Свет се темељи на лажи. Отац овога света је онај који први у себи зачео лаж, и који својим болесним, трулежним и мртвим семеном оплођује све оне који се одвајају од истине. А истина је у Цркви.

Црква је стуб и тврђава истине. Огњени стуб и тврђава опасана и сазидана од огња. Духовног и благодатног огња. И ми се у њему налазимо. И сва наша лаж, све наше прелести, све наше обмане, слободно баците у овај огањ, немојте да се стидите, немојте да се плашите, немојте да се двоумите. Слободно, сву своју лаж баците, предајте овом огњу. И ослободимо се и живимо у истини, потпуној истини, апсолутној истини.

Јер је моћна као тврђава коју је Господ сазидао на Себи. Не на песку и не на људској жртви, на људској крви, него на Својој крви! На крви Богочовека Исуса Христа. На крви Сина Очевог. А оно што је сазидано на крви Очевога Сина, Отац чува и Дух Свети покрива. И сваког оног који прилази и свој живот зида на том камену, хранећи се са тог чокота, примајући животворне и вечно живе сокове, укључује се у тај вечни и бесмртни крвоток Богочовенаског тела, то јест Цркве православне, и бива вечно жив.

И сведочи да је она понуда коју нам свет нуди лажна понуда. То што су је многи прихватили, и што на изборима у демократским системима највећи број гласа за лаж, то не значи да је лаж постала истина. Јер никад то није био нити може бити критеријум истине.

Истина је у Тројици. Не у три милиона. И у три милијарде живих лешева, синова ђавољих. Истина је у Тројици. У Оцу, у Његовом Јединородном и ради нас оваплоћеном Сину, и у моћном Животворном Духу Светоме. И у свима онима који се Животворној Тројици поклањају. Не било како и не на било којем месту, него у Цркви Живој, у Цркви Апостолској, у Цркви Христовој и Цркви Православној. И у њој не било како, него онако како је Отац благоизволио, како нас је Син научио и како нас је Дух Свети укрепио.

А како то бива, браћо и сестре? Кроз литургију. Јер син Царства, он зна важност недеље. И зна узвишеност Божанствене литургије. И као такав не може да допусти себи да буде одсутан. Да изађе из те тврђаве, из тог огњеног стуба истине.

Јеромонах Рафаило Бољевић

Транскрипт беседе из манастира Подмаине

Човек често има прилике да чује да грех понекад није толико преступ, да није толико извршење зле намере, колико је грешка... И понекад у доброј мери заиста јесте тако. Не желимо да грешимо, уморили смо се од тога да грешимо, имамо чврсту намеру да не понављавмо своја ранија сагрешења. Али, околности се стичу тако, настаје ситуација која за нас представља искушење и падамо...

Зашто? Овде се, вероватно, увек може говорити о читавом низу комплекса узрока. И о греховним навикама, које се лако стичу, али се тешко искорењују. И о слабој вољи, недостатку одлучности да се човек супротставља својим страстима «чак до крви». И о маловерју, које нас лишава Божије помоћи онда кад нам је она најпотребнија. И о покварености наше природе, о људима заједничкој склоности ка греху.

Међутим, постоји још један разлог који се помало издваја и који је «најодговорнији» за грех као за грешку. Он се подразумева сам по себи, тако је уобичајен, да је чак некако незгодно и говорити о њему... А не можемо и да не говоримо: пречесто се спотичемо управо о то, а не о нешто друго. Овај разлог је одсуство веома потребне навике: прво треба размислити, па тек онда делати. Недвосмислено и са свом сигурношћу могу да кажем: кад бисмо увек прво размишљали, а тек после предузимали ово или оно, огроман део наших сагрешења не би био ни учињен.

Ово се, пре свега, тиче „несвесних грехова“.

Пре неки дан сам разговарао с једним човеком и он ми је испричао нешто о једном драматичном догађају:

- Отишли смо, - каже, на реку зими, - а испод другарице се провалио лед и она је почела да тоне. Мислим: треба да трчим до ње, али шта ако заједно пропаднемо под лед? Хвала Богу, пре него што сам било шта морао да учиним сама се извукла. А да није, шта би било? И како уопште човек да се понаша у таквој ситауцији, како да савлада себе?

- Како да савлада себе, - одговарам, - је безусловно тешко питање, али ми се чини да пре свега треба поставити друго питање: зашто сте уопште ишли да шетате по леду, каква је била потреба за тим?...

Колико трагичних, апсурдних и уједно страшних «случајности» се дешава управо због тога – недостатка навике да се питамо: шта радим, зашто, до чега то може да доведе? Један је скочио у воду са стрме обале и главом је ударио у камено дно, други је скочио с падобраном иако већ одавно није млад и сломио је кичму, трећи је јурио колима по граду и тркао се с исто таквим тврдоглавим човеком као што је и он, па је ударио човека, четврти је пио без обзира на то што има чир и доспео је у болницу. И сваки се после тога кајао: «Зашто, зашто сам то учинио!... Да сам само пре тога размислио!»

И у сасвим свакодневним и мање трагичним ситуацијама се дешавају сличне ствари. Видиш, на пример, да је љут, да је буквално ван себе твој друг / колега /, шеф, али идеш код њега на разговор који ће највероватније довести до експлозије. Само што ти не прогнозираш – мрзи те да се бавиш тиме. А на крају – свађа, скандал, зато што ниси могао да прећутиш: реч по реч, и такве ствари сте један другом рекли да је сигурно било боље да си од самог почетка ћутао. И опет се кајеш и сакрушаваш: «Кад би...»

Или те нешто нагони да кажеш нешто на тему – клизаву, тешку, вишезначну. И рекао си, и оклизнуо си се, и замрсио си се у тешкоћама, и осудио си, и нехотице си преварио, оклеветао си неког. И поново преостаје само једно: треба ићи на исповест.

Међутим, и за «обичне» «вољне» грехове се може рећи практично исто. «Вољни» су кад добро схваташ да намераваш да учиниш, у принципу не неко неутрално дело, које може да се претвори у грех, већ сам грех као такав.

Твоје срце је већ практично пристало на њега, већ си се одлучио... И требало би да застанеш макар на тренутак и да размислиш: „Колико пута је већ било тако? Грешио сам, газио сам своју савест због неког тренутног, краткотрајног задовољства, због неке радости која је у највећој мери сумњива. А како сам се после тога мучио! Како ми је тешко било на души, колико времена сам се секирао, извлачио се из овог тешког стања, покушавао да се вратим самом себи, тражио сам помирење с Господом и с људима! Да ли је вредело?...“

Како је корисно, како је од животне важности правило: не чини, а да ниси размислио! И притом је рационално: јер масу времена и снаге често улажемо да бисмо поправили нешто што смо учинили због неразмишљања и неопреза.

И уједно се испоставља да нема, чини се, ничег тежег него се придржавати овог правила. Није да у томе има нешто немогуће. Једноставно, мрзи нас... Баш нас мрзи! Тим пре – а шта ако се ништа страшно не деси, а шта ако све буде у реду?

Желели бисмо да буде тако! Само што је искуство неумољиво: ниси размислио – сигурно си згрешио. То је толико тачно да је не размишљати већ само по себи грех. И вероватно постоји само један начин да га човек избегне, да изађе на крај с њим: да стекне одговарајућу навику. Тако једноставну, тако обичну, да је опет незгодно и незграпно говорити о њој. Али, треба, ипак треба: она је тако ретка у наше дане, као... Као да смо се потпуно одучили од тога да размишљамо.

Игуман Нектарије (Морозов)

извор

Господ Исус Христос, пре 2 хиљаде година, поставио је пред људе идеал савршенства: Будите савршени као што је савршен Отац ваш Небески!, што људима делује недостижно, нереално и претерано – све док га лично не почну примењивати. Владика Николај Велимировић је на ову људску дилему – како је могуће чинити добро онима који нас мрзе, када је то супротно људској природи, одговорио овим речима: „Никада не бисмо поставили то питање да нисмо покушали бар једном у животу да учинимо неку доброту особи која нас мрзи“. Дакле, само лично искуство, лични труд, може донети плод и одговор човеку на иначе увек апстрактно питање о могућностима људског савршенства, по мери и висини раста Христовог.

Ствари нису другачије када је у питању питање људске толеранције према другим људима, посебно према онима друге вере, националности, расе и идеолошког уверења. Као што је лако „бити добар чинећи добро“, тако је релативно лако кретати се у кругу људи са истим верским или политичким или неким другим уверењем. Лично искуство, лична борба почиње када наши родитељи, или наша деца, наши рођаци, или наши пријатељи, наше колеге са којима свакодневно радимо имају различита, понекад чак и потпуно супротна уверења, мишљења, погледе на живот и понашање.

Зашто често чујемо да су хришћани, и не само хришћани, већ и верници других монотеистичких религија (јудаизам, ислам), изузетно нетолерантни према свима онима који не верују као они, и да је истинско стрпљење одувек била карактеристика која је одликовала све азијске религије (посебно будизам и браманизам)? Ако површно погледамо двeхиљаде дугу историју ратова у хришћанском свету и многе примере израженог фанатизма, не само међу појединцима такозваних хришћана, већ и у хришћанским црквама (посебно онима на Западу), које су своје противнике прогониле „огњем и мачем“, морали бисмо се сложити да стрпљење, посебно религиозно, никада није била јака страна хришћанства кроз векове, па све до данас.

Не тражећи по сваку цену оправдање за ову чињеницу, желео бих да вас подсетим да је хришћанство било и остало млада религија и да је само Господ Исус Христос, јединствен међу осталим верским учитељима у светској историји, завршио своју мисију на земљи још млад, у 33. години живота.

Иако је Исус Христос више пута истицао да Његово Царство није од овога света и да човек треба да стекне на земљи само она добра која би му могла послужити на небу, Он не одбацује овај свет као дело неког нижег божанског бића, или слепих природних сила, подложних неизбежном закону вечне промене и пропадања. Исус Христос је, заправо, својим животом и учењем потврдио старозаветно јеврејско веровање, према којем је Бог „из ничега“ створио свет и сва жива бића, благосиљајући њихово умножавање на земљи. Стога, сваки хришћанин, чак и када не признаје да је anima naturaliter christiana, дубоко у свом бићу носи потребу, рекао бих подстицај неке врсте духовног „генетског програма“, кроз самоусавршавање и тиме исправљање првородног греха, да исправи и усаврши друштво и природу. Зато је хришћански мислилац са западне хемисфере, Карл Густав Јунг, могао да дође до концепта који је назвао „процесом индивидуације“, што у основи не значи ништа више од спонтане и веродостојне потребе хришћанина за самореализацијом, индивидуално и лично, са крајњим циљем да то своје „ја“ из љубави и слободне воље преда Христу у себи. Самоусавршавањем кроз достизање Христа у себи, хришћански подвижник (чак и када није монах) неизбежно побољшава и усавршава околину, породицу и друштво са којима и у коме живи.

Ревност и жар са којима се Христос поверио Богу, потпуно се предајући Његовој вољи, вековима су били пример и узор у хришћанској историји, како за појединце, тако и за хришћанске цркве, да и оне тако делују у животу: активно и борбено, доносећи „огањ на земљу“, и њиме стварајући истинску историју. Зашто је та ревност за Бога Христова тако често и трагично изродила у фанатизам међу такозваним хришћанима, који се нису прво очистили „огњем“, да би деловали међу људима очишћеним и просветљеним љубављу, већ је та небеска ватра врло брзо и лако постала крвави мач који је секао све „невернике“ и „расколнике“? Немам други одговор, барем за сада, осим психолошког: тамо где се многи благодатни дарови дају веома страственом, снажном и чврстом у вери појединцу, или чак целом народу, постоје и многа демонска искушења, зле страсти и грех сваке врсте. Прихватањем хришћанства, свака особа појединачно, као и сваки народ који је крштен крстом, преузели су на себе тешку и велику одговорност: да носе крст Христов, али да га не намећу другима.

Дозволите ми да се још једном вратим на хитну људску потребу за стрпљењем. Разноликост међу људима увек збуњује, плаши, чини нас сумњичавима и затворенима за другачије и непознато. Често несвесно се питамо чему толико религија, начина веровања, понашања, обичаја, језика, раса, народа! Како би лепо било када би сви били православни, или католици, или муслимани, или комунисти! Али зашто онда – питам се – толико разноликости у природи, у биљном и животињском свету Земље? Одакле долази толико различитог цвећа на ливади, све једно поред другог, што задивљује наш поглед и наша осећања када смо у природи? И колико различитих станишта постоји „у кући нашег Оца“, у Универзуму, у милијардама соларних система!

Колико пута треба да читамо изванредну Прву посланицу Светог апостола Павла Коринћанима (посебно поглавља 12. и 13.), у којој нас велики апостол хришћанства увек изнова опомиње да су дарови различити, али је Дух један те исти , и да у Телу не треба да буде борбе, него да се удови подједнако брину једни о другима , јер смо Тело Христово и појединачно удови !

Стога, чини ми се, треба увек изнова да трагамо за сличностима и јединством у различитости; то је Божји план који се опажа у свим живим бићима, то је Гетеова пословица, заправо, то је Свети Дух који дише где му је воља .

Када откријемо Јединство у мноштву, у нама више неће бити страха и збуњености, већ одушевљења и слављења Творца, који се тако богато излио у све видљиво и невидљиво. Наша нетрпељивост, понекад појачана до тачке страшног фанатизма, произилази из наше слабости и страха. Стога је Виктор Франкл потпуно у праву када каже: „Вера не сме бити крута, већ чврста. Крута вера чини човека фанатиком, а чврста вера чини човека толерантним.“ Или, како је написао други хришћански мислилац: „Немојмо проповедање Јеванђеља учинити предметом нашег себичлука и увек поштујмо савест других. Учинићемо највише за Божје дело у свету ако смо заиста искрени према свима које је Бог поставио на наш пут, без обзира на њихова уверења. Манифестација Царства Божјег је превише свето и превелико дело да бисмо се усудили да у њега мешамо личне амбиције, као и жељу да другима наметнемо своје мишљење. Најопасније је сматрати себе бољима и већима од других.“

Што више ширимо своја срца у љубави, нади и вери, са Христом у нама – али након што прво упознамо своје хришћанско порекло, а затим и своју хришћанску националност, тако да нас заиста осени Свети Дух – пре и више ће се у нама учврстити разумевање разноликости света и разноликости веровања народа. Управо разумевање те разноликости, у љубави и из љубави, може нас заиста проширити до „мере раста пуноће Христове“.

https://radioistocnik.info/tekstovi/akademik-vladeta-jerotic-gde-su-granice-hriscanskog-strpljenja

Митрополит Црногорско-приморски проф. др. Амфилохије Радовић

Ове одговоре Митроплит Амфилохије дао је на питања која су му поставили монаси из Манастира Григоријата на Светој Гори током његове посјете 23. новембра 1986.   

