Две се историје паралелно пишу, једна мастилом на хартији а друга у људским срцима. Ова прва врло често се кривотвори, док ова друга, коју народ у своме срцу држи и преноси са поколења на поколење, остаје глас савести и истине.

Истина се не може сакрити, ма колико је сакривали историја је бележи док је Небеса обелодањују у време када Бог означи. А Бог кроз историју рода људског шаље своје историчаре да запишу истину коју ћемо сви сусрести на Страшном суду Господњем.

Историја сваког догађаја који се одигра на позорници људске цивилизације, бележи се не само у овоземаљске томове историје, већ и у Небески том човечанске историје коју надгледа Творац човека и саме историје.

Сакрити истиниту историју узалудна је мисија која најчешће траје док једна власт не оде, а онда се отварају тајни досијеи коју осветљују историјске догађаје сакривене неколико деценија или векова. А када човек може да открије тајне историје, замислите колико је тек обелодањена историја пред лицем Господњим.

Историја је била и остала учитељица живота и када би људи имали ту могућност да погледају на њу из будућности можда би се застидели својих дела и покајали. Ипак, Господ наш Исус Христос оставио је своје Јеванђеље да буде мерило историје којим се и сама историја преображава и освећује. Тако ко у уму и срцу своме држе заповести Божије, историја њихова се пише златним словима као што беше у роду српском историја Светих Немањића.

Драга браћо и сестре, две се историје пишу, једна на земљи а друга на Небесима. Потрудимо се да историја нашег поколења буде исписана златним словима а не тамним мастилом од које ће се стидети будућа поколења, а Небеска Србија плакати  над нашим поколењем. А историја рода српског беше исписана славним владарима задужбинарима, светим јерарсима и монасима, великим јунацима и мученицима за крст часни и слободу златну.  Стога потрудимо се, браћо и сестре, да не изневеримо наше Свете претке са Светим Савом на челу и да будемо светлост Христова и у овом нашем поколењу!

Архимандрит Евсевије Меанџија

https://mitropolija.com/2026/01/29/jevandjelje-merilo-istorije/

Поводом десетогодишњице од упокојења протојереја-ставрофора Дејана Дејановића, дугогодишњег старјешине храма Светог Трифуна на Топчидерском гробљу у Београду, дивног свештеника и веома поштованог духовника наше Цркве, доносимо препис разговора који смо са њим, на тему ”Брак и породица” водили у оквиру програма Радија ”Светигора”, у новембру 2014. године. 

Оче, реците нам нешто о Светој тајни брака.

Ви сте започели једну врло занимљиву и веома значајну тему — брак и породица. Увек и у свим временима актуелна тема, поготово за нас православне хришћане, а у данашње време та тема, по мом мишљењу, добија посебан и изузетан значај.

Наиме, да се подсетимо да је апостол Павле у једној посланици написао хришћанину Филимону да поздравља њега и његову домаћу цркву. Значи, апостол Павле је хришћанску породицу назвао домаћом црквом. С једне стране, не може бити већег признања и више моралне и духовне оцене за једну породицу него да је назове црквом.

А у исти мах је познато: ако је та домаћа црква, то јест православна хришћанска породица, онаква каква треба да буде — морално и духовно здрава, постојана и ка добру усмерена — онда нема сумње да ће и читава заједница бити добра, здрава и ка добру усмерена. Можемо слободно рећи да се и добро и зло у једном народу, па свакако и у нашем српском народу, зачињу у породици, у животу породице.

Тако да су породични живот, муж и жена и њихова деца оно место, оно окружење, онај амбијент у којем се преламају сви догађаји у оквиру једног друштва, једног народа и једне државе. Од тога како се та породица буде односила и понашала према животним токовима који је окружују, зависиће и укупно стање једног народа, па у овом случају и нашег српског народа.

Сагледавајући живот данашње савремене породице, чини се да су два поприлично велика и заступљена проблема — чедоморство и развод брака.

Нажалост, чедоморство је веома распрострањено у нашем српском народу. Према неким сазнањима и извештајима, оно је прилично раширено и у православном руском народу. А испада да ми, православни хришћани, који треба да предњачимо у сваком добру и да будемо углед свима, светлост свету — како се каже јеванђелским језиком — чинимо тај страшни и велики грех.

Истина је да многе жене, чинећи тај грех, нису биле свесне његове тежине; неке чак нису ни знале да је то уопште грех, те су то чиниле у страшном и трагичном незнању. Међутим, с обзиром на то да се наш народ, Богу хвала, ипак прилично духовно просвећује и све више прилази Цркви Божијој, можемо рећи да је тог страшног греха ипак мање него некада, уз молитву Господу и наду да ће чедоморство потпуно престати.

Што се тиче развода брака, он најчешће долази због духовне и моралне неутемељености брачне заједнице. Млади људи често мисле да је њихова међусобна љубав и привлачност сасвим довољна за трајан и поуздан брак, али ће се временом уверити да то најчешће није довољно.

Ми људи смо слаба, крхка и непостојана бића и не смемо се поуздавати ни у шта своје, људско, па самим тим и грешно. Тако се не можемо превише поуздати ни у своју, мада нам се у почетку чини безграничну, љубав према супругу или супрузи. Потребна нам је помоћ и подршка одозго, то јест од Господа, од Његове милости и доброте. Брак мора имати чврсту духовну, религиозну, православну хришћанску основу да би могао да одоли искушењима која ће се неминовно појављивати.

Значи, брачна заједница није само заједница двоје људи који се воле и којима је пријатно да живе заједно. То јесте важно, али брачна заједница пре свега треба да буде духовна и молитвена заједница, јер се само тако може очекивати постојан и чврст брак.

Богу хвала, у вашој цркви има много младих људи.

Јесте, у нашу цркву долази доста младог свијета и ми понекад у шали кажемо да смо незванична агенција за склапање бракова. Наравно, ми то нисмо, али имамо већ десетак бракова младих људи који су се упознали у нашој цркви. Са те стране, нама свештеницима који овдје служимо то је веома драго и, наравно, жељели бисмо да се то и даље настави. У том смислу, за нас још увијек има доста посла.

Из тих бракова ће доћи и дјеца, па пуна црква?

Наравно, дођу касније и дјеца. У нашој цркви има много дјеце која редовно долазе на богослужења и редовно се причешћују. У том погледу предњаче мој сабрат, отац Василије Војводић, и његова супруга Ирина, који имају једанаесторо дјеце. Сва дјеца редовно долазе у цркву и причешћују се. Високопреосвећени митрополит Амфилохије их је у своје вријеме вјенчао и крстио сву њихову дјецу, а ја сам имао част да том приликом асистирам.

Данас васпитавати дјецу, чини се, теже је него икада прије?

Ево због чега. Некада су у одређеним раздобљима наше историје различити васпитни фактори дјеловали у истом смјеру: породица, Црква, школа, држава, јавни морал и јавно мњење. Данас, нажалост, то није случај. С једне стране су Црква и породица — под условом да је породица православна хришћанска — а са друге стране су сви остали фактори, који често дјелују у супротном смјеру.

Јавни морал, видимо, често је изразито антихришћански и антиправославан. Будимо искрени, школа данас готово да нема васпитну улогу. Средства јавног информисања — радио, телевизија, интернет — нажалост, често дјелују супротно православном хришћанском васпитању дјеце. У том погледу, одговорност Цркве, а посебно родитеља, веома је велика. Утицај Цркве јесте значајан, али је, реално гледано, ограничен. Присуство Цркве у јавном животу једва да се примјећује. Истина, у Србији постоји вјеронаука у школама, што није случај у Црној Гори, али ни ти часови немају пресудан утицај на васпитање дјеце. Стога је главна одговорност за васпитање дјеце остала на православној хришћанској српској породици.

У том васпитању, на ваше питање, могу да се појаве и пропусти и грешке. Прво и основно што утиче на дјецу јесте однос између родитеља. Ако су ти односи прожети љубављу, ако у породици влада мир и склад, нема сумње да то позитивно утиче и на дјецу.

Дјеца, како обично кажемо, „удишу“ атмосферу која влада у породици. Живот родитеља и њихов лични примјер представљају темељ васпитања. Веома је важно да отац и мајка наступају јединствено, да се не дешава да је један строжији, а други попустљивији, јер дјеца то осјете и могу да користе слабости родитеља. Оно што је дјетету дозвољено или забрањено треба да долази и од оца и од мајке једнако.

У васпитању дјеце неопходно је стрпљење. Педагогија је пре свега вештина стрпљења. Родитељи често желе брзе резултате, али они не долазе преко ноћи. Потребни су упорност и истрајност.

Посебно је важно да родитељи воде рачуна с ким се дјеца друже, ко су им најбољи пријатељи и како проводе вријеме. Нажалост, када дијете крене погрешним путем, то често бива под утицајем вршњака. Зато родитељи морају бити опрезни и пажљиви. И, по моме мишљењу, што је такође у данашње вријеме важно, с обзиром на то да зли вјетрови дувају са свих страна и да су дјеца и омладина изложени најразличитијим рђавим и негативним утицајима, врло је важно да родитељи поведу рачуна с ким се дјеца друже, ко су им најбољи другови и другарице, с киме највише проводе вријеме. Јер, нажалост, када дијете крене путем неког порока, то обично бива по угледу на најбољег друга или најбољу другарицу. Треба пазити, добро сагледати и преконтролисати који су ти најбољи другови и које су то најбоље другарице, јер они често могу имати већи утицај на нашу дјецу него и сами родитељи. И уопште, то је једна обимна тема, али мислим да је ово што сам хтио да кажем довољно, надам се, и разумљиво.

Проблеми са којима се родитељи сусрећу са дјецом најчешћи су у периоду пубертета или адолесценције?

Ми, мирски, породични свештеници, са тим проблемима смо јако добро упознати. Када људи дођу на исповијест и говоре о проблемима са дјецом, прва ријеч коју им упутим јесте: „Не бојте се, проћи ће.“ И заиста — буде и прође.

Ми, породични, мирски свештеници, с тим смо добро упознати не само из књига или из своје исповједничке праксе, него често и из сопствене породице. Ево, ми који имамо и унуке, имали смо прилике да видимо како то изгледа и код наше дјеце, па и код наших унука. Познато је да је доба пубертета једно врло бурно раздобље људског живота. Знамо шта га карактерише: адолесценти, дјечаци и дјевојчице, у том добу постају веома самоуверени, према свему и свакоме врло критични, често испољавају непослушност и мисле да знају више од старијих. И, наравно, и у овом случају треба бити веома стрпљив са својом дјецом и адолесцентима, улагати све могуће напоре да се то раздобље што прије превазиђе. Посебно је важно у том периоду водити рачуна с ким се друже, да не би, не дај Боже, неки младић или дјевојка који у друштву важи за „главног лафа“, како они кажу, „лафицу“, повукли друге на погрешну и грешну страну.

Често се дешава да родитељи, када спознају Бога у нешто зрелијим годинама, изграде оштрији став по питању хришћанског васпитања дјеце — када и колико ће дјеца одлазити у цркву, како ће се одјевати, како и колико ће постити и слично. Као искусан духовник, шта савјетујете родитељима по том питању?

Драга Оливера, поменула си једно врло важно питање о којем треба добро да размислимо. У том погледу треба бити врло опрезан, тактичан и поступан. Потребно је посавјетовати се са свештеницима и духовницима, па и са професорима теологије и богословије који се баве том проблематиком, како би се тачно знало и одмјерило када, колико и у којем узрасту дјеци треба говорити о Богу, вјери, Цркви, молитви и посту. Све то треба ускладити са могућностима дјетета да разумије, прихвати и примјени. По мом мишљењу, нема ничег горег него дјетету које још није у стању да разумије одређене ствари силом их наметати, па да, не дај Боже, понесе утисак да је оно што је везано за Цркву, вјеру и молитву нешто грубо и непријатно. Напротив, кроз вјеру, кроз свето православље и кроз нашу Цркву, дијете треба да доживљава оно што је лијепо, пријатно и радосно, а не оно што изазива негодовање. Треба пажљиво пратити развој дјетета и према сваком понаособ примјењивати оно што му највише одговара.

И опет кажем: у овом, као и у сваком другом погледу — стрпљење, стрпљење и само стрпљење. Исто важи и за одјевање. Разумљиво је да ће мајка водити рачуна да њена кћерка изгледа пристојно, посебно када одлази у храм Божији, али то не значи да мора у свакој прилици имати дугу сукњу до земље. Код наше православне браће Руса, на примјер, у црквама све жене носе мараме, од најмлађих до најстаријих. Међутим, у нашој Српској Цркви, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле, то није било обавезно — причешћивао је и жене са марамом и без ње. Дакле, то није нешто неопходно у нашем православном хришћанском васпитању. У сваком времену постоје мјерила пристојности и свако у себи има унутрашњи осјећај шта приличи, а шта не. Не треба пренагљивати и тражити превише, посебно од дјеце, него све треба да иде постепено. Када једнога дана постану одрасли људи, знаће и сами да се оријентишу.

Које су предности многодјетне породице?

Када већ спомињемо породицу оца Василија, многи се питају како живе са толико дјеце и да ли им је тешко. Ја, који често боравим код њих, могу да кажем да њима није ни приближно толико тешко како се то некоме са стране чини. Дјеца у таквим породицама од малена се навикавају на солидарност, несебичност и међусобну помоћ. Пошто често постоји велика разлика у годинама, старија дјеца помажу мајци око бриге за млађу. У породици Војводић, на примјер, најмлађе дијете има нешто више од годину дана, а најстарија кћерка већ двадесет једну годину. Та дјеца су, по правилу, боље васпитана, скромнија и међусобно се испомажу више него у породицама са једним дјететом, које може бити и превише размажено.

Нажалост, у данашње вријеме многи млади парови немају дјеце. Како носити тај крст бездјетности?

Дешава се да, упркос жељи, дјеце нема. То није казна Божија, већ се дешава по промислу Божијем, који ми не можемо до краја разумјети. То има свој дубљи смисао. Често савјетујем супружнике да усвоје дијете. Можда Господ од оних који немају своју дјецу очекује да учине велико и племенито дјело — да прихвате дијете без родитеља, да га крсте, одгаје и васпитају у православној вјери. То је велики дар који приносе Господу. А из искуства знамо да се дешава да након усвајања породица добије и своје дијете, као дар и награду Божију за учињено добро дјело.

https://mitropolija.com/2026/01/30/prota-dejan-dejanovic-pedagogija-je-vestina-strpljenja/

Свети Максим, архиепископ влахозапланински. Ђорђе Стефановић Бранковић, у монаштву назван Максим, српски деспот и архиепископ, родио се 1461. године. Син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он побегне у Румунију где буде посвећен на упражњени престо архиепископа влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546. године. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.

