Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије.(кондак)

Протојереј Александар Шмеман: Недеља месопусна (О страшном суду)

Основна тема “Месопусне недеље” је љубав. На овај дан из Јеванђеља се чита Христова прича о Страшном суду (Мт. 25, 31-46). Кад Христос дође да нам суди шта ће бити мерило Његовог суда? У причи се одговара: Љубав – и то конкретна и лична љубав према људском бићу, сваком људском бићу, које, по Божијој вољи, сусретнем у свом животу, а не само хуманитарна брига за апстрактну правду и за анонимног “сиромаха”…

Хришћанска љубав је “могућа немогућност”, да се види Христос у сваком ближњем, без обзира ко је он, а кога је Бог, у Свом вечном и тајновитом плану, одредио да уђе у мој живот, бар за један часак, и не као случајност ради “добра дела” или ради вежбања у човекољубљу, већ као почетак вечног дружења у Самоме Богу. Јер, шта је љубав ако не она тајанствена сила која превазилази случајно и спољашње у “другоме” – његов физички изглед, социјални положај, етничко порекло, интелектуалне способности – и досеже до душе, јединственог и искључивог личног “корена” људског бића, истинитог делића Бога у човеку. Ако Бог љуби сваког човека, то је због тога што само Он зна непроцењиво и савршено јединствено благо, “душу” или “личност”, коју је дао сваком човеку. Хришћанска љубав је учествовање у том божанском знању и дар божанске љубави. Не постоји “безлична ” љубав јер љубав је чудновато откривање “личности” у “човеку”, откривање личног и јединственог у уопштеном и заједничком. Она је откривање у сваком човеку онога што се може волети у њему, онога што је од Бога.

Прича о Страшном суду говори о љубави. Нисмо ми сви позвани да радимо за “хуманост”, али је сваки од нас примио дар и благодат Христове љубави. Знамо да је свима људима безусловно потребна лична љубав – признавање да је у њима јединствена душа у којој се на чудан начин огледа лепота свега створеног. Такође, знамо да су људи у тамници, да су болесни, гладни и жедни, зато што се у њима негира та лична љубав. И, најзад, ма колико да је узак и ограничен оквир нашег личног постојања, да је сваки од нас одговоран за сићушни део Царства Божијег, баш због тог дара Христове љубави. Тако, судиће нам се да ли смо прихватили ову одговорност или нисмо, да ли смо волели, или одбили да волимо. Јер “уколико сте то учинили једном од најмањих од Моје браће, Мени сте учинили”…

Беседа Светог Николаја Охридског и жичког у Недељу месопусну

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многе милијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, по својој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека после смрти, – ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину. Живот наш је кратак и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хиљадама година. Ко се од нас може пружити из своје тескобе до на крајеве времена и видети последње догађаје и саопштити нам и рећи: то и то ће се догодити на последњој ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама људима?

Нико. Ваистину нико од свих живих људи, осим онога ко би нас уверио, да је он ушао у ум Створитеља света и људи и видео цео план стварања, и да је био жив и свестан пре почетка света, као и да може да види јасно крај времена и све оне догађаје, које ће обележити тај крај. Има ли таквога човека мећу милијарду и по сада живећих људи? И је ли га било од почетка света до сада? Не, нити има, нити га је било. Било је видовитих људи и пророка, који су, не по својој памети но по Божјем откровењу, изрекли понешто, понешто, кратко и испрекидано, о ономе што ће на крају бити, и не толико с намером да опишу тачно крај света, колико да својим виђењима, по пропису Божјем опомену људе, да се врате са пута безакоња, да се покају, и да више мисле о ономе судбоносноме што ће доћи, него ли о ситноме и пролазноме што им као облак заклања огњевити и страшни догађај, којим ће се завршити и сав живот људски на земљи, и постојање света, и ток звезда, и дани и ноћи, и све што се пружа у пространству, и све што бива у времену.Само Један Једини казао нам је јасно и одређено у главноме о свему ономе, што се има догодити на крају времена. То је Господ Исус Христос. Ма ко да је рекао оно што је Он рекао о крају света, ми му не би веровали, ма он био и највећи мудрац светски. Ако би говорио по својој људској памети, а не по доказаном откровењу Божјем, ми му не би веровали. Јер људска памет и људска логика, ма колико велике биле, сувише су мајушне, да могу досегнути до почетка и до краја света. Но узалуд сва наша памет где треба виђење. Нама треба видовит човек, који види – и то види јасно као што ми видимо сунце – сав свет скроз од почетка до краја, и сам почетак и крај. Такав је само један био. И то је Господ Исус Христос. Њему јединоме ми можемо и морамо веровати, кад нам каже,шта ће се десити на послетку. Јер све што је Он прорекао, догодило се; догодило се све што је прорекао и појединим личностима као Петру и Јуди и осталим апостолима; и појединим народима као Јеврејима; и појединим местима као Јерусалиму, Капернауму, Витсаиди и Хоразину; и Цркви Божјој, на Његовој крви заснованој. Још само нису се испунила Његова пророчанства о догађајима пред сам крај света и пророчанство о самом крају света и о Страшном Суду. Но ко има очи да види, може јасно да види, да су у свету већ у наше време отпочели они догађаји, који су од Њега предсказани као знамења блиског краја света. Нису ли се јавили многи усрећитељи људи, који желе да замене собом Христа и својом науком науку Христову? Није ли устао народ на народ и царство на царство? Не дрхти ли земља, као и наша срца, од многих ратова и револуција по целој нашој планети? Не издају ли многи Христа, и не беже ли многи од Његове Цркве? Није ли се умножило безакоње, и није ли љубав многих охладнела? Није ли проповедано већ Јеванђеље Царства Христова по свему свету за сведочанство свима народима (Мат, 24, 3-14)? Истина је, да још није дошло оно што је најгоре, но оно долази незадржано и журно. Истина је, да се још није јавио антихрист, но његови пророци и претече ходе већ по свима народима. Истина је, да још није дошао врхунац невоље, какве није било од постања света, нити ропац неиздржљиви, но тај врхунац помаља се већ на видику пред очима свију духовних људи, који чекају долазак Господа. Истина је, да још сунце није помрчало, нити је месец изгубио светлост своју, нити су звезде с неба спале, но када се то буде десило, онда нити ће се о томе више моћи писати ни говорити. Људска срца биће испуњена страхом и трепетом, људски језик ће се замрзнути, и људске очи пиљиће у страховиту таму, у земљу без дана и у небо без звезда. Наједанпут у тој тами појавиће се знак од севера до југа таквим сјајем, каквим никад сунце над нашим главама није могло блеснути. И тад ће угледати сви људи на земљи Господа Исуса Христа где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И затрубиће војске ангелске, и сабраће се пред Њим сви народи земни, затрубиће на збор, какав није био од почетка света, и на Суд, који се понавља.

Но о свима овим знацима и догађајима, који ће се збити пред крај света и на крају времена, говори се на другом месту у Светом Јеванђељу. Данашње јеванђеље пак, описује нам последњи обрачун између времена и вечности, између неба и земље, између Бога и људи. Описује нам Страшни Суд и ток његов, дан гнева Господњег (Соф. 2, 2). Описује нам онај страховити тренутак – најрадоснији за праведнике – кад милост Божја буде уступила реч правди Божјој. Кад буде било доцкан за добра дела, и доцкан за кајање! Кад јаук неће више налазити одзива, и кад сузе неће више капати на руке ангела.

А кад дође Син Човечји у слави Својој и сви свети ангели с Њиме, онда ће сести на престолу славе Своје. Као што се у причи о блудном сину Бог назива човеком, тако се и овде Христос назива Сином Човечјим. То је Он, и нико други до Он. Када Он дође по други пут у свет, Он неће више доћи нечујно и у понижењу, као што је дошао први пут, него јавно и у слави великој. Под том славом разуме се прво она слава, коју је Христос имао у вечности пре почетка света (Јов. 17, 5), а друго слава Победиоца над Сатаном, над старим светом и смрћу. Но Он не долази сам но са свима светим ангелима, којих је број бесконачан; а долази с њима зато што су и они, као слуге Његове и војници, учествовали како у борби против зла тако и у победи над злом. Његова је радост, да и славу Своју подели с њима. А да би се показала узвишеност овога догађаја нарочито се наглашава, да ће са Господом доћи сви ангели. Нигде се ниједан догађај више не спомиње, при коме учествују сви Божји ангели. Увек су се они појављивали у мањем или већем броју, но на Страшном Суду сви ће се они појавити окупљени око Цара славе. Престо славе гледали су многи ранији и доцнији тајновидци (Ис. 6, 1; Дан. 7, 9; Откров. 4, 2; 20, 4).

Под тим престолом разумеју се силе небеске, на којима седи Господ. То је престо славе и победе, на коме седи Отац небесни, и на који је сео и Христос Господ после победе (Откров. 3, 21). О, како ће бити величанствен долазак Господа и с како чудним и страшним појавама скопчан! Видовити пророк Исаија прориче: Гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као ветар (Ис. 66, 15); Данило гледа при том доласку где река огњена излазаше и тецијаше испред Њега, хилмде хиљада служаху му, и десет хилмда по десет хиљада стајаху пред Њим; Суд отпоче, и књиге се отворише (Дан. 7, 20).

А када Господ дође у слави и седне на престо, тада ће се сабрати пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир, што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране а јарце с леве. Многе Свете Оце занимало је питање, на ком ће месту Христос судити народима. Па позивајући се на пророка Јоила изражавали су се, да ће Суд бити у долини Јосафатовој, тамо где је негда цар Јосафат, без борбе и оружја, победио Моавићане и Амонићане тако, да ни један једини непријатељ није жив измакао (II Дневник. 20-). А пророк Јоил говори: нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову, јер ћу онде сести да судим свима народима унаоколо… (Јоил, 3, 11). Можда ће се над том долином извијати престо Цара славе; но нема те долине на земљи, где се могу скупити сви народи и сви људи, живи и мртви, од постања до краја света, милијарде и милијарде и милијарде. Сва површина земље, заједно са свима морима, не би била довољна, да на њој стану, човек уз човека, сва људска бића, што су икад живела на земљи. Јер да је то само збор душа, онда би се могло и разумети, да се све могу сместити у Јосафатову долину, али пошто ће то бити људи у телима – јер ће и мртви устати у телима – то треба пророчке речи разумети у преносном смислу. Јосафатова долина је цела земља, од истока до запада; па као што је негда Бог у Јосафатовој долини показао Своју моћ и суд, тако ће у последњи дан показати Он исту таку моћ и суд над целим људским родом.

И разлучиће их између себе. У једном тренућу ока сви сакупљени људи биће разлучени на две стране, на лево и на десно, као магнетском неодољивом силом. Тако. да нико од оних што припадају левој страни неће моћи кренути на десно, нити ће ико од оних што припадају десној страни моћи кренути на лево. Као кад пастир викне. и овце иду на једну страну, а козе на другу.

Тада ће рећи Цар онима што Му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца Мојега; примите царство које вам је приправљено од постања света. У почетку Христос назива Себе Сином Човечјим, то јест Сином Божјим, а овде Он назива Себе Царем. Јер Њему се даде царство и сила и слава. Ходите благословени Оца Мојега. Благо онима, које Христос назове благословенима! Јер благослов Божји садржи у себи сва блага и све радости и милине небеске. Зашто Господ не каже: благословени Моји него благословени Оца Мојега? Јер Он је једини Син Божји, Јединородни и нестворени, од вечности у вечност, а праведници су по благослову Божјем усиновљени и тако постали као браћа Христова. Господ призива праведнике, да приме царство, које је за њих приправљено од постања света. То значи, да је Бог још пре створења човека приправио царство за човека. Пре него је саздао Адама, све је већ било приготовљено за његов рајски живот. Једно цело царство блистало се у сјају, и само је чекало цара. Тада је Бог увео Адама у то царство, и царство је било потпуно. Тако и за све праведнике Бог је приготовио од почетка царство које само чека на своје цареве, на челу којих ће стајати сам Цар Христос.

Призвавши праведнике у царство, Судија одмах објашњава, зашто им даје царство ер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. На ово дивно објашњење праведници са снебивањем и кротошћу питају Цара, када Га то они видеше гладна и жедна и гола и болесна, и када Му то они све учинише? Нашто Цар опет дивно одговара: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

У овоме целом објашњењу има два смисла, један спољашњи а други унутрашњи. Спољашњи смисао јасан је свакоме. Ко нахрани гладна човека, нахранио је Господа. Ко напоји жедна, напојио је Господа. Ко одене гола, оденуо је Господа. Ко прими странца као госта, примио је Господа. Ко обиђе болесна и невољна или сужња у тамници, обишао је Господа. Јер је речено и у Старом завету: Господу позајима ко поклања сиромаху, и платиће му (Господ) за добро његово (Приче 19, 17). Јер кроз оне. који ишту помоћи наше, Господ куша срца наша. Бог ништа не потребује за Себе од нас; Њему ништа не треба. Не може бити гладан Онај који је створио хлеб; нити жедан Онај који је створио воду; нити го Онај који је оденуо сва створења Своја; нити болестан Онај који је извор здравља; Нити сужањ Онај који је Господ над господарима. Но Он тражи од нас милостињу, да би кроз то омекшао и облагородио срца наша. Бог може по свемоћи Својој одједном учинити све људе богатим и ситим и одевеним и задовољним. Но Он попушта глад, и жеђ, и болест, и муку, и сиротињу на људе из два разлога: прво, да би они, што све то трпе, кроз трпљење омекшали и облагородили срца своја и сетили се Бога, и припали к Њему с вером и молитвом; а друго, да би они, што не трпе, богати и сити, одевени и здрави, моћни и слободни, видели беду човека и милостињом омекшали и облагородили срца своја; и да би у туђем страдању осетили своје страдање, у туђем понижењу своје понижење, те тако разумели братство и јединство свих људи на земљи кроз живога Бога, Творца и Промислитеља свих и свега на земљи. Милости хоће од нас Господ, милости изнад свега другог. Јер Он зна, да је милост пут и метод враћања човека вери у Бога, нади у Бога, и љубави према Богу.