Питање: Преосвећени, молимо Вас да нам кажете неколико ријечи, из Вашег искуства, како да се духовно изграђујемо. Чему треба, прије свега као монаси, да тежимо?

Одговор: Скрушеност срца – оно што кажемо у 50. псалму „дух скрушен, срце  скрушено и унижено(смирено), Бог неће одбацити“. Ако срце није скрушено, човјек не може осјетити тајну праве, истинске радости. Не осјећа је док је вјера само рационално, интелектуално знање, чак и знање Јеванђеља, Догматике (догми Цркве),  док сјеме није пало у срце, док још срце није омекшало. Омекшавање срца!

То вам кажем овдје, вама Светогорцима, који свакодневно живите то, док ми у свијету ријетко то осјећамо, само када нам Бог да од мрвица које падају са стола Господњег. Прекјуче, када сам прошао кроз град Ниш, окупила се група младих људи у сали коју је недавно отворио један наш студент Теолошког факултета. Он је поморац и са својим братом отворио ту изложбену салу и дао јој име „САЛВАДОР ДАЛИ“. Позвао ме је телефоном да ми то саопшти. И рекох му: „Побогу, одакле си нашао то име, ниси могао наћи неко друго име за салу?“. Каже: „Које друго име, сада су то објавиле новине, приказано је и на телевизији“. И рекох: „Дај неко друго име, овдје имамо врсне сликаре! У Нишу, родном граду цара Константина Великог!… Дај „Астрапас’“. „Ко је тај?“ каже ми. Кажем: „Објаснићу ти други пут“. И стварно је то учинио, да је име„Астрапас“. Дакле, сада, пролазећи одатле, позвао ме је да видим изложбу и том приликом је окупио друштво пријатеља, младиће, девојке, итд. Један од њих - био је уметник, колико се сјећам.  Знате, импресионирала ме пажња тих младих људи. Сви су били световни људи. Дакле, тај младић ме је питао: „Шта је молитва? Ја сам, каже, атеиста“. И покушавао сам да му објасним. Сјетио сам се искустава са  светим људима које сам срео и видио овдје на Светој Гори. Шта да му дам, интелектуална тумачења и дефиниције? За њега је то потпуно недоступно и не занима га. Али кад сам му поменуо неколико примјера, видио сам га како пажљиво прати оно што сам рекао. Зато што оно што сам видио, што сам доживио, што постоји овдје у овом простору, веома је важно. То је искуство преображеног човјека кроз покајање и сламање срца. И то показује примјер који сам поменуо са Русом монахом који није спавао цијелу ноћ, јер је увриједио свог брата. То показује да је имао Христа у себи. Свакако је тиме избрисао многе гријехе, као што каже и Јеванђеље: ко много воли, много ће му бити опроштено. Али у свијету је тешко стећи скрушено срце, смирено, веома је тешко! Срце постаје камен. Јер вртоглавица свијета, та екстровертност, вуче те; идеш, идеш и немаш времена да сједнеш и погледаш срце, да уђеш дубље унутра. За тај унутрашњи рад ми је говорила једна Рускиња, јуродива Христа ради, коју сам упознао прије три године у Петрограду, на руском гробљу. Нашао сам је како сакупља неке папире претварајући се да је луда. Био сам с једним Јеромонахом. Поздравио сам је, а она ме гледала са таквом чедношћу и чистотом у очима које ријетко виђам. Гледала ме је, гледала и у једном тренутку рекла: „Дубље оче, дубље!… разумијеш; не около, не около. Не споља, дубље, дубље… разумијеш?“ Рекох: „Разумијем“. Поново каже: „У дубину оче, у дубину…“.

Постоји тамо један мозаик који приказује Господа изнад гроба, много људи долази да се поклони и догађају се чуда. И говорила је: „Какву радост нам Господ даје, када сунце засија кроз мозаик! Како лице Господње сија!...“ И њено лице је сијало!... Јадна дошла из Сибира. И рекох јој: „Како си дошла из те даљине?“ Рече: „Оче, код нас у нашем крају нема цркве и ја без цркве не могу да живим. Разумијеш? Отишла сам отуд, живим овдје, скупљам старе папире из смећа и задовољна сам. Не треба ми ништа друго; имам Господа.“ И када смо одлазили: „И не заборави, баћушка, не заборави; Господ је велика радост!... Чуо си? Велика радост је Господ!“. У овој жени сам доживио ријеч светог Серафима Саровског, који је свакоме говорио: „радости моја“. Било је очигледно да ова жена није излазила из цркве и тамо је стекла овај вјечни дух, дух скрушености, који се укоријенио у њој. И овдје, Света Гора, остала је и јесте расадник таквих душа, и то је утјеха за цијелу Цркву и за цијелу васељену. Видите ли сада младе људе који долазе овдје и налазе одмор, спокој? Синоћ сам прошао поред келије оца Пајсија. Дошао је један младић из Солуна узнемирен и питао: „Желим да видим оца Пајсија“. А он му је одговорио, као што знате: „Шта хоћеш од тог јадника! Узми један локум и прошетај тамо до чесме, има лијепо сунце...“ Намјерно то казао. Данас сам га опет видио у Манастиру Ставроникита и каже ми: „Опрости, Преосвећени, што сам те јуче прекинуо“. Рекох: „Је ли све добро?“ Летио је од радости. Рече: „To је оно што сам тражио. Испуњен сам миром!“ Загрлио сам га и рекох му: „Браво, сине мој! Да си ме прекинуо још десет пута!“ Био је тако тужан када је дошао. А данас га гледам потпуно промијењен човјек. Срео је то нешто, нашао је неку топлину, срео правог човјека, то отворено срце, ту филантропију (човјекољубље) Христово, утробу милосрђа. То је оно што човјек одувијек тражи, нарочито данас. Тражи те утробе милосрђа. Наравно, таквих људи је мало у свијету, али никада их није било много. Одувијек су чинили мало стадо, без њих свијет не би могао да живи. Нека јеврејска традиција каже да се свијет одржава на 35 праведника. Док год постоје 35 праведних људи у свијету, свијет ће још имати живота. Када их нестане, тада долазимо до последњих времена. И свакако вјерујем да их има више данас, који имају то божанско човјекољубље, које се рађа из скрушеног и смиреног срца.

Питање: Преосвећени, желите ли нам рећи нешто и о вашем блаженом Старцу, оцу Јустину?

Одговор: Да, радо.

Једном смо сједели и причао сам оцу Јустину о Светој Гори, о томе шта сам овдје видио и доживио. Говорио сам му, говорећи му видео сам како потоци суза теку из његових очију. И рекао је: "Ех, Јустине! Како ти је прошао живот? Шта си до сада радио у животу? То је то, то је то... Де ми реци оче, имам једну наду. Надам се у молитве тих људи, да ћу и ја видјети неки кутак тамо, код Господа. Да ће ми они помоћи." Говорио је то као мало дијете.

Недељу дана прије него што се Ава упокојио, када је већ био ослабљен, обавестили су нас из манастира да је у тешком стању и пожурили смо. Били смо отац Никола (Јоанидис), докторирао је на нашем Теолошком факултету у Београду и сада је професор Теолошкг факултета Универзитета у Атини, и ја. Рекао ми је отац Никола : "Немамо бензина и не знам хоћемо ли моћи да стигнемо." Рекох му: "Иди, и свети Арханђели ће нас довести." И заиста смо стигли таман до манастира; ауто није могло да иде даље ни десет метара. Утрчали смо у келију. Окупиле су се сестре, био је ту и отац Атанасије (Јефтић). Када сам ушао у собу, очекивао сам да га видим како крвари, али он се подигао и сијао је изнутра таквом радошћу, таквом срећом, да би рекао да смо сви ми око њега болесни а он једини здрав. Сијале су му очи, толико се радовао што смо дошли! Тог тренутка сам схватио шта заиста значи "свети човјек", за кога је смрт стварни прелазак, не у тмину, већ у живот и свјетлост. Као оно што човјек чита у житијама светаца. Говорио је да је добро за хришћанина, прије него што оде из овог свијета да прође кроз неку врсту страдања (трпљења), веома добро, веома добро.

Остао сам уз њега цијелу седмицу након што се његово стање погоршало. Тих дана чекао је да дође отац Теофил из Манастира Каона, код кога се последњи пут исповиједио. Претходно се исповиједао код једног руског ожењеног свештеника из Београда, оца Нектарија, веома светог човјека који је оставио име у Београду. Видио сам дакле оца Јустина, видио сам с колико радости чека да дође исповједник, као дијете: "Види, можда долази отац Теофил да се исповиједим." Веома ме је то импресионирало. Чекао је то као нешто веома важно у свом животу.

Баш тај дух, та скрушеност, та смиреност која проистиче из скрушености, то омекшавање душе кроз које се стиче јасноћа и сузе покајања, тај мир душе који не долази из овог вијека, то сам видио у оцу Јустину.

Питање: Рекли сте нам, Преосвећени, да је срж хришћанског живота дух покајања и скрушеног срца. Молимо Вас, реците нам како можемо стално осјећати и тежити ка том духу, јер није само свијет мјесто тешкоћа, већ и у нама самима живи „стари човјек“ који често хлади нашу жудњу и ревност. Долази лењост, долазе тренуци када немамо духовну ревност и наше срце се окамењује и не тражи Бога. Ако можете, помозите нам у томе.

Одговор: Тамо у Типикарници, у Кареји (Света Гора), живи један старац Србин, отац Јоаким. Врло је врлински човјек, драга душа! Једном сам отишао код њега из Капсале. Он је копао. Поздравио сам га, поздравио ме је, сједели смо. Рекох му: „Оче, понекад долазе часови духовне лењости, малодушности итд. Како се може борити против тога?“ Добро ме је погледао и рекао: „Да се бориш, да се бориш! И мени, знате, долазило је то. Али ја, знате, борио сам се. Не смијеш да попустиш. Удри јаче! Малодушност мене удара и ја малодушност. Удри по глави. Не смијеш да попустиш… треба батине.“

Питање: Како?

Одговор: То желим од вас да научим.

Питање: Преосвећени, имамо проблем, посебно љети. Долази много људи у манастир и обавезни смо да проводимо много сати у гостопримству. Наравно, не остаје времена за наш духовни рад и богослужење. Не тежимо томе да долази свијет овдје, али пошто долазе, кажемо да их шаље Богородица, па немамо право да их вратимо, посебно у овакво вријеме када постоји толика духовна криза. Шта нам савјетујете да радимо?

Одговор: Исти проблем имам и ја, можда чак и гори, у мојој Митрополији. Проблем се не рјешава рецептима. У сваком случају, нема другог рјешења, ако га не прихватиш као свој крст. Заиста, понекад се уморим од много рада, кад год неко закуца, тражи да га примим. Кажем у себи: „Сада си ми дошао?“ Али затим кажем у себи: „Какву корист имаш да се љутиш? И ти се оштећујеш, физички и духовно, и нашкодићеш и њему. Одлучи се и измоли кратку молитву да га примиш с радошћу и стрпљењем.“ И кад то урадим, знајте, умор нестаје. Не знам да ли сам схваћен. Заиста вам кажем; тако је, другачије не може, послао га је Господ. И затим заборавим на љутњу и све то. Ријетко то успијевам, али другачије не може, не можеш га отјерати. Морате га прихватити. А ако то мораш да урадиш, онда то уради срцем и љубављу, колико год можеш!

То сам схватио из приче младића који је отишао код оца Пајсија и слушао га девет сати. Само што га је саслушао, чуо његову бол и показао му мало љубави и разумијевања, то је било лијек. Јер данас, у свијету у којем живимо, немамо времена једни за друге. Сви осјећамо потребу другог, али све сматрамо важнијим од нашег брата; ствари, аутомобиле и наше послове. Мало је људи који могу сједети и слушати другог!

И да вам кажем што сам научио од мог оца, једноставног сељака. Кад би неко пролазио тамо гдје је радио на пољу  и сл., чак и мало дијете, он би оставио свој посао, колико год важан и хитан био, ишао би да га поздрави - ако је био старији - да га почасти, да сједне с њим. И моја мајка би рекла: „Побогу, ништа нећеш урадити тако; какав је то начин?“. Али он је успијевао завршити све послове и истовремено га сви вољели. Вољела су га и дјеца из комунистичких породица. Нису ишли другдје, долазили су мом оцу, јер су схватили да их он прима с љубављу, да то не осјећа као терет.

Имао је времена за друге. Волио је да прича о Достојевском. Ишао је у гимназију прије рата, затим се оженио. Био је јединац. Његов отац га је молио да остане у село. Читао је много, али увијек и Свето Писмо. Имао је много тога да каже. То ми је оставило утисак! Када сам се вратио из иностранства у своје село, отишао сам да посјетим комшију. Нашао сам га како сакупља сијено и ставља га у шталу. Нисам га видио петнаест година. Одрастао сам тамо, са његовом дјецом. Поздравио сам га. Ах! Дошао си, овдје си? рекао ми је. Само то. Није показао интересовање, нити се помјерио са свог мјеста. И то ми је засметало. Тада сам схватио зашто су његова дјеца толико себична. Јер су то наслиједила од свог оца. Био је веома радан, али " оно друго потребно" није имао у себи. Мени лично није стало, али ми се није свидјела тај став према људима. Да ли је његов посао био важнији од личности свог комшије, дјетета које је пролазило туда? Подсјетио сам се да би мој отац, гдје год да је био, сишао би да поздрави.

Питање: Да ли је ваш отац био човјек Цркве?

Одговор: Да, био је човјек Цркве, и то у веома тешком времену. После рата тражили су од њега да постане учитељ, јер је скоро завршио гимназију. Држали су семинаре два мјесеца и постајали учитељи. И међу њима је био најобразованији. Али он није хтио то, рекавши: "Знате, не желим преузети то, јер ћу бити приморан да подучавам атеизам, а то не могу". Тражили су од њега да ради и у општини. Нису имали секретара. Одбио је: "Не, рекао је, имам своје имање, своју дјецу, не желим." Један од комуниста, када је умро мој отац, говорио је: "Нисам могао да схватим Ћира - тако су звали мог оца. Он је био образованији и способнији од свих нас. Ми смо отишли тамо, а он је одбио доћи. Био је добар човјек, али то нисам могао да схватим." Ја сам говорио: "Ви сте имали друге планове." Тада, када нико није смио ићи у Цркву (у манастиру Морачу), мој отац је нас дјецу водио прве недјеље Свете Четрдеснице (васкршњи пост) да се причестимо. То је редовно чинио.

