<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/page/220/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x413;&#x430;&#x432;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x43E; (&#x421;&#x442;&#x435;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;), &#x438;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x41E;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;: &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-r20635/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/3128_125501820-2192394824230267-1630682251798614692-o_f.jpg.48803a3e135a01f5847a4f4db7503f38.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/applications/core/interface/index.html" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/-nZ9dg06x-U?start=788&amp;feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20635</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 19:23:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43F;&#x435;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x430; &#x435;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43E;-&#x411;&#x435;&#x441;&#x435;&#x434;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x438; &#x443;&#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x431;&#x43B;&#x430;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x432;&#x448;&#x435;&#x433; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x458;&#x435;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43C;&#x430; (&#x41C;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r20631/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/Iguman_Kozma_009.jpg.099fa9ce531a52272e2edec59e1177ec.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-tXdfp1n-f8w/X77MeJEgFII/AAAAAAABLLQ/Pcgnd9CdyaI2PGwCTQQQx8KUlMw_D8YVACNcBGAsYHQ/s550/Iguman_Kozma_009%2B%25282%2529.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="448" data-original-width="550" data-ratio="81.45" height="522" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="Iguman_Kozma_009%2B%25282%2529.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-tXdfp1n-f8w/X77MeJEgFII/AAAAAAABLLQ/Pcgnd9CdyaI2PGwCTQQQx8KUlMw_D8YVACNcBGAsYHQ/w640-h522/Iguman_Kozma_009%2B%25282%2529.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>У уторак, 24. новембра 2020. године, на празник Светога Стефана Дечанског, навршила се четврта годишњица од упокојења блажене успомене епископа јегарског Јеронима (Мочевића). Тим поводом, у реализацији Радио-Беседе припремљена је специјална емисија посвећена овој годишњици, у којој су емитовани делови архијерејских беседа и поука блаженоупокојеног епископа Јеронима. </i></b></span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><span style="font-size:large"><a name="more" rel=""></a></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:white; border:0px; color:#000000; font-size:16px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<iframe allow="autoplay" frameborder="no" height="166" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/935865442&amp;color=%23ff5500&amp;auto_play=false&amp;hide_related=false&amp;show_comments=true&amp;show_user=true&amp;show_reposts=false&amp;show_teaser=true" style="border-style:initial; border-width:0px; padding:0px; vertical-align:baseline" width="100%"></iframe>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">У наведеној емисији слушаоци су могли да чују приступну беседу владике Јеронима, али и како је блаженопочивши епископ јегарски беседио о значају празника Христовог Рождества, о Богојављењу, Пресветој Богородици, Часном Крсту, Литургији, о Светоме Сави и Светоме Симеону Мироточивом, о евхаристијском сећању на преминуле, као и о другим значајним богословским темама. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large"><b><i>Извор: <a href="https://eparhijabacka.info/specijalna-emisija-radio-besede-posvecena-godisnjici-upokojenja-blazenopocivseg-episkopa-jegarskog-jeronima-mocevica/16/38/25/11/2020/" style="color:#107cde" rel="external nofollow">Инфо-служба Епархије бачке</a></i></b></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20631</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 19:13:13 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x413;&#x435;&#x43E;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x435; (&#x412;&#x430;&#x433;&#x43D;&#x435;&#x440;): &#x417;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x417;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82-r20628/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/unnamed.jpg.57d8264f1284535e797ca58b633ce239.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-SglQo79szvs/XUGi3cN9MBI/AAAAAAAA310/VV7Zrigx-e4RPgG6ffkDUZG22zXjg8KjgCLcBGAs/s1600/dstl1259.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="741" data-original-width="1111" data-ratio="66.50" height="266" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="400" alt="dstl1259.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-SglQo79szvs/XUGi3cN9MBI/AAAAAAAA310/VV7Zrigx-e4RPgG6ffkDUZG22zXjg8KjgCLcBGAs/s400/dstl1259.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>Тема о којој би данас хтео да говорим можда је некимa од вас помало чудна. Са једне стране, већина људи који су добро укорењени у православно предање углавном и не помишљају да овде постоји некакав проблем.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Са другe стране, постоји читава литература западних стручњака – патролога и литургичара – који у наше време, готово једнодушно, поричу постојање било какве везе између великог Оца Цркве какав је био Јoван Златоуст и литургијског обрасца који носи његово име. “Литургија названа Светог Јована Златоустог није аутентична“, каже један познати патролошки приручник (Бертолда Алтанера). И познати литургичар Алфонсо Раес сабрао је у свом чланку из 1958.г. “Аутентичност византијске литургије Светог Јована Златоустог“1 , сва образложења која, чини се, оповргавају аутентичност овог литургијског обрасца. Нисам апологета и не сматрам да ми је задатак да по сваку цену браним предање које састављање ове литургије приписује Светом Јовану Златоусту.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Чињенице ме, пре свега, приморавају да подвргнем критици критичаре овог предања. Поврх тога, уочио сам непостојаност многих образложења којима се оспорава ово предање. Али има и нешто више од овога: када се упореде, са једне стране, текст великих свештеничких молитава ове литургије и, са друге стране, многобројни одељци из несумњиво аутентичних дела светог Јована Златоустог, очигледно је да се ова литургија у својим средишним деловима налази у уској вези са Јованом Златоустим. У анексу ћу као пример, навести две такве паралеле између велике евхаристијске молитве Златоустове литургије и одељака из беседа Светог Јована Златоутог. Могао бих да дам још много сличних упоредних места. Јасно је да се кључ за дубље поимање наших литургијских молитава налази управо у њиховом упоређивању са свеукупним делом Светог Јована Златоустог. Но, најпре морам да начиним две уводне напомене. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">1. Прва уводна напомена Истина је да нам животописци Јована Златоустог, као ни остали његови савременици, не говоре ништа о томе да је овај светитељ био творац једног литургијског обрасца. За нека постојећа сведочанства о пореклу наших литургијских образаца, као што је спис приписан Проклу Цариградском, доказано је већ одавно да немају историјску вредност; по професору Лероју из Лувена, Псевдо-Прокло потиче из 16. века2 . У сваком случају, немамо ниједно древно сведочанство на којем би наша теза о аутентичности Злаутоустове литургије могла бити заснована. Ово би могао да буде озбиљан аргумент против аутентичности уколико је у Златоустово време увођење новог литургијског обрасца представљало ванредан догађај који би самим тим морао бити </span><span style="text-align:left"><span style="font-size:large">примећен од многих и који би оставио неоспорне трагове на савремену и потоњу литературу. Тешко, међутим, да се овако нешто може рећи за Златоустово доба, то јест на прелаз из 4. у 5. век. Тадашња литургија је још увек била блиска првобитној хришћанској пракси која је допуштала извесне литургијске импровизације у строгим границама јасно утврђеног усменог предања. Као и код Јевреја, у првим вековима су молитве код Хришћана, биле преношене искључиво кроз усмено предање и са извесном слободом по питању детаља. Код Јевреја је чак постојало старо убеђење по којем “онај који писмено пренесе једну молитву чини исту погрешку као и онај који спали Тору“3 . То значи да је Закон, Тора дат људима управо као Свето Писмо, али да молитве морају да представљају део усменог предања. Што се тиче Хришћанске Цркве, постоји само једна евхристијска молитва која несумњиво потиче из преникејског доба и то је молитва светог Иполита, која је, међутим, представљала само један уопштен пример за служашчег, а никако обавезни образац у данашњем смислу. Сам свети Иполит нам то потвђује4 . Још у 4. веку свети Василије нам изричито говори да је евхаристијска молитва одувек представљала део усменог предања: “…речи епиклезе (које проузносимо) у тренутку освећивања хлеба и чаше Благослова, зар нам их је неки Светитељ писмено предао?“, пита свети Василије5 . Притом је управо доба Светог Василија и Светог Јована Златоустог било без сумње класично доба писаног утврђивања литургијских образаца. Велике богословске расправе 4. века и могућност да јеретици злоупотребе извесне слободе које је допуштала богослужбена пракса првих векова – све је то дало одлучујући подстицај у процесу писаног утврђивања богослужбених образаца. И као што ћемо видети, Златоустова литургија носи печат богословских спорова тога времена који је много дубљи него што се чини. </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">2. Друга уводна напомена Проучавајући најстарије рукописе Златоустове литургије, налазимо се пред занимљивом чињеницом: у најбољим од најстаријих рукописа, име светог Јована Златоустог не налази се ни у једном од главних наслова обрасца, али је име Светитеља назначено изнад појединих молитава. Стиче се утисак да се име Светог Јована Златоустог првобитно налазило изнад те и те молитве и да је потом пренесено у заглавље целог обрасца. И заиста, мора се схватити да су византијске литургије у свом данашњем облику једна вишеслојна грађа и да не могу бити у целости сведене на Василијево и Златоустово време. Управо чињеница да најбољи рукописи носе Златоустово име, не у самом наслову већ само изнад појединих делова обрасца, могу ићи у прилог трагова историјски аутентичног предања. Нема сумње да цео образац Златоустове литургије не потиче од Светог Јована Златоустог, већ извесно језгро молитава, и то најпре велика евхаристијска молитва.</span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">3. Текст велике евхаристијске молитве Потребно је сада погледати сами текст ове велике средишне молитве нашег литургијског обрасца. Древне евхаристијске молитве или анафоре (молитве дароприношења, приноса) су као једно Вјерују: оне садрже све најважније чињенице наше вере. </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large"> Први богословски исказ Златоустове анафоре је исповедање Божанске непојмљивости: “Јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увек јеси, на исти начин јеси…“ Знамо да је Божанска непојмљивост била једна од великих богословских тема Отаца 4. века – Василија Великог, Григорија Ниског, Јована Златоустог – у борби против јеретичког рационализма крајњих аријанаца, нарочито Евномија. Свети Јован Златоуст је посветио овој борби дванаест беседа о непојмљивости Божијој. Већ је кардинал Данијелу (1950. г.) показао да се четири одречна атрибута: “неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан“ налазе у једној беседи Јована Златоустог, у потпуно истом редоследу као и у наведеном одељку Златоустове литургије6 . Дубље проучавање дела овог Оца одаје нам друге сличне паралеле на којима се овде не можемо задржавати, али рецимо да се израз: “Који увек јеси и на исти начин јеси“ налази у овом смислу код Златоустог. Исповедање непојмљивог Бога наставља се Тројичним исповедањем. Одречни (апофатички) израз непостиживости Божије свесно је употребљен за три Личности Свете Тројице – Оца, Сина и Светог Духа: “Јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увек јеси, на исти начин јеси, Ти и Јединородни твој Син и Дух твој Свети“. На први поглед, може се учинити да овде у оваквом Тројичном изразу имамо напросто једну литургијску формулацију у општој употреби. Но овај се израз понавља у нашем тексту још два пута – након благодарења за спаситељно дело Божије: “За све то ми благодаримо Теби, и Јединородноме Сину твом, и Духу твоме Светоме“ и након певања Санктуса: “Свет јеси и пресвет, Ти и Јединородни твој Син и Дух твој Свети“. Ово свечано троструко понављање Тројичног Имена особеност је структуре евхаристијске молитве светог Јована Златоустог. Овде имамо један Тројични израз који истиче једнакост три једносушне Личности: “Ти и Јединородни твој Син и Дух твој Свети“. Овакви Тројични изрази засновани су на Јеванђељу по Матеју 28, 19: “Крстите… у име Оца и Сина и Светог Духа“. Међутим, у историји источних литургија Тројични изрази су били нарочито актуелни у време христолошких спорова 4. века. </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">Око 375. г. свети Василије у богослужење у Кесарији Кападокијској уводи слична славословља. Но већ је 25 година пре тога (око 350. г.), у Антиохији, химна “Слава Оцу“ у облику “Слава Оцу и Сину и Светоме Духу…“ постала симбол никејског православља. Главни бранитељи овако формулисаног Тројичног славословља у Антиохији у то доба били су Диодор и Флавијан, који су касније постали учитељи Светог Јована Златоустог. Чини се да су антиохијски спорови 4. века који су се тицали облика Тројичног славословља у основи свечаног троструког возглашавања Тројичног Имена у евхаристијској молитви Светог Јована Златоустог. Овде је пред нама једно свесно исповедање вере. Два основна богословска исказа – исповедање Божанске непојмљивости и вера у Тројицу – праћена су у тексту наше молитве исповедањем стварања света ex-nihilo, из ничега (=из небића): “Ти си нас из небића привео у биће…“ Овде није могуће до појединости изложити значај идеје стварања из небића за Светог Јована Златоустог, као ни учесталу употребу израза “довести из небића у биће“ у његовим делима. Тврђење о стварању из небића назначује непремостиву границу 6 Sources Chrétiennes 28, стр. 20. 3 између Бога и света: са једне стране недокучива Тројица и са друге стране створени свет који је овај недокучиви Бог чудом слободе и безусловне љубави привео из небића у биће. “Иако му ништа од нас није потребно, иако је сам себи довољан, привео нас је у биће, нас који нисмо постојали“, каже Свети Јован Златоусти у једном свом делу из младости7 . </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">“Ти си нас из небића привео у биће, а када смо отпали подигао си нас опет и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо и даровао нам Царство твоје будуће…“ Овај одељак из нашег текста који садржи опис Христовог спаситељног дела веома изненађује. Божански домострој, Христово дело спасења доживљено је овде као нешто што се остварило не само за нас и за наше спасење, него у нама: ми смо већ – у Христу и са Христом – узведени на небо. У делима Златоустог налазимо још много тврђења сличних овом, као на пример: “Он (Бог) није одустао да све чини и дела док није подигао палу природу и ослободио је смрти и одвео на небо и дао јој богатства већа од оних која су изгубљена…“8 . Без сумње, Свети Јован Златоуст овде се ослања на одељак 2,5-7 из Посланице Ефесцима светог Апостола Павла: Бог нас “с Њим (Христом) заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу“, израз који је Златоуст много волео. За Светог Павла и Светог Јована Златоустог, ради се о Христовој људској природи која је απαρχή, залог, представник целокупног човечанства и јемац нашег спасења. Ово спасење које је човеку дато у Христу неупоредиво је веће од почетног рајског блаженства које је у Адаму изгубљено. Управо у овом смислу, на једном месту код Златоустог, Бог говори човеку: “На престолу седим царском, и ти седиш са мном кроз (личност Онога Који је) απαρχή – залог“9 . Спаситељно дело које се остварило у Христу и које се на нас односи, управо нас оно подстиче на благодарење.</span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">Благодарност за стварање и за спасење у Христу у евхаристијској молитви Златоустове литургије почиње благодарењем за сва Божија доброчинства, чак и за она која су нам непозната. “За све то ми благодаримо Теби и Твом Јединородном Сину и Духу Твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена“. Златоуст стално подвлачи да је човек окружен Божијим доброчинствима која су му непозната. Бог је Бог непостижан и непојмљив, не само у свом Божанском Бићу, него и у својим спољашним дејствима. И хришћанин зна да нам је Бог спремио богатства која очи нису виделе, ни уши чуле (уп. Кор. 2, 9). Овде не можемо навести све Златоустове текстове који садрже ову идеју. Не могу притом да се не осврнем на један нарочито занимљив текст. Свети Јован Златоуст ту наводи молитву једног “светог човека“: “Знам, каже Златоуст, једног човека који се овако молио“. Златоусти засигурно мисли на једног од својих учитеља. Молитва коју наводи Златоуст почиње следећим речима: “Благодаримо за сва доброчинства Твоја, од првог дана до данас, која су нама недостојнима дарована, за знана и незнана, видљива и невидљива… за сва доброчинства која су нам учињена…“</span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">Веза са нашим одељком литургије Светог Јована Златоустог несумњива је. Поставља се ипак једно питање: молитва непознатог светог човека није званичан текст једне литургије, већ засигурно лична молитва овог непознатог светитеља коју је он имао обичај да узноси пред својим ученицима. Ко је онда унео овај одељак једне личне молитве у званичну молитву евхаристијске литургије? Највероватнији одговор је да је то био сам свети Јован Златоуст који је од једног од својих учитеља позајмио овај одељак и унео га у евхаристијску молитву. Карактеристична црта евхаристијске молитве Светог Јована Златоустог је згуснутост богословских чињеница, усредсређеност богословских исказа на суштинско. Дуго се мислило да је могуће објаснити порекло Златоустове литургије намером аутора да скрати дугачке молитве које су сличиле данашњим. У стварности није реч о намери да се буде сажет и јасан, већ о намери да се све богословке тврдње саберу око једне средишне мисли. Ова намера се нарочито јасно осећа у делу Златоустове литургије после санктуса (анђеоске песме “Свет, Свет, Свет“).</span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">Док друге евхаристијске молитве покушавају да на овом месту изложе различите тренутке у делу Божанског Промисла, и нарочито Христовог спаситељног дела, Златоустова литургија се задовољава да након санктуса наведе речи из Јовановог Јеванђеља 3, 16: “Јер Бог толико заволе свет да је и Сина својега Јединороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни“. Једно овако промишљено усредсређивање на једну мисао управо је општа црта код Светог Јована Златоустог. У свом коментару на Јеванђеље по Светом Матеју, Златоуст даје следећу примедбу у контексту везаном за литургију: “И ако кажем да је (Бог) небо распростро, земљу и море раширио, да је пророке и анђеле послао, ништа тиме нећу рећи. Јер главница добара ова је: да ни сопственог Сина није поштедео, да би отуђене домашње (=служитеље) спасао“11. Речи из Јована 3, 16 : “Бог тако заволе свет“ за Златоустог су централне речи хришћанске поруке, и њихов садржај – тајна Крста, велики Божији знак љубави. Нису ни знаци ни чудеса ти који нам показују Божију љубав, већ Крст, каже Свети Јован Златоусти у својој последњој поруци Цариградској Цркви из изгнанства. Јеванђеље поставља Крст у средину, говорећи: “Бог тако заволе свет…» 12. Јер “Крст је… узвео на небо и посадио са десне стране престола нашу (људску) природу“, додаје Свети Јован Златоусти13. Ово су неке од средишњих идеја богословља Светог Јована Златоустог, изражене у нашој евхаристијској молитви, на које сам данас хтео да скренем вашу пажњу. </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">Анекс Евхаристијска молитва (анафора) литургије Светог Јована Златоустог Достојно је и праведно Тебе певати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на сваком месту владавине Твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увек јеси, на исти начин јеси, Ти и Јединородни твој Син, и Дух твој Свети. Ти си нас из небића привео у биће, а када смо отпали, подигао си нас опет и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо (Еф. 2, 5-7), и даровао нам Царство твоје будуће. За све то ми благодаримо Теби, и Јединородноме Сину твом, и Духу твоме Светоме; за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју су изволео да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде Арханђела, и безброј Анђела, Херувими и Серафими, шестокрили, многооки, крилати, који лебде, победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи: Свет, Свет, Свет… Са овим бестелесним силама, човекољубиви Владико, и ми кличемо и говоримо: Свет јеси и пресвет, Ти и Јединородни твој Син и Дух твој Свети; Свет јеси и пресвет и величанствена је слава твоја. Ти си тако заволео свет твој да си и Сина свога Јединороднога дао, да свако ко верује у Њега на погине, него има живот вечни (Јн. 3, 16)… </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large">Свети Јован Златоуст (PG 48, 929 C) “И Он (Бог) није одустао да све чини и дела док није подигао палу природу и ослободио је смрти и (руко)водио на небо и дао јој богатства већа од оних која бејаху изгубљена…“ Свети Јован Златоуст (PG 62, 368): “Знам једног светог човека који се овако молио…: Благодаримо за сва доброчинства Твоја, од првог дана до данас, која су нама недостојнима дарована, за знана и незнана, видљива и невидљива… за сва доброчинства која су нам учињена… …Ти који си нас тако заволео да си и Сина свога Јединороднога дао за нас (Јн. 3, 16) удостој нас да достојни будемо твоје љубави…“ (Сматрамо да је за овакву врсту поређења потребно имати увид у јелински оригинал са којега смо се и трудили што верније да преведемо да би се виделе и разлике у детаљима; но како аутор даје једино француски превод, овде доносимо текстове само на српском језику- прим. прев) </span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	<span style="text-align:left"><span style="font-size:large"><i>Cа француског превео Новак Билић</i></span></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">20628</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 19:06:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x417;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x441;&#x442;: &#x41E; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82-%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r20627/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/d0b7d0b0-d181d0bbd0b8d0bad0b51.jpg.9162df447c01ebe8668c34fad5c753cc.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-8B4hDpchxmw/X7-1xSp-2LI/AAAAAAABLNs/TDsvYN8p8hs46TrJBxn45llltulYjf-uwCNcBGAsYHQ/s704/d0b7d0b0-d181d0bbd0b8d0bad0b51.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="470" data-original-width="704" data-ratio="66.72" height="428" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="d0b7d0b0-d181d0bbd0b8d0bad0b51.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-8B4hDpchxmw/X7-1xSp-2LI/AAAAAAABLNs/TDsvYN8p8hs46TrJBxn45llltulYjf-uwCNcBGAsYHQ/w640-h428/d0b7d0b0-d181d0bbd0b8d0bad0b51.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>Име Цркве је име не поделе него уједињења и слоге. Црква подвојене сабира у једно, пошто име Цркве јесте име слоге и једнодушности... Црква је установљена не зато да се они који не сабирају у њој деле међусобно, већ да се подвојени сједине. Црква не зна за разлику између господара и роба; она разликује и једног и другог по врлини.</i></b></span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><span style="font-size:large"><a name="more" rel=""></a></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Христос је глава Цркве а ми тело. Између главе и тела може ли бити икаквог растојања? Он је темељ, ми грађевина; Он је чокот, ми лозе; Он је женик, ми невеста; Он је пастир, ми овце; Он је пут, ми путници; ми смо храм, Он обитавалац; Он је црвенац, ми браћа; Он је наследник, ми сунаследници; Он је живот; ми они који живе; Он је васкрсење, ми они који васкрсавају; Он је светлост, ми они који се просветљују. Све то означава јединство, и не допушта никакву поделу, чак ни најмању поделу, јер ко се мало одвоји, тај ће се потом одвајати и много. Тако тело, задобије ли и малу рану од мача, квари се; грађевина, распукне ли се макар малко, сруши се; лоза, одломивши се макар мало од чокота, постаје неродна. на тај начин; то мало већ је не мало него скоро све. Зато, када погрешимо ма у чему мало, или осетимо лењост, немој мо превиђати то мало јер не обратимо ли пажњу на њега, оно ће убрзо постати велико. Тако и хаљина, почне ли се цепати, а мије је не закрпимо, она ће се сва подерати; исто и кров, падне ли са њега неколико црепова, и тако буде остављен, разрушиће се цела кућа. Стога, имајући то пред очима, будимо увек будни према малим гресима, да не би смо упали у велике.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Као што тело и глава сачињавају једног човека, тако су једно Црква и Христос. Као што наше тело јесте нешто једно, и ако се састоји из много делова, тако и у Цркви сви ми сачињавамо нешто једно. Иако се Црква састоји из много чланова, но ти многи су једно тело. Један Дух саставио је из нас једно тело и препородио нас Јер није једном Духу крштен један а другим други. и није само дух који нас је крстио један, него и оно ушта нас је крстио, то јест ради чега нас је крстио, јесте једно, пошто смо се ми крстили не зато да сачињавамо разна тела, него да ми тачно сачињавамо једно тело један према другоме, тојест крстили само се ради тога, да сви будемо једно тело.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">До оваплоћења Бога Логоса, вели свети Златоуст, небеско и земаљско били су одвојени једно од другог и нису имали једну главу. Али оваплоћењем Господа Христа Бога постави једну главу за све, за анђеле и људе, тојест даде једно врховно начело и анђелима и људима: једнима Христа по телу, а другима Бога Логоса. Као кад би неко рекао за кућу да је у њој нешто труло а нешто јако, па би обновио кућу, тј. учврстио је појачавши јој темељ: тако и овде све је подвео под једну главу. Тада је једино и могуће сједињавање, тада ће и једино бити савршен савез, када све, имајући неку неопходну свезу горе, буде подведено под Видиш ли, пита даље свети Златоуст, шта је Бог учинио? Васкрсао је Христа, зар је то мало? Али погледај даље: посадио Гаје с десне стране Себи. Каква реч то може изразити? Онога који је од земље, онога који је безгласнији од роба, онога који је био играчка демона, одједном је подигао на висину. Заиста је неизмерна величина моћи Његове! Обрати пажњу куда га је подигао. Подигао га је на небеса изнад сваке створене природе, изнад сваког поглаварства и власти. Стога је заиста потребан Дух, потребан просвећен ум, да би Га познали; заиста је потребно откривање. Замисли колико је растојање између човечанске и Божанске природе! Међутим Он је човечанску природу од њене ништавности уздигао у достојанствено Божанске.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">За ово је потребно прећи не један, не два, не три степена. Зато је и апостол не просто рекао: горе него: изнад.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">А изнад ваших Сила је Бог. и на такву висину је Он уздигао човека; од најнижег унижења на највиши степен власти, иза које не постоји неко више достојанство. Све то апостол говори о Васкрслом из мртвих, што и јесте достојно удивљења; но ни у ком случају он не говори о Богу Логосу. Јер што су комарци према људима, то је сва творевина према Богу. И шта ја говорим о комарцима Та када су сви људи пред Богом као капља и као прашина (Ис. 40, 15) онда Невидљиве силе можеш сматрати као комарце. Дакле не говори о Богу Логосу, него о Ономе који је код нас. То у ствари и јесте велико и чудесно, што Га је уздигао из земљине преисподње. Када су сви народи пред Богом као капља, онда један човек колики ли је делић капље! Међутим бог Њега уздиже изнад свега не само у овоме свету него и на ономе, и све покори под ноге Његове... 0, заиста дивна и запањујућа дела! Тиме што бог Логос постаде човек, човеку сва саздана сила постаде робиња. Но можда постоји неко који је изнад Њега, који иако нема потчињене, ипак поседује веће достојанство? Овде се ни то не може предпоставити, јер апостол тврди: све покори под ноге Његове. И то покори не просто, него покори до потпуне потчињености, тако да веће подчињености не може бити. Зато је и апостол и рекао: под ноге Његове, и Њега даде за главу цркви над свим. Гле, и Цркву колико је узвисио! Као неком дизалицом подигавши је, Он је уздигао на велику висину, и посадио је на истом престолу: јер где је глава, тамо је и тело: нема никаквог прекида између главе и тела, јер када би се веза између главе и тела прекинула, онда не би било ни тела ни главе. Апостол вели: над свим. Шта значи: над свим? Значи, или Христос изнад свега видљивог и умом замисливог, или даје од свих доброчинстава, учињених нам Њиме, највеће то што је Сина Свог учинио главом Цркве, не оставивши притом никог вишег: ни анђела, ни арханђела, нити никог другог. Бог нас је почаствовао не смо тим преимућством што је човека Христа узвео горе, него још и тиме што је припремио да сав род људски уопште иде за Њим, држи се Њега, следују Њему. „Која је тело Његово“. Да ти, чувши реч „главу“, не би ту реч схватио само у смислу власти него и у буквалном смислу, и да Христа не би сматрао само као начелника него Га гледао као стварну главу тела, апостол додаје: „пуноћа Онога који све испуњава у свему“. Шта то значи? Значи ово: Црква је пуноћа Христа. Јер пуноћа главе је тело, и пуноћа тела је глава. Видиш, апостол не пропушта никакво поређење, само да би изразило Божију славу. Он каже: „пуноћа“, тј. што се глава допуњује телом, јер се тело саставља из свих делова, и сваки је део неопходан. Видиш, апостол показује да су Христу као глави потребни сви делови уопште, јер када многи од нас не би били један рука, други нога, трћи неки од осталих делова, онда тело Његово не би били потпуно. Дакле, тело Његово саставља се из свих чланова. То значи: тада се испуњује глава, тада тело постаје потпуно, када сви ми будемо чврсто сједињени и повезани.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Видиш ли „богатство славе наследства“? Видиш ли „неизмерну величину моћи на онима који верују“? Видиш ли „наду звања“? Имајмо страхопоштовање према нашој Глави; помислимо какве смо Главе тело, којој је све покорено. Имајући то у виду, ми треба да будемо бољи од Анђела и већи од Арханђела, пошто смо удостојени веће части него сви они. Јер као што апостол каже у Посланици Јеврејима. Бог прими природу не од Анђела, него од семена Авраамова (Јевр. 2,16). Не природу Поглаварства, ни Власти ни Господства, нити икоје друге Силе, него нашу природу Он узе на Себе и посуди је горе. И шта ја говорим: посади? Учини је својом одећом; и не само то, него и све покори под ноге Његове... С трепетом ценимо блискост и сродство наше с Богом; бојимо се да се ко не одсече од овога тела, да ко не отпадне, да се ко покаже недостојан. Када би нам неко ставио на главу царску круну, златан венац, реците, шта све не бисмо учинили да се покажемо достојни тог мртвог камења? а овде нашу главу покрива не царска круна, него је сам Христос постао наша Глава, што је несравњено веће; међутим ми томе не придајемо никакву важност. Та Анђели, Арханђели и све Небеске Силе с побожним страхопоштовањем чествују нашу Главу, а ми, тело Његово, зар је нећемо с молитвеним страхопоштовањем чествовати? И каква нам после остаје нада на спасење? Размишљај о царском престолу том, размишљај о превеликој части тој. То треба да нас плаши више него пакао. Јер када и не би било пакла, то за нас, који смо удостојени толике части а потом се показали недостојни ње и зли, лишење ове части требало би да буде највећа казна, неисказана мука, Замисли, близу кога заседа твоја Глава? С десне стране кога се налази! Она засад изнад сваког Поглаварства и Власти и Силе: а тело Њено и демони г:ие? Но, не било тога! Када би било тако, онда већ не би било ни тела. Но пошто је реч о телу Господњем, онда се и сетимо оног Тела које је било распето, приковано, на жртву принесено. Ако си тело Христово, онда ниси крст, јер гаје Он носио: подноси пљување, подноси шамаре, подноси клинце. Такво је било Његово тело, нако је било безгрешно. И пошто говоримо о телу Његову, имај мо на уму да се у тајни Причешћа ми причешћујемо Телом које се ништа не разликује од онога Тела које седи горе, коме се Анђели поклањају, које се налази близу Непропадљива Силе, то Тело управо ми и једемо. 0, колико нам је путева откривено ка спасењу! Господ Христос нас је учинио Својим телом, дао нам је Своје Тело, и све то нас не одвраћа од зла. 0, помрачења! 0, дубоког бездана! 0, неосетљивости! Заповеђено нам је: Мислите о ономе што је горе, где седи Христос седи с десне стране Бога (Кол. 3,21). Међутим, једни се брину о богатству, други пропадају у страстима.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Тумачећи богонадахнуте речи првоврховног апостола: „Какво је богатства славе тајне ове (тојест Цркве) међу незнабошцима" (Кол. 1,26), свети Златоуст вели: Људе, неосетљивије од камења, одједном узвести у достојанство Анђела, и то једноставно помоћу голих речи и саме вере без икаквог труда, стварано је то слава и богатство тајне; слично томе као кад би неко гладног и шугавог пса, гадног и одвратног, који избачен издише и није више у стању да се миче, изненада учинио човеком и поставио га на царски престо. Обрати пажњу незнабошци су се клањали камењу и земљи, били заробљени, и сужњи ђавола, и гле, одједном нагазише на главу његову, и стадоше господарити над њим и бичевати га; слуге и робови демона постадоше тело Господара Анђела и Арханђела; они који чак ни знали нису да постоји Бог, одједном постадоше сапрестолници Божји. Хоћеш ли да видиш безбројне ступњеве које они прескочише? Требало је да они сазнаду: прво да камење нису богови; друго, да не само они нису богови, него да ни земља, ни животиње, ни растиње, ни човек, ни небо, ни оно што је више неба, такође није Бог, треће, да ни камење, ни животиње, ни биљке, ни стихије. ни оно што је горе ни оно што је доле ни човека, ни демона, ни Анђеле, ни Арханђеле, нити икоју другу од тих Вишњих Сила природа људска не треба да обожава. Као црпући из неке дубине, њима је ваљало познати: да Господар свега и јесте Бог, да само Њега треба обожавати; да чудесно устројство живота јесте благо; да садашња смрт није смрт; да садашњи живот није живот; да ће тело устати, постати нетрулежно, узиће на небо, удостојити се бесмртности, настанити се са Арханђелима. Човека, који је стајао тако, ниско, пошто је те све ступњеве прескочио, Господ Христос посади на небесима на престо; човека који је био нижи од камења, Он постави изнад Анђела и Арханђела и Престола и Господства. Заиста је свети апостол дивно рекао: Какво је богатство славе тајне ове!</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Христос нека буде за вас све и сва. и вредност, и род, и у свима нама Он. Јер сви ви постадосте један Христос, пошто сте тело Његово. Црква је место Анђела, место Арханђела, царство Божије само небо. Зашто врата паклена нису одолела Цркви? Зато што Христос свагда борави с нама. Када он не би био с нама, онда Црква не би однела победу.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large"><b><i>Извор:<span> </span><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/item/518-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82-%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8" style="color:#107cde" rel="external nofollow">Епархија шумадијска</a></i></b></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20627</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 19:03:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x433;&#x430; &#x43E;&#x434; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x430; &#x458;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x432;&#x438;&#x448;&#x435; &#x432;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x417;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;?</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8-r20626/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/ioann_zlatoust_400_89927314815.jpg.0c8db15ceedeac8634ca6f2ef2dcb090.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-XCj9du5NPOg/X7-sVP3TY8I/AAAAAAABLNE/s6SPwKNr9DYyYUrknN1D8hemw81K9VCOgCNcBGAsYHQ/s400/ioann_zlatoust_400_89927314815.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="300" data-original-width="400" data-ratio="75.00" height="480" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="ioann_zlatoust_400_89927314815.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-XCj9du5NPOg/X7-sVP3TY8I/AAAAAAABLNE/s6SPwKNr9DYyYUrknN1D8hemw81K9VCOgCNcBGAsYHQ/w640-h480/ioann_zlatoust_400_89927314815.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>“После Христа, Свети Златоуст је волео више од свих других Светих Старога и Новога Завета – Апостола Павла. Толико дубоко га је волео, да га је тако дубоко протумачио да, као што вели једно предање – а то предање хоће нешто да каже – да није било њега, било би потребно да Апостол Павле поново дође да протумачи своје Јеванђеље, то јест своје Посланице. </i></b></span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><span style="font-size:large"><a name="more" rel=""></a></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„Јер, вели Златоуст, Павле нас је нагнао да учинимо овај скок. Павле, и љубав према Павлу! Опростите ми, или боље немојте праштати, него подражавајте ту љубав!“(О промени имена. ПГ 51,118). Толику је велику љубав имао према Апостолу Павлу, да му је заиста и долазио Апостол Павле у Духу Светоме, и учинио га духонадахнутим тумачем његовим, то јест њему повереног и њиме проповеданог и записиваног Јеванђеља Христовог. Златоустово понирање у дубине Светога Писама личи заиста на Павлово удубљивање у Реч Божију Старог Завета и у Ипостасну Реч Божију, јављену лично у Новом Завету – у Христу Оваплоћеном, Сину и Логосу, Богочовеку Спаситељу, Који је уствари сав садржај и смисао и циљ и старозаветне и новозаветне усмене и писане Речи Божије.“</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	<i><span style="font-size:large">Епископ Атанасије (Јевтић),</span><span style="font-size:x-large"> </span></i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	<span style="font-size:x-large"><i>“Пети Јеванђелист – Свети Јован Златоусти као егзегета Речи Божије“</i></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:x-large"><i><b>Извор: <a href="http://eparhija-zicka.rs/koga-od-svetitelja-je-najvise-voleo-sveti-jovan-zlatousti/" style="color:#107cde" rel="external nofollow">Епархија жичка</a></b></i></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20626</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 19:01:57 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x434;&#x440; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x40F;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x45B;: &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x434;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B4%D1%80-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-r20625/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/korica-srpska-crkva-i-moderna-drzavnost.jpg.5042bb980a7751f6da58e298d8df2d17.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 <a href="https://1.bp.blogspot.com/-0ISQ-1MOeVU/X7-zOHkWSOI/AAAAAAABLNc/zeFLe1QMnLUr5VmDBBISgm-3FZN4vjm_QCNcBGAsYHQ/s1280/korica-srpska-crkva-i-moderna-drzavnost.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="1280" data-original-width="863" data-ratio="148.15" height="640" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="432" alt="korica-srpska-crkva-i-moderna-drzavnost." data-src="https://1.bp.blogspot.com/-0ISQ-1MOeVU/X7-zOHkWSOI/AAAAAAABLNc/zeFLe1QMnLUr5VmDBBISgm-3FZN4vjm_QCNcBGAsYHQ/w432-h640/korica-srpska-crkva-i-moderna-drzavnost.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>У издању Института за српску културу из Никшића објављена је монографија Српска Црква и модерна државност протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Рецензенти књиге су универзитетски професор др Саво Марковић, правни историчар, и научни саветник др Недељко Радосављевић, историчар из Историјског института из Београда. Монографија је посвећена 800-годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и 800-годишњици од оснивања Епископије зетске (1220-2020).</i></b></span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><a name="more" rel=""></a></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Књига представља један од плодова ауторовог дводеценијског истраживања државно-црквених односа. Аутор у уводном делу констатује да ”однос Цркве и државе у српској историји, па и данас, представља један од најважнијих и најсложенијих друштвених односа који је имао и има свој нормативни израз у различитим правним системима”. Имајући у виду да се у модерној државности темељ државно-црквених односа утврђује уставом, аутор подсећа да је Свети Сава је у Карејском типику први у нашем народу употребио појам “устав” (”уставац”). Такође, веома је важна констатација да, све до наших дана, питању односа државе и цркава и верских заједница није посвећивана одговарајућа пажња у савременој правној науци на нашим просторима. С једне стране, у времену идеолошких тумачења државе, устава и права уопште, разматрање односа државе и верских заједница није била популарна тема и није завређивала посебну научну пажњу и теоријску разраду. Преко овог питања се у правној науци деценијама само овлаш прелазило, а коментари о томе готово да нису дужи од уставног текста који регулише ову значајну област.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Аутор је у овој књизи на 300 страна истражио историјат сложених црквено-државних односа код Срба од средњег до новог века. Детаљно проучавајући системе односе државе и Цркве кроз историју, аутор у првом делу монографије обрађује до сада познате системе односа државе и цркве; систем сагласја цркве и државе, систем хегемоније државе над црквом, систем хегемоније цркве над државом, систем државне цркве, систем признатих цркава и верских заједница и систем одвојености цркве од државе. У другом делу је обрађен правни положај Српске Цркве у средњовековној српској држави. У том делу, незаобилазан је Свети Сава са Законоправилом и његовим свеукупним делом. У том периоду је Жичка Архиепископија добила аутокефалност, а Савин брат је крунисан за српског краља у Манастиру Жичи као тадашњем седишту Архиепископије. Однос Цркве и државе је уређен по источно-ромејском моделу симфоније (сагласја) Цркве и државе.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Централни део књиге је посвећен правном положају Српске Цркве у две нововековне српске државе: Кнежевини и Краљевини Србији, Књажевини и Краљевини Црној Гори, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевини Југославији, СФР Југославији, СР Југославији и Државној заједници Србије и Црне Горе. У питању је период од 1804. до 2003. године, а током скоро два века модерне државности на нашим просторима донет је читав низ државних правних аката – устава и закона – од Сретењског устава 1835. године до Уставне повеље Државне заједнице Србија и Црна Гора. У Кнежевини и Краљевини Србији је донето шест устава и четири системска закона о Цркви и примењен је систем државне цркве. У Књажевини и Краљевини Црној Гори је донет један државни устав, а књаз Никола је прогласио два црквена устава и два закона којим је примарно регулисан правни положај Цркве применом система државне цркве. Аутор је посебно посветио пажњу утицају државне власти на унутрашња црквена питања, а однос државе према Цркви је пратио управо линијом поштовања унутрашње аутономије Цркве. Осим правног положаја државне Цркве, обрађено је и питање правног положаја припадника мањинских верских заједница – римокатоличке, јеврејске, протестантске и исламске. Осим државно-правног односа, у овом делу књиге је обрађено и питање статуса Цркве у Србији од признања аутономије 1831. године до признања аутокефалности 1879. године са јасним наводом да Митрополија у Црној Гори никада није ни тражила, а ни имала аутокефалност.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године примењиван је систем признатих цркава и верских заједница. Овај систем је политички прокламован Крфском декларацијом, а нормативно имплементиран одредбама Видовданског устава од 1921. године. Посебно је указано да државна власт, и поред вишегодишњих настојања, није имала снаге да донесе закон којим би на исти начин уредила правни положај признатих цркава и верских заједница. Из тог разлога, у периоду тзв. шестојануарског режима 1929. године је започет процес доношења појединачних закона за признате цркве и верске заједнице. Иако су донети закони о Српској Православној Цркви, Исламској заједници, Јеврејској заједници и црквама аугсбуршког исповедања, представници Римокатоличке цркве нису прихватили да се њихов правни положај уреди законом већ су инсистирали на закључивању конкордата са Светом Столицом. Конкордат је закључен 1937. године, али није ратификован у Скупштини због огромног незадовољства грађана. За време трајања овог система, државна власт је донела два устава и четири системска закона за четири признате цркве и заједнице.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">После Другог светског рата и успостављања комунистичког режима, нормативно је имплементиран систем одвојености цркава и верских заједница од државе. Наступиле су нове неприлике за цркве и верске заједнице, јер је комунистички режим системски спроводио терор над свештеницима и верским службеницима, као и над верницима. Агресивна атеистичка пропаганда је допирала до свих сфера друштва, а посебно у систему образовања. Црквама и верским заједницама је национализована огромна имовина. У том периоду, државна власт је донела 3 устава, један савезни и шест републичких закона о правном положају цркава и верских заједница. Иако је уставима прокламовано и зајемчено право на слободу вероисповести, државна власт га је у пракси грубо нарушавала и кршила.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">После разбијања социјалистичке Југославије, донет је један савезни устав и једна уставна повеља заједничке државе Србије и Црне Горе, а државе чланице су донеле и по један републички устав. И даље је примењен систем одвојености цркава и верских заједница од државе, али кроз тзв. кооперативну одвојеност. У Србији је 1993. године стављен ван снаге Закон о правном положају верских заједница од 1977. године, али је у Црној Гори исти социјалистички закон остао на снази.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">На крају, прота Велибор Џомић је закључио да је ”правна држава најбољи оквир за поштовање људских права и регулисање уставно-правног положаја цркава и верских заједница. Уколико су основни циљеви уставотворца и законодавца везани за ту премису онда се пуна слобода остварује кроз сваки систем односа између цркава и верских заједница и државе које међународни стандарди оцењују као адекватни оквир”. С правом је истакнуто да свака државна власт, приликом регулисања правног положаја Цркве и верских заједница, мора да има у виду историјску улогу и цивилизацијски значај цркава и верских заједница, а посебно да је и савремени човек, пре свега, слободан и да је он и homo religiosus. Црква и верске заједнице у правном смислу речи биле су и остају институције sui generis у модерним правним системима и државама. Књига је, иако је у питању научна монографија са обиљем правних извора и литературе, писана тако да је разумљива широј читалачкој публици, а доноси обиље интересантних историјских података.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large"><b><i>Извор:<span> </span><a href="http://spc.rs/sr/protojerejstavrofor_dr_velibor_dzhomitsh_srpska_crkva_moderna_drzhavnost" style="color:#107cde" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></i></b></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20625</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 19:00:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458; &#x410;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x435;&#x458; &#x422;&#x43A;&#x430;&#x447;&#x43E;&#x432;: &#x41F;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x443; &#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43D;&#x435;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x448;&#x438;&#x432;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x43B;&#x443;&#x452;&#x435;&#x440;&#x438; &#x438; &#x458;&#x443;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x432;&#x438;&#x436;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x443;&#x43B;&#x438;&#x446;&#x430;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%BE%D0%B2-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%98%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0-r20624/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/ponedeljak-10-15_620x0.jpg.24318e2113766ecdd709a3bfe7536142.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-oE3SRjW_mVw/X7-xcErrJ1I/AAAAAAABLNU/IVMiz7Gr3VIkxAW9hvtQoMOR0SCnBMs8gCNcBGAsYHQ/s620/ponedeljak-10-15_620x0.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="310" data-original-width="620" data-ratio="50.00" height="320" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="ponedeljak-10-15_620x0.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-oE3SRjW_mVw/X7-xcErrJ1I/AAAAAAABLNU/IVMiz7Gr3VIkxAW9hvtQoMOR0SCnBMs8gCNcBGAsYHQ/w640-h320/ponedeljak-10-15_620x0.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>Неког филозофа у стара времена људи су прекорели због тога што је аполитичан и што се уопште не занима за послове отаџбине. „Нипошто није тако, – рекао је, – веома се занимам за своју отаџбину,“ – и притом је руком показивао према небу. Данас је тешко наћи хришћанског свештеника који би одговорио на сличан начин, а филозоф је био Грк, паганин.</i></b></span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><a name="more" rel=""></a></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Диоген је обилазио пијацу с фењером у руци и говорио је да тражи човека. Тако је свим слушаоцима стављао до знања да нису људи, већ да су у најбољем случају човеколика бића. Веома је вређао оне који су га видели и чули. У суштини, називао их је мазгама или бубашвабама. Међутим, као прво, радио је то тако да глупи не схвате. А као друго, није било могуће казнити Диогена. Он је сам себе казнио пре тога. Ишао је наг, живео је у бурету и вечито био гладан. Био је слободан од људи и због тога је могао да им говори истину која их је разобличавала.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Слично су касније поступали хришћански јуродиви. Људи су их трпели по нужности. Да су имали било какав друштвени статус људи би их растргли. Јер православно царство такође може личити на затвор ако нико не говори истину владару. Православном царству су потребне пустиње у којима су настањени неустрашиви калуђери и јуродиви подвижници на градским улицама. Ове две категорије светаца власт најмање може да рани. Све остале, укључујући и патријархе, може да свргне, гуши, прогања и блати. Тако је Златоусти био понижен и протеран без обзира на светитељски чин, народну љубав и истинску праведност.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Златоусти је такође говорио да ретко пред собом види људе, него да види бића која личе на људе. Међутим, ова бића су тврдоглава као магарци, похотна као пастуви, лукава као лисице и отровна као змије. И Златоустом то није опроштено. Умро је у прогонству као брод којег су таласи избацили на пустињску обалу далеко од домовине.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large">* * *</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Постојале су ствари којег су Златоустог могли да лише. Могле су му се скинути ризе, могао се прогласити јеретиком, против њега се могао окупити сабор, његово име се могло осрамотити. Онај ко високо стоји рањив је са свих страна и отворен је за сваку буру. Унапред ми је жао оних који стоје на висину. На своју висину треба да се пењу као на стратиште за јавно погубљење. Само у том случају ће моћи да кажу речи светог Василија упућене префекту Модесту: „Слаб сам и само ћу први ударац осетити. Не бојим се прогонства, зато што је свуда Господња земља. Немам имовине. Не бојим се смрти пошто ће ме сјединити с Богом.“</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Испоставља се да човек треба да умре пре смрти како би храбро дочекао смрт која долази. Ово је и Платон говорио. Филозофија, вели он, не учи човека толико да живи колико да умире. Ови стари су, како год окренемо, схватили мноштво ствари. Није случајно што су оци Цркве преорали свој ум и срце плугом филозофије пре него што су у њих посејали семена Јеванђеља. И Василије Велики и Григорије Богослов док су живели у Атини нису одлазили само у храмове, већ и у школе. Као што је касније учио Василије, они попут пчела нису слетали на сваки цвет. А с оног на који би слетели нису све односили. Нису били похлепни на знање, већ избирљиви. Да њихов ум није био обогаћен свиме чиме су успели да се обогате, били би испосници и подвижници, али никад не би постали васељенски учитељи.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Ако човек само учи, може се на несрећу десити да се радозналој души јави Мефистофел као Фаусту. Знања има много, а у души нема мира. Зашто да не дође? Значи, треба отворити прозоре кабинета да би се чула васкршња звоњава. И из куће треба излазити бар једном недељно на литургију. Онда ће живот срца довести живот ума у равнотежу и човек неће морати да се боји крајности.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large">* * *</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Душа све треба помало да проба. Треба да бежи од људи и после извесног времена треба да се враћа људима. Треба да се моли одрекавши се хране и воде и затим опет треба да једе и да пије осетивши да не уме ни да се моли ни да пости како треба. Човек треба да стиче своје унутрашње искуство и да га затим проверава на основу књига светих људи. Понекад не треба да чита ништа осим Псалтира и Јеванђеља. А повремено добра књига, прочитана по први или поново – није важно, треба да дâ души мир и тему за размишљање.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Стари – нису нимало стари. Они су наши савременици и чак и саговорници. Од памтивека људи решавају исте задатке који су настали од исте крви за обитавање на целом свету. И сав њихов задатак је да траже Бога, да ли ће Га осетити и да ли ће Га наћи, иако је Он близу свих нас (Дап. 17, 26-27).</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	<span style="font-size:large"><i>Протојереј Андреј Ткачов</i></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large"><i><b>Извор:<span> </span><a href="https://srpska.pravoslavie.ru/135524.html" style="color:#107cde" rel="external nofollow">Православие.ру</a></b></i></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20624</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 18:58:54 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x435;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x435; &#x434;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x431;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438; [II]</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-ii-r20621/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/Fr-Nebojsa-2-1.jpg.13dd7a46e3bc702ca1cc38aec25df569.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-cMdf2aNBC8M/X7-wRt1ySMI/AAAAAAABLNM/Pz33OfsTpRYIlF_1ELjl1LPwSSjJZCWwwCNcBGAsYHQ/s450/Fr-Nebojsa-2-1.jpg" imageanchor="1" style="color:#107cde" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="338" data-original-width="450" data-ratio="75.11" height="480" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="Fr-Nebojsa-2-1.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-cMdf2aNBC8M/X7-wRt1ySMI/AAAAAAABLNM/Pz33OfsTpRYIlF_1ELjl1LPwSSjJZCWwwCNcBGAsYHQ/w640-h480/Fr-Nebojsa-2-1.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"><b><i>У првом делу овог, да га тако назовемо, фељтона о теолошком тумачењу једне старе болести, поред уводних напомена, било је речи о томе како су на лепру гледали библијски писци. Сада ће пажња бити усмерена на списе црквених отаца и учитеља који су деловали у првим вековима.</i></b></span>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><a name="more" rel=""></a></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="color:#38761d; font-size:large"><b><i>1. Метафора губе у раном хришћанству</i></b></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">У периоду од 300. до 500. године, Византијско царство je искусило епидемију лепре сличну оној која ће задесити западну Европу два века након Првог крсташког рата, 1099. године.[1] Анализа грчких и латинских извора открива нам како је лепра далеко превазишла оквире болести и постала метафора са широким спектром значења, теологизирана и чврсто постављена у саме темеље хришћанске културе и Истока и Запада.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">У односу на период паганске антике, рановизантијско доба донело је драстичну промену што се тиче односа према сиромашнима и болеснима, од којих су најбројнији били они који су оболели од губе. Тада је реч губа, осим метафоричне употребе, почела да се користи за описивање cимптома одистинске болести. Ову болест, коју је археологија идентификовала међу скелетима који потичу из Египта из 200. године пре н. е., писци патристичког периода звали су света болест.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Градиле су се болнице за губаве, њихово стање се детаљно описивало, а њихова болест се називала елефантијазис или леонтијазис. Ово стање трајало је све до времена Св. Јована Дамаскина (777–857), који je проширио значење израза лепра, и у њега укључио симптоме које је Аристеј описао под поменутим називима.[2]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">(Да бисмо избегли забуну, наставићемо да анахроно користимо израз лепра или губа, иако се у изворима користе термини елефантијазис и, посебно, света болест, да би се описали симптоми болести која повезана с патњама оних најсиромашнијих и од друштва одбачених.)</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Да ли је Јован Дамаскин допринео конфузији која је владала у медицинско терминологији, не можемо рећи. Његова одлука да библијску болест која је изопштавала оне који су од ње боловали, а која се у Септагинти назива лепра, изједначи са болешћу која се у његово време називала елефантијазис или леонтијазис, по свему судећи, базира на колоквијалној употреби овог израза у манастиру Мар Сабе у којем је он боравио пред крај живота. Дела Дамаскина била су веома популарна на западу.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">С јењавањем епидемије губе на византијском истоку, списи овог монаха лекара, заједно с болести коју је преименовао, преселили су се у подручја којима је доминирало римокатоличко хришћанство, а које је већ раније имало текстуалну потпору коју је припремио Свети Јероним (око 347–420) са својим преводом Старог завета.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Писци латинског запада сада су на директнији начин разрадили идеју која се само назирала код писаца раног патристичког периода који су писали на грчком језику, те су ову болест, као што ћемо видети. на експлицитан начин повезали с Месијом и месијанском идејом.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Даље, приликом анализе патристичке литературе из овог периода, потребно је, пре свега, указати на чињеницу да искуство болести које називамо губа или лепра, није дошло до нас у виду личних исказа оних који су од ове болести патили. У већини случајева, не знамо на који начин су људи који су били заражени лепром доживљавали своје стање, поготову када је с поруком коју доноси Јеванђеље, односно пример Господа Исуса Христа, однос према онима који пате доживео трансформацију.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Другим речима, губа је из сфере нечистог прешла у сферу светог. Уместо прогона, сада се о губавцима брине. Они више нису били од Бога проклети, него управо супротно, од Бога изабрани. Опет, требало би да имамо у виду да су о губи и губавима писали они који су били здрави, који са зараженима нису делили искуство болести, тако да свака њихова изјава представља својеврсну конструкцију ове болести.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Губа је и даље била метафора како с позитивним, тако и с негативним конотацијама. Ова амбивалентност најбоље је дефинисана термином табу, или терминима светост, опасност и издвојеност који подразумева старозаветни корен קדש – кадош. Језиком Мери Даглас (Mary Douglas), губа и губавци били су у исто време и чисти и опасни, свети, али у стању да контаминирају, а свака интеракција са собом повлачи ризик благослова или проклетства.[3]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Као губави, описани су они који су припадали другима, било да се радило о групама или појединцима, о јеретицима, паганима или Јеврејима. Говори се о духовној губи, о греху губе, али и о светости губе итд. Селективним избором писаца из првих векова хришћанства, настојаћемо да укажемо на веома богату имагинацију која је почела да се ствара око болести која се помиње у Старом завету и с којом је Господ, као што је то приказано у Новом завету, дошао у додир.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Приликом ишчитавања текстова хришћанских писаца који су ову болест помињали, требало би, пре свега, имати у виду да је хришћанска порука, која се заснива на чињеници да се једно од лица Свете Тројице оваплотило, дошло међу људе у телу, довела до теологизирања теме тела и телесности. Грех односно болест постали су тако предмет теолошких расправа. Управо је овде потребно да сваку изјаву о губи посматрамо у контексту веровања да је Бог на себе узео тело, да се тело и крв Христова приносе и примају на светој литургији, и да увођење у Цркву, односно крштење, представља излечење како душе тако и тела.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="color:#38761d; font-size:large"><b><i>Лепра као грех (Јустин Мученик и Иринеј Лионски)</i></b></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Утврђено је да се лепра јавила у Египту око 200. године пре н. е., а да је епидемија ове болести, као што смо рекли, захватила свет касне антике у периоду од 300. до 500. године н. е.[4] Стога, можемо претпоставити да је однос према ономе што је дефинисано као лепра, био различит у периоду који је претходио вековима епидемије, односно за време њеног трајања. Хронолошки и идејно донети текстови раног хришћанства, упоређени с текстовима из IV века, показаће да је метафора губе доживела своју трансформацију.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Почетак прве велике епидемије поклапа се с јачањем хришћанске Цркве и с престанком њеног прогона. Из тог разлога, метафора губе и став према овој болести разликују се код писаца раног хришћанства у односу на оне који су писали у рановизантијском периоду.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Јевсевије Кесаријски, у својој Црквеној историји, наводи наслове осам дела која је написао Свети Јустин Мученик (око 100–165), ранохришћански апологета и мученик.[5] Од Јустинових дела, три су дошла до нас у целини, док су друга сачувана у фрагментима. Разговор са Јеврејином Трифуном, као и Прва и Друга Апологија, представљају дела која су сачувана у целини. У Разговору са Трифуном Јеврејином Свети Јустин настоји да објасни смисао литургије, као и у Првој апологији, доносећи старозаветне символе који су указивали на Господа и Цркву. Тако, он настоји да типолошки означи фино брашно које се помиње у Лев 14, 10, 21, као евхаристијски хлеб:</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">А принос финог брашна, господо, рекао сам, за које је прописано да се приложи, за оне који се чисте од губе, био је тип евхаристијског хлеба, прослављан, које је прописао наш Господ Исус Христос, као сећање на његово страдање, које је поднео зарад оних који се чисте у души од сваке нечистоће, како би ми могли у исто време захвалити Богу што је створио свет, са свим оним што је у њему, зарад људи, и да нас избави од зла у којем смо били, и за потпуно свргавање поглаварства и власти, од стране Онога који је страдао по вољи својој.[6]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Међу делима која су сачувана у фрагментима, налази се и део дела О Васкрсењу, у којем Јустин разматра значење обреда за очишћење од губе, који се, такође, помиње у Лев 14, 4–7:</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Христос је означен с две птице, у исто време мртав као човек и жив као Бог. Он је повезан с једном птицом зато што је схваћено и обзнањено да он потиче одозго, и с небеса. А жива птица, када је потопљена у крв мртве птице, касније је пуштена да иде. Јер, жива и божанска Реч, била је у разапетом и мртвом храму [тела], као учесник у страдању, а ипак нестрадална Богу.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">[…] али што се тиче опраштања греха, да се губа у исто време разуме као знамење за грех, а да су ствари које су жртвоване знамење Њега, који ће бити жртвован зарад греха.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Из тог разлога, због тога, наређено је да се скарлет потопи у исто време у воду, предсказујући тако да плот неће више имати своја природна [зла] својства. Из тог разлога, такође, тамо су и две птице, једна која је жртвована у води, и друга која је потопљена у исто време и у крв и у воду, а потом пуштена да иде, као што је, такође, написано што се тиче два јарца (Лев 16). Јарац који је пуштен да иде представља симбол Њега, који ће узети људске грехе. Али оба садрже представу једног промисла Бога оваплоћеног. Јер он је рањен зарад преступа наших, и понео је грехе многих, и био је предан зарад наших преступа (уп. Ис 53, 5).[7]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Јустиново читање старозаветних стихова без сумње одаје познавање јеврејске егзегезе његовог доба. Аналогија коју прави између ритуала с две птице за очишћење губавца и јарца који се шаље у пустињу, те са спасоносном жртвом Господњом, повезују Јустина с истим тумачењем које доноси Посланица Варнавина, анонимни старохришћански спис који потиче с краја I века.[8] Писац ове посланице међу првима указује на снажан утицај јеврејске литургијске имагинације, пре свега, празника Јом ха-Кипурим, на ранохришћанску традицију.[9]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Иринеј Лионски (око 140–202) говори о губи као метафори, када наводи да се верни у водама крштења ослобађа од греха губе. Као илустрацију он доноси старозаветну причу о сиријском војсковођи Нааману:</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">И [Нааман] се погружио […] седам пута у реци Јордану. Није било без разлога да је Нааман из старих времена, када је патио од губе, био очишћен, када је крштен, али [ово служи] да би нам се показало, да будући да смо ми губавци у греху, очишћени смо од наших старих преступа, помоћу свете воде, и призивом Господа. Ми смо тада духовно препорођени, ко новорођена деца, као што је Господ прогласио: Ако се човек не роди поново водом и Духом, он неће ући у Царство небеско (Јн 3, 5).[10]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="font-size:large"> <b><i><span style="color:#38761d">Седам грехова губе (Тертулијан и Ориген)</span></i></b></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Тертулијан (160–225. године), представник Цркве северне Африке, оставио је за собом први значајан опус на латинском језику, тако да се с правом може назвати оцем латинске теологије. Склон екстремизму, после 207. прихватио је од Цркве одбачено Монтаново учење о новом пророштву, тако да је овај по свему заслужан теолог ране Цркве остао ван њених граница. Међу Тертулијановим делима која се баве побијањем јереси налази се и петотомни спис Против Маркиона.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Маркион (око 70–150) био je уважени члан Римске цркве, све док није почео да проповеда своје учење које се заснивало на идеји да Бог Старог завета није исти Бог о којем је проповедао Господ Исус Христос.[11] Маркион је написао само једно дело под називом Антитезе или Контрадикције које није сачувано. Један од главних извора за реконструкцију његове мисли представља поменуто Тертулијаново дело у којем он настоји да га побије.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">У 4. књизи овог дела, у IX и XXXV глави, Тертулијан говори о лепри као о греху, загађењу, нечистоћи од које може да оболи појединац, али и читави народи и предели.[12] Поредећи Христа са пророком Јелисејем, он указује на то да је пророк Божији очистио само једног губавца, иако их је у Израиљу било много више, и то губавца који је припадао сиријском народу, којег његов бог није могао очистити.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Излечење припадника једног од народа, човека који није био од Јевреја, указује, према Тертулијану, на будућу Христову мисију:</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Пре ће бити да је очишћење Сиријца значајно због будућег очишћења народа света у Христу, светлости њихове, који су били огрезли у прљавштину седам смртних грехова: идолопоклонство, богохуљење, убиство, прељуба, блуд, лажно сведочење и крађу. Седам пута се он опрао у Јордану, као да се пере од сваког греха понаособ, у исто време да би предсказао очишћење свих седам грехова, и због снаге и пуноће једног крштења које је сачувано за самог Христа…[13]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="color:#38761d; font-size:large"><b><i>Исто тако, Прича о Господу и десет губаваца има своје значење, будући да</i></b></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">верник зна да постоји дубљи разлог за ово. Узми у разматрање одистински мотив. Ово чудо се десило у области Самарије, чија земља се, такође, сврстава међу губаве. Самарија се побунила против Израиља, одводећи са собом десет незадовољних племена… Према томе, онај који је рекао: Тешко онима који верују у брдо самарићанско (Ам 6, 1) изволео је сада да обнови цео тај крај, када је намерно рекао људима да оду и да се покажу свeштенику, јер су се ови налазили само на месту где је пре стајао Храм, потчинивши тако Самарићане Јеврејима, јер спасење је од Јевреја (Јн 4, 22), било Израиљцима, било Самарићанима.[14]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Исто тако, Ориген (185–254), представник Александријске цркве и један од највећих теолога ране патристике, у Проповеди на Књигу Левитску, које су настале између 238. и 244, указује да Свето писмо има троструко значење: буквално, морално и духовно.[15] Шест врста лепре које помиње Лев 13, Ориген, слично Тертулијану, тумачи као одређени облик греха, који захтева посебан лек и посебно очишћење.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Чиреви указују на унутрашње нечисте страсти које, иако једном опроштене, јављају се наново да на скривен начин муче душу. Ране од упале указују на зле апетите амбиције и беса, ране на ћелавој глави указују на грех који је поново опсео душу након што је једном била очишћена, када се губа појавила на глави онога, којем Христос није глава, него Епикур на пример, који је прогласио задовољства за највеће добро итд.[16]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Евидентно, ова алегоризација пре указује на Оригеново схватање природе греха него на разматрање које се односи на специфичну болест. Штавише, он не настоји да јасно дефинише сваки грех понаособ, него да укаже да грех који се једном усели у душу, и након излечења на њој оставља видљиве ожиљке, који опет могу да постану гнојне ране, односно да се видљиво пројаве и заразе унутрашње биће човека.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">На крају, у свом Коментару на Јеванђеље по Јовану које је, по свему судећи, почео да пише око 231. године, непосредно након што је завршио своје дело О начелима, Ориген приповеда причу о излечењу сиријског војсковође Намана, који испрва није разумео велику мистерију Јордана, чије воде Ориген пореди с водом крштења.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Јер као што нико није добар осим Бога Оца, тако међу рекама ниједна није добра осим реке Јордан, нити је у стању да од његове губе опере оног који вером својом не пере душу своју у Исусу. [17]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<span style="color:#38761d; font-size:large"><b><i>Губа код оних који су напустили разум (XVI и XVII канон Сабора у Анкири)</i></b></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Сабор који је 314. одржан у Анкири, главном граду тадашње малоазијске покрајине Галатије, годину дана након доношења Миланског едикта, имао је циљ да наново учврсти црквени поредак. Двадесет и пет канона овог сабора, баве се првенствено питањем отпадништва од вере, које је пре тога уследило за време Диоклецијанових прогона. Шеснаести и Седамнаести канон односе се на оне који су названи ἀλογευσάμενοι, што буквално значи они који се неразумно понашају, или они који су напустили разум, а што се у преводу који доносимо тумачи као бестијалност:</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">XVI Који су са животињом чинили блуд или га и даље чине, ако су пали у тај грех пре него су навршили двадесет година, нека петнаест година проведу с онима који припадају, да би добили заједницу у молитвама. Затим, нека пет година буду у тој заједници, па тек онда нека приступају причешћу. Такође је потребно да се прати какав је њихов живот онда када су са онима који припадају, и гледајући на то, нека буду удостојени човекољубља. Они који су већ дуже времена у том греху, нека се дуго (времена) налазе с онима који припадају. А који су прешли поменути узраст (двадесет година), и имају жену, те су упали у такав грех, такви нека двадесет и пет година буду међу онима који припадају, да би задобили заједницу оних који се моле. Затим, нека пет година буду у заједничким молитвама, да би (након тога) били удостојени причешћа. Ако су неки, имајући жену и навршивши више од педесет година живота, пали у тај грех, такви нека се удостоје причешћа тек на самрти.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">XVII Скотоложници и прокажени (губом), или који су друге огубавили, за такве свети Сабор заповеда да се моле с онима који су под налетима буре (ветра).[18]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Иако је језик, пре свега XVII канона, неразумљив, из текста произилази да се ради о некој врсти сексуалног преступа. Даље, овај канон напомиње да би они који су заразили друге грехом губе, требало да се налазе ван Цркве, међу онима који су опседнути злим духовима.[19] Основно питање које нас овде занима односи се на повезаност сексуалног греха који се наводи у канону XVI и XVII било да се ради о бестијалности, односно скотолоштву, хомосексуалном преступу или мужеложништву или инцесту, с изразом лепра. Јасно је да је реч лепра овде метафора за одређени сексуални преступ или за више њих.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Модерни аутори сматрају да се овај канон односи на бестијалност, док рани латински преводи овог канона сматрају да се он односи како на бестијалност, тако и на хомосексуалност.[20] Дуга покора коју овај канон прописује постала је пракса која се преписује управо за оне који су починили грех мужелоштва.[21]</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Овде се, можда, назире став да већи грех сноси онај који је грех и иницирао, можда преузео активну улогу, односно онај који је друге принудио или наговорио на грех, те их тако учинио губавим.[22] Од оних који су починили овај грех захтевало се да се налазе ван Цркве, управо међу онима који су потпуно изопштени, опседнути злим духовима, можда и онима који су уистину били од губе болесни и који су се за време службе налазили ван светиње.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">У трећем наставку биће речи о томе како су се према лепри односили сиријски оци Цркве, а у четвртом (последњем) како су на ту болест гледали византијски богослови</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:right">
	<span style="font-size:large"><i>Небојша Тумара</i></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large"><b><i>Извор:<span> </span><a href="https://teologija.net/teologija-jedne-drevne-bolesti-ii/" style="color:#107cde" rel="external nofollow">Теологија.нет</a></i></b></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20621</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 18:50:36 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x410;&#x423;&#x414;&#x418;&#x41E;) &#x420;&#x430;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x441;&#x430; &#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445;&#x43E;&#x43C; &#x408;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x41C;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x435;&#x43C;, &#x43A;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x431;&#x43B;&#x430;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x432;&#x448;&#x435;&#x433; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430; &#x410;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC-%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-r20640/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/Jeromonah-Justin-Mrenovic-i-Tijana-774x438.jpg.ca4040adce906d94c8ee84015255a993.jpg" /></p>
<p>
	Јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира и келијник блаженопочившег Митрополита Амфилохија, говорио је за наш радио о десет година проведених уз Митрополита.
</p>

<p>
	Отац Јустин је био уз Митрополитову болничку посрељу последњих дана његовог овоземаљског живота.
</p>

<p>
	Послушајте <a href="https://svetigora.com/wp-content/uploads/2020/11/27.11.2020.-Razgovor-sa-o.-Justinom.m4a?download" rel="external nofollow">ОВДЕ</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20640</guid><pubDate>Thu, 26 Nov 2020 09:35:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x436;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x432;&#x430;&#x441;&#x43F;&#x438;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/bozansko-vaspitanje/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/sveti-marko-podviznik-i-drugi-ogledi-vladeta-jerotic_slika_o_65683335-e1535024316193.jpg.d8c34546ad075762ac669500888e3d98.jpg" /></p>
<div>
	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Ми, као људи, не можемо до краја разгрнути вео тајне постојања Добра и Зла, у нама самима, код других људи, у природи, у историји. Никакве вратоломије нашег разума, или ума, не помажу нам да инструментом мишљења схватимо како је могуће да добри и свевидећи Бог допушта зло, које и није увек најгоре када доноси болести и људе одведе неизбежној <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">смрти</a></strong></span>. Можда су само аутентични мистичари у свим религијама света, посебно у хришћанству, најближи подизању, али не и потпуном уклањању вела тајне Добра и Зла. И док мистичари азијских религија (браманистичке, таоистичке) релативизују појмове Добра и Зла, сходно политеистичком уверењу њихових религија да су божанска бића истовремено и „добра“ и „зла“, хришћански мистичари се радије опредељују за монистичко или <span style="margin-bottom:0px;color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">дуалистичко</a></strong></span> поимање Зла. У првом случају, Зло није биће за себе, Зло је само лишеност Добра (Псеудо-Дионисије Ареопагит). У другом случају, хришћански мистичари дају већу тежину принципу Зла, јер је сам Бог одлучио да жртвује Сина ради спасења људи од силе Зла.</span></span>
	</p>

	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Пошто ми се често чинило да јеврејски бог Јахве показује амбивалентност паганских „природних“ богова, упутио сам једном нашем познатом духовнику пре више година овакво питање: Ко је Јахве? Ако сам добро разумео овога духовника (нека ми опрости ако га недовољно тачно тумачим), он је овако одговорио: „Јахве је виши облик незнабожачког и многобожачког поимања божанства у коме су још добро и зло заједно сједињени, још неподељени на Добро и Зло, хтонско и небеско божанство. Отуд у њима све природне стихије још су на делу. Таквог су порекла и индијска божанства (Шива, Кали), у којима је истовремено присутна сила стварања и разарања. Тек од времена јеврејске монотеистичке религије, али још увек недовољно (Јахве је љубоморни бог), лагано почиње процес схватања милости Божије која даје људима <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">слободу</a></strong></span> и <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/category/%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">љубав</a></strong></span>. Самим тим <span style="margin-bottom:0px;color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">етички</a></strong></span> дуализам у хришћанству постаје јак, Бог остаје ван зла, а на човеку је одлука“.</span></span>
	</p>

	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Језгровита мисао св. Марка Подвижника сазрела, вероватно преко његовог мистичког искуства, као да даје за право оним хришћанским мислиоцима кроз векове – што, изгледа, потврђује свакодневно искуство људи и данас – да је слично природној смени дана и ноћи, годишњих доба, сушних и родних година, тако и сваки човек неминовно изложен, од рођења до смрти „светлим и тамним празницима“, „чаши меда и чаши жучи“ (које се тек „смијешане најлакше пију“, како каже велики Његош), здравим и болесним периодима. Дубоко је, прастаро и тачно народно искуство, али и искуство сваког одраслог, нарочито старијег човека, да „без невоље нема богомоље“; односно, да нас <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">невоље и несреће</a></strong></span> (нажалост, не увек и не све људе) чине зрелијим, с Богом паметнијим, а нарочито <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/category/%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5/%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">смиренијим</a></strong></span>, мање охолим, саосећајнијим према људима, добростивијим. Наравно, није свеједно да ли ће човек животне недаће и несреће схватити као апсурд живота и тако још једном потврдити свој атеистички или нихилистички став према животу, или ће их примити као <span style="margin-bottom:0px;color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">искушења</a></strong></span> (у хришћанском смислу речи); ни тада, међутим, није неважно да ли ће их доживети као искушења која долазе од њега самог, од ђавола или од Бога (о разликама оваквих доживљаја искушења, писао сам чланак под насловом: „Ко куша човека?“ („Источник“, БР. 3-4, Београд, 1992.).</span></span>
	</p>

	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Не испитујмо превише, било необлагорођеним <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">разумом</a></strong></span> или неочишћеним <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">срцем</a></strong></span>, откуд „аномалије ствари“, у ствари, постојање Зла у свету и готово ритмично смењивање добрих и рђавих дана у нашем практичном живљењу. Довољно је да примимо <span style="color:rgb(51,51,51);">вером</span> (не мислим да се <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">вера</a></strong></span>, у овоме случају, противи искуству већине људи, и када они нису религиозни, или довољно хришћански религиозни) оно што нам <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BA/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">св. Марко Подвижник</a></strong></span>поручује. Смењивањем добра и зла Бог отклања „аномалије ствари“. Отуд, ову неизбежну, и свим људима уочљиву смену, примајмо што је могуће чешће, без <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/tag/%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">роптања </a></strong></span>и <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/category/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B2/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">гнева</a></strong></span>, који нужно увећава несрећу која нас је задесила, не ни резигнирано или <span style="color:rgb(51,51,51);"><strong style="margin-bottom:0px;"><a href="https://podviznickaslova.wordpress.com/category/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5/" rel="external nofollow" style="color:#333333;text-decoration:none;margin-bottom:0px;">депресивно</a></strong></span>, не ни атараксијом стоика, до којих још није била допрла светлост Христова. Примајмо је смирено, трпељиво и „добродушно“, у уверењу (и вери) да без искушења нема спасења, а да Бог зна када ће <em style="border:none;font-style:italic;font-weight:400;line-height:1;margin:0px;padding:0px;">„с искушењем учинити и крај, да можете поднети“</em> (1. Посланица апостола Павла Коринћанима 10, 13).</span></span>
	</p>

	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;text-align:right;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><em style="border:none;font-style:italic;font-weight:400;line-height:1;margin:0px;padding:0px;">Владета Јеротић</em></span></span>
	</p>

	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"> </span></span>
	</p>

	<p style="border:;font-family:'PT Serif', serif;font-size:18px;font-style:normal;font-weight:normal;line-height:32.4px;margin:0px 0px 1.1em;padding:0px;color:#444444;font-variant:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;text-align:left;background-color:#ffffff;">
		<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">из књиге „Свети Марко Подвижник и други огледи“,</span><br style="margin-bottom:0px;">
		<span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">издање Ars Libri, Београд, 1998.</span></span>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">20639</guid><pubDate>Wed, 25 Nov 2020 22:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x435;: &#x41A;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x430;&#x452;&#x435; &#x443;&#x442;&#x438;&#x447;&#x443; &#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x441;&#x440;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%B5-%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%87%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5-r20620/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/1780986473_Sanovnik-svadja--ta-znai-sanjati-svadju.png.f5a60e8c4f284ae96e574349a0773af5.png" /></p>
<p>
	Једном је учитељ питао своје ученике:
</p>

<p>
	<br>
	"Зашто људи вичу кад су љути?"<br>
	Ученици су размишљали неко време:<br>
	"Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" - рече један<br>
	" Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" - пита учитељ<br>
	"Зар није могуће говорити тихо и лагано?"<br>
	Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.<br>
	На послетку је објаснио:<br>
	"Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа."<br>
	"Шта се догоди када се две особе заволе?<br>
	Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.<br>
	"А шта се догоди када се још више заволе?<br>
	Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле."<br>
	Онда је рекао:<br>
	"Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад"
</p>

<p>
	<br>
	<em>Патријарх Павле</em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20620</guid><pubDate>Wed, 25 Nov 2020 17:20:13 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458; &#x41E;&#x43B;&#x435;&#x433; &#x421;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x430;&#x458;&#x435;&#x432;: &#x41A;&#x410;&#x420;&#x410;&#x41D;&#x422;&#x418;&#x41D;: &#x41F;&#x41E;&#x413;&#x41B;&#x415;&#x414; &#x418;&#x417; &#x421;&#x412;&#x415;&#x422;&#x41E;&#x413; &#x41F;&#x418;&#x421;&#x41C;&#x410;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0-r20619/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/350048.b.jpg.4304858e8f33b0703ad334db9b65fd2b.jpg" /></p>
<article style="background-color:#ffffff; border:0px; color:#000000; font-size:18px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<p data-enum="p1" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		<em style="border:0px; font-size:inherit; padding:0px; vertical-align:baseline">Пре неколико месеци, убрзо после Васкрса, који је огромна већина хришћана због познатих разлога дочекала код куће, отац Олег је у једној од својих беседа детаљно говорио о томе како се према карантину односи Свето Писмо и како православац треба да се понаша за време сличних епидемија. У овим новембарским данима старији људи су поново приморани да стално бораве у својим кућама и одласци у храм су ограничени као пре. Зато се испоставља да је беседа о.Олега о проблему као што је карантин поново постала насушно потребна.</em>
	</p>

	<p data-enum="p2" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		 
	</p>

	<p data-enum="p3" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
		<span data-href="https://pravoslavie.ru/sas/image/103500/350048.b.jpg?mtime=1604743915" data-id="0" style="border:0px; color:#555555; font-size:14px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline" title="Сликар: Гебхард Фугел"><img alt="Сликар: Гебхард Фугел" data-ratio="65.29" style="border: 0px; padding-top: 0px; padding-right: 0px; padding-left: 0px; vertical-align: baseline; height: auto;" width="700" data-src="https://pravoslavie.ru/sas/image/103500/350048.p.jpg?mtime=1604743915" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></span>
	</p>

	<p data-enum="p3" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
		<span data-href="https://pravoslavie.ru/sas/image/103500/350048.b.jpg?mtime=1604743915" data-id="0" style="border:0px; color:#555555; font-size:14px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline" title="Сликар: Гебхард Фугел"><span style="border:0px; color:#555555; font-size:12px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">Сликар: Гебхард Фугел</span></span>    
	</p>

	<p data-enum="p4" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Доживели смо такво време да овогодишњи Васкрс дочекамо у врло стешњеним условима, који по нечему чак подсећају на совјетско време кад сви они који су то желели ни из далека нису могли да доспеју у храм.
	</p>

	<p data-enum="p5" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Али какав је био резултат свега тога? Јер Господ никад не дозвољава да се деси зло ако не намерава да га преокрене на добро. На крају смо добили то да су верници почели да славе Васкрс код куће. Кад се људи окупљају у храмовима да би славили Васкрс то није толико раширено. А за овај Васкрс људи су палили свеће у кућама, стављали су их н симс, молили су се, и наше куће су се претвориле у храмове.
	</p>

	<p data-enum="p6" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Ђаво, наравно, увек тежи ка томе да се заустави богослужење на планети, посебно Света литургија. Зашто то покушава да оствари? Свети оци су говорили да Бескрвна Жртва – Света литургија – прекида идолопоклонство и обуздава ђавола. Наравно, богослужење није успео да прекине, зато што су свештеници служили литургију и приносили су Бескрвну Жртву. Међутим, лекари и утицајни светски људи су инсистирали на томе да људи све ово време остану код куће због карантина. Тешко је оспорити ову чињеницу.
	</p>

	<p data-enum="p7" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Целу планету су тренутно обузели ужас и паника. Сви се плаше ове епидемије. Нешто слично се дешавало и у средњем веку кад је харала Црна смрт – куга, и кад је у неким земљама од ње помрло чак и до две трећине становништва. А пошто је у данашњем свету саобраћај веома брз, народ лети авионима, људи су се за кратко време заразили на целој планети. И то је, наравно, невоља. Врло је могуће да неко користи ову несрећу у своје циљеве – политичке, друштвене и економске – неки људи могу имати своје користољубиве планове.
	</p>

	<p data-enum="p8" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Али ми, хришћани, знамо како да се понашамо у ситуацијама кад настане епидемија. На све што се дешава треба да реагујемо с тачке гледишта Светог Писма. Библија је Господње упутство за употребу. А шта у Светом Писму видимо у односу на овакве појаве?
	</p>

	<p data-enum="p9" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Као прво, знамо да је Библија прва књига на планети која је дефинисала појаву као што је карантин. Од давнина је за људе који су боловали од заразних болести, па чак и за оне за које се сумњало да болују, обавезно био одређен карантин. О томе нам говори Књига Левит која спада у Петокњижје. Петокњижје је Закон Божји, а Господ је рекао: „Нисам дошао да прекршим закон, већ да га испуним“ (уп. Мт. 5, 17).
	</p>

	<p data-enum="p10" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Дакле, Закон Божји прописује да ако постоји сумња да човек има заразну инфекцију, он треба да се изолује. У најстарија времена су свештеници били и видари, односно, људи који су знали како се лечи. Свештеник би прегледао човека и ако би видео неке сумњиве симптоме, послао би га у карантин на недељу дана. Човек је требало да опере своју одећу и да ни са ким не општи. Свештеник би га поново прегледао недељу дана касније и донео пресуду: здрав је или: треба да остане у карантину још недељу дана. И тако три недеље. Ако се човеково стање не би поправило за три недеље и ако би било очигледно да се ради о заразној болести, он је добијао статус нечистог и морао је да носи црну одећу са звончићима да би у мраку најављивао свој долазак. Приликом уласка у неко насеље морао је да виче из даљине: „Нечист сам, нечист!“
	</p>

	<p data-enum="p11" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Хришћани су признавали овај Мојсијев закон о карантину. У Јеванђељу по Марку се говори о томе како је Христос исцелио човека од губе и како му је рекао: „Иди, покажи се свештеницима“ (уп. Лк. 17, 14). Шта то значи? На основу књиге Левит, 13. глава, свештеник је могао да укине карантин. А није морао да га укине. И кад је Христос слао људе код свештеника Он је поступао на основу Закона.
	</p>

	<p data-enum="p12" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Закон је онима који би додирнули нешто нечисто, на пример, покојника, забрањивао да славе Пасху. У том случају је постојала опасност да човек може да се зарази од леша. Тим пре Пасху нису славили они који су се налазили у карантину. За такве људе се Пасха одлагала месец или два. Исто тако се одлагала Пасха за оне који су били на путу, негде међу паганима. Они тамо нису могли да прославе Васкрс у правом смислу.
	</p>

	<p data-enum="p13" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Заповести нису дате за смрт, већ за живот. Ево, на телевизији су приказали неке фанатике који су за време карантина лизали решетке на гробницама у Ирану. То су прави фанатици, они су показали фанатизам своје вере. Касније су се сви они који су лизали ове решетке разболели, а неки од њих су умрли.
	</p>

	<p data-enum="p14" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		У Израелу религиозни Јудејци одбијају да оду у карантин и окупљају се у гомилама – тамо се већи део њих заразио и ризикују да изгубе све своје угледне старце, зато што пре свега умиру људи у старијим годинама.
	</p>

	<p data-enum="p15" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		А ми знамо да не треба искушавати Господа. Кад је ђаво кушао Христа одвео Га је на кров храма. Зашто баш на кров храма? Храм је свето место и ту треба да постоји изузетна Божја заштита.
	</p>

	<p data-enum="p16" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		„Скочи, – рекао је ђаво, – Твоја се нога неће саплести о камен.“ Опет камен је крај подножја храма – и то је свето место.
	</p>

	<p data-enum="p17" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Шта је Христос одговорио на то? Рекао је: „Написано је: не искушавај Господа Бога твог“ (Мт. 4, 7).
	</p>

	<p data-enum="p18" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Због тога се ми не руководимо фанатизмом неких болесних људи, чак не ни оним препорукама које нам нуде светски људи – и код њих се запажа нека психоза, и они могу имати своје циљеве везане за ову епидемију. Ми се руководимо Светим Писмом, а оно учи да треба да пристанемо на карантин, да треба да се уздржимо од општења с људима. То је Закон Божји и ми ћемо га се придржавати.
	</p>

	<p data-enum="p19" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Узгред речено – хришћанство није религија храма. Јудаизам је религија храма. Они сад немају храм – могу имати храм само на планини Морија – и сад не могу да приносе жртву, ни да каде.
	</p>

	<p data-enum="p20" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		У хришћанству уопште није тако. хришћани су прва четири века живели без храмова. Прве базилике су почеле да се појављују тек у IV веку. А у неким крајевима све до IX века није било никаквих храмова. Хришћанство је настало као религија без храма. Међутим, ми све тајне можемо да обављамо без храма. Због тога нисмо нимало оштећени. Најстарији хришћански храмови су домаће цркве. Прочитајте посланице апостола Павла у којима он пише: поздрављам домаћу цркву ту и ту, или ону и ону. Сама реч „црква“ никад не означава храм, здање. Грчка реч „црква“ – еклесија – означава „сабрање“.
	</p>

	<p data-enum="p21" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		Ми знамо да ће у последња времена хришћани изгубити све своје храмове. Као што је Црква почела да постоји у катакомбама, тако ће се и завршити. Зато што у данима антихриста неће бити могућности за отворено служење службе и ми ћемо се вратити искуству ране Цркве.
	</p>

	<p data-enum="p22" data-field=" paragraph" style="border:0px; color:#000000; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
		И не треба да заборављамо да Бог свако зло окреће на добро, иначе не би дозволио да нам се деси.
	</p>
</article>

<div style="background-color:#ffffff; border:0px; color:#000000; font-size:18px; padding:0px; text-align:right; vertical-align:baseline">
	<p style="border:0px; color:#000000; font-size:1em; padding:0px; text-align:right; vertical-align:baseline">
		<a href="http://srpska.pravoslavie.ru//128384.html" rel="external nofollow" style="border:0px; color:#007c5b; padding:0px; vertical-align:baseline">Протојереј Олег Стењајев</a><br>
		Забележила је Јелена Дешко<br>
		Са руског Марина Тодић
	</p>

	<p style="border:0px; color:#000000; font-size:1em; padding:0px; text-align:right; vertical-align:baseline">
		11/7/2020
	</p>

	<div class="ipsRichEmbed" style="max-width: 500px;  border: 1px solid rgba(0,0,0,0.1); ">
		<div class="ipsRichEmbed_masthead ipsRichEmbed_mastheadBg ipsType_center">
			<a href="https://srpska.pravoslavie.ru/135153.html" rel="external nofollow" style="background-image: url( 'https://pravoslavie.ru/sas/image/103500/350048.s.jpg' ); background-position: center; background-repeat: no-repeat; background-size: cover; height: 120px; display: block;"><img alt="350048.s.jpg" class="ipsHide" style="height: auto;" data-src="https://pravoslavie.ru/sas/image/103500/350048.s.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"> </a>
		</div>

		<div style="padding: 10px;">
			<h3 class="ipsRichEmbed_itemTitle  ipsTruncate ipsTruncate_line  ipsType_blendLinks">
				<a href="https://srpska.pravoslavie.ru/135153.html" rel="external nofollow" style="text-decoration: none; margin-bottom: 5px;" title="Протојереј Олег Стењајев. Карантин: поглед из Светог Писма ">Протојереј Олег Стењајев. Карантин: поглед из Светог Писма </a>
			</h3>

			<div class="ipsType_light">
				SRPSKA.PRAVOSLAVIE.RU
			</div>

			<hr class="ipsHr">
			<div class="ipsSpacer_top ipsSpacer_half is-truncated" data-ipstruncate="" data-ipstruncate-size="3 lines" data-ipstruncate-type="remove" style="overflow-wrap: break-word;">
				<span style="">Пре неколико месеци, убрзо после Васкрса, који је огромна већина хришћана због познатих разлога дочекала код куће, отац Олег је у једној од својих... </span>
			</div>
		</div>
	</div>

	<p style="border:0px; color:#000000; font-size:1em; padding:0px; text-align:right; vertical-align:baseline">
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">20619</guid><pubDate>Wed, 25 Nov 2020 11:52:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;. &#x41F;&#x435;&#x442;&#x430;&#x440; (&#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x458;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;)- &#x410;&#x440;&#x445;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x435;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x431;&#x435;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430; &#x438; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x43E; &#x431;&#x43B;&#x430;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x432;&#x448;&#x435;&#x43C; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x443; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D1%83-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-r20616/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/519926542_.jpg.27b09baa1571f919377e68eb4dca7a8b.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/ys8DfU7QX3k?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20616</guid><pubDate>Tue, 24 Nov 2020 16:01:43 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435;&#x43D;&#x438;  &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x447;&#x435;&#x448;&#x45B;&#x435; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x446; &#x438;&#x43B;&#x438; &#x438;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x431;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-r20614/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_11/image_750x_5fbbe5efb119f.jpg.41cafb71ec846c3d110ed8dc90ea291a.jpg" /></p>
<h2 style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића "Свето Причешће: извор здравља или извор болести?"
</h2>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	Прича о причешћивању из једне кашичице као опасном, па и заразном, и о причешћивању сваког верника појединачно посебном кашичицом, и то са једнократном употребом, као препоручивом и „безбедном” потпуно је депласирана и бесмислена. Апсолутно је немогуће причестити се „од једнога Хлеба и из једне Чаше”, а да се притом избегне сваки физички контакт са другим људима. То је немогуће чак и у обичном свакодневном животу: сваки производ, почевши од обичнога хлеба, и сваки предмет, почевши од најобичније чаше, неминовно прође кроз много руку док не доспе у наше руке. (...)Све ово важи и кад је реч о светој Тајни Евхаристије и Причешћу на њој: хлеб предложења који ће постати Хлеб живота као Тело Христово неко меси и пече, пре и за време Литургије пролази кроз руке чтеца или црквењака, а непосредно пред Причешће верних из светог Путира се причешћују епископ, свештеници и ђакони, и то пијењем из исте Чаше, без икакве кашичице, а после Причешћа верних свештеници и ђакони употребе сав преостали садржај светога Причешћа. Следствено, колико је кашичица употребљено не мења ствар јер се општење у истом Причешћу не може избећи. (...)
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	Следствено, сва наклапања о оваквом или онаквом начину причешћивања хришћана (једном кашичицом или са више њих, уз пратећу дезинфекцију истих и слично) док траје пандемија коронавируса само су димна завеса, провидан изговор за стварни став и садржај поруке самоназначених „душебрижника”: они су уствари против Причешћа као таквог, они би га најрадије забранили. Иако се сами не причешћују, а у већини случајева уопште и нису верници, убише се од бриге за вернике, па се зато, као „прави хуманисти”, на силу мешају у питања вере и начина њеног практиковања у Цркви, правећи се да не знају да својом интервенцијом укидају слободу и људска права својих суграђана мада се иначе за та права тако громко залажу. (...)
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	Ми дубоко верујемо, без задршке, да се у светом Причешћу истински – реално, а не метафорички или символички – сједињујемо са Христом, Господом и Спаситељем нашим. За нас свето Причешће, као врхунац свенародног акта и догађаја Евхаристије, јесте Тело Христово, самим тим Хлеб живота, и Крв Христова, самим тим Чаша благослова. Из тога следи и наша вера да је оно Лек бесмртности, како га је већ почетком 2. века по Христу назвао свети Игнатије Богоносац, и да ни у ком случају не може бити извор или узрок болести, заразе и смрти. (...)
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	На основу свега наведеног само се један закључак намеће: хришћанин се може заразити било где, чак и у храму Божјем уколико влада нека инфекција, и на различите начине, али од светог Причешћа – никад и никако. Овим не претварамо освећене евхаристијске Дарове у објект, у нешто издвојено и независно од укупног саборног литургијског чинодејствовања, а још мање у волшебни, магијски објект који дејствује ex opere operato, принудно и аутоматски, без икаквог нашег слободног и добровољног учешћа кроз веру, љубав, благодарење и подвиг. Ова наша констатација доводи нас, неизбежно, до следеће чињенице: свето Причешће јесте Хлеб живота, Чаша благослова и Лек бесмртности под условом да му приступамо „са страхом Божјим, вером и љубављу”, а не на начин супротан овим изразима нашег смиреног прихватања Дара над даровима.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	( Препоручујемо да књижицу у целости прочитате<span> </span><a href="http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_dr_irinej_sveto_pricheshtshe_izvor_zdravlja_izvor_bolesti" style="background-color:transparent; color:#1abc9c !important" rel="external nofollow">овде.<span> </span></a>)
</p>

<div class="ipsRichEmbed" style="max-width: 500px;  border: 1px solid rgba(0,0,0,0.1); ">
	<div class="ipsRichEmbed_masthead ipsRichEmbed_mastheadBg ipsType_center">
		<a href="https://zivereci.com/sveto-prichesh%D1%9Be-ni%D1%98e-prenosilats-ili-izvor-bolesti" style="background-image: url( 'https://zivereci.com/uploads/images/2020/11/image_750x500_5fbbe5ef9b110.jpg' ); background-position: center; background-repeat: no-repeat; background-size: cover; height: 120px; display: block;" rel="external nofollow"><img alt="image_750x500_5fbbe5ef9b110.jpg" class="ipsHide" data-src="https://zivereci.com/uploads/images/2020/11/image_750x500_5fbbe5ef9b110.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"> </a>
	</div>

	<div style="padding: 10px;">
		<h3 class="ipsRichEmbed_itemTitle  ipsTruncate ipsTruncate_line  ipsType_blendLinks">
			<span><span></span></span> <a href="https://zivereci.com/sveto-prichesh%D1%9Be-ni%D1%98e-prenosilats-ili-izvor-bolesti" style="text-decoration: none; margin-bottom: 5px;" title="Свето Причешће није преносилац или извор болести" rel="external nofollow">Свето Причешће није преносилац или извор болести</a>
		</h3>

		<div class="ipsType_light">
			ZIVERECI.COM
		</div>

		<hr class="ipsHr">
		<div class="ipsSpacer_top ipsSpacer_half" data-ipstruncate="" data-ipstruncate-size="3 lines" data-ipstruncate-type="remove" style="overflow-wrap: break-word;">
			<span>Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића \</span>
		</div>
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:15px; text-align:start">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">20614</guid><pubDate>Mon, 23 Nov 2020 17:37:06 +0000</pubDate></item></channel></rss>