Тропар (глас 3):

Будући да си рођен и васпитан изван своје отаџбине, опет си постао вођа свога народа. Желећи небескога Царства, земаљско си царство оставио и смирењем си небеско благо задобио, преблажени Максиме: Зато те молимо да се молиш за душе наше.

Житије архиепископа Максима

У Максимовом житију говори се и о томе како су Турци ослепили његовог оца деспота Стефана и стрица Гргура. Кад је видео своје синове лишене „зеница очних“, деспот Ђурађ (њихов отац) је најпре ридао и нарицао, а затим „једва к себи бив, нареди привести мноштво Исмаилћана. Седнувши на земљу рече исклати их, док сав не огрезну у крви њиховој“. Тако се о деди прича у житију унуковом и то причање је требало да огорчи српске ратнике против Турака.

Максим је волео писање. Још као деспот „саставио“ је две повеље. Једна је била за Хиландар (из 1495/96. године). Садржи читаву малу похвалу Симеону Немањи и Сави. Повеља је била „рукописателена“ од деспота Јована. Друга повеља је за светогорски Манастир Св. Павла. У њој се говори и о деспоту Ђурђу, „деди нашем“, који „обнови и вздвиже“ тај манастир. Ту је повељу деспот Јован само „потписао“.

Стихови о архиепископу Максиму

Стихови о Максиму је рукопис друге половине XVI века, који је раније био у Крушедолу, а сада се чува у Црквеном музеју у Београду. Он је Богородичник, а садржи и службе царици Теофани и кнезу Лазару.

Богородица је заштитница Београда од времена деспота Стефана Лазаревића, како се каже у деспотовом „завету градском“ (сачуваном у изводу код Константина Филозофа). У Београду је био Богородичин манастир, седиште београдских митрополита, значи и Максима. Ту су се, све до 1521. године, чувале мошти царице Теофане.

Непосредно иза ових стихова о Максиму у заједничкој Служби Атанасију, Кирилу и Максиму налазе се занимљиви стихови о Нилу:

Паки (опет) нам златими (златним) струјами Нил,
и бесмртија тзоименик (истоименик).
молбноју (молбеним) паметују (споменом) пришд (дошавши),
добрими всхожденији (надолажењима) новодњајет,
златими струјами бесмртија подарованији (даривањима),
и пишту (храну) неодаждиму (без кише) подаје (дајући),
високим боговештанијем (слављењем бога)
Тројици (Тројице) неразделнеј државе (сили)
учит клањати се, и истачајет (излива) бож’ствнаја ученија,
верних напајајет помишљенија (помисли),
и молит се о душах наших (за душе наше).