Једном смо сједели. Сва моја браћа су се окупили, осим најмлађег. Радили смо цио дан, а увече смо сједели и разговарали. Причало се о вјери, о исповиједању вјере - да ли треба избјегавати исповедање вјере да не бисмо изложили себе непријатностима. Мој покојни брат, најстарији, говорио је да не треба јавно исповиједати своју веру. Може се задржати унутар себе. Ја сам тврдио супротно, да оно у шта верујеш треба да исповиједаш. Тада сам био у четвртој години Богословије. И остала браћа су изнијела своје мишљење. Мој отац је слушао расправу, и у једном тренутку каже: „Слушајте, дјецо! Имам вас, седам синова и спреман сам да пролијем последњу кап своје крви за вас. Али запамтите ово што вам кажем: Ако би дошао неко и рекао ми: 'Изабери, или ћемо ти убити седам синова или ћеш се одрећи Христа', ја бих рекао – и заплакао –: 'Бог их је дао, Бог их је узео... Нису моји, Божији су. Убијте дјецу. Христа се не одричем'."

Плакао је као мало дијете. То ми је остало у сјећању. С таквом страшћу! И доказао је то. Био је поносан што сам постао свештеник.

Други пут, када сам завршавао Богословију, разговарали смо. "Шта ћеш постати?" питао ме је. Рекох: "Откуд знам шта ћу бити и како ћу? Тешко је овдје у Црној Гори." Каже: "Зашто не постанеш монах?"

Рекох: "Ти имаш гомилу дјеце око себе, а мене си нашао?" — Ах! да, каже. Ако је потребно, ако мораш жртвовати себе за Христа, другачије не може.

Ја, док сам био у иностранству, нисам му писао.

И када сам постао монах, применио сам монашки обичај; да немам везе са родбином. Нисам рачунао на јадног мог оца, који је имао другачији менталитет. Када сам се вратио, схватио сам колико је био срећан што сам постао монах! Неко му је, не знајући за мене, послао фотографије са рукоположења. Узео је фотографију, причали су ми, љубио је, и плакао. Толико се радовао!

Прошли смо кроз једну ливаду заједно и говорио ми је: "Хајде, овуда идемо. Ко зна кад је последњи пут свештеникова нога прошла овуда. Благослови их." Веома озбиљно је то говорио и са поносом. Волио ме је више од све остале дјеце. Хтио је и да друга браћа иду у Богословију, али они га нису послушали.

Питање: Како сте упознали оца Јустина?

Одговор: Упознао сам оца Јустина у Београду 1958. године. Био сам студент прве године. Тамо је умрла једна позната дама, побожна, која је вољела монахе. Њена кућа је постала метох манастира у Београду. Био сам на сахрани те даме. Чуо сам да постоји неки отац Јустин, прочитао сам неколико његових радова и отишли смо да га видимо. Сјећам се, као визију то видим: био је сав у бијелом и носио је дугу мантију. Први пут сам то видио, јер други свештеници то нису носили. Говорио је на сахрани. Било је 3-4 архијереја и свештеника. Дакле, говорио је и плакао. Очи су му биле као два извора. Сав у бијелом како је био. И рекао је сестри Љубици: "Ти сада идеш у Небеску Србију, поздрави тамо сву нашу неправедно страдалу браћу." Када је говор завршен и када су архијереји и свештеници отишли, ја сам га поздравио. Импресионирао ме је. Јер тада, рећи такве ствари, било је веома храбро. Тада сам га први пут упознао и тако ми је остао у сјећању: као пророчка фигура. Живахност коју је имао! Врло живахан. Отац Јустин се није плашио. Један његов бивши ученик који је као свештеник после рата постао  Министар унутрашњих послова, и којег се није усудио нико да га расчини у том страшном времену када су се секле главе неистомишљеницима, удаљио се од цркве, али је веома цијенио оца Јустина. Позвао га је и затражио сарадњу: "Знамо вашу вриједност итд. Желите ли да сарађујете с нама?" "Са вама, атеистима? Никада! Можете ме исјећи на милијарде комада. Ја ћу Христа мог имати," одговорио је отац Јустин. "Добро, добро," рекао је министар. Заиста је имао дух исповједнички у себи, дух слободе пред Богом и људима.

Питање: Пошто сте провели доста времена у Грчкој и упознали обичан народ и његову једноставну побожност, да ли бисте жељели да нам кажете како сте видјели Православље овдје, како се живи међу нашим народом, Србима и Грцима?

 Одговор: Одговорићу примјером. Недавно сам био на Кипру. Одушевило ме је понашање, карактер које Кипрани одржавају до данас. Овдје у Грчкој, у широким народним слојевима, мислим да се изгубило то древно понашање. Можда га срећете на острвима. То је понашање које је укоријењено у народу, које срећете код неких жена, старих жена, код лаика и чак код свештеника, као што је отац Димитрије Гагастатис, такви!

Оно што сам видио на Кипру оставило је огроман утисак на мене. Питао сам једну старицу: "Када си дошла из села?" Она каже: "Одакле си, оче?" Рекох: "Из Србије." Каже: "Ја сам из тог и тог села."

Таква каква је била, то се могло видјети и по њеном односу, одјећи, изразу лица и понашању. И схватио сам да је Црква заиста радионица, топионица која гради, ствара, мијеси са истим тијестом народе без обзира на подручје, језик и националне особености итд. Црква оставља печат на човјеку, не схватајући да је православан.

Причали су ми о неком нашем умјетнику који је потпуно световњак и нема никакве везе с црквом, да је имао изложбу сликарства у Шведској. Један од тамошњих умјетника га је питао: "Зашто имате византијску текстуру у својим дјелима?" — "Немам никакве везе с византијском уметношћу," каже. — "Никада се нисам бавио тиме!" — "Одакле си?" пита. — "Из Србије" — "Којој религији припадаш?" — "Не припадам ниједној религији." — "Добро, а твој отац?" — "Он је православни Србин." Иако је био световњак, умјетник је у свом подсвјесном задржао оно што су његове очи запамтиле пролазећи кроз манастире. И то га је обиљежило. Исто сам примијетио и у Молдавији која није доживјела западни утицај од римокатолика и унијата, за разлику од Трансилваније.

Исто важи и за моју Црну Гору. Кажем вам: жене на Кипру као да су пресађене из Црне Горе. То је тајанствена ствар. Тајна Цркве и њеног дјеловања унутар народа. Исто сам видио и у Грчкој, гдје сам био парох. Те старе жене из села су ме много научиле. Сјећам се једне старице из Спате (градић поред атинског аеродрома). Отишао сам да је исповиједим и причестим. Била је болесна! Била је веома срећна што сам дошао. Говорила ми је: "Оче, много ти хвала што си ми донио Свету Причест. Знаш, Тајне су (духовни) мираз Цркве." Слушај! И готово исти израз нашао сам код св. Николе Кавасиле.

Рећи ћу вам још један догађај који открива изворну вјеру народа. Био сам у четвртој или петој години Теолошког факултета. Имао сам много тешкоћа и пролазио сам кроз озбиљну кризу. Тада сам отишао да посjетим сестру која је удата у другом селу. Било је далеко и ишао сам коњем. Враћајући се, срео сам сељака из Горње Мораче и поздравио га са: "Помаже Бог." То је уобичајен поздрав код нас Срба, на који народ одговара: "Бог и теби помогао." Поздрав му је био занимљив. Млад човек који тако поздравља! Одговорио ми је: "Бог ти помогао" и питао ме: "Реци ми, одакле си?" — "Из Доње Мораче," рекох. — "Гдје си био?" — "Био сам код сестре која је удата овдје и ишао сам да је видим." — "Како се зове твој отац?" питао ме је. — "Зове се Ћиро." — "Молим те," каже, "реци ми шта се десило с оним дјететом које је отишло да постане свештеник?" — "Добро је," рекох. "Ево га овдје и сада разговара с вама." Нећу заборавити тај тренутак. Човјек је стао, заплакао је. Каже: — "Сине мој, нека је слављено име Божије што ми је омогућио да те видим данас. Нека је благословен и твој отац који те је послао на овај пут. За мене, вјеруј ми, ово је највећи дан мог живота, што сам те видио данас." И човјек је почео да плаче.

У тим данима сам имао кризу, осјећао сам страшан притисак. Био сам узнемирен. Мислио сам да су сви против мене, да сви сумњају у мене. Али, ова сцена ми је остала у сјећању. Наћи некога с толико вјере! Наставио сам даље, а он је наставио да благосиља. Писмо каже: "Такву вјеру нисам нашао ни у Израелу." То показује други случај који се догодио када сам ишао на 40-дневни парастос мога оца (умро 1977). Пролазећи путем срео сам жену из села стару 50-55 година. Било је пусто мјесто и рекао сам јој: — Помоз Бог. — Добро јутро, одговара ми. — Како си? питам је. — Добро, каже. Ти си Ћиров син? — Да! — Знаш ли ти мене? Ја сам сестра тог и тог, ми смо кумови. И додаје: Када ћеш доћи код нас? — Шта ја имам да радим овдје, кажем. Ви не вјерујете у Бога, свештеника не поштујете. Ја без Бога не могу да живим. — Није баш тако! — Како није тако! — Није тако. Погледала је около, да види да нема никог и каже: — Знај, ја се молим Богу, али ја знам гдје и када ћу се молити. Не желим пред овим псима да исмијевају Бога и мене. Али знаш, без Бога, без вјере у Бога, данас не бих постојала и не бих разговарала с тобом.

И вјерујте: Ова жена није крочила у цркву од 1945. године, али је цркву чувала унутар себе. Носила је црнину. Била је као монахиња. Та вјера скривена унутра. Не доказује ли то да Господ Бог живи? Жива вјера. Она не може да нестане из душе народа.

Превео и приредио протопрезвитер Никола Ј. Гачевић

Опет и опет – о жалости према себи. Довољно је само пажљиво или, напротив, одлучно упозорити: „Ни у ком случају се не треба предавати саможаљењу!“, и одмах код некога настаје недоумица:

„Како је могуће себе не жалити, о себи не бринути? Па тако се и једноставно можеш уништити, не саосећајући са собом!“

Или чак огорчење:

„Ево, ви проповедате суровост према себи, а да ли сте спремни да решавате последице те суровости? О себи се итекако бринете!“

Не претерујем: чујем и горе од овога.

Али све ово већином произилази из тога што многи људи никако не могу да разликују ова два појма: жалост према себи и бригу о себи.

Друго (брига о себи) помаже да се живот мења на боље, да се разумније односимо према својим снагама, способностима, ресурсима; подразумева здраво расуђивање о томе шта човек може, а шта не може, шта му је корисно, а шта штетно, како избегнути прекомерно оптерећење, како ојачати своје здравље, како правилно организовати радни дан и процес у целини, како себи обезбедити потребан одмор. Разумна брига о себи помаже да се донесе одлука: остати на старом послу или тражити нови, трпети неправедне примедбе или отићи са места где оне представљају норму радних односа, дозвољавати себи редовно преоптерећење или јасно поставити границе, јер радни дан не треба да траје 24 сата. Једном речју, користи од ње, од бриге о себи, је много.

А прво (жалост према себи)… Прво је емоционално искуство које никакве промене на боље не условљава, јер је по правилу пасивно, то јест, суштински није активно. Међутим, жалост према себи је опасни „зачин“ за „јело“ као што су за нас тешке околности. Она нас подстиче да осећамо сваку непријатност, сваку сложеност, сваку неправду, сваки бол, коначно, у њиховом максималном изразу.

Штавише: она деморалише, одузима снагу, због ње нам руке падају, наваљује на нас туга, жалост, униније, које прелази у очајање.

Често је претеча депресије и препрека за излазак из ње. Дакле, ако резимирамо, од ње нема никакве користи, а штета је неизмерна.

Баш из тог разлога увек позивам на свесну и разумну бригу о себи. И истовремено на одрицање од бесплодног и душераздирајућег саможаљења.

Надам се да је сада разлика потпуно јасна!

Са телеграм канала игумана Нектарија Морозова.

Превео Станоје Станковић

1. Удаљујемо се од покварених људи.

„Не уводи сваког човека у дом свој, јер многе су заседе код подмуклога. Као птица уловљена у кавез, такво је срце гордога, и као ухода што надгледа пад; Јер добра у зла обраћајући, прави заседу, и на људе изабране намеће мрљу. Од искре огњене умножава се угљевље, и човек грешник ради крви прави заседу. Пази се од злотвора, јер зло припрема, да мрљу за навек не остави на теби. Настани туђина, и растројиће те метежом, и отуђиће те од блиских твојих.“ (Сирах 11:29-34)

Покварен човек је особа која сеје раздоре, умножава конфликте, појачава међусобну мржњу међу људима. Основно средство таквог човека је клевета.

1.1. Отворена клевета. То је када неко оговара ближњег, тврдећи да је учинио нешто што се уопште није догодило. Рецимо, Андреј је дужан Игору сто хиљада рубљи. Он не може да их врати на време. Зато он лаже, говорећи да му је Василије дужан двеста хиљада које ни на који начин не жели да врати. Ово је очигледна клевета. Она ће бити и дрска, ако Василије никада није имао никакве финансијске односе са Андрејем.

1.2. Скривена клевета. Рецимо, када неко оговара ближњег кроз искривљење реалних чињеница. Рецимо, Василије је од Андреја узео пет хиљада рубљи, али није могао да их врати на време. Андреј је сам дужан Игору сто хиљада рубљи. И ето, Андреј говори Игору да он не може да му врати дух, зато што му Василије није вратио двеста хиљада. Овим речима, Андреј покушава да се оправда пред Игором. У питању је скривена клевета.

1.3. Вербална манипулација. У питању је облик клевете, када обмањивач клевеће некога на рачун скривања неких чињеница које се односе на конкретно дело. Вербална манипулација потиче од тога што манипулатор у речи неког човека убацује друго тумачење. Пример вербалне манипулације: Василије је рекао Андреју да сада није спреман да запосли Игора, јер су Василију узели лиценцу за врсту посла који обавља Игор. Андреј манипулише, када у разговору са Игором говори да Василије неће да има никакве везе са Игором. Андреј је од Игора сакрио важну чињеницу: Василије је рекао да он само У ОВОМ ТРЕНУТКУ није спреман да запосли Игора. Андреј је то представио тако да тобож Василије у принципу не жели да запосли Игора.

Друга варијанта ове манипулације: Василије говори Андреју: „Никако не могу да се повежем са Игором“. Овде мисли на то да Василије не може да га добије преко телефона. Међутим, Андреј криви смисао ових Василијевих речи и у разговору са Игором говори да Василије не може да се повеже са Игором, то јест, не може да сарађује са њим.

1.4. Неправедно оптуживање. У питању је такође клевета. Ако вас питају: „Ти ниси узео две хиљаде рубљи са полице?“, у питању је просто питање. Не треба се много узнемиравати зато што се неко усудио да вашем величанству постави ово питање. Ниједан још човек није умро због оваквог питања. Али, када нас вас упере прстом и тврде да сте баш ви узели две хиљаде рубљи са полице (које ви нисте узели), онда – да! Светоотачки текстови нам говоре да клевета не треба да нас узнемири и да представља за нас повод за чамотињу. Блажен је човек који храбро подноси клевету и увреде. Али то уопште не значи да клеветник може да клевеће некажњено. Жртва клевете има право да заштити од злобе клеветника друге људе, упозори их. Ако су вас оклеветали, имате право да говорите о томе другим људима, да их упозорите, да их заштитите од опасног контакта са таквим човеком.

Главно је да ви сами не постанете злобни, да не осуђујете грешника (то јест, да му не желите зла) и не упадате у тај исти грех који видите у другом човеку.

Уопште… Ми исто тако морамо строго да пазимо на себе и на своје речи, да се не покажемо као клеветници. Понекада без расуђивања понављамо туђу клевету, постајући учесници туђег греха. У другим случајевима, ми манипулишемо речима из навике, понављамо обрасце понашања које смо усвојили кроз опонашање лоших примера. Зато нас премудри Исус, син Сирахов учи да пре него што оптужимо некога за грех, пажљиво размотримо ситуацију:

„Што је стрела забодена у бедро тела, то је реч у утроби неразумног. Покарај друга ако још није што учинио, а ако је нешто учинио, да не би придодао. Покарај ближњег ако још није рекао, а ако је рекао, да не би поновио. Покарај друга, јер често бива клевета, и не веруј свакој речи.“ (Сирах. 19:12-15)

„Пре него што испиташ, не суди, разуми прво, па онда наложи казну. Пре него што чујеш, не одговарај, и усред речи не упадај.“ (Сирах 11:7-8)

У разговору са хришћанима треба да се руководимо принципом који је осликан у Јеванђељу по Матеју: „Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.“ (Мт. 18:15-17)

2) Свесно богохулство. Други разлог за прекид контакта је богохулство.

„Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.“ (Приче Соломонове 22:10)

Под подсмевачем не треба разумети просто особу која поставља увредљива или чак „идиотска“ питања, већ која не крије свој презире према верујућим људима. Није у питању човек који просто не схвата нешто, већ који се упорно држи својих антихришћанских погледа. Таквом човеку не треба претити. Просто прекините разговор са њим и удаљите се од њега.

3) Саблазан и искушења. Прилично често она долазе кроз људе. Не можемо да прекинемо контакт са свим људима. Зато апостол Павле даје следећи савет:

„Писах вам у посланици да се не мешате са блудницима;. Али не уопште са блудницима овога света, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима; јер бисте морали изићи из овога света. А сад вам написах да се не мешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете. Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра? А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих.“ (1. Кор. 5:9-13)

Дакле, овде се говори, као прво, о онима који упорно греше, а као друго, о онима који називајући себе хришћанима, остају непокајани грешници. Управо такав човек сеје саблазни у хришћанском сабрању, заједници верних хришћана. Апостол Павле призива на избацивање развраћених људи из хришћанске заједнице.

Свети Лука Војно-Јасенецки говори да се треба да се трудимо да се зближавамо са духовним људима, племенитим и праведним пред Богом. Од оних који сеју саблазни, најбоље је да се држимо подаље:

„Људи чисти телом, који се брину о чистој одећи, труде се да заобиђу сваког човека који може да их упрља. Немогуће је да се не удаљимо од нечистоће: ако не одемо, сами ћемо се испрљати. Тако и хришћани треба да чувају чистоћу срца, држе се подаље од оних који су пуни духовне нечистоће. Не мешајте се са гомилом нечистих људи, клоните их се, да се не бисте заразили духовним смрадом; тражите контакт са људима који су чисти, племенити и праведни пред Богом. Њих има јако мало, али они су ту поред свакога од нас. Прилепите се за њих срцем… Идите тамо где је чисто, добро, свето… Бојите се сусрета који су опасни за душу!“

извор

Колику моћ грех има у нама? И како се неко може искупити од њега? И како може да плати за своје грешке које су толико велике да га оптерећују? И ко плаћа казну?

То је низ питања која тешко падају на памет након греха. Бог је са великим саосећањем у човеку засадио механизам који се зове „божанска туга“. Овај механизам је искупљујући за човека. Када греши, процес туге одмах почиње, тако да као што се црв рађа из дрвета и прождире самог себе, тако се и ова туга рађа из греха и прождире своју мајку. Али како се овај процес туге остварује? Туга доноси интензивну кривицу и жељу да се ослободи грешке. Затим, према свом духовном васпитању и фарисејском егоизму који поседује, у човеку настају два пута. Један је пут истинског покајања и други пут - очај, самокажњавање. На првом путу, кривица постаје искупљујућа тако да он постаје свестан своје грешке, дубоко плаче у себи и исповеда својим срцем пред Богом и својим Духовним Ја свој грех. Он прихвата своју грешку и смирено креће путем покајања, превазилазећи све своје страхове, стид и мисли очаја.

То је добра туга и искупљујућа кривица. Али то делује у особи која има знање и укус љубави Христове и може да положи своје срце у Њега као Искупитеља. Међутим, туга не делује у свакоме на овај начин, јер долази себичност и у човеку сеје кајање као велику муку савести. Каин је више волео да стење и дрхти од кајања због убиства свог брата и да се креће попут неправедног проклетства с места на место у потери за собом, него да прихвати свој грех у покајању. Велики проценат људи кажњава себе уздржавањем од Цркве и Светог Причешћа, јер на тај начин осећају да искупљују своју грешку. Не могу да прихвате свој пад, пошто су били добри људи. Они чине духовно самоубиство са очајањем и вуку се на вешала попут Јуде. Плаше се Бога као кажњивача и не могу да осете Његову љубав. Све је то преувеличавање туге, које ђаво тако лукаво усађује у њихова срца да се не покају. Ђаво се не радује толико човековом греху колико његовом очају и његовој удаљености од Бога. Он се не плаши људске врлине, која може постати мехур фарисејског приказивања, колико његовог понижења и покајања. Други људи се ослобађају благотворне туге кривице опроштајем кроз безстидност. Они се правдају мишљу да су сви у истој ситуацији и да су се времена променила за кнежеве духа. Дакле, следећи корак је да се хвале својим грехом и да се хвале својом бестидношћу.

Правни начин понашања за сваку грешку коју особа направи јесте плаћање неком казном или ценом. Стога, у свакој правди видимо да после злочина долази казна. Закон и ауторитет су сурови и нефлексибилни, „али ако чините зло, бојте се; јер он не носи мач; јер је Божји слуга гнева, осветник ономе ко чини зло.“ 

На исти начин, сваки преступ је у Старом завету третиран читавим корпусом законских одредби.  Галаћани, заведени јеврејским лажним учитељима, почињу да примењују све законске одредбе Старог завета. Постају опседнути очишћењима и постовима, обрезивањем и одредбама Закона, мислећи да верна примена дела Закона доноси очишћење и искупљење од кривице. Апостол устаје и говори им оштрим језиком: „О безумни Галаћани, како сте преварени да поверујете у истину, пред чијим очима је Исус Христос био разапет међу вама?“ А шта је истина? Закон у Старом завету је дат у писаној форми, да се чита и да остане непромењен. Само на тај начин је могао да спречи тврдокорне Израелце да лутају и да их доведе у ред и јединство како се не би апсорбовали у паганске народе. Многе одредбе Закона имале су чисто санитарну природу, ону којом је Бог желео да их одржи у савршеном друштвеном понашању, примењујући неку врсту социјалне заштите. Закон, који је пао на њих као немилосрдни бич, могао је да помогне Јеврејима да буду „добра деца“, међутим, у питању греха није их искупио, већ им је наметнуо страх и трајну кривицу. То им је временом помогло да се потчине теократској држави и да се суоче са грехом са присилом и паником да их Бог не казни. Али како се може избећи грех када је он заглављен у људској природи? Најгоре је, међутим, било то што су морали да плате за своје грешке. Мач казни је стално претећи висио над њиховим главама, али је постојала и стална кривица плаћања за свој преступ делима Закона. Унутар Закона постојали су огромни прописи о томе какве жртве и прочишћења су морали да поднесу да би се ослободили својих грешака. Читав овај законски оквир био је образовање за одојчад која су учила шта је зло, а шта добро, попут нечег сличног ономе што је Бог ставио у Адама и Еву са забрањеним воћем како би научили шта је Божја воља и борбу њихове послушности. Међутим, ово учење није било искупљујуће, јер је у њих уносило још више анксиозности и страха. Закон им је показивао њихове грешке, судио им и чинио их кривима, али им није могао опростити. Законитим чиновима жртвовања и очишћења добијали су само лажно самооправдање да су нешто учинили, али им то није доносило радост, већ само празно хвалисање. Осећали су да очишћењима и животињским жртвама нису ослобођени кривице. У њима је живела мука кривице и грешности. Све те жртве и очишћења имале су симболичко - пророчки карактер да ће једног дана јединствена Христова жртва донети очишћење и искупљење, да ће Својом Крвљу платити за грехе свих оних који се покају.

Укидање греха - покајање и свето причешће

Својим доласком на земљу, Господ је укинуо грех. Његов Крст и Његова крв платили су цену за дугове целог човечанства. Сада грех нема власт над човеком. Господ му је дао власт да гази змије и шкорпије и нико му не може ни у чему наудити. Сада хришћанин није оптерећен страховима од грехова, али ни кривицом. Грех нема власт над њим. Његово покајање и љубав Христова га одмах укидају. Читав његов живот није брига о томе како да не греши и како да искорени своје страсти, већ о томе како да воли Бога. Сваки пут када се спотакне у својим грешкама, он гледа у љубећег Бога и тражи Његов опроштај. Он одмах осећа искупљење. Он посећује свог духовног оца у свакој тешкоћи и покајањем добија опроштај својих грехова. Колико год искушење било велико и колико личи на огроман ужарени угаљ, океан Христове љубави може га угасити. Сузе покајања и исповести гасе чак и највећи огањ грехова. Његово скрушено и смирено срце, његова исповест и његове сузе су његова једина жртва Богу за његове грехе. То је оно што он приноси и ништа друго. Он приступа Богу као дете свом оцу и тражи опроштај са блиским односом љубави. Он се исповеда и прима радост. Нема ништа друго да да и плати. Он поседује само своје покајање и једино то полаже. Овај живот покајања доноси му љубав према Богу и блиски однос. Он не мора да плаћа, јер је Христос за то заувек платио својом крвљу на крсту. Као што дете иде у банку да плати свој дуг и кажу му да га је његов отац платио, исто важи и за сваког покајаног грешника. Христос је платио за све. Све што Он жели је човеково признање, његове сузе и његова жеља за новим животом. Господ уређује све остало.

У овом животу и са људском природом коју човек носи, он никада неће моћи да постане савршен. Увек ће видети своју слабост и свој пад. Сврха духовног живота није да нико никада не греши, већ његово сједињење са Богом. Оно што нас уједињује јесте триптих - покајање, воља Божија и стално Свето Причешће. Христос није дошао на земљу да изгради цркву са фарисејским веровањем у Његова дела, већ да наведе хришћане покајању, да створи Цркву од покајаних људи који исповедају Његово име. Свако добро што се дешава у нама је од Божје благодати и само је зло које имамо у потпуности наше. Хришћанин не пати од компулзивног свакодневног страха како данас чинити добро и како избећи искушење и грех. Нема горе унутрашње муке од ове бриге, страха и труда. Не, његова свакодневна радост живота је како више волети Бога. Он практикује непрестану молитву, учи, стално се причешћује, и сва та слатка љубав према Богу доноси удаљавање од искушења и одбацивање греха. Љубав Божија и присуство Светог Духа доносе Његове плодове, врлине, и човек постаје срце Божије са пуно врлина. Божанска љубав је та која може да поништи страсти упркос сталној преокупацији њима. Када срце воли Бога, онда као што сунце спаљује коров, тако греси и страсти вену у њему присуством Христовим. Бити стално преокупиран страховима од греха и својом кривицом због учињеног греха ствара у човеку неуротичност и фобију, болесну кривицу. Дрво греха не ишчупавамо ми својим рукама, већ оно вене и пада нашом љубављу према Богу.

Непрекидним учешћем човека у Божанском Причешћу, сам Христос постаје његов дом и истовремено велики станар. Бог обитава у њему, а верник обитава у Христу. То је оно што је сам Господ рекао: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени остаје, и ја у њему.“ Када Господ обитава у вернику, онда Он постаје његова глава и управља њим и штити га и враћа га у његов ред и брине о њему када падне и благосиља га на сваком кораку његовог живота. Сам човек не може ништа да учини. Како може сам да побегне од лутања и пада? Својим непрекидним учешћем у Тајни, његов земљани суд се преображава из дана у дан мешањем са телом Христовим. Он постаје ум Христов и тело Христово и срце Христово... и Његов Живот постаје његов живот. То је једини пут искупљења од греха. Није довољно да се неко исповеди и да га његов старац духовно води. Све ово може постати велика обмана, болесна везаност особа и психолошки предах од несигурности. Непрекидно Свето Причешће је оно што освећује целу борбу и осигурава све остале Тајне. Верник који ће научити да непрекидно живи у Тајни Божанске Евхаристије, пронашао је истински живот. Ми као људи не спасавамо ближњег својим речима, већ то чини Христос, који обитава у нама.

Божанска Литургија није сабрање само оних људи који се моле, већ је углавном сабрање чланова Тела Христовог у којима тече Крв Христова и који се хране Телом Христовим. „Тело је Божије и Бог мене храни“. Једно Тело су сви верни причасници Његове богочовечанске природе.

Бог гради врлине у нашем постојању када Христос обитава у нама. Све што дајемо је наш аскетизам, жеља, покајање и стално Свето Причешће. Наш циљ у духовном животу није стална брига и страх од греха, већ љубав према Богу и стална заједница са Њим. Кад год паднемо, покајмо се, оставимо то иза себе и наставимо даље својим путем.

Значење страха Божјег

Страх Божији је искуство срца особе која воли Бога. То је неопходно унутрашње осећање коју носи да би се молила и приступила Божанском причешћу. Међутим, када кажемо страх Божији, не мислимо на психолошко стање детета које дрхти и плаши се, чекајући из тренутка у тренутак да буде бијено, јер је учинило нешто погрешно. Духовна и очинска димензија термина значи само покајање и свест о грешности. То је дубока понизност и осећај инфериорности пред Божанским. Овај страх укључује димензију бекства од Бога због грешности, али такође садржи дубоку жељу да се Богу приђе са жељом. С једне стране, он жели да бежи, а са друге, жели да се приближи. 

Ову димензију страха савршено описује Свети Златоуст у једној од својих молитава пре Светог Причешћа. „Господе Боже мој, знам да нисам достојан нити ваљан да уђеш под кров дома душе моје, јер је сав пуст и запуштен, и немаш у мени достојно место да би главу склонио. Али, као што си с висине ради нас, понизио Себе, спусти се и сада до моје ништавности. И као што си пристао да у пећини и у јаслама сточним лежиш, тако пристани да уђеш и у јасле моје неразумне душе и у оскрнављено моје тело. ... Јер Ти не приступам Христе Боже са ниподаштавањем, него као онај који се узда у Твоју неисцрпну доброту, и да удаљујући се на дуго време од заједнице с Тобом, не будем уловљен од духовног вука...“ Још један део молитве веома живописно описује димензију жеље за сједињењем са Богом, која је довољна да укине страх и бег, и са покајањем и милошћу Божјом, човек побожно трчи ка Божанском Причешћу. "Занео си ме чежњом, Христе, и изменио божанском својом жудњом; сажежи нетварним огњем гријеховe моје и удостој ме да се преиспуним сладошћу Твојом да бих, Преблаги, од радости дрхтећи оба Tвoja доласка величао." У црквено-патристичкој мисли, страх Божији поприма димензију божанске љубави, где верник трчи кроз рушевине самог себе и са сузама се бори да се уздигне са земље и да сретне Бога, своју љубав. То је борба срца које се не боји својих грехова и не одбацује себе у очајању, већ се са сузама каје и са жељом се приближава Господу. То је здрав духовни процес и свето смирење. Из измета грехова расту цветови божанске љубави. Блудница која је помазала ноге Христове смирном постаје пример покајања и божанске љубави. Свети Симеон Нови Богослов, у својој молитви за Свето Причешће, веома лирски описује овај пут страха који воде сузе покајања ка љубави Христовој. Сам Христос је рекао за блудницу: „Много јој је опроштено, јер је много волела.“ Покајани хришћанин који је пао у милост Божју воли више него огорчени хришћанин који није окусио горчину греха и радост покајања и који смело мисли да је светац.

Разум покреће веру

Стари завет је држао Израелце у стању кривице и страха од казне. То је био однос дуга, а не љубави и вере у Бога. Можда ову шему и ову климу негују свештеници, који стално регулишу хришћане правилима и суочавају их са страхом од правила и уздржавањем од Светог Причешћа. Сви желимо да наш ближњи буде и постане савршен, а оптерећујемо га правилима и моралом и побожношћу и неподношљивим теретима верских чинова, мислећи да ће на тај начин постати бољи верник. То је неограничена побожност која човека лишава истинске слободе и истинске љубави према Богу.

Вера није плод присилног односа и преузете религиозности и морализма, већ плод речи Божије. Реч Божија, када богато тече ка срцима људи, покреће веру и љубав у њима. Тако каже апостол Павле - како неко може веровати ако не чује и како може чути ако нема проповедника. И блажене су и лепе ноге оних који објављују мир и доброту Божију. Срцем човек верује, а устима исповеда. Реч Божија доноси небески преображај заједно са свим аскетизмом и ропством тела.

Када је Господ дошао на земљу, укинуо је легалистички морал и основао Своју Цркву, која је велика породица чији су чланови повезани једни са другима и са својим Оцем блискошћу и радошћу Његове деце. Укинуо је закон који регулише односе и шта је прикладно у друштву љубави и дао је закон слободе.

Деца Божја не живе под осећајем кривице и страха према свом оцу, већ га воле као породица и траже његов опроштај за сваки пад и грешку. И налазе милост јер су окусили љубав Божју, као што је Он први заволео нас. „Ми волимо њега, јер је он први заволео нас.“

Епилог

Љубав изгони страх. Онај ко воли не дозвољава да га туга због грехова држи у стању кривице и очаја. Он свакодневно живи своје покајање. Умире од отрова греха, али васкрсава својим покајањем. Божја љубав га одржава и даје му радост искупљења. Његов однос је однос детета са оцем. Крв Исуса Христа га чисти од сваког греха. Пред њим стоје лица разбојника и Петра и блуднице који су својим покајањем освојили Рај. Ту је приказана велика љубав Бога који је дошао да спасе грешнике и поведе их у небеско царство.

Колико је само величанствен догађај научити ову велику љубав Божју и колико је само величанствено научити се смирено покајати... А ако је грех свакодневни догађај нашег путовања, стога љубав Божја, која је Његово стално дело, мора бити помирена са човековим непрекидним покајањем.

А онда долази истинска и непрекидна радост.

архимандрит Топалис Себастианос

извор

ПРЕПОДОБНИ Јевтимије, у свету Никита, родио се 823. године у месту Опсо, близу града Анкаре, у Галатији.[5] Никитини родитељи Епифаније и Ана беху људи богати и веома побожни, те служаху као живи пример побожности не само за суграђане него и за све житеље суседних покрајина. Они беху жалостиви, кротки, гостољубиви и милостиви према сиромасима, и уопште пуни свих хришћанских врлина. Син тако благочестивих родитеља, Никита се од самог рођења испуни благодати Светога Духа, и зато још од најранијег детињства бејаше кротак, честит, послушан и покоран родитељима; клонио се обичних игара и волео да често иде у цркву. Дете Никита беше у седмој години када му умре отац. Тако мати његова остгне са њим и са још две кћери, Маријом и Епифанијом. Развијених умних способности, Никита убрзо постаде ревносан помоћник својој мајци у домаћим и породичним бригама. Према постојећим законима мајка је морала дати Никиту у војску. И као војник, Никита је био својој мајци велика потпора у сваком погледу. Престарела мајка, да би скинула са себе кућни терет, изабра свом сину, по промислу Божјем, за невесту паметну и скромну девојку Ефросинију, кћер богатих и чувених родитеља. Са њом Никита ступи у брак. Кроз неко време Бог благослови њихов брак, те им се роди ћерчица, која на крштењу доби име Анастасија. После тога Никита, сматрајући да је дете довољна утеха и за његову мајку и за његову жену, донесе одлуку да остави породицу и да се сав посвети служби Богу у монашком чину. Као оправдање, ове одлуке служило му је још и то, што је његова удата сестра Марија живела у њиховој родитељској кући, те ће бити помоћница мајци.
Празник Крстовдан беше последњи дан који Никита проведе у кругу своје породице. А сутрадан, на дан светог мученика Никите, он остави своју породицу заувек, рекавши да иде да види свога коња који је пасао на ливади. И породица дуго није знала стварни разлог што је Никита напустио родитељски дом.
Међутим Никита, обилазећи многа места и посетивши многе подвижнике, стиже напослетку на неприступачне висине Олимпа,[6] где се у то време подвизавао чувени подвижник преподобни Јоаникије Велики.[7] Једном се код овог великог подвижника сабра велика гомила људи, жељних да чују од њега реч поуке. У тој гомили неприметно стајаше и млади Никита. Богоносни отац Јоаникије прозре пламену жељу Никитину за монашким животом, његову будућу славу и успех у врлинама, и пожеле да пред свима обелодани врлину, дотада скривену у Никити. - Ко је то што се у световном оделу тако смело опходи са другима? - притворно упита Јоаникије монахе сабране код њега. - He знамо, одговорише му они. - Тај младић је рђав човек: он је убио човека; узмите га и вежите! - узвикну с притворним гњевом Јоаникије. Монаси с чуђењем гледаху младића и питаху се између себе: је ли стварно он убица? - A младић, који још пре монаштва беше стекао послушност и смиреност, изјави на сав глас да је стварно убица, да заслужује тешку казну и да је готов да радо прими окове. - Оставите га! рече старац монасима, ја га окривих пред вама као убицу, само ради пробе. Када он у младости, и у свету, још не искусивши наш монашки живот, из послушности објављује себе кривим за такав злочин, онда какве ли ће он врлине извршити када постане монах?
Саслушавши то, смирени Никита оде од светог Јоаникија. Њему би јасно да ако остане близу Јоаникија, међу његовим монасима, он неће моћи избећи славу коју је тако мрзео још у детињству свом, и због које је побегао и из свог родног места. А други старац, по имену Јован, који живљаше далеко од Јоаникија, с радошћу прими дошавшег к њему Никиту, и давши му поуке о подвизима монашког живота, убрзо га обуче у ангелски лик монашки, и даде му при постригу име Јевтимије.
Пошто код старца Јована проведе много времена и научи се од њега скитском безмолвију и подвижништву, Јевтимије по наређењу свога учитеља оде у општежићни манастир Писадинон, да се у њему научи од стараца подвизима општежићног монаштва. Игуман те обитељи Николај, који са великом благоразумношћу управљаше својим општежићем, прими новог ученика и одреди му испрва најнижа послушања. Јевтимије не узропта против тога, иако та послушања беху скопчана и са великим трудовима: он их је сматрао као прави лек за своје младо тело. Помисли на остављену супругу, сроднике и богатство, узбуђиваху његову душу не једанпут. Али, вршећи ова послушања, Јевтимије је могао тешити себе Спаситељевим речима: Сваки, који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан (Мт. 19, 29; 10, 37). А када се Јевтимију дешавало да при вршењу најнижих послушања добије грдње и поруге, он је то подносио без роптања и с радошћу. Помоћу такве послушности, смирења и труда, Јевтимије успе да ућутка у себи све зле страсти.
Очврснувши у врлинама општежићног живота, преподобни Јевтимије реши да иде у пустињу, да се тамо у безмолвију, у усамљеничком молитвеном тиховању још више приближи Богу. Ваљало му је проћи још тај пут строгог безмолвија. У то време надалеко се беху прочули Атонски, Светогорски подвижници, и преподобни Јевтимије одлучи да иде к њима. Своју намеру он откри једноме од великих подвижника Олимпа, старцу Теодору. Свети старац благослови ревносног монаха на нови пут, и знајући да међу живима већ нема старца Јована, од кога Јевтимије прими свој први постриг, он га обуче у велики ангелски образ.[8] Осам дана након тога преподобни Јевтимије већ беше спреман за пут, напуштајући Олимп после петнаестогодишњег боравка на њему. Доби он и сапутника - монаха Теостирикта, који такође беше жедан виших подвига монашких.
Пут са Олимпа на Атон водио је преко Никомидије. Сгигавши у Никомидију, преподобног Јевтимија обрадова вест да су му у родитељском дому живи сви укућани, које он некада остави. Желећи да им олакша тугу због свог одласка, он им посла овети крст са поруком да више нема њиховог рођака Никите већ постоји монах Јевтимије, који и њима саветује да следују његовом примеру. Добивши од њега такву вест, његови укућани испрва плакаху, али доцније, укрепљени помоћу одозго, одлучише да следују примеру преподобног Јевтимија. Осим кћери преподобнога, која се у то време удаде, све оне постадоше монахиње.
Стигавши на Атон, преподобни Јевтимије стаде усрдно извршавати устав тамошњег манастирског живота. А Теостирикт, не подносећи тегобе и злопаћења строгог безмолвног живота, врати се на Олимп. Преподобни пак Јевтимије на своме подвижничком попришту удружи се са неким монахом Јосифом, који се пре доласка његовог подвизавао на Атону. Но убрзо млађи постаде учитељ старијем. Једнога дана преподобни Јевтимије рече Јосифу: Брате, пошто се ми, будући у части, по речима Давида (Пс. 48, 13), нарушењем заповести изједначисмо са стоком и лишисмо се високородства, онда сматрајмо себе за стоку и у току четрдесет дана хранимо се једино травом, поникавши к земљи као животиње. Може бити, очистивши се помоћу овога, ми ћемо повратити своју, по слици и прилици Божјој красоту.
Јосиф пристаде на овај предлог, и они обојица проведоше четрдесет дана трпећи жеђ и зиму, глад и жегу. Једва би прођен овај нови ступањ лествице хришћанских врлина, а преподобни Јевтимије предложи своме саподвижнику следеће: Оставимо сада, добри Јосифе, злопаћење безкровног живљења; закључајмо се у некој пештери, и нека нико од овдашњих монаха не зна где смо; поставимо себи закон, као да нам је од Бога дошао: да ни ја ни ти не излазимо из пештере за три године. А ако у току тих трију година умре један од нас двојице, онда ће он заиста бити блажен, као човек који је до краја живота размишљао о смрти, и ова ће му пештера бити гроб. Ако пак буде воља Божја да ми обојица останемо живи, онда ће умрети, уколико је то могуће, наше страсти и телесне жеље, и ми ћемо се изменити на боље.
Јосиф пристаде и на овај предлог. Подвижници нађоше пештеру, закључаше се у њој, и једва на једвите јаде одржаваху свој живот жиром и кестењем што су расли крај пештере. Сав живот њихов прохођаше у највећим подвизима, као што су: свуноћно стајање на молитви, непрекидни пост, стална клечања, спавање на голој земљи, провођење времена у пештери без паљења огња. Држећи строго ћутање, они и кад би проговорили, разговарали су једино о молитви и другим душекорисним стварима. Кроз годину дана у подвижника не беше чак ни вете хаљине, која би их могла заштитити од мноштва разноврсних инсеката који су њиховим телима причињавали неподношљиве муке. To беху, у потпуном смислу речи, мученици без гоњења. Ho по истеку године, саподвижнику Јевтимијевом понедостаде снаге да и даље носи крст страдања који добровољно беше узео на себе. Изнурен, монах Јосиф остави преподобног Јевтимија. Међутим преподобни Јевтимије после тога још појача своје подвиге. Но многа искушења он доживе ту од злог духа. Јер, по дејству његовом, Јевтимија испрва спопаде жалост и туга због брата Јосифа; затим страх од усамљености; напослетку га стадоше узнемиравати гордељиве помисли поводом узвишеног монашког пута који је он прошао. Но сва ова, као и многа друга искушења, преподобни Јевтимије победи.
Пошто испуни свој завет о трогодишњем боравку у пештери, преподобни Јевтимије напусти пештеру. Иза пештере пак њега су давно очекивали многи подвижници, који беху чули о њему од Јосифа и желели су да га подражавају. Давши им поуке, преподобни Јевтимије опет крену на Олимп, куда га је звао старац Теодор који га је обукао у велику схиму, да би заједно са њим отпутовао на Атон. Старчева молба би испуњена. Дошавши опет на Атон, преподобном Јевтимију паде у део нови подвиг еванђелски: да служи старцу Теодору, ослабелом и онемоћалом од дугог подвижништва. Преподобни Јевтимије сам сазида нову келију за старца Теодора, и са великим усрђем служаше му у њој. To трајаше све дотле док болесни старац, услед неподношљивих болова, не отпутова у Солун по лекарску помоћ. Тамо се он и упокоји. Преподобни Јевтимије га сахрани у цркви Св. Созонта.
Љубав према преминулом старцу побуди преподобног Јевтимија да иде у Солун и поклони се његовом гробу. Скоро сви житељи Солуна, одавно слушајући о врлинама преподобног Јевтимија, изађоше му у сретање, да га поздраве и добију благослов. Но преподобни се кратко задржа у Солуну. Живот у граду наруши му безмолвије. Он изађе из Солуна и, слично Симеону Столпнику,[9] узиђе на столп који се налазио недалеко од града. Са тог стуба преподобни поучаваше све који му долажаху. Проведе он на стубу доста дуго време, учећи народ врлинском животу и исцељујући од неизлечивих болести. Затим он поново зажеле да се врати на Атон своме ранијем безмолвију. Растајући се са Солуном преподобни Јевтимије, по савету Солунског архиепископа Теодора, прими ђаконски чин, да би се могао сам, помоћу "Припремљених Дарова", причешћивати у пустињи Пречистим Христовим Тајнама.[10]
Преподобни Јевтимије не остаде дуго на Атону, јер не нађе жељено безмолвије. Пређашња пустиња бејаше густо насељена новим подвижницима. Сазнавши да се у њиховој средини појавио "освећени" подвижник, они га стадоше често посећивати ради његових савета и поука. Тада преподобни Јевтимије дође поново у Солун, где би рукоположен за презвитера, па онда изабра себи ново уточиште - ненасељено острво, звано "Ново острво". Тамо се он удаљи са два монаха, своја једномишљеника: Симеоном и Јованом Коловим. По Божјем попуштењу на то острво нападоше Сарацени. Допловивши на две лађе, они заробише монахе и поведоше их са собом као робље. Користећи се погодним ветром, варвари с радошћу дигоше једра и отпловише. Али њихова радост би краткога века. Лађа, на којој се налажаху заробљени монаси, изненада стаде насред мора и никако се не могаше покренути с места, док друга пловљаше потпуно слободно. Један од варвара схвати прави разлог тога и рече својим друговима: Зар смо ми толико неразумни да нисмо у стању схватити, да се ово догоди с нама због насиља над слугама Божјим? Ако не желимо да се подавимо у мору, пустимо их што пре на слободу!
Другови његови одмах пристадоше: сви они падоше к ногама светих заробљеника и молише их за опроштај, који тог часа добише. После тога дотле непокретна лађа, сама крену с места и брзо стиже до опустошеног острва. Три житеља његова поново добише слободу. И мољаху они варваре да им врате њихове, иако ништавне ствари, но за њих, као пустињаке крајње неопходне. Међутим свирепи варвари, малочас наказани прстом Божјим, не осврнуше се на њихову молбу. Због тога им и би суђено да поново осете на себи ову силу карајуће деснице Божје. Јер када беху насред мора, изненада дуну супротан ветар и наново притера њихове лађе уз напуштено острво. Разуме се, сада већ нису могли одбити молбе преподобних. Само један од варвара, љут што морају да врате отете ствари, дохвати Јована Колова и немилосрдно га бијаше, док га његови другови не зауставише. Присутан свему томе, свети Јевтимије кротко примети: Арапи! да сте нас пустили на слободу не чинећи неправду, ви бисте мирно стигли у своју отаџбину; а сада, учинивши неправду брату, ви сте тиме увредили Бога, и брзо ћете увидети како је велико то зло.
Испуњење овог пророчанства варвари доживеше за кратко време. На мору их нападоше војне лађе римске, и одведоше у ропство управо ону лађу на којој се налазио онај што изби преподобног Јована Колова; а друга лађа, мимо сваког очекивања, спасе се. Тако и међу незнабожним варварима бише прослављени три велика мужа, који целог живота свог прослављаху Бога.
После тога ова три подвижника разиђоше се на три стране: преподобни Јован се насели у такозваној Сидирокавсији, преподобни Симеон оде у Грчку, а преподобни Јевтимије пређе у Врастаму. Ту се он срете са својим пређашњим саподвижником, преподобним Јосифом. Пред тога, ту се око преподобног Јевтимија сабра много и друге братије о Господу. Преподобни им начини келије, а сам се настани у једном рову. Понекад је он излазио из свога рова и посећивао братију; а понекад, из љубави према безмолвију, узлазио на врх Атона, и тамо, беседећи у молитвама с Богом, он до те мере очисти ум свој и срце, да се удостоји Божанствених виђења и откривења. И тамо он једном чу глас који му говораше: Јевтимије! иди у Солун: тамо у горама, на истоку од града, наћи ћеш врх, звани Перистера, и на њему извор воде; ту ћеш угледати храм светог апостола Андреја Првозваног, који је сада претворен у тор за овце; очисти то место и оснуј на њему манастир: ту ће многи наћи спасење. Ја ћу ти помоћи у свему. Ти не треба више да остајеш у пустињи у борби с демонима, јер се они удаљише од тебе, давно побеђени твојим врлинама.
Извршујући Божје наређење, преподобни остави врх Атона, и узевши са собом два монаха, Игњатија и Јефрема, крену са њима у Солун. Овога пута Солун га срете "као ангела сишавшег с неба". Распитавши се за место звано Перистера, преподобни узе пратиоце и с њима крену на указану му гору, и тамо стварно нађе тор овчији. Али нико од тамошњих хришћана није знао да је ту постојао храм. Преподобни горко плака, видећи тако обесвећење светиње. А кад он поче са раскопавањем, убрзо се показа сав темељ храма. Тада мештани, поражени прозорљивошћу старца, с радошћу узеше на себе трошкове око васпостављања заборављеног храма. Тако би подигнут храм светог апостола Андреја, са побочним малим олтарима: с десне стране - у част светог Јована Претече, а с леве - у име светог Јевтимија Великог. При подизању храма преподобни је лично имао много мука и тегоба. Јер по пакости демона: једном се срушише скеле око грађевине, другом се одвали тек подигнута лева страна грађевине. При таким неприликама преподобноме није било лако убеђивати зидаре да продуже посао. Проводећи ноћи у молитвама, преподобни се дању није одвајао од радника, дајући им пример својим сопственим радом. Најзад, у години 863. храм би завршен. Крај храма, по жељи мештана, ускоро ниче и манастир, који се касније прослави мноштвом монаха својих. Новим монасима преподобни даваше многа поучења; говораше им о опасностима од ђавола; указиваше им средства за Избегавање тих опасности; величаше светост труда; осуђиваше пороке и призиваше врлинама.
Браћо, говораше преподобни Јевтимије монасима, непријатељ наш ђаво, као лав ричући ходи и тражи да прождере онога који не ради на своме спасењу, стога будимо трезни и стражимо (ср. 1 Петр. 5, 8). Ако смо се одрекли света, онда одсецимо жеље телесне; ако смо распели тело своје и обукли се у смрт Господњу, онда се немојмо заносити телесним уживањима, него духом да ходимо; ако смо се ради Царства Небеског обукли у ангелски лик, онда смо дужни и живети као ангели; ако стварно љубимо Господа, онда смо дужни држати заповести Његове. Да радимо својим рукама, јер од беспосличења и лењости ми изнемогавамо и слабимо, и тада неродност и оскудица постају наш неминовни удео: Ко затире кућу своју, наследиће ветар (Приче Сол. 11, 29), каже Премудри; а апостол Павле вели: Ко неће да ради, нека и не једе (2 Сол. 3, 10). Негујте смиреност, љубав, послушност према настојатељу; имајте поверење у њега и ништа не скривајте од њега: исповедајте му своје помисли, и на тај начин очишћавајте своје срце и ум, јер то је пут спасења.
Слушајући преподобног Јевтимија, монаси његове обитељи говораху да је сам Дух Свети удахнуо у њега Божанску благодат, као што ју је удахнуо у свете апостоле. Међу новим монасима бејаше и Василије, касније архиепископ Солунски, благодарећи коме сачувао се до нашег времена спомен о подвизима преподобног Јевтимија. Он прича о Божанској ревности којом су горели монаси нове обитељи, подстицани светим пастирем. Тако, на пример, када је у њихову обитељ случајно доспела једна јеретичка књига, они су је одмах спалили.
За свој побожни живот преподобни Јевтимије се удостоји дара прозорљивости и дара чудотворства. Тако, горе споменути Ваоилије, казује, да је њему преподобни Јевтимије предсказао да ће бити епископ. У трећи дан после пострижења, преподобни долази к њему у цркву, где је он као новопострижени монах дужан био провести седам дана, и говори му: Василије, премда сам и недостојан дара прозорљивости, али пошто си ти и остали ради спасења душе прибегли под руководство моје недостојности, то је свеблаги Господ благоволео даровати и мени неку капљу благодати, да бих, провидевши шта ће се десити с вама, могао говорити вам оно што је корисно по ваше спасење. Дакле, знај, ти ћеш се из љубави према наукама скоро удаљити из манастира и бићеш епископ; али и тада сећај се мене као оца свог, и обитељи наше, и братије.
Из Житија преподобног Јевтимија, састављеног архиепископом Василијем, јасно се види колику је он љубав и страхопоштовање имао према успомени онога чије подвиге и чудеса, која је сам видео, описује. Ево неколико од тих чудеса. Једном када Василије са братом Јованом безмолвником бејаше у пустињском месту, и њима прећаше смрт од глади и изнурености, к њима се изненада јави преподобни Јевтимије и храном коју донесе поткрепи им снагу, те су могли продужити свој пут. Другом приликом исти Василије налажаше се са преподобним далеко од манастира, и преподобни му одједанпут саопшти да овога тренутка одлазе из манастира два брата, Јован и Антоније, због свађе њихове са осталом братијом. У Солуну, за време свог подвизавања на стубу, преподобни Јевтимије изагна ђавола из једнога човека. И многа друга чудеса учини свети Јевтимије, од којих је једна видео сам описатељ његовог житија, a o другима је слушао од других лица.
Много је монаха примило постриг од преподобног Јевтимија. Много је он и мирских људи својим подвизима и чудесима привукао у монаштво. Његовим старањем и бригом много је манастира поникло на Олимпу, Атону и у Солуну.
Најзад, после четрдесет две године од напуштања родитељског дома, преподобни Јевтимије на своју радост постриже у монаштво и своје сроднике и сроднице. Сроднике он узе у свој манастир, а за сроднице подиже нови женски манастир. За настојатељицу овог манастира би постављена сестра преподобнога, која у светој схими доби име Ефимија. Поверивши оба ова манастира бризи Солунског митрополита Методија, преподобни ради безмолвија опет узиђе на свој пређашњи стуб близу Солуна. Но када је требало да из временог живота пређе у вечни покој, Господ доведе преподобнога близу врха Атона, где је он обавио своје најузвишеније подвиге.
Обавештен унапред о дану свога престављења, преподобни Јевтимије на дан преноса моштију светог Јевтимија Великог,[11] седмога маја, позва код себе на трпезу братију најближих Атонских манастира, отпразнова с њима овај дан, и опрости се с њима. Идућег дана, никоме ништа не говорећи, он узе са собом само монаха Георгија, и оде са Атона у једно усамљено место, звано "Свештено острво". На том острву он се у једној пештери подвизавао око четири месеца, па се готово здрав упокоји 15. октобра 889. године.
Након две године монаси Перистера, желећи да им утодник Божји и после смрти буде заштитник обитељи, послаше по тело његово на Свештено острво јеромонаха Власија и инока Павла. Стигавши тамо, они нађоше тело светог Јевтимија где лежи у истој пештери у којој се упокојио. Труљење се уопште не беше коснуло његовог тела, премда је и лежало тамо врло дуго. Наредне године 13. јануара свете мошти преподобнога бише пренесене у град Солун, где и сада почивају.2
Молитвама преподобног и богоносног оца нашег Јевтимија, да се избавимо и ми сви од душевних и телесних недуга, и да се удостојимо Царства Небеског у Христу Исусу, Господу нашем, коме приличи свака слава, част и поклоњење са беспочетним Његовим Оцем и Светим Духом, кроза све векове. Амин.
Зато се преп. Јевтимије Нови назива Солунски. Град Солун уживао је заштиту и заступништво преподобног Јевтимија, како за живота његова тако и по смрти, и у њему се збивала многа чудеса од светих моштију преподобнога.

(Охридски Пролог)

Не желећи да се одрекне своје вере и наслеђа, млада Босиљка постала је мета бруталних напада, покушаја застрашивања и физичког мучења. Одважна и постојана, Босиљка је одбила све покушаје да се покори или да се уда за свог насилника, и то с вером и храброшћу коју ретко срећемо. Када су је мучили жеђу, ударали и понижавали, њен одговор био је јасан и постојан: „Имам своју веру, и боља ми не треба, јер боље нема.“

У последњем, демонском чину окрутности, Арнаути су је на путу поред реке Лапушнице мученички убили, али пре него што је испустила своју племениту душу, сведочила је речима које и данас одјекују међу верницима: „Није ово смрт за мене, већ живот; ви сте у смрти, заувек; ваше погано племе!“

Данас се њени посмртни остаци чувају у цркви у Пасјану, а предање о њеној вери и страдању преноси се кроз поколења, причама старијих мештана и фрагментима из записа црквених духовника и хроничара. Фреске у цркви сведоче о њој, приказујући је као симбол вере и постојаности, охрабрење за све оне који се суочавају са искушењима и потребом за очувањем идентитета и традиције.

Светитељкин празник постао је дан када се народ са Космета и других делова Србије окупља у Пасјану, да би се сетио њеног подвига и упалио свећу у знак поштовања према храброј девојци. Прослава новомученице Босиљке Пасјанске постала је симбол не само вере, већ и јединства, очувања традиције и наде да вера може надвладати све препреке. Кроз молитве и присуство литургији, верници проналазе снагу у њеном светитељском подвигу, верујући да је она, сада код Господа, заговорница свих који се боре за очување вере и традиције на Косову и у читавом српском народу.

Данас се њен подвиг, молитвени дух и вера шире попут светлости међу верницима. Светла успомена на Свету новомученицу Босиљку Пасјанску позива све нас да живимо свој живот са вером, смиреношћу и постојаношћу, проналазећи инспирацију у њеном храбром отпору искушењима и патњама. Наш народ се молитвено обраћа Светој Босиљки, тражећи од ње да нам буде заговорница и заштитница у времену искушења и туге, верујући да је њена жртва пут до вечне радости.

извор

РОДИТЕЉИ светог Јована Дамаскина, који живљаху у граду Дамаску, узеше у свој дом једно мало хришћанско сироче по имену Козму, родом из Јерусалима, које врло рано беше остало без родитеља. Побожни и сиромахољубиви, родитељи светога Јована Дамаскина усинише малог Козму, и васпитаваху га заједно са својим сином Јованом. Богат и угледан, родитељ светога Јована Дамаскина доведе у свој дом врло ученог и мудрог учитеља, који се такође звао Козма, и повери му оба дечака, Јована и Козму, да их учи књизи. Овај их учитељ научи свој мудрости Божанској и људској. Бистри и приљежни, они за кратко време изучише књижевност и философију, усто астрономију, музику и геометрију. Божанско пак Писмо изучаваху свим срцем. Због тога они постадоше цењени и поштовани од свију. Зрела разума и у зрелим годинама, они напустише ташти свет и обојица одоше у лавру светог Саве Освећеног и постадоше монаси.
Узевши на себе монашки јарам, Козма се чврсто подвизаваше, и својим животом и богомудрошћу он засија у Цркви Христовој као звезда на небеском своду. Помагао је светом Дамаскину у састављаwу Осмогласника. И сам је испевао много канона светитељима. Нарочитом красотом и дубином одликују му се канони на Лазареву Суботу, на Цвети, на Страсну Недељу.
Касније свети Козма би од патријарха Јерусалимског постављен за епископа Мајумског. Као епископ он богоугодно пасијаше своје стадо на спасоносном пашњаку Христовом и доживевши дубоку старост он се мирно упокоји у Господу.

извор

За царовања Диоклецијана и Максимијана, када у Тарсу Киликијском управљаше проконзул Нумерије Максим, у граду Помпеопољу бише ухваћена три хришћанина: Тарах, Пров и Андроник, и доведени пред проконзула Максима на суд. Погледавши на њих, проконзул примети да је Тарах честит стар човек и обрати му се овим речима: Како се зовеш? Јер тебе као најстаријег по годинама треба најпре питати. – Ја сам хришћанин, одговори Тарах. – Проконзул на то рече: He казуј ми своју безбожну веру, него реци своје име. – A Tapax опет одговори: Ја сам хришћанин.
Тада Максим нареди слугама: Бијте га по устима и говорите: Не одговарај тако судији! – A Tapax бијен говораше: Како ми је име ја кажем: хришћанин. Оно ми је милије од имена што ми родитељи дадоше. А ако хоћете и њега да сазнате, ево њега: Тарах. У војсци пак зваху ме Виктор. – Проконзул га упита: Каквог си рода, Тараше? – Тарах одговори: Пореклом сам Римског војничког рода у Сиријском граду Клавдиопољу; a када постадох хришћанин ја напустих војничко звање. – Проконзул на то рече: Ти си био недостојан бити војник; ипак кажи, како си отишао из војске. – Тарах одговори: Молих кнеза Публиона, и он ме отпусти. – Проконзул рече: Поштеди старост своју и послушај наређење царева наших, да бих ти ја указао поштовање; приступи и принеси жртву боговима нашим, јер се њима клањају и сами цареви који владају васељеном. – Тарах одговори: Обманути Сатаном они падоше у заблуду. – Проконзул на то нареди слугама: Разбијте му вилице, јер говори против царева да они обманути падоше у заблуду.
Бијен, Тарах говораше: Тврђах и тврдим, да они падоше у заблуду као људи. – Проконзул рече: Остави безумље своје и принеси жртву боговима нашим. – Тарах одговори: Ја Јединоме Богу моме служим, и Њему приносим на жртву не крв него чисто срце. – Проконзул рече: Штедећи старост твоју и показујући снисходљивост ја ти саветујем да оставиш штетну веру хришћанску и да принесеш боговима жртву. – Тарах одговори: Такво безакоње учинити нећу, јер љубим закон Бога мога, и нећу одступити од њега. – Проконзул рече: О, зла главо, постоји други закон који треба испуњавати. – Тарах одговори: Погубан је закон ваш који вама незнабошцима наређује да почитујете камење и дрвље, дела руку људских, и да им се клањате.

Проконзул нареди присутнима да Тараха ударе по врату. А мученик, трпећи ударе, говораше: Нећу одступити од овог вероисповедања које ме спасава. – Проконзул рече: Ја ћу те одговорити од тога безумља и опаметити. – Мученик одговори: Тело моје је пред тобом, чини што хоћеш. – Проконзул Максим нареди: Свуците с њега одело, па га гвозденим штаповима бијте. – А када га бијаху, Тарах говораше: Сада си ме начинио заиста мудрим и паметним, јер у овим мучењима ја се још више уздам у Бога и Христа Његовог. – Проконзул на то рече: Неправедниче и проклетниче, ти у почетку говориш да служиш Једноме Богу, а сада исповедаш двојицу: Бога и Христа Његовог. Како онда служиш тој двојици, а наше многе богове одбацујеш? – Тарах одговори: Ја исповедам Једног истинитог Бога. – Проконзул рече: He назва ли ти Богом и Христа Његова? – Тарах одговори: Христос је Син Божји (један по Божанству са Оцем и Духом Светим), нада свих хришћана, и ми ћемо се спасти страдајући за Њега. – Максим проконзул одврати на то: Остави ту многоглагољивост и принеси жртву боговима нашим. – Тарах одговори: Нисам многоглагољив него говорим истину; ево шездесет пет година живим верујући тако, и сада не одступам од истине. – А неки капетан Димитрије који стајаше ту, рече: О човече, поштеди себе, и поклони се боговима; послушај мој савет. – Тарах одговори: Одступи од мене са својим саветом, слуго Сатанин!

После тога проконзул Максим нареди да страдалца Христова окују у тешке гвоздене ланце и вргну у тамницу. И слугама рече: Приведите ми другога. – На то капетан Димитрије рече: Ево, господине, он стоји пред тобом. – Проконзул Нумерије Максим, угледавши другог хришћанина где стоји пред њим, рече му: Кажи ми најпре своје име. – Овај одговори: Моје најпрво и најдрагоценије име јесте хришћанин, а друго име, дано ми од људи, Пров. – Проконзул упита: Каквога си рода, Прове? – Пров одговори: Отац мој бејаше из Тракије, a ja сам рођен у Перги Памфилијској, и хришћанин сам. – Проконзул Максим рече: Ништа ти то име не користи! Послушај мене: принеси боговима жртву, па ћеш од цара добити почасти, и постаћеш пријатељ наш. – Пров одговори: Нити хоћу почасти од царева, нити желим твоје пријатељство: јер моје богатство не беше мало, a ja га оставих, да бих служио Богу живоме.

Проконзул нареди: Свуците га и положите, па бијте сировим жилама. – А када светитеља бијаху, капетан Димитрије рече му: О човече, поштеди себе, та видиш крв твоја тече по земљи! – Пров одговори: Тело је моје у вашим рукама, мучите га, а мучења су мени посластица. – Проконзул Максим рече: Хоћеш ли оставити сујету своју, или ћеш и надаље остати упоран? – Пров одговори: Нисам сујетан, него сам храбрији од вас; а храброст је моја у Господу.

Тада проконзул нареди слугама: Окрените га, и бијте га по стомаку. – При том свирепом мучењу Пров завапи: Помози мени, слузи Твоме, Господе! – Проконзул рече слугама: Када га бијете, ви га питајте: Где је помоћник твој? – И када га слуге питаху, Пров говораше: Мени Господ помаже, и помоћи ће, јер ја ни у шта не сматрам мучења ова од тебе, и ја се нећу због њих покорити вољи твојој. – Максим проконзул рече Прову: Бедниче, погледај на тело своје; та земља се зали крвљу твојом! – Пров одговори: Ово знај: када тело моје страда ради Христа, тада се душа моја исцељује и оживљује. – На то судија нареди да престану тући мученика, и рече: Свежите му ланцима руке и ноге, па у тамницу вргните, и не допуштајте да му ико долази и стара се о њему.
После тога по проконзуловом наређењу, на суд би изведен трећи хришћанин. Упитан за име, он одговори: Хришћанин сам. – Проконзул рече: Они што пре тебе беху, никакве користи не видеше од тог имена; и ти треба да одговараш друкчије. – Он рече: Моје обично име јесте Андроник. – Проконзул Максим га упита: Каквога си рода, Андрониче? – Андроник одговори: Угледног сам рода; син сам једног од првих грађана Ефеских. – Проконзул Максим рече: Поштеди себе, и послушај ме као оца; јер они што пре тебе овде беху и говораху бесмислице, ништа себи не стекоше; а ти принеси жртву боговима, који су владари и оци наши. – Андроник му на то рече: Добро си их назвао оцима, јер Сатану имате за цара, и творећи дела његова ви сте синови ђавола. – Проконзул Максим рече: Ти си младић и ниподаштаваш ме! He знаш ли да су за тебе већ спремљена велика мучења. – Андроник одговори: Ти сматраш, тиранине, да сам ја безуман, па ћу се показати мањи од страдалника што беху пре мене; ја сам готов на све муке.

Мучитељ онда нареди: Скините га голог, па привезавши обесите. – А капетан Димитрије рече Андронику: Јадниче, послушај што ти се наређује, пре но што ти месо не буде отпало са костију твојих. – Андроник одговори: Боље је да погине тело моје, да не бисте учинили души мојој оно што хоћете. – Проконзул Максим рече: Пристани уз нас и принеси боговима жртву, да не би погубљен био. – Андроник одговори: Од младости своје никада не служих идолима, нити ћу им сада принети жртву. – Проконзул Максим нареди: Кидајте му тело! – А капетан друге чете Анксије, који стајаше тамо, рече Андронику: Послушај проконзула; ја сам ти по годинама отац и дајем ти добар савет. – Андроник му одговори: Стар си, а памети немаш; дајеш ми савет да се камењу поклоним и да бесима принесем жртву.

А кад светог мученика мучаху, проконзул му говораше: Бедниче, зар не осећаш болове при таквим мучењима? Зашто се сам на себе не сажалиш и не одступиш од те ништавне вере, која те не може спасти? – Андроник одговори: Вера коју ти називаш ништавном јесте најдрагоценије вероисповедање за оне који имају наду у Господа, а твоје пролазно умовање умреће вечном смрћу. – Проконзул упита: Ко те научи безумљу том? – Андроник одговори: Реч Божја, која оживљава и у којој оживљавамо, имајући на небесима Господа, наду васкрсења нашега. – Проконзул Максим рече: Остави безумље своје, иначе ћу те ставити на најстрашније муке. – Андроник одговори: Тело моје лежи пред тобом; имаш власти, чини што хоћеш. – Проконзул рече: Бијте га по устима што јаче. – Андроник одговори: Нека Господ види да ме ти мучиш као човекоубицу. – Проконзул рече: Ти царске наредбе не слушаш, и ни у шта не сматраш мој суд. – Андроник одговори: Ја подносим ова страдања зато што се у Бога уздам, и у Његово милосрђе и правду надам. – Судија узврати: Еда ли цареви сагрешише, о достојни смрти? – Андроник одговори: Нема сумње сагрешише; јер када би хтео да расуђујеш здравим разумом, ти би схватио да је велики грех и безакоње приносити жртве демонима.

Тада мучитељ нареди слугама који су мученика тукли: Окрените га и бијте по слабинама. – Андроник говораше: Пред тобом сам; мучи тело моје како год хоћеш. – А када га мучаху, свети мученик прозбори: Прекали се тело моје у ранама. – Мучитељ рече: Постепено ћу те уништити. – Андроник одговори: He бојим се твоје претње; разум мој стоји изнад замисли злобе твоје, стога и не обраћам пажњу на мучења. – Тада мучитељ рече слугама: Метните му око врата ланце, окујте му ноге, и држите под стражом.

Након извесног времена проконзул Нумерије Максим поново заседе на судишту, и хришћани бише изведени на истјазавање. И најпре Тараха, као најстаријег по годинама, судија присиљаваше да принесе идолима жртву, обећавајући му почасти. А када Тарах не само не послуша судију него му и оштро одговараше, тада судија нареди да му камењем уста поломе и зубе избију. Затим рече слугама: Донесите огањ, па раширивши Тараху руке метните на њих жар. – A Tapax рече: He бојим се ја пролазног огња твог, него се бојим да не пристанем на безбожје твоје, и тако упаднем у огањ неугасиви. – И када жар би метнут на руке Тарахове, проконзул рече: Ето сажижу се огњем руке твоје. Та зашто не оставиш безумље своје и не принесеш боговима жртву? – Одговори Тарах: Свирепошћу својом ти желиш да ме приволиш на безумље твоје. Но знај, ја сам помоћу Бога мог јак у свему и готов на све муке које ми припремаш.
После тога проконзул нареди да Тараха обесе главачке и да смрдљиви огањ подложе испод њега, и да му онда у ноздрве сипају љуто сирће, помешано са сољу и слачицом. Исто тако мучи он и Прова и Андроника на разне начине: био их, опаљивао, стругао оштрим оруђима, ране им сољу засипао. Али по што тиме не постиже ништа, он нареди да их до сутрадан чувају у оковима.

Сутрадан изјутра проконзул рече капетану Димитрију: Зови ми оне безбожне хришћане. – Капетан одговори: Ево њих пред тобом, господине. – Проконзул онда рече Тараху: Зар ти још не дојадише мучења, ране и окови? Послушај ме, Тараше, и напусти своју веру од које немаш користи; принеси жртву боговима који су све створили. Тарах одговори: Како су могли устројити овај свет они којима је припремљен огањ и вечне муке? И не само њима, него и свима који творе вољу њихову. – Проконзул на то рече: Нећеш ли престати са хулом, безбожниче? Зар не знаш да ћу ти због бестидних речи твојих овог часа скинути главу, и на тај начин убрзати крај твојим мукама? – Тарах одговори: У почетку сам желео да ми брзом смрћу буду скраћене патње. А сада: продужи ми муке, да би о Господу растао подвиг вере моје. – Проконзул рече: Са тобом ће и пријатељи твоји страдати, и по закону умрети. – Тарах одговори: Безумно говориш обећавајући нам смрт, јер умиру само они који чине зло, а ми који не знамо зла већ страдамо за Господа нашега, ми очекујемо да од Њега добијемо награду. – Проконзул рече: Проклетниче и безбожниче, какву награду очекујете ви који неваљало и безаконо живите? – Тарах одговори: He доликује теби, незнабошцу, да знаш какву је награду уготовио нама на небесима Господ, ради кога ми трпимо гњев јарости твоје. – Максим га упита: Откуд тако смело ти говориш са мном, као да си ми друг? – Тарах одговори: Ја ти нисам друг, али имам право говорити и нико ми не може то забранити када ме Бог укрепљује. – Максим рече: To право које ти имаш, ја ћу ишчупати из тебе, безбожниче! – Тарах одговори: To право нико не може одузети од мене: ни ти, ни твоји цареви, ни отац ваш Сатана. – Проконзул Максим рече: Свежите га, јер је безуман. – Када бих био безуман, одговори Тарах, ја бих пристао на твоје зловерје.

