом.»

– Шта мислите о релативизацији религија у наше време? Једни говоре о религији у идолопоклоничком, па чак и атеистичком контексту: «религија НЛО», «религија ТВ» итд. Да ли мислите да су у праву?

– Не може бити друге религије осим једине, која је повезана с Богом. Не може бити религије грехова, као што је сад створена «религија блуда». Сад влада «велика блудница» из Апокалипсе.^[6] То је управо она, то треба да знате! Не видимо другу! Јер је написано да ће негде бити жена, блудница, и да ће је видети цео свет. То је онај блуд који се данас, посебно посредством телевизора, насилно усађује у целом свету и у менталитет људи. Видите ли? Дошло је до тога да су грехови за које Бог кажњава истребљивањем, уништавањем, проглашени за људска права. У једном часопису који ми је случајно доспео у руке видео сам нешто везано за делатност Савета Европе. И на једном месту се каже: «Савет је задовољан тиме што је успео да у Румунији отклони препреке које се супротстављају хомосексуализму.» Односно, Савет Европе, а не румунска влада! А ови наши гутају, гутају гадост којом их чашћавају, преузимају обавезе да је испуне и не размишљају о румунској традицији, не размишљају ни о чему; и долазе и гурају је, нуде је становништву и онај ко хоће храни се њом.

Свети оци кажу: ниједан други грех не скрнави људску душу тако јако као блуд. Човек друге грехове чини ван себе, а овај унутар самог себе. Ниједан други грех не скрнави људску душу као блуд. Ето! Данас је то модерно, видите ли? Испрљати човека до највећих дубина душе – и не само одраслог, већ и малу децу...

– У закључку дајте савет свим хришћанима у овим тешким данима.

– Мој савет и позив је да човек с времена на време побегне, да се одвоји од онога што спада у телесне потребе, како би поново могао да стекне духовно стање, да се сретне с Богом Који се налази у нашем срцу – да уђе споља у Његову брачну ложницу. Зато и постоје вечерње, ноћне молитве, које човек твори у самоћи; јер не може да их чини насред улице, он их твори тајно.

Треба бежати из света, односно свести на минимум своје физичке, природне потребе, које су неопходне за постојање – уздржањем, постом, а не задовољствима, не столовима, банкетима и другим, већ скромним и једноставним животом, са сиромаштвом, са смирењем. Тако их треба свести на неопходан ниво, само ради потреба. Трудимо се за потребе, за неопходно, а не за задовољство и разоноду. Ево хране и одеће – облачим своје тело како бих се заштитио од невремена и покрио наготу, а не како бих носио раскошну свилу и скупе ствари које радују таштину и гордост; исто је и с храном, исто је и са свим овим питањима. Користимо спољашње ствари за потребу и на духовну корист...

Оци кажу да је ум створен како би се кретао тамо-овамо. Једна од тешкоћа ума се састоји у томе што се расејава кад нема шта да раде. Каже се: запосли ум; ако је ум запослен, радозналост га неће вући, на пример, према телевизору. А какав му заправо посао треба дати? Или духовно размишљање или молитву – ако јачаш непрестану молитву.

Моли се Богу онолико често колико дишеш. Ако је ум обузет молитвом, више га не привлаче ни спољашњи утисци, он се више не зауставља. Ако је његова мисао узвишена, света и духовна, телесне лепоте не остављају утисак на њега, већ духовне. То је тако једноставно!

Отац Пајсије из Сихле^[7] се сећао једне врло једноставне ствари у вези с тим. Говорио је: «Једном је код мене дошла нека побожна снаша и упитала је: «Шта да радим оче? Неписмена сам и не знам молитве. Хоћу ли се спасити без молитве?» Рекао сам је: «Да ли се уопште молиш?» - «Да, молим се!» - «Како се то молиш?» А она ми каже: «Па ево како се молим: кад метем под, молим Бога: Боже, очисти прљавштину из моје душе као што ја чистим ову прљавштину из куће, и нека Ти се моја душа свиди, као што се мени свиђа чиста кућа. А кад перем веш, опет кажем: Господе, спери зло с моје душе, нека буде чиста као што је чиста ова кошуља. И тако говорим у свему, шта год да радим. Да ли је добро да то чиним?» - «Живи тако целог свог живота!»

То је непрестана молитва ума. Односно, у свим околностима, кад човек нешто чини, треба да види Божије присуство и да ради свој посао, јер може да га ради. Али обављаш спољашњи потребан посао, твој ум одржава везу с нечим другим – он је позван на присуство Бога Који је свуда. Тада ум више није радознао, он више не жели да види нешто друго, зато што је све време заузет светим и узвишеним, духовним стварима, а све остало га чини равнодушним.

С протосинђелом Петронијем (Тенасеом) разговарао је Виржилиу Георге

Familia Ortodoxă. 2011. № 26

^[1] Мт. 5, 37.
^[2] Уп.: Мт. 5, 48; 1 Петр. 1, 16.
^[3] В.: Мт. 16, 26.
^[4] Уп.: Откр. 1, 8.
^[5] 1 Сол. 5, 17.
^[6] В.: Откр. 18, 2; 19, 2.
^[7] Јеросхимонах Пајсије (Олару) био је највећи румунски духовник, духовни отац потоњег старца Клеопе и мноштва других познатих румунских стараца, јерарха и простог народа. О њему в.: http://www.pravoslavie.ru/put/39264.htm.

извор

Све науке-ништа су без науке о спасењу

„Све науке и знања ништа су без науке о спасењу. “

„Плотски живот-пливати једним током и наслађивати се лево и десно, духовни живот-против тока, непрекидан труд, у супротном односи којекуда.“

Сећај се: са нама ће бити само оно што је Господ одредио

„За оно где не можеш да помогнеш, шта не можеш да промениш (животне околности) - ништа се не брини; о греховима се брини.“

„Сећај се: са нама ће бити само оно што је Господ одредио.“

„Веруј у Божију Промисао- сам не измишљај ништа, живи- како ти је Бог дао и буди оно што јеси; чисти се од страсти колико можеш, моли се, придржавај се заповести, покај се.“

„Мисли: желим оно што Бог жели...“

Како да се правилно понашаш са људима

„Обраћајући се људима, буди онакав какав јеси- не додај, не одузимај.“

Не веруј сваком гласу; не жели све што видиш.“

„Не ради све што можеш-ради само оно што треба; шта не знаш-не утврђуј, нити поричи већ питај.“

„Буди кротак, пре него дрзак, више ћутљив него брбљив.“

„Према свима буди умиљат, али никоме немој ласкати.“

„Започињи нешто, тек пошто си испробао своје снаге.“

„У жалости- не буди утучен, у срећи-не буди раслабљен (земаљска срећа је непостојана, смењује се са огорчењима).“

„Служи свима коме можеш; буди человекољубив- бићеш вољен од Бога и ближњих; ономе ко те је повредио-опраштај.“

„Води рачуна о себи, а не о маси људи. Она је као бурно море. Онако како ћеш сам стати пред лицем смрти, тако увек стој и пред самим собом.“

„Не веруј својим и туђим речима, а веруј својим и туђим делима.“

Како се понашати према онима који су против тебе

„Према онима који су против тебе понашај се без човекоугађања, бојазни, збуњености-по Христу, смирено, чврсто, снисходљиво, некада (када је потребно) чак и оштро. Један је Бог и њих и тебе створио, свима предстоји смрт, не обраћај пажњу на оне који те искушавају. Сами не могу ништа-пиони.“

„Буди кротак, одлучан; крсти се свуда.“

„Мисли овако: извињавам се, опраштам свима који су ми нечим наудили; опрости нам свима Господе и спаси нас. Идаље цени и поштуј оне који су те увредили; можда ће се после покајати. Буди им јако благодаран- они помажу твом Спасењу-по Промислу Божијем.“

Боље примећивати код других врлине , а код себе грехове

„Не критикуј друге, труди се да им се прилагодиш, иди им у сусрет, истрпи их, буди умиљат и отворен, живи за све, ближње чини срећним, смируј се, прећути, буди саосећајан- Бога ради, имај поштовања.“

„Боље примећивати код других врлине, а код себе грехове.“

„Не смеш да се петљаш у туђ живот-своје грехове нећеш видети.“

„Не знаш мисли човека, као ни шта ће следећег тренутка урадити-не суди о њему и не говори лоше.“

„Не веруј да је твој брат лош, а веруј да ти не ваљаш- опрости му, буди снисходљив, пронађи његову доброту и свој гној.“

Ни о коме не мисли зло, иначе ћеш сам постати зао

„Не осуђуј ближњег: теби је познат његов грех, а није ти познато покајање.“

„Онај који осуђује штети трима: самом себи, ономе ко га слуша и ономе о коме говори.“

„Како бисмо научили да никога не осуђујемо, морамо се одмах молити о грешном, да би га Господ исправио; треба уздахнути о ближњем, да би заједно са тим, уздахнули о себи.“

„Забележимо себи једно правило: не веровати онима који осуђују. И друго: никада не говорити лоше о одсутнима.“

„Ни о коме не мисли зло, иначе ћеш сам постати зао; јер добар мисли добро, а зао зло.“