Ово је спољашњи смисао. А унутрашњи смисао односи се на Христа у нама самима. У свакој светлој мисли ума нашег, у сваком племенитом осећају срца нашег, и у свакој благородној тежњи душе наше ка остварењу добра пројављује се Христос у нама силом Духа Светога. Све те светле мисли, племените осећаје и благородне тежње Он назива малом, или најмањом, браћом Својом. Он их тако назива зато, што су они у нама у незнатној мањини према огромном пољу светског талога и зла у нама. Ако ум наш гладни за Богом, и ми га нахранимо, нахранили смо Христа у себи; ако ли је срце наше голо од сваке доброте и племенитости Божје, и ми га оденемо, оденули смо Христа у себи; ако ли је душа наша болесна и у тамници нашег злог бића, наших злих дела, и ми је се сетимо и обиђемо, обишли смо Христа у себи. Једном речју, ако онај други човек у нама, који је негда заузимао првенство и који представља праведника, потиштеног и пониженог од злог човека у нама, или грешника, и ми му дамо заштите, заштитили смо Христа у себи. Мален је премален тај праведник у нама, голем је преголем тај грешник у нама. Но онај праведник у нама јесте малени брат Христов, а овај грешник у нама јесте голијатски противник Христов. Ако, дакле, заштитимо праведника у себи, ако му дамо слободу, ако га ојачамо и изведемо на светлост, ако га уздигнемо изнад грешника, тако да он завлада потпуно над грешником; да би могли рећи као апостол Павле: Не живим ја него Христос живи у мени – онда ћемо и ми бити названи благословеним, и чућемо речи Цара на Страшном Суду: ходите, примите царство, које вам је приправљено од постања света.

А онима с леве стране рећи ће Судија: идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и ангелима његовим. Страховит суд, али праведан суд! Докле Цар призива праведне к себи и даје им царство, дотле грешне тера од Себе и шаље их у огањ вечни („Ако икад дође крај вечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?“ Василије Велики: Слово 14, о Страшном Суду), у грозно друштво ђавола и његових слугу. Врло је важно то што Господ не каже, да је за грешне приправљен огањ вечни од постања света, као што је казао праведним, да је за њих царство, приправљено од постања света. Шта ово значи? Сасвим је јасно, да је Бог приправио огањ вечни само за ђавола и његове ангеле, а да је за све људе приправио царство од постања света. Јер Бог хоће да се сви људи спасу (I Тим. 2, 4; сравни Мат. 18, 14; Јов. 3, 16; II Петр. 3, 9; Ис. 45, 22), и да ниједан не погине. Према томе Бог није одредио људе за погибао него за спасење, нити им је наменио унапред огањ ђаволски него царство Своје и само царство Своје. Јасно је из овога, да погрешно мисле они, који говоре за грешника: суђено му је да буде грешник! Јер ако му је суђено да буде грешник, то му заиста није суђено од Бога него од њега самога. Да му пак није суђено то од Бога, види се из тога, што Бог није унапред одредио никакво мучилиште за људе него само за ђавола. Зато на Страшноме Суду праведни Судија неће имати куда да пошаље грешнике до у мрачно обиталиште ђавола. А да је праведно, што их Судија тамо шаље, јасно је из тога, што су они за живота на земљи сасвим отпали од Бога и ставили се у службу ђаволу.

Изрекавши осуду грешницима на левој страни Цар им одмах објашњава, зашто су проклети, и зашто их шаље у огањ вечни. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. Не учинише, дакле, ништа од свега онога што праведници на десној страни учинише. Саслушавши ове речи од Цара грешници питају као и праведници: Господе, кад те видесмо гладна или жедна? Одговара Господ: кад не учинисте једноме од ове моје најмање браће, ни мени не учинисте.

Цело ово објашњење, које Цар даје грешницима, има исто онако два смисла, спољашњи и унутрашњи, као год и у првом случају, код праведника. Грешници су били мрачна ума, тврда срца и злонамерне душе у односу према гладној и жедној и голој и болесној и сужној браћи својој на земљи. Они нису могли прозрети својим одебљаним умом, да кроз беднике и страдалнике овога света њих сам Христос ословљава за милост. Њихово тврдо срце нису могле омекшати туђе сузе. Нити је пример Христа и Његових светитеља могао окренути њихову злонамерну душу, да за добром тежи и добро чини. Па како су немилостиви били према Христу у браћи својој, тако су немилостиви били према Христу у самим себи. Сваку светлу мисао у себи они су намерно угушивали и замењивали је мислима блудним и богохулним; сваки племенити осећај у срцу своме, чим би се зачео, чупали су из корена и замењивали немилошћу, пожудом и себичношћу; сваку тежњу душе да учини неко добро, следујући закону Божјем, они су брзо и грубо сузбијали, и на место ње изазивали и подржавали тежњу, да чине зло људима и грех и увреду Богу. И тако је најмањи брат Христов у њима, то јест праведник у њима, био распет и убијен и сахрањен, а однеговани мрачни Голијат, то јест неправедник у њима, или сам ђаво, остао као победилац на бојишту. Куда ће Бог с таквима? Може ли примити у Своје царство оне, који су сасвим изгнали Божје царство из себе? Може ли призвати к Себи оне,који су искоренили у себи свако сродство с Богом, и који су се објавили и јавно пред светом и тајно у срцу своме као непријатељи Христови а слуге ђаволске? Не; по своме слободном избору они су постали слуге ђавола, и Судија на Страшном Суду упућује их у оно друштво, у које су се они већ за живота отворено уписали – у огањ вечни приправљен за ђавола и слуге његове. И одмах затим завршује се тај највећи и најкраћи процес у целој историји створенога света.

Ови (грешници) ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. Живот и мука овде се противстављају. Где је живот ту нема муке, где је мука ту нема живота. И заиста пуноћа живота искључује муку. Царство небеско представља пуноћу живота, док обиталиште ђавола представља муку, и само муку, без живота, који је од Бога. Ми видимо и у овом земаљском животу, како је душа грешна човека, који има у себи мало живота, то јест мало Бога, испуњена много већим мучењем него ли душа праведника, који има у себи више живота, то јест више Бога. Као што је речено још у старој мудрости: безбожник се мучи свега века свога;.. страх му зуји у ушима; .. не верује да ће се вратити из таме, од свуда привиђа мач;.. туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. Јер је замахнуо на Бога руком својом (Јов. 15, 20-25). Тако је, дакле и ово време на земљи тешко мучење за грешника. И најмању муку у овом животу грешник теже подноси него ли праведник. Јер само онај, ко има живота у себи, може да поднесе муку, да презре страдање, да победи сву злобу света и да се радује. Живот и радост нераздвојни су. Зато сам Христос говори праведницима, које свет срамоти и прогони и клевета: раоујте се и веселите се (Мат. 5, 11)!

Но сав овај земни живот наш далека је сен правога и пунога живота у царству Божјем, као што је и сва мука на земљи само далека сен језовите муке грешника у паклу. („Упиташе неког великог старца: како, оче, тако стрпљиво подносиш толики труд? Одговори старац: сав мој животни труд није раван ни једноме дану муке (у ономе свету)“, Алфавитни Патерик). Живот на земљи – ма колико да је узвишен – ипак је помешан с муком, јер овде нема пуноће живота, као што је и мука на земљи – ма колико она да је велика – ипак помешана са животом. Но на Страшном Суду оделиће се живот од муке, и живот ће бити живот, а мука ће бити мука. И једно и друго биће вечно, свако за себе. Колика је та вечност, то наш људски ум не може схватити. Онај ко се буде наслађивао један минут гледањем лица Божјега, чиниће му се као наслада од хиљаде година; и онај ко се буде један минут мучио с ђаволима у паклу, чиниће му се као мучење од хиљаде година. Јер неће више бити времена, које је нама познато, ни дана ни ноћи, него ће бити све јеоан дан, који је познат Господу (Захар. 14, 7; Откр. 22, 5). Нити ће бити другог сунца осим Бога. Нити ће бити изласка и заласка сунца, да би се вечност могла по томе рачунати као што се сада време рачуна. Него ће блажени праведници рачунати вечност по радости својој, а мучени грешници по муци својој.

Ето, тако је описао Господ Исус Христос последњи и највећи догађај, који ће се десити у времену, на ивици времена и вечности. И ми верујемо, да ће се све ово дословце овако догодити, једно зато, што су се и сва друга многобројна предсказања Христова збила дословце, а друго зато, што је Он највећи наш пријатељ и једини истински Човекољубац, преиспуњен љубављу према људима. А у савршеној љубави нема ни неистине ни заблуде. Савршена љубав садржи савршену истину. Да се све то неће догодити, Он нам не би ни рекао. Но Он је то рекао, и то ће се све тако и догодити. А Он нам није то рекао да покаже Своје знање пред људима. Не; Он није тражио славе људске (Јов. 5, 41). Он је то све рекао ради нашег спасења. Свак ко има разума и ко исповеда Христа Господа може увидети, да му је нужно ово знати, да би се могао спасти. Јер Господ није учинио ниједно дело, нити је изрекао иједну реч, нити је дозволио да Му се догоди иједан догађај у земном животу, који не би служио нашем спасењу.

Зато будимо разумни и трезвени, те држимо непрестано пред очима духовним слику Страшнога Суда. Та слика многе је грешнике већ повратила са пута пропасти на пут спасења. Време је наше кратко, и кад истекне – нема више покајања. Својим животом за ово кратко време ми морамо да одлучимо нешто судбоносно за нашу вечност: да ли ћемо стати с десне или с леве стране Цара славе. Бог нам је задао лак и кратак задатак, но награда и казна је огромна, и превазилази сваки опис језиком људским.

Зато не дангубимо ни с једним даном; јер сваки дан може да буде последњи и одлучујући; сваки дан може да донесе пропаст овоме свету и свануће онога Дана жељенога. („Написано је: иже восхошчет друг бити миру, враг Божиј бивајет (Јак. 5, 4). Следствено: ко се не радује приближењу краја света, тај доказује, да је он пријатељ овога последњега, а кроз то непријатељ Божји. Но нека је далеко и помисао таква од верујућих, нека је далеко од оних, који вером знају, да постоји други живот, и који га истински љубе. Јер жалити због пропасти света својствено је онима, који су корене срца свога усадили у љубав према свету; онима, који не желе будућег живота, и који чак не верују у његово постојање. Св. Григ. Двојеслов: Бес. на Еванг. књ. I, бес I: о знацима краја света). Да се не постидимо на Дан Гнева Господњега, ни пред Господом, ни пред војскама Његових светих ангела, ни пред многим милијардама праведника и светитеља. Да не будемо одвојени за навек од Господа, и од ангела Његових, и од праведника Његових, и од наших сродника и пријатеља, који буду били на десној страни. Него да са целом безбројном и лучезарном војском ангела и праведника запевамо песму радости и победе: свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Алилуја! И да заједно са целом војском небеском прослављамо Спаситеља нашег, Господа Сина, са Оцем и Духом Светим – Тројицу једнобитну и неразделну кроза сву вечност. Амин.

Месопусне недеља – видео

https://mitropolija.com/2026/02/14/nedelja-mesopusna-o-strasnom-sudu-3/

ПАЗИ НА СЕБЕ – то је најважније, основно правило истински хришћанског живота у Богу, живота у Христу, живота унутарњег, живота духовног, како су упорно наглашавали сви велики подвижници хришћанства, сви наставници хришћанског благочешћа или живота богоугодног. Насупрот томе, о пренебрегавању унутарњег живота, о животу „ван себе“, животу непажљивом и расејаном, увек се расуђивало као о „почетку свих зала“ (по речима светог Пајсија Великог). Једино онај који пази на себе самога, на свој унутарњи свет, који не води расејани живот, може препознати јасно све своје карактерне недостатке, своје слабости, грехе, све своје порочне склоности и страсти. Једино је такав човек спреман на здраву самокритику (самоосуду), самоисправљање, на духовну обнову, што и јесте животни задатак свакога ко жели да буде истински хришћанин, свакога ко жели себи спасење.

Услед непажње, зло се у души све више разраста, оснажује и коначно тако се чврсто укорењује, да такав човек већ губи могућност да се исправи и духовно обнови, и зато њему нема наде на спасење. Али није једина невоља то што такав човек губи своју душу: он постаје још и сејач зла, његов извор, пошто шири зло свуда око себе.

И површни поглед на нашу свакодневицу лако ће нам открити да је сав савремени живот тако устројен, да човека држи ван себе, да му не даје ни времена ни могућности да се имало удуби у себе, да се замисли над својим унутарњим стањем и да непристрасно оцени своје „ја“. Сви ти изванредни технички изуми, уместо да човеку пружају далеко више слободног времена за лични живот, што је и било њихово првобитно назначење, проузроковали су овај дивљачки темпо и уистину сумануту хајку за добити, што је савременог човека сасвим лишило мира… А сви краткотрајни тренуци доколице испуњени су забавама и весељем, толико разноврсним, као никада раније, све са циљем да се човек држи „ван себе“ и да му се не допусти да се замисли над собом.

Ето, видимо како савремени људи и пишу и размишљају и говоре о свему, само не о своме унутарњем животу: немају ни мисли ни речи самокритике (самоосуде) и самоисправљања, него само речи критике (осуде), и то најжешће, непоштедне и неправедне онога што је ван њих. Као никада, умножили су се и осилили пороци: умишљености, гордости, хвалисавости, властољубља, сујете и славољубља, а у вези са тим и: зависти, злурадости, непомирљиве злобе и мржње ка другима, у којима сваки појединац увек види само своје непријатеље и супарнике.

Хришћанство је, пре свега, живот унутарњи, живот духовни (пажња на себе и унутарње делање). А када је тако, онда се и спољни живот сам од себе преображава, по нелажном обећању Христовом: Иштите пре свега Царство Божије и правду његову, односно: живите унутарњи духовни живот, и све ово, односно све благоустројство и успех вашег живота, додаће вам се (Мт.6;33).

Самоуверени савремени људи у свом гордом слепилу то упорно не желе да знају, без обзира на стварност која их посрамљује, те једнако наивно и детиње сневају и гледају како да сопственим напорима и средствима обезбеде своју земаљску срећу и да свој земни живот ослободе брига. Они решавају сваковрсне светске проблеме, гордо и не прихватајући икакву критику, готови су да суде о свему, постављају се као ауторитети способни за мудро преуређивање људског друштва, намерни су чак да „реформишу“ (поправе по своме развраћеном укусу) и Цркву, коју је на земљи, ради спасења људи, основао Сам Оваплоћени Син Божији. Једино да на себе пазе никако неће, себе да преуреде и преправе, своје душе да „реформишу“ упорно не желе. А управо у овоме последњем, том упорном одбијању (да себе поправе), налази се најопаснија болест нашег времена, од које и произилазе све несреће данашњице…

Православни људи, вођени често духовним слепцима, и у свој црквени живот, а о политчком и друштвеном да и не гово-римо, уносе своје греховне страсти које потхрањују и крепе умишљеношћу, властољубљем и славољубљем. Отуда потичу све те на небо вапијуће заблуде, сва та погубна пометња у поретку вредности, која оне који су сишли са правог пута побуђује да своје, чисто земаљске, политичке и социјалне идеале поставе изнад Цркве Христове (о, безумнога слепила) и уопште: да духовно више вредности замене нижима, смућујући и себе и друге. Отуда и све те небројене поделе у нашој средини, силне социјалне и политичке групације и партије; отуда чудна, готово сатанска злурадост, непомирљиво непријатељство и мржња, која се не либи ни једне клевете нити најфантастичнијих лажи и злобних инсинуација,[вероватно подмуклости, намештена зла, лукава зла] чији је циљ да се противник што више понизи и морално уништи.

Уколико не станемо одлучно на пут духовне обнове кроз покајање, онда ништа нас добро и светло не чека; ми се самообмањујемо градећи себи некакве варљиве идеале и уљуљкујући се залуд неостваривом маштом и празним надама. Стога ми не треба да критикујемо и (страшно је рећи, да) реформишемо Цркву Христову, него да сами себе, своје сопствено „ја“, подвргнемо најстрожијој критици (самоосуди) и преправљању: себе треба „реформисати“. Не треба од Цркве тражити да угађа нашим личним и партијским интересима, страстима и хировима, него сами себе треба предати у пуно послушање Цркви, знајући да нас без таквог потпуног и свецелог послушања Цркви очекује неминовна погибељ. Страшно је пасти у руке Бога Живога (Јевр10;31). А: коме Црква није Мати, томе ни Бог није Отац (по речима свештеномученика Кипријана). Глас Цркве је једино њено васељенско учење, које су свугде, увек и сви исповедали, и које је за вечна времена утврђено на Васељенским саборима и општепризнато на Помесним саборима и од светих Отаца. Ето шта је васељенско учење Цркве, од којега треба начинити једини критеријум исправности свога настројења, коме се треба поверити и по којем се ваља поправљати.
Сматрати себе у свему праведним, а друге у свему кривим, увек је и лакше и пријатније. Али Света Црква нас не учи да идемо тим путем; Она нас наводи да, посебно у време Великог Поста, у време покајања и исправљења свога живота, да вапијемо Богу: Да, Господ Царе. Дај ми да уочим прегрешења своја и да не осуђујем брата свога; јер си благословен у векове векова. Амин. У дане Великог Поста Света Црква нас усрдније призива на оно што нам недостаје: да пазимо на себе, да се решимо да оставимо пусти, лакомислени, расејани светски живот, од кога свако зло долази, и да поведемо унутарњи живот, живот духовни, у којем једино бива наше спасење.
Зар је икада у прошлости било таквог времена којем би толико одговарао назив „последња времена“? У последње дане наступиће времена љута; јер биће људи самољупци, среброљупци, величави, горди, хулници, родитељима непокорни, неблагодарни, неправедни, нељубазни, (безосећајни) непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, не кротки, не доброљубиви, издајници, (пре)нагли, надувени, сластољупци више него богољупци, који имају обличије благочестија,[имајући изглед побожности] а силе његове су се одрекли. И ових клони се (2Тим3;1-5). Данас у свету особито господаре гордост и самољубље као никада пре; а управо је то, по учењу светих Отаца подвижника, корен и почетак свих осталих страсти, свега што је свети Апостол набројао. У томе је главни узрок свих наших унутарњих смутњи и подела, свих расправа, свађа и међусобних непријатељстава. Зацарили су се гордост и самољубље, сви би да владају, а нико неће смирено да слуша и потчињава се.
Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени. А људи зли и опсенари напредоваће од зла на горе, доводећи и друге и себе у заблуду (1Тим3;12). Може се без околишења рећи, да данас у свету благују само „зли људи и опсенари“, који су у своје руке узели све, укључујући и државну власт, и који стога по свом личном егоистичком нахођењу располажу свим земним благом. Частни људи страдају, а моћници и протуве благују. (Знак антихристове епохе.) За наше време карактеристична је и „сила обмане“, о чему пише свети апостол Павле: Пошто (људи) љубав Истине не примише, да би се спасли, зато ће им Бог послати енергију заблуде,[послаће им Бог дејство завођења, дејство преваре] да би веровали лажи, да би суд примили сви који не вероваше Истини, него благоволише у неправди (2Сол2;10-12). У наше време разобличити лаж, која се ради свога утврђивања вешто користи свим средствима овога света, која су јој на потпуном располагању, укључујући и огромна новчана средства и државну власт, бива веома тешко. Много је лажних спаситеља и лажних учитеља (Мт24;5,23-26 и 2Тим4;3-4 и Еф4;14).
 

архиепископ Аверкије Џорданвилски

извор: Храм Светог пророка Илије

Често се о људима суди на основу њихових спољашњих карактеристика и дјела, које стварно могу бити ужасне. Оно што нас учи хришћанство да је разлика између наводно добрих и лоших људи често дискутабилна. Тешко је рећи о некоме у ствари да ли је добар или лош, или да је био такав или онакав после његовог упокојења.

Читав Нови завјет је прича о осуди тзв. бескрекорно моралних и побожних људи, а оправдавање наводно злих, крадљиваца, курви, убица, разбојника, блудника, криминалаца, чаробњака, пијаница, цариника и сарадника окупатора, једном ријечју оних које су људи и тога и овога доба жигосали именима попут бараба, битанги, олоши, морално смеће.

По Библији, Страдалним Јеванђељима, гдје се описују догађаји о последњим сатима Господа Исуса Христа, његовом издајству од стране ученика Јуде Искариотског, хватање од стране првосвештеника, понижавање од стране њихових слугу, предавање ,,патриотских“ првосвештеника римским окупационим властима, издајству и окретање леђа Спаситељу од стране народа, чије је губавце и болеснике исцјелио и осуда на тешку казну распињања на крст.

И у овим тешким моментима и сами апостоли, осим Светог Јована Богослова, су се разбјежали, остале су жене са Исусовом Мајком Пресветом Богородицом.

Порекло речи „бараба“

Но, оно што сам хтио рећи је одакле потиче ријеч бараба. Када је Пилат хтио да ослободи Исуса, првосвештеници су наговорили народ да им умјесто њега пусти човјека разбојника, осуђеног за убиство и за неку побуну, по имену Варава или Бараба. Очигледно се радило о особи тешко огрезлој у злу.

Они који су оптуживали Исуса због дружбе и разумијевања морално одбачених особа, сад сами траже да се крајње искварена особа пусти умјесто потпуно невиног човјека, који није убијао него лијечио и исцјељивао. Није наносио бол него га односио. Све супротно од Вараве.

Непозната је судбина овога човјека у библијским текстовима. Али његово ослобађање и замјена његове казне Исусовом и Његовим мукама, у пренесеном значењу, може се подвући да је Спаситељ дошао не да затвори у тамнице и осуди, него да ослободи све барабе овога свијета, иако му овај ниједном није ни захвалио, само је ликовао у свом злом уличарском сленгу.

Исус без обзира на Варавину незахвалност, није се налутио, нити жалио, приговарао, корио га. Ништа. Смирено је прихватио своју крајње неправедну казну, најнеправеднију од постанка свијета па до његовог краја.

Варaва као симбол људске неблагодарности

Варава је био вјероватно човјек потпуно и споља и изнутра лош, тачније, толико се предавао злу, да је сам постао демон, ликујући што умјесто његове заслужене казне други потпуно невин човјек страда.

Ово није осуда Вараве, јер и сам сам често попут њега, могуће и други људи. Можда се на крају и покајао, ко зна. Божији путеви су тајанствени.

Разбојници на крсту

Интересантно је да је Исус био разапет са друге двије барабе, од којих се једна покајала пред саму смрт и прва ушла у Царство Небеско. Једна тешка бараба и убица, вођа разбојничке групе, удостојава се такве части.

Чак је и он са разбојником са лијеве стране исмијавао Исуса у почетку, али како се приближавало вријеме смрти, нешто се у њему преломило. Ово је могла само луда Божија љубав да уради.

Унутрашња промјена Дисмаза

Шта је био узрок овако великог достојанства разбојника са десне стране, Дисмаза? Дубоко смирење, свјесност стварности својих недјела и скромност. Као вођа разбојничке банде, искориштава тај једини срамни у очима људи ауторитет да смири свога потчињеног друга, другог разбојника, који се до краја ругао Христу, роптао и тражио земаљску слободу попут Вараве.

Најзад, ова добра бараба у потпуности прихвата своју кривицу, не осуђује никог, само моли да га се Исус ,,сјети у Царству своме“.

Нека би Бог дао да и ми, молитвама покајаног разбојника ове добре барабе Дисмаза, стекнемо барем један мали дјелић његове смирености и скромности.

Милош Лалатовић

извор

Страх, моћ, манипулација и очекивање чуда - зашто неурозе доводе људе у храм

Шта је религиозност?

Свака особа тражи Некога или Нешто што стоји изнад ње и света, изнад ствари и догађаја, изнад патње и среће, изнад живота и смрти. Људи траже Некога или Нешто што има највиши смисао, јер је смисао неопходан животу као ваздух. Као зрео облик духовности, а не само родитељска традиција или друштвена норма, религиозност одговара на најдубље људске потребе.

Друга ствар је што се то може остварити на различите начине: кроз магију или поглед на свет, али најчешћа реализација је кроз религију. Већина човечанства (према подацима УН о распрострањености религије у свету, то је између 85% и 92%) живи, бирајући један или други облик религиозности.

Међутим, религиозност може бити и здрава и неуротична.

Тражити Бога у другој особи

Здрава религиозност се сматра ставом према Врховном Бићу, према Богу, у којем особа не тежи другим циљевима осим свог односа са Богом, своје вере и освећења свог живота највишим вредностима. Особа тражи Врховно Биће у религији како би живот учинила смисленијим.

Здрава религиозност се остварује кроз веру, традиције и ритуале који припадају тој вери. Она захтева учење. И што је учење развијеније и утемељеније, што се више повезује са елементима целокупне културе особе, што је приступачније и стабилније, то више задовољава верске потребе. Ако је учење хаотично, непромишљено, маргинално, мрачно и збуњујуће, оно далеко мање задовољава верске потребе.

Здрава религиозност увек одговара на питање: У кога верујем? Како верујем? Како замишљам нечији однос са Богом?

У здравој религиозности све је усмерено ка знању и сусрету, па човек тражи Божанско у сваком листићу, речи и осмеху. У другима траже лик Божији, али га никада не идеализују, јер само Бог носи Врховно.

Здрава религиозност тежи максималној јасноћи и свести о сопственом свету. Она тежи да одржи ред у себи. Ово је метафора добре домаћице која зна где се шта налази у њеној кући. Памти шта је ускладиштено у подруму, а шта је склоњено на таван. Њен дом је увек чист и уредан, прозори су опрани и кроз њих може да види небо.

Како ми религија може помоћи да манипулишем другима?

Али религиозност се често користи у друге сврхе. Има их много. Оне немају никакве везе са религијом; пре служе као психолошка компензација за људе са нестабилним менталитетом који се тешко прилагођавају брзо променљивом свету.

Ова врста религиозности назива се неуротична. Она задовољава потребу за сигурношћу и надокнађује оно што недостаје. Овај недостатак може бити и истински и перципиран. Субјективно, особа доживљава недостатак фундаменталних ослонаца, значења, веровања, правила и норми у себи. Неспособна да се суочи са сопственом стварношћу, она тражи спољашњу подршку која би јој пружила стабилност и предвидљивост у животу и заменила недостајуће личне механизме. Таква подршка може доћи из идеологије, погледа на свет, стереотипа, научног (или псеудонаучног) погледа на свет. Религија такође може пружити ову подршку.

У овом случају, религија „решава“ проблем који није њој самој својствен: психолошку компензацију или лично задовољство. Религија постаје не веза са Богом, не сједињење Неба и човека, не уздизање себе и света (анафора), већ оруђе за прилагођавање незадовољавајућој стварности.

Нездрава религиозност одговара на сасвим друга питања: Како ми Бог може помоћи? Како ми религија може помоћи да превазиђем страх? Како ми може помоћи да манипулишем другима и стекнем моћ над њима? Како ми може помоћи да будем бољи у животу, да ме заштити од агресије и да ублажи депресију?

А то су само неки од мотива који се налазе у нездравој, неуротичној религиозности.

Веома често се људи окрећу Цркви да би задовољили своје егоистичне личне потребе везане за страхове и бол. Претпоставља се да религија исправља изобличења личности, доноси олакшање од неуротичних страхова, интервенише у људским односима, умирује надређене и уводи ред у свет. Али религија је веза са Богом, а не са чаробњаком. Религија уздиже особу у Рај, а не уводи ред у предграђе или тоталитарну земљу.

Мотиви, или како се остварује неуротична религиозност

Мотив број један: страх

Кад год се религија користи као психолошки лек, постоји опасност од разочарања у религију и падања у плен анксиозности и страха. То је религијска неуроза - контрадикторно лутање у неоствареним надама и агресивним покушајима прилагођавања религије сопственим страховима.

Генерално, мотив страха је један од најмоћнијих покретача. Али када особа тражи ослобођење од страха и анксиозности у религији, она тражи систем, учење и, што је најважније, праксу која ће јој пружити осећај безбедности, да неће бити кажњена и да Бог и духови неће наудити или се осветити.