https://crkvenikalendar.rs/sveti-maksim-arhiepiskop-srpski/

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА КОЛИБАРА

У време благочестивог цара Лава Великога[3] бејаше у Цариграду, који је назван Новим Римом, један велможа војничког звања, човек богат и угледан, по имену Евтропије, са супругом Теодором. Они имађаху три сина. Два сина Евтропије даде да служе на царском двору, и они добише велике чинове. А трећег, најмлађег сина, по имену Јована, даде на науке. У дванаестој години својој Јован се међу својим вршњацима издвајао као врло паметан, тако да су се и сами учитељи дивили бистрини ума његовог и зрелости његовог расуђивања. Био је изврстан ученик не само световне него и духовне философије, јер је под утицајем Духа Светог, који је у њему дејствовао, био кротак, незлобив и смирен. А када му је преостајало време од учења, он није одлазио да се игра, као што то обично чине деца, већ је то време проводио у читању богонадахнутих књига и у посећивању цркве, ради молитве. Јер се срце његово већ поче загревати пламеном божанске љубави, и у учењу његовом распламсаваше се огањ. Ревност да служи Богу беше га захватила.
Једном приликом неки монах наврати у школу у којој се Јован учио. Кад га виде, Јован га упита: Одакле си, оче, и куда путујеш? - Монах одговори: Ја сам из обитељи Неусипајушчих (Неуспављивих)[4], а путујем у Јерусалим да се поклоним светим местима. Јован се одушеви, и стаде га распитивати о монашком животу, о молитви и посту, и о неућутном појању, и о другим подвизима и трудовима. А монах, видећи да је дечко озбиљан и паметан, исприча му потанко све обичаје и правила свога манастира. Пошто пажљиво саслуша монахово казивање, Јован му рече: Хоћеш ли се, оче, опет вратити у свој манастир, или ћеш остати у Јерусалиму? - Монах одговори: Имам заповест од игумана мог да се вратим. Ако Бог да, вратићу се чим се будем поклонио светим местима. - Тада Јован ухвати монаха за десну руку и рече му: Имам једно духовно питање за тебе, оче. - И пошто се издвоји са њим, рече му: Чуј ме, оче, молим те, и смилуј се на мене, јер имам силну жељу да се повучем из многометежног света и служим Христу. Али родитељи моји мисле сасвим друкчије о мени, јер ме више воле него моју старију браћу. Они се паште око неког великог чина за мене, и хоће да ме жене. A ja сам толико пута у светој цркви слушао речи Божје, и сам сам, читајући књиге, схватио да је таштина све што је у свету, и да је корисно само једно: одрећи се света, и служити Христу у вашем монашком чину. Заклињем те дакле Богом, који хоће наше спасење, да ме при свом повратку узмеш одавде и одведеш у свој манастир. - Када ово инок чу, и осети да је то призив Божји у овом дечку, закле се да ће га при повратку узети са собом.
Пошто инок отпутова у Јерусалим, блажени Јован, жељан еванђелског живота, замоли своје родитеље да му набаве Еванђеље, из кога би се учио Христовим речима и тако могао творити дела Христу угодна. Родитељи се веома обрадоваше таквој љубави свога сина за Свето Писмо, и одмах најмише једнога краснописца да лепо препише Еванђеље. Када то би готово, они оковаше Еванђеље златом и украсише драгим камењем, да њиховог сина привлачи марљивом читању не само сладост унутра исписаних речи Христових него и спољашња лепота књиге. И тако опремљено Еванђеље дадоше сину. Он га с љубављу прими, и ревносно га читаше, и наслађиваше срце речима Христовим. Сваким даном његова се љубав к Богу повећаваше, и он нестрпљиво очекиваше из Јерусалима оног инока, коме откри тајну срца свога.
Пошто прође много дана, дође с пута очекивани црноризац. Јован му се веома обрадова. Инок му рече: Ето, синко, као што ти обећах, ја дођох да те, ако хоћеш, водим у манастир. - Блажени Јован одговори: Благодарим Бога што те вратио здрава, и што ме је удостојио да понова видим твоју светињу. Ево, ја сам готов за пут. Али шта ћемо радити, ако ме родитељи не пусте? Знам, мајка ми је врло осетљива, и када сазна да хоћу да идем од њих, залиће земљу сузама; и силом ће ме задржати, и тако онемогућити остварење моје жеље. Стога те молим, оче, изађимо одавде кришом да нико од мојих познаника не примети мој одлазак и открије мој пут. - Инок рече: Урадићемо, синко, како хоћеш, да Бог испуни жељу срца твога. - И тако отидоше на морску обалу на пристаниште; нађоше лађицу, и замолише лађара да их одвезе у обитељ Неусипајушчих. Лађар потражи за то много злата, и говораше: Ја обично чекам да целу лађицу напуним товаром, па онда узимам мање за превоз путника. - Јован га упита: Колико узимаш за целу лађицу када је напуниш? - Лађар одговори: Узимам сто златника. - Јован му рече: Почекај, брате, за три дана, и ја ћу узети у најам твоју лађицу. - И пошто се договорише с њим, отидоше.
Успут Јован рече иноку: Најам за лађицу је велики. Али, много је боље да одем од родитеља а да они не сазнаду за мој одлазак. Идем дакле до родитеља да их замолим да ми даду злата тобож за неку веома потребну ствар. - Инок му одговори: Иди, синко, и нека Господ добру мисао твоју води по својој вољи.
Јован оде својој кући, и рече мајци: Госпођо мати моја, замолио бих вар за један поклон, али не смем. - Мајка му рече: Реци, чедо моје, шта желиш. - Јован јој рече: Сви моји вршњаци што са мном уче школу, не једанпут и двапут већ много пута звали су ме к себи на обед, a ja их ни једном не позвах к себи и не узвратих им како треба, због чега их се веома стидим, па већ ни у школу не могу да идем од стида. Молим вас дакле, дајте ми онолико новаца колико би ми било довољно да почастим своје другове. - Мајка му одговори: Почекај, чедо, до сутра, и ја ћу рећи твоме оцу да ти да што ти треба. - И исприча мужу све што јој Јован рече. А он, волећи сина много, даде му сто златника.
Ово би по промислу Божјем, да би се добра намера светога дечака остварила. А кад родитељ даде злато сину, одреди му једног верног слугу да будно пази да он као дечак не потроши новац на непотребне ствари. Добивши новац и пратиоца, Јован се обрадова, и оде с пратиоцем на морску обалу, говорећи: Хајдемо да потражимо и купимо добру рибу. - А приближавајући се лађици, он посла пратиоца у школу, рекавши му: Иди и види, да ли се моји другови скупљају, па дођи овде да ме известиш. - Када пратилац оде, Јован са иноком уђе у лађу, даде уговорену суму злата, и отиснуше се од обале на море. А Јован беше понео са собом и Еванђеље што му родитељи беху подарили, и читајући га тешаше се.
Када се пратилац врати из школе на обалу тражаше Јована по обали, али га не нађе. Па помисливши Да је Јован отишао дома, дође и он дома и упита господаре своје за Јована. Но пошто не беше дома, стадоше га одмах тражити на све стране. Тражише га много дана, не само у Цариграду, него и по околним местима, али га нигде не нађоше. И би у Евтропијевом дому плач и ридање велико за љубљеним сином Јованом.
А за време Јованове пловидбе по мору, Бог му помагаше на путу, јер учини те дуваху повољни ветрови, и лађица убрзо стиже до свете обитељи Неусипајушчих. Када уђоше у обитељ, онај инок исприча игуману Маркелу и братији све о дечаку Јовану, са каквом вером и ревношћу иште да се обуче у монашку одећу и служи Господу. Игуман пак, видећи дечка да је врло млад, рече му: Чедо, ти ниси у стању да подносиш монашке трудове и постове, јер си млад. Поред тога, у нас постоји и обичај да одмах не постригавамо дошљаке, него их прво подвргавамо дуго времена пробама, да видимо да ли су лени и развратни. Ако дакле желиш да с нама монахујеш, треба најпре доста времена да поживиш без монашког чина, и да испиташ наш живот, и да опробаш себе да ли можеш такав јарам понети или не. - А блажени Јован паде игуману пред ноге, кроз силне сузе говорећи: Молим ти се, оче, да ме данас пострижеш. He гледај на моју младост, већ на свесрдну жељу моју, јер свим срцем желим да се у анђелски лик ваш обучем. He одбијај молбу моју, него ме ради пресвете, једносушне и животворне Тројице прими и уврсти у монахе. - Видећи такву жељу његову и сузе, и провидећи благодат живећег у њему Духа Светог, игуман га одмах прими и постриже. И нареди да га искусни старци руководе, и да проходи манастирска послушања.
Пошто доби оно што је желео, Јован са ревношћу и смирењем извршиваше све што му наређиваху. И приморавајући себе на монашке подвиге, он с дана на дан напредоваше из силе у силу. И за кратко време толико успе у врлинама да превазиђе и остале који израније монахују. И постаде свима узор непрестаног мољења Богу, кротког послушанија, трпељивог и безмерног пошћења. Јер често је живео само од причешћа пречистим и животворним Тајнама Христовим, не кушајући ништа више у току многих дана. Томе се и сам игуман дивио, и говорио му: Чедо, ти си млад, зашто си такве трудове узео на себе? Пази да од прекомерног поста не ослабиш телом и нарушиш своје здравље, и тако онеспособиш себе за даље подвиге и служење Христу. - A он клањајући се одговараше са уобичајеним смирењем: Оче свети, опрости мени непотребном слузи, и моли се за мене леног и немоћног, да ме Господ укрепи на подвиге, и да ми помогне у немоћи мојој.
Тако се блажени Јован подвизавао у овој обитељи шест година. Тада навали на њега непријатељ добра, ђаво, желећи да га раслаби у подвизима, да га саплете, и скрене с доброга пута вршења заповести Господњих. Стога му убаци ђаво у душу мисао о родитељима, да би сажаљењем сломио срце његово. Потсећајући га на велику љубав оца и мајке коју су имали за њега, та му мисао говораше: Шта сада твоји родитељи раде без тебе? Како страшно тугују и жале и плачу за тобом, јер не знају куда си отишао. Отац плаче, мајка кука, браћа тугују, рођаци и ближњи жале за тобом, и сав је дом оца твог у великој жалости због тебе. - Још га потсећаше лукави на богатство и славу родитеља, и на углед браће, и на разне сујете овога света. Такве га мисли дан и ноћ непрестано смућиваху. И он силно ослаби телом, да је једва жив био. С једне стране од великог уздржања и монашких подвига, а с друге - од смутљивих помисли страшно усахну снага његова и тело његово постаде као трска ветром повијана. Приметивши ту његову изнемоглост, игуман му рече: He рекох ли ти, чедо, да Бог не тражи од својих слугу прекомеран труд, него жели да сваки према својим моћима служи Њему у славу светог имена Његовог. А ти ме, чедо, ниси послушао, и ето већ си изнемогао од прекомерног поста и подвига који су изнад твојих моћи. - Јован му одговори: Није ме пост сасушио, оче, нити подвизавање раслабило, него помисли, убациване од лукавога, које ме дуго време и дан и ноћ смућавају. - И откри игуману све помисли своје о родитељима и о кући. На то му игуман рече: He рекох ли ти у почетку, чедо, да су велики подвизи монашки, и трудови многи, и вражја искушења и напади неисказани? - Рекавши то, игуман се расплака, и плакаше дуго због Јована. А Бог, који све удешава на корист, на неки тајанствени начин стави до знања игуману да не спречава Јована да отиде родитељима, јер смераше да у њему прослави вољу Своју.
И благослови игуман Јована да иде куда хоће. Притом га поучи да се добро чува од вражијих замки, да би му пут био без мане. А Јован рече: Ако и к родитељима својим отидем, ипак ћу и тамо помоћу Божјом и вашим молитвама размрскати главу врага мог и обелоданити његову немоћ. - И оде у своју келију да се спреми за пут. А његово спремање не беше друго до: молитве, сузе, уздисаји, поклони, да га Господ не препусти врагу да му се сити, него да сам Он управи пут његов по Својој благој и савршеној вољи, како зна и како жели.
Изјутра дође Јован к игуману, паде му пред ноге молећи га да се не љути на њега што одлази из манастира, него да му за успут са очинским благословом подари и своје свете молитве. Тада игуман сазва к себи сву братију, и обавести их да Јован хоће да иде од њих, и нареди им да се моле за њега. А Јован говораше братији: Знам да ђаво хоће да ме одведе из овог светог места, да бих видео своје родитеље. Али надам се у Бога, и у свете молитве ваше, да ћу и родитеље видети и ђавола ногама својим згазити, и лукавство његово развејати. - Затим сви уђоше у цркву, и са сузама сатворише молитву за Јована. А игуман, благосиљајући га, рече: иди, чедо, у име Оца и Сина и Светога Духа; и нека ти је Господ наш Исус Христос сапутник, и нека Он по Својој вољи управља пут твој! - Тако и сви остали оци, подигавши руке своје, благословише га. А он, пошто их све целива, рече: Спасења вам желим, оци и браћо! спасења ти желим, благословена дружино! спасења вам желим, добри подвижници! Ви ме с љубављу примисте у своју заједницу, које се сада лишавам, јер сам недостојан да с таквим богоугодницима живим. - И рекавши то, изађе из манастира и оде својим путем.
Пошто одмаче од манастира за једну стадију, осврну се и, угледавши манастир, заплака горко. Затим клече, и мољаше се Богу ридајући и сузе ронећи. И пошто се дуго молио, устаде и настави пут поверавајући себе Богу и предајући се Његовом промислу и заштити. На путу срете једног убогог човека, одевеног у кошуљу, и рече му: Видим, брате, да ти је одећа веома вета и подерана. Молим те, дај ми је, а ево ти ова моја, боља је. - Убоги се обрадова томе, и одмах скину кошуљу своју и даде је Јовану, и он му даде своју лепу одећу. А када се блажени Јован приближи Цариграду, угледа издалека дом својих родитеља, и баци се лицем на земљу молећи се и говорећи: Господе Исусе Христе, немој ме напустити! - Беше већ сумрак, и свети Јован почека на том месту док падне ноћ. A y поноћи стиже пред врата својих родитеља, па се опет баци на земљу, говорећи: Господе Исусе Христе, ево дома мога родитеља, који сам желео да видим. Али, нека због њега не отпаднем од благодати Твоје. Молим Ти се, Господе, пошљи ми одозго помоћ и силу да победим ђавола, и не допусти да ме он искуша и савлада, већ ми дај да на овом месту живот свој добро окончам.
Тако се молећи, остаде до сванућа. А када свану, отвори се капија, и изиђе управитељ дома, који беше старешина над осталим робовима. Угледавши сиромаха, обученог у кошуљу, упита га: Ко си ти, и одакле си? И како си се усудио да дођеш овде? Сместа одлази одавде, јер господари моји имају овде пролазити. - А блажени Јован му смирено рече: Као што видиш сиромах сам човек, и немам где главе склонити. Стога те молим, гocпoдине мој, сажали се на мене, и не отерај ме одавде, већ ме остави да у овом ћошку боравим. Ја никоме никакво зло не чиним. He забраниш ли ми да овде боравим, и смилујеш ли се на мене, ти ћеш од самог Бога доживети милост. - И управитељ се сажали се на њега, и остави га ту да борави.
Мало касније појавише се родитељи његови из дома, идући у цареву палату. Угледавши их, блаженоме навреше сузе, и рече у себи. Ето, испуни ми се жеља: видим своје родитеље. Али нeћeш се обрадовати, ђаволе, јер благодаћу Господа мог ни у шта не рачунам твоје распаљене стреле против мене. - И опет уздахнувши к Богу, рече: Господе Исусе Христе, немој ме никако остављати! - И борављаше тамо у једноме ћошку крај капије, лежећи као Лазар, или као Јов на буњишту. А отац његов, видећи јаднога сиромашка где лежи крај врата, стаде му са своје трпезе слати храну, говорећи: Велико је трпљење овога сиротана, јер и зиму и врућину, и мраз и кишу подноси без покривача. Заиста је таквих царство небеско. А Бог је моћан да и нас спасе њега ради; и зато га је послао к нама, да бисмо се, указујући му милост, и сами удостојили милости од Бога. Ко зна да се у таквој беди не налази наш мили син Јован, за кога не знамо где се налази. Да чинимо дакле овоме сиромаху што бисмо желели да други чине нашем сину.
Једног дана изиђе мајка његова из дворишта, и угледавши убогог Јована где у прљавим дроњцима лежи на ђубришту, згади се силно на њега, и нареди слугама: Вуците одавде овог одвратног човека, јер не могу да пролазим овуда, ако он ту буде лежао. - И слуге га одмах зграбише, и одвукоше на друго место. А блажени издалека гледаше на врата дома оца свога. Видевши једном где на врата изађе управитељ дома, викну га к себи, и рече: Молим те, господине мој, као што си се у почетку смиловао на мене, тако се и сада смилуј: начини ми малу колибу, да ме не би видела госпођа ваша, и да бих имао мало заклона од мраза.
Он услиша његову молбу, и убрзо му направи малу колибу, у којој борављаше свети молећи се непрестано Богу. А отац му сваки дан слаше храну коју он с благодарношћу примаше и раздаваше другим сиромасима који долажаху к њему, сам пак стално гладоваше и жеђоваше, и великим уздржањем и постом толико сасуши тело своје, да су му се могле кости избројати. У таком трпљењу преподобни Јован проведе три године, не обелодањујући својим родитељима да је син њихов. А после три године преблаги и човекољубиви Господ наш Исус Христос погледа на смирење и трпљење слуге Свога, и желећи да учини крај његовим патњама и трудовима, јави му се у вићењу, говорећи: Радуј се, Јоване, јер си се уподобио возљубљеном ученику мом Јовану девственику пошто си све оставио и у чистој девствености мени следовао. Ево, већ се заврши подвизавање твоје, и дође крај многим патњама твојим: кроз три дана ти ћеш доћи к мени и настанити се у одморишту Преподобних.
Пренувши се од виђења, Јован се стаде с плачем молити Господу, говорећи: Благодарим Ти, Господе Боже мој, што хоћеш да мене недостојног удостојиш одмора праведних. Но молим Ти се, Господе, сети се и мојих родитеља, и смилуј се на њих по великој милости Својој, и очисти грехе њихове, јер си Ти једини добар и многомилостив.
Пошто се тако помоли Богу, позва гореспоменутог службеника родитеља својих, управитеља дома, и речу му: Од почетка па све до овога часа ти си био милостив према мени. Молим те, господине мој, буди милостив до краја. Само још једну молбу имам на тебе: Отиди и реци господарици вашој ово: Онај убожјак, кога си наредила да отерају од капије, моли те преко мене, говорећи: He презри мене убогог него, сећајући се Господа Христа, имај снисходљивости те дођи до мене, јер ти имам нешто важно казати.
Управитељ оде и извести господарицу о поруци убожјаковој. А она рече: Зар и убожјак има нешто да каже мени? Та ја не могу ни да погледам на њега, а он још хоће да разговара са мном! - И обавести о овоме мужа. А муж јој рече: Иди, жено моја, не гнушај се сиромаха, јер сиромахе изабра Бог. - Али она не послуша мужа, и не хтеде отићи.
Преподобни Јован опет поручи, говорећи: кроз три дана ја ћу умрети, а ти ако не будеш хтела да ме видиш и да разговараш са мном, горко ћеш жалити. - Али она се опет не хтеде одазвати позиву убожјака. Но ипак се дуго бораше са мишљу о томе, говорећи у себи: Шта хоће тај убожјак да ми каже? - Затим се једва реши да отиде до њега, имајући у виду да му се приближава смрт, и желећи да чује од њега какву новост. Онда изиђе пред кућу и нареди слугама својим да убожјака донесу пред њу. Јер преподобни Јован бејаше веома болестан и не могаше ићи. Због тога га донесоше пред мајку његову. А он покри лице своје, да га мајка не би познала. И стаде јој говорити овако: Госпођо, већ је крај услугама које сте ми чинили, и награда вам је спремљена за милостињу, као што Господ рече у Еванђељу: Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт. 25, 40). A ja као убог и који ништа немам, хоћу да ти оставим један благослов. Али те најпре молим: закуни ми се да ћеш учинити оно што ти будем рекао, и онда ћеш благослов добити. - И она му са заклетвом обећа да ће учинити оно што јој буде рекао. Онда преподобни Јован рече: Молим те, госпођо, да наредиш да ме, пошто умрем, сахране на истом месту где је моја колиба. Али немој издавати никакво наређење да ме облаче у неку другу одећу; нека ме сахране у овим дроњцима у којима сам сада. Јер нисам достојан чеснијег места и боље одеће. - Рекавши то, извуче из недара Еванђеље и даде јој га говорећи: Ово нека ти буде утеха у овом животу, и добри пут ка будућем животу теби и мужу твоме, а господину моме.
Примивши Еванђеље, она га стаде окретати и са сваке стране разгледати, говорећи: Овакво је било оно Еванђеље што га господин мој украси и даде сину нашем. - И отрча те га показа мужу свом. Он га познаде и рече: Заиста је то баш оно Еванђеле које дадох возљубљеном сину нашем. Хајде да га питамо, откуда му оно. He зна ли што о чеду нашем Јовану? - И одоше к њему обоје; и питаху га говорећи: Заклињемо те светом и животворном Тројицом, реци нам, откуда си узео ово Еванђеље? и где је наш син Јован? - А он, не могући више патње срца скривати и сузе задржати, рече: Ја сам син ваш Јован; и то је Еванђеље што ми ви дадосте. Ја сам био узрок ваше туге. Но Еванђеље, које ми дадосте, научи ме да Христа љубим и да стрпљиво носим Његов благи јарам.
А кад они то чуше, клекоше крај главе његове, и грљаху га, и плакаху дуго и дуго. Јер их у исти мах обузе и радост и туга: радоваху се, јер се љубљени син њихов нађе; туговаху срцем, јер се у таквом убоштву и беди нађе, и јер до тада не знадоше да је то он што пред вратима њиховим лежи. И слегоше се к њима сви суседи и пријатељи и познаници. И за тили час се градом пронесе вест да је Јован нађен. И сви се дивљаху, и слављаху Бога.
Пошто се то зби, преподобни Јован предаде душу своју у руке Господње. Јер тако би угодно Богу, да живот Јованов не буде при крају окаљан светским почастима и родитељском љубављу, него да он, који се одрекао света и није познао световно пријатељство, отпутује у надсветска насеља. Због тога га Господ и узе к себи. А мајка његова, заборавивши на своју заклетву, скиде с њега изанђале дроњке, и обуче га у скупоцене златоткане хаљине. И у том часу се изненада разболе, и би тешко болесна. А отац Јованов Евтропије рече: Треба да испунимо вољу сина нашег, јер он не жели да у тако скупоценим хаљинама буде сахрањен. - И свукавши с њега световне хаљине, опет га обукоше у оне бедне дроњке. И одмах се мајка Јованова Теодора исцели, и би здрава као и раније. А чесне и свете мошти преподобног Јована, као што је он молио, родитељи сахранише у колиби у којој је живео. Затим на гробу његовом подигоше цркву, и устројише велику странопријемницу, и све своје имање дадоше на збрињавање странаца и исхрану убогих. Потом и сами мирно скончаше, и бише сахрањени у цркви, коју подигоше, крај гроба синa свог.
Такво беше житије светог и преподобног Јована Колибара, такви подвизи и трпљења његова, које ради Христа поднесе; такво његово војевање с ђаволом, кога победи. А сада носи венац славе на небу у небеској Цркви, благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек, амин.
 

Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског


ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ПАВЛА ТИВЕЈСКОГ

Преподобном Антонију, који је са ученицима својим живео У Египатској пустињи[1], дође једном на ум мисао како нема тако савршеног монаха као што је он и како се он први настанио у пустињи и изабрао усамљенички живот. Док се он, како то сам касније причаше, бавио том мишљу, чу у виђењу глас где говори: Антоније, има један слуга Божји који се пре тебе настанио у пустињи и који је савршенији од тебе; и ако га потражиш, наћи ћеш га у унутрашњости пустиње. Похитај к њему пре но што је он отишао Господу.
Чувши то, и дошавши к себи, старац одмах узе свој штап и похита у пустињу желећи да пронађе тога о хоме му би откривено. Беше подне и толика врућина да се и камење беше усијало од силне жеге; старац малаксаваше телом, али не малаксаваше духом, већ продужаваше свој пут. Ма да није знао куда да иде, ипак је јуначио себе и говорио: Верујем Богу моме, да ће ми показати слугу свога, кога ми обећа показати. - И не дуго после тога угледа старац животињу, сличну коњу, коју песници називају ипокентавр, прекрсти се и смело упита: Је ли, у ком месту живи слуга Божји? - Звер се поклони на питање светитељево, али пошто није могао говорити, показа главом на ону страну куда је слузи Божјем ваљало ићи, и брзо побеже од преподобног Антонија. Старац се чуђаше изгледу овога звера, и продужи пут на ону страну куда му звер главом показа. Но, да ли се ово ђаво беше прерушио да уплаши светитеља, или је то неки необичан пустињски звер, ми не знамо.
Путујући по непролазној пустињи, старац ништа друго није примећивао до трагове звериња. Пошто је путовао два дана и ноћ, он другу ноћ проведе у молитви, незнајући куда да крене. А када свану трећи дан он виде вучицу где иде огранком горе и завија. И издалека је пратећи, он дође близу пећине у којој живљаше угодник Божји, свети Павле. Угледавши пећину, старац се обрадова, али њен житељ, осетивши Антонијев долазак, затвори врата. А старац приђе и куцну, али не би одговора. И он стојаше пред вратима и куцаше али без успеха. Видећи да му се врата не отварају, он паде пред уласком у пећину, и мољаше се све до подне да му се допусти да уђе унутра и види онога кога је са толиким трудом тражио. И говораше: Отвори ми, слуго Божји, отвори! Ти знаш, све знаш, јер ти је Бог открио ко сам и одакле сам и ради чега сам дошао. А знам и ја да нисам достојан видети свето лице твоје. Ипак, нећу отићи одавде док те не видим. Немој се крити; Бог ми је тебе обелоданио. Ти звериње примаш, зашто човека одбијаш? Тражих те, и нађох те. Куцам, да би ми се отворило. А ако ми не отвориш, онда ћу умрети на прагу твом, и ти ћеш овде сахранити леш мој. - И много друго говораше му са сузама, и кораше га као немилостива. Одговори угодник Божји из пећине: Ко то моли са претњом? Ко то са сузама укорава? Чудиш се што ти не отварам, а дошао си хвалећи се да ћеш умрети овде.
Рекавши то, светитељ отвори врата. И загрливши се, са сузама целиваше један другога, и по имену називаху се, јер им Бог беше открио њихова имена. А пошто седоше, рече отац Антоније; Радуј се, Павле, сасуде изабрани и огњени стубе, житељу ове пустиње! - А свети Павле говораше му: Добро дошао, сунце које обасјава сву васељену, наставниче спасаваних, уста Божја; ти си пустињу населио, а ђавола из ње протерао. Зашто си толики труд потегао ради мене човека грешног и ништавног? Ето, видиш старца престарела и седином ружно покривена; видиш човека који ће одмах бити прах и пепео. Али пошто љубав може све да чини, молим те, причај ми: како је сад род људски; како се у свету царује; има ли још заблуделих у идолопоклонству; и да ли још трају гоњења на хришћане? - Антоније одговори: Молитвама твојим стоји свет, и гоњења престадоше, и Црква слави истинитога Бога. Али, пошто си споменуо гоњења, молим те, Господа ради не сакриј од мене оно што се односи на тебе, него ми све испричај због чега си се удаљио из света у ову тако далеку пустињу. И свети Павле стаде му причати о себи овако:
"Родио сам се у Тиваиди. Имао сам сестру коју родитељи још за живота свога удадоше. Сами православни, родитељи ме научише грчким и римским књигама, и православној вери. Пре но што напустише овај привремени живот, они нам поделише своје имање које беше врло велико. Пошто се они упокојише, муж моје сестре, грамжљивац, хтеде и мој део. Стога намераваше да ме као хришћанина преда нечестивом кнезу на мучење да би пошто ме погубе, он узео моје наслеђе. А тада цароваху Декије[2] и Валеријан. Они мучаху све који Христа исповедају, и беше велики страх у целој Тиваиди, јер они љуте муке измишљаху. У то време незнабошци ухватише једног хришћанског младића. И мучише га много. Но пошто га не могоше одвратити од Христове вере, одведоше га у једну мирисну башту пуну цвећа, метнуше на дивну постељу, и меким узицама привезаше му и руке и ноге за постељу. Онда се сви удаљише, а код њега пустише једну младу девојку да би га завела. Бестидна девојка га грљаше и љубљаше, па чак, стидно је рећи, стаде тајне делове тела његовог пипати, дражећи га на нечисти грех. А шта уради храбри страдалник, који је толике муке поднео? Видећи да ће га сладострашће саблазнити, и осећајући већ у себи страсне покрете, он чврсто зубима стисну свој језик, прегризе га, и испљуну га у лице блудници. Од силних болова страст у њему утрну, а лице и хаљине развратне девојке беху крвљу попрскани. И тако овај младић благодаћу Христовом савлада сладострашће. - Но и другога младића, који се непоколебљиво држаше хришћанске вере, после многих мучења, свукоше, па му наго тело цело намазаше медом, руке на раменима завезаше и на сунчану припеку поставише. Онда пустише на њега пчеле, осе и стршљенове, да би изуједан био приморан принети жртву идолима. Али јуначни страдалник се не одрече Христа, иако је, страшно изуједан по целом телу, толико отекао да је био изгубио изглед човечји. - Видевши све то, па још посматрајући мужа моје сестре силно љута, да га ни сестрине сузе ни рођачка веза не могаху смирити, ја му оставих све и побегох у ову пустињу. И полако вођен Богом ја дођох довде, нађох ову пећину, и воду у њој. И схватих да ми Бог даде ово место за обиталиште. И настаних се овде, и ту живим хранећи се урмама и одевајући се лишћем."
Док је светитељ ово причао, гле, долете гавран носећи цео хлеб, тихо га спусти пред њих, и одлете. Зачуђеном поводом тога блаженом Антонију свети Павле рече: "Ето, милостиви и човекољубиви Господ послао је обед нама, слугама својим. Шесдесет је већ година откако добијам половину хлеба, али због твог доласка Господ Христос удвостручи оброк војницима својим".
Пошто ови велики угодници добише хлеб, указујући један другоме поштовање, мољаху један другог да благослови хлеб и преломи. Свети Павле указиваше почаст преподобном Антонију као госту, а преподобни Антоније светом Павлу као домаћину и старијем по годинама. И дуго потраја међ њима овај спор, пун љубави. Онда блажени Павле узе хлеб с једне стране, a другу страну стави у руке оцу Антонију, и одмах се сам хлеб преполови, и сваки доби свој део. И седећи крај извора, слуге Христове једоше и наситише се, и пише са извора, чија је вода чиста и веома слатка, и узнесоше благодарност Богу. И севши опет, проведоше у разговору сву ноћ све до сванућа. А када свану, рече свети Павле ави Антонију: "Одавно знам за тебе, брате, да у овој пустињи живиш, и желех да заједно с тобом служим и радим нашем Господу. Али пошто дође час мога уснућа, који сам свагда жељно очекивао, желећи се разрешити и са Христом живети, то те Господ посла к мени да сахраниш моје ништавно тело и предаш прах праху."
Чувши то, Антоније ридајући, са сузама говораше: "He ocтави ме, оче, самог, већ ме узми за свога сапутника". - А он му рече: He треба да тражиш оно што је твоје, него што је ближњега. Је ли корисно теби да, оставивши бреме тела, идеш за Јагњетом ка небу? Али и осталој братији је корисно, да их ти још руководиш и утврђујеш. Још те молим, похитај, отиди у свој манастир па ми донеси мантију, коју ти поклони епископ Атанасије, да њоме обавијеш тело моје". - А ово блажени Павле искаше, не што му мантија беше потребна, јер није марио да ли ће његово тело бити сахрањено наго или покривено да иструли у земљи. Та он се толико година одевао палмовим лишћем. Али он је оца Антонија слао од себе у манастир, да би му душа на миру изишла из тела. Удиви се Антоније слушајући где блажени говори о Атанасију и његовој мантији, и као самога Христа у Павлу видећи, и Бога у њему живећег почитујући, не усуди се ништа више рећи, већ му ћутке и плачући целива очи и руке, и похита да изврши наређење. Пође дакле у манастир и против своје воље. Иако је био врло уморан телом, он ипак духом савлађиваше године старости своје. А када стиже својој келији, сретоше га његова два ученика, питајући га: Где си се толико време задржао, оче? - Он одговори: "Тешко мени, децо моја! Тешко мени грешноме, јер сам лажни монах, и само носим монашко име! Видех Илију, видех Јована у пустињи, и ваистину видех Павла у рају". - Ученици, жељни да што више чују од њега, мољаху да им прича о томе, али он стави себи руку на уста и рече: "Свему има време: има време кад се говори, има време кад се ћути". - И узевши мантију, не поседе нимало, нити узе храну за пут, већ одмах изиђе, хитајући кроз пустињу, да би светога затекао у животу. Јер се бојаше да не задоцни, и свети Павле без њега преда душу Господу.
А други дан у девет сати, путујући ава Антоније виде у ваздуху Анђелске Чинове и саборе Пророка, и Апостола, a y средини душу светога Павла, где, чистија од сунца, узлази на небо. И одмах паде на земљу, и посипајући главу песком ридаше и вапијаше: "Зашто ме, Павле, остави? Зашто одлазиш без последњег целива? Тек сам те удознао, а ти већ одлазиш од мене?" - А касније причаше блажени Антоније да је остатак пута тако брзо прешао, као да је на крилима по ваздуху летео; од брзог кретања ни осећао није да додирује земљу ногама. И одмах се обрете у пећини; и виде светога где клечи са рукама подигнутим к небу и главом уздигнутом. Па мислећи да је жив, и молитву твори, стаде се и сам молити заједно са њим. А кад прође један сат, и ава Антоније не чу молитвени глас његов, ни уобичајене уздахе, приступи му, и виде да је већ умро. И разумеде да тело светога мужа, и после смрти, одаје дужно поклоњење Богу коме је све живо. Онда са великим плачем и ридањем он целива свето тело његово, уви га у мантију, коју беше донео, и стаде, по хришћанском обичају, певати погребне псалме. Али беше у недоумици како да сахрани светитеља, јер не беше донео мотику да ископа гроб. И говораше у себи: "Да ли да се вратим у манастир по алат? путовање траје три дана. Или да останем овде? Али, без мотике не могу ништа да учиним. Ништа, остаћу овде, и умрећу као што треба, Христе, и последњи дах свој испустићу крај твог палог војника".
Док он тако помишљаше у уму свом, гле два лава наиђоше из унутрашњости пустиње ричући, као да плачу за изгубљеним светитељем. Антоније се најпре мало уплаши, затим видећи зверове где кротки као јагњад легоше крај тела светитељева и стадоше тужно рикати, као да кукају, он се удиви благој нарави тих зверова. И онда узеше лавови својим шапама копати земљу. Пошто ископаше гроб колико треба, они опет припадоше к телу светитељевом силно ричући, као да му дају последњи цедив. Затим приђоше преподобном Антонију, и лизаху му и руке и ноге, као да траже од њега благослов и молитве. А преподобни слављаше Христа што и многи зверови знају Бога, и говораше: "Господе, без Твоје воље ни лист са дрвета не пада, ни птица слеће на земљу, дај свој благослов овим зверовима, како Ти знаш".
И даде им знак руком да се удаље у пустињу. А кад се зверови удаљише, ава Антоније сахрани чесно тело светог и преподобног оца Павла, пpвог пустињожитеља, који се упокоји у Господу 342. године у сто тринаесетој години живота.
Пошто сахрани светитеља, отац Антоније проведе идућу ноћ на његовом гробу, плачући и молећи се. А сутрадан, при поласку у свој манастир, он узе одећу светога Павла, исплетену од палмовог лишћа. И дошавши у свој манастир, он све подробно исприча ученицима својим ради њихове духовне користи. А ону одећу од лишћа толико чуваше и почитаваше, да се двапут годишње облачио у њу: на Ускрс и на свету Педесетницу.
Нека нас светим молитвама обојице препободних отаца: Павла и Антонија, удостоји удела угодника својих Христос Господ наш, коме са Оцем и Светим Духом част и слава вавек, амин.

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ГАВРИЛА ЛЕСНОВСКОГ

Овај преподобни Гаврило беше родом из Осечког Поља код Криве Паланке, а од родитеља врло богатих и благочестивих, који беху близу царских саветника. He имајући деце они дан и ноћ сузе проливаху и на коленима клечаху, узносећи Богу молитве са тихим срцем и иштући од Њега чедо. Бог, који изобилно дарује оне који му се моле, даде те им се роди дете, и оно беше неизрецива радост свима у дому. Пошто крстише дете, оно растијаше и крепљаше се Духом Светим. И када дође време да се учи књизи, родитељи га дадоше да се учи код учитеља. Будући врло бистро дете за кратко време изучи сва Света Писма, и особито Еванђелску књигу не испушташе из руку својих.
Када дође време женидби, родитељи га сјединише са девојком од доброг и царског рода. Но свети то никако не хтеђаше и руке на молитву Богу уздизаше да би му Он сачувао његову девственост. Даноноћно припадаше он на молитву, и тако молитвом победи све различите страсти. На те његове молитве и љубав би послан Арханђел Михаил, који брзо узе душу супруге његове. Тада светитељ умоли родитеље своје да га отпусте од куће, јер будући као неки тврди дијамант, он се уподоби Алексеју човеку Божјем. Родитељи га отпустише с миром, и преподобни тако пoђe од куће своје. Уз пут он срете некога ђакона по имену Тома, с којим се братски поздрави и седнувши на путу проведе с њим много времена у разговору. Затим он леже и заспа мало на томе месту. У сну му се јави Анђео Господњи, и рече му: Устани и иди на поље Осечко, на место које ћу ти показати, и тамо сагради храм рођењу Пресвете Богородице. Уставши од сна светитељ отиде натраг и исприча све родитељима својим. Дознавши за такав сан родитељи му дадоше довољно блага за сваку потребу, и он подиже храм на реченом месту и веома га украси.
И опет после тога дође преподобни у манастир Лесновски да се тамо замонаши. Дошавши у манастир поклони се игуману, а игуман видевши га, запита га: Зашто си чедо дошао овамо? A он исприча и каза игуману све подробно. Игуман га онда прими у манастир и много дана пробаше га различитим искушењима, док не виде његово смирење и трпљење и његово подвижништо у молитви, и тако га постриже у анђелски образ. Пошто прође мало времена, припаде преподобни к игуману с молбом да му да благослов за неки скит близу манастира у долини према Злетову. Пошто му игуман даде благослов, преподобни оде тамо и доста дана проживе у ћутању и самоћи и неспавању. Једино лијаше сузе дан и ноћ и молитву Богу усрдно узношаше, као некад Авељ своје жртве Богу. Мирјани који долажаху светоме добијаху од њега исцелења од разних болести, а многи се и од демона исцелише. Но, због славе људске преподобни напусти и овај скит и пређе у место звано Луково, у неку малу шуму, и тамо проживе неко време. Ту шуму од људи нико не знађаше. Једнога дана деси се да неки пастир, пасући козе, виде преподобног где стоји на молитви, и дође к њему и паде на колена тражећи благослов од њега. Светитељ му рече: Шта желиш, чедо? А пастир уставши рече: Оче свети, због греха мојих све козе пропадоше од неке ватрушине. Молим те, Бога ради, помоли се за њих. Свети му рече. He бој се, чедо, Бог ће обратити жалост твоју на радост. А беше тамо близу камен ископан, пун воде од киша. Светитељ дође близу камена и клекнувши подиже очи и руке к небу и помоли се Богу, a затим прекрсти воду крсним знаком, захвати је из камена, даде је пастиру, и рече му: Узми чедо, и покропи козе. Узевши воду, пастир њоме покропи козе и оне све оздравише, због чега он усрдно захвали светитељу. Но, преподобни напусти и ту шуму и дође у далеку и непроходну гору, на планину звану Обли Врх, a пo грчки Стронгило. Тамо проживе дуго времена, и у посту и мучењу себе без сна живљаше, трпећи многе невоље и муке од ђавоље пакости. Но он молитвом прогањаше ђаволе, и утврди се против њих као добри и чврсти дијамант. Поживе он тамо око 30 година, и ту се престави у живот вечни[8]. Од братије нико не знађаше ову малу пештеру где почиваху мошти светога, и зато сви у велику невољу и бригу падоше мислећи да се он отселио у неку далеку страну.
После дужег времена јави се преподобни у граду Средец (=Софија) неком монаху званом Јосиф, пореклом русину. Овај монах беше смирен и од сваке светске ствари уздржљив, веома бодар у посту и молитви, и Богу угодан. Он дуго размишљаше да ли то виђење није нека прелест и оклеваше. Другу ноћ опет се јави преподобни и рече Јосифу: Послушај и поћи на Обли Врх и тамо ћеш наћи мошти, које пренеси у Лесновски манастир. - Монах се опет врло уплаши и опет ту ноћ не пође. Светитељ му се поново јави и трећу ноћ и рече: Бог ми је заповедио да ти кажем ово што ти казах. - Тада монах уставши отиде и исприча Митрополиту о том свом виђењу. Митрополит запита људе из оближњих села, да ли у тој епархији има брдо Обли Врх; а они му одговорише да нема таквог места у њиховој епархији. Митрополит тада написа другим епископима и питаше и њих у којем се крају или земљи налази Обли Врх. И стиже то писмо у Злетово. Епископ прочита писмо, распита се за то, и дознаде да се Обли Врх налази у његовој епархији. И извести о томе Митрополита. Митрополит тада узе монаха Јосифа и остале свештенике и презвитере и племиће и оде у Лесновски манастир. Он најпре отслужи тамо бденије. А када свану, Митрополит узе месног епископа, Јосифа и манастирског игумана и остале свештенике, и оде са њима на гору Обли Врх. Ту ноћ свети се опет јави Јосифу и рече му: Близу сам од тебе на левој страни. - Јосиф се одмах пробуди од сна и устаде на молитву. А када свану, Јосиф дође на речено место и нађе тамо мошти светога; и поклонивши се моштима Митрополит са епископом и игуманом и остали свештеници, монаси и кнезови. Из моштију исхођаше миомир као из крина благомирисног. Мошти бише пренесене у манастир Лесновски, и многи верници од њих добише исцељења од различитих болести. Много година почиваху мошти светога у овој обитељи, дајући онима који с вером долажаху брзу помоћ и исцељење од нечистих духова. У граду Кратову беше неки Јерменин, врло богат, но не имађаше деце осим једне ћерке, која имађаше десну руку суву. Дошавши у манастир, он се поклони моштима светога, и рука девојке истога часа оздрави. Тако и другом кнезу преподобни исцели слугу од нечистих духова.
После неког времена владаше у тој земљи Михаил, велики кнез Бугарски, који добро уређиваше власт и државу своју. Затим се овај кнез упокоји, а власт у држави узе Оливер Јован који беше врло леп у лицу а још лепши по души. Он беше први саветник и писар на двору српског цара Стефана Силног. Он имађаше велико усрђе и љубав према преподобном оцу Гаврилу. Манастир Лесновски имађаше малу цркву, те Јован, молитвама Архистратига Небеских Сила и преподобног оца Гаврила, подиже цркву врло високу и пространу, и украси је сваким украсом на молитве овог светог. Светитељ пак чињаше многа чудеса, a y земљи владаше мир доста година. Међутим после тога, завишћу ђавола, Турски цар Мурат подиже рат против Срба са 300.000 војника. Дознавши то Патријарх Бугарски у Трнову граду побоја се спаљивања моштију и зато дође и узе мошти преподобног те их пренесе у Трапезир и положи их у храму светих Апостола, где оне леже и до данас, и точе многа исцељења.

21. јануар је био Међународни дан загрљаја. Али наш разговор није о загрљајима, већ о мистерији перихорезе - међусобног прожимања. Грлећи се, људи размењују не само топлину својих тела већ и „топлину својих духова“. У светим пољупцима и међусобним пријатељским загрљајима, свеци су преносили свој „мирни дух“ од срца до срца без речи.

Модерни свет постаје стаклено краљевство Снежне краљице. Наши прсти прелазе километрима преко површина паметних телефона, видимо хиљаде лица на нашим мониторима, али не осећамо њихову топлину нити дах. То је мртво, празно, хладно краљевство усамљености без љубави.

Живимо у доба дигиталног аутизма. Рађамо се и умиремо сами, закључани у чаури сопственог бића.

Кршилац табуа

Теологију додира је покренуо сам Спаситељ. Христос је непрестано кршио законе ритуалне чистоте. Додиривао је губаве — оне које је друштво са гађењем одбацило — и дозвољавао је да га додирне жена која крвари, што је било равно скрнављењу.

Јевреји су офарбали гробове у бело, да, не дај Боже, не додирну место сахране, али Христос узима руку Јаирове мртве ћерке и, без икаквог страха, додирује гроб у којем се налазило мртво тело удовице Наиновог сина. Све је то било супротно ритуалном закону.

Али теологија додира није само о кршењу верских табуа. Вера није само „од слуха“; она је такође од додира.

Апостол Тома је први практичар теологије додира. Он додирује ране Васкрслог Христа. Сама чињеница да се Спаситељ не појављује у блиставом, „фотошопираном“ телу, где су трагови бола избрисани, говори много.

Господ показује своје ране Томи као вечно сведочанство свог страдања за сваког од нас. Теологија љубавног додира ушла је у литургије раних хришћана, у којима су они давали „пољубац мира“, то јест, грлили се и љубили, исповедајући заједничку веру.

Универзални загрљај

Шта је, у суштини, теологија додира и како се она практикује? Грех је подела, распад једног човечанства на милијарде фрагмената који се међусобно рањавају када покушавају да се споје. Чудо загрљаја се супротставља овоме.

Да бисте неког загрлили, морате да опустите руке. У овом тренутку, ваше груди - место где вам је срце - су потпуно изложене. Отварате свој центар гравитације другој особи.

Ово је гест Христов на крсту.

Свети Григорије Ниски је у Спаситељевим раширеним рукама видео „универзални загрљај“ којим Бог обухвата целокупно своје створење како би га исцелио. Када грлимо своје ближње, имитирамо овај гест. Кажемо: „Остављам свој оклоп. Поверавам ти своју рањивост како бих исцелио твоју.“

Силазак у туђи пакао

Када је неко у дубокој тузи, свака реч утехе више звучи као подсмех. Једино што можете да урадите јесте да ставите руку око рамена особе која пати и привучете је к себи. То значи да сте ушли у њен лични пакао. Да сте својом топлином и љубављу присутни у њеној тузи. Извлачите је из овог понора.

Моја омиљена слика из јеванђеоске приче су раширене руке Небеског Оца, који грли свог заблуделог сина са најдубљом љубављу. Он још увек мирише на свиње и прашину са пута. Али Отац га не држи на дистанци, чекајући објашњење. Он смањује дистанцу на нулу. Овај загрљај је суштина јеванђељске приче.

Телесна молитва

У хосписима или поред кревета умируће вољене особе, теологија додира открива своју крајњу моћ. Када лекар или волонтер, у тренуцима безнађа, једноставно узме руку умируће особе или загрли њене рођаке, медицина се завршава и почиње нешто друго. Нека тиха моћ тече из руке у руку, и особа се смирује.

Држање особе за руку у њеним последњим сатима је најчистији облик „телесне молитве“.

Додирнеш руку која ће се ускоро ослободити овог света и кроз тај контакт сведочиш: „Ниси сам. Ја сам овде. Бог је овде.“ Твој длан постаје видљиви знак невидљивог присуства Творца.

Биохемија једног чуда

Прво искуство човека са Богом није читање Светог писма, већ додир мајчине топлине. Када беба плаче од необјашњивог ужаса пред бескрајношћу света, нису јој потребни аргументи. Потребан јој је додир. У неонатологији постоји метода „Кенгур“, где се превремено рођена беба ставља кожа на кожу на мајчине груди. Биохемија овог процеса је велико чудо. Мајчин откуцај срца регулише бебино дисање.

Ово је жива илустрација речи Јована Дамаскина о телу као „заједници“. Кроз мајчин додир преноси се божански мир. Овде тело постаје канал кроз који тече мир „који превазилази свако разумевање“.

Када мајка држи уплакано дете, она не само да смирује његов нервни систем. Она му саопштава фундаменталну истину постојања: „Ниси сам. Вољен си.“

Кључно је да чланови породице схвате колико је важно да се загрле барем једном дневно. Деца лишена родитељске наклоности одрастају безосећајна и не осећају љубав чак ни према својим родитељима. Без ових загрљаја, дечја душа очврсне, и они одрастају у духовне инвалиде.

Литургија рукостискања

Постоји прича о волонтеру који је хранио бескућнике. Један од њих је рекао: „Хвала вам сада не само на храни, већ и што нисте носили рукавице када сте се руковали са мном.“ Једноставно руковање, без презира, је чин признања људског достојанства. На овај начин рушите зид између свог „чистог“ ја и „нечистог“ света, уносећи Христово исцељење у њега.

Филозоф дијалога Мартин Бубер је учио да особа постаје човек само кроз сусрет са другим. Бубер је разликовао две врсте односа међу људима: савршене и свете. Када једноставно прођемо поред некога, они су „Оно“, део пејзажа, функција. Али у тренутку искреног загрљаја, дешава се пробој ка светом. „Сваки аутентични живот је сусрет“, учио је филозоф.

У сотириолошком контексту, то значи да не можемо бити спасени сами.

Загрљај је тренутак када две изоловане особе престају бити објекти једна за другу и постају јединствена духовна целина.

Овим гестом превазилазимо своју коначност и ступамо у контакт са Вечношћу, која је увек дијалошка.

Лице као заповест

Још један мислилац, Емануел Левинас, изградио је своју филозофију на „епифанији (појави, откровењу) Лица“. Када је лице друге особе неизговорена заповест - „Не убиј“.

Лице другог је највиши облик наше одговорности.

Када људи пуцају и убијају једни друге, то је у суштини највиши ниво сатанизма који се може замислити на земљи. А највиши облик цинизма и скрнављења хришћанства је уздизање убиства на ниво врлине.

Божје руке

Живимо у свету где, како је рекао Жан-Пол Сартр, „Пакао су други људи.“ И ми можемо уништити овај пакао директно кроз теологију додира.

Морамо схватити да је свако свакодневно руковање, сваки искрени загрљај мала литургија.

У свету где све тежи ка нејединству и ентропији, додир је чин отпора хаосу.

Свети Максим Исповедник је учио да је људски задатак да „сједини оно што је раздељено“. Загрљај је симбол овог универзалног сједињења. У њему се граница између мог „ја“ и твог „Ти“ привремено брише. Признајемо божанско достојанство друге особе додирујући њено тело као свети сасуд у коме обитава Дух.

Морамо поново научити овај језик. Не да бисмо „зграбили“ свет, већ да бисмо га са страхопоштовањем „додирнули“.

Теологија додира нас позива да изађемо из екрана наших паметних телефона и вратимо се у стварност правог живота, где има много бола. Живота којем је потребна наша љубав.

И нека сваки наш загрљај постане „Мали Ускрс“ – сведочанство да је живот победио смрт, а љубав постала тело.

На крају крајева, ако Бог није презирао да додирне нашу прашњаву природу, онда немамо право да одбијемо да додирнемо оне око себе. На Страшном суду, нећемо бити питани колико смо паметних књига прочитали, већ колико смо патњи загрејали топлином својих руку. Јер управо тамо где почиње Други, почиње Царство Небеско.

Теологија додира није теорија, већ пракса присуства. Позвани смо да будемо „руке Божије“ у овом свету. Када пригрлимо патњу, тешимо Христа. Када се рукујемо са непријатељем, уништавамо пакао. Када хранимо гладне, додирујући њихов длан, учествујемо у тајни Оваплоћења. И то нису филозофске слике; то је сама истина живота.

Протојереј Сергеј Успенски

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Протојереј Андреј Овчиников о првој исповести, правилном родитељству и родитељским грешкама

– Често видим узбуђење, па чак и извесну анксиозност међу парохијанским мајкама чим њихово прво дете (њихово прво, не треће или четврто) напуни седам година и спреми се за своју прву исповест. Колико је важна прва исповест под свештениковим епитрахиљем, и зашто, за сваког хришћанина, а посебно за младог хришћанина?

Приметили сте да ово брине жене, „маме“. Тужно је што очеви нису присутни, јер свештеник који исповеда треба да види да је отац тај који одгаја породицу. Било би сјајно када би очеви били укључени у припрему своје деце за исповест. И није битно да ли је у питању ћерка или син. На крају крајева, женска рука, која води дете на прву исповест, има следеће специфичне карактеристике. Пре свега, мајка покушава да створи удобно окружење за своје дете, како би се осећало мирно и самоуверено. С једне стране, то је добро. Али с друге стране, мајка ствара неку врсту вештачког света – да, веома је удобно за дете, али то није увек изводљиво у стварном животу.

Како деца одрастају, више се не доводе у цркву; морају се припремити за озбиљније кораке у Цркви. Исповест је важан корак у припреми за Свету Тајну Причешћа. Ако породица озбиљно схвата васпитање детета, укључујући и оца и мајку, онда се исповест детета одвија много пре њихове прве исповести у цркви. „Шта је добро, а шта лоше?“ требало би да буде тема сталног разговора у породици. Наравно, ако родитељи кажу својој деци много раније од седам година да је погрешно лагати, бити лењ, бити непоштен, бити хировит и правити испаде беса, то се преноси на исповест. Дакле, нема потребе за бригом.

Дете приступа исповести, и видимо како се васпитава. Ако је заиста васпитано у вери, онда се свесно покаје, често прилично дубоко и озбиљно. Али ако породица то доживљава само као чин - „одлазак код свештеника и говорење му нешто“ - онда се то осећа.

За шта се деца обично кају? Због хировитости и непослушности. Два греха. Родитељи потпуно игноришу чињеницу да њихово дете проводи сате на телефону, да већ лаже, да је себично и да не помаже код куће. Али родитељи превиђају дубље проблеме, и са њиховом децом се ради само површно.

Зато сам за поједностављивање припреме детета за исповест. Ако сте нешто погрешили, идите и реците им, покајте се за оно што сте погрешили. Али ако нема васпитног рада са децом код куће, онда ће дете природно стајати и ћутати током исповести. Јер не зна шта да каже.

Понекад видимо дете како невољно чита своје грехе са папира током исповести. Често су ови преступи написани под „диктатом родитеља“. Колико је ово тачно?

„Огромна је педагошка грешка терати децу да ово раде док су мала. Јер када буду имали 13 или 14 година, једноставно ће се побунити и одбити да иду у цркву.“

Видите, у црквама практично нема тинејџера. То је резултат такозваног „мајчинског родитељства“, када мајке покушавају да насликају лепу слику, али не успевају да одгаје своју децу у вери. Дакле, када дете достигне адолесценцију и развије озбиљно хришћанско схватање живота, оно често једноставно не жели да се претвара да је нешто посебно и дистанцира се од Цркве. Говорим грубо, али ово је проблем.

Једини људи у црквама су бебе и млади људи који су се опекли, спотакнули или претрпели страшне падове. Као блудна деца, сећају се да треба да се врате у Цркву. Чињеница да у црквама нема тинејџера је сведочанство нашег васпитања.

Не бих саветовао да се играте са децом или да им се мазите када је у питању разумевање њихових грехова. У нашој породици деца ретко говоре о својим гресима. Али знам да када се исповедају, имају много тога за што се треба покајати. Навика самоанализе је веома важна особина.

Генерално, записивање својих грехова на папиру је добра навика, посебно када неко тек почиње свој хришћански пут, укључујући и дете. Ако можете да запишете неколико грехова које сте починили сваког дана, то значи да живите свесно, анализирате своје речи и поступке, бележите где сте направили грешке или сагрешили. И са ове листе, на крају недеље, требало би да саставите своје грехе и исповедите их свештенику. У овом случају, то је добра пракса.

– Нажалост, у данашњим породицама видимо да су мајке више укључене у васпитање својих ћерки, док су очеви више укључени у васпитање својих синова…

Потребно је да организујемо локалне курсеве о основама хришћанског васпитања за родитеље са много деце. Они не знају, не желе, не могу. И као резултат тога, видимо искривљене облике хришћанског васпитања. Споља имају привид црквености, али унутра постоји празнина, понекад чак и извесна трулеж људског карактера на којој нико не ради.

Нажалост, постоји много тужних примера чак и међу онима који студирају у богословији и спремају се да постану свештеници. Не видите код данашњих младих људи особине које би требало да буду темељ хришћанског васпитања: интегритет, поштење, напоран рад, несебичност. Који је разлог? То су изгубљене године када сте требали да будете даноноћно будни над својим дететом, неговати га, давати му пример и не флертовати са њим.

Понекад родитељи траже „дечјег свештеника“, вољеног духовног оца, за своје вољено дете. Да ли је таква потрага неопходна?

„Мислим да свештеник треба да створи удобне услове за сваку особу: не само за дете, већ и за одраслу особу.“

Духовно вођство је утеха, како би се они који прилазе свештенику осећали мирно, удобно и безбедно говорећи о својим грешкама и гресима. Јер хришћанин се не исповеда свештенику, већ Богу.

Нажалост, наши свештеници не могу увек да пруже духовну утеху. Проблем је у томе што данас има тако мало свештеника којима можете поверити своју децу и који не би учинили ништа лоше по њих. Архимандрит Јован (Крестјанкин) је говорио управо ово: тражите свештенике као што тражите учитеља или лекара; тражите човека који се не претвара да је пастир, већ да тако живи.

„А како би родитељи требало правилно да се понашају са својим дететом након исповести? Многи су растргани од радозналости: 'Шта је дете рекло свештенику? Шта им је свештеник одговорио и како је одговорио?'“

„Не дирај дете. Не завируј у његову душу. Признао је — и хвала Богу. Не мораш ништа да питаш. Следећи пут када дође на исповест, имаће више да каже.“

Које је најважније правило родитељства? Нежно, али доследно и чврсто, савијте дететову вољу, усмеравајући је ка добрим циљевима. Овај рад је веома важан!

Иако сам рекао да родитељство треба да буде „нежно“, није лако. На пример, дете треба научити да устаје раније да би се молило, склонило играчке, наместило кревет и опрало зубе. Родитељи треба све ово да саопште, тако да их навикну на мала дела самоодрицања. Ови мали кораци ће дати прве резултате.

А онда морамо рећи деци да пазе на свој језик, да буду љубазна и да буду захвална. Посебно питање су паметни телефони, који се сада сматрају „оружјем за масовно уништење“. Ко може да се похвали да је у стању да одвоји децу од рачунара, паметног телефона и онлајн игара?!

Из неког разлога, тежимо да главни терет пребацимо на свештеника. „Нека свештеник преваспитава“, кажу. Слушајте, ми можемо само да исправимо оно што су родитељи урадили у погледу васпитања. Можемо само да помогнемо. Све је на савести и одговорности оца и мајке.

Када је наше дете било мало, волели смо игру „Моја достигнућа“. На крају сваког дана бисмо разговарали о томе како смо провели дан. Наше дете би поделило са нама шта је постигло, шта је лоше урадило или у чему није успело. Али од шесте године, приметила сам да је почело да лаже да би изгледало боље и паметније. Слично томе, у исповести се може видети да деца желе да изгледају боље него што заиста јесу, па крију ствари. Да ли је могуће помоћи детету да научи да буде искрено и да се не плаши да ће лоше изгледати?

„Ако лаже, онда лаже и код куће и у цркви. Родитељи би требало да раде са својом децом. Ако дете буде ухваћено, како кажу, да бежи са часова, краде слаткише из кафетерије или користи телефон иако је то забрањено, а родитељи не разговарају са њим, какав је исход? Дете иде код свештеника на исповест.“

Ми свештеници бележимо само ово или оно понашање; веома је тешко утицати на ситуацију. Ако су људи, посебно деца, неискрени у исповести, сигурно желе да изгледају боље него што заиста јесу. Родитељи би требало да разумеју и раде на ономе што се крије испод површине њихове деце.

Зашто увек кажем „Родитељи, родитељи, родитељи“? Зато што је 95% васпитања детета посао родитеља. Ако дете одрасте као верник, то је заслуга родитеља, а не свештеника. Свештеници само исправљају, подржавају и говоре вам да су вас мама и тата васпитали да будете добри, зато наставите тако.

Данас нам се све чешће обраћају са питањем: „Шта да радимо?“ Нека деца пате од зависности од дрога, друга од зависности од коцкања, трећа од ванбрачног живота и тако даље. Како можемо помоћи? Молите се. Изгубљено време и прави напори родитеља који нису уложени на време не могу се надокнадити. Ја сам овде песимиста, јер сведочимо веома тужној слици.

И у почетку су сва деца тако слатка! Али приметите, сва су мала, 5, 7, 9 година. А где су насмејани тинејџери? Или чак и они без осмеха? Једноставно нису у црквама. Да, радујемо се малишанима у цркви. Хвала Богу. Али када служиш четврт века, не радујеш се толико беби. Ја се заиста радујем тинејџеру или младићу.

„Ево једног примера. Неки родитељи који нису ишли у цркву одлучили су да њихово дете од седам или девет година треба да живи праведним животом, па су га довели на прву исповест и причешће. Али ово дете, будући да није навикнуто на веру, сматрало је исповест веома тешком. Који савет бисте им дали да не би изгубили ову малу душу?“

„Бог делује на мистериозне начине. Има толико примера деце која су у Цркви од детињства, само да би их негде одвели и никада их више не видимо. Чак и одрасли иду у цркву 10 или 15 година, а онда — то је то: разочарање, сагоревање — и никада их више ни не видимо...“

Први импулс је, наравно, важан. Требало би да то буде радостан догађај. Људи долазе у цркву први пут на исповест, на причешће, на свој први пост... „Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти“ (Матеј 24:13). Замислите, цео живот је пред вама, да га проживите као хришћанин. Колика ће само искушења бити када будете приморани да напустите место одакле сте кренули.

Пре свега, свештеник не би требало да одвраћа човека од његове вере, од Цркве, нити да га плаши својим погрешним поступцима. Ја обично стојим, слушам, молим се и посматрам. Јер свако има своје мисли о својој души. Нека Бог да да то сачува још много година.

Поменули сте прегоревање. Такође се дешава да деца која одрастају у верским породицама временом изгубе свој побожан став према црквеним стварима, почињући да их третирају као свакодневне, одлазећи у цркву не због главног догађаја већ да би се срели са својим „недељним“ пријатељима, третирајући обреде аутоматски. Како родитељи могу заштитити своју децу од прегоревања и зависности?

Само личним примером. Ако сами родитељи поштују светиње, дете ће то видети. Ако родитељи живе и понашају се двосмислено, дете ће их опонашати. Причешћују се, али чим напусте цркву, заборављају: осуђују, проклињу, груби су, препуштају се лењости или прождрљивости и тако даље. Шта ће дете видети? Позориште, спољашњу представу; родитељи се једноставно претварају да су идилични. Деца не опраштају лаж. Ако родитељи воде лажни религиозни живот, онда ће њихова деца на крају постати попут њих. Стога је кључно да родитељи буду прави пример.

– Да ли родитељи могу бити једини ауторитети за дете? Шта је са свештеником, учитељем, тренером?

„Мала деца и тинејџери не би требало да имају ауторитете осим својих родитеља. Јер су ово тешка времена и морамо сами да се бринемо о својој деци. Нажалост, сведоци смо нездраве, алармантне ситуације.“

Али када деца достигну пунолетство, веома је важно да у лику свештеника пронађу доброг пријатеља, старијег брата или оца (у зависности од узраста духовног оца), који ће им помоћи да се снађу у животу.

– Да ли их лишавамо независности?

– Не док су мали, већ касније, када достигну свесне године, могу се постепено пуштати на слободу.

Имамо велику породицу, тако да не могу да говорим о одгајању једног или двоје деце са разликом од 10 година. Имамо седморо деце и то је све са чиме имамо искуства. Читава наша породица је одрасла са децом. Тако да могу само да поделим то искуство. Шта могу да кажем онима који имају једно дете? Лакше је одгајати десеторо него једно. Дете ће исцрпети сву енергију из родитеља, а досадно му је да буде само. И ја сам био сам и сећам се свог детињства: каква ноћна мора.

Будите ту за своју децу — то је најважније. Деци је потребна љубав. Будите ту за њих, разговарајте са њима и учествујте у њиховом васпитању — и све ће бити у реду.

– Које књиге, поред Књиге над књигама, бисте препоручили деци, па чак и родитељима, да им помогну да науче да се свесно покају?

„Најбоља књига је о правилном васпитању, када родитељи објашњавају шта је добро, а шта лоше, шта је дозвољено, а шта није. Увек ме дубоко потресу скривени пороци попут подлости, лицемерја и издаје — када постоји спољашњи изглед пристојности, али испод се крије трулеж. Нешто је морало бити погрешно у породици.“

Важно је научити децу једноставним кућним пословима, као што су прање пода, судова, прање и ширење веша. Ова врста посла је невероватно важна. Данас се деца често обесхрабрују у томе, а резултат је себичност, која је главни непријатељ доброг родитељства.

Ни под којим условима не треба да се „играмо“ са спољашњим образовањем. Изгледа да људима недостаје знања и светске мудрости.

Данас постоји много добре литературе. О породичном животу постоје одличне књиге протојереја Иље Шугајева и „Породица“ Нине Федорове – о емиграцији, вери и отпорности; „Пет језика љубави“ Гарија Чепмена је добро дело из психологије; роман „Ана Карењина“ сматрам уџбеником о породичном животу. Такође су занимљиве кратке приче „Судбина човека“ М. Шолохова и „Дар мудраца“ О. Хенрија.

Главно је да увек будете уз своју децу, да ходате уз њих кроз живот, да их волите и поштујете, да им помажете и да што више комуницирате.

– И на крају, оче Андреј, како можемо помоћи детету да се плаши греха, а не покајања?

Ако дете види богобојажљиву особу међу собом, као што су његов отац или мајка, и само ће постати једно од њих. Али овај страх од Бога не треба глумити, где особа споља глуми тај осећај, али јој изнутра недостаје страх од Бога. Стога, ако је родитељски пример искрен и аутентичан, дете ће такође научити ову лекцију. То је најважнија ствар.

Добар пример је тренутно највреднија ствар!

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Навикли смо да Закхеја видимо као обичног грешника, али ово је портрет модерног, успешног човека који гради свој рај на сузама других. Ради се о томе како разбити матрицу смрти и зашто Бог долази непозван.
Закхеј је главни порески службеник. Преведено на савремене термине, он је издајник, дегенерик, неко ко је изградио лични рај на сузама својих сународника. Али иза ове фасаде моћи и новца крије се онтолошки ужас. Он је фигура утопљена у сопственој ситности и безначајности.
Генерално, чини ми се да савремено друштво намерно гаји Закхеја, попут поврћа узгајаног у пластенику. Свет као да је обавијен филмом који скрива Рај од човечанства.
 Људи верују да су слободни. Али у стварности, они само понављају оно што су чули, следе оно што им је речено и доносе одлуке које су други направили уместо њих.
Људи живе у хедонистичком систему вредности. Све до чега им је стало, све око чега брину, све према чему гаје страст и све чему теже налази се у чисто хоризонталној равни постојања.
Диктатура руље
Изгубљени смо у гомили алгоритама, туђих мишљења и бескрајне информативне буке. Људи се осећају инфериорно ако се не прилагођавају трендовима које им намеће такозвано јавно мњење. Гомила која нас окружује и спречава нас да видимо Христа је бука мисли, рој мисли, страсти и менталних ставова који испуњавају нашу свест.
 Интелигентно око душе је прекривено филмом земаљских брига и не може да види даље од нивоа материјалних жеља.
Потрошачка похлепа је покушај да се празнина у себи попуни спољним стицањима и друштвено значајним статусом.
Сви наши актуелни послови, бриге, вести су попут узбуркане, бучне гомиле у Јерихону. Одвојите се од ове гомиле. Осетите да нисте део ње. Ви сте онај кога Бог зове по имену. Али ми не можемо чути овај позив док смо заробљени унутар „гомиле“ наших реакција. Да бисмо то урадили, морамо се ослободити филма аутоматског размишљања.
Скок вере
Закхеј одбацује свој понос, статус и достојанство и прави „скок вере“ (Кјеркегор). Он пристаје да постане смешан, апсурдан и ван свог друштвеног статуса, макар само накратко угледао Светлост. Закхеј тражи Христа, уздижући се изнад гомиле како би се ослободио „диктатуре просечности“ и сусрео са Истином.
 Смоква је дрво живота, које расте усред пустиње његове душе. За Закхеја, оно постаје оса универзума, место где се земаљско и небеско спајају. За њега, то је портал у други - духовни - свет.
Пењање на ово дрво није лако. То је пут умирања старог човека и поновног рађања у ново. Мора се откинути ум, залепљен и стопљен са хоризонталном равни овог света, и морају се прекинути ланци везаности који спречавају да се човек уздигне у висине.
Живот је лакши у гомили. Гомила ствара илузију сигурности. У гомили сам „као и сви остали“, исти сам као и сви остали. Невидљив сам. Само сам сићушна кап у општој прљавој мочвари. Кад сви вичу „Ура!“ — и ја вичем. Кад сви вичу „Распни!“ — захтевам исто. Сви скачу — и ја скачем. Сви су приморани да клекну — и ја клечим. Сви су вођени на погубљење — и ја се не опирем. Ово је пут смрти.
Пут живота је другачији. Мораш се попети на дрво и одвојити од гомиле. То је страшно болно и смртно опасно, јер ће смртоносно камење летети на тебе одоздо. Мислиш другачије, живиш другачије, имаш другачије мишљење — постао си деструктивни елемент у универзалној матрици смрти. Али нема другог начина.
Терапија именом
Христ зове Закхеја по имену. У библијској метафизици, име је суштина. Бог познаје Закхеја у његовој првобитној намери - пре него што је постао „грешник“ и „цариник“. Када вам се Бог обрати по имену, то није ништа мање него чин обнављања личности из безличне масе греха.
 Закхејево име, које је изговорио Бог, оживљава његову истинску личност, закопану под грехом.
Поглед Божији је изливање Божанских енергија, како је учио Григорије Палама. У овом тренутку, Закхеј не само да „види“ Човека, већ бива обасјан Светлошћу, која преображава његову природу. Исто се дешава када Бога називамо именом које се не може користити узалуд. У исихазму, име Божије („Господе, Исусе Христе...“) поседује огромну стваралачку моћ.
Замрзни кадар
Након што се Закхеј попео на дрво, дешава се један дирљив тренутак јеванђељске приче. Исус се зауставља испод дрвета и окреће поглед ка Закхеју.
Застанимо овде. Ослушкујмо ову тишину. Христос још ништа није рекао; Он ћутке гледа у Закхејево лице. Све је мирно. Богочовек види рањену лепоту закључану у овом главном царинику. Бог такође види у сваком од нас оно што смо ми сами одавно закопали.
Тада се Спаситељ обраћа Закхеју по имену. Овим га отима из канџи смрти и заборава. Ти више ниси „цариник“, ти си Закхеј (што значи „чист“, „невин“).
„Сиђи брзо! Морам остати у твојој кући“, каже Спаситељ. То није молба, већ нужност. Не може бити приговора. Закхеј није био спреман за ово; његова кућа је била у нереду, неуредна, а његова породица неприпремљена. Али Закхеј не каже Христу: „Само чекај, ја ћу припремити, па ћу те онда позвати.“ Он Га одмах прима.
Инвазија Хаоса
Навикли смо да кријемо оно што је дубоко у нашим душама иза лепих фасада. Не показујемо ништа чега бисмо се могли стидети, да људи не помисле нешто лоше о нама. Али Христос буквално упада у Закхејеву кућу — потпуно неочекивано, како за власника, тако и за оне који деле његов дом.
 Бог не презире нашу прљавштину. Он улази у њу да би је осветлио изнутра.
И овде се дешава чудо. У Закхејевој кући се дешава мистично преображавање простора. Ваздух унутра постаје другачији. Зидови, који су видели похлепу и страх, сада упијају светост. То је тренутак када се Бог и човек стапају у јединственом простору заједништва. Такав је долазак благодати. У њему сви спорови нестају. Шум гомиле испред прозора се стишава. Тишина свеприсутности се спушта. То је стање дубоког мира. Молитва се трансформише: више се не изговара, већ се чује изнутра. Сама благодат почиње да ствара молитву. Таква молитва се назива самопокретном.
Транспарентност душе
Закхејево обећање да ће поделити своју имовину није друштвена реформа; то је последица обожења. Када се Светлост распламса у човеку, материја губи своју густину и моћ. Закхеј даје свој новац не зато што „мора“, већ зато што је постао „провидан“. Више ништа не задржава за себе, јер је постао сасуд Божији.
 Овде долази до преласка са логике поседовања на логику давања.
Закхеј схвата да пуноћа постојања чини материјално гомилање бесмисленим. Његов гест није само милосрђе; то је чин духовног ослобођења.
Спасење „овде и сада“
„Данас је дошло спасење у овај дом“ — ове Христове речи звуче као тријумфална химна. Спасење није нешто што ће се догодити после смрти. То је нешто што продире кроз стварност управо сада. Закхеј поново постаје „син Аврамов“. Он се враћа у колевку духовне историје. Више није сироче у хладном космосу; он је вољено дете, пронађено у мрачној шуми и доведено до огњишта.
„Син Човечији дође да тражи и спасе изгубљено.“ Ове речи садрже сву Божју нежност.
 Сви смо ми на неки начин „изгубљени“. Сви смо изгубљени у лавиринтима својих амбиција, страхова и грешака.
Читава јеванђељска прича нас учи да нема дубине пада коју Христов поглед не би продро, и нема особе на коју Он не би могао да гледа са љубављу.
Прича о Закхеју је прича о томе како се Творац и творевина сусрећу у загрљају и како се ново, блиставо људско биће рађа из пепела старог, похлепног живота. То је химна другој шанси која је дата сваком од нас, не некад касније, већ овде и сада.

протојереј Сергеј Успенски

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Шта значи живети са поверењем у Бога? Како то изгледа у пракси? Постављам себи ово питање управо зато што ми недостаје то поверење. Иако, наравно, одавно знам да нас сам Христос на то позива:

„Зато вам кажем: Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући. Зар живот није претежнији од хране, и тело од одеће?

Погледајте птице небеске: не сеју нити жању нити сабирају у житнице; па их ипак храни Отац ваш небески. Зар нисте ви много бољи од њих?

И ко од вас бринући се може додати свом расту и један лакат?

А за одећу зашто се бринете? Погледајте љиљане пољске како расту: не труде се нити преду. А кажем вам да се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од њих. Али ако траву пољску, која данас јесте, а сутра се баца у пећ, Бог тако одева, зар неће много више вас, маловерни? (Матеј 6:25-30)

Овај одломак из Проповеди на гори често изазива чуђење: на крају крајева, животно искуство свакоме од нас говори да је брига о нашим свакодневним потребама неопходна. Нико неће издржавати вас и вашу породицу осим ако не радите за њу. Међутим, Спаситељ не каже да не треба сами да зарађујемо за хлеб, већ да поверење у Бога треба да ослободи наше душе од ограничења исцрпљујуће анксиозности, од напетости и страха за сутра. Ослободити, ослободити - у коју сврху? Не, наравно, да бисмо се опустили и боравили у еуфорији безбрижности, већ да бисмо научили, пре свега, да тражимо „царство Божије и правду Његову“ (Матеј 6:33).

Међутим, духовни живот је, с једне стране, вишеслојан, а с друге стране, потпуно холистички; нема одвојених делова, све је међусобно повезано. Они који траже Царство и истину откривају друге аспекте поверења – или боље речено, живота са поверењем у Бога. Они виде: то је живот отвореног срца. Отворено – према чему и коме? Према људима које Господ шаље у ваш живот; према животињама које су поверене човеку, које су достојне вашег сажаљења и помоћи; према догађајима који се одвијају у вашем животу и око вас. Какви год да су ови догађаји, сваки од њих је и даље саставни део земаљског пута ка Царству Небеском које вам је Господ понудио.

Сви желимо да све, барем у Цркви, буде исправно, праведно и у складу са Божјим заповестима; и није тајна да људски грех делује и унутар зидина Цркве. Али ако научим да истински верујем Богу, сваки сусрет са „мрачним двојником Цркве“ (како то каже Сергеј Фудељ) постаће, макар и мали - корак у мом личном духовном расту.

Шта још треба овде рећи? Особа која верује у Бога не плаши се да види свој грех, своју кривицу, своје недела – укратко, не плаши се да види себе онаквом каква јесте. Зна да постоји Доктор за њену болест. Неко ко не верује у Бога плаши се ове стварности и покушава да се спасе самооправдањем или рационалним аргументима: „Зашто бринути ако се ништа не може учинити?“ Али ови аргументи су од мале помоћи, као и све рационално. На крају крајева, патимо управо зато што не можемо променити прошлост! Али у садашњости, Господ нас мења, одговарајући на искрено покајање и скрушеност.

Верујући у Бога, човек се ослобађа страха од људског суда. Овај страх је усађен у сваког од нас од детињства: плашимо се да ће нас одрасли грдити, да ће нам се вршњаци смејати, а касније се плашимо сваког незадовољства нама од стране других, сваке критике упућене нама. Рањива, психолошки нестабилна особа може развити ово стање као сталну сумњичавост и негодовање. Али ако истински верујемо Творцу, за нас постоји само Његов суд и само Његов опроштај; и односи са људима се граде као последица нашег односа са Господом. И наше грешке у тим односима не добијају трагичан карактер: оне су поправљиве.

Човек који верује у Господа и Јеванђеље увек је спреман да се суочи не само са својим грехом већ и са грехом других: манифестације грешности других их не узнемиравају, не доводе до очаја и не изазивају гнев. Они који живе у поверењу проналазе снагу да поднесу слабости других; поседују довољну духовну слободу да не падну у болну зависност од греха и зла других, и та слобода им помаже да опросте.

Неко ко верује у Бога улази у цркву отвореног срца: служба му не делује непотребно, конвенционално, формално, ритуално или било шта слично. Чује речи „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу“ и одмах, најједноставније и најспонтаније, придружује се хвалоспеву Тројице. Неко ко не верује у Бога, чак ни у цркви, несвесно одбацује, одваја од себе све што се тамо дешава, штитећи сопствену независност; стога, чак и ако иде у цркву, често чами у цркви, умарајући се од „предугих“ служби. Нажалост, ово се односи и на мене...

Живети са поверењем у Бога значи активно искористити све добре прилике које вам се пружају током живота. Неповерење, очајање, кукавичлук и, као последица тога, једноставна лењост спречавају човека да искористи те прилике. Неко ко не верује у Господа лако ће се сложити да је „све веома лоше, ништа се не може учинити, а оно што се може учинити никоме не користи“. Али неко ко верује, учиниће то — чак и у најнеповољнијим околностима. Он зна да је сваки добар напор, свако дело које долази из срца, у суштини, одговор Господу, сарадња, заједничко стварање са Њим, и стога не може бити обављено без Његовог благослова и помоћи.

Поверење у Бога увек је праћено интересовањем за живот, за створени свет, за друге људе; то је радозналост, радост великих и малих открића, и дивљење природној и људском руком створеној лепоти. Човек који се узда у Бога не познаје досаду, лењост или духовну празнину: сваки дан је обогаћен нечим новим и незаборавним. На крају крајева, све му је то дато од Господа, и све то одговара његовој души као што кључ одговара брави.

Коначно, поверење у Бога је способност да се прихвате и поднесу велике, огромне несреће, туге и трагедије. Они који верују у Бога не претпостављају да им се ништа лоше не може догодити. Они који истински верују памте: хришћанство није кишобран над главама или панацеја за све недаће. Да ли су свеци били поштеђени туге? Зар Мајка Божија није туговала, или сам Христос није патио?

Живот са потпуним поверењем у Оца, Сина и Духа је тежак, али и истински блистав живот. То је прилика да се помогне другима, да се подрже они којима је потребна помоћ и просвете („Научићу безаконике путевима Твојим, и безбожници ће се обратити Теби“ – Псалам 51:15). Ово је креативан, занимљив и топао живот.

Али како се може постићи то поверење? Зашто ми оно недостаје? Покушавам да верујем и понављам себи речи древног псалмисте – „Врати се, душо моја, у покој свој, јер ти је Господ учинио милост“ (Псалам 115:6) – али нема покоја... Али ево претходног стиха истог псалма: „Господ чува мале; ја сам био понижен, и Он ме је спасао.“ Понизност, видети себе као беспомоћно дете пред Господом – то је оно што је неопходно да би се стекло потпуно поверење у Њега.

Али, опет, како се то постиже ? Увек постоји неки једноставан корак који свако од нас може да предузме — сада, не касније. Рецимо, неки странац... чекајте, не странац, жена у јавном превозу вас грди — не само да не треба да одговарате (не одговарање је разумно понашање, али није смирење), већ покушајте и да не гајите никакву злу намеру. Да, управо оно што сам већ овде рекла: смирено и трезвено прихватите манифестацију туђе грешности, сећајући се да у томе нема ничег изненађујућег, да је та манифестација далеко од најгорег. Направите овај корак, сачувајте свој унутрашњи мир — то је, у суштини, поверење у Господа. Не држим предавања другима, не — ово говорим, пре свега, себи.

Цар Ликиније подиже велико гоњење на хришћане. Свети Ермил, хришћанин и ђакон при некој цркви, би ухваћен и поведен на суд. Када му рекоше да га воде на мучење, он се веома обрадова. Узалуд му цар прећаше, Ермил исповеди слободно своју веру у Христа и одговори цару на све претње: „Господ ми је помоћник, на бојим се, шта ми може учинити човек“ (Пс 117, 6)? После тешких мучења бацише Ермила у тамницу. А тамничар беше Стратоник, потајни хришћанин, који свим срцем саосећаше са страдањима Ермиловим. Када и Стратоника доставише цару као хришћанина, цар пресуди да се обојица потопе у Дунав. Тада везаше Ермила и Стратоника у једну мрежу и потопише их у Дунаву. После три дана тела њихова избаци вода на обалу и хришћани их нађоше и сахранише на осамнаест стадија далеко од Београда. Ови славни мученици пострадаше за Христа и прославише се 315. године.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

„Пролог“ Свети Владика Николај

**

Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског


СТРАДАЊЕ СВЕТИХ MУЧEHИKA ЕРМИЛА И СТРАТОНИКА

Нечестиви цар Ликиније[1] веома се стараше да помоћу жртава угоди поганим боговима својим, и подиже велико гоњење на све хришћане. Ради њих претраживаху градове; због њих претресаху покрајине и села. И сваки који би пронашао хришћанина, и о томе известио цара, удостојавао се велике награде од цара. Зато се сви дадоше на тражење и гоњење хришћана, да би угодили цару. Када једном приликом Ликиније сеђаше на високом месту и изрицаше пресуде, приступи му један војник говорећи: Овде постоји један хришћанин, по имену Ермил, који по хришћанском обичају има ђаконски чин; он одавна служи Христу, а потсмева се боговима нашим и теби царе, и низашта те не сматра. - Када то чу, Ликиније нареди да га одмах пронађу и ухвате. И пронађоше светога негде где се моли са рукама подигнутим ка Христу Богу своме. Сазнавши да га воде на суд и мучење за Христа, он се испуни радости и весеља, и иђаше с војницима, не као онај кога силом воде, већ као онај који ревносно хита на одликовање. И претстаде цару са благом смелошћу. И упита га цар: кажи тачно, јеси ли хришћанин, као што чусмо за тебе? - А он одговори: He само слободно и гласно исповедам да сам хришћанин, него и ово изјављујем: посвећен сам Богу невидљивом, и служим My као ђакон. - Цар рече: Буди онда и нашим боговима ђакон, тојест служитељ. - А мученик потсмевајући се његовим речима, рече: Изгледа ми, царе, да си или глув или безуман. Ја ти рекох да служим Богу невидљивом, а не тим вашим идолима, који су видљиви, али сами нити виде нити знају шта је то ђакон. Обмањујући себе, ти их поштујеш као богове. А они су камење и дрвеће, потпуно мртви и глуви, дела руку људских. Њих треба исмевати, а не клањати им се.
Цар не отрпе тако слободно говорење Ермилово, и нареди да га одмах туку по образима гвозденим шипкама, које су ту већ стајале спремљене. А један викаше: He буди дрзак на језику, Ермиле! Поштуј цара, принеси жртву боговима, па ћеш се спасти мука! - Мученик пак, стално бијен, изгледаше као да не осећа никакав бол, него напротив омаложаваше мучитељеву немоћ. Затим громко повика к цару: Ти ћеш безбројне ране задобити и страшну. руку Божју на себи познати, јер си напустио Саздатеља свог и служиш глувим и немим боговима. А што је још теже, ти и друге, завидећи њиховом спасењу, силом хоћеш да увучеш у своју погибао.
После тога нареди цар да мученика одведу у тамницу на три дана, надајући се да ће размислити, и предомислити се. Мученик пак идућк у тамницу, певаше путем: Господ је помоћник мој, не бојим се: шта ће ми учинити човек? (Пс. 117, 6). А улазећи у тамницу, запева: Пастиру Израиљев, чуј који водиш Јосифа као овцу! који седиш на Херувимима, јави се, и дођи да нас спасеш (Пс. 79, 2.3). - И Господ се не оглуши о слугу свог, него посла Анђела да га теши и крепи. И јавивши се, рече му Анђео: Ермило, не бој се! говори, и немој ћутати! Буди храбар, јер ћеш победити сва мучитељева лукавства, и горе ћеш добити пресветли венац за страдање. - Тако Бог наоружа свог војника за подвиг, опаса га силом, научи руке његове на борбу, и даде мишицама његовим лук челичан и штит спасења.
После три дана цар Ликиније изведе на суд Ермила, и упита га: Јеси ли се предомислио? и хоћеш ли принети жртву боговима, да би се избавио мука које су спремљене за тебе? или те још држи оно лудило, и добровољно гураш себе у пропаст? - A Христов војник, у част Господа који га наоружа, одговори смело на то: Рекох ти већ једном, царе, и треба да ти је доста оно што сам ти први пут рекао, и да ме више не питаш. Мој Бог је на небу; за Њега једино живим; и трудим се да My себе принесем на жртву; и од Њега се надам великој помоћи. - Цар рече: Видећу да ли ће ти помоћи тај што живи на небу. - И одмах нареди цар да га шест јаких и свирепих војника дохвате, повале на земљу и туку немилосрдно. Тучен, мученик трпљаше као бестелесан, и мољаше се Богу говорећи: Господе Боже мој, Ти си мене ради при Понтијском Пилату поднео ране и бијење; Ти сам опет укрепи мене који страдам Тебе ради, да бих све ово поднео, и заједничар Твојих мука постао, и тако се удостојио удела у вечној слави твојој. - Док се мученик тако мољаше, одједном се чу глас с неба где говори: Амин, амин, Ермило! кроз три дана избавићеш се тих мука, и добићеш велику награду за своја страдања.
Овај глас ули мученику велику смелост и крепост, а онима што га мучаху зададе велики страх и трепет, и они беспомоћни попадаше на земљу. А и цар се уплаши, али не хтеде познати силу Божју, и нареди да мученика опет одведу у тамницу. У тамници беше стражар Стратоник. Њему би наређено да чува мученика. А Стратоник беше потајни хришћанин, и пријатељ светом Ермилу. И срце му се кидаше за њега видећи га у мукама, духом пак радоваше се његовој смелости и крепости, али сам не смејаше поћи на таква страдања. А свети Ермил, улазећи у тамницу, певаше говорећи: Господ је видело моје и спаситељ мој; кога ћу се бојати? Господ је заштитник живота мог; кога ћу се плашити? (Пс. 26, 1). И обасја га одозго светлост небеска. И опет се чу глас који га је крепио, и обећавао му да ће кроз три дана бити крај његовим патњама.
Сутрадан опет мучитељ изведе светог Ермила на суд. А он се појави светла лица, весела погледа и са срцем пуним радости. Мучитељ пак Ликиније, машући главом и потсмевајући се мученику, рече: Кажи нам, какву ти корист донесе мрачна тамница? и да ли те ове муке, што си поднео, уразумише да се покориш царској заповести и одаш боговима дужно поштовање, или ће бити потребно да потражимо још мука против толике окоредости срца твог? - Мученик одговори: Мени мрачна тамница велику светлост издејствова, и сада је душа моја у миру и радости и неисказаној светлости. To ми пружа сигурну наду да ћу добити будућа блага. Но ја се веома чудим, како се тама што је у теби ни најмање не мења, већ непрестано помрачава очи душе твоје да не би угледале истину. - На такав укор од стране светитеља цар викну: Видим, ти си навикао на једно: да јавно вређаш својим неуздржљивим језиком, дрском душом и безумљем. Та хајде, одговори и реци једном јасно: хоћеш ли да принесеш жртву боговима, и да се покориш нашем наређењу? или желиш да по делима својим добијеш заслужене муке? - А Христов мученик Ермил одговори: Царе, ти већ имаш моје одговоре, и ништа друго нећеш чути од мене. Чини дакле што хоћеш, и приведи у дело што си намислио. - Разјари се Ликиније и нареди да светитеља голог распростру пo земљи и бију моткама по стомаку. У ранама које је добијао, светитељу једина утеха беше Христос; упирући к Њему очи душе, он се мољаше: Боже похитај да ме нзбавиш! Господе, да ми поможеш (Пс. 69, 2). - А мучитељ, бесан од љутине због светитељевог трпљења, нареди да му орловским ноктима рашчерупају стомак. Нека види, рече, својим очима утробу своју. - Мученик пак говораше: Срце моје и тело моје обрадоваше се Богу живоме. Као салом и уљем нека се насити душа моја, и радосним гласом усхвале те уста моја! (Пс. 83, 3; 62, 6).
Када Стратоник виде како друга његовог, светог Ермила, нечовечно муче и утробу му черупају, стаде плакати. Неки од присутних одмах то доставише цару, говорећи: Тамнички стражар Стратоник јавно показује да је учесник заблуде хришћанске и пријатељ Ермилов, јер га сажаљева и плаче за њим. - Цар дозва Стратоника и упита га: Јеси ли пријатељ Ермилу? - Ученик истине, Стратоник не хте лагати; и видећи да је већ наступило време његовог подвига, он изјави ла је пријатељ Ермилов и хришћанин. И наружи идоле као безлушне, а оне који им се клањају као безумне. И прослави Бога јединога који је створио небо и земљу. Цар се разбесне, н нареди да голог Стратоника по целом телу моткама бију. Бијен, свети Стратоник упираше очи своје на пријатеља свог светог Ермила, и говораше: Моли за мене Христа, Ермило, да ми да да сачувам чврсту и непоколебљиву веру, и да будем изнад мучитеља својих. - А Ликинију се потсмеваше, и саветоваше га да престане клањати се слепим и мртвим кумирима, а да се убоји одмазде истинитог Бога, у чије је руке страшно пасти. И светитељ би бијен дотле, док не ућута, изнемогао од рана. Затим нареди цар да обојицу, Стратоника и Ермила, баце у тамницу.
У тамници свети Стратоник се мољаше, говорећи: Господе, не помени моја ранија безакоња! - А и обојица се мољаху Богу: Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свога (Пс. 79, 9). - И чуше Божји глас где говори: Трку свршисте, веру одржасте; сада вам је приправљен венац правде, који ћете сутра примити.
Сутрадан Ермил би опет изведен на суд. И упита га Ликиније: Хоћеш ли принети жртву боговима? - Одговори свети: Што ти раније рекох, то и сада говорим. Ти ме због тога пеци, сеци, и како хоћеш мучи ме, јер се научих да се не бојим оних који убијају тело а душе не могу убити. - Мучитељ онда нареди да га обесе на дрво и ножевима режу тело његово. А светитељ се у тим страшним мукама непрестано мољаше: Буди ми помоћник, Господе Спаситељу мој! - И чу глас одозго: He бој се, јер сам с тобом ја, Бог твој. - После тога пресуди цар да се свети Ермил потопи у Дунав. - Онда доведоше светог Стратоника. Цар га саветоваше да принесе жртву боговима. Да не би и ти несрећниче, рече, пострадао као и твој пријатељ. - Блажени Стратоник одговори: Заиста бих био несрећан, када бих се покорио безумној заповести твојој. Како пак да желим живети, када ће пријатељ мој умрети за Христа? - Ликиније рече: Шта дакле, желиш ли да умреш са Ермилом? - Веома желим, одговори свети Стратоник. Јер прави пријатељ;. треба да заједнички подносе невољу и да се заједнички наслађују у добру. А шта ће нам бити слађе него да страдамо и умремо за Христа? - Видећи да неће нимало успети, цар Ликиније изрече пресуду, да и свети Стратоник буде потопљен са Ермилом.
Вођени на потопљење, оба света мученика појаху весело: Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. - А када их војници доведоше на реку Дунав, метнуше их у мрежу, и бацише на дно реке. To би 315 године. И тако река прими тела светих мученика, а небо настани душе њихове у своје обитељи. У трећи пак дан обретоше се света тела њихова на обали, и хришћани их чесно сахранише на 18 стадија далеко од Београда. Сахранише их у једном гробу, да им све буде заједничко и дружељубиво: заједничко исповедање Христа, заједничка тамница, заједничке муке, заједничко потопљење, заједничка сахрана тела њихових, заједничка и слава на небу, - благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом приличи свака слава, част и поклоњење, сада и увек и кроза све векове, амин.

У поуци отац Нектарије (Морозов) говори о грешкама које израњају из брзоплетости и објашњава зашто је једна духовна навика кључна за сваки будући избор.

Понекад је довољан само један тренутак непажње да нас удаљи од пута којим желимо да идемо. Управо на тој танкој линији између намере и стварности игуман Нектарије (Морозов) препознаје најскривенији узрок човекових падова, не велику драму зле воље, већ ситан, готово невидљив прелом: делање без размишљања. Старешина Архијерејског комплекса – цркве Светих апостола Петра и Павла у Саратову, игуман Нектарије примећује да се човек често брани мишљу да грех није увек чин лоше намере, већ „грешка“. Како каже:

- Не желимо да грешимо, уморили смо се од тога да грешимо… Али околности се стичу тако, настаје ситуација која за нас представља искушење и падамо…

Његове речи отварају питање које нас тихо прати кроз живот: зашто, упркос доброј вољи, понављамо исто?

Како се рађа грешка која изгледа случајно

Он набраја читав сплет унутрашњих слабости — навике које се лако лепе за човека, вољу која посустане у тренутку када је најпотребнија, као и маловерје које пресече пут Божијој помоћи. Али, како додаје:

– Постоји још један разлог који се помало издваја и који је "најодговорнији" за грех као за грешку… Разлог је одсуство навике: прво треба размислити, па тек онда делати.

Та реченица постаје осовина његове поуке: грех врло често почиње бржим кораком од мисли.

Корак који је начињен много пре одлуке

У једној исповести коју је скоро чуо, човек му је описао како је другарица умало пропала кроз лед. У том тренутку помешало се све - жеља да помогне, страх да заједно потону. Када га је чуо, игуман Нектарије му је узвратио питањем које задире у корен сваке такозване "случајности":

- Зашто сте уопште ишли да шетате по леду, каква је била потреба за тим - поставља реторичко питање игуман Нектарије, преноси портал православие.ру.

Тим једноставним питањем помера фокус: грешка често почиње много пре одлуке коју видимо.

Затим наставља да наводи свакодневне примере: човек који скаче у воду где не зна шта је испод површине; други који се упушта у падобранство иако године то не праштају; трећи који у брзини аутомобила заборави да живот не трпи надметање.

Сви они касније, како сам каже, понављају исту реченицу: "Зашто сам то учинио? Да сам само размислио!"
Ни једноставније, свакодневне ситуације нису другачије.

- Видиш да је неко ван себе од беса, али ипак улазиш у разговор који води у сукоб…

Исход је очекиван: речи које су могле бити прећутане претворе се у увреду коју је тешко повући. А затим дође оно што звучи као рефрен нашег живота: "Кад бих…"

Навика која мења ток сваког наредног избора

Иста логика важи и за намерне грехове. Када срце већ крене да пристаје на нешто што не ваља, Нектарије саветује макар један тренутак застанка:

- Сети се како си се мучио раније, колико си се дуго враћао себи, колико је било тешко тражити мир од Бога и људи. Да ли је вредело? Одговор је увек исти, али га се ретко сетимо пре него што погрешимо.

У завршници своје поуке, игуман Нектарије јасно каже да је правило једноставно, али не и лако:

- Не чини, а да ниси размислио.
И додаје упозорење које звучи као духовни аларм:

- Ниси размислио, сигурно си згрешио. Не размишљати већ само по себи јесте грех.

Према његовим речима, постоји само један излаз: стицање навике која делује једноставно, готово банално - али управо зато и најређа. Навике да се човек заустави пре дела и промисли.

Поука игумана Нектарија враћа нас основи хришћанског подвига: човек не пада зато што је осуђен на пад, већ зато што пречесто жури испред властите савести. Православље нас учи да је промишљеност духовна будност, а будност једини начин да срце остане слободно. У времену брзине, његов позив да застанемо остаје путоказ који не губи светлост.

извор

Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: “Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао” (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом:

“Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету”.

За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: “Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?” – (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).

Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.

Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Када је с Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се , а иона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена поновљала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освеженог, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлпши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испонсници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу.

Овој Светој Икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се с вером и молитвом, и преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.

Нека је Пресвета Богомајка Млекопитаељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.

Отац Никодим Хиландарац
Типикар Испоснице Светог Саве у Кареји, Света Гора

https://svetigora.com/ikona-bogorodice-mlekopitateljnice/