Ближег од Бога никог немамо

„Шта је риба у води-то би требало и човек да буде у Богу.“

„Циљ живота- стицање Духа Светога.“

„Имај на уму: Ближег од Бога никог немамо...На реч „Бог“ љубављу се испуњавај.“

Господ држи оног ко се њега држи

„Мисли: држи ме у Својој руци Господ, зато још личим на човека. Ако попусти Господ-постаћеш гори од скота и злобнији од беса.“

„Покров Божији је над тобом. Знај: бесови су многи,али немоћни су они-без допуштења Божијег. Господ држи оног ко се њега држи.“

„Благодари Богу- и опет ћеш добити оно благо за које благодариш.“

Није довољно клонити се зла-потребно је и чинити добро

„Могу бити опроштени многи твоји греси ако се многи буду молили за тебе-чини добро, док није касно, воли све.“

„Да би спасао душу, није довољно клонити се зла, потребно је и чинити добро.“

„Једноставна врлина-милосрђе, када се пројављује као снисхођење према ближњима.“

Смирени чини добро ономе ко му чини зло

„Смирење се састоји у томе да човек призна себе за грешника који не чини никакво добро пред Господом. Смирење-то је када он савесно ћути, када се не напреже да се његове речи прихвате, када одбацује сопствену вољу, уздржава се од лажи, не произноси пусте речи, не противречи старијем, трпљиво подноси срамоту и приморава себе да поднесе труд и невоље.“

„Истински смирени ако и има неких дарова од Бога: молитву или сузе, или пост, или нешто друго-све то брижљиво крије јер похвала људска као мољац и рђа све квари.“

„Смирени чини добро ономе ко му чини зло.“

За душу је укусна и обилна храна бескорисна: квари здравље, телу отежава.

„Који се уздржава живи здраво, дуговечно и добро.“

„Ако се бориш са страстима у храни се уздржавај, ако слаби тело-храном се подкрепљуј.“

„Треба јести са апетитом али се не преједати. Мисли: појешћу после и одложи. Погледај у клозет-тамо ће све да иструли. За душу је укусна и обилна храна бескорисна: квари здравље, телу отежава.“

„Скотина тебе (твоје тело, осећања) треба да слуша, а не ти (твој разум) њу.“

Није свако дело угодно Богу, само оно урађено са исравним расуђивањем

„Није свако дело угодно Богу, само оно урађено са исправним расуђивањем. На пример, можемо постити, али са ропотом на пост,или на храну, или на начин припреме; можемо постити, али осуђивати оне који не посте; постити и хвалити се постом, речима повређивати ближње. Можемо трпети болест или тугу, али роптати на Бога или људе, жалити се на своју судбину...Таква „добра дела“ бивају неугодна Господу, пошто се чине без расуђивања.“

Придржавај се разноликости у раду

„Придржавај се разноликости у раду: ако заседнеш за књигом- изморићеш се морално, отежаће ти ум, на дуго ћеш изгубити интерес. Труди се разнолико-читање, сеча дрва, шивење, размишљање.“

„Створи навику- труди се у молитви.“

Мужевно носи свој крст-свој карактер

„Мужевно носи свој крст-свој карактер.“

„Желиш да се подвизаваш- (једнако) живи као и сви. Подвизи доводе до прелести, тешко излечиве. Обављаш посао-глава ради и слава Богу.“

„Главно, кајати се за грехе, покајати се; само за свакидашњу борбу Господ ће помиловати, а не за „исправност“ коју немаш, нити ћеш имати (а и ако будеш имао-погордићеш се).

Немоћи-до спасења, до смирења

„Уколико си немоћан (напада те недостатак воље, малодушност, лењост, осећајност, отупелост и слично)-не одбијај због гордости те немоћи од себе, спознај их: природна немоћ није грех- буди смирен (што је при томе природно) чвршће се уздај у Бога, увек му се обраћај за помоћ, утврђуј се у добру, уразумљуј се...“

„Немоћи- до спасења, до смирења (на пример твоја расејаност). У датом тренутку се спасавај, сећај се смрти, и грехова и Бога; по томе се увек трезни.Говори: слава Богу- за бол, за немоћи, за недостатак карактера-очигледно је, за душу је тако боље, спасоносније. Нека боли глава, нека си глуп, без памети, без карактера-само до смирења. Господ ти иде у сусрет, радуј се“.

Пред молитвом је неопходан осећај милости Божије

„Страхопоштовања у молитви нема, јер волимо своје страсти, немоћи, не желимо да се боримо са њима. До последњег се моли.“

„У молитви проси од Бога љубави. Моли Бога о благодати Светог Духа. Моли се-да ти Бог укаже шта да говориш, радиш, како да поступаш. Моли се о здрављу, усавршавању. Ваља просити од Господа: доброг здравља душе и тела, мирног живота, хришћанске кончине. Моли се за помиловање у смртном исходу и о заштити- када немаш снаге за молитву.“

„Пред молитвом је неопходан осећај милости Божије.“

Преподобни оче Симеоне, моли Бога о нас!

Мисли преподобног Симеона (Желнина)

извор

...сви много гријешимо.
(Јак. 3, 2)

Човек је својим актом одбацивања Бога раскинуо везу између духовног и физичког света, и физички свет је заједно са собом потчинио ропству трулежности и смрти, заменивши законе љубави законима мржње и свеопштег непријатељства.
Прва последица греха било је слабљење човекове природе у сваком смислу. Онемоћали дух није могао да сачува своју владавину над душом и телом. Кад је онемоћао унутрашње човек је пао и спољашње. Трудећи се у зноју лица свог морао је да ради за парче хлеба.
Међутим, обично су човекове духовне очи слепе и он не види како му душа умире. Он је роб својих навика и склоности које су се у њему учврстиле, те нема снаге да се ослободи њихове власти.
Св.прав. Јован Кронштатски каже: “И сам трептај срца у нестрпљивости је већ грех и унутрашње се кажњава истог часа.”
Старац Алексеј Мечов грехом сматра и нестрпљиви покрет душе. А пошто ће се судити нашој души, а не телу, свака греховна мисао представља мрљу на одећи душе.
У погледу жеља душа не може имати оправдања. Она је слободна да жели добро или зло и да следи своје осећање за истином или лажју.
Бездан мисаоног греха лежи у дубини наше душе и у скривеним тежњама срца, скривеним од света, а најчешће и од нас самих, које Господ ипак види (скривена жеља ка самообожавању, скривено бунтовништво слуге који Бога осећа као јарам и противи Му се).
Св. Петар Дамаскин пише: “Наши грехови по броју премашују морски песак, а по својој тананости су као прашина, многима су непознати. Грех је овладао ливадама душе укључујући њене најскривеније одаје.”
Св.прав. Јован Кронштатски: “Нико нека не мисли да је грех нешто од мале важности; грех је страшно зло које душу убија и сада и у будућем веку.”
Колико дубоко грех пушта корење у срцу грешника и у читавом његовом бићу! Он грешнику даје свој вид којим он види ствари потпуно другачије него што оне јесу по својој суштини ПРИКАЗУЈУЋИ ИХ У НЕКАКВОМ ЗАМАМНОМ ОБЛИКУ.
По правилу, сви смо ми горди и веома високо ценимо себе, сваки успех у животу приписујемо својим заслугама и врлинама, задовољни смо собом, смејемо се туђим грешкама.
Свт. Филарет, митрополит Московски пише: “Кад човекова душа ври огњем Божанске жеље овај духовни огањ истовремено јој служи и као делатна сила и као заштитни панцир.”
Отшелник Диоки: “Онај чија душа није везана за Бога и којим влада било која страст постаје налик на животињу.”

схиигуман Сава Остапенко

(одломак из књиге "Покушај грађења хришћанског погледа на свет")

На обронцима планине Јастребац, недалеко од Прокупља, налази се манастир посвећен светом великомученику Георгију. Манастир се налази у селу Ајдановац, а предање казује да је село, а и манастир са њиме, име добило по неком турском бегу Ајдану, који је примио монашки постриг, у знак благодарности Богу за спасење и настанио се у близини ове светиње.
 

Тачно време подизање ове светиње није познато, али ако се узме у обзир архитектура и живопис храма, преовлађује мишљење да је манастир подигнут у време Немањића, највероватније у време владавине краља Милутина, или непосредно по турском освајању Балкана.
Сачувани натпис у манастирској Цркви сведочи да је храм подигнут као метох манастира Наупаре, а живописан 1492. године уз помоћ ктитора, игумана Данила и Матеја и приложника. Манастир се помиње у турским тефтерима из XV и XVI века и поседује велико имање. У манастиру је постојала школа, а била је развијена и преписивачка делатност. Манастирска Црква је неколико пута страдала, први пут највероватније у XVII веку. Б. Ђинђић бележи да су после Прве сеобе Срба 1690. године Арнаути, након опустошења Топлице разграбили манастирско имање, али и да је један од њих, по имену Ајдан сачувао манастир од даљих пустошења. По њему је манастир у примио турско име Ајдановац.

 Манастир је дуго био пуст, а манастирска Црква је обновљена тек 1887. године. Након Берлинског конгреса и ослобођења Топлице 1878. године, Турци и Арнаути бивају протерани. 1899. године, Феликс Каниц посетио је овај манастир и записао да је манастирска Црква тада била „једина богомоља у целој области.“ Каниц бележи да је Црква обновљена 1884. године, али је вероватније да се то догодили 1887. године. Обнову манастира је помогао краљ Милан Обреновић, који је сазидао манастирске конаке и спомен чесму.
Након избијања Првог светског рата, почетком 1915. године Бугари су окупирали Топлицу. Почетком 1916. године опљачкали су манастир и спалили конаке. Тек по завршетку рата, уз помоћ Српске владе, подигнути су нови конаци, а манастир обновљен. До 1936. године служио је као парохијски храм, када је поново преображен у манастир. Манастир је поседовао велике земне поседе.
 