Типичан страх од магије је „ако не удовољим злом духу, он ће ми се осветити“.

То рађа жељу и потребу да се изврши ритуал како би се удовољило овом духу. Најизненађујуће је то што људи уносе овај архаични став у хришћанство. „Шта могу да учиним да спречим Бога да ме казни и повреди у мом животу?“ Ово је пример неуротичне религиозности, када особу покреће страх од казне, а не жеља за повезивањем са Богом.

Мотив за моћ није ништа мање важан. Религија пружа правила и каноне. У систему традиција, ритуала и доктрина, људи траже правила и смернице које ће им омогућити да манипулишу, контролишу и уздижу себе изнад других — другим речима, траже начин да се заштите од страха од контроле.

У сржи неуротичне жеље за моћи лежи страх од потчињавања моћи другог.

Стога, човек са инфантилном личношћу тражи у религији правила своје доминације у породици и друштву. Неспособан да успостави односе, неспособан да врши ауторитет, плашећи се сопствене неадекватности, окреће се хришћанству како би пронашао патријархалне верске темеље и њима заменио своју несигурност.

Или жена која је од детињства доживела одбацивање сопствене женствености и пати од сексуалне пажње свог мужа тражи потврду своје одбојности према сексу у религији, оправдавајући то монашким учењима и библијским цитатима.

Човек који чезне за предвидљивошћу и стабилношћу у браку доводи своју вољену на исповест. Одмах упозорава свештеника да жели да његова будућа жена исповеди све своје пороке, посебно зато што је имала интимне везе са другим мушкарцима. Жели да „ступи у брак са потпуном искреношћу, да је узме чисту, што је немогуће без исповести“.

Другим речима, такав човек покушава да манипулише и свештеником и женом, па чак и правилима, користећи их у своју корист. Али он се једноставно плаши да ће бити преварен и покушава да превазиђе своје страхове.

Исто се дешава када жена са завидном редовношћу иде код свештеника, а њена исповест увек прати исти образац: „Сагрешила сам тиме што сам се увредила, наљутила, рекла превише, изнервирала се...“ Од ове тачке увек почиње прича, обично унапред написана на једној или две странице, у којој се детаљно описује ко ју је изнервирао и зашто.

Мотив број три: слабост и анксиозност

Дакле, жена која није успела да пронађе љубав и уда се тражи у религији оправдање за своју гнусобу према браку или остварење својих нада у односима унутар заједнице.

Још упечатљивији облик неуротичне религиозности је самобичевање и мазохизам. Зашто се то дешава? Типично, овај облик неурозе је повезан са психолошким злостављањем, можда доживљеним у детињству или адолесценцији, у којем је дете било убеђено да је страшан грешник и да му је Бог одредио казну.

Особа са тако снажним емоционалним помаком страха од казне тражи у религији како да уклони ову казну, како да се ослободи од ње.

На пример, једна од мојих парохијанки је као дете била плашена од своје мајке. Рекла је девојчици да ако не дели све - јабуке, слаткише, играчке и тако даље - биће изложена искушењима попут блажене Теодоре. Мајка је девојчици читала књигу „Митарства блажене Теодоре“.

Управо зато ова уплашена жена тражи начин да уклони претњу казном кроз религију. Постоји много таквих метода, али мазохизам је најједноставнији. То је начин да се казни самог себе у овом животу како би се у потпуности исцрпео Божји суд над собом у загробном животу.

Особа несвесно почиње да себи наноси штету. Забрањује себи срећу, ускраћује задовољства, али се преоптерећује радом, излаже се болестима (прехладе, циститис и гастритис су типични за такве људе), или се бави мањим, несвесним самоповређивањем (гребање руку, чупање косе), чиме директно себи наноси штету. А ово ризично понашање има један циљ: да нанесе неку врсту патње која би послужила као ослобођење од будуће казне. Пати овде, да не би патио на оном свету.

Мотив број четири: очекивање чуда

Нажалост, постоји много жена које долазе у Цркву надајући се да ће Бог уредити њихову срећу, брак и везе. Ова категорија жена може се сврстати у три групе.

У првом случају, жена је уверена да ће јој Бог послати оног који ће постати њен принц. Стога, она пред собом види један једноставан задатак: да угоди Богу, да тражи, да се моли, да се исповеда, очекујући да се деси чудо и да је једног дана задеси срећа.

Истовремено, таква жена нема потенцијалну везу, и не може је имати, јер бежи од њих, плаши се и сигурна је да ће јој Бог ионако послати везу, изазивајући у њој љубав.

Таква жена жели везу са Богом. Она ће прихватити све од Бога. Али оно што се обично дешава јесте да се на хоризонту појави мушкарац који тврди да је „гласник од Господа Бога“, али у стварности у таквој жени види потенцијалну жртву.

Жена се лако превари, верује у мит и пати јер такав мушкарац не само да живи на њен рачун, већ је и понижава, туче и често захтева немогуће. Она толерише таквог мушкарца, верујући да је он онај кога јој је Бог послао, онај кога ју је благословио.

Другу групу жена карактерише недостатак поверења у Бога. Таква жена нема захтева од Њега, али има жељу да упозна верујућег мушкарца у цркви. Ако је верник, онда поштује правила. Ако поштује правила, онда је добар човек и правилно ће васпитавати децу, волети и бринути се о својој жени. Верујући мушкарац је гаранција сигурности. Али ово је још једна замка.

Жена поново трпи, уверена да тако треба да буде, јер је њен муж православац. Таквим мушкарцима је потребна подршка свештеника, монаха и канона. И тако, он ће увек имати прилику да манипулише женом са неуротичном религиозношћу позивајући се на правила и каноне.

Замка неуротичног очекивања је стање у којем особа не верује сопственом разуму и осећањима. Видећи ко је испред себе, особа више верује традиционалним облицима понашања него сопственим осећањима.

Трећи тип неуротичне религиозности, иако редак, прилично је опасан. Жене овог типа обично, када дођу у цркву, виде свештенике, духовнике и све друге мушкарце у цркви као идеале: снажне, вољне мушкарце који не пију, не пуше и не чине блуд – аскете и вредне раднике.

Идеализација православних црквених службеника доводи до тога да се жене заљубљују, покушавају да граде романсе и упуштају се у афере. По правилу, оне саме су експлоатисане у цркви бесплатно, приморане да жртвују новац, па чак и своје станове. У њима се крије неуротична нада, потпуно несвесна – не може бити свесне наде – да је служење Цркви и Богу (а, заправо, и мушкарцима) испуњење женског позива.

Католичка литература описује и други облик неуротичне религиозности, или боље речено, њен екстремни облик, повезан са заљубљеношћу у свештенике, монахе и Господа Бога. Ови текстови, нажалост, ретко се преводе на руски језик, иако је тема добро разрађена у католичкој пастирској пракси у Немачкој и Аустрији.

Међутим, и сама сам видео такве примере у Лаври. Тамо има много жена које се друже са монасима, шију, кувају, плету, понашају се као мајке, сестре и дадиље. То су жене са огромном унутрашњом жељом за служењем, која, иако не увек, веома често представља облик неуротичне религиозности.

Њихова потреба за Највишим остварује се у таквом служењу.

Колико неуротичара има у храму?

Такве процене не постоје. Нико их никада није избројао, и немогуће је то учинити. Сваки свештеник има своје мишљење, тако да подаци могу да варирају. Људи са неурозама бирају јединствене свештенике. Пре свега, оне који су спремни да слушају, да се уклапају у њихову игру, да пруже додатну пажњу и да посвете своје време. Другим речима, „према свештенику бирају и парохију“.

На почетку моје службе, то је био случај са мном. И сам неуротичан, привлачио сам људе са неуротичном религиозношћу.

Најмање половина оних који долазе у цркву су, на крају крајева, људи са здравом религиозном вером. У другој половини, неки су неуротичари, а други део су једноставно ментално болесни. Чак је и ова четвртина подељена на две половине: оне који су заиста озбиљно и тешко болесни и оне који су на граници, како кажу психијатри. То јест, нема очигледног психијатријског поремећаја, али постоји колебање на ивици, тенденција. Другим речима, око четвртине парохијана цркве су неуротичари, али се надам да је та бројка заправо нижа.

Неуротик чини религију неуротичном за себе, а не обрнуто.

Религија може донети смисао и исцељење души особе ако је то истинска религија, односно веза са Богом. Ако особа тражи исцељење од својих траума и комплекса у религији, пронаћи ће само своју неурозу.

За савремено православље, неуроза је опасна због своје митологије и психологизације. Неуроза је увек извор лажи. И потребне су јој лажи. Неуроза је увек спуштање у лавиринт менталних немира и личне самообмане. Неуроза искривљује религију и доноси бол. Али пре или касније, неуроза тера човека из религије, и он напушта заједницу и Цркву. И то је заиста тужно.

Протојереј Андреј Лоргус

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Духовни отац као водич

— Отац Андреј, духовни отац — да ли је ово званичан став?

„Да, то је званична црквена позиција. Ја сам исповедник манастира и сестринства, што значи да надгледам духовни живот сестара и браће и одговоран сам за њихово духовно благостање. Примам исповести од свих — и монахиња и парохијана — од јутра до вечери, током целе недеље. Да бисте постали прави исповедник, наравно, потребно вам је поверење и морате се борити за њега.“

Заправо, то је много посла. Чак је и додирнути туђи бол тешко, а потребно је и понудити им савет. Једно је говорити у своје име, а друго осетити Божју вољу. То је мистерија. Али када постоји поверење, људи вам се отворе, тада се успоставља веза и Бог делује. Без поверења, веза је прекинута.

— Када дајете савет некоме у тешкој, критичној ситуацији, да ли се ослањате на своје животно искуство или чекате неку врсту просветљења одозго?

„Оба. Идеално, наравно, надате се да ће вам нека осећања и речи доћи сами од себе. Али такође се ослањате на сопствено искуство. То захтева да обратите пажњу на особу — саосећање, слушање и непрекидање. Стрпљење је неопходно за ово. Поготово што понекад слушате исповести осам или чак десет сати.“

Исповест је унутрашњи труд, неопходан за свакога ко жели да се креће ка Богу. Постоји много тренутака када се човек може изгубити, скренути са погрешног пута, погрешити. И ту се мора трезвено и смирено водити, зауставити када је потребно и усмерити га тамо где треба да иде - да следи Христа. Понекад је човек веома узнемирен, његова осећања, емоције и расположење су узбуркани, док ви, напротив, морате остати мирни и пажљиви. Тада човек открива многе ствари и избегава грешке које се често праве у жару тренутка. 

— Колико су људи, по вашем искуству, искрени када признају своје грехе? Због њих се осећају непријатно, стиде се и срамота их је да о њима причају...

„Ако неко ћути о одређеним гресима, нема смисла у таквом исповедању. Потребно је потпуно поверење, и ја, лично, морам да се борим за њега и да верујем особи која се исповеда. Ти си, фигуративно речено, нека врста проводника између особе и Бога, од кога се очекује исцељење и утеха. Ти си као комад жице; струја тече кроз тебе. А када нема поверења, кад човек вара, нема ни струје.“

Зато бих желео да дам савет свима да не размишљају превише, да се не збуњују, већ да пут до вере пронађу својим срцем. Достојевски је рекао: човеково срце је бојно поље где се ђаво и Бог боре за његову бесмртну душу. Стога је, наравно, свачији пут до храма његов, али Господ води свакога: сиромашног и богатог, интелигентног и мање интелигентног, све различите. Свакоме је потребан Бог, и када Га човек пусти у свој живот, он се побољшава. А без Божје воље, без Његовог благослова, човек не може ништа сам да учини.

Звонар против своје воље

— Ваш пут до храма био је трновит и прилично дуг, јер вас многи ваши мински вршњаци, ако је дозвољено поменути, памте као…

—…Хипика? Да, то се десило.

— Успели сте да студирате и на Институту за позориште и уметност, чак и на глумачком одсеку. Како сте из овог безбрижног стања прешли на веру?

— Моја душа је патила, у неком тренутку ми је све то постало смртно досадно.

— Зашто сте патили? Младост, безгранична снага, пријатељи, љубав, музика, путовања…

„Све то постаје досадно. Нема дубине. На крају крајева, свака душа је створена за Бога. Живиш, забављаш се. А шта онда? Шта се дешава даље, који је смисао твог живота? То су веома озбиљна питања. И тражио сам одговоре. Осим тога, како су ми родитељи рекли, моје прабаке су биле веома религиозне. Можда ме је Господ кроз њихове молитве некако, некрштеног, довео до цркве на Тргу слободе, где ми се отворио потпуно другачији свет. Тамо сам, могло би се рећи, упознао Бога, а онда сам 13 година, од 1979. године, радио као чувар.

— Ступили сте у брак?

„Да. Добили смо дете, и на крају смо се венчали. У почетку су ме гледали као да сам болесник, и то је природно. Био сам једна особа, а онда сам постао потпуно друга: очи су сијале, без речи. Мој отац, који је предавао у Вишој партијској школи, отпуштен је с посла. А онда сам га крстио, а и моја мајка се крстила... Молитва делује, на крају крајева. Све се мења, само треба стрпљење и смирење. Оба моја родитеља су већ преминула, и надам се да их је Господ милостиво примио.“

— Такође сте постали, ако се не варам, први звонар у Минску. Јесте ли од некога научили ову уметност?

„Нико ме није учио, игуман је рекао: 'Попни се на звоник и звони!' Пре тога, звона су тамо висила, али су ћутала; у земљи где је атеизам тријумфовао, њихово коришћење је било забрањено. Наравно, није било нота, игуман је дао благослов, и то се десило... Тек касније су се појавиле школе звонарства и све остало.“

Искрено, није било жеље да постанем свештеник, али сам се препустио Божјој вољи. Митрополит Филарет, апсолутно свет човек по мом мишљењу, благословио ме је. Прво сам рукоположен за ђакона, затим за свештеника. Неко време сам служио у Саборној цркви Светих Петра и Павла, а затим је основано сестринство у Новинкима. Од тада овде служим.

— У то време, једине теолошке студије у целом Совјетском Савезу биле су у Москви, Лењинграду и Одеси, а да бисте били рукоположени за свештеника, очигледно сте морали да прочитате поприличан број црквених књига?

— Да, много. Иако црквена литература није објављивана у земљи. Али то је већ био мој живот, па сам читао све што ми је дошло под руку. Књиге су преписиване ручно, прештампаване, неко је наследио бакину Библију, а друге су доношене из иностранства. Данас има литературе за свачији укус. Тада је чак и Јеванђеље било реткост. Али ко тражи, налази.

Љубав захтева слободу

„Ваш манастир је заиста импресиван комплекс, који се састоји од неколико цркава и других грађевина. А оно што највише изненађује јесте да се појавио у овом живописном кутку престонице практично ниоткуда...“

— Да. Манастир је, наравно, створио Бог. Званично, изграђен је по плану, потписани су бројни папири, поштовани су закони... Иако су на небу закони вероватно другачији. Али ипак, дајте ћесару ћесарево, а Божије Богу. Дакле, радимо на томе да помогнемо људима, да им пружимо духовно вођство.

У почетку је то било веома тешко место: алкохоличари, ментално болесни пацијенти… Била је потребна црква, па нас је Господ довео овде. Нисмо имали новца, апсолутно ништа, само жељу и веру. Све је почело 1997. године. Почели су да копају јаму, требало је времена, али су је коначно ископали. И онда су ствари кренуле узлазном путањом.

— Сећате ли се прве литургије?

— Наравно. Са владикиним благословом, одржали смо је у болници, у једноставној соби; црква је још увек била у изградњи. Исповедали смо, причешћивали болесне и служили молебан у најскромнијим условима. Сада на овој територији постоји седам цркава, а манастир има гостинску кућу и трпезарију за ходочаснике, као и неколико манастирских продавница. Имамо преко 30 различитих радионица — иконописа, шивења и везења, израде свећа, столарије, обраде метала, зидног сликарства и других — које запошљавају око 1.500 људи. Имамо и издавачку кућу... Имамо и своје подворје ван Минска, 35 километара далеко, у селу Лисја Гора. Сада идем тамо. Вечерас ћу исповедати.

— Ноћу?!

„Зашто да не? Тамо постоји црква посвећена икони Богородице „Неисцрпна Чаша“, а у дворишту живи око 200 људи, углавном са проблемима са алкохолом и дрогом. Људи су пуштени из затвора, немају где да живе, немају посао, и долазе код нас. Ако нека јадна душа жели нешто да промени у свом животу, шаљемо је у двориште. Али ако то не учини, неће дуго издржати. Тамо мораш да радиш и да се молиш.“

Али многи долазе и живе тамо 10-15 година. Наравно, ако је неко годинама био у затвору, неће се поправити преко ноћи. Али уз вољу, људи могу да постану наша браћа. Нису монаси, али живе као искушеници. И генерално говорећи, никада није касно да се започне нови живот.

„Оче Андреј, класичан аргумент атеиста који се усуђују да сумњају у постојање Творца јесте да Црква не може да пружи никакве стварне доказе. Како ви на то одговарате?“

„Шта ту има да се доказује? Имаш срце, имаш душу. Ако их немаш, па, само напред, буди мајмун; данас има пуно банана. Када човека душа боли, он озбиљно размишља о свом животу, а то значи да ће сигурно пронаћи Бога.“

„Али ако Он постоји“, истрајно тврде скептици, „зашто онда, кажу, дозвољава толико проблема, зла и неправде на земљи?“

„Да ли је то заиста оно што Он ради? Бог не може на силу да уведе човека у рај. Љубав захтева слободу. Када човек то не жели и бори се са Творцем, он сам прави свој избор. Исус је дошао на овај свет и рекао људима како да живе. Али они су га због тога разапели.“

И данас Господ куца на свачије срце, али људи одбијају да слушају, одговарајући: „Немам времена, заузет сам, имам других проблема.“ Па, шта можемо да урадимо? На крају крајева, Бог нам је дао слободну вољу. А лишити нас ње је као терати радост иза бодљикаве жице, зар не? Заиста има много туге свуда; није без разлога Јеванђеље речено: „У овом свету имаћете туге.“ Међутим, најстрашније на овом свету је то што су људи разапели свог Творца. Али Он се ипак молио за њих: „Не знају шта чине; опрости им, Оче.“

— Немате мобилни телефон. Да ли је то ствар принципа?

„Не. Једноставно нисам баш добар са технологијом, једноставно немам срца за то. Ако некоме затреба помоћ, наћи ће мене; ако се нешто деси, позваће моје сестре.“

— Да ли је ваша жена, обична девојка по имену Љусија, пришла Богу са вама?

„Да, сада је она мати Људмила. Хвала Богу, дошла је до вере кроз молитву и јелеосвећење. Наш син и ћерка су такође верници, а три унуке су крштене. Како би могло бити другачије у свештеничкој породици?“

извор

Свети Јефрем се родио у Сирији, у граду Низибији, од хришћанских родитеља, у време цара Константина Великог. Још у младим годинама одрече се света, оде у пустињу, и постаде монах. И доби од Бога дар мудрости, те је из његових уста текла као слатка река благодат, натапајући умилењем душе свију који су слушали његове поуке. А то је било претсказано пре но што он одрасте. Јер док је још био дете, његови родитељи видеше за њега у сну ово: на језику његовом ниче винова лоза, и толико порасте, да гранама и грожђем испуни све поднебесје, те се све птице небеске сабираху и јеђаху грожђе. И уколико оне више јеђаху, утолико виноград више рађаше. А када је у пустој гори Свети Јефрем, препун умилења и скрушености срца, монаховао, један од богоносних отаца виде у сну човека страшна, који је сијао као анђео, где држи у руци свитак исписан и пита: Ко може да прими и сачува овај свитак? И дође му глас одозго: Нико други сем Јефрема, угодника мог.

А стајаше пред њим Јефрем, и отвори уста своја, и човек који се беше јавио метну свитак у уста Јефрему. И он га поједе и прогута. И убрзо затим стаде преподобни Јефрем говорити и писати поуке корисне, које могу свакога који их чита или слуша тронути, и страху Господњем приводити, и на покајање побуђивати, што је очигледно из његових богонадахнутих књига.

Али још један од великих светих стараца виде у сну овакво виђење о Светом Јефрему: По наређењу Божјем Анђелске силе с неба силажаху, држећи у рукама свитак исписан изнутра и споља, и говораху један другоме: Ко треба да добије овај свитак? И једни говораху овај, други – онај, а трећи рекоше: Заиста су свети и праведни ти које спомињете, али ниједан од њих не може добити овај свитак осим Јефрем кротки и смирени срцем.

И виде старац где тај свитак би дат Јефрему. И уставши изјутра, чу блаженог Јефрема где братији говори поуке, као да извор кључаше из уста његових. Јер из уста његових извираху речи од велике користи. И верова да је од Духа Светога све што излази из уста његових. И прослави Бога који такву благодат даје слугама својим.

Једном зажеле преподобни Јефрем да иде у град Едесу, па се помоли Богу говорећи: Господе Исусе Христе, удостоји ме да видим град Твој, и пошаљи ми у сусрет таквога човека, који би корисно поразговарао са мном о Светом писму. – Пошто се тако помоли, он се приближи граду. И кад уђе на капију, срете га жена блудница. Угледавши је, слуга Божји се ожалости, и у себи се обрати к Богу говорећи: Господе, презрео си молбу слуге Твога, јер како ће ова расправљати са мном о речима Светога писма? А и жена стајаше гледајући га. И упита је Свети Јефрем: Реци ми, жено, зашто стојиш и гледаш ме? Жена одговори: Гледам те, јер сам ја жена, постала од човека. А ти не гледај у мене већ у земљу, од које си постао.

Чувши то, Јефрем се зачуди таквом одговору њеном, и прослави Бога који је такав ум дао жени. И увиде да Господ није презрео његову молбу. И ушавши у град, остаде у њему много дана. У кући пак у којој обитаваше, до његове собе становаше нека жена блудница. Потстакнута од лукавог демона, она зажеле да увреди старца. И отворивши прозорчић који беше на зиду, она угледа старца где стоји и кува себи јело. И рече му: Благослови господине! Преподобни погледа на прозорчић, и видевши је где вири, одговори јој: Господ те благословио! Жена га упита: Шта недостаје твоме јелу? Светитељ одговори: Три камена и мало блата потребно је, да се затвори прозорчић, кроз који ти овамо вириш. А жена му бестидно рече: To ти најпре проговорих, и ти си већ устао против мене. Ја желим да легнем с тобом, а ти ме првом речи одбијаш. Одговори јој слуга Божји: Ако желиш да легнеш са мном, онда дођи на место које ти будем означио, и лећи ћемо заједно. Блудница рече: Означи место, и доћи ћу. Одговори Свети Јефрем: Ако си ме зажелела, онда не можеш лећи са мном сем у сред града. Упита га жена: Зар се не стидимо људи? Светитељ одговори: Ако се стидимо људи, онда колико више треба да се стидимо, и уједно с тим бојимо Бога, који зна тајне људске. Јер Он има да суди целоме свету, и да свакоме да по делима његовим. – Чувши то, блудница би дирнута речима његовим; и дошавши к њему, она припаде к ногама његовим, плачући и говорећи: Слуго Божји, упути ме на пут спасења, да бих се избавила многих мојих злих дела. И преподобни Јефрем је поучи многим стварима из Светог писма; утврди је у покајању, и упути у женски манастир. И тако спасе душу њену од одвратних безакоња.

Опет друга нека развратница приступи преподобном Јефрему, када је он једном приликом путовао некуда. И хтеде или да га наведе на грех, или да га бар наљути, јер га нико никада није видео љутог. И рече јој преподобни: Хајде за мном! И она пође за њим. И када стигоше у једно многољудно место, он јој рече: Овде хоћу да легнемо и да учинимо грех! А она, видећи народ, рече му: Како можемо то овде чинити када је толики народ; зар није срамота? Одговори јој преподобни: Ако се стидиш људи, колико више онда треба да се стидимо Бога који зна тајне срца! – И жена отиде од њега посрамљена, не могавши светитеља ни на грех навести, ни на гњев покренути. Јер он заиста беше човек незлобив, и кротак, и веома негњевљив.

О његовој негњевљивости прича се и ово: Када се једном пошћаше у пустињи, ученик му његов у одређено време доношаше храну. Али једанпут, носећи му храну, он случајно, не хотећи, разби суд, у коме беше храна. И побоја се гњева старчева. А старац, видећи га утучена, рече му: He секирај се, брате! Пошто храна није хтела да дође к нама, ми ћемо отићи к њој. – И отишавши, седе крај разбијеног суда, па скупљаше јело и јеђаше. Тако он беше негњевљив. И причају за њега, да откако је постао монах, никада се ни на кога није наљутио.

Преподобном Јефрему би откривено о Светом Василију Великом ово: виде у вићењу огњени стуб који досезаше до неба, и чу глас: Јефреме, Јефреме, као што видиш овај огњени стуб, такав је Василије. – Стога зажеле да види Светога Василија, и отпутова у Кесарију Кападокијску. И нашавши га у цркви где поучава народ, он га стаде громким гласом славити говорећи: Ваистину је велики Василије! Ваистину је стуб огњени Василије! Ваистину Дух Свети говори устима његовим.

А неки од народа рекоше: Ко је овај странац што овако хвали архиепископа? Гле, улагује му се, да би нешто добио из његових руку. – А после службе Божје, када преподобни Јефрем са Светим Василијем зађе у пријатељски разговор, упита га Свети Василије: Зашто си ме таквим похвалама славио? Одговори преподобни Јефрем: Зато што видех голуба белог где седи на твоме десном рамену, и шапуће ти на уво оно што си ти говорио народу. И још: огњени језик говораше из уста твојих. Рече му Свети Василије: Што слушах о теби заиста сада видим, житељу пустиње и љубитељу пустињачког молитвеног тиховања. Пише у пророштву Давидовом: Јефрем је крепост главе моје (Пс. 59, 9). Ове пророчке речи уистини доликују и теби: јер си многе упутио на врлину, и учврстио; а кротост твоја и незлобивост срца твог сијају свима као светлост. – И посвети га Свети Василије за презвитера, и отпусти с миром. Али, прича се за њега, да никада није хтео литургисати, јер је сматрао себе недостојним да служи таквим великим Тајнама божанским. А често се причешћивао када су други служили Свету литургију. У презвитерском чину он је усрдно служио спасењу других, проповедајући реч Божју.

Преподобни Јефрем је гајио велику љубав према преподобном Аврамију Затворнику, чији се спомен празнује двадесет и деветог октобра. И често су један другог посећивали, и скрушавали се међусобним корисним разговорима. И када блажену Марију, нећаку Аврамијеву, снађе саблазан од врага, преподобни Јефрем молитвама својим много поможе њеном спасењу. Јер он силно паћаше због оних што падају у грехе, и веома се стараше да их поправи.

Преподобни Јефрем је некад боравио у пустињи, служећи Богу у молитвеном тиховању, где и многе ученике сабра; а некад је, по наређењу Божјем, боравио у граду Едеси, где је својим поукама многе људе приводио покајању, и пропале душе враћао Богу. У душекорисним проповедима он је био толико изобилан, и благодати Божје препун, Да су га грло и језик од силног говорења издавали. Али он није престајао говорити, јер му је ум био погружен у дубину мудрости и знања. Усто, био је и веома смирен, и на све могуће начине избегавао сваку људску почаст и привремену славу. Једном су хтели да га силом узму за епископа. Сазнавши за то, он се направи луд и стаде јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Притом, је грабио хлебове и воће што су продавали, и јео. Видећи то, људи су сматрали да је полудео. А он побеже из града, и скриваше се све док други не би постављен на то место.