А када светитеља везаше, проконзул рече: Принеси боговима жртву, да те не подвргнем мукама по делима твојим. – Чини што хоћеш, одговори Тарах, ма да не доликује да ме подвргаваш уобичајеним мукама, пошто сам био војник. Ипак да не мислиш да се бојим мучења, ја и хоћу да се покорим вољи твојој: испробај на мени све зле измишљотине своје. – Проконзул рече: Војници свагда приносе жртве боговима за здравље царева својих, и удостојавају се заслужених почасти. А ти си најгори од свих, јер си и из војске побегао, и нећеш да принесеш жртве. Зато се и припремају за тебе најљуће муке. – Тарах на то примети: Што се жестиш? Теби говорим: чини што хоћеш, безбожниче! – Немој мислити, одврати Максим, да ћу те одједанпут погубити. He! Јa ћу те постепено мучити и уништавати, а остатке тела твог даћу зверовима на растрзање. – Тарах рече: Немој ми то обећавати речима, него брзо приведи у дело то што хоћеш. – Максим узврати: Ти држиш да ће после смрти твоје некакве жене са мирисима сахранити тело твоје. Али ја ћу се постарати да потпуно уништим тело твоје. – Тарах одговори: И сада, и после смрти моје чини са телом мојим што хоћеш. – Максим рече: Принеси жртву најпре. – Безумниче, одговори Тарах, не рекох ли много пута да нећу принети жртву.

Тада мучитељ Максим рече слугама: Размрскајте му лице и уста. – А кад слуге то чињаху, Тарах говораше: Лице си ми упропастио, а душу си ми оживео. – Мучитељ рече: Несрећниче, престани са безумним мислима својим и принеси боговима жртву, да би се могао избавити од ових мука. – Тарах одговори: Ти ме сматраш за безумног што сам ја, уздајући се у Господа, уверен да ћу живети на небесима; ти пак привремено живиш телом, а душу ћеш своју погубити занавек.

Тада проконзул рече слугама: Усијајте гвожђе, па му ставите на вилице. – Трпећи то, Тарах рече: Ако учиниш и страшније ствари од ове, ипак нећеш приморати слугу Божјег да принесе боговима жртву. – Затим судија нареди да донесу бријач, да мученику одрежу уши, и кожу са главе одеру, и да му на главу ставе жеравицу. Тарах пак говораше: Ако наредиш да ми и цело тело одеру, нећу одступити од Бога мог који ми даје снаге, те подносим оруђа злобе твоје. – А кад то обављаху проконзул рече: Саберите гвоздена оруђа, усијајте их још више, па му их под пазухе ставите. – Трпећи то, Тарах говораше: Нека Господ види с неба, и нека суди! – Проконзул га упита: Којег Господа призиваш, проклетниче? – Тарах одговори: Онога којег ти не знаш, који ће дати свакоме по делима његовим.

Тада проконзул нареди да Тараха узму под стражу, а да другога доведу на истјазавање. Када доведоше Прова, капетан Димитрије рече проконзулу: Ево, господине, пред тобом стоји Пров. – Проконзул рече Прову: Саветујем ти, Прове, немој навлачити на себе пређашња мучења; јер они који се пре тебе понашаху упорно, покајаше се због тога; а ти сада принеси боговима жртву, па ћеш бити поштован и од нас и од богова. – Пров одговори: Ми смо једне мисли и једним срцем служимо Богу. He надај се да од нас чујеш што друго, јер си већ чуо и видео да нас не можеш одвратити од Бога. Ево, ја сада стојим пред тобом и не бојим се твојих претњи. Шта онда очекујеш више? – Проконзул рече: Ви сте се сложили у злоби својој да одбаците богове. – Затим наређујући да га вежу и обесе главачке, он говораше светом Прову: Поштеди тело своје, док те не ставимо на муке; јер видиш каква су ти мучења припремљена. – Пров одговори: Чини што хоћеш; сва зла што су ми припремљена, биће на утеху души мојој. – Проконзул рече слугама: Усијајте гвоздене шипке, па му слабине жежите, да не би био безуман. – Пров му на то узврати: Уколико ти мене сматраш безумним, утолико сам ја премудар у закону Господњем. – Проконзул опет рече слугама: Усијане шипке забијте му у леђа. – А Пров, трпећи то, говораше: Нека Господ види с неба моје смирење и трпљење!

После тога мучитељ, наредивши да се донесе жртвеног меса и вина, рече: Налијте вино и метните месо у уста његова. – И када слуге чињаху то, Пров рече: Нека Господ погледа с висине престола Свог, и нека види насиље ово и изрекне пресуду о суду твоме! – Судија рече: Много си претрпео, јадниче; па ипак, ето си већ примио идоложртвену храну. – Пров одговори: Ништа важно учинио ниси приредивши ми насиље; Господ зна моју вољу. – Судија Максим рече: Ти си и јео и пио од идолских жртава. – Пров одговори: Зна Господ и види насиље које ја трпим. Проконзул Максим рече: Усијаним шипкама прободите му коленице. – А Пров збораше: Ни огањ, ии муке, ни отац твој Сатана не могу раставити слугу Божјег од исповедања Бога. – Проконзул рече: Усијајте оштре клинце, па их забијте у руке његове. – Пров рече: Благодарим Ти, Господе, што си и рукама мојим дао да страдају за име Твоје. – Проконзул на то примети: Од многих мука ти си памет изгубио. – Пров одговори: Од велике власти своје ти си не само постао безуман него си и ослепио, јер не знаш шта радиш. – Проконзул рече: Наказо, ти смеш да такве речи говориш мени? Пошто ти још очи оставих читаве, онда ископајте му очи!
Када то би учињено, Пров рече: Иако си ми одузео телесне очи, ти ми никада нећеш моћи одузети живе очи вере. – Проконзул одврати: Зар се после таквих мука надаш остати жив? Или држиш да ћемо те оставити да мирно умреш? – Пров одговори: Зато се и подвизавам, да добро и читаво вероисповедање извршим и да од тебе без милости будем убијен. – Тада проконзул рече слугама: Узмите га одавде, вежите га, и чувајте под стражом, да не би к њему дошао ко од његових познаника и величао га због безбожне непокорности његове.

После тога проконзул рече: Приведите ми Андроника. – Ево њега, одговори капетан, он стоји пред тобом, господине. – Проконзул рече Андронику: Принеси боговима жртву, па ће те ослободити окова. – Андроник одговори: To никада бити неће, мучитељу, да учиним оно што је противно закону Бога мог. – Проконзул рече: Ти ђаволујеш, Андрониче. – Када би ја ђаволовао, одговори Андроник, ја би послушао тебе; али исповедајући Господа мога, ја не ђаволујем; међутим, ти сам ђаволујеш и слеп си, јер чиниш ђавоља дела.

Тада проконзул рече слугама: Направите снопове од трске, поквасите их зејтином, па их сагорите на његовом стомаку. – Слуге одмах свукоше Андроника и простреше на земљи, па му на стомаку запалише мноштво трске, поквашене зејтином. А он говораше: Ако ме и целог сажежеш, нећеш ме победити, безбожниче, јер крај мене стоји и укрепљује ме Господ коме ја служим. – Проконзул нареди: Усијајте гвоздене шипке, па му их ставите између прстију. – А Андроник говораше: Безумни непријатељу Божји, препун си сваковрсних демонских изума; ти гледаш тело моје где се топи у мукама што ми их причињаваш, и мислиш да те се ја бојим; ја имам крај себе Христа Сина Божија, и тебе не сматрам ни за шта. – Проконзул рече: Безакониче, ти не знаш кога призиваш: некаквог човека који би погубљен од Понтијског Пилата и о чијем мучењу постоје писмена документа. – Умукни, безбожниче! – одговори Андроник– јер не доликује теби да рђаво говориш о Њему. – Проконзул рече: Каква ти је корист надати се на тог човека, кога ти називаш Христом. – Андроник одговори: Ваистину имам огромну корист и велику награду; због тога и трпим све ово.

Тада проконзул рече слугама: Отворите му уста, и метните у њих идоложртвеног меса и сипајте вина. – Када то би учињено, Андроник рече: Господе, Господе, погледај на насиље које подносим.. – Проконзул га упита: Дакле ћеш страдати подвргаван мукама? Та ти си већ окусио од жртве боговима нашим. – Андроник одговори: Нека погину сви који се клањају идолима, ти и цареви твоји! – Проконзул рече: Зла главо, ти вређаш цареве, који свету створише тако дуготрајан мир. – Андроник одговори: Ја проклех убице и крвопије који нарушавају мир; њих ће Господ крепком руком Својом срушити и истребити. Тада проконзул рече слугама: Заријте му гвожђе у уста, избијте му зубе, одрежите му богохулни језик да се научи не хулити цареве, и сажежите огњем језик његов. – И учинише слуге све по наређењу мучитеља. После тога Андроник би одведен под стражу.

Овим се завршавају судски записници, које су водили судски писари у току самог суђења, када су свети мученици Тарах, Пров и Андроник били испитивани и мучени. О осталим пак страдањима ових светих мученика и о њиховој смрти, три побожна мужа: Макарије, Феликс и Берије, који су својим очима посматрали њихову кончину, у својој посланици вернима пишу следеће:

Нумерије Максим, проконзул Киликијски, позвавши Киликијскога жреца Терентијана, нареди да се за сутрадан спреми амфитеатар, удаљен од града хиљаду корачаја, на коме су мученици имали бити предани зверовима да их поједу. А када се сутрадан изјутра слеже народ и напуни амфитеатар да посматра мучење, дође и Максим да то види, а ми стајасмо на скривеном месту и са великом бојажњу посматрасмо. И прво бише предани зверовима на поједење други осуђеници, којих беше врло много. Затим Максим нареди војницима да уведу хришћанске мученике: Тараха, Прова и Андроника. Војници пак примораше људе да мученике донесу на раменима, јер од многих рана они нису могли ходити. А ми када угледасмо да их носе на гледалиште, окренувши се плакасмо. И бачени бише светитељи усред арене. Тада спопаде страх све, и стадоше роптати на Максима због такве пресуде његове; и многи се разиђоше са гледалишта грдећи Максима и зверску љутину његову. Видевши то, Максим нареди присутним војницима да забележе оне који су отишли, да би их потом узео на одговорност.

Онда нареди Максим да пусте зверове на мученике. А када зверови не дарнуше мученике, он нареди да бију редитеље гледалишта, захтевајући од њих да пусте најљуће зверове. И пуштен би медвед, који тог дана беше растргао три човека; и када приђе Андронику, он седе и поче лизати ране његове. Међутим, Андроник стаде вући медведа и дражити га да га поједе, али медвед бејаше кротак. Разјаривши се, проконзул нареди копљеносцима да убију медведа. Тада Терентијан, бојећи се проконзула, похита да на мученике пусти лавицу, која беше послана из Антиохије. Пуштена на арену, лавица трчаше тамо-амо као да хоће да прескочи ограду, и страховито уплаши гледаоце; али када приђе мученицима, она преклони колена и леже пред Тарахом. А он, дохвативши је руком својом вуцијаше је, да би га она, на тај начин разјарена, појела; међутим, лавица се држаше према Тараху као кротка овца.

Видећи овако велико чудо, народ у амфитеатру подиже силну грају. А проконзул, постиђен и разјарен овим чудом, нареди својим слугама да лавицу разјаре. Међутим, лавица, страховито ричући, оде к вратима и поче их зубима гристи. А сав народ у страху викаше: Отворите лавици, већ се и врата развалише.

Тада Максим, бесан од гнева, призва Терентија и нареди му да убије свете мученике. И мученици: Тарах, Пров и Андроник бише мачевима избодени и на комаде исечени, и тако скончаше. А проконзул Максим, одлазећи са гледалишта, остави десет војника да чувају тела мученика, наредивши им да их измешају са лешевима идолопоклоника, да их хришћани не би препознали и украли. А ми, видећи то, молисмо Господа да нам подари згодну прилику да их тајно узмемо. И после тога ми приђосмо ближе и угледасмо стражаре где вечерају и огањ наложен за ноћну стражу. И ми онда преклонивши колена молисмо Господа и Христа Његовог, да испуни нашу жељу: да нам пошаље помоћ с неба и даде нам тела светих. И изненада настаде земљотрес, и грмљавина, и севање муња, и олуја са кишом. А ми се опет помолисмо, и приближивши се к телима нађосмо огањ угашен, и ниједнога војника не беше, јер сви беху побегли од олује. Тада ми подигосмо руке к небу, да нам Господ неким нарочитим знаком покаже мошти светих мученика, да бисмо их распознали усред мноштва осталих лешева. А ноћ беше врло мрачна. Одједном три свеће као звезде појавише се над моштима светих. И ми тајом узевши мошти светих мученика одосмо, док пред нама иђаху оне свеће небеске. Идући за њима, ми зађосмо на другу страну горе, и ту свеће небеске постадоше невидљиве. И нашавши тамо у камену ископану пештеру, положисмо у њој тела светих, и улаз добро зазидасмо, да их неверници не би пронашли. Потом ми пођосмо у град да дознамо шта се ради, и чусмо да је Максим побио стражаре. Ми пак узнесосмо благодарност Господу нашем Исусу Христу који живи кроза све векове.
Ја Макарије, Феликс и Берије, хоћемо да остало време живота свога проведемо овде, да би ту заједно са светим мученицима била погребена тела наша. А душе наше нека се удостоје на небу насићивати се вечнога живота са светим страдалцима. Оне пак које са овом посланицом шаљемо к вама, примите у страху Господњем, јер су они делатељи Господа нашега Исуса Христа. А вас молимо, помињите нас у молитвама. Нека благодат Божја буде с вама. Амин.

https://mitropolija.com/2025/10/24/sveti-mucenici-tarah-prov-i-andronik-4/