ШЕСТА НЕДЕЉА (ЦВЕТНА)
Јов. зач. 41, гл. 12. ст. 1-19.

Данашње Јеванђеље говори: о вечери у Витанији и о свечаном уласку Спаситељевом у Јерусалим.

Шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију где беше Лазар што умре и кога он подиже из мртвих. И ту му зготовише вечеру и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом.

Кад је Спаситељ васкрснуо Лазара у Витанији, кренуо је на пут и дошао у варош, која се звала Ефраим,¹ а шест дана пре Јудејске Пасхе дошао је опет у Витанију, где је био и Лазар кога је из мртвих васкрсао и ту су му у кући Симона губавог спремили вечеру² при којој је Марта служила а и Лазар између осталих био. Пасха Јудејска почињала се у Петак увече и по томе долазак Христов у Витанију, а на шест дана пре Пасхе, пада у Суботу пре поменуте Пасхе.

А Марија узевши литру правога нардова н скупоценог мира помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Нард је дрво које расте у источној Индији. Из његовог корена добија се особито мирисави сок а, тако, исто и из коре и плода. Чист нардов мирис особито је скуп па за то јеванђелист и вели да је многоцени – скупоцен. Марија је убрисала Спаситељеве ноге не убрсом већ косом и тиме је показала особиту и изванредну почаст и величину вере према Спаситељу.

Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га после издаде, зашто ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? Но ово (Јуда) не рече за то, што је се бринуо за сиромахе, него што беше лупеж и имаше ковчежић и ношаше што се меташе у њ.

Матеј каже: А кад видеше то ученици његови расрдише се. (26, 8). а Марко вели: А неки се срђаху… и викаху на њу – Марију – (14, 4-5). Међутим Јован изрично каже: да је Јуда негодовао због скупоценог мира, за које се могле узети лепе паре. Ова привидна несугласица између Јеванђелиста изравњава се тиме, што сви тројица имају право; јер кад су ученици чули пре од Исуса Христа, да му је милостиња милија од жртве³ сад су се срдили на Марију мислећи, да она пошто је излила миро није Спаситељу учинила по вољи. Из истог узрока и неки од присутних негодовали су против овога Маријиног поступка говорећи, да је се миро могло продати за 300 динара, и да је се та сума могла раздати сиротињи. Но Јуда је опет негодовао не зато, што је се старао за сиромахе, већ што је био лупеж – лопов – па би поменута сума дошла у касу коју је он носио и чувао, те би и са тим новцем могао поступити по својој злој навици.

Јевавђелист Јован назива Јуду Искариотским зато, што је био из града Кариота, који се налазио у племену Јудином.⁴ Лука назива Јуду Зилошом (грч, зидотис = ревнитељ) = ревнишељем за то што је пређе припадао малој Јудејској секти ревнитеља, која је веома била одана Мојсеовом закону. Јуда се још назива и кананитом али не зато, што је као што неки мисле, био из Кане Галилејске, већ што је био особити ревнитељ Мојсеовог закона, почем и јеврејска реч канани значи ревниоц.

Но овде морамо обратити пажњу и на велику разлику, која постоји између благодарне Марије и незадовољног Јуде; јер докле она купује особитог мира за 300 динара да тиме Спаситељу и особиту част укаже, Јуда издаје свога учитеља за 30 сребрника! Докле је Марија носила суд скупоценог мира он је носио сандучић од новаца – касу – у коме је и његово амишно срце било затворено и на послетку докле је Маријин поступак целу кућу мирисом напунио, Јудин издајнички поступак целу је васељену испунио негодовањем и одвратношћу.

А Исус рече: остави је, она је то сачувала за дан мога погреба, јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда.

Јеванђелист Јован упућује овде Спаситељев одговор само на Јуду а прећутао је о осталима, јер су о њима Матеј и Марко оп ширно говорили.⁵ Својим одговором Господ Исус посведочава, да је Маријин поступак био по вољи Божијој а због његове скоре смрти. И овде је смисао Спаситељевих речи, онај исти, који је у речима што је при другом помазивању казао другој жени рекавши: да је она унапред помазала његово тело на укоп.⁶ И тако, Богочовек оправдавши Маријин поступак и посведочивши њену врлину као и то, да је она то учинила по Божијем упутству – благодати- у исто време открива и награду којом ће Марија за ово своје дело бити награђена јер каже: Заиста вам кажем: где се год успроповеда Јеванђеље ово, по свему свету казаће се и то за спомен њезин⁷ а истину ових Христових речи и ми сви можемо посведочити. Последње Спаситељеве речи у одговору Јуди прикривено показује и његову скору смрт. Јер Господ ће истина свагда бити са својим верним, но како се помазивање миром односи на тело, а Спаситељ са телом неће још дуго на земљи бити, то је и почаст коју му је жена указала, умесна. После овога, јеванђелист Јован, прелази на: други предмет, јер вели:

Разуме пак народ из Јудеје, да је онде (у Витанији), а дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара, кога подиже васкрсну из мртвих. А главари свештенички договараше се да и Лазара убију, јер многи због њега иђаху из Јудеје (да га виде) а вероваху Исуса.