Манастирска Црква је једнобродна базилика, издужене правоугаоне основе са апсидом на Истоку. На западној страни је припрата, испред које се налази зидани трем из каснијег периода.
 Манастирска Црква је живописана 1492. године, руком непознатих зографа, највероватније провинцијских мајстора из северне Грчке. Живопис није комплетно сачуван, а рестауиран је 1996. и 1997. године. Најбоље је очуван зид на северном делу припрате и представља рад из првог периода живописа. Наос је живописан највероватније у XVII веку. У манастиру је неким чудом остало сачувано неколико богослужбених књига из XVIII и XIX века. У Цркви се чува и једна велика светиња, кивот са моштима светог пророка Наума. Иконостас је новијег датума, израђен у неокласицистичком стилу, а даривао га је краљ Милан Обреновић.
31. марта 1970. године манастир је стављен под зашититу Државе под редним бројем СК 236, као културно добро од великог значаја.

https://eparhijaniska.rs/manastiri/manastir-ajdanovac

О, колико је милосрдан и препун љубави Господ! Он је спреман да нам све и сваком опрости и стрпљиво чека наше обраћање, наше искрено покајање.
Не уништава нас количина и тежина грехова наших, него наш живот без покајања. Уништава нас то, што ми гурамо наше покајање, како се каже, што даље у ћошак. Ето, и ради тога се срди на нас наш Господ. Свети апостол Павле каже: „Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога, Који ће дати свакоме по делима његовим.“ (Рим 2, 5–6).
Господ жели да спасе све и да дарује свима вечно блаженство, а ми се јогунимо, тонемо у своје грехе и на покајање гледамо кроз прсте. Зла сила нас на разне начине одвлачи од покајања, но чешће од свега покајање се одлаже због лењости и лажног стида. А треба отворено рећи, и имати страх од њега, а када је грех већ учињен, тада га треба открити и исповедити га, зато што ће се раније или касније грех поново појавити. Ако не у овом животу, онда у будућем, и тада ће бити страшно и стидно не само због узрока греха, колико због неразумног скривања.
Бити грешник - је општа несрећа. Нема ниједног човека без греха. Само је Бог безгрешан. Ако човек  не греши делом, онда греши речју, ако не речју, онда помислима.
Има и хришћана који се не кају и не причешћују из  другог разлога. Они су заборавили на Божије милосрђе и о покајању размишљају по људском суду: тобоже, ја сам тако велики грешник, да ми Господ нипошто неће опростити. То је већ очајање – смртни грех. Никада не треба заборавити да нема неопростивог греха, осим греха непокајаног, тј. нема таквог греха, кога Господ не би опростио, ако се човек покајао.
Најстрашније је – када човек нема потребе за покајањем. Они који мисле за себе да су праведни и да ће се спасити без покајања. Ма како ми живели праведно и свето, ми не можемо да уопште не грешимо док живимо у телу и зато никада не треба да нас напушта осећај покајања.
Господ не улази у срце, док се оно у потпуности не очисти покајањем. И само када је човек потпуно свестан својих безакоња, чак и у најмањим гресима, када са најдубљом скрушеношћу срца заувек остави своје грехе и сматра се грешником, тек онда ће Господ посетити срце и испунити га миром, радошћу и љубављу.
Обично се човек труди да умањи свој грех и представи себе мање достојним осуде, него што је у стварности и тако штети души својој. Грех је једини разлог која нас удаљује од Бога и представља брану од Његове љубави. Треба знати да сваки грех, како велики, тако и мали  исти по својој суштини.
Господ чека од нас покајање. Пођимо брзо, брате мој, на Његов зов.
Покајање је основа нашег спасења и зато га не треба пренебрегавати. При крштењу ми се рађамо водом и Духом Светим, а при покајању се поново рађамо сузама и Духом Светим.

Ради подршке и оснаживања тог осећаја, Црква пружа руку помоћи, усмерава човека на Тајну очишћења од грехова својих. Та Тајна одсеца од човека грешни део његове душе. Том тајном се уништава прошло и самим тим се одсеца и оно што је горе од човека него  грех – њом се уништава очајање.
И тако, милосрдни Господ прашта сваки грех, и не треба очајавати, не треба се стидети исповедања својих грехова. Не треба их умањивати, него их треба са сузама раскајати и Господ ће их опростити.
Сви ми желимо да се спасемо, али мало ко размишља и на прави начин се брине о свом спасењу. У рај желе сви, а тешко је трудити се и донети добре плодове за своје спасење. Код многих је жеља да се спасе остаје само жеља,на речима...
А Господу нису речи потребне, него дела!

Схиигуман Сава (Остапенко)

извор

Изреке псковопечерских стараца Симеона (Желнина), Серафима (Розенберга), Михаила (Питкевича), Агапија (Агапова) и Саве (Остапенка)

Искуство живота у Христу стараца Псковопечерске обитељи, њихове поуке и савети чине златни фонд руске духовности. Манастир није био затворен чак ни у годинама безбожничких прогона, сачувавши наследну везу од подвижника некадашњих времена с онима који су се овде подвизавали у наше време. Не само то, у обитељи су у позној старости живели старци Валаамског манастира, аскете и отшелници, преневши печерској сабраћи и своје духовно искуство.

У другом делу нашег избора налазе се изреке псковопечерских стараца пропраћене фотографијама из архива – поуке стараца Симеона (Желнина), Серафима (Розенберга), Михаила (Питкевича), Агапија (Агапова), Саве (Остапенка), Александра (Васиљева) и владике Теодора (Текучева).

Преподобни Симеон (Желнин; 1869-1960; спомен се слави 5/18. јануара, 19. марта / 1. априла и у Сабору псковопечерских светаца) је био схимник и аскета, смирени и усрдни молитвеник којем је Бог даровао прозорљивост и дар излечења духовних и телесних болести: он је говорио о болестима људи које никад није познавао и одговарао је на писма која је тек требало да стигну у обитељ. Старац је учио да се живи у међусобној љубави и опраштању увреда, у снисходљивости према другима и строгости према себи. „Мисли: желим само оно што Бог жели...“ – учио је отац Симеон.

Архимандрит Серафим (Розенберг; 1909-1994) се 62 године подвизавао у Псковопечерској обитељи. Наизглед је био строг и недружељубив, али је водио интензиван унутрашњи живот скривен од других људи. И манастирска братија се посебно ослањала управо на молитве старца Серафима. „Сви су давали предност његовим молитвама. Можда се манастир у некадашњим тешким годинама одржао управо по његовим молитвама,“ – сећао се старца један од сабраће.

Јеросхимонах Михаил (Питкевич; 1877-1962) дошао је у Псковопечерски манастир у позним годинама, доневши овамо духовну традицију Валаамске обитељи у којој се подвизавао дуги низ година, водећи живот отшелника и аскете. Притом је старац главни смисао хришћанског живота видео у јеванђељској љубави, па је излазио из затвора ради поучавања и духовне бриге за људе који су му долазили. Учио је управо љубави и стрпљивом подношењу невоља и пажљивом духовном животу.

Схиархимандрит Агапије (Агапов; 1881-1979) је био духовник манастирске братије, мудар и искусан човек. Управо оца Агапија је старац Симеон „поставио“ да истерује демоне после његове смрти и предао му је све своје књиге потребне за егзорцизам. Отац Агапије је тражио да човек на исповести пре свега постане свестан два главна греха – недостатка захвалности Богу за све што нам Он даје и одсуства истинског страха Божијег.

Схиигуман Сава (Остапенко; 1898-1980) је био неуморни проповедник речи Божије и духовни писац, духовник и смерни заступник пред Богом за људске немоћи и потребе. У својим књигама, беседама и поукама старац је доводио људе до главног – до свести о томе да је човек слуга Божији и да с покајањем треба да се препусти Богу и Његовој вољи.

Схиархимандрит Александар (Васиљев; 1927-1998) је 22 године испуњавао послушање намесника обитељи, а од 1993. године је био братски духовник. За оца Александра је у животу увек било главно црквено богослужење и сваки дан кад је служио Литургију сматрао је срећним.

Епископ Теодор (Текучев; 1908-1985) је био најближи помоћник митрополита Венијамина (Федченкова), а затим је био на челу Аргентинске и Санфранциске и Калифорнијске катедре, а по повратку у Русију преко четврт века је био сабрат Псковопечерске обитељи, живећи у њој „у пензији“. У његовим проповедима и поукама звучи увереност у коначну победу Христове истине над грехом и у могућност да свако од нас постане заједничар у овој победи.

Јеросхимонах Михаил (Питкевич): „Многи људи које задеси несрећа или падају у чамотињу, сматрајући да је све пропало, или постају бунтовници мислећи да неправедно страдају. А истина је, наравно, то да све нас Бог води својим сопственим путем, који је увек најбољи за сваког.“

Јеросхимонах Михаил (Питкевич): „Испољавање љубави према ближњем може да спаси и великог грешника. Љубав све покрива! Треба се смиравати и за све благодарити Богу. Стрпљиво подношење невоља, чиста молитва и често причешћивање помажу човеку да стекне унутрашњи мир.“

Јеросхимонах Михаил (Питкевич): „У нама делују две силе: добра воља и противљење тела. Желим да се молим, а тело негодује: не могу, нећу. Не смемо остављати молитву, али не смемо ни изнуривати тело – све треба чинити умерено. А без мере нам ни добро неће бити на корист.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов): „Живи једноставније – као мало дете. Господ је толико пун љубави да не можеш ни да замислиш. Иако смо грешни, свеједно иди Господу и моли за опроштај. Само немој падати у чамотињу – буди као дете. Господ нас свеједно чека да дођемо код Њега у покајању.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов): „Мање причај и ослони се на вољу Божију, јер је човеку тако лакше да живи. Свеједно сами ништа не можемо да учинимо, да помогнемо себи. И не љутите се ни на кога, већ се уздајте у Господа. Он ће Сам уредити: а уздање оних који се надају на Њега неће посрамити.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов): „Немој никога да осуђујеш, гледај своје грехове и буди свестан да си најгрешнији. Онда ће Господ похитати код тебе. Треба да мењамо себе. Али немој туговати толико да паднеш у чамотињу.“

Схиархимандриг Агапије (Агапов): „Одмах хоћеш да задобијеш све врлине. А узми нешто једно и мало и тако ћеш се спасити – бићеш код Бога.“

Епископ Теодор (Текучев): „Вера у Промисао Божији о нама, вера у бригу Божију за нас треба да испуњавају наше срце. Кад се овакво уздање распламса у човеку, кад он верује у таквог свог Небеског Оца Промислитеља, Господ за њега постаје камен уздања, сидро наде и спасења – у свему, а не само у питањима хране, пића и одеће; тада Он постаје ослонац у свим невољама и извор уверености у то да ће му Он помоћи да их поднесе дајући му за то снагу и јачину.“

Схиигуман Сава (Остапенко): „Препустити се вођству Божијем, ући под Његов топли кров пун љубави – у томе је главни услов за срећан живот.“

Епископ Теодор (Текучев): „Као што је Он био снисходљив према нама, тако и ми будимо снисходљиви једни према другима; као што нам је Он опраштао, тако и ми опростимо једни другима све кривице и сагрешења своја; као што се Он смиравао због љубави према свима нама, тако се и ми смиримо једни пред другима; напокон, као што нам је Он очигледно показао Своју љубав – чак до смрти, тако и ми не оставимо своје ближње без љубави, чак и овако слабе.“

Епископ Теодор (Текучев): „Ми смо Божији. Колико утехе верујућем човеку доноси свест о томе да смо Божији, да постоји Бог, наш Промислитељ, да нисмо усамљени, да где год да се налазимо постоји Бог Који нас види, Који се брине, стара и промишља о нама.“

Епископ Теодор (Текучев): „Људи су срећни и спокојни само онда кад су у Богу и с Богом.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Бог је Узрок мог постојања, нисам ја узрок Божијег постојања; не треба стварати Бога, већ спознавати да си ти и све – од Њега, да је Он све створио, да све држи и да све захваљујући Њему живи.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Кад покријемо сагрешење свог брата, Бог ће покрити наша сагрешења, а кад откријемо братовљев грех, Бог ће објавити наша сагрешења. Језик онога који осуђује је гори од пакла: чак и пакао узима само зле, а језик прождире и зле и добре. Строги суд о ближњем не показује добронамерност, већ мржњу према човеку. Осуђујући другове и блатећи њихову част, сами себе блатимо.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Људски живот је диван дар Господњи! Не може се купити, ни зарадити. Ево, човече, прими драгоцену награду! Радост, радост, велика радост! Веруј у Промисао Божији – ништа немој сам да измишљаш, живи како ти је Бог дао и ко јеси; колико можеш, чисти се од страсти, моли се, поштуј заповести и кај се.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Многи твоји греси могу бити опроштени ако се много људи буде молило за тебе – чини добро док није касно, све воли. Немој критиковати друге, труди се да мирно живиш с њима, излази им у сусрет. потрпи их, буди нежан и љубазан, живи за све, усрећуј ближњег, смиравај се, прећути, буди самилостан – ради Бога и пун поштовања.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Смелије ћеш јести хлеб ако си радио. Рад је заповест Божија, мораш да се трудиш усрдно и по савести. Телесни живот је кад човек плови низводно и кад гледа са стране; а духовни живот је узводно: непрекидни труд, јер ће га иначе однети струја.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Онај ко простодушно верује да Бог постоји, да је увек и свуда, да је Бог човекољубив, да се Бог брине за њега – не збуњује се ни због чега, избегава грех, храбар је и чврст у свему.“

Преподобни Симеон Псковопечерски: „Моли у молитви Бога за љубав. Моли Бога за благодат Светог Духа. Моли се да ти Бог покаже шта да кажеш, да учиниш, како да поступаш. Моли се за здравље, за поуку. Бога треба да молимо за добро здравље душе и тела, миран живот и хришћанску смрт.“

Архимандрит Серафим (Розенберг): „Увек и у свему искрено сматрај себе кривим. Самопрекоревање је неопходно. Вапиј, зови, кај се, плачи, бори се, труди се, ревнуј, приморавај себе – до саме смрти.“

Схиархимандрит Александар (Васиљев): „Има људи који би и желели да се радују духовно, али не могу – то су верници који се муче у тамницама, у болестима, у нужди и невољама. Само немојте падати у очај! Молите се Господу речима: „Господе! Хтео бих да се радујем, али не могу, зато ми Сам дај радост и утеши ме како знаш.“ И Господ теши, Он чује ваше тужне уздахе и сигурно ће вам дати Своју божанску утеху.“

Схиахримандрит Александар (Васиљев): „Човеку се чини да га је Бог оставио, да га је Бог заборавио, осећа се усамљено и напуштено од свих. То није тачно. Наше душевно стање не зависи од спољашње средине, оно зависи од нас самих и од нашег греховног стања. Ако уложимо напор у борбу са грехом, ако се будемо васпитавали и усмеравали ка добру, видећемо много доброг у другима, а у себи много лошег и достојног казне. За нас нема другог пута ка спасењу осим кроз трпљење својих немоћи и немоћи наших ближњих.“

Архимандрит Серафим (Розенберг): „Треба чврсто да се уздаш у Промисао Божији и нећеш се уплашити и збунити у искушењима. Нека би нам Бог дао трпљење и благодарење, и оданост Промислу Божијем...“

Схиархимандрит Александар (Васиљев): „Мајка Божија жели да помогне свима онима који са живом вером прибегавају Њеном заступништву. И ако желите да спасите своје душе од вечне погибељи, да се ослободите од робовања страстима и да добродушно и лако подносите болести, јад и невоље, обраћајте се Мајци Божијој у молитви и добићете Њену помоћ. Она спасава све оне који се с вером клањају Њеном пречистом лику.“

Преподобни Тома беше најпре војвода, прослављен храброшћу и богатством. Снажан телом и храбар у биткама, он много пута однесе славне победе над непријатељским војскама. Затим, заволевши Христа више од света и свега у свету, он остави све и узе на себе лаки јарам Христов – монашки чин. Подражавајући сиромаштво и смиреност Господа Христа, он обилажаше монашка обиталишта, учећи се од богоугодних подвижника усавршавању у врлинама. А када, жељан најсавршенијег подвижништва и безмолвија, одлучи да иде у пустињу, он би удостојен да ноћу пред њим иде огњени стуб и свети порок Илија, водећи га у недра пустиње. Вођен од таквих путовођа, преподобни Тома дође у гору звану Малеа, до Свете Горе. Ту он усамљенички живљаше Богу, и удостојаваше се божанствених откривења. Као што раније, док живљаше у свету, храбро побеђиваше видљиве непријатеље, тако и сада, по повлачењу из света, живећи у пустињи он непрестаном молитвом као оштрим мачем јуначки разбијаше и прогоњаше невидљиве војске злих духова.

Као што се од људских очију не може сакрити град који на гори стоји и звезда која на небеском своду сија, тако се и преподобни Тома не могаде сакрити од људи у пустињској гори Малеи, на којој он светошћу својом сијаше као јарка звезда и озараваше земљу. Када људи дознадоше за њега, он постаде видело помраченима и уточиште онима који прибегаваху к њему, јер он доби од Бога силу чудотворства и благодат исцељења. Он чудесно исцељиваше сваку болест, слепима даваше вид, хромима враћаше способност да право и лако ходе; и на безводном месту он молитвом изведе извор воде. Стојећи на молитви, преподобни је сијао као огњени стуб, што су са велике даљине виђали људи очишћенога разума.

Преподобни Тома чињаше многа чудеса не само за живота свога на земљи, него и по престављењу свом к Богу његове чесне мошти твораху чудеса: јер људи који са вером долажаху, добијаху врло брзо и на надприродан начин исцељења од сваковрсних недуга и неизлечивих болести, и од бесомучности – светим молитвама његовим а благодаћу Христа Бога нашег.

https://mitropolija.com/2025/07/19/prepodobni-toma-malein-2/

Преподобни Атанасије Атонски рођен је у Трапезунту од родитеља богобојажљивих. Рано остао сирочетом, но Промислом Божјим неки војвода узе га, доведе у Цариград и даде га тамо на науке. Због кротости и смерности своје био је омиљен код свих својих вршњака. При дечјим играма деца су бирала овога за цара, онога за војводу, а Атанасија за игумана – као неко предсказање!