Преподобни Јефрем је непрестано проводио у молитви и дане и ноћи. Пошто је имао дар умилења и суза, он је стално плакао, сећајући се судног дана, и пишући о њему и говорећи много. Мало је спавао, мало јео, и то само колико да не изнемогне и не умре од глади и неспавања. Био је пуки сиромашак, волећи сиромаштво више од богатства, као што у своме завештању сам каже за себе: „Јефрем никада није имао ни злата, ни сребра, ни ковчежић. Јер послуша доброга учитеља Христа који говори: „He теците ништа на земљи.“

У то време беше јеретик Аполинарије. Он је зло учио о оваплоћењу Господњем. Али је био речит, и вичан јелинској мудрости, и велику пометњу изазва у Цркви Божјој. И многе заведе у своју јерес. И томе јеретику од младости до старости беше један труд и један посао: да буни православне, и да их привлачи своме зловерју. И написа многе књиге противу правоверних. Од њих се издвајају две, у којима употреби сву своју душегубну вештину, окомљујући се на православне. А те две књиге чувала је једна жена, његова љубавница. Сазнавши за те књиге, преподобни Јефрем пронађе противу јеретикове вештине необичну вештину. Јер он дође код те жене тајно, и веома хваљаше Аполинарија, престављајући се као његов ученик. Па пошто тобож жели да се научи његовој недокучивој мудрости, он је мољаше да му на кратко време да те Аполинаријеве књиге што су код ње, да би из њих преписао најглавније ствари. А жена, држећи да је он заиста ученик њеног љубавника, даде му обе књиге с тим да их што скорије врати, и да никоме не прича о томе. Узевши књиге, Свети Јефрем их однесе у своју обитељ. Па пошто направи лепак, он тако прилепи лист уз лист, да се од обадве књиге доби као неко дрво или камен; и ниједан се лист не могаше одлепити од другог. И тако однесе жени. А она их узе и, не погледавши унутра, она их остави на своје место.

После тога плану опет препирка између православних и Аполинарија, који већ беше остарео. И кад му понестаде препирачке вештине, због старачке излапелости, он хтеде да искористи оне две књиге. Али кад их узе, не могаше их отворити, јер чврсто слепљене, оне се беху скамениле. Стога се веома постиде, и повуче се побеђен и посрамљен. И ускоро се од туге и стида лиши овог живота, зло извргнувши кукавну душу своју.

Преподобни отац наш Јефрем, пошто богоугодно поживе много година и приведе многе спасењу, провиде своју кончину, и написа поучно завештање ученицима својим. Одболовавши мало, он у дубокој старости отиде ка Господу. А чесно тело његово би сахрањено у његовој обитељи што је у пустињи, у околини града Едесе, у Сирији. Света пак душа његова стоји сада пред престолом Господњим, заузимајући се за нас, да молитвама његовим добијемо опроштај грехова, а благодаћу и милосрђем Господа нашега Исуса Христа, коме слава вавек, амин.

https://mitropolija.com/2026/02/09/prepodobni-jefrem-sirin-5/

Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже! (Псалам 42:1)

Смисао човековог живота и његова права вредност одређени су циљем који поставимо испред себе. Ако верујемо да ће све на овој земљи нестати и да је све пролазно, онда наш живот губи на тежини – постаје само испразна јурњава и „мучење духа“. Да бисмо заиста живели, потребно је да подигнемо поглед са земље ка Небу. Своје земаљске путеве треба да усмеримо ка храму, месту где не постоје јуче, данас или сутра, већ само Вечни Бог који нас воли.

Превазилажење земаљске теже

Божији додир су они тренуци који човеку откривају истинску сврху постојања. Рађамо се и умиремо у мукама, целог живота нешто губимо и патимо. Овај свет нас снажно вуче ка себи, и без Божије помоћи немогуће је отргнути се тој сили теже. Земаљска привлачност се побеђује само Крстом, јер се и сам Господ на Крсту издигао изнад земље.

Вечност није неко далеко лутање по галаксијама; она је саткана од оног малог и свакодневног што живимо. Ако говоримо о вечности, морамо говорити о сваком дану, сату и минуту свог живота. Минути постају године, године живот, а живот се улива у вечност.

Пут љубави и труда

Ако тај мали део вечности који нам је дат усмеримо ка Богу и научимо да ценимо сваки тренутак, ми заправо већ улазимо у вечни живот. То постижемо тако што:

-Не затварамо душу пред туђом патњом.

-Не сажаљевамо себе, већ покушавамо да разумемо и подржимо човека поред нас.

-Боримо се против очаја и незадовољства који долазе из гордости.

-Захваљујемо Богу за сваки проживљени дан.

Овај пут није лагана шетња, већ непрестани труд и приморавање себе на дела љубави. Треба живети тако да свака наша мисао и покрет буду потпуно отворени пред Богом. Живот пред лицем Божијим – то је већ сада вечни живот.

Победа над смрћу кроз покајање

Права смрт није физички крај, већ неверица у бесмртност и победу љубави. Иако је у нама много греха и пролазности, у нама живи и Христова љубав. Царство небеско је Царство вечне љубави, а једина врата кроз која се у њега улази су свест о сопственој несавршености. То није разлог за очај, већ за веру да Божија љубав може све да нам опрости, да нас промени и учини способним да волимо.

У вечности ће бити места само за храбре душе – за оне који су поверовали у своју бесмртност и у могућност да личе на Бога. На Светој Литургији, када се човек сједињује са Творцем, вечна љубав сагорева све наше привремене грехове у Светој Чаши.

Црква као заједница љубави

Када смо са Христом, ми не можемо а да не волимо, јер Бог је Љубав која побеђује сваку поделу. Мир и свет опстају само док на земљи постоји љубав према ближњима. Ако се та љубав угаси у срцима људи, свет ће пропасти.

Када човека дотакне Божија благодат, његов поглед се мења. Он више не гледа као неко ко је осуђен на смрт, већ као неко ко је пронашао извор живота. У овом свету страдања су неизбежна, али права радост је могућа само у Богу. Та радост је толико јака да јој ништа земаљско не може наудити.

Срце испуњено захвалношћу види живот као непроцењив дар. Тада човек више ништа не тражи, јер већ има све. Након сусрета са Богом, душа више не може да жели ништа веће.

Протојереj Андреj Лемешонок

Извор: Пријатељ Божији

Замисли, ниједан свештеник оног времена није био пријатељ Христов и није корачао са Њим. У време оно, ученици Христови били су једна обична група људи који као такви нису ништа говорили, нису ништа обећавали, јер нису били ни рабини, нити учени. Ми их сад поштујемо, али тад су били обични следбеници Христови, небитни рибари. Кад би Христос данас живео и ходио међу нама, највероватније да бих трчао ка Њему мислећи да имам право на то и да ће да ме прихвати међу најближе и најдраже. И преживео бих мали мождани удар ако бих гледао и слушао како Христос разговара са људима који немају везе са мном. Са малограђанима, са сељацима, децом са концерата, пропалицама, чупавцима, преварантима, наркоманима, болесницима, алкохоличарима, ноћним птицама, са онима који имају минђуше по телу или тетоваже.

Гурао бих се, пробијајући се напред да нађем место које ми припада. А Христос би ме погледао и питао би ме, младићу, шта ћеш ти овде? Јуначино, за где си се то спремио, зашто толика журба и стрес? Зашто гураш пријатеље моје? И не бих знао шта да кажем, само бих се чудио како ни сам Бог не разуме моју вредност и то ко сам ја. Осетио бих разочарење, немир, притисак и љутњу и имао бих много недоумица. Ко је уствари овај? Како размишља тако чудно и неправедно? Шта је најважније у његовим очима и како мери и како вреднује? Која је моја веза са Христом и са Истином? И која је то бајка у коју верујем у Његово име?

Једна лаж самооправдања, једно слатко самозадовољство да идем како треба, да знам све, да ћу ја највероватнје ићи у Рај и спасити се. Да сви око мене путују у пакао, а да ја, једино ја, православни, знам све најбоље. Садашњост, моју будућност и будућност целог света. И попео бих се у свој стан љут, јер не бих могао да се помирим са радошћу Христовом коју је имао срећући се са толиким небитним људима који чак ни на тамјан не миришу. Са свог балкона, повређен, љубоморан, гледао бих Христа како лагано корача са својом грешном дружином. На мене би посебан утисак оставиле очи свих оних људи, жена и деце око њега којима из очију сија радост и види се мир, а многима су и очи сузне.

Поред Њега, који није судио, није претио, није кажњавао, није тражио, није гушио. Само је нудио кисеоник, радост и мир, љубав и прихватање, правду и истину, бескрајну искреност. Није тражио новац, није тражио припаднике, навијаче да се упишу да постану чланови једне партије, једне организације, једног сталежа или система. Све опуштено с Христом. Шетња и где оде, где се заврши, пауза у једном парку. Разговор како се деси, све само од себе, природно, опуштено, неиспланирано. Један хаос смирења, један неред сређени, једно неримовање, права поема. Један Бог сав сладост. А ја да крварим у своји кутијици, да копним у кавезу златном, да се гушим у самокађењу, да губим свежину Христа мога. Како смо постали такви?

Архимандрит Василије Костић

извор

Јеванђелски одјељак, прича о Блудном сину (Лк. 15, 11–32) убраја се међу најпотресније и најутјешније ријечи Светог Јеванђеља.

Прича о породичном раскиду и помирењу у дубини открива срце Бога Оца и Његову безусловну љубав према сваком човјеку.

Овом причом Христос нам открива да, ма колико се човјек удаљио, ма колико се „изгубио“, пут повратка увијек остаје отворен.

Блудни син захтијева своје наследство и напушта очев дом. Он бира самодовољност, привид неограничене слободе, живот без граница и без истинског односа.

Али удаљавање од оца на крају га доводи до сиромаштва — не само материјалног, него прије свега егзистенцијалног. Глад коју доживљава не тиче се само тијела. То је глад душе која се одвојила од извора живота.

Тамо, на дну свога пада, рађа се најспасоноснији догађај: самопознање. „А кад дође к себи“, како каже Јеванђеље, он се сјећа ко је и одакле потиче.

Повратак блуднога сина није тријумфалан, већ смирен, испуњен страхом, стидом и кривицом. Он не тражи оправдање, него милост. Ипак, још прије него што успије да проговори, Отац трчи да му пође у сусрет.

Он га не прекорева, не кажњава, не подсјећа га на његове грешке. Грли га, указује му част и враћа га у достојанство сина. То је икона Бога Оца који чека, који се нада, који стоји на прагу Своје љубави са раширеним загрљајем.

Бог Отац не тражи савршенство, него искреност. Он не захтијева да Му се вратимо беспрекорни, већ покајани, преумљени. А покајање не значи само жалост због прошлости, него промјену пута, повратак у живи истински однос, тражење истинске љубави.

Ко признаје своју потребу за Богом и жели да се врати, бива примљен без услова и предуслова.

У свијету у којем се многи губе у беспућима погрешних избора, разочарања, усамљености или привида самодовољности, прича о блудном сину одзвања као лични позив свакоме од нас.

Она се обраћа сваком срцу које се уморило од лутања, свакој души која се осјећа празно. Не бој се повратка. Бог не чека да те осуди, него да те загрли.

Тамо, у живом односу са Њим, човјек поново проналази своје истинско биће, своје достојанство и свој прави дом. Очев дом остаје отворен. Једино што је потребно јесте наша одлука да кренемо путем повратка.

митрополит Филотеј

Превео: п. Никола Гачевић

Извор: Отисци доброте

Епископ Данило (Јакшић) је рођен на Божић 1715. године у благочестивом дому Милете и Стојане у Српским Моравицама. Још као дечак одлази у манастир Гомирје. У деветнаестој години у чин јерођакона, а затим и јеромонаха, рукополаже га епископ Данило (Љуботина), уз кога је млади Данило духовно узрастао. У време када је интензивно деловао унијатски епископ Теофил (Пашић), Данило служи као парох у Сјеничаку бранећи православну веру. Епископ горњокарловачки Павле (Ненадовић) поставља га 1748. године за свог егзарха, а као митрополит произвео га је 1749. године за архимандрита гомирског и поставио за администратора најпре Горњокарловачке, а потом и Костајничке епархије.

            Наредне године, излазећи у сусрет жељама народа и свештенства, Архијерејски Синод Карловачке митрополије бира Данила (Јакшића) за Епископа горњокарловачког. Бечком двору се није журило са потврдом избора, па је епископска хиротонија извршена тек 4. новембра 1751. године у дворском манастиру Раковцу, а устоличење је обављено 19. августа следеће године у Плашком.

            Велику пажњу епископ Данило је поклањао манастиру Гомирју, даривајући га књигама и одеждама. Ту оснива иконописну школу у којој је учитељ био Симеон Балтић, монах из Хопова. Његова градитељска делатност била је веома значајна. И поред велике сметње државних власти успео је да многе трошне дрвене храмове замени зиданим. У Плашком је поред двора саградио кућу за преноћиште свештеника, као и велелепни катедрални храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице који је освећен 30. августа 1763. године.

            Епископ Данило је био изузетно племенит човек. Прота Манојло Грбић помиње једно његово писмо из Беча из 1759. године, у коме препоручује свом заменику игуману Алексићу да сиромашним комшијама помогне узорати баште.

            Римокатоличка Црква је успела да за време овог ревносног архијереја поунијати Жумберак, а бечка влада му је забранила улазак у овај део његове епархије. Последњи православни ђакон завршио је живот у тамници, јер није хтео да прими унију. Владика Данило је тешко поднео губитак Жумберка, јер његови многобројни напори нису имали никаквог успеха, па је у таквој ситуацији био немоћан.

            Иако је епископ Данило био народни кандидат за новог Карловачког митрополита, Беч је спречио његов избор. У Епархији је то коментарисано и дошло је до затварања појединих свештеника. И сам епископ Данило је оптуживан да буни народ. О празнику Светог пророка Илије 1770. године он је по други пут отишао у Трст да мири Србе и Грке, у чему је имао успеха.

            Обилазећи своју епархију епископ Данило је кренуо из Метка преко Косиња у Плашко, одакле је 12. новембра 1770. године писао калуђеру Јанићију (Милојевићу): „Ја сам јуче овден дошао и како сам ишао, Бог је дао, да на путу нијесам остао; на десној нози нијесам донио чизме ни чарапе, а на лијевој једва да сам донесао“. Последње писмо које је написао епископ Јакшић било је 24. јануара 1771. године игуману гомирском Алексићу у коме наводи: „Мене јуче на ноћ уватила грозница, а како буде окончати се, Бог зна…“.

После краће болести, епископ Данило се мирно упокојио у 55 години живота, 27. јануара 1771. године, у свом двору у Плашком. У Митрополији је забележено да је Јакшић умро од „ангине“. Сахрањен је у својој задужбини у крипти катедралног храма у Плашком поред свог духовног оца, епископа Данила (Љуботине).

            По записаним сведочењима карловачког проте Манојла Грбића из 1891. године „народ овог владику и данас зове „свети владика Јакшић“ и од свијех осталих владика остао је он у најљепшој успомени код нашег народа“. Епископ горњокарловачки Данило „живео је строго калуђерски. Непрестано је постио по калуђерским правилима, меса није јео никада од како се закалуђерио. Он је врло мало на себе трошио, па је и од својих врло малих прихода оставио иза себе прекрасне задужбине, које су му обесмртили име и спомен на многе векове“.

            Након Другог светског рата мислило се да је гробница горњокарловачких архијереја оскрнављена 1941. године, када је група усташа девастирала унутрашњост Саборног храма и разбацала посмртне остатке епископа др Максимилјана (Хајдина). Са благословом Епископа горњокарловачког г. Герасима, а на основу архивских докумената, аутор ових редова пронашао је гроб са моштима владике Данила са десне стране припрате Саборног храма у Плашком.

            На основу предања Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор име епископа Данила (Јакшића) унео је у Диптих светих са датумом празновања 9. фебруара/27. јануар (АС бр. 67/зап.104 од 21/8. маја 2022. године).

Тропар, глас 8.

Православља исповедниче и праве вере наставниче, Цркве Христове архипастиру добри и вођо народа мудри, блажени и добропобедни светитељу, оче Данило, који си се венца вечнога живота удостојио, моли се Господу за спасење душа наших.

https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/свети-исповедник-данило-јакшић-епи/

Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског

ПРЕНОС ИЗ КОМАНА У ЦАРИГРАД ЧЕСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА 3ЛATOУCTA

Пошто прође тридесет година од престављења у јерменском граду Коману[1] великог учитеља васељене, патријарха цариградског, светог Јована Златоуста, пресвети Прокл, некадањи ученик светог Златоуста, затим патријарх цариградски[2], празнујући годишњи празник његов у Великој Цркви цариградској, одржа говор у спомен свога духовног оца и наставника, достојно величајући Божјег угодника. Тада он рече: "Нико не може како треба похвалити Јована, осим кад би се сада јавио један други такав Јован. Празник његов, као огромна река његових безбројних трудова, подвига и учитељства, напаја душе верних. Из њега сијају зраци Божје благодати. И ти зраци једноме блиставо објављују сунце Божанства, другоме показују триумф Православља над јересима, трећем обзнањују пропаст идола, четвртом обелодањују пораз заблуде, петом исправљају веру и нарав, шестом обасјавају небеске венце. О, архијереју, чији је празник као ваздух испуњен миомиром! О име Јованово, ти си сагласно са делом! О презиме Златоуст, ти јасно показујеш какав је он био проповедник речи Божје! О језиче, узвишенији од неба! О учитељу, који еванђелским громовима владаш! Ово је Јован који је, као Јован Претеча Господњи, покајање проповедао. Онај - проповедник, овај - труба. Онај - непоколебљив, овај - непобедив. Онај - девственик, овај - чистоте заштитник. Онај у пустињи крштава, овај у граду мреже баца. Онај изобличаваше прељубочинце, овај непоштедно караше грабљивце. Онај у тамницу вргнут, овај у прогонство послат. Ономе глава отсечена, и овај жељаше да такву смрт поднесе за истину. Многи подвизи овога беху на земљи, зато су му многи венци на небу. Јован са светим апостолом Павлом сада кличе: Христов сам миомир! Јер свако место очисти од заблуде као од смрада: У Ефесу обману Мида Прогна; у Фригији мајку лажних богова бездетном учини; у Kecapији јавне куће уништи; у Сирији богоборне зборнице укину; у Персији семе побожности посеја. Свуда православну веру укорени, проповеђу сав свет богопознањем испуни. Написавши књиге, он свуда мреже спасења разапе. Са Јованом Богословом он о Речи Очевој богослови. Са Петром побожно вероисповедање заснова. Са рибарима мреже Православља у свет врже. О Јоване! живот твој заиста беше пун мука, али је смрт твоја чесна, гроб твој славан, награда твоја велика!

Док је свети Прокл тако у цркви беседио, народ чије је срце горело љубављу према светом Јовану Златоусту, немаде стрпљења да сачека крај беседе, већ сви громко као једним устима стадоше молити светога Прокла, да што пре свете мошти Јованове пренесе из Комана к њима у Цариград. И велики жагор дуго потраја у цркви, тако да патријарх није био у стању да беседу доврши.

По завршетку богослужења пресвети Прокл одмах оде код цара Теодосија[3], сина Аркадијевог а унука Теодосија Великог. И саветујући му да пренесе чесне мошти Златоустове, он говораше: "Врати, царе, онога што те еванђелски родио светим крштењем, и светитељским рукама, као некада старац Симеон Господа, држао. Црква ти довикује: "Красота се моја наруши, уста се затворише, лепота се помрачи. Дивљи вепар рашчерупа пастире мојих оваца златоустовских, и пагубни зверови поједоше плод уста мојих. Оскврнави завист светињу служитеља мог, као у лугу секирама га отсекоше од мене, и у гроб ћутања га затворише. Рођаци по јереси рекоше између себе: Да запушимо уста кoja су тако много говорила против нас! Осрамотимо речи његове, јер онда неће моћи тако учити, нити нам више одвраћати. Докле ће ме, царе, непријатељ ружити Златоуста ради? Врати ми онога који беше сличан женику мом Христу! Даруј мени, матери твојој, духовног оца твог! Иако ме је њега лишила твоја мати по телу, но ти немој следовати њеном немилостивом срцу и злим склоностима, него ревнуј за светињом Духа, без које нико неће видети Господа. Евдоксија прође, али Црква остаје увек. Ја сам твоја вечна мајка. Обрадуј ми срце, вративши ми Златоуста, да би била твоја заступница пред Богом. Стекни Златоустову душу за твоју молитвеницу. Буди син правде, утврђиван молитвом отачком!"

Пошто много оваквих ствари изговори цару од лица Цркве, цар пристаде. И бише послани угледни људи са сребрним кивотом у Коман, да веома свечано пренесу отуда свете мошти светог Златоуста. Кад тамо стигоше, они показаше цареву наредбу епископу команском и народу. И настаде у народу велика туга, и жалост, и плач, што се лишавају тако велике духовне ризнице. И не желећи да даду свете мошти, много роптаху, али се не могаху одупрети царевој наредби. А када цареви изасланици хтедоше да изваде светитељеве мошти из гроба, оне се показаше теже од сваког камена и од сваке тежине. Ни огроман број људи не могаде их макнути. Иако се много мучише око тога, ништа не успеше. Разумевши да светитељ не жели да се његове мошти узму одатле, изасланици хитно обавестише о томе цара писмом. Цар се посаветова са пресветим патријархом Проклом и другим светим људима, увиде свој грех, јер није изасланике послао с молбом него с наредбом да из Комана узму светог Јована. И одлучи да светом Златоусту као живоме напише писмо, молећи опроштај за смелост, и молећи га да благоизволи вратити се на свој престо, и утеши стадо своје. Написа дакле својом руком ово:

"Васељенском патријарху и учитељу и духовном оцу, светом Јовану Златоусту, ја цар Теодосије приносим поклоњење. Пошто смо, чесни оче, мислили да је тело твоје мртво као тела осталих умрлих, послах људе с наређењем да га брзо пренесу к нама. Али жеља нам се не испуни због моје недостојности. Стога ти сада као живоме шаљем ову моју својеручну молбу, и са вером молим за опроштај мени и људима твојим: опрости ми онај неумесни потхват, покривши га пучином своје мудрости; опрости мени који се кајем ти који си све учио покајању; и као деци која воле оца, дај нам себе, и својим доласком обрадуј оне што те љубе. Далеко сам од сваке помисли да наређујем, него те понизно молим: дођи к нама! Немој ме по други пут вратити посрамљена, свечесни оче! Подари себе онима који жуде за тобом. Дођи с миром међу своје, и своји ће те с љубављу примити."

Пошто написа писмо, цар га даде брзоходцима, наредивши им да отворе светитељев гроб, да писмо положе на светитељеве груди, па да затим одрже свеноћно бденије. Тако и би. Када брзоходци стигоше у Коман, они ставише царево писмо на груди светога Јована. И одслужи се свеноћно бденије. Онда се цареви изасланици коснуше чесних моштију, и светитељ им се одмах даде, јер постаде природно лак, као што је и био. И они, обрадовани тиме, извадише чесне мошти из гроба и положише их у сребрни кивот. А беше тамо један убог човек, који је био хром од змијина уједа, и живео је при цркви просећи милостињу. Он узе једну крпицу из светитељевог гроба, протрља своју ногу, и одмах му оздрави нога, и он стаде ходити славећи Бога. А слеже се сав народ са свећама, да се поклоне чесним моштима светитељевим. И са многим сузама и ридањем испратише свете мошти.

Кренувши на пут, цареви изасланици пређоше велико растојање, и стигоше у халкидонско пристаниште[4]. A y сусрет беше изашао цар са целим сенатом и патријарх са клиром, и огромно мноштво света. И уђоше у лађу. А беше нарочито спремљена царска лађа да прими чесне мошти светог Златоуста. И унесоше у њу кивот са светим моштима. И када се враћаху у Цариград, по Божјем промислу, изненада се диже бура на мору, која разбаца лађе на разне стране. А лађа, у којој беше кивот са светитељевиад моштима, иако јој се ужад покидаше, пловљаше сама, невидљиво вођена Божјом силом, и пристаде уз брег, где беше виноград оне удовице, због кога свети Златоуст поднесе толике муке и прогонство. На овај начин светитељ и после смрти показа своју ревност за правду, изобличавајући учињену неправду. И чим лађа са моштима светитељевим пристаде уз тај брег, одмах постаде тишина на мору, и све се лађе слегоше читаве, јер ниједна не беше настрадала од буре.

Када кивот са моштима би изнесен из лађе на обалу, узбуди се сав град, и дођоше са свећама и кадионицама и песмама. Тада узеше кивот и однеше га прво у цркву светог апостола Павла. Затим га пренесоше у цркву свете Ирине. Ту цар и патријарх отворише кивот, и угледаше тело светитељево, а оно процветало лепотом и нетљенијем, као крин у башти. И диван мирис излажаше из њега. И скиде цар свој пурпурни плашт, распростре га преко моштију, и павши на груди светитељеве, са сузама говораше:

"Опрости, свети оче, неправду која ти из пакости би нанесена. И немој мене чинити одговорним за грех моје мајке, да не бих због родитељске свирепости патио ја. Иако сам син твоје гонитељке, ипак нисам крив за зло које ти је учињено. Но, опрости јој грех, да бих се и ја очистио од њене љаге. Преклањам моје царско достојанство к ногама твојим, и сву моју власт препуштам теби. Прости ону што ти је глупим насиљем нанела неправду, јер се каје и моли опроштај, мојим устима говорећи ти са смирењем овако: Сети се, оче, своје поучне беседе о незлопамтљивости, те не помени сам зло моје! Желим да устанем из греха, али пружи ми руку ти који си рекао: Ако си једанпут пао, устани, и спашћеш се! He могу да подносим твој гнев против мене, јер се ево и гроб мој тресе, потресајући кости моје, и бојим се да ме на Страшном суду Христос не лиши да станем с десне стране Њега. Многе си спасао својим поукама, па нека и ја једина не будем лишена тог спасења. He остави мене која вичем за тобом, него ме избави од непријатеља мог ђавола, јер ме он наговори да ти сагрешим, као некада Еву да сагреши Богу. Немој се стално гневити на ме, незлобиви! Ти ниси био злопамтило у трулежном животу; не буди злопамтило и у нетрулежном! Док ја живех временим животом, пакост ти учиних; а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође, и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче у слави твојој, коју си добио од Бога. И пре но што будем на Страшном суду Христовом осуђена због тебе, опрости мени неоправдивој!"

Говорећи тако од лица своје мајке, цар не могаше да престане са плачем, него сузама квашаше тело светитељево, и са страхом га целиваше. Исто тако и пресвети Прокл, с љубављу целивавши светитеља, говораше: "Христољубиви оче, сладчајши учитељу, ја сам чедо твоје, твога духовног млека одгој. Као што си пре мене био пастир ти, тако си и сада ти пастир: моје овце твоје су, твојом пашом досада храни се твоје стадо, и жудећи за тобом, оно неће да иде за другим пастирем. Покажи нам стога лице своје, и учини да опет чујемо глас твој"!

А сав народ искаше да се само дотакне чесног кивота светитељевог, и не одлажаху од њега целог дана и целе ноћи. Сутрадан положише чесни кивот у царске колеснице, и веома свечано одвезоше у велику саборну цркву светих Апостола. И када га унеше унутра, и поставише на патријаршијски престо, сав народ као једним устима клицаше, говорећи: Заузми престо свој, оче! - И виде патријарх Прокл, и с њим многи достојни људи, како свети Јован мртва уста своја као жив покрену, и проговори ову архијерејску реч: "Мир свима!" - А док се служила света литургија, догодише се од светих моштију Златоустових исцељења многих болесника, и престаде да се тресе гроб царице Евдоксије који се дотле дуго тресао.

И с весељем и радошћу положише свето тело светог Златоуста у светом олтару испод жртвеника, славећи Христа Бога, слављеног са Оцем и Светим Духом вавек, амин.

Пренос моштију светог Златоуста извршен је 438 године на данашњи дан.

БЛУДНИ СИН : Једини циљ Великог поста

У име Оца и Сина и Светог Духа.

Какве смо дивне речи у црквеној песми сада чули: „Јер порани душа моја твоме светоме храму, носећи храм телесни сав оскврњен…“ У тим речима је истина о нашем паду, коју је спознала људска душа: од раног јутра, с првом мишљу после буђења, мој дух стреми ка Твоме светоме храму, ка светом дому Божијем, али тај мој дух пребива и чами у храму мога тела, оскрнављеног гресима...

У тим речима је спознаја самог себе, свог места у свету, у њима је покајање, које Бог очекује од сваког Свог сина, од сваке Своје кћери. Али далеко од тога да се сви уздижу до тих духовних висина, на којима долази спознаја да си ти сам кривац скрнављења храма Божијег. Тог храма, који је управо твојој души поверио Бог: „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“ (1 Кор. 6: 19).

Сутра на Божественој Литургији опет ће нам читати причу о оцу и два сина. Један од синова је био послушан оцу, али само споља. Други је побегао од очинске љубави како би се наслађивао грехом и страстима. Али тако се десило, да је управо тај последњи могао да се заустави и тргне од ужаса и свега чудовишног што је учинио пред Небесима и пред оцем. Његов дух се узнео до највиших висина на које је способан човек: он је спознао да је храм његове душе чудовишно оскрнављен; он га је сам похарао и оскрнавио очево наслеђе, које се зове – живот, љубав, старање, доброта и нежност. Све оно што је било најбоље у њему, он је сам погазио, разорио, извргнуо руглу.

Блудни син разуме све то. И ту је позив сваком човеку. После грехопаденија, после тога када је свако од нас без изузетка постао блудни син, схвата ли он то, или самозадовољно не примећује да Бог Отац очекује од нас само једно: да спознамо наше слепило и грешке? Без тога ми просто-напросто не можемо да зауставимо свој вртоглави пад у бездан вечне смрти.

Други син из приче никада није физички остављао оца. Али духом је, као и млађи син, свесно боравио у далекој земљи. Једино што се син „праведник“, за разлику од блудног сина, никада духовно није вратио своме оцу. Он, заједно са својим истомишљеником, самопрозваним праведником фарисејем, није био способан да изврши главно људско дело на земљи – да се уздигне до висине покајања, које рађа општење с Богом и мир са Њим. „Праведник“ примерног владања из приче је, заједно са фарисејем, духовно захвалан што он није такав, какав је његов брат, који не вреди ништа, тај блудни син који је протраћио имање свога оца са блудницама! Зашто си ти оче, тако неправедно снисходљив и добар према њему? Како ти можеш да му опростиш? Чак и после тога када је он протраћио сво твоје богатство, које је могло да припадне мени! После тога када се он преситио грехом, који сам ја себи све то време ускраћивао! Зашто обраћаш пажњу на њега, а не само на мене, јединог достојног твог имања?

Тај старији, праведни и неповратно изгубљени, он је такође блудни син, такође несрећно дете. Наш сабрат, грозни пример за све, који само споља искрено бораве у дому оца свога.

На нашу срећу, у причи се налази још један Син. Онај, Који нам све то приповеда. Онај, Кога је Отац послао ради спасења и те, и друге блудне деце, ради спасења сваког од нас. Онај, у Коме је пуноћа Божанства: Отац и Син и Свети Дух, Који приноси Себе као жртву ради нас.

Блудни син је нашао пут из своје погибељи. Из духовног стања старијег сина такође постоји само један излаз – то су нам објаснили свети оци Цркве. То је искрена спознаја да „горег од мене нема“. Вероватно је сваком од нас позната та изрека. Али чак и ту се довијамо да конвертирамо њен истински дух, који од нас захтева хришћанску храброст, и претворимо га у лицемерну и бесплодну формулацију, која нам је комфорна.

Пред нама је Велики пост. Он има један циљ – да достигнемо то што од нас очекује Бог. Хајде да исправимо свој живот кроз покајање.

Амин.

Епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов)

(фејсбук страница Свети Јован Претеча)

Ако мир који тако предано чуваш изгледа као:

1. константно непоштовање твојих граница, или недозвољавање да их уопште поставиш

2. осећај да немаш права на своја осећања/мишљења/искуства/уверења/снове/ вредности...

3. буђење стида, непоштовање или исмевање тебе или твојих осећања

4. стварање притиска да урадиш нешто што не желиш, или да не урадиш нешто што желиш.

5. константно ходање по "љускама јајета" када си поред неких људи

6. једностраност односа

7. константно осећање немира и несигурности у односу

Чување мира значи да би сви у односу требало да осећају исти или барем сличан ниво мира, као и да се труде и раде да би се мир одржао. Ако због чувања мира мораш да издаш своја уверења, разориш свој интегритет, прекршиш границе онда то није чување мира већ остајање у једном дубоко повређујућем односу и на неки начин омогућавање злостављања.

*

Доста тога се променило у околностима, а понешто и у нама самима.

Наше баке и деке су из другачијих побуда улазили у брак и на првом месту су то биле везе због (лакшег) живота, а не везе због уживања и задовољства, као што су махом то данас.

Такође, наше баке и деке су имале тај осећај (свете) дужности, схватање да је "ми" исто тако важно као "ја", и да се кроз кроз боље "ми" долази и до бољег "ја", као и обрнуто.

Данашња култура је мало претумбала ствари.

У својој жељи да нас "ослободи", дужност је претворена у угњетавање, а краткорочни хедонизам постављен на пиједестал наших тежњи.

Моја срећа и моја Ја су на првом месту, а све остало...то је мање важно

Све то је утицало и на брак, где данас улазимо брак тражећи срећу, а не смисао.

Заборављамо да сврха брака није у томе да нас учини срећним,

него у томе да нас учини бољим. Зрелијим. Одговорнијим.

Јер ако уђемо у брак само да бисмо нашли срећу или се ослободили усамљености, бојим се да нас чека неминовно разочарање.

Један од проблема са којим се сви суочавамо јесте што срећу, љубав, тако битне ствари, врло често тражимо ван себе уместо да на првом месту потражимо ту љубав у себи.

Људи се нађу и уђу у брак и онда очекују да ће ова друга особа да их усрећи, заборављајући да су кључеви њихове среће у њима.

Човек мора прво да изгради однос са Господом, који је извор све љубави.

Да би та љубав сишла у његово срце, а онда да почне да гради здрав однос са собом, да ту љубав култивише, да ту љубав гаји, да заволи себе истински и на прави начин..

Нећемо погрешити ако кажемо да брак није место где се љубав ствара,

већ место где се љубав дели да би се умножила.

*

Диван текст о кајању, прочитајте и промислите.

„Један човек је грешио, али се и кајао – и тако цео живот.

На крају се покајао и умро.

Зли дух је дошао по његову душу и говори: „Он је мој“.

Господ говори: „Не, он се кајао“.

„Јесте, кајао се, али је опет грешио“, наставио је сатана.

Тада му је Господ рекао: „Ако си га ти, будући зао, поново примао код себе након што се кајао, како да га не примим након што Ми се, сагрешивши, поново обраћао покајањем?“

Преподобни Амвросије Оптински

*

Игра са децом је неизоставан део њиховог одрастања. Кроз игру, деца развијају креативност, социјалне вештине и емоционалну интелигенцију.

Игра је језик деце, а најважнија игра је она коју играју са својим родитељима (Lawrence Ј. Cоhеn)

Сваки тренутак проведен у игри с њима гради мост ка будућности, где се стварност спаја с чаробним светом њихове маште.

*

Верујем да се нико не рађа опседнут собом, већ да се та опсесија развија с временом.

Најчешће као реакција на детињство. Тамо где недостаје искрена брига према детету, налазе се корени нарцизма. Тамо где је дете емотивно и духовно занемарено настаје празнина.

Управо зато што га нико није понеговао, нити му омогућио да своје емотивне потребе испољи тако да оне буду уважене и кад је неопходно, санкционисане, дете ће стећи нарцистичке карактеристике Једном речју ‒ нарцизам је људски одговор на нељудске услове живота, упркос материјалној стабилности.

Овај психички поремећај, све чешћи у људској популацији, настао је у примарној друштвеној ћелији, у породици, тамо где због посла и других обавеза родитељи нису стигли или нису могли да се посвете својој деци онако како би то надаље омогућило здраво детињство.

Нарцизам ‒ у општим цртама ‒ подсећа на звоно, унутра је празно, споља јечи.

Укратко, није било прилике у раном узрасту, у такозваним формативним годинама, да се дететово биће испуни смисленим духовним садржајима, превасходно тананом емотивношћу и бригом, па су неизречене потребе остале незацељене, иако су таква деца стасавала у несиромашним породицама.

Или да се овако каже ‒ дете је било подмирено, сито, но гладно само у једном: на пољу емоција и блискости, јер лакше га је подмирити материјално, него духовно, ово друго тражи рад, труд и непрестану активност.

*

КАД БОЛИ ДУША

Димитрије Авдејев

Православни психијатар Димитрије одговара на питање:

Како се лечи душа?

По чему се ваш приступ психијатрији као науци разликује од приступа ваших колега?

 Једини начин да се излечи бол у души је покајање, које захтева извесну духовну снагу, коју многи од нас једноставно немају. Сигуран сам да је психијатрија по принципу:стрпите се све ће проћи у већини случајева недопустива.

Како жени која је изгубила сина јединца да кажем:диши дубоко, опусти се, проћи ће?!

Неће, и не може проћи, али зато могу да јој кажем да за Бога нема мртвих, да је упутим у цркву гд‌је ће учествовати у богослужењу, запалити свећу, замолити да се одслужи помен за страдалог сина..и тако ће њена душа осетити олакшање

 Знате, смрт је тема која је у светској медицини и психијатрији готово забрањена. Тешке болеснике бодре речима: све ће бити у реду, полако..

У тој лажи човек умире неприпремљен, без покајања. А једна од најважнијих ствари у животу православног човека је молитва Господу за мирну смрт и добар одговор на Страшном Суду

- Моје колеге веома често личе на људе који седе на врећи злата, а пружају руку да им неко да милостињу. Имају СВЕТИЊУ ПРАВОСЛАВЉА итакве духовне вредности а траже милостињу: аутосугестију, хипнозу, реинкернацију...

*

Први знак гордости је увређеност. Када је особа увређена, то говори о њеној скривеној дубокој гордости. Увредљиви људи су веома горди, самољубиви људи.

И кад се ухватимо како размишљамо како смо увређени, то само сведочи да у нама живи гордост — та страшна разрушујућа зараза, страшна болест која једе нашу душу, као што рђа једе гвожђе.

Када у нашем срцу живи љутња, не можемо имати ни љубав, ни смирење, ни кроткост, ни мудрост — ништа не може бити. Тако је све једноставно у животу: избави се од гордости, отићи ће увредљивост, отићи ће и љутња - доћи ће саосећање и љубав према ближњем.

 - Архиепископ Теогност, намесник Свето-Тројицке Сергијевне Лавре

*

Живот је леп, много лепши него што сте заслужили.

Уживајте у животу када сте већ имали среће да се родите.

Тако сте случајно и лако дошли до живота а толико сте му нашли мана.

Ко уме да се радује, има чему да се радује

А ко уме да пати, често пати и без разлога. Ако вас новац опседа, ако патите због тога што нисте богати, израчунајте сами колико милиона долара вреди само једно ваше око. Срам вас било, страшно сте глупи и незахвални.

И немојте ми само причати о томе шта сте све заслужили а нисте добили, јер ћу вам ја лако пронаћи шта сте све добили а нисте заслужили. живите и уживајте, када већ нико не прави питање око тога.

Душко Радовић

*

Срећа зависи од мудрости

 Једном, када је блаженопочивши Патријарх Павле требало да иде на службу у цркву на Бановом брду, било је лето и опасна врућина.

Патријарх Павле се спремао, а ђакон га је питао како ће до тамо стићи и предложио му да је најбоље да иду колима због високих температура.

Будући да се Патријарх Павле радо возио аутобусом, рекао му је: „Не, ићи му аутобусом као и увек". Међутим, ђакон је био упоран, па је наставио да му сугерише да је боље да не иду аутобусом, јер он пролази поред Аде Циганлије. Ипак, лето је и су људи, а поготово жене оскудно обучени.

А неке су чак и голе.

И поред свих наговора, Патријарх мудри инсистира да иде аутобусом.

Побеђен ђакон му говори:"није згодно, оче да идемо аутобусом, има много раголићених жена које иду са плаже."

На то му Патријарх Павле одговора:

"Сине мој, свако види оно што жели"

*

Пусти то, данас нас увреди овај, сутра ко зна ко ће.

Ми стално обраћамо пажњу на те увреде, а треба све то да савладамо миром.

Да не примамо к срцу. И кад не примамо к срцу, онда непријатељ хоће да вређа, но ако се то одбије од нас, то не ремети наш унутрашњи мир, и после виде људи:вређају, вређају, па на крају дигну руке.

(Старац Тадеј Витовнички)

*

Десило се полако...у почетку смо престали да причамо као некада.

Престали смо да комуницирамо.

И за то мало времена колико смо имали за разговор,  свако од нас би заузимао један крај софе са мобилним телефоном у руци.

Онда смо почели да спавамо одвојено.

Хоћеш због врућине, хоћеш због хркања, хоћеш због различитих програма..

Једно у дневној соби, а друго у кревету.

И почели смо, знаш, да се осећамо пријатно у овој ситуацији. Онда, свако „за свој грош“. На послу, изласцима са пријатељима, обавезама. Само су деца остала заједничка тачка контаката, нешто око чега смо морали да се договарамо

Као што је било природно, умрла је и љубав.

Однос. Допустили смо то..

Ходали смо по кући као странци, не желећи да видимо једно друго..

Потом су дошле жалбе.

Дошла су нервирања. Егоизми. Неспоразуми. Дошле су препирке, вике и свађе.

Дошло је дотле да осећамо гађење једно према другом.

Две дивље животиње у истом кавезу, два странца, два непријатеља у истој кући.

Тако смо убили наш брак.

*

"Један разбојник је спасен - не очајавај, други разбојник је изгубљен - не опуштај се."

 Блажени Августин

(са Инстаграм странице)