Живе речи утехе: Живе речи утехе

Прота Предраг Шћепановић: Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски - апостоли љубави (други део)

Sun, 24 May 2020 15:05:47 +0000

Видео-Аутопортрет протојереја-ставрофора Момчила Раичевића

Sun, 24 May 2020 15:01:25 +0000

Разговор са свештеником Николом Радовићем

Sun, 24 May 2020 14:59:02 +0000

ТВ Храм: Духовник - Шта је ревност по разуму, а шта ревност не по разуму?

Sun, 24 May 2020 14:56:45 +0000

Синаксар у Недељу о слепом

Sun, 24 May 2020 12:12:03 +0000

Даваоче светлости, Светлости од Светлости, Слепорођеноме вид дарујеш, Речи.

Овога дана, шесте недеље по Васкрсу, празнујемо чудо Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, учињено над слепим од рођења. Ово чудо учињено је такође посредством воде, попут чуда са Самарјанком и раслабљеним. Када је Христос у разговору са Јудејима објавио Себе једнаким Оцу и рекао: „Пре него Авраам настаде, Ја јесам” (Јн. 8, 58), они бацаху на Њега камење.

А он, удаљивши се одатле, виде слепца који се спотицао, који беше и рођен као слеп и имађаше само отворе за очи и удубљења њих. И када Га нађе Спаситељ у таквом стању, упиташе Га ученици: „Ко сагреши, он или родитељи његови, те се роди слепим?” (Јн. 9, 2), јер су Га били чули како говори раслабљеноме: „Ето, оздравио си; не греши више” (Јн. 5, 14), а и писано је да је грех родитеља на деци (в. Јер. 32, 18). Осим тога, неки Јудеји придржавали су се епикурејства, према коме душа постоји пре тела и оне душе које су сагрешиле у бесплотном виду, спуштају се у тела. Одбацивши све ово, Христос говораше: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве на њему дела Божја” (Јн. 9, 3), тојест [подразумевао је] Моја. Јер овде није реч о Оцу, пошто израз „да би” указује на суд (мишљење), а не на разлог (узрок).

Рекавши то и пљунувши на земљу, Христос помаза слепоме рупе на којима је требало да буду очи, и посла га да се умије на извору Силоам, да покаже да је Он – Онај који је на почетку стварања узео прах од земље и створио човека. И пошто је око – најважније у телу, то Га он ствара ни из чега, показујући тиме да Он даје кретање душевној сили. А употребио је пљувачку, а не воду – да би било јасно да је благодатна сила од Његове пљувачке, а не од воде, а и још због тога што је имао намеру да пошаље слепога у Силоам. А натерао га је да се умије да не би ко приписао исцељење тамошњој земљи и блату. На Силоам га упућује због многобројних сведока који имаху да виде исцељење, јер је требало многе да сретне док је ходао са очима помазаним блатом. Неки говоре и то да слепац после умивања није склонио с очију блато направљено од пљувачке и земље, него да је само блато при додиру с водом изменило своју природу на тај начин да су се формирале очи.

И тако, пошто се уми, слепац прогледа уз помоћ неке неизрециве силе коју сам не могаше разумети. А суседе и познанике који га видеше како је прогледао без разлога, обузимаше сумња. Он је био признао да је раније био слеп, а када су га питали како је прогледао, то је овај објављивао Христа својим исцелитељем. Чим су фарисеји чули за ово дивно чудо, опет окривише Спаситеља за хулу, јер је и чудо над слепим Он био савршио у суботу. И разделише се међу собом, јер једни говораху да није – јер не поштује суботу. Они који су имали добро мишљење о Њему питају слепога: „Шта ти велиш о њему?” (Јн. 9, 17). Овај Га објављује пророком, што је за њих било поштованије од свега. А они по староме не вероваху да је Христос исцелио правога слепца. Не верујући ни суседима, позивају његове родитеље. Али што су више хтели да сакрију ово чудо, више су га износили на светлост дана, јер и родитељи признаше све, премда и своде све на његов узраст, да не би били одлучени од синагоге. И опет казују слепоме: „Подај славу Богу” (Јн. 9, 24), јер од Њега је исцељење, а не од Христа, јер Он је – грешник, пошто не поштује слободу”. но овај, желећи да делом покаже да је Христос – Бог, одговара: „Не знам; једно знам – да ја бијах слеп, и сада видим”. И опет питаху: „Како отвори очи твоје?” А он, раздражен, већ говори не околишајући и упушта се у спорење: „Кад Он не би био од Бога, не би такво чудо учинио” (Јн. 9, 33). И трпи укоре од њих зато што је признао себе за ученика Исуса и што је рекао: „Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу” (Јн. 9, 32), јер су слепце и други исцељивали, али слепога од рођења – није нико. И тако, извргнувши га руглу, изгнаше га из синагоге.

После овога налази га Исус и говори му: Верујеш ли у Сина Божјег (Јн. 9, 35)? А он, сазнавши да је то Овај Који с њиме говори и видећи Христа (јер пре га није видео пошто је био слеп), поклони Му се и постаде Његов ученик, проповедајући свуда доброчинство на њему учињено.

Ово може да се објасни и у преносном смислу. Слепац – то су незнабошции које је Христос нашао пролазећи (Јн. 9, 1), тојест пребивајући на земљи, а не на небесима, или зато што је дошао ради јеврејског народа и, пролазећи, јавио се и незнабошцима и, пљунувши на земљу и начинивши блато, помазао (Јн. 9, 6), тојест најпре их је научио, пошто је сишао, слично капљи на земљу и оваплотио се од Дјеве Марије, а после и предао божанствено Крштење, које је Силоам. Даље, (тај исти слепац) јесте хришћански народ међу незнабошцима, ради Христа одважан, гоњен и онај који Га сведочи, а пред крај од Њега Самог (као Његов народ) признат и прослављен.

По бесконачној милости Твојој, Даваоче светлости, Христе Боже нашм помилуј и спаси нас. Амин.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епископ ремезијански Стефан у емисији "Агора" на Радио-Београду 2: Пандемија ковидом-19 је показала ко је какав човек и колика је вера у нама!

Sun, 24 May 2020 12:09:06 +0000

Гост новог издања емисије "Агора" на Радио-Београду 2, био је Његово преосвештенство епископ ремезијански господин Стефан (Шарић), викар Његове светости патријарха српског господина Иринеја и настојатељ спомен Храма Светог Саве.

Звучни запис емисије

Шта за православни српски народ у отаџбини и расејању значи завршетак изградње Храма Светог Саве; докле се стигло са радовима; колико је Храм Светог Саве место не само заједничке и појединачне молитве него молитве у најширем смислу речи, што јесу многобројни културни догађаји организовани у крипти Храма; може ли Црква живети и вршити своју улогу помоћу медија и онлајн платформе и какав је однос Цркве, медија и образовног система - нека су од питања постављена преосвећеном владики Стефану.

Владика подсећа и да је Црна Гора српска Спарта, као и да је пандемија ковидом 19 показала ко је какав човек и колика је вера у нама, као што се у снегу покажу сви трагови.

Разговор водила Драгана Вељковић, а уредник Агоре је Снежана Бићанин.

Извор: РТС

Радио Светигора: И ријечи и дјела XXI

Sun, 24 May 2020 12:07:39 +0000

Добар рат ратовах. Трку сврших. Вјеру одржах- ријечи су апостола народа Павла, које наш отац Момо изговара пред лицем Господњим.

Звучни запис емисије

Преко пет деценија је, као свештенослужитељ Олтара Христовог, водио духовни рат и трчао, са свим искушењима, храбро и непоколебиво, зато га никада нијесу стигла, престигла, омела ни зауставила, јер је вјером ратовао, вјером трчао и вјеру сачувао.

Постао је свештеник у вријеме када је то звање у Црној Гори било омражено и понижено, а отишао кад је поново постало цијењено, достојанствено и узвишено. Својим ревносним служењем он је један од свештеника који су томе највише допринијели. Зато је био и остао образац правог Христовог свједока, кога се неће застидјети не само његови преци, него ни Свети Петар Цетињски ни Василије Остршки.

Као што написа један од његових ученика прве генерације обновљене Цетињске богословије: “Отац Момо је био спој Јована Кронштатског, Његоша, Владике Николаја и Александра Шмемана.

Путем таласа Радија ,,Светигора“ ријеч оца Мома просвећивала је Хришћане широм свијета. Био је један од најомиљенијих, најелоквентнијих и најзахвалнијих саговорника. Својим гостовањима и аутентичним јеванђелским наступима оставио је дубок и неизбрисив траг на души на сваког ко га је макар једном чуо.

Наредних чертдесет дана, сваког дана у 12: 30 часова емитоваћемо емисију ,,И ријеч и дјела“ кроз коју ћемо се подсјетити на богонадахнуте бесједе и духовне савјете нашег оца Мома.

У име свих трудбеника Радија “Светигора“ и стотине хиљада вјерних слушалаца нека је проти Момчилу вјечна слава и хвала.

Бог да му подари Царство небеско за које се цио живот спремао, које је свједочио и за које нас је непрекидно призивао.

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Извор: Радио Светигора

Протонамесник Александар Р. Јевтић у емисији "Личност и заједница"

Sat, 23 May 2020 19:11:15 +0000

Радио Светигора: И ријечи и дјела XX

Sat, 23 May 2020 14:14:21 +0000

Звучни запис емисије

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Извор: Радио Светигора

Свети aпостол Симон Зилот

Fri, 22 May 2020 13:19:20 +0000

Овај свети Симон беше из Кане Галилејске. Био је лично познат Господу Христу и његовој Пречистој Матери, пошто Кана није далеко од Назарета. И када се Симон жењаше, он позва на своју свадбу Господа Исуса са ученицима његовим и Пречисту Богоматер. Али пошто нестаде вина, Господ Христос претвори воду у вино.

Видевши такво чудо, женик поверова у Господа Христа, и одмах остави и невесту и свадбу и кућу, и пође свесрдно за Господом. Због тога и би прозван Зилот, тојест Ревнитељ, јер га божанска љубав према Христу толико занесе, да он презре и невесту своју и све световно ради љубави Божје, и уневести душу своју Бесмртном Женику, Женику чистих душа. Због тога би увршћен међу ученике Христове, и беше један од дванаесторице апостола.

Примивши на дан Педесетнице са осталим светим апостолима Духа Светога који сиђе у виду огњених језика, свети Симон Зилот пропутова Мавританију и Африку проповедајући Христа, и ревнујући за Њега огњеном ревношћу. Био је и у Британији. Пошто је успео да многе просвети речју еванђелском и обрати вери Христовој, он би од неверника намучен и најзад на крсту распет као и његов Господ.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Владика Јоаникије: Чим буде могуће обновићемо литије!

Fri, 22 May 2020 13:11:33 +0000

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије поручио је путем вечерашње интернет-литије из манастира Ђурђеви ступови код Берана да не види разлог да се литије не обнове чим то буде могуће.

“Ми наравно не желимо да кршимо правила, али не можемо да допустимо да се на другим мјестима скупљају хиљаде људи и да кроз маркете циркулише и до 10.000 људи дневно и ником ништа, а не дају вјерницима да уђу у храм и запале свијећу. Нисмо кретени да то не видимо, и ако се буду поштовале слободе других, наравно да ћемо се и ми изборити за слободу одржавања литија”, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је, говорећи о дијалогу са властима о дискриминаторском безакону о слободи вјероисповијести казао да се Црква залаже за дијалог, али да није сигуран да с друге стране има добре воље за њега.

“Нисам сигуран да добре воље има. Ми смо истакли наше захтјеве, тражимо да будемо равноправни са осталим вјерама, да нема дискриминације. Ми морамо бити спремни за дијалог док год се проблем не ријеши. Уколико не буде могуће да се то питање ријеши кроз дијалог, онда имамо ово да кроз мирне литије тражимо своја права”, казао је Владика Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Радио Светигора: И ријечи и дјела XIX

Fri, 22 May 2020 13:07:01 +0000

Звучни запис емисије

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Извор: Радио Светигора

Пренос моштију Светог оца Николаја

Thu, 21 May 2020 16:13:46 +0000

Године 1087, при грчком цару Алексију Комнену, и при цариградском патријарху Николи Граматику, би најезда Измаиљћана на грчке покрајине. Почевши од Херсона ови непријатељи крста Христова покорише хришћанске земље све до Антиохије и до Јерусалима; притом мачем и огњем опустошише све градове и села и цркве и манастире, а што преостаде људи, жена и деце, то одведоше у ропство. Тада би опустошен и град Мире у Ликијској покрајини (у Малој Азији), у коме почиваху чесне мошти светитеља Христовог Николаја.

Катихета Бранислав Илић: Свети Николај чудотворац – правило вере и образац кротости

А то се догоди по попуштењу Божјем, због грехова наших којима разгневљујемо Господа веома и дуготрпељивост Његову доводимо до огорчења, као што се говори о грешницима у псалмима: Огорчише Вишњега (Пс. 77, 17). Јер када људи који живе без покајања много ожалосте и огорче Бога, тада он не штеди ни светиње, нити услишава молитве угодника својих. Са тог разлога Господ једном приликом рече пророку Јеремији: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја окренула к томе народу; отерај их испред мене, и нека одлазе. И ако ти реку: куда ћемо ићи? тада им реци: овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко је за глад, на глад; ко за ропство, у ропство (Јерем. 15, 1-2). Пошто таким праведним гневом Божјим бише опустошене многе покрајине грчке, међу њима и Ликија са градом Мире, Господу би угодно да се чесне мошти његовог угодника светитеља Николаја пренесу из опустошеног града Мире у многољудни град Бари. А то би са два разлога: прво, да свете мошти таког светила света, чија света душа живи у неисказаној светлости на небу, не би остале на земљи под поклопцем и без поштовања, и да овај непресушни извор чудесних исцелења не би остао неискоришћен од људи; и друго, да и Запад не би био лишен доброчинстава Божјих, која бивају молитвеним заузимањем овог великог архијереја.

То пренесење светих моштију би извршено на овај начин: једном христољубивом, побожном и праведном презвитеру који је живео у граду Бари, јави се ноћу свети Николај и рече му: Иди и реци грађанима, и свему збору црквеном, да иду у ликијски град Мире, узму отуда моје мошти, пренесу их у овај град Бари, и ту положе, јер не могу да боравим тамо, у опустошеном месту. Ово тако хоће Господ Бог мој.

После тог виђења презвитер устаде, оде изјутра у цркву и исприча црквеном клиру и свему народу како му се те ноћи јави свети Николај и шта му рече. Они се сви веома обрадоваше томе, и рекоше: Данас Господ обилно изли милост своју на нас људе своје и на град наш, јер нас удостоји да примимо угодника његовог, светог Николаја. О они одмах спремише три лађе, изабраше угледне и богобојажљиве људе и прикључише им неколико чесних свештених лица, да иду по свете мошти великог светитеља Божјег Николаја. Но да би избегли сметње које би их могле снаћи путем, ови људи напунише лађе житом, и као трговци кренуше на пут тобож ради трговине. Пловећи срећно, они допловише најпре у Антиохију. Ту продадоше жито, и као трговци накуповаше неке друге ствари. Али ту сазнадоше од неких људи да су пре њих стигли у Антиохију инострани трговци, Венецијанци, са намером да иду у Ликију и узму мошти светог Николаја. Стога они хитно отпловише и благополучно стигоше у Ликију, и пристадоше у пристаништу града Мире. Пошто се добро распиташе за цркву и мошти светога Николаја, они се наоружаше, јер се бојаху да не наиђу на сметње које би онемогућиле остварење њихове намере. Тамо нађоше четири монаха и упиташе их где се налазе мошти светог Николаја да им се поклоне. Монаси им показаше гробницу у цркви, у којој под поплочаним патосом лежаху целебне мошти светитеља Христова. Барјани онда раскопаше патос црквени, нађоше светитељеву раку, и кад је отворише видеше да је пуна миомирисног мира које је текло из светих моштију. Они онда покупише миро у своје судове, а светитељеве мошти с радошћу узеше, и свештеници их на рукама до лађе однесоше и тамо чесно сместише. Са њима пођоше и два монаха, а двојица остадоше при цркви.

Са тако добром и неисказано скупоценом робом Барјани испловише из мирликијског пристаништа 11 априла, и срећно стигоше у свој град Бари у недељу вече 9 маја. А када житељи града сазнадоше да су им стигле чесне мошти великог угодника Божјег, одмах са епископима и свештеницима и иноцима и целокупним клиром црквеним изађоше у сусрет сви: и људи и жене и деца, и старо и младо, и велико и мало, са свећама и тамјаном, певајући и славећи Бога и његовог светог угодника. И тако дочекавши радосно и веома свечано ову неизмерно скупоцену ризницу духовну, положише је у цркви светог Јована Претече крај мора.

И одмах се стадоше збивати многа чудеса од светитељевих моштију. Донесене у недељу вече, у понедељак изјутра већ беху исцељени од њих четрдесет и седам болесника, људи и жена, међу којима су били и хроми и слепи и глуви и бесомучни и разни други болесници; у уторак се исцелише двадесет и два болесника; у среду - двадесет и девет; а у четвртак рано свети Николај исцели глувонемог човека, који је пет година био болестан од овог недуга. Затим се светитељ Христов Николај јави једном богоугодном црнорисцу и рече: Ето, по вољи Божјој дођох у овај град у недељу у три сата по подне, и већ благодаћу Божјом дадох исцелење стоједанаесторици људи. - О овом јављењу светитељевом овај црноризац причаше свима у славу Божју и ради прослављења угодника Божјег.

Но и после овога сваки дан се непрестано даваху од светитеља Николаја чудесна исцелења, а и сада се дају свима који му с вером прибегавају. Видећи где се тако чудотворна благодат излива обилно из моштију светог оца Николаја као из неког извора, грађани града Бари сазидаше у име његово велику и прекрасну цркву и веома је скупоцено украсише. Затим направише кивот од сребра, па га позлатише и драгим камењем окитише. И треће године по пренесењу чесних моштију из ликијског града Мире они позваше околне архиепископе и епископе са њиховим клиром ради пренесења моштију светог Николаја у нову цркву. Ови дођоше, положише светитељеве мошти у сребрни кивот, па чесно пренесоше свете мошти великог чудотворца Николаја из цркве светог Крститеља у нову цркву, подигнуту у његово име, и поставише их у олтару, деветога маја. Пренеше они и стари кивот светитељев, у коме он беше донесен из града Мире, поставише га у цркви и метнуше у њега део руке од моштију светитељевих. И од тога времена би установљено да се сваке године деветога маја празнује пренесење чесних моштију светитеља Христова Николаја, и то двоструко пренесење: и оно из града Мире у град Бари, и ово из цркве светога Претече у цркву светога оца Николаја Чудотворца.

И отада многи народ одлази тамо на поклоњење светитељу, и целива његове свете мошти и кивот. Неколико година после пренесења чесних моштију светитељевих, сам се светитељ Николај јави једноме монаху у граду Бари и нареди да се његове мошти ставе под свети престо у олтару. И бише положене тамо чесне мошти које точаху из себе свето миро. То се и сада може видети тамо, и то миро се даје на исцелење од сваковрсних болести, у славу Христа Бога нашег, прослављеног у светитељу његовом, са Оцем и Пресветим Духом Његовим, сада и увек и кроза све векове, амин.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Шта је то Библија?

Thu, 21 May 2020 16:04:19 +0000

Доносимо предавање протојереја-ставрофора др Драгана Милина, професора Светог писма Старога завета на Православном богословском факултету у Београду у пензији. Отац Драган бесједио је у парохијском дому при храму светог Александра Невског у Београду на тему „Шта је то Библија?“

Звучни запис предавања

Извор: Радио Светигора