Живе речи утехе: Живе речи утехе

Архимандрит Методије, игуман Хиландара: Да се Дух Свети усели у срце! (звучни запис)

Tue, 29 May 2018 14:53:41 +0000

Катихета Стеван Јовановић: Шеровање и шуровање - дарови Духа Светога (ВИДЕО)

Tue, 29 May 2018 14:49:55 +0000

Протопрезвитер-ставрофор Драган Станишић: Имајмо дух Педесeтнице! (ЗВУЧНИ ЗАПИС)

Mon, 28 May 2018 13:39:10 +0000

“Славећи Педесетницу ми исказујемо на наш однос према упокојенима а смисао Задушница нас подјећа на то какав је смисао човјековог постојања“-каже отац Драган и додаје да молећи се за покој душа ближњих ми се молимо да будемо са њима у заједници у вјечности.

Отац Драган нам је говорио и о томе како Црква гледа на психијатријску дијагнозу ,,поремећај родног идентитета“. Како да се молимо за непријатеље своје и колико та молитва помаже нама самима, објаснио нам је отац Драган.

Он је одговорио и на питање наше слушатељке из Бара која је питала шта је то апокоатастаза. Како да превазиђемо страх од везивања ако нас је вољена особа оставила и како да нађемо животног сапутника за себе.

Како да се боримо против неправде у овом свијету, питање је којим се људски род бавио од настанка свијета а то је било и једно од питања у којој нам је одговор дао свештеник Станишић. ,,Кроз призму првородног гријеха ми видимо колико човјека изазива то да не поступа по божјим заповијестима“-подсјећа отац Драган а ово су само нека питања на која смо добили одговоре у овој емисији.

Извор: Радио Светигора

Новозаветна Педесетница као празник

Sun, 27 May 2018 09:59:00 +0000

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

Читање из Дела Апостолских у дан Педесетнице

Дап. 3 зач. (II, 1-11).

„У дане оне, кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?“

Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве - истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.

У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо).

Исус Христос је једном приликом ο јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: "Ко је жедан нека дође κ мени да пије!", чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају.

Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског.

На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у Хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова символика је израз наше благодарности Богу. Богослужење Православне цркве ванредно изражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник је одлична позадина – праслика. Свештенослужитељи у дан Педесетнице облаче свештено одјејаније зелене боје, а и Часна Трпеза и сав храм „обучен“ је у зелену боју.

Педесетница као старозаветни празник

Sun, 27 May 2018 09:58:00 +0000

Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28). Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).

Нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна (првине жетве). С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа, и давано свештеницима; с обзиром на то да су хлебови били квасни, нису могли бити принети на олтару (жртвенику). Друге жртве су биле, као жртва паљеница: теле, два овна и седморо јагањаца „са даровима својим и наљевима својим“ (жртва од пића) и јарац као жртва за грех.

Све до приношења пентикостних хлебова, плодови жетве се нису смели јести, нити су се могле приносити друге првине. Цела свечаност је врхунила у посвећивању жетве Богу као дародавцу, и коме су и земља и народ били свети, а што је започињало приносом пшеничног снопа на Пасху. А интервал између ова два празника сматран је верским периодом. Само потоње празновање Педесетнице у Библији спомиње се тек на једном месту (2 дн 8,13).

Педесетница је једини од три велика празника (Пасха, Педесетница и Празник сјеница) који се не наводи као спомен на догађаје из јеврејске историје; али такав значај је изнађен у чињеници да је Закон дат на Синају 50. дана после избављења из Мисира (ср. Изл 12 и 19). Приликом изласка народ је принет Богу као живе првине (први плодови); на Синају је довршено њихово посвећивање Њему као народа.

Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолском гл. 2. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан Хришћанске цркве.

Пошто се Празник седмица празновао 50. дан после Пасхе, а 50 се на грчком каже Пентикости, то је ова реч постала назив празника, и од ове грчке речи је дошао назив Педсетница у Новом завету (Дап 2,1; 20,16; 1 Кор 16,8). На тај Празник седмица или на Педесетницу, у десети дан после Вазнесења Господњег, Дух Свети је сишао на сабране ученике, и сви су они почели говорити новим језицима, језицима народа међу којима су живели Јевреји. Апостол Петар је проповедао спасење у име Исуса, и првина од скоро 3000 душа пришла је тог дана верујућим.

Епископ новосадски и бачки Иринеј (Ћирић): Химнографија Педесетнице

Sun, 27 May 2018 09:55:00 +0000

Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству:

Сину у Оцу са Светим Духом.

Јер Отац ван времена роди Сина,

вечна са њим и са њим на престолу.

И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином.

Једна је сила, једно биће, једно божанство.

Клањамо се пред њим и велимо сви:

свети Боже који све сагради

кроз Сина делањем Светог Духа;

свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет;

Свети бесмртни, Душе Утешитељу,

који исходиш од Оца и у Сину почиваш.

Тројице, слава теби!

Педесетница, вечерње, глас 8.

Стихира Лава Господара

УМУДРЕНИ АПОСТОЛИ УЛОВИШЕ НАРОДЕ У ВЕРУ

Апостоли сеђаху, Господе, а ти посла Духа својега.

То гледаху тада јеврејски синови и задивише се чудом.

Јер их слушаху где кличу другим, туђим језицима,

као што им Дух даваше.

Они, простаци, бише умудрени, те уловише народе у веру,

и бесеђаху ствари божанствене.

Зато и ми вичемо к теби:

Господе, који се показа на земљи

и спасе нас од заблуда, слава теби!

Педесетница, вечерње, литијска стихира, глас 2.

НЕ ЗНАЂАХУ НАРОДИ СИЛУ СВЕТОГА ДУХА

Не знађаху народи силу Светога Духа

који би у апостолима, Господе.

Зато када променише језике, држаху их да су пијани.

А ми које они утврдише непрестано овако говоримо:

Духа Светога својега не одузми од нас,

молимо те, човекољупче.

Господе, када наиђе Свети Дух, испуни твоје апостоле

и спреми их да говоре другим језицима.

Зато у тој чудној ствари неверници гледаху пијанство,

а који верују – средство за спасење.

Удостој и нас да нас просветли,

молимо те, човекољупче.

Педесетница, вечерње, самогласне стихире на стихове, глас 6.

ЈЕЗИЦИ МУДРО ЗАБЕСЕДИШЕ РАДИ ПОЗНАЊА БОГА

Некада језици бише помешани због дрскога грађења куле;

а данас језици мудро забеседише славе ради познања Бога.

Тамо Бог осуди злочесте због греха њихова;

овде Христос просветли рибаре Духом.

Тамо се створи несагласност за казну;

сада се обнавља сагласност на спасење душа наших.

Педесетница, вечерње, стихира, глас 8.

ДУХ СВЕТИ БЕШЕ УВЕК, И ЈЕСТЕ И БИЋЕ

Чудне ствари видеше данас сви народи у граду Давидову,

када Дух Свети сиђе у огњеним језицима,

као што прозбори богобеседник Лука, јер вели:

када беху скупљени ученици Христови,

постаде хука као да се диже духање бурно,

и напуни дом у којем сеђаху.

И сви стадоше зборити необичним речима,

необичним учењем, необичном науком, о Светој Тројици.

Дух Свети, заиста, беше увек, и јесте и биће.

Нити поче нити ће престати,

него је увек с Оцем и Сином сврстан и убројен.

Живот је и оживљује, светлост је и светлост даје.

Од себе је добар и извор је доброте.

Њиме се Отац познаје и Син се прославља,

и од свију се упознаје.

Једна је сила, једно сврставање,

једно је поклоњење у Свете Тројице.

Дух је Свети светлост и живот и живи извор мисаони,

Дух мудрoсти, Дух разума, добар, прави, мисаони;

он влада, чисти од погрешака.

Бог је и обожава, огањ је што од огња исходи.

Збори, ради, дели дарове.

Све пророке он овенча, божанствене апостоле и мученике.

Необично чувење, необично виђење:

огањ се раздељује за раздавање дарова.

Педесетница, јутрење, стихире, глас 4.

Сада језици јасно посташе знак свима.

Јер Јудеји, од којих Христос има порекло по телу,

заболеше од неверовања и отпадоше од божанске благодати;

а ми који смо пореклом од незнабожаца

бисмо удостојени божанствене светлости,

учвршћени речима ученика,

који казују славу Бога, свима добротворима.

Преклонимо с њима срца и колена,

и с вером поклонимо се Светом Духу,

утврђени Спаситељем душа наших.

Сада се је Дух Утешитељ излио на свако тело.

Јер поче од кола апостолскога

и рашири благодат вернима ради деоништва,

и тако уверава о својој моћној посети у огњеном виду,

када ученицима раздаје језике да поју и славе Бога.

Зато су нам срца мисаоно осветљена,

и Светим Духом утврђени у вери,

молимо да се спасу душе наше.

Сада се облаче у силу с висине Христови апостоли,

јер их обнавља Утешитељ обнављајући се у њима

тајанственом новином знања;

и то нам разглашују необичним и узвишеним гласовима

и уче нас да поштујемо вечну и просту,

троипостасну природу Бога, добротвора свима.

Зато просветљени њиховим учењем,

поклонимо се Оцу и Сину и Духу,

молећи да се спасу душе наше.

Вечерње у Недељу свете Педесетнице, после Литургије

самогласне стихире на стихове, глас 3.

С ГРЧКОГ ПРЕВЕО ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ),

ЕПИСКОП БАЧКИ (1942)

Научно-богословски скуп: Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури (ВИДЕО)

Sun, 27 May 2018 09:54:00 +0000

Епархија браничевска ове године прославља значајан јубилеј – два века оснивања манастира Покајница. Тим поводом, са благословом епископа браничевског, проф. др Игнатија (Мидића), Одбор за просвету и културу Епархије и Институт за систематско богословље ПБФ УБ, организовали су једнодневни богословски научни скуп, који има за циљ промишљање широке и изазовне теме покајања у актуелном моменту живота Цркве, њеног постојања и сведочења у плуралистичком друштву.

Сагледавајући богословље у контексту служења Цркви, организатори су предвидели као оквирни предлог следеће аналитичке опсеге проучавања теме покајања, праштања и спасења:

библијске претпоставке покајања;

учење о покајању у светоотачком Предању;

покајање, исповест и Евхаристија Цркве;

сотириолошки аспекти покајања;

покајање, праштање и кинонија;

покајање као антрополошки феномен;

покајање и праштање у новом социолошком контексту.

Предавачи:

епископ браничевски проф. др Игнатије (Мидић)

проф. др Богољуб Шијаковић

протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић

протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић

проф. др Предраг Драгутиновић

протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо

проф. др Дражен Перић

проф. др Раде Кисић

протођакон доц. др Предраг Петровић

доц. др Србољуб Убипариповић

ђакон доц. др Здравко Јовановић

јереј доц. др Зоран Деврња

јереј доц. др Александар Ђаковац

протођакон доц. др Златко Матић

јереј асистент др Вукашин Милићевић

Извор: Телевизија Храм

Протођакон Владимир Јарамаз: Преко Свештеномученика Риста (Јарамаза) излила се свељудска и божанска радост на род наш!

Sun, 27 May 2018 09:50:00 +0000

Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре

У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године.

И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима.

Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили.

Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“.

Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника.

Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Катихета Велибор Мартиновић: Све, ил' ништа! – максимализам и минимализам у тумачењу Старог завета! (ВИДЕО)

Sun, 27 May 2018 09:48:00 +0000

ИНТЕРВЈУ – Владика Јероним: Између Истока и Запада

Sun, 27 May 2018 08:32:57 +0000

Имали смо ту част да разговарамо са владиком Јеронимом, епископом Руске Заграничне Цркве Московске Патријаршије. Владика Јероним је викарни епископ Источно Америчке Епархије са седиштем на Менхетну. Владика Јероним је задужен за Западни обред Православља у Руској Православној Цркви. Он ће нам овде рећи о свом путу ка Православљу и о Западном обреду.

Дали сте рођени у Православној вери или сте конвертит?

Никада нисам чуо за православље до своје 14. године. Одрастао сам у Америчкој породици Енглеског порекла у градићу званом Нова Енглеска где је било само неколико стотина људи и 3 цркве (једна је била Пуританска, друга Римокатоличка, а главна је била Епископална која је део Англиканске комуније). Англиканска црква у мом граду је била саграђена почетком 18. века. То је била црква коју сам похађао док сам ишао у средњу школу и тада сам почео да учим о Православљу. Англиканци су ме уверавали да су Православна и Англиканска Црква једно те исто, те су ме навели на закључак да су ове две Цркве у заједници. У том уверењу сам био до своје 18. године, када сам посетио Грчку и сазнао да ове две Цркве нису у заједници и такође сам доста научио о Православљу.

Када сте схватили да је Православна Црква управо она која се помиње у Символу Вере и како је дошло до тога да сте примљени у Православну Цркву?

У то време је била контраверза око епископа Англиканске Цркве, бискупа Пајка, који је негирао божанство Исуса Христа и Тринитарну догму. Када су се скупили бискупи Англиканске Цркве на сабору, нису могли да одлуче дали да осуде јерес бискупа Пајка, зато што већина бискупа није веровала (бар не приватно) у основне догме Хришћанства. Ово ме је лично потресло и тада сам схватио да Англиканска Црква није она која се помиње у Символу Вере. Римска Црква је у то време била у процесу Другог Ватиканског Концила, али ни већина њихових бискупа није била сигурна у шта верује. После истраживања које сам спровео, закључио сам да су и Католици и Протестанти имали своје реформације и да су изменили учење Цркве које се спомиње у Символу Вере.

Колико сте година имали када сте прешли у Православље, и ко Вас је навео на тај корак?

Проучавао сам Православље од своје 16. године и после годину дана сам одлучио да приступим Православној Цркви. Похађао сам Литургију у Руској Цркви сваке недеље, и дан након што сам напунио 17. година сам званично приступио Православној Цркви. Тај потез никада нећу зажалити.

Дали бисте хтели да нам испричате ваше искуство из Грчке и Русије?

Открио сам да ми студирање језика представља лакоћу и задовољство. У то време Француски и Латински су били обавезни школски предмети. Пред крај прве године средње школе, мој пријатељ и ја смо се шетали градом и наишли на књижару. Ту сам нашао књигу под називом “Модерна Јеврејска Фразеологија“. Књига ми се учинила интересантном и то ме је навело да почнем да учим Библијски Јеврејски, потом Старогрчки, Модерни Грчки и на крају Руски језик. Открио сам да сам талентован за Руски језик, а после боравка у Грчкој сам почео да користим и Грчки језик који сам тамо усавршио. Касније сам открио да ми ови језици доста користе у свештеничкој служби, а такође сам сазнао да имам Руске и Грчке рођаке које никада нисам упознао.

Шта Вас је навело да приступите Руској Заграничној Цркви, иако сте знали да она у то време није била у заједници са осталим Црквама?

Приступио сам Заграничној Цркви 1964. године, која у то време није прекинула заједницу са свим Помесним Црквама. Када је Митрополит Анастасије преминуо 1965. године, Архиепископ Јаков, тадашњи владика Грчке Архиепископије у Америци је служио опело у Саборном Храму Заграничне Цркве, уз саслужење Грчких свештеника и клира Заграничне Цркве. Али касније је избила контраверза око састанка Патријарха Атинагоре и Папе Павла Шестог, што је довело до тога да су се многи верници Заграничне Цркве удаљили од осталих Помесних Цркава. Занимљиво је споменути да Загранична Црква никада није прекинула заједницу са Српском и Јерусалимском Црквом, тако да нисмо осећали да смо у расколу, али је нездравом фанатизму било дозвољено да буја.

Објасните нам како је текао процес уједињења са Московском Патријаршијом.

Током година, фанатизам који сам споменуо је наставио да расте и стварао је непријатности. Када је Михаил Горбачов дошао на власт, почео је процес демократизације Совјетског Савеза и полако је заустављен прогон Цркве. Ово је навело многе да мисле да је дошло боље време за Цркву у Русији. Цркве су поново отваране и нове су грађене. Катедрални храм у Москви је поново отворен, а такође и Казанска катедрала у Сант Петерсбургу. 2003. године Владимир Путин је дошао у Њу Јорк и затражио састанак са Митрополитом Лавром. То је довело до стварања комисије за уједињење Заграничне Цркве са Московском Патријаршијом. Комисија је деловала 4 године после чега су уклоњене препреке за уједињење. У међувремену десила су се 2 састанка у Заграничној Цркви, од којих један у Њу Јорку 2003. године у којем сам учествовао и који је довео до Четвртог Сабора Емиграције 2006. године. Резултати ова два састанка су били такви да је већина била спремна за уједињење са Москвом које се коначно десило 17. маја 2007. године на Спасовдан. Тада је служена Литургија у катедралном храму у Москви. Служили су Патријарх Алексије и Митрополит Лавр.

Ви сте надлежни за Западни Обред. Објасните нам разлику између Литургије Светог Јована Златоуста и Литургије Западног Обреда.

По мом мишљењу постоји само једна Литургија, али различити Типици. Основна структура свих Литургија (Светог Јована Златоустог, Василија Великог, Светог Јакова, Светог Марка и осталих) је иста. Разлике су у појању, јектенијама, возгласима, одељцима Апостола и Јеванђеља који се читају…

Сазнао сам да постоји и Литургија Светог Апостола Петра која је сачувана на Црквенословенском језику у ручно писаном Служебнику у манастиру Хиландар. Ова Литургија садржи древни Римски Евхаристијски канон (исти као и у Римској миси), који је уклопљен у структуру осталих “Византијских“ Литургија. Ова Литургија је некада слављена једном годишње на празник Светих Петра и Павла. Чињеница да је постала “Византизована“ показује да је била вековима у употреби. Ово показује да Латинска миса није јеретичка, већ да је прихваћена у потпуности као православна. Исто се може рећи и за Западну форму Вечерње, Јутарње, службе Часова и осталих служби.

Познати сте као велики Слависта и подржавалац Руса и Срба. Реците нам мало о свом Славизму, о Вашој посети Београду и односу са Српским владикама.

Путем ДНК теста сам утврдио да имам Словенске крви. После лета проведеног у Минхену, био сам у могућности да посетим Београд. Тамо сам посетио већи број храмова (цркву Светог Марка, Саборни Храм, цркву Ружицу на Калемегдану и друге). Открио сам да ми је знање Руског помогло у учењу Српског језика. Осим тога, у Заграничној Цркви је било више владика и свештеника који су живели у Србији и говорили Српски. Одувек смо имали добре односе са Србима и Српском Црквом. Чак и пре уједињења са осталим Црквама, имао сам прилику да служим са блаженопочившим Патријархом Павлом приликом његове посете Америци. Такође, владика Лонгин ме је више пута благословио да исповедам Српске свештенике. Одлазио сам више пута на исповест у Српски манастир у Винсконсину. Када сам 2006. био на Четвртом Сабору Заграничне Цркве, отац Марко Тодоровић из Српске парохије Светог Николе у Винсконсину ме је замењивао до повратка

Као човек велике вере, молим Вас да нам дате духовну поуку.

Нико од нас не треба себе да сматра човеком велике вере јер је то пут самообмане. Али наравно, увек морамо бити чврсти у вери и лојални Цркви.

Хвала вам Владико на овом разговору, желим Вам да још дуго живите и служите Богу!

Хвала и вама, Бог вас благословио.

Разговор водио: Миљан Митић

извор

Митрополит Амфилохије у Братоножићима: Вјечно је само Божије памћење! (ЗВУЧНИ ЗАПИС)

Sat, 26 May 2018 12:20:00 +0000

Високопреосвећени митрополит је са свештенством служио Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу поводом храмовне славе. Након Литургије обављен је опход око цркве а потом благосиљан славски колач принет у част и спомен Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског чијом прославом Братоножићи настављају вјековну традицију својих предака.

-У књизи вјечнога живота је једина нада човјекова а све остало је безнађе. Непролазно је само оно што Бог забиљежи у своје памћење, оно што се приноси на дар Христу Богу који је ради нас и нашега спасења сишао са Небеса као хљеб живота да се Њиме хранимо у Светој тајни причешћа. Његово је присуство међу нама и са нама. У Његово име је и овај славски колач који је наставак Свете Литургије, Тајне Тијела и Крви Господње којима смо се причестили. Као што су сабрана зрна овог кољива које је принето за живе и упокојене тако су се и душе оних који су овдје сахрањени и крштени у име Господње сабрале око ове светиње и Свете службе, да заједно прославимо живога Бога, вјечно људско достојанство и смисао, казао је владика.

Митрополит је казао да нам Христов живоносни гроб свједочи да гроб није посљедња ријеч о човјеку и да сваки гроб људски који се причести Христовим постаје вјечан као и свака душа која се Богу принесе на дар јер човјек је бесмртно биће које се не рађа за смрт, пролазност и ништавило.

Подсјетивши да се људи враћају вјери, митрополит је истакао да душе жедне живога Бога знају да ако се овај земаљски хљеб којим се хранимо не освешта Хљебом Живота, Христом Богом нашим, онда је он пролазан као и човјек који се храни њиме. Казао је да се и ова светиња на Пелевом бријегу обнавља да би обновила љубав међу браћом, слогу, помирење, да би се њоме обновили кроз Тајну крштења, миропомазања, примања Духа светога животворнога, кроз тајну живљења по Божијем закону .

Истичући да се крштењем упусујемо у књигу вјечног живота, позвао је све Братоножиће који се нијесу крстили, старе и младе, да то учине како би се овај Сабор братске љубави и слоге, који је започео у вријеме Ђурђа Бранковића српскога владара који је основао овај манастир а у име Свете Тројице, наставио и у будућа покољења.

-Братоножићи су призвани, без обзира гдје живе да се сабирају свуда, али посебно око овога Храма и да тако постану једно са свим својим прецима и да приме залог вјечнога и непролазног живота, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након тога домаћин славе Слободан из братства Марковића предао је дио колача куму за наредну годину из братства Перовића.

Високопреосвећени владика је са свештенством служио и помен проти Пеју Балевићу, братоножићком војводи из 17. вијека и свим упокојеним православним хришћанима.

Сабор Братоножића на Пелевом Бријегу настављен је пригодним културно-умјетничким програмом у којем су учествовали пјесници окупљени око удружења “ Горска вила“ из Подгорице (Рајка Мартиновић, Радоје Здравковић, Пајо Булатовић, Павле Радуловић) и гуслари поп Раде Радовић и Радомир Живковић.

Пожеливши да 21 вијек донесе боље услове за живот Братоножићима и Црној Гори, домаћин Слободан Марковић је истакао да овај Сабор има за циљ да у миру и слози окупља браћу на част потомака и да подсјети све а посебно младе људе да не забораве своја прађедовска огњишта, ко су и шта су, а у име овог братства све присутне Драгиша Марковић је позвао да се окупе око славске трпезе.

За трпезом хришћанске љубави Митрополит Амфилохије је још једном благословио Братоножиће и пожелио да овакви сабори заживе широм Црне Горе и шире јер се на њима од памтивијека градило све оно што јесмо, што имамо, што смо били и што ћемо бити.

Након Сабора, Митрополит Амфилохије је са свештенством у селу Клопот посјетио Вазнесењску цркву у обнови.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Цар и непоштен трговац

Fri, 25 May 2018 16:50:00 +0000

Имао персијски цар прелепог коња. Кад је тог коња видео један од најбогатијих људи у царству решио је да га се домогне по било коју цену. Нудио је цару злато, драго камење, камиле, али цар није хтео ни да чује.

Богаташ је онда решио да коња узме на превару. Знао је да цар свако јутро иде на јахање, па се прерушио у бедног просјака, легао на сред пута и чекао. Цар је био добар човек, племенитог срца. Чим је угледао невољника на путу, сјахао је с коња и пришао да види да ли је том несрећнику потребна помоћ.

- Помагајте! - завапио је изнемоглим гласом лажни просјак.

- Данима гладујем, не могу више ни да ходам.

Цар је гладног просјака пажљиво подигао и попео га на коња.

Чим је био на коњу богаташ је брзо збацио просјачки плашт, повукао узде и натерао коња у галоп. Цар је потрчао за њим вичући да стане. Кад је неваљали богаташ довољно далеко одмакао, застао је и окренуо се.

- Украо си ми коња - викао је цар - само те једно молим!

- Шта? - упитао је богаташ.

- Да никоме не кажеш како си дошао до коња.

- Зашто?

- Ако људи чују о твојој превари, може се десити да једног дана нико не застане да помогне некоме ко лежи насред улице и заиста умире.

Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 2/2013.

Протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо: Брига о породици - друга страна школе (ВИДЕО)

Fri, 25 May 2018 15:38:07 +0000

Јеромонах Игнатије (Шестаков): Подршка Патријарха Иринеја укрепљује! (звучни запис)

Fri, 25 May 2018 15:34:26 +0000

Извор: Радио Слово љубве