Свршивши школе Атанасије (до пострижења Аврамије) удаљи се у пустињу Малеинску, близу Свете Горе, где се подвизаваше као ученик чувеног тада Михаила Малеина. Желећи још тешњег подвига, он се пресели у Св. Гору на безмолвије. Но око њега се почну скупљати многи желатељи подвижничког живота те он би приморан да зида своју славну Лавру. У томе му обилно помагаху цареви византијски, најпре Никифор Фока, који је и сам намеравао повући се и замонашити се, а потом Јован Цимисхије. Многобројна искушења наваљивала су на Атанасија и од демона и од људи, но он је као храбри војник Христов свему је одолевао и побеђивао својом безмерном кротошћу и непрекидном молитвом Богу живоме.

Пун благодати Божје он се удостојио видети Пресвету Богородицу, која чудотворно изведе воду из стене и обећа му бити заувек Икономиса (Игуманија) манастира. У раду и у молитви Атанасије је претходио братији својој, и све их је волео љубављу духовног оца и пастира. Смрт му је дошла изненадно. Једном се он подигао са шесторицом монаха на једну новосаграђену препрату цркве, да прегледа зид, који тада зидаху, но зид се провали и њих све затрпа. Тако сконча овај велики светилник монаштва 980. год. После смрти он се више пута јављао својој сабраћи, било да их утеши или накара.

Тропар (глас 3)

Твоме животу у телу и Анђели су се дивили, како си као телесан изашао из невидљиве борбе, свеславни, и ранио демонске војске. Отуда те Господ Христос, Свети Атанасије, награди богатим даровима: Зато моли Господа, оче свети, да се спасу душе наше.

https://mitropolija.com/2025/07/17/prepodobni-atanasije-atonski-4/

Благоверни цар Николај родио се 6/19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и уздрживости, он се свагда сећао да на дан његовог рођења Црква слави Светог Многострадалног Јова старозаветног, који је већ столећима узор и симбол смиреног подношења патњи и искушења, уздања у Бога и вере непоколебиве. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре своје мученичке кончине, цар је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва. Па ипак, био је свагда спреман да погине за своју веру и свој народ, сматрајући то дужношћу монарха.

Након краће болести, 1894. упокојио се његов отац, Александар III. Био је одлучан и храбар човек, искрени хришћанин. Крај његове постеље све време бдио је Свети Јован Кронштатски који је касније признао да, по неисповедивом Промислу Божјем није могао да испроси живот царев из руке Свевишњег.

Николај је преузео власт са смерном свешћу о својој младалачкој неискусности, па ипак, уздао се у Сина Божијег, премудрост и силу Очеву, говорећи: „Чврсто сам уверен да је судбина Русије, као и судбина моја и моје породице, у рукама Бога који ме је поставио овде где сам. Шта год да ми се деси, ја ћу се покоравати Његовој вољи, свестан да никад нисам мислио ни на шта друго осим на службу земљи коју ми је Он поверио“. Господ му је послао велику утеху – супругу Александру. Ова племенита жена, унука краљице Викторије, била је кнегиња хесен–дармштатска, по рођењу и васпитању Немица – протестанткиња. Она је свим срцем примила православље и удубила се у живот Цркве – до те мере да је учила црквенословенски, да би могла да чита и пева у храму. Због овакве ревности, руски племићки кругови, поодавно обезбожени и однарођени, подсмевали су јој се, сматрајући је „затуцаном“. Супруг и она редовно су похађали службе Божје и усрдно се молили, а њихов двор је био отворен за духовнике и побожне старце у свако доба. Николај и Александра крунисани су маја 1896, у великој Успенској саборној цркви московског Кремља. Међу служашчима је био и Свети Јован Кронштатски, кога су последњи Романови веома поштовали. Тада се цар пред свима присутним помолио Богу да му подари мудрости и снаге да би честито управљао православним народом руским и да би, ревнујући у царском служењу, дао добар одговор на Страшном суду Христовом.

Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против православне монархије. Па ипак, он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Светом православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не западњачке назовипобожне слике, које су постале „модерне“ од времена Петра Великог. За његове владе, у Русији је подигнуто 10 000 храмова, и преко 750 манастира. Нарочито се старао овај благоверни и христољубиви господар и самодржац руског престола да учествује у прослављању светих угодника Божијих. Од 1894. до 1916. канонизовани су Свети Теодосије Черниговски, Свети Исидор Јурјевски, Света Ефросинија Полоцка, Света Ана Кашинска, Свети Јоасаф Белгородски, Свети Гермоген Московски, Свети Питирим Тамбовски и Свети Јован Тоболски – више светаца него за два претходна столећа (од Петра Великог до Николаја II канонизована су само четири светитеља, што јасно сведочи о духовном паду Русије, коју је Петар увео у воде западњачког секуларизма). Највеће, пак, усрђе имао је цар према Светом Серафиму Саровском, новојављеном угоднику Божјем. Пошто је одлуке о канонизацији Свети синод увек подносио на увид и потпис императору, то је било учињено и када је канонизациона комисија, испитавши и проверивши велики број чуда која су се десила молитвеним заступништвом Саровског чудотворца, одлучила да и Серафима Богом знаменованог уведе у месецослов православних Светих. Прочитавши предлог, Цар је ускликнуо: „Прославите га одмах!“ У августу 1903. са супругом и четири кћери – Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом учествовао је у свенародном слављу. Заједно с осталим члановима царског дома и архијерејима носио је Серафимов ћивот, духовно се радујући, као негда Богоотац Давид, који је играо пред Ковчегом завета. Ту су му предали и писмо које је Свети Серафим оставио оном цару који ће учествовати у његовом прослављању. Писмо је било пророчанство о будућности Романова; када га је Николај II прочитао, изгледао је, сведоци веле, „блед, али одлучан“. Такође, сви су памтили обећање дивјејевског горостаса: „Цара који ме прослави – ја ћу прославити“. Одмах после ових дана, царица Александра је зачела и родила престолонаследника, лепо и напредно дeте, царевића Алексеја, који је, на жалост, био хемофиличар. Ова страшна болест, коју су Николај II и његова супруга смирено подносили, припремала је малог царевића за потоњу мученичку кончину, као што ће се касније видјети.

Николај II се свагда сећао Христових речи да је миротворство – пут ка Богосиновству. 18. маја 1899, на његово инсистирање, одржана је прва светска мировна конференција у Хагу; на тој конференцији регулисано је много штошта из међународних односа, већ поодавно замућених ратним претњама великих сила. Наравно, ова царева заслуга касније је заборављена, и он је препуштен на милост и немилост својим убицама, бољшевицима. Такође, иако су му војни врхови и политичари често предлагали да зарати са ослабљеном и из Европе готово протераном Турском империјом, да би остварио древни циљ руске државе – освајање Цариграда и стављање крста на поџамијану цркву Свете Софије, он је то одбијао, избегавајући светски рат у који би такав поступак неминовно водио. То му, наравно, није сметало да помаже напоре Срба и Бугара који су 1912. водили борбу за коначно ослобођење својих земаља од османлијског ропства.

После пораза у рату с Јапаном 1904 – 1905. који је, по речима Светог Јована Кронштатског, дошао због отпадања Русије од завета вере, избила је револуција 1905. Многобројне банде које су народу обећавале рај на земљи, али рај без Бога и рај против Бога, насрнуле су на саме темеље Русије, пре свега на установу монархије. Том искушењу се одолело. Русија је ушла у нови период духовног и привредног раста и обнове. Председник владе Петар Столипин, способан и храбар човек, завео је ред у Царству и почео са великом аграрном реформом – поделом земље сељацима. Свуда су ницале школе и болнице, пруге и путеви: многи страни посматрачи тврдили су да ће Русија ускоро постати водећа привредна и политичка сила света. Међутим, вечити ненавидник добра, ђаво, подстицао је непријатеље руског народа и у иностранству и у самој земљи. Столипин је убијен у кијевској опери 1911; пре но што је издахнуо, помолио се Богу за цара. На жалост, после њега није било тако способних политичара. Ближио се сумрак Руског царства. Па ипак, 1913. када је слављена тристагодишњица династије Романова (1613. у Ипатјевском манастиру велики црквено–народни сабор заклео се на верност Михаилу Романову, првом владару ове лозе), Николај II и Александра били су свуда дочекивано са одушевљењем које је цара, окруженог властољубивим племством и западњачки усмереним политичарима, уверило да је народ уз њега управо као помазаника Божјег и сведока да је Господ, Цар над царевима, онај који влада, а да је земаљски монарх, по мери своје вере, само слуга Његов.

Русија је ушла у рат 1914. да би заштитила мале православне краљевине, Србију и Црну Гору, које су угрозиле две моћне германске империје Аустро–Угарска и Немачка. Мада је Цар Николај имао изврсне везе са аустријским и немачким двором, а са кајзером Вилхелмом био лични пријатељ, он је сматрао да је његова дужност заштита мале браће, макар по цену највећих личних губитака. Иако су га многи упозоравали на недовољну спремност руске војске за борбу, он је сматрао да ће Господ помоћи православнима. Чим су сукоби почели, његова супруга и кћери су, као милосрдне сестре, кренуле да негују рањенике по болницама; пошто су прошле курс и стекле потребну праксу, помагале су и при најтежим операцијама. Иако је била Немица, царица Александра се свим срцем осећала као православна Рускиња, Матушка читавог многострадалног народа, а њене кћери су у те дане показале велику пожртвованост и молитвеност.

Године 1917. искористивши побуну у Петрограду, група издајника – политичара и генерала – убедила је цара Николаја II да читава Русија тражи од њега абдикацију. Да би се избегао грађански рат, цар се одрекао престола – прво у корист сина Алексеја, а затим у корист брата Михаила. Међутим, тзв. фебруарским револуционарима, на чијем челу је стајао западни плаћеник Керенски, циљ је био укидање саме установе монархије. Цар, који је говорио да је спреман да се одрекне не само круне, него и живота, за добро свог народа, Новог Израила, ухапшен је с читавом породицом, и привремено смештен у Царско Село. На дан његовог одречења од престола, 4/17. марта 1917. у селу Коломенскоје код Москве јавила се чудотворна икона Пресвете Богородице Державне, која је у рукама носила знаке царског достојанства – скиптар (жезал) и державу (куглу која означава царску власт). Руси су схватили да је Небеска Царица сада на престолу њихове земље, погружене у стихију револуционарног ужаса. Касније јој је акатист и молитву сачинио Свјатјејши Тихон Исповедник, Патријарх московски. Она икона се сачувала до дана данашњег и православни хришћани верују да је она поуздани знак да ће се Русија обновити под омофором Пречисте Богомајке.

У заточењу је ночело страдалништво последњих Романова. Керенски је оптужио царицу Александру да је немачки шпијун. Упркос пристрасној истрази, доказано је да је царица потпуно невина и сасвим одана својој новој Отаџбини. То није сметало војницима – чуварима Романова да се изругују цару, показујући му да је сада „обичан грађанин“, који има „иста права као и други“. Николај II је остао кротак и смирен – на Ускрс 1917, рецимо, позвао је стражаре да заједно с њим и његовом породицом прославе Празник над празницима. Војнике је то веома гануло.

Док је Цар био у ропству, међу побожним Русима ширила су се пророчанства о његовој скорој мученичкој смрти. Многи су се сећали речи Светог старца Авеља, затворника који је још Павлу I Романову прорекао шта ће бити с његовом лозом. Овај Авељ је последњег руског монарха видео као жртву која ће бити принета за очишћење руског народа. Митрополит московски Макарије имао је 1917. виђење цара Николаја II који од Господа Исуса Христа прима и испија чашу страдања намењену Русији, после чега се чује глас: „Цар је народну кривицу узео на себе, и Русима је опроштено.“ Четрнаестогодишња послушница Ржишчевог манастира Олга исте, 1917, четрдесет дана и четрдесет ноћи налазила се у стању обамрлости. За то време Господ ју је удостојио виђења како небеских обитељи, тако и адских мука грешника. Олга је видела гоњења која чекају православне због вере у Христа; такође, имала је прилику да угледа цара Николаја који је седео за великом трпезом у Царству Божијем, у чијем је челу био сам Спаситељ. Сва ова виђења и откривења сведочила су верујућима да ће се њихов свенародни Баћушка ускоро узети са земље и преселити у небеске обитељи.

Лењин је у Русију стигао у априлу 1917. Послали су га Немци, опремивши га новцем и упутствима за рушење руске државе. Овај крвожедни зликовац је, захваљујући издајничком понашању тзв. Привремене владе, у октобру 1917. извршио преврат који је њега и бољшевике устоличио на власти. Керенскије побегао из Русије, оставивши Романове у рукама комунистичких хорди. Царска породица вођена је по забитима Русије, само да не би била ослобођена. У то време, „савезнички“ Запад окренуо је леђа Николају II. Кајзер Вилхелм је покушао да код бољшевика издејствује пуштање Романова на слободу; када је царица Александра чула да Вилхелм то нуди зато што је она – Немица, одлучно је одбила његову помоћ, говорећи да би пре волела да умре, него да пристане на помоћ од непријатеља Русије, њене нове Отаџбине. После Тоболска, где су извесно време били смештени, Царски Страстотерпци одведени су у уралски град Јекатиринбург. Њихово тамновање је било сушта светлост: молили су се Богу, читали житија светих, а нарочито мученика, и припремали се за Небеско царство. Нарочито је царица показала пример величанственог подношења патње: молила се пуно за Русију и руски народ, у писмима храбрила своје маловерне пријатеље и сведочила како у души непрекидно осећа пасхалну радост.

Најстарија кћи, Олга, у једном од писама пренела је последњу поруку кроткога и благоверног руског императора: „Отац моли да поручим свима, који су му остали верни, и онима, на које може имати утицаја, да се не свете за њега јер је он свима опростио и за све се моли, а да се не свете ни због себе, него да памте да ће ово зло, које је сада у свету присутно, бити још силније, али да зло не може бити побеђено злом, него само љубављу“… У бележницама царевих кћери остала је записана песма под насловом „Молитва“, у којој су, између осталог, и овакви стихови: „А кад и гроб већ пред нама зине, / надљудска снага, од Тебе дата, /с усана наших у висине/ молиће кротко за џелата…“ Нарочиту трпељивост и смиреност показао је малолетни царевић Алексеј, који је својом незлобивошћу и добротом пленио и сурове бољшевике. Једном приликом је рекао мајци: „Мама, волео бих да умрем. Не плашим се смрти, само се бојим шта ће ови да нам ураде“. Ово јагње принето је, у име свих православних Руса, на жртвеник Божији – као жртва за грехе народа, огрезлог у таму и безбожје, народа који скоро ништа није учинио да би заштитио помазаника Господњег и његову породицу.

1/14. јула 1918, по допуштењу Јуровског, команданта бољшевика који су чували цара, у дом Ипатјева, где су Романови били смештени, дошао је свештеник Јован Сторожев са ђаконом, да би одслужили службу. Пошто је протојереј Сторожев и раније је долазио, приметио је неку чудну промену код царске породице: они, који су скупа певали у току богослужења, сада су ћутали. А када су, уместо да прочитају молитву „Со свјатими упокој“, свештеник и ђакон, ни сами не знајући зашто, исту запевали, са запрепашћењем су установили да су цар и његови клекли и да се на коленима, с дубоким умилењем, моле. Тек касније, кад је чуо за убиство, отац Јован је схватио: Романови су знали да се ова молитва пева за њих.

По директном наређењу Лењина и Свердлова, у ноћи 4/17. јула стрељана је царска породица: Николај II Романов, његова супруга Александра, царевић Алексеј, царевне: Олга, Татјана, Марија и Анастасија, као и слуге које су остале верне помазанику Господњем до смрти: лекар Боткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужник Харитоцов. Стрељање су обавили странци – Јуровски, Јеврејин, још претходно је свим Русима одузео оружје или их послао на друге дужности. Бољшевици су пуцали из револвера, нимилосрдно. Велика кнегиња Анастасија била је само рањена. Њу су зверски убили бајонетима. Кад се овај крвави пир завршио, тела су спаљена и бачена у Ганинску јаму, а затим је на њих сипан креч, да би се затрли трагови злочина. Убице су новост јавиле Лењину и Свердлову. Бољшевици су касније саопштили да је, због „контрареволуционарне делатности“, убијен само цар Николај II; али истина се брзо прочула.

Кад су трупе белих, које су се бориле против бољшевичких хорди, ушле у Јекатаринбург и ослободиле га, трагови злочина били су још свежи. У приземљу Ипатијевог дома, у соби у којој је убиство извршено, нађени су царском крвљу исписани црномагијски симболи који су указивали на чињеницу да је убиство имало ритуални карактер – обезглављивања Русије као православног Царства, последњег у свету. Такође, није било ни мало случајно што су Романови стрељани у кући извесног Ипатјева: 1613. се руски народ, преко својих најбољих црквених и друштвених делатника, заклео на верност лози Романова управо у Ипатјевом манастиру. Што се Јекатеринбурга тиче, он је добио име наредбодавца убиства – Свердловск. Траг зла нечовештвом смрди и до наших дана. Онај који је срушио кућу у којој је убијен последњи руски цар, зато што је постала поклоничко место где су се сабирали православни са свих страна Русије, звао се Борис Јељцин. Рушење је обавио као шеф уралског обласног комитета КП СССР 1977. године.

Што се убица тиче, они су казну доживели још на земљи. Свердлов је отрован шест месеци после убиства Романова, а Лењин је умро у мукама сифилистичног лудила.

Због велике побожности и честитости, као и због хришћански поднете жртве за добро руског народа, Руска загранична црква канонизовала је Царске Страстотерпце (Мукотрпце) 1981. године. У самој Русији, они су као месно поштовани свети, канонизовани на територији неких епархија Московске патријаршије, од којих је једна Јекатеринбуршка. У народу је, пак, поштовање цара Николаја и његове породице изузетно велико, и православни се моле Светим Царским новомученицима да их заступају пред престолом Божјим. Од чуда која су се тим молитвеним заступништвом збила навешћемо само једно, које се није десило Русу, но Шпанцу (1989). 48–годишњи Шпанац из Барселоне, Матео Гратакос Вендерел, неколико година тешко је патио од болова у пределу бубрега. Сва испитивања су показивала да је “здрав“, и лекари су га убеђивали да умишља. Једне ноћи, кад су болови постали неиздрживи, он је, на граници очајања, почео да се моли Цару –Мученику да би га овај заступао пред Господом. Иако још није био православан, Матео је у свом дому имао Цареву иконицу, знао је његов живот и поштовао га. Те ноћи било му је лакше, а сутрадан је, на новом прегледу, откривено да је заиста болестан, и да има камен у бубрегу, који до тада лекари нису били у стању да нађу. У току наредних месец дана Матео се молио Цару и камен је био излучен без икакве хируршке интервенције. После овог догађаја, Матео је прешао у православље.

Сабравши се, као усрдни мученикољупци око новозасјале звезде Руске цркве, о ономе који се својом вером и трпљењем уподобио Светима Борису и Глебу, рецимо и следеће: Велики слуго и угодниче Бога живога, новомучениче царе Николаје! Као цар сверуски и самодржац, ти беше скроман и смеран животом својим. Хотећи испунити заповест Христову, ти, први од свију, јавио си се свима слуга, и, дивом духовним будући, срцем се нађе као дете, еда би приобрео Царство небеско. Стога и ми, дивећи се блаженом смирењу твоме, кличемо ти овако:

Радуј се, кротки и тихи Царе!
Радуј се, пред Господом смерио си ходио!
Радуј се, животом својим гордост демонску победио си!
Радуј се, престо земаљски престолом небеским заменио си!
Радуј се, душо голубија, незлобиви и благи!
Радуј се, јер се земаљског одрече да би небеским живео!
Радуј се, страдалниче све земље руске!
Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога живога!

На крају, одмуцавши ово неколико речи о животу и подвизима благоверног руског цара Николаја II Романова, заблагодаримо Господу, Цару над царевима, Који нас је Крстом својим научио да се Царство Његово, Царство вечне љубави и правде, задобија жртвом. Амин.

Преузето из књиге „Голгота Христове Русије“, Светигора 1999.

https://mitropolija.com/2025/07/16/sveti-carski-novomucenici-romanovi/

У име Оца и Сина и Светога Духа.

У данашњем читању Јеванђеља учимо о десет људи који су били губавци и које је Христос излечио, а само један од њих видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је (Лк. 17, 15-19).

Дакле, данашње читање Јеванђеља говори нам о Божјем милосрђу према човеку, о Божјој бризи и о томе како се човек одазива на милосрђе Божје.

Милосрђе које нам Бог показује доноси захвалност срцу; али ако ово милосрђе остане незапажено, остаћемо безосећајни и равнодушни према њему.

Осећај захвалности повезан је са живом вером у Бога, с нашим потпуним предавањем Његовој вољи и плод је тога (то је и разлог што је Христос рекао исцељеном човеку: „Вера твоја спасла те је.“). Дакле, само срце које јача своју веру у Божји Промисао способно је видети милосрђе које нас окружује.

Способност да приметимо Божји Промисао у свему што нам се догађа – било великом или малом, од важних догађаја до безначајних сусрета – заснива се на апсолутном, истинском уверењу да је све у нашем животу по вољи Божјој. И зато је Бог увек с нама. „Све што имамо, све што нам се догађа је од Бога, и догађа нам се по Његовој вољи… Ништа не може ометати Божје планове против Његове воље.“

Бог нас окружује својим милосрђем на сваком кораку нашег живота.

Свети нас непрестано подсећају да нас Бог окружује својим милосрђем на сваком кораку нашег живота; ми добијамо више Његове милости него што дишемо, па чак је и тренутак више од удаљености једног чина Божјег милосрђа од другог.

Способност да видимо Божје милосрђе мења, преображава и омекшава људско срце: „Ако душа промишља о делима љубави која показује Бог, ове мисли је надахњују да се вине у небо; ако душа промишља о мноштву грехова и обиљу Божје љубави, онда – видећи Божју бригу – осећа и доживљава Божји Промисао … И захвалност прожима душу.“

„Пред Богом се осећамо као неотплативи дужници, док нам Бог даје Своје благослове, један већи од другог.“ „Што боље себе упознајемо, боље осећамо своју апсолутну немоћ. Опажамо своју недостојност и незахвалност и истовремено опажамо колико је велико милосрђе Божје.“

Видевши своју беду и слабости, увиђамо обиље Божје љубави и стичемо осећај захвалности. Захвална особа је увек срећна, попут сиротог човека који узима било какву милостињу и драго му је да је прими, срећан је због најмањег дела Божје љубави. „Захвалност је наше признање Божје милости које нисмо достојни.“

Тада нас озарује мисао: „Да можемо живети хиљаду година, имати хиљаду срца, то не би било довољно да узвратимо Христу за Његову велику љубав (и милосрђе) које нам је показао и Који наставља да нам прашта, да нас трпи и очишћује Својом Божанском Крвљу.“

„И данас постоји толико пуно људи који су, чини се, упали у бездан греха и којима је, без обзира на то, Бог дао спасоносни подстицај да оживе своју душу… Они добијају овај подстицај и тада би требало да схвате чудо Божје љубави, трансформишући свој живот; и требало би истовремено да буду бескрајно захвални Богу и да верују у Његову моћ и милосрђе у будућности.“

„Након исповести човек треба да схвати да му је Бог показао милост. Требало би да се осећамо као човек коме је опроштен дуг и који дугује свом доброчинитељу. Дајте славу Богу, ако не желите да изгубите вољу и почините исте грехе.“

Ми чак и не обраћамо пажњу на многе проблеме јер пролазе незапажено. Међутим, гледајући уназад, не можемо а да не видимо да је у неком тренутку нашег живота постојао нерешив проблем, а онда је постојао још један, и сви су прошли, а нико не може објаснити како. Слична дела Божијег милосрђа – врло лична сваком од нас – многобројна су у нашем животу.

На свему захваљујте, каже апостол, јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу (1. Сол. 5, 18).

Црква има много молитви, у којима се излива благодарност човекове душе Богу за све милости којима је Он окружује. Које су то милости?

Свети пророк и псалмопевац Давид, видевши помоћ Господа, Који га није напустио у сред  многих невоља,  захваљује Богу јер Он:

услиша ме, и од свих невоља мојих избави ме (Пс. 33, 4); Онога Који је ставио душу моју у живот (Пс. 65, 9); јер у понижењу нашем спомену нас Господ, јер је до века милост Његова (Пс. 135, 23); Који очишћује сва безакоња твоја, и исцељује све болести твоје. Који избавља од трулежи живот твој, Који те венчава милошћу и добротама (Пс. 102, 3-4); Који даје храну свакоме телу (Пс. 135, 25); Који даје храну гладнима. Господ ослобађа сужње (Пс. 145, 7); Господ чува дошљаке, сироту и удову прима (Пс. 145, 9); Господ умудрује слепе, Господ подиже оборене (Пс. 145, 8).

Свети Тихон Задонски у својим молитвама захваљује Богу, јер:

„саздао си ме по Своме образу и подобију; мене палога искупио; о мени недостојном промишљао; мене грешног на покајање призвао; мене грешног ниси погубио, него по Својој благости трпео моје грехе; помогао ми у бројним искушењима, невољама и несрећама; сачувао ме у несрећним и смртним случајевима, тешио ме, безнадежног и очајног; мени недостојном дао храну која је ојачала моје немоћно тело; пружио ми одећу и склониште, у којем сам пронашао мир.“

Свети праведни Јован Кронштатски у својим молитвама, такође се обраћа Богу са захвалношћу:

„јер Си нас створио, за рођење у православној вери; за Пречисту Дјеву Марију, Заступницу спасења рода нашега; за свете угоднике Твоје, који се моле за нас; за Анђела Чувара; за богослужење, које одржава нашу веру и врлину; за Свето Писмо, за Свете Тајне, а посебно Твоје Тело и Крв; за тајанствене благодатне утехе, за наду да ћемо наследити Царство Небеско и сва блага Тобом дарована; јер си нас много пута спасио од љутих страсти.“

У акатисту „Слава Богу за све!“ приносимо захвалност Богу:

за великодушне поклоне Твог Промисла које Си нам показао (Икос 1), Који си нас позвао у живот (Икос 1), Који нам откриваш лепоту васељене (Икос 1), Који си нас заволео љубављу дубоком, неизмерном, божанском (Икос 12), за тајне и јавне милости Твоје (Икос 1), Који непрестано бдиш нада мном (Икос 5), Који премудро управљаш мојим животом (Икос 10), за сваки корак живота, за сваки тренутак радости (Икос 1), Који нам шаљеш невоље и жалости како би нас научио да саосећамо у туђим страдањима (Икос 9), за љубав сродника и за верност пријатеља (Икос 5), за одмор благодатног сна (Икос 4), за радостан осмејак зоре којом ме будиш (Икос 2), за нашу неутољиву жеђ за Богом (Икос 6), за све што нам откриваш по милости Својој, за све што скриваш од нас по мудрости Својој (Икос 7).

Свети Пајсије Атонски обраћа се Богу: „Господе мој, захваљујем ти свим срцем за све дарове Твоје, захваљујем Ти што опрашташ све моје грехе и незахвалност целог света и моју дубоку незахвалност.“

Свети нас инспиришу да „научимо да захваљујемо Богу за све и имамо срце које воли (брине).“

Незахвалност испуњава срце ако неко „не зна шта је милост, или себе сматра вредним тога, или тражи своја права на то.“

„Незахвална особа способна је да воли само себе и у том осећају је ограничена и слепа.“

Док доживљавамо патње понекад не видимо Божји Промисао, видимо само да наш живот још није сређен. Али Свети су знали да су сличне ситуације манифестације Божјег Промисла, и због тога, разлог за захвалност.

Архимандрит Јован (Крестјанкин) написао је једном од своје духовне деце: „Зашто вас толико брине неизвесност вашег живота? Верујем да је све у вашем животу сасвим логично и иде својим спорим темпом; једна ствар прати другу, последично и према Промислу. Треба да захвалите Господу што вам је дао снагу и време док све око вас (мислим на све што изгледа несређено), у вама и у вашој родбини, не сазри. И тада ће воће сазрети у право време.“

У другом писму отац Јован пише: „Заиста имате слабост, која је узрок вашег паничног става према животу. А та слабост је недостатак истинске вере у Божји Промисао и предавања себе, свега и свакога Његовој вољи… Штавише, све ово (ваше стање панике) је зато што заборављате Божје милосрђе и не захваљујете за све… Никада нећемо бити задовољни, никада неће бити довољно; бојимо се да и пука честица прашине може потамнити наш живот, било каква неизговорена туга или незнатни пропуст који може изгледати иритантно.“

Обраћајући се другом свом духовном чеду, архимандрит Јован каже: „Нисте постали гори него што сте били. Животне околности откривају нас самима себи, уклањајући слој самозаваравања. Слава Богу за то! Веома је тешко видети саме себе, али то је неопходно за спасење. Ово откриће рађа самоукоравање и смирење – не лажно или театрално, већ оно од Бога. Захвалите Господу за ово искуство.“

„Особа може изгледати кротка, смирена, великодушна, једноставна, чиста и верујућа, док не подлегне искушењу; изазови често откривају да су људи зли, горди, безобзирни, подмукли и сластољубиви.“

Један од Светих је написао: „И с одра болести приносите хвалу Богу… Захвалношћу ослабите окрутну болест. Штавише, захвалност доноси духовну утеху болесној особи! Моћ живе вере преображава срце које је испуњено захвалношћу и које је негује. Стога је одар болести често место спознаје Бога и самоспознаје… Када душа окуси слаткоћу и мир које јој доноси захвалност, она жури к њој, као према уточишту; она жури тамо из тешких таласа роптања, малодушности и туге.“

Човек захвалан Богу захвалан је и људима око себе „чак и за најмање добро које му учине“.

Између осталог, „човек увек заборави добро које је учинио некоме, али никада не заборавља ни најмање добро које му је учињено. Никада не може заборавити чак ни најмањи чин милосрђа.“ Свети Пајсије даје следећи пример: Особа ове врсте „можда је некоме дала виноград и заборавила на то; али никада неће заборавити грозд који му је неко дао.“ Или, „човек је можда некоме дао мноштво разних дрвених икона и заборавио на то; али ако му неко поклони мајушну пластичну икону, упркос ниској цени иконе, он осећа чисту радост. Пун захвалности, размишљаће како да узврати услугу. Таква особа може изградити читаву цркву, донирати земљу за изградњу и једноставно заборавити на то. Дакле, прави духовни приступ је следећи: сећајте се доброг (чак и најмањег) који су вам други учинили.“

„Ако неко игнорише добро које му је учињено и, напротив, сећа се добра које је учинио другима, то је супротно ономе што Христос жели од нас.“

Дакле, „морамо бити захвални нашим ближњима, а ко је захвалан људима, он је, такође, захвалан и Богу. Захвалност је знак смиреног и Богу посвећеног духа.“

Бог воли захвалне, а ако човек уме да види и цени милости Божје, онда их прима стално и постојано.

Јеромонах ЈОВАН Лудишчев

извор

Обично мало пажње обраћамо на мисли које нам се стално врте у глави. И често се мешају зле мисли са добрим и обрнуто. У зависности од тога које мисли усвојимо, наши животи могу да се трансформишу, још увек овде на земљи, паклу.

Ево шта се чита у јеванђељу. Христос каже: "Лампа за тело је око. Ако ти је око чисто, онда ће ти цело тело бити лагано. Ако ће твоје око бити зло, онда ће ти цело тело бити тамно " (види. Мт. 6:22-23).

Свештеник Теофан Затворник објашњава да под оком овде морате разумети тачне мисли које нам се јављују у глави. Ако прихватимо лоше мисли, од њих болује само тело (повисок крвни притисак, аритмије и друге болести). И тако, ми скрећемо са правог животног пута, улазимо у непролазне колибе.

Рецимо, природно је да водимо рачуна о себи, свом здрављу, као и о родбини, ближњима и пријатељима. Ипак, ако таква брига под утицајем мисли страха постане претерана, онда ми наш живот и живот оних око нас чинимо неподношљивим.

Црква позива на све да поштују пост. Али ако због идеје да ризикујемо наше здравље, почнемо да их игноришемо, можемо заборавити на Бога и отпасти од Цркве. Или због идеје да ћемо неког јако увредити ако не попијемо још једну чашицу алкохола, можемо неприметно постати пијанице.

Због краткотрајног уживања у изопаченим мислима, како мудри Соломон сведочи, срце нам постаје тврдо (види Прем. 4:12). Због сањиве мисли о великом богатству и моћи, човек може пристати на сваки злочин. Мислећи да су сви људи око нас зли и незахвални, човек може постати потпуно обесхрабрен и пасти у безнађе и очај.

Неправедна помисао коју неко има о нама, може нанети велики бес и мржњу. Због охолог и гордог мишљења да смо нешто посебно, да су сви дужни да нас поштују, ми као хероина Пушкинове приче о златној рибици можемо изгубити све. Ово се десило нашим прецима Адаму и Еви и дешава се свим људима који прецењују себе и своју снагу. А најстрашније је то што због мало вере можемо усмерити све своје мисли, сву своју бригу на добијање материјалних добара и потпуно заборавити на стицање Царства Небеског ( Мт. 6:25-30).

Као што видимо, због лоших мисли, могу настати многи проблеми, јер је немогуће служити Богу и Мамону у исто време (види. Мт. 6:24). Свети Григорије Ниски је уверен да све зле страсти настају управо због лоших мисли.

Грех (страст) од мисли до пада пролази кроз пет фаза. Прва фаза почиње када нам је мисао тек пала на памет. Ако смо јој посветили пажњу и нисмо схватили да је зла и да може да нас повреди, прешли смо на другу фазу. Када ми од ове мисли почнемо да добијамо грешно задовољство, долази трећа фаза. Четврта фаза почиње када имамо одлучност да починимо грех који нам је мисао донела. И пета фаза је сам грех. После краткотрајног уживања у греху долази очај, у души се појављује празнина и немоћ. Последица сваког греха је смрт - прво духовна а онда физичка (види. Рим. 6:23).

Напротив, када усвајамо само добре мисли (поверење, уздржаност, пријатељство, несебично служење), онда уживамо у миру, спокоју, радости и већ смо у овоземаљском животу у царству Божијем које се гради у нама Лк. 17:20-21). И ако нам неко чини нешто нажао, ми се не љутимо на ту особу, већ је видимо као учитеља који промовише наш духовни раст, или је третирамо као лекара који је приморан да нам да горке лекове за наше оздрављење.

Како научити да се испуниш добрим мислима и одсечеш зло? Није тако једноставно, јер се зле мисли веома паметно маскирају у добре. На пример, гнев је маскиран у борбу за истину, разврат - у љубав, похлепа - у бригу за здравље или гостопримство, равнодушност - у непристојност.

Да бисте научили да их разликујете, потребно је волети молитву. Да, молитва не треба само да буде изрецитована, већ да буде вољена. Када кроз молитву водимо разговор са Богом, онда нам Он сам говори шта је добро а шта зло. Они који не воле да се моле су нажалост непрестано под снагом злих мисли које вам не дају мир дању или ноћ.

Међутим, посао молитве такође није тако једноставан као што некима изгледа. Чим устанемо да се молимо, онда под утицајем страсти које живе у сваком од нас, почињемо да се бомбардујемо различитим мислима које нас одвраћају од овог доброг дела, како би био без плода.

У превазилажењу страсти помаже исповест. Исповест помаже и да се мисли доведу у ред, одбаци зло. А Причешће, када се сам Господ насели у нас, помаже да се наша воља и наше мисли утврде у добру.

Још једно важно средство које помаже да се уреде мисли, одбаци зло и пригрли добро је пажљиво слушање Јеванђеља и проповеди, читање дела светих отаца Цркве. Обично они одговарају на питања која нас највише брину.

Зато, драга моја браћо и сестре, не узимајмо олако мисли које нам долазе, већ молитвом и покајањем разлучимо их, то јест, прихватимо добре а одбацимо зле. Запамтите, у зависности од тога како мислимо, наши животи овде на земљи су или пакао или рај. Ми сами можемо постати весници злих мисли ако се не боримо против својих злих страсти, или да постанемо проповедници добрих мисли ако пажљиво слушамо и преносимо другим људима Јеванђеље које чујемо сваке недеље. Али, најважније је да сведочимо Христа целим својим животом. Амин за то.

архимандрит Маркелл

извор