Које су најважније ствари које човек треба да научи до старости?

Ова тема је умногоме заокупљала пажњу филозофа, научника и писаца.

Медицинари и козметолози су смишљали средства за продужавање младости. Посебно су се жене секирале због старости. Било им је тешко да виде како вене њихова лепота. На лицу остају боре, а руке постепено губе глаткоћу.

Писци су се у књижевним делима више пута бавили овом темом.

Познати роман Оскарда Вајлда „Портрет Доријана Греја“ говори о томе шта би се десило да човек не стари. Главни јунак се с годинама није мењао. Притом је водио страшан живот. Пио је, чинио прељубу и убијао људе. Сви његови грехови су се огледали на портрету. И што се више срозавао Доријан Греј, тим страшнија је постајала слика. У једном тренутку он више није могао без одвратности да гледа приказ на слици.

Јунаци у старијим годинама се у разним делима одликују и цртама карактера и погледом на свет и специфичним понашањем. Има злих, похлепних, сурових, штетних и глупих ликова.

Једни су постали зависници од новца и положаја, други не могу да се опросте од своје имовине, трећи се придржавају старог поретка и друштвених обичаја.

Има и других јунака који се апсолутно истичу и по начину живота, и по мислима, и по понашању. Они су мудри и спокојни. Не занимају их туђи грехови, али су увек спремни да притекну у помоћ људима у невољи. Такви су били: старац Зосима у роману Достојевског „Браћа Карамазови“ и туђиноватељ Лука у драми Горког „На дну“.

Тако је и у стварном животу. Сви људи су различити.

Неки с годинама постају само још више озлојеђени и осветољубиви. Завиде комшијама, шире сплетке, ругају се родбини и гомилају у кући непотребну старудију.

Њихова разонода је повезана с претресањем туђих грехова. Баке са задовољством слушају о несрећама и невољама познаника, изражавају наводно саосећање, али у себи осећају злурадост. Чини им се да све знају.

Деца и унучад морају беспоговорно да их слушају и да им помажу по кући. На крају старија жена постаје права господарица која свима наређује и свакога муштра. Притом назива себе хришћанком зато што долази на црквена богослужења. На исповести оптужује познанике и родбину, а своје грехове не види.

Често су старије жене толико обузете серијама и различитим емисијама да више не разликују где је стварност, а где су намештене сцене. Почиње да им се чини да су сви око њих наркомани, девојке лаког морала и издајници.

Међутим, има и других стараца. Они свој живот повезују с вером. Добро је ако се човек с религијом упознао још у младости. У том случају ће у зрелим годинама његово искуство само јачати. Појавиће се слободно време за молитве и за читање православних књига.

Баке и деде могу да одлазе на све празничне службе.

Многе страсти и пороци нестају. Нема тако јаких саблазни као у младости. Човек управо у старости може да се побрине за своју душу и да је припреми за вечни живот.

Протојереј Андреј Ткачов

извор

Девојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине, сенаторке, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил, мучитељ хришћана, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој, нареди мучитељ, да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама Вирил нареди, те ову свету девицу најпре жегоше свећама, а по том је бише штаповима. Но кад њу бијаху, одломи се један комад штапа, одскочи и удари Вирила у очи, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело, од кога поче тећи исцелење многима. Пострада св. Серафима у време цара Адријана (117 – 138).

Наше призвање није овде, на земљи; наша домовина и наш циљ је у свету у који нас је Господ призвао. Том мишљу смо понекад склони да оправдамо своје непажљиво понашање према ономе што нас окружује и своју хладноћу према људима са којима живимо. Развијамо је у себи и то у сањиво-бесциљном стању, у којем своје небо смештамо негде у просторно неприступачну даљину и потпуно одвојено од свих аспеката нашег земаљског живота. Готово смо спремни да са телескопом у рукама пронађемо тај свет, где ћемо изненада бити пренети тајним замахом са земље. Са висине далеких небеских перспектива, у замишљеној величини коју има становник који ће се у будућности појавити на далекој планети, ми у најбољем случају само површно гледамо на делатност те мале сфере и на тај кутак природе који се налази пред нама у нашем стварном животу. Људи који нису склони Цркви користе ово да укажу на учење Цркве о том животу као на неку врсту мрачног и бесциљног мистицизма.
Да ли је то тако? И да ли смо у праву?
Ми, хришћани, нисмо од овог света. Али то не значи да је наш свет негде милијардама миља далеко одавде, негде изнад бесконачних звезда. Нимало. Он је у нама самима, у природи која нас окружује, на сваком месту, у свакој души. Није одвојен од нас спољашњим далеким просторима, већ је на површини овог живота који нас окружује на овој земљи са свих страна. Светлост и дах тог света су нам непосредно близу; они ме обавијају из унутрашњих дубина духа овог тренутка, овде, на овом месту где пишем, у мојој сопственој души, коју сада осећам, због саме природе која ме окружује у овом тренутку.
Продуховити и просветлити сваки покрет у свом животу значи ући у царство које није од овог света.
Тежити из овог света ка оном не значи журити и јурити негде у бескрајну звездану даљину, у непозната пространства сунаца и сазвежђа. Не, то значи једноставно ући у оно што је у нама самима и око нас. У мојој души, шта год она сада била, нешто је узвишено, племенито и свето, ту су добре мисли, осећања и жеље. Ићи тамо ка том просветљењу, прилагодити се ономе што се кроз њу открива, навикнути се на њену атмосферу, исплести из ње своје животне нити значи отићи у тај небески свет, у који нас је Господ позвао. Веома је лоше у мом телу, али и у њему, у његовом облику који је Бог створио, у таласима његове животне енергије, осећа се врховна лепота, врховно добро бића, одраз чисте среће живота. Уношење свог духа и срца у тај племенити елемент сопственог тела, у то савршенство његових идеалних облика који су у нама самима, удишући само најчистији мирис живота, уносећи у њега хармоничне појаве, тежећи и концентришући своју животну пажњу само у тој префињеној светлој области сопствене телесне самосвести, никако не растварајући себе и не дозвољавајући да се груби таласи страсти прелију, не попуштајући спољашњим и унутрашњим дисхармоничним утицајима, одуховљујући и обасјавајући сваки свој животни потез, све то значи одлазак у царство које није од овога света.  

Ако немарно трчим кроз природу овде на овом комадићу простора који моје око заузима, или ако се према њој понашам грубо споља, онда она за мене неће представљати ништа посебно: или ћу је заобићи, или ћу је споља користити, или истребити. Али ако стојим са љубављу, свим својим осећањем и свешћу, детињасто, на Божјем путу, не трчећи около у свим правцима, већ се потпуно предајући њој, гледајући је, и тада ће сваки лист на дрвету, сваки мали цвет, свака биљка, свака травка одједном засијати за мене таквим зраком небеске лепоте, преплављујући ме таквом топлином и светлошћу живота, таквом грациозношћу у сваком завоју и сваком тону, да ће се рај отворити пред мојим очима... Шта то значи? Одакле долази такав чудан обрт? Одговор је врло једноставан: проникли смо у оно што смо свакодневно видели споља; свим својим осећањима осетили смо сав живот природе који стално гњечимо својом расејаном спољашњом свешћу; у откуцају срца љубави, несебично се на тренутак предајемо том дрвету, том цвету, и не размишљамо егоистично да ли да сечемо једно, а кидамо друго. Једном речју, у том чудесном тренутку природа је остала иста, али ми смо отишли у тај просветљени божански свет њеног бића и њеног облика, који ми, због расејаности и грубости, до сада нисмо приметили. Трудећи се да своју дубоку и потпуну пажњу посветимо свему живом што нас окружује, свему што постоји око нас, свакој биљци и твари, размишљајући о Богу који је у свему у Богу, одричући се себе, значи отићи у царство које није од овог света.
Ми нисмо од овог света; али то не значи да смо се одрекли ове природе, гледајући у неку врсту празнине, у нешто мрачно и потпуно непознато. Видимо исто што и други виде, али такође видимо и онај свет који и даље остаје скривен за друге. У мртвима - за нас трепери унутрашњи духовни живот; у немима - одзвањају нам небеске речи; у случајном и механичком - открива нам се чудесно значење и врховно разумна лепота. 
И ово откриће духовног света лепоте и вишег живота није илузија, није песникова фантазија. Он постоји, он заиста постоји са тим облицима, са истом оном природом која нас окружује. За песника је овај свет само идеја, сан, али за хришћанина који није од овог света је висока права истина у којој живи, која је скривена од телесних очију и нечистих срца, која није изражена грубим људским језиком и није представљена у бледим земаљским бојама.
Тај „други свет“ је у истом окружењу и у истим људима међу којима живимо. 
Ми нисмо од овога света, али то, наравно, не значи да треба да се дистанцирамо од тих људи који воде стварни живот и да сањамо о неким другим бићима која би више одговарала нашем идеалу. Да, треба да будемо што даље од свега лошег и у себи и у другима; наша је дужност да се против тога неуморно и немилосрдно боримо. Али је лоше што постоји нешто што отуђује људе једне од других и што међу њима настаје непријатељство и хаос.

Удаљавајући се од њега, хришћанин заправо напушта овај свет, где су људи међусобни непријатељи, за онај свет, где могу бити пријатељи и браћа. Али, тај свет није у некој замишљеној фантазији, већ у истом окружењу и у истим људима међу којима сада живимо. Колико год људи били непријатељски настројени једни према другима, у њима ипак постоји неки врховни свет добрих осећања: љубави, истине, доброчинства и самопожртвовања. Споља и по инерцији страсти воде жестоку међусобну борбу, али изнутра не могу а да не поштују заједничку светост свих која невидљиво и нечујно продире у дубине њихових грешних душа. У том истинском светилишту истинских људи око нас је „тај“ свет у коме треба да живимо као хришћани.
Људи овог света мисле да је та светост само сан, само непостојећи идеал; да је само у личној машти и у добрим импулсима појединца и да не представља ништа истински моћно и постојеће. Она улепшава овај тежак и прозаичан живот својим сновима, али је само сан и ништа више. Особа је умрла, тело се распада и сан нестаје попут магле.
Хришћанин директно доживљава стварност ове светости својим духом. Он осећа да овај свет љубави и хармоније већ постоји, да је у дубини духа свих око њега, само треба да пожеле да уђу у њега. Он схвата да то није само његово стварање, не само његов добри импулс, већ више, много објективнија и вечна истина од свега другог што нам привидно долази. Он продире у ту унутрашњу дубину, где људи око њега долазе до непознатих корена свог духовног бића и урањају у благодатни свет Царства Небеског. Овај свет јесте у њима, али само толико дубоко и иза многих велова и маски, често истканих од њих самих, да га добро не познају и не осећају пуну лепоту и моћ свог истинског живота. Хришћанин га види и иде ка њему.
Открити небо у ближњима, које нам се открива у нама самима, је најприкладнији и најисправнији пут ка царству које није од овога света.
Хришћанин треба у потпуности да чезне за овим унутрашњим царством. Али то не значи да треба да буде неактиван или да бесциљно лута у овом свету. Благодатни живот небески открива нам се по мери слободног просветљења земље. Учинити нашу душу и тело чистим и светим, изградити окружење у његовим савршеним облицима; осветлити целу сферу која нам је дата у конкретном животу, оживети наше ближње таквим дахом какав и сами примамо одозго; пренети им ту радост, ту благодат која и нас обузима; открити у њима небеса која су нам откривена; дати им свој живот, да се он у њима роди и процвета – укратко, бити као Христос, апостоли, светитељи и мученици – то је најисправнији и најприкладнији пут ка царству које није од овога света.
На тај начин, верник у „то“ царство ступа најдубљом комуникацијом са људима око себе, иако често невидљиву за њих. Кроз њих он тражи то небо за које је везан. Он иде у тај свет кроз активну комуникацију са својим ближњима у овом свету, било да је то у царству мисли, дела или невидљивих молитава и љубави. Оно што може изгледати као усамљеност хришћанина је само привид. Он је ближи својим ближњима него што се то чини. Он не сања, већ заправо живи у овом стварном свету. Његово царство које „није од овога света“ – није у магловитој даљини времена и простора, није у апстрактној празнини изума и духова, као што је то код земаљских песника и мислилаца, већ је сада, у овом тренутку, на овом малом простору, у овој средини, међу овим ближњима. Кроз њих, у њиховим сопственим дубинама, он види осветљени чудесни свет оног царства сваке лепоте, живота и хармоније које неодољиво клизи по блиставој површини овог света, откривајући пред њима низ великих спољашњих перспектива. Царство Божије је у нама (Лк. 17,21).
                                                                                                   

Михаило (Грибановски), епископ Таврички

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Прочитајте одличан осврт на једну жалосну чињеницу коју можда пренебрегнемо или се некако надамо да је нас заобишла. О чему се ради? Често наше душевне немоћи „пребојавају“ нашу веру у Бога и оно што ми називамо православном вером то заправо није. Ове наше лажне представе о Богу служе као извор не само за наше нездраво схватање вере, често и искривљену проповед Православља, већ и извор сујеверја (од „деда Мраза“ до ужасног „контролора“ који једва чека да учинимо неки грех да би нас казнио…) Управо о томе говори и свештеник Георгије Јофе, руководилац једног од мисионарских одељења РПЦ.

*

Свештеник Георгије Јофе

(заменик руководиоца Мисионарског одељења Санкт Петербуршке епархије)

Исправно је говорити не о „црквеним сујеверјима“, већ „около-црквеним сујеверјима“, јер Христова Црква сама по себи не може бити сујеверна.

За озбиљан разговор о гресима и болестима наше црквености можемо бирати различите тонове. Желео бих да ноте самоироније, одређене гротеске и хумора који се неизбежно појављују при разговору о сујеверјима, не постану повод да нас неко оптужи за мањак страхопоштовања пред светињом.

Наравно, следбеници строго-посног погледа на хришћанство могу да кажу да је Христос упозорио оне „који се смеју сада“ да ће „заплакати“. Али, сетимо се исто тако да је Сам Господ, изобличавајући фарисејска сујеверја, прибегавао хумору, када је говорио о цеђењу комарца и прождирању камиле (Мт. 23:24). Хришћани су одувек били у стању да се нашале на сопствени рачун, посебно при растанку са гресима.

Потрудићу се да укратко формулишем те болести наше црквене заједнице које не представљају материјал за наше непријатеље, већ и нама самима сметају да живимо у истини Христовој, кривећи саму суштину хришћанства.

Мноштво около-црквених сујеверја су настала потпуно лажним представама о Богу. Један од теолога нашег времена, Карл Ранер (1904-19984) приметио је следеће: „Слава Богу да речи 60 или 80% наших савременика о томе Ко је Бог не одговарају реалности“. То што ми знамо о Богу бесконачно је мање од онога што о Њему не знамо. Наше знање је увек непотпуно и фрагментирано. Али колико год блиско истини било наше знање о Богу, Бог ће га увек превазилазити и никада ово неће постати мање. Код највећих богослова је застајао дах, када су покушавали да говоре о неизрецивом Богу. По речи светог Василија Великог: „Нека неизречено буде поштовано ћутањем“.

Постоје представе, слике или мишљења о Богу чији дијапазон се креће од недовољних и искривљених па до проблематичних и неприхватљивих. Ево која су најпознатија међу њима:

1. Незлобиви седокоси старац, добри декица са дугом брадом, који све разуме, све прихвата и не пита ни за шта. Као прилично лагодна, ова представа је популарна код многих, јер вера у таквог „богића“ не обавезује ни на шта и не претпоставља никакву личну одговорност. У време данашње религиозне равнодушности, ова заблуда је најраспрострањенија.
2. „Узвишено биће“, „Виша сила“. У питању је врх пирамиде коју прави наш разум, приликом размишљања о уређењу универзума. Бог је хладан, бестрасан, безличан, равнодушан, без икаквог односа са нама. Њему се није могуће обратити, као што није могуће ни очекивати нешто од њега. Такво Божанство уопште нема везе са нашим светом. Или је растворено у њему. Сва окултна и псеудо-мистична учења, од гностицизма до теософије, укључујући и савремено рерихијанство и покрет Њу Ејџа, базирају се на овој лажној представи. Па и код многих православних који су се пре свог обраћења заносили окултизмом, јогом, биоенергетиком, сличне идеје се повлаче врло полако.
3. Најстрашнија слика Бога – шпијун, ухода, контролор и џелат. Он надзире наш живот, Њега интересују наше грешке, Он све време чека како да нас затекне на месту преступа. Овај бог-страшило за „непослушне“, њиме плаше дрске, њега се боје хришћани почетници, он одгурује од Цркве оне који се колебају када покушају да их приближе Православљу. А можда је неко сусрео и свештенике који исповедају сличне погледе? Управо се на овој представи формира лажно духовништво, у вези са овим се уочавају и апокалиптична расположења и јављају се псеудо-православне секте.
4. „Бог из машине“ – „deus ex machina“. У древној грчкој традицији појава бога у финалу, доводило је до њеног расплета. Одатле је потекао израз „бог из машине“, који означава вештачко решење проблема. У питању је својеврсна „хитна помоћ“ у тешком тренутку. Ми га призивамо и тражимо његову помоћ само онда када нешто није у реду, а када је све како треба, онда заборављамо на њега. И многе народне пословице су врло карактеристичне у вези са тим, на пример: „Док гром не загрми, сељак се не прекрсти“, „Без невоље нема богомоље“, итд.
5. Близак овоме је „бог гарант“. Ритуалним поступцима, обећањима и приносима могуће је обезбедити себи Божију заштиту. Он дели награде. „Разумни“, „пристојни“, „послушни“, могу да буду уверени да ће добити његове награде. На њега мисли и човек који у недоумици пита: „Шта сам лоше учинио када ме кажњава? Увек је све било у реду.“ Ове представе („гарант“ и „хитна помоћ“) хране магијске представе о духовном животу.
6. Бог поретка и богатства. Пре свега, ово је бог оних на власти. Он је на страни успешних, важних и значајних људи. Он је покровитељ моћника овог света. Човек који жели да промени поредак ствари доспева под његову немилост. Посебно му прибегавају диктатори, деспоти и тирани. Карактеристичан пример коришћења оваквих представа је савремени нео-харизматски покрет (пентакосталци) са њиховом „теологијом благостања“. Слични ставови могу да проникну и у црквеној средини.
7. Бог обреда – радосних или жалосних: венчања, крштења, сахрана, молебана; бог помпезних, јефтиних, празних и беживотних речи. Бог као животни украс. Сетимо се оних „свећњака“ који једва скривају своје зевање док стоје на службу за Васкрс или Божић. Бог се у овим и сличним случајевима показује као скројен према људским мерама. Он је врло мало налик на истинитог Бога хришћана.

Истинити Бог је Бог љубави и живота, „Kоји је свуда и све испуњава“. Он је на страни оних који страдају, жртви, Бог свих без изузетка, није равнодушан ни према коме. Није у питању неко ужасан и неприступачан, ко живи далеко од нас. Он нам не жели ни смрти, нити несреће и трагедије. Он нас не оставља, у каквом год се ми паклу налазили.

Бог се никоме не свети, никога не кажњава са циљем да погуби. Бог кажњава, то јест, поучава, уразумљује заблуделог човека. Да би ограничио злу делатност човека и упутио га на пут спасења, Бог може користити и казну, ако су све друге могућности уразумљења већ исцрпљене. Међутим, у свом поступку казне, Бог показује Своју љубав према човеку, као лекар који је принуђен да нанесе бол да би спасио живот болеснику.

Из лажних представа о Богу, рађају се сва ова лажна мишљења која се у односу на нашу тему могу сместити у два појма: магијски приступ и вера у обреде.

Магија представља стремљење човека да потчини себи духовних свет, да буде као Бог (1 Мој. 3:5). Ево шта је на ту тему писао протојереј Александар Мењ: „За мага је радост мистичког општења – празан звук. Он само жели да достигне моћ у свакодневном животу, у лову, земљорадњи, борби са непријатељима. Овај антагонизам је остао чак и када је магија почела да се преплиће са религијом. Магија од неба очекује само дарове, жели да пороби природу, зацарује насиље у људској заједници. Племе и власт се уздижу изнад духа. Човек, сливајући се са родом, потпада под хипнозу колективних представа“.

Другим речима, у основи магизма лежи принцип: „ја теби, ти мени“.

Људи одлазе у храм и постављају највеће свеће као да су оне Богу потребне, у пуном уверењу да сви њихови проблеми у животу потичу зато што их је неко „урекао“ или „проклео“. Са истим успехом се такви људи обраћају свемогућим „бабама“, врачарима, гатарама и екстрасенсима.

Материјалистичка крајност магијског приступа – вера у обреде: онда када ритуал није религиозан, већ чисто психолошко или прагматично средство без дубоке духовне компоненте. Такви људи одлазе у храм „користећи“ благодат да тако кажем, не дајући ништа заузврат. На пример, распрострањено је мишљење да света Тајна Јелеосвећења без икаквог покајања „чисти“ од грехова, а свето Причешће „помаже“ када човек има низак хемоглобин у крви…

Пре него што човек прими свету Тајну Крштења, он се одриче сатане. Самим тим ми се одричемо сваког идолопоклонства и незнабоштва. Међутим, да ли долази до истинске промене у човековом животу?

Астролошке прогнозе, хороскопи, предсказања, пророштва у наше дане попримили су свеопшту распрострањеност. Они се облаче у различите привлачне форме: од привлачног текста у новинама до ударног телевизијског програма; од префињених гатања по древној кинеској „Књизи промена“, до псеудонаучне компјутерске прогнозе; од танке брошуре из које се може научити о целом свом прошлом и будућем животу, до кабалистичког отварања тарот карата за чије се изучавање предлажу године и године живота“.

Задатак сличног информационог таласа састоји се у томе да се, као прво, човек навикне на мисао о предодређености слепе судбине, кармичке или генетске одређености целог живота; као друго, да се одвуче човек од мисли о Богу, молитви, жеље да спозна вољу Божију о себи, да се отргне од привезаности да не живи по својој исквареној вољи, већ по вољи Господа.

Образ Христа Спаситеља који у себи сједињује истинску веру, истинити живот и спасење света, чувао се и чува се, присутан је и вечно делује у Цркви. Христос је глава Цркве, а Црква је Његов живи, богочовечански организам. Од Цркве отпадају они који криве истинску веру, који криве аутентични, светлоносни образ Христа Богочовека, криве Његово свето учење.

Задатак православне мисије је да сведочи о истинитом Богу у Христу Исусу; суштина, срце Православља, његова непобедива сила, скривени су у том дивном и јединственом лику Христа, Сина Божијег, са Којим су се сусрели апостоли и мноштво других људи након њих.

Главна брига Православља је била, јесте и биће да кроз целу историју рода људског пронесе и сачува овај неизрециво предиван Лик јеванђелског Христа и прослави Га у „духу и истини“ (Јн. 4:23).

Савремена сујеверја:

• Не могу да се користе шибице при паљењу свеће или кандила. У шибици се налази сумпор, а сумпор је материја ђавола.
• Свећа не може да се пали левом руком.
• Могуће је молити се само наглас.
• Након сахране је неопходно заказати молитве током 40 дана у три манастира; заказати четрдесет 40-дневних молитви на четрдесет различитих места.
• Након Јелеосвећења донети кући остатке од свећа и запалити их у случају болести.
• Морате на исповест доћи са свећом.
• Ако си за време исповести случајно чуо неки туђи грех, овај грех ће прећи на тебе.
• Када се поставља свећа у цркви, не смеш да принесеш дно свеће на пламен, јер се покојнику тако ноге потпаљују.
• Не смеш да палиш свећу од друге свеће, јер ће све болести и несреће човека који је запалио ту свећу прећи на тебе.
• При Крштењу не смеш да узимаш имена Мученика, јер ћеш се онда цео живот мучити.
• Након Крштења потребно је да се крстиш још једном, да би добио друго име и то име било тајно, тако да нико не може да те урекне.
• Ко први стане на пешкир на свадби, биће главни у кући.
• За време свађе, свету воду треба склонити у ормар, јер ће она у супротном упити негативну енергију и да се поквари.

извор

Испит није толико страшан ако је онај ко полаже спремао сва питања. А ако знате само како се испит зове, а не знате шта ће вас питати и у ком обиму, испит постаје права егзекуција. У случају с Великим даном Христовог Суда унапред нам је објављен садржај онога за шта ћемо одговарати, другим речима, која су испитна питања. Углавном ће бити страшно онима који студирају „традиционално“: изостају са предавања, не отварају уџбеник и тек дан пред испит узалудно покушавају да надокнаде све оно што су неоправдано пропустили у току семестра.

Дакле, речено нам је да је Христос гладан, да нема одећу, да повремено лежи у болници или се налази иза решетака, да је Христос – туђиноватељ. А од нас се тражи да Му пружимо онолико љубави колико можемо како би нам узвратио позивом: „Дођите, благословени, наследите Царство које је за вас приправљено.“ Мислим да није ствар само у човекољубљу и да сад сви волонтери, сви доброчинитељи и сви филантропи могу да се опусте. Со није само добро које је учињено за ближњег. Со је пре свега виђење Христа пред собом. Не спасава добро које је учињено због родбинских односа, или добро које је учињено због нежних осећања која су одједном обузела душу. У ово не спада ни добро учињено по принципу: ти мени, ја теби. Човека пре свега спасава умеће да види Господа.

У Свом Оваплоћењу Син Божији се умањио и понизио. Не треба сад да Га замишљамо како седи на престолу. Треба да Га видимо у човеку који се налази поред нас. Управо то је истински подвиг вере и за њега се добија награда.

„Христос је поплавио од хладноће!“; „Христос пружа руку на твојој капији!“; „Христос није јео већ ко зна колико дана...“ Таквим изразима Златоуст обично буди савест својих слушалаца питајући: „Како можеш да мењаш коња и кочије, да препуњаваш кућу скупим посуђем и одећом?! Или не верујеш, или си заборавио шта ће те питати на Страшном суду?“ Тема је актуелна у све дане до свршетка света.

Вера је способност виђења. Израиљ је „онај ко види Бога“. Црква је у потпуности достојна да се назива, а и назива се Новим Израиљем. И прво је потребна управо способност виђења коју дарује вера, а затим иду добра дела. Ако знаш Коме чиниш добро, ни чаша воде коју пружиш неће бити пропасти. Иначе људско добро лако пропада, као да га једу мишеви или разједа рђа, због сопствене хвале, приписивања себи наводних заслуга и због појачане активности услед узавреле крви. „А тело и крв не могу наследити Царство Божије.“

Тежња ка добру је уткана у човека. Али у случају да нема вере човек ће жар срца потрошити на чудне и сумњиве ствари. Зар смо, на пример, чули мало холивудских звезда које због сажаљења према дугодлаким животињама проповедају одрицање од крзнене одеће? Наизглед, и ово је добро, али тешко да ће се ово добро на Суду претворити у заштитни панцир. Борба против гојазности, борба за екологију, борба за разноразна измишљена права – управо то је грозничава делатност човечанства које има проблема с вером.

Благо човеку који на Суду од Господа буде чуо: „Знам те.“

На пример, једном си, али управо Христа ради, извадио из ормара препуног крпица џемпер или капут и дао озеблом сиромаху. Можда ће се управо у овом џемперу или у овом капуту Христос појавити пред твојим очима у Последњи дан. „Посетио си Ме у тамници.“ „Заступио си се за Мене.“ И данас треба да се сетимо шта смо управо учинили за Христа и ради Христа, а не због других мотива.

Могуће је да у стварности не постоје људи који нису учинили ниједно добро дело. Али крајње је мало људи који погледом ума виде оно о чему говори Јеванђеље. Мало је људи који су лично Спаситељу посветили сав свој труд. И да учињено не би одлетело у прах бар једном годишње чујемо подсећање на то да се мења вредност ствари, да расте њихов значај, да касније за нама иду управо у зависности од тога да ли смо их у себи посветили Господу.

Узгред речено, закон важи и у супротном смеру. Неко је облачио и хранио Христа. Али неко Га је скидао. Варао, избацивао из стана. Неко је клеветао и плео мреже, био злурад и понашао се као змија на путу. И у овом случају ће морати да чује: „То сте Ми ви урадили.“

Од нас се не тражи ништа велико и компликовано. Ионако ћемо ићи у болнице и делити храну, примати госте и поклањати дарове. Само треба да испунимо реч: „Увек имај на уму Господа.“ И онда ће се оно што чинимо претворити у благо.

Овде у Јеванђељу нема ни речи о посту или о другим облицима аскетизма. Ради се само о елементарној човечности у коју смо додали прстохват соли и која је постала заиста укусна. „Свака жртва ће се сољу осолити.“ „Имајте соли у себи.“ Ако со обљутави, суђено јој је да буде згажена.

Јеванђеље је лако! Паметно је, али лако! Врло паметно и врло лако!

На Суду ће бити добро онима који су паметни у Христу, а не онима који су померали горе. Ево, добро је познато да никоме не треба да судимо, па нећемо бити осуђени на Суду. Ово теоретски знају многи...

Погледајте човека којем је туђе осуђивање, наравно, ако га има у вашој близини. Онај ко не осуђује улаже велики унутрашњи напор, а споља се наизглед ничим не бави. Исто је и са доброчинитељем. Поступајући с вером он чини најпростије ствари, а награда за њих је будући живот у Граду од злата с бисерним вратима.

Сви трговци света, – каже Николај Српски, – теже ка томе да оно што је скупо купе што јефтиније, и да што скупље продају јефтино. Само Христос јефтино (живот Своје творевине) купује драгоценом Крвљу и продаје вечно блаженство по свима приступачној цени.

Човек само због једног разлога може да не искористи ове живе и једноставне речи – због неверја. Неверје је име наше епохе.

И оци су нам унапред рекли да ће хришћани из последњих времена по слави својих дела бити ништавни у поређењу са хришћанима из старих времена. Али је после тога речено да ће ако сачувају веру бити изнад старих.

Све напоре треба да уложимо у то да вера Божија живи и да делује, и да никуд не нестане. У том случају ће чак и оскудни напори у добру покрити нашу наготу и обући ће нас у брачну одећу на онај Велики Дан кад ће се чак и Анђели уплашити.

На почетку бих одмах рекао шта Свето Писмо, Јеванђеље говори, како треба да гледамо на сопствено тело. „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“ (1. Кор. 6:19) Знамо да је Сам Бог узео тело и душу на Себе да би спасио не само душу, већ и наше тело. И да је васкрсао са Својим телом.

И то људи који се труде да живе црквеним животом, који иду у храм знају. Само мислим да се понекада, због разноразних утицаја ова истина просто заборавља.

Наравно да је душа драгоценија од тела, то нико не доводи у питање. „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мт. 16:26). Међутим, исто тако, наравно да не значи да треба гледати црно-бело, да то аутоматски значи да је тело неважно, да на њега не треба обраћати пажњу. Неки из овога изводе закључке и сматрају да наше тело не треба ни лечити, нити посебно водити рачуна о њему, јер било која брига обавезно представља служење страстима, итд. Свети Максим Исповедник занимљиво пише: „Онај ко своје тело чува од уживања и од болести стиче помоћника у бољем служењу“. Дакле, као што се хришћани труде и желе да храм у који иду на службу буде чист, проветрен, осветљен – и то се свима подразумева и прихваћено је као нормално, исто тако треба да имамо однос и према свом телу које је „храм Духа Светога“ према речима апостола Павла.

Један савремени руски богослов је дао одличан пример нашег тела као инструмента. Ако се уметник (наша душа) не буде бринуо о инструменту (наше тело), инструмент ће зарђати и покварити се (због немарног односа и појаве болести). Зато управо немаран однос према телу које смо добили од Господа представља чак и грех, као немаран однос према дару Божијем. Ради се о томе да је супротстављање, у смислу да мораш да изабереш између душе и тела вештачко, потпуно непотребно и штетно. Врло је могуће, корисно и побожно да истовремено бринеш и о души и о телу.

Навео бих један догађај из Старечника који треба да имамо на уму када размишљамо о свом телу и како треба размишљати о нашем телесном подвигу:

„- Посети ава Исак аву Пимена, па када га виде како са мало воде посипа своје ноге, рече му са одважношћу коју је имао пред њим:

– Како су неки били толико строги, односећи се строго према своме телу?

А ава Пимен му рече:

– Ми нисмо учени да будемо телоубице, већ страстоубице.“

Мислим да је ова тема много шира и комплекснија него што можемо да помислимо на први мах. Зашто? Зато што најновија научна истраживања само потврђују оно што је хришћанско учење од почетка говорило о телу као незаобилазном делу људске природе, као нечему веома сложеном, узвишеном и фасцинантном. Ради се о томе да се наше емоције, наши греси, наше врлине налазе не само у души, већ и у нашем телу. И као што свом телу можемо да помогнемо помоћу своје душе, исто тако нашој души можемо да помогнемо и помоћу нашег тела.

Дакле, како наше тело може да нам помогне у нашим душевним немоћима?

Врло опипљиво и врло снажно.

Колико пута сте осетили да су вам се након бриге о нечему важном за вас, укочила рамена, да је почела глава да вас боли? Ако сте се изнервирали, осећате да вас је желудац заболео или да вам се лице зацрвенело у љутњи? Шта је ово него свакодневни и врло опипљиви доказ да се наше емоције и мисли виде на нашем телу?

Хтео сам са вама да поделим искуство православног психолога, Људмиле Ермакове које врло сликовито показује колико физичким покретањем нашег тела можемо да утичемо на нашу душу.

„Испричаћу вам случај из моје праксе. Једном приликом ме зове жена из града удаљеног 700 километара од Москве. На интернету је нашла моје контакт податке као православног психолога и узнемиреним главом ми говори да је она црквена, да се моли, труди се да све правилно ради… Међутим, у последње време јој се дешавају страшне ствари, не може да спава, не може да једе, све је запустила у кући… спремна је да пусти све и да допутује да ме види. Ја јој говорим: ‘Одлично, дођите. Међутим, предлажем вам да спроведете мали експеримент: сада ћете спустити слушалицу, изаћи из свог дома и ходати 6 километара у темпу у коме вам је могуће.

Критеријум је следећи: темпо мора да буде такав да се ознојите. И притом се кратко молите у себи: ‘Господе, помози. Мајко Божија, помози’. Затим ме позовите и реците ми како се осећате. Сложила се. Негде касно увече, зове ме и говоре да је два сата трчала, дошла кући, истуширала се и пала у кревет. Пре тога месец и по дана уопште није могла да спава. Ја сам је затим питали да ли случајно има неку викендицу. Осећам да се моја саговорница мало тргнула, да нисам неки психолог преварант.

Прилично опрезно ми говори да има викендицу, врло близу ње, али да је и тамо све запуштено. Ја сам јој саветовала да трчи до викендице, да копа један метар земље, да сади поврће и да затим трчи назад до куће. И тако неколико дана. Потреба ове жене да дође код мене је отпала само по себи. Један млади човек са присилним мислима ми је рекао: ‘Ваше „трчање са молитвом“ ми веома, веома помаже’.

Физичко оптерећење може да буде у било којој форми: бицикл, клизаљке, тротинет, ролери, трчање, шта год вам прија. За старије особе то може да буде нордијско ходање. И све време кратка молитва. На овај начин сам приличном броју људи помогла да изађе из депресивних стања. Можете пробати и Ви“.

Ово искуство Људмиле потврђују и најновија научна истраживања која су показала да је редовно (три пута недељно) физичко вежбање са довољним интензитетом (да се подигне пулс и да срце убрзаније ради) у стању да заиста промени наше душевно стање, да измени биохемију нашег мозга. Јер на наше расположење, на то как осећамо итекако може да утиче стање нашег тела. Наравно, потребно је видети да ли постоји душевни узрок, нешто што изазива да се осећамо лоше. Али је исто тако неопходно и кретати се, вежбати, физички оптерећивати своје тело да бисмо се осећали добро.

извор

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Ћелији Добрској. 7. августа 2009. године

Нека је благословен празник небеских покровитељки наше мати Олимпијаде и Христине, Преподобна мати наша Олимпијада и Света великомученица Христина. Христина, која је, како каже пјесма коју јој пјевамо, као јагањац клицала: „Господе мој, Тебе љубим и Тебе иштући за Тебе страдам и приносим се Теби на жртву. Прими ме као ону која се жртвује цјелосно за Тебе.“

A Преподобна мати наша Олимпијада, сестра великог светитеља Цркве Божије, Василија Великог, такође је сав свој живот принела Господу на дар. „Није искала покоја”, како каже пјесма у њену част, него се непрекидно трудила да, свим својим срцем, душом и тијелом, угоди Господу и да постане сасуд Божије благодати, као што је и постала служећи Господу и служећи својим ближњима и приносећи себе Господу на дар. И једна и друга, свака на свој начин, су биле слушкиње Христове. Спадају међу оне премудре дјевојке које су запалиле светиљке своје. И не само да су запалиле светиљке своје, испунивши се врлинама као светиљкама, него су, својим врлинама, својим подвизима, придодавале и уља, што значи Духа Светога.

Благодаћу Божијом и благодаћу Духа Светога су постале оно што су постале: угоднице Божије, примивши ријечи Господа у себе, у своје пролазно тијело и душу, да би вјечно са Господом биле. Уселио се Господ у њих, пун благодати и истине. И зато је њихово име и њихов спомен непролазан. Ево, вијекови су прошли од страдања мученице Христине, њеног проливања крви за Господа и жртвовања и од времена када је, на други начин, носила свој крст и трпила мучеништво савјести Преподобна Олимпијада. Прошли су вијекови, али ево до данас, њихов спомен остаје неизмјењив. Њихови свети ликови се сликају на иконама и љепотом њихових икона ми узносимо свој ум њима и открива нам се свјетлост која је сијала из њих.

Тако да и оне спадају међу оне светиљке које се не стављају под кревет и које се не скривају, него се стављају на свјећњак, да усмеравају оне који усмеравају свој поглед ка њима. И да, свјетлошћу својом, прослављају Оца нашега који је на небесима, јер Он је једини Свети, и они који Њега примају том свјетлошћу Његовом, божанском, вјечном и непролазном, зраче и обасјавају вијекове. Тако да и ове двије дивне Божије угоднице су Господа прославиле и прослављају Га и данас, прибране око светога престола Његовога, око престола Јагњета Божијег, закланог за живот свијета. Јагње Божије, Христос Господ, и Света Христина, јагњица Божија, која се Њему приноси на дар и Преподобна Олимпијада, која се одрекла свијета и „мудрованија тјелеснога“ како каже у пјесми, да би заблистао Господ кроз њу. Не само у току њенога земнога живота, него блиста и сија и до данас и сијаће до краја свијета и вијека.

Господу који је диван у светим мученицима и мученицама Својим, преподобним оцима и матерама, Господу који је јуче, данас и сјутра исти, Њему нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

https://mitropolija.com/2025/08/05/mitropolit-amfilohije-o-svetoj-velikomucenici-hristini-i-prepodobnoj-olimpijadi/

Један високородни муж у граду Тиру, по имену Урбан, царски намесник, имађаше кћер, младу девојчицу, која у раним годинама својим познаде Бога Створитеља свога, и душу своју положи за Њега, јуначки претрпевши многе љуте муке. Када се она роди, родитељи јој дадоше име Христина. То би не по њиховом незнабожачком умовању него по Божјем промислу; и само то име, као неко пророчанство, предсказиваше да ће девојчица када порасте бити хришћанка, Христова слушкиња и невеста, и мученица.

Када Христини би једанаест година показа се изванредна лепота њена, и међу девојчицама не беше ни једне сличне њој по лепоти. Тада отац њен, желећи да је сакрије од света, одреди јој највиши спрат једне високе куле, да ту живи; даде јој најбоље робиње на службу, намести у њеним одајама идоле сребрне и златне, и нареди јој да им свакодневно приноси жртве. Многи пак од високородних и богатих људи, чувши за лепоту ове девојчице, жељаше сваки да њоме ожени сина свог. И када они поводом тога мољаху оца Христинина, Урбан им је одговарао: Ни за кога нећу удати своју кћер, него ћу је посветити боговима мојим, јер је милостиви богови веома заволеше, и нека њих ради остане девственица, служећи им свагда.

Девојчица Христина, растући годинама и разумом, стаде долазити у познање истине, пошто јој Бог благодаћу Својом просвећиваше и умудриваше ум. Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света, а ноћу чудесно јато сјајних звезда, она преко творевине дође до познања Творца, и увери се да су идоли безчувствени и ништавни, и не хте им приносити жртве и клањати им се. Посматрајући на истоку небеско плаветнило, она уздисаше и плакаше, говорећи у себи: Докле ће срца људска остати потамњена и неразумни разум њихов помрачен, и не погледати ка Господу Богу који је створио небо и земљу и украсио их таком упадљивом лепотом?

Расуђујући тако у себи, Христина се поче клањати Једином, на небу живећем, истинитом Богу, и мољаше Му се са сузама да јој открије себе, да би потпуно познала Њега према коме јој се срце љубављу запали. И када проведе доста дана у молитви и посту, она се удостоји посете милости Божије; њој се јави анђео Господњи, осени је крсним знаком, назва је невестом Христовом, упути је потпуно у богопознању, и обавести је о њеном мученичком подвигу, наиме, да ће за Јединог у Тројици Бога бити мучена од три мучитеља; укрепи је на подвиг, и даде јој чист хлеб да једе, пошто беше огладнела од пошћења.

После овог јављења анђела девица се весељаше духом и радоваше се о Богу Спасу свом, благодарећи Му што посети слушкињу Своју пославши јој светог анђела, и стаде се топлије молити Господу и наслађивати се љубављу Његовом. Испунивши се ревношћу по Богу, она поче једног за другим узимати и разбијати златне и сребрне идоле. Пошто их поизразбија на комаде, она их касно увече избаци кроз прозор на улицу. А сутрадан изјутра пролазници покупише то разбацано комађе злата и сребра.

Једнога дана игемон Урбан, желећи да посети своју кћер и да се поклони својим боговима, узиђе на ту високу кулу. И не угледавши идоле он упита Христину: Где су богови? - А она ћуташе. Тада он дозва робиње и распитиваше их за богове. Оне му испричаше шта његова кћи уради са боговима. Разгневивши се, он стаде бити кћер по образима, питајући: Куда си денула богове? - Но она му не хте одговарати. Затим, после дугог ћутања, она отвори своја света уста и исповеди јединог истинитог на небу живећег Бога, Творца свега; а такозване богове, златне и сребрне, она назва бесима и безчувственим идолима. Притом исприча како их она својим рукама поизразбија.

Тада Урбан, побесневши од јарости, све робиње посече мачем, а кћер стаде мучити разним мукама: најпре је непоштедно би прућем и бичевима, па је затим оковану вргну у тамницу. Сазнавши о томе, мајка дотрча к њој плачући и ридајући, и саветоваше јој да се одврати од Христа и поврати к боговима прадедовским. Међутим мученица Христова не само не хте слушати мајчине речи него се и саме ње одрече говорећи: Не називај ме својом ћерком! Зар не знаш да ја Христово име имам, којег се имена не удостоји нико у роду нашем? По имену и по делима ја већ нисам вашега рода него Христовога, јер се ородих с Царем Небеским - Христом; Његова сам слушкиња и кћи, и Он ми је отац и мајка и Господ. - Мајка је на то дуго плакала и, не успевши ништа, отиде жалосна.

Када прође ноћ и настаде дан, Урбан, подстицан демоном злобе на љутину, заборави на природно осећање љубави према кћери и седе на судишту са жељом да мучи свету Христину не као своју рођену кћер него као туђинку и велику злотворку. А када светицу вођаху из тамнице на судиште, многе жене гледајући је говораху: Боже слушкиње Твоје Христине, помози јој, јер она прибеже к Теби! - Доведена на судиште, овчица Христова стаде пред Урбаном не као пред оцем него као пред мучитељем и крвожедним звером, и зли родитељ поче јој умиљато говорити: Сажаљевам те, чедо моје, и молим те, приступи к великим боговима нашим и заједно са мном принеси им жртву, да би се они смиловали на тебе и опростили ти грех твој којим ти сагреши према њима. Не урадиш ли то, онда се ни ја нећу смиловати на тебе и нећеш се називати мојом кћери. - Светитељка одговори: Велику ћеш ми радост причинити, ако ме не будеш називао својом кћери, јер си ти слуга Сатане, а ја сам слушкиња Христова, и већ нисам твоја кћи, пошто је Творац мој мени Отац.

Запаливши се великом јарошћу, Урбан нареди да девојку нагу обесе на мучилишту и оштрим гвожђем стружу и дробе њено чисто девичанско тело. И толико би остругано њено тело, да јој се голе кости виђаху. А када је одвезаше, она угледа по земљи парчад тела свог што отпадаше од ње за време мучења, покупи их и баци у лице оцу са речима: Једи месо твоје кћери!

То још више разјари Урбана и он свету Христину протеже на гвозденом точку мучилишта, и нареди да се под њом наложи огањ и врелим уљем полива тело њено. Тако се тело свете Христине, окретано точком на огњу, пецијаше као риба или месо на ражњу. И беше немогуће људском бићу, нарочито женском, остати живим у таквим мукама, али Бог одржаваше живот слушкиње Своје и крепљаше је ради прослављења светог имена свог а на постиђење незнабожаца. Тако мучена, света Христина слављаше Бога и мољаше Му се, а свети анђели невидљиво стајаху поред ње олакшавајући јој патње. Затим, по Божјем наређењу, огроман пламен неочекивано сукну из огња, полете на присутне незнабошце и сажеже до хиљаду њих.

Не знајући шта више да ради с мученицом, Урбан нареди да је баце у тамницу. Када се светитељка мољаше у тамници, њој се јави анђео Господњи и исцели је од рана и цело јој тело учини здравим; а даде јој и храну што донесе, те се мученица поткрепи и слављаше Бога. После тога отац нареди да је баце у море. Слуге узеше слушкињу Христову, посадише је у чамац, одвезоше далеко од обале, везаше јој велики камен о врат и бацише у морску пучину. Но анђео Божји је прими и одвеза јој камен са врата; камен потону, а светитељка, подржавана рукама бестелеснога, иђаше по води као по суву. И тако јој море постаде купељ светог крштења, за којим она толико жућаше. И светао облак осени је, и би одозго глас који изговараше над њом име Пресвете Тројице, као што то захтева чин светог крштења; и виде света Христина Господа који јој се јави и изговори јој речи које радошћу испуњују. А кад изиђе на копно, света мученица оде к своме родитељу и пренерази га: јер се незнабожац чуђаше и ужасаваше видећи свету девицу живу изашлу из мора. Но и у таквом чуду он не виде Божију силу, него сматраше то за дело мађиоништва. И нареди да мученицу понова баце у тамницу, имајући намеру да је сутрадан посече мачем. Међутим, те ноћи он сам би неочекивано посечен косом смрти, и погибе занавек, а светица остаде жива у тамници, славећи и благодарећи Бога.

После неочекиване погибије Урбанове цар посла на његово место другог игемона, по имену Диона, и овај би обавештен о закључаној у тамници Христини. Он је изведе из тамнице преда се на суд, и најпре покушаваше да мученицу ласкама намами на богоодступништво. Но када увиде да је она непоколебљива у светој вери, он је подвргну многим мукама, бијући је, железним ноктима стружући је, и огњем је жегући. Он нареди да се гвоздени тигањ силно усија, на њега нага мученица распросте и окреће, па полива врелим уљем и смолом, приморавајући је да се поклони Аполоновом идолу који се налазио у близини. Међутим мученица остаде као дијамант тврда у исповедању пресветог имена Христовог. Аполоновог пак идола она молитвом разби. И када идол паде и претвори се у прах, тада и игемон Дион паде на земљу и издахну, јер бес који је обитавао у идолу, када се његово обиталиште разруши, дохвати душу свог ревносног служитеља и однесе је у пакао да тамо живи са њим, а свету мученицу опет примише окови и тамница.

И не беше страдање девице Христове бесплодно: јер много народа, видећи таква чудеса, слављаше јединог Бога Исуса Христа, и верова у Њега до три хиљаде душа, и долажаху к светитељки држаној не мало времена у тамници, и она их учаше док у град Тир не стиже други игемон, по имену Јулијан. Он такође изведе светитељку на суд, и стави је на разне муке. Најпре он усија огромну пећ, три дана је ложећи; онда вргну у њу мученицу и затвори; и у тој пећи света девица Христина проведе пет дана нетакнута огњем, као некада Вавилонски Младићи, и седећи као у некој палати она певаше славећи Бога. Јер анђели Господњи беху са њом орошавајући и расхлађујући пећ, и певаху са њом, тако да војници који чуваху пећ чујаху њихове гласове. А када после пет дана отворише пећ, нађоше светитељку живу и читаву, огњем недарнуту, те се хришћански Бог величаше а незнабожачко безбожје посрамљиваше. Игемон пак, заслепљен демонском злоћом, не познаде у томе Божију силу, него такво изванредно чудо називаше мађионичарством.

Желећи да по сваку цену победи непобедиву, игемон позва мађионичаре и враче, који су умели опчинити сваковрсне гмизавце, и нареди им да својим чинима саберу мноштво змија, гуја и скорпија, и да их све натуткају на мученицу да је отровним уједима својим уморе. Када они пустише гмизавце на светитељку, ни један је не повреди, иако пузаху около ње и обавијаху јој се око тела. У непосредној близини стајаше старешина врача који својим бајањима и чинима дражаше гмизавце да уједају девицу. Међутим сви гмизавци, по Божјем наређењу, навалише на тог бајача, изуједаше га и он тог часа умре. А светитељка рече гмизавцима: Именом Исуса Христа наређујем вама гмизавцима: змијама, гујама и скорпијама, идите сваки на своје место, никог не повређујући!

И гмизавци одмах отпузише на разне стране. Мало затим светитељка се сажали на врача умрлог од гмизаваца и, помоливши се Господу, васкрсе га, и учини те он постаде хришћанин. И не само он него и многи, видећи таква славна чудеса, повероваше у Господа. Бесан због тога, игемон нареди да мученици одрежу девичанске груди, и из рана потече млеко место крви. Затим јој одрезаше језик који слављаше Христа Бога. Међутим мученица и после тога пошто јој одрезаше језик говораше јасно; и дохвативши одсечени језик баци га у лице игемону, и удари га по очима, говорећи: Једи удове моје, безбожниче!

И ослепе игемон од ударца језиком, а светитељка још већма благосиљаше Бога, и ружаше идоле и идолослужитеље. Тада игемон, не подносећи више ружење од свете Христине и бесан због ослепљења свог, нареди да је предаду на смрт. Избодена оштрим копљима од стране војника, беспрекорна девица и велика мученица Христова света Христина предаде чесну и свету душу своју у руке Господа свог. У њој Господ показа толику силу Своју, да три мучитеља не узмогоше савладати једну девицу. Један од рођака свете Христине, који беше поверовао у Христа, узе многонапаћено тело њено и погребе га чесно.

Све се ово догоди за царовања незнабожног Севера међу Римљанима и Грцима, док међу нама свагда влада Господ наш Исус Христос, коме са Оцем и Светим Духом част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

http://arhiva.spc.rs/sr/sveta_muchenica_hristina.html

Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки прибројани су Сабору светих на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве маја 2015. године. Њихов спомен се слави 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару, на датум када су усташе 1941. године звјерски у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, дјевојке и дјецу из села Пребиловаца, по документима њих око 600.

Пребиловци су старо српско село у Херцговини, које се налази се на ободу долине Неретве, 5 км од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у XV вијеку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника. Према извјештају жандармерије НДХ из септембра 1941. године усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године, убијено је 550-600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу. Тако је обновљен живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово мјесто четврто на листи најстрадалнијих села на свијету у Другом свјетском рату.

Послијератна комунистичка власт је настојала да усташки злочин заташка, сахрана жртава је забрањена, а отвори јама су забетонирани. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово Градина, Хутово-Хаџибегов бунар, Кукауша доња и горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава-Звекалица). Поред Пребиловаца ту су, дакле, пренијете кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, околне Требиња, неке чак из Сарајева и других знаних и незнаних мјеста. На 50-ту годишњицу страдања 4. августа 1990. године мошти ових мученика заједно са моштима страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и са двије локације у Чапљини, њих око 4000 су послије Свете литургије са опијелом којом је началствовао блаженопочивши Патријарх Павле, свечано су положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Храм је грађен је са великим еланом и одушевљењем српског народа, претежно добровољним радом. До рушења био је урађен подезмни дио са криптом и мермерним ћивотом саркофагом, као и зидови у висини 6-8 метара изнад земље.

У јуну 1992. снаге Републике Хрватске и ХЗ Херцег Босна су заузеле Пребиловце и уништили село минирањем и спаљивањем. Храм је уништен у темељима пластичним експлозивом и постављеним авионским бомбама. На исти начин уништено је и 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су Свети пребиловчки и други доњехерцеговачки мученици други пут убијани, други пут овјенчани мученичким вјенцем Светога нам Саве, а Пребиловци удостојени да се назову Херцеговачким Врачаром.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из Доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег храма, који је, 8. августа 2015. године, освјештао блаженопочивши Патријарх српски Иринеј.

Храм у Пребиловцима урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму.

Извор: Епархија ЗХиП

СВЕТИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА ПРЕБИЛОВАЧКИМ

ТРОПАР, глас 8:

Свети Новомученици Пребиловаца
за Христа бачени у јаму Шурманаца,
вером нађосте вечно Пребивалиште
у Царству Крста и Васкрсења;
љубављу таму и мржњу победисте,
и светлост раја наследисте.
од Господа молите нам вечно спасење
и свему свету јеванђелско покајање.

КОНДАК, глас 3:

Новомученици Свети за веру пострадасте:
у јаму за Христа невини бачени бисте,
од верних с љубављу из јаме извађени,
у Спомен Храму с љубављу положени.
Но Храм ваш безбожни разорише,
и мошти ваше ко Савине попалише.
Данас нову Голготу и Врачар обнављамо
и Вас са Светим Савом смирено молимо:
У Царству Небеског мира почивајте
и Христово и наше Васкрсење сведочите.

+Епископ Атанасије
(1992-2013, Манастир Тврдош-Требиње)

https://mitropolija.com/2025/08/05/sveti-mucenici-prebilovacki-i-donjohercegovacki-4/

Почајевска икона Пресвете Дјеве Марије налази се у Успенско – почајевској лаври, Тернопољске области, у западној Украјини.

Назив иконе је као и гора на којој се данас налази лавра, добила име по месташцу Почајев. Како је гора била позната по пештерама прилагођеним монашком животу – у једној од њих, настанила су се два монаха, посветивши се молитви и уздржању.

Један од тих подвижника је са Иваном Босим једне вечери изашао ноћу на врх горе, ради обављања уобичајеног молитвеног правила. Тада, стојећи на молитви удостојио се следећег виђења – у огњеном стубу Пресвета Богородица је стајала и молила се. Управо, на том месту где је стајала, чврсти камен постао је мекан као восак а на њему је остао отисак десне Стопе Њене – која је све до данас, најстарија светиња Почајевске лавре. Под овом Стопом, избио је извор воде живе, који никада не престаје – без обзира што безбројни поклоници непрестано воду односе, ради исцељења ближњих.

Ово јављање Мајке Божије на Почајевској гори и настанак отиска Њене Стопе у камену – догодио се 1340. г.

На том месту данас се уздиже Успењски Сабор, виши од саме горе Почајев, обухватајући пештере, Стопу и сами извор; храм је изграђен 1780. г. у барокном стилу и од тада је непрестано похођен мноштвом верника који у Почајевску лавру пристижу из свих крајева васељене.

Датум прослављења Почајевске иконе је 21. септембар по новом, односно, 8. септембар по старом календару; ова икона има још један датум у години када се прославља а то је 5. август по новом, односно, 23. јул по старом календару.

Чуда

Године 1595.г. константинопољски митрополит Неофит је путујући по Русији, из захвалности за указано му гостопримство, благословио велепосеницу Ану Гојску иконом Пресвете Богородице, коју је донео из Константинопоља.

У почетку ова светиња није била позната многима, али су се убрзо од ње почела дешавати многобројна чудеса.

Ноћу је од иконе исијавала неизрецива светлост, управо као онај огњени стуб у коме се 300 г.  раније испосницима, Пречиста Мајка Божија јавила.

Сама Ана Гојска је као израз посебног поштовања према икони – имајући виђење Богомајке која јој се јавила у великој светлости – држала пред иконом неугасиво кандило.

Када се Анин рођени брат, Филип, будући слеп од рођења, сузним молитвама приближио икони и прогледао – у страху да такву светињу држи у дому своме, Ана ју је 1597.г. по савету духовних и мирских лица и у присуству великог броја верног  народа, торжествено пренела уз свеће и молебно пјеније у Почајевски манастир, на чување монасима.

Међутим, по смрти велепоседнице Ане Гојске, сво имање као и саму Почајевску гору, наследио је њен рођак, Андреј из Козина, а будући лутеран, мрзео је манастир, монахе – узнемиравао их, угњетавао и ометао. На крају, одузео им је земљу и шуму те запалио монашке келије и забранио народу да долазе на Почајевску гору, на поклоњење чудотворној икони и Стопи Пресвете Богородице. Као да му то није било довољно, са мноштвом наоружаних истомишљеника, напао је манастир 1623.г. и опљачкао црквена добра и ризницу – одневши и чудотворну икону са собом.

Као врхунац богохулства наредио је својој жени, да обуче црквене одежде и са чашом у рукама пирује, са пијаницама и хулитељима.

За такво богохулство жена му је била кажњена – запосео ју је зли дух и мучио страшно, све док њен обесни муж није вратио икону у Почајевски манастир.

По враћању иконе у манастир изобилно су се од ње почела пројављивати чуда, те се вест о чудотворној икони Пресвете Богородице Почајевске, почела ширити по свим крајевима земље руске.

Међу многим чудима од Почајевске иконе, посебно је знаменито чудесно избављење манастира од Турака, 1675.г. – који су приспели близу манастирских зидина. Полажући своју наду у помоћ Богомајке, монаси су се сву ноћ молили и певали Акатист пред чудотворном иконом а када су возгласили ,,Изабраној победоносној Војвоткињи“, Пресвета Дјева се јавила у светлој одежди окружена анђелима са исуканим мачевима – па је Турке ухватио страх, те се дадоше у бекство.

Пред образом ове иконе верни се моле за остајање у чистоти православног вероисповедања, за избављење од крађа, очување здравља и за помоћ у различитим потребама.

До сада, исцељења од ове иконе примали су не само православни и унијати, него и хришћани католичког и лутеранског исповедања, па чак и Јевреји – који су примали хришћанску веру.

Изображење

Немамо података ко је иконописац ове чудотворне иконе.

Једино што знамо јесте да се налазила у поседу будућег константинопољског патријарха, тада Митрополита Неофита који ју је у знак захвалности, предао велепоседници, Ани Гојској.

По повратку иконе у манастир,  светиња се чува у кивоту од злата који има облик звезде. На поклоњење вернима спушта се пажљиво са трећег нивоа – где се налази – изнад царских двери, иконостаса Успенског сабора.

Копије ове иконе распрострањене су широм света.  Изображене су са десном Стопом Пресвете Дјеве Марије на којој је Пресвета приказана у одежди јарко црвене боје, црвене као крв Сина и Бога Њеног, коју ће пролити за живот света.

Он, иако Творац, овде као Младенац седи у наручју Мајке Своје, са положеним босим ногама у рукама које Га убрусом  обавијају.

Испред њих, јасно се оцртава камен са отиском у коме има довољно простора да и Он остави отисак Свој, тамо где је тло додирнула пречиста Стопа Њезина.

Тропар, глас 5

Пред светом Твојом иконом,  Владичице, они који се моле задобијају исцељење, примају познање вере истините и заштиту од напада агарјанских. Тако и ми, К Теби припадајући, остављање грехова испроси, благочестиве помисли срца наших просвети и К Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших.

https://mitropolija.com/2025/08/04/cudotvorne-ikone-majke-bozije-pocajevska-4/

Христос воскресе!

Пример божанских ученика-апостола за све нас представља идеал за то какви треба да буду сви Христови следбеници и ученици и колико самопожртвовано треба да служе Господу. Али нажалост, испробавајући одећу апостола и покушавајући да видимо како би стајала нашим ближњима, често падамо у осуду.

Нарочито често осуђујемо људе који имају неку посебну дужност, власт, моћ, или једноставно богатство и знање. У свом срцу говоримо: „Зашто се не понашају као апостоли, зашто свуда не исповедају Христа, зашто не проповедају и не исповедају отворено веру путем јеванђељске проповеди, а притом се називају хришћанима?“

Наше осуђивање које се рађа унутар Цркве, односно Христовог Тела, нема ништа заједничко са Божанском љубављу и Промислом Божијим који управља нашим животом.

Диван пример данас видимо у животу Христових тајних ученика које смо овога дана помињали – Јосифа Ариматејског и Никодима. Они су ушли у историју Цркве као тајни ученици. То су били угледни људи, фарисеји, законици, чланови Синедриона, највишег јеврејског Савета; људи, који су поседовали знања, почасти и власт. Они нису исповедали Христа отворено као апостоли, нису чинили чуда, нису стално ишли за Њим. Христос их није слао на проповед, али нам они својим животом показују да често људи који неприметно исповедају Господа бивају испред оних који се надимају због блискости са Христом.

Кад је Божански Учитељ био понижен и увређен, кад је распет, огромна већина најближих ученика се разбежала са страхом, распршили су се и вратили свом бившем занату. А поред Њега су се нашли ови тајни ученици за које је ризик у јеврејској заједници можда био много озбиљнији него за неугледне апостоле. Кад је Христос разапет и кад је назван разбојником и злочинцем, они се нису плашили да буду поред Њега заједно са женама-мироносицама.

Никодим који се удостојио беседе са Христом о рођењу одозго (в.: Јн. 3, 1-10) чак је бранио Христа у Синедриону, спорио је с другим фарисејима покушавајући да Га заштити, видео је неправду која се дешава и апеловао је на њихову савест колико је то било могуће.

А Јосиф Ариматејски се чак усудио да лично оде код Пилата, представника власти, окрутног управитеља, који није био нарочито увиђаван према Јеврејима. Јосиф се одлучио да замоли за Исусово тело (в.: Јн. 19, 38). Овај поступак је био потпуно нерационалан с тачке гледишта његовог положаја у друштву. Могао је да изгуби све: поштовање и углед међу Јеврејима и поверење Римљана; међутим, ништа од тога му није било важно. Узео је Исусово тело и положио га је у гроб који је припремио за себе, као што многи богати људи и данас често купују себи унапред место за гробницу, као што се брину и размишљају о томе. Јосиф не жели нови гроб; он заједно с Никодимом сахрањује у њему распетог Христа.

Ево примера за то како се често људи који су по нашем мишљењу достојни осуде због свог, како нам се чини, лицемерја и кукавичлука, показују као самопрегорнији и храбрији Христови ученици него сви остали.

Сваки хришћанин на свом месту треба да исповеда Христа својим служењем ближњем, својим знањима, свим оним чиме га је Господ наградио у овом животу: и влашћу, и имањем, свако је на свом месту позван да служи Христу, као што су служили Јосиф и Никодим, и сви тајни и јавни ученици, од Христовог васкрсења, па све до данас.

Амин.

Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)

Из књиге "Духовни устанак"

извор

Честа и врло позната реч за верујуће људе. Мало мало, па се може чути: „У искушењу сам…“, „То ти је искушење…“, „Снашло ме искушење…“. Много и прилично лако користимо ову реч. А шта су искушења заправо? Одакле и на који начин могу да се појаве? Какав однос треба да заузмемо према искушењу? Свему овоме нас поучава велики Григорије Палама.

„Не желим, браћо, да вам остане непознато да се искушења јављају у двојаком виду и због тога ћу сада говорити о томе. Искушења долазе људима и кроз радост и кроз жалост, и кроз здравље и кроз болест, и кроз славу и кроз срамоту, и кроз богатство и кроз сиромаштво. Међу њима су далеко тежа она која долазе кроз насладу и здравље, кроз славу и богатство, и то је уистину тако. Ја, међутим, не желим да вам говорим о том двојаком виду искушења. Шта бих, онда, желео да сада сазнате? Пажљиво слушајте и дознаћете. Овај велики Јаков, који се по телу назива братом Господњим услед веридбе Дјеве Богородице са Јосифом која се догодило према божанственом домостроју, каже: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења… Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан, примиће венац живота. Затим је, као да му је неко рекао ово: „постоје и они који хуле када падну у искушење, док други потпуно падају у очајање; неки на себе стављају омчу уколико искушења долазе од прирођених или телесних узрока, од страсти и жеља; догађа се да неки падну и у (грех) убиства, а да се неки предају разузданости; зар су и таква искушења од Бога, зар и она доносе венце“, додао: Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша, јер Бог је непријемчив за кушање злом и не куша никога (ст. 13). Под „искушењима“ се овде јасно подразумевају зло и грех и пад у њега (грех), због чега Христос није подлегао искушењима, иако је био искушаван: Пошто је и Сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани (Јевр. 2; 18). Након што се крстио на Јордану, Он се, како приповеда Еванђеље (Мт. 4; 1), попео на гору да би био искушаван. Искушењима се називају и недаће које људима долазе споља у виду телесних страдања, као и сами демонски напади (насртаји), иако су у Његовом случају били безуспешни. Искушењима се називају и греси којима бива искушаван сваки од нас, као што каже и сам Јаков: Свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. Тада жеља, затрудневши, рађа грех, а грех учињен рађа смрт (ст. 14-15). Какву смрт? Вечну, која услед греха доводи до разлучења душе од Бога и за којом, почев од Адама па до свршетка света, следи и телесна смрт. Тада, у будућем веку, за оне који се нису овде покајали уследиће неизрециве и бесконачне муке душе и тела, праведно осуђених од Онога Који има моћ да и душу и тело погуби у пакленом огњу. Бежимо, браћо, колико год можемо од таквих искуше ња, јер је бежање од њих у нашој моћи. Када видимо да смо пали у такво искушење, јадикујмо због тога. Ако због њега будемо жалили како доликује, принећемо истинско покајање које неминовно води ка спасењу“.[1]

[1] https://svetosavlje.org/gospode-prosveti-tamu-moju-sabrane-besede/33/

извор