Васкрсење Лазарево свуда је било тако разглашено, да су Јудеји, долазећи к’ Јерусалимском храму, врло радо пролазили кроз Витанију, истина да чују Спаситељеву науку али особито да виде и Лазара. Но, Архијереји и фарисеји намеравали су да и Лазара убију. Истина они су то исто одавно намеравали и са Исусом Христом, јер веле, нарушава Суботу, прави се раван Богу и многи га верују и признају за Месију и Бога. Али зашто и Лазара да убију? Зато што је васкрсао из мртвих? Но то није никакав преступ. Дакле јасно се види, да су Архијереји и Фарисеји за своје зле намере увек имали за узрок само: злобу, завист и пакост. Због тога су пакостили не само добротвору, него и онима, којима је он добро чи-нио, па зато су и Слепога од рођења, коме је Христос дао вид, истерали на поље а за то и Лазара намеравају да убију па с тога баш и пророк за ове пакоснике вели: да су руке њихове пуне крви.⁹

А сутрадан многи од народа који беше дошао на празник, кад су чули да Исус иде у Јерусалим, узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: Осана, нека је благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

Финик је пурпурни, црвени, цвет; а по Омиру, Пиндару, Еврипиду и Иродоту Палма. Код нас гранчице од Врбе, врбица. Осана значи: спаси нас Господе, или као што ми певамо: Господи помилуј. Осана говорили су Јудеји само Богу, као једином који може спасти. И тако, народ поздрављајући Спаситеља са Осана тиме је дао јасан доказ којим га признаје за Месију, Спаситеља, који може спасти, јер оне остале речи значе: нека је благословен (Исус) који иде од Господа, у слави Господњој, у реду царева. Све ово било је због тога, што се многи народ беше скупио у Јерусалиму да ту проведе Пасху, почем је закон наређивао, да се тај празник само у Јерусалиму обавља¹⁰ а како Витанија није била далеко од Јеруса-лима, а сви су чули да је Исус и Лазара васкрснуо, па су у томе одушевљењу, а мислећи да он долази у Јерусалим да седне на Давидов престо и царује над Израиљским народом, и изашли му на сусрет са онаквим поздравом. Но њихов поздрав, и дела и речи, био је по Божијем упутству и јесте сведочанство о божанству Спаситељевом. Јер су палмове гранчице означавале победу а и Христос је победилац демона и смрти, па и јеврејско Осана значи спаси ме, међутим само Бог може спасавати и спасти.

А Исус нашавши магаре уседа на њ, као што је писано: Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.

Спаситељ је послао двојицу од ученика да му доведу магаре из Витфагије (значи: дом смокава, зато, што су тамо многе смокве рађале.) Кад су ученици довели магаре прострли су по њему своје хаљине и онда је Спаситељ усео на њ. Но све ово, јеванђелист Јован прећутао је, почем су то други Јеванђелисти опширно описали. Исто тако и оно Захарино пророштво Јован је скратио узевши из њега само смисао а цело пророштво овако је: Радуј се много, кћери Сионска, ликуј кћери Јерусалимска; ево цар твој иде к’теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету.¹¹ На место радуј се Јован вели не бој се, јер кад је нови цар долазио на престо народ је се бојао сећајући се зала пређашњих царева који су обично бивали несправедљиви и користољубљиви а цар о коме пророк предсказује биће кротак и смирен, који спасава. Магаре на коме је Спаситељ јахао представља нов хришћански свет од идолопоклоника. Јер, као што ждребе, на коме је Спаситељ јахао није дотле знало ни за какав терет, тако и идолопоклоници до ступања у хришћанство нису знали ни за какав терет правог божанског закона. Међутим, магарица која је са својим ждребетом ишла претстављала је Јудејски народ, који је већ био под теретом закона, као што је и магарица знала за самар и терет, Магарица идући за ждребетом предсказивала је, да ће и Јудеји у хришћанској вери ићи за идолопоклоницима што и Ап. Павле сведочи го-ворећи: Нећу вам браћо затајати тајне ове: тј. да слепоћа Израиљу паде у део јер кад уђе (у хришћанство) незнабожаца колико треба онда ће се спасти (покрстити) и сав Израиљ.¹²

Али ово ученици његови не разумеше пре, него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за њега писано па му за то ово и учинише.

Тј. ово пророштво Захарино ученици су разумели да се на Христа односи тек кад је он васкрсао из мртвих и кад им отвори ум да разуму Свето писмо 2 и кад им је после вазнесења на небо послао Св. Духа.

А народ сведочаше који беше пре са њим, кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих, па зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо.

Народ који је са Спаситељем био у Витанији видео Лазара и тако се уверио да га је Христос заиста васкрснуо из мртвих сведочио је о овоме и Јерусалиму, куда су и дошли многи пратећи Исус а други су опет, кад су чули за ово чудо, изашли му на сусрет са палмовим гранчицама.

1. Јов.11,54
2. Мат. 26,6. Мар.14,3
3. Мат. 9.13
4. Ис. Нав. 15,20
5. Мар. 14,6.3
6. Мар. 14,8
7. Мар. 14,9
8. Ис. 1,15
9. Втор. 16,5-6
10. Зах. 9,9
11. Рим. 11,25-26
12. Лук. 34,25

https://www.spc-linz.at/propovedi/nedelja-svetog-velikog-posta-sesta-nedelja-cvetna/

Прича о животу Преподобне Марије Египћанке хришћанима служи као подсетник да нема тог нереда који могу направити у свом животу, а који им Исус неће решити, ако се искрено покају.
Марија Египћанка рођена је средином 4. века у Египту. Када је имала само 12 година, побегла је од куће и отишла у Александрију где је постала проститутка.
Тим је животом живела пуних 17 година, не водећи се (према сопственим речима) нужно новцем, већ „неутаживом жељом и неукротивом страшћу“.
Када је имала 29 година, кренула је бродом ка Јерусалиму. Њене побуде нису биле верске већ да међу ходочасницима пронађе нове љубавнике који ће задовољити њену пожуду.
Дошавши у Јерусалим, наставила је да тако живи, све док на празник Воздвижења часног Крста (Крстовдан – који се по новом календару слави данас, а по старом, јулијанском, 27. септембра) није покушала да из радозналости уђе у цркву.
Међутим, нека невидљива сила није јој давала да пређе праг. Марија је покушала да се умеша у гомилу верника, надајући се да ће је маса „унети“ у цркву, али је опет нека снага само њу држала вани.
„У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст, исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто је целивала Крст, изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ‘Ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир!'“, пише владика Николај Велимировић у Прологу.
Марија је тако и учинила. Након што се причестила у манастиру Светог Јована, кренула је ка Јордану, прешла реку и стигла у пустињу.
Ту је провела наредних 47 година свог живота у борби са искушењима, агонији, великим мукама и страху – и покајању.
Хранила се дивљим растињем, а одећа коју је носила је временом иструлила.
Старац ког је анђео послао у пустињу
У то време, у једном манастиру у Палестини живео је монах по имену Зосима, који је био толико познат по свом духовном животу да су многи долазили к њему, наводи се на сајту посвећеном Светој Марији Египћанки.
Док је размишљао постоји ли неки вид аскетизма који није достигао, јавио му се анђео и наложио му да оде у манастир поред реке Јордан.
Учинивши како му је речено, Зосима се у јорданском манастиру упознао са још строжим монашким животом, са старцима који су увек имали посао у рукама и псалме на уснама.
Ту је постојао обичај да на почетку Васкршњег поста скоро сви монаси напусте манастир и пост проведу сами у пустињи, враћајући се тек на Цвети.
Зосима је урадио као остала браћа. Отишао је дубоко, дубоко у пустињу са тајном надом да ће наћи неког старца који је тамо живео и код кога би могао да утоли своју жеђ.
Већ је ходао двадесет дана, када је, усред молитве, у пустињи угледао људску фигуру, кратке косе и црне коже, спаљене од сунца.
Зосима се прекрстио, а када фигура није ишчезла, кренуо је ка њој. Међутим, биће је почело да бежи од њега. Викнуо му је да стане.
„Опрости ми ради Бога, али не могу да ти се окренем и покажем ти лице, ава Зосиме. Јер сам жена и нага као што видиш, са телом непрекривеним стидом. Али ако би хтео да испуниш једну жељу грешне жене, баци ми своју плашт да бих могла да покријем тело своје и да ти се окренем и замолим благослов“, рекла је чудна жена.
Зосиму је обузео страх када је чуо своје име, али је знао да без духовног надахнућа ова жена га не би познала, па јој је дао свој плашт.
Молећи једно друго за благослов, Зосима јој је затражио да се помоли за цео свет и њега, да његово лутање по пустињи не буде узалудно. Жена га је послушала.
Када му се учинило да је њена молитва веома дуга, Зосима је подигао очи са земље и видео је како лебди док се моли.
Жена му је потом, у великој срамоти, исповедила свој живот, описујући себе као „ватру јавне раскалашности“, пре него што је, по заповести Богородице, стигла у пустињу.
„Веруј ми, ава, 17 година сам провела у овој пустињи борећи се са дивљим зверима — лудим жељама и страшним страстима. Кад би било да узмем храну, почела бих да жалим месо и рибу којих бејаше у Египту. Жалила бих и вино, које ми бејаше веома драго док сам била у свету. Горела бих и трпела жеђ. Излуђивала ме је жеља за раскалашним песмама које сам некад чула, и многе су ме збуњивале, навлачиле ме да певам песме греха којих се сећам. Али када би ме такве жеље снашле, ударах се у груди и сећах се завета који сам дала кад уђох у пустињу. У мислима бих се враћала икони Пресвете Богородице која ме прими, и њој вапих у молитви. Молих је да отклони мисли у које грешна душа моја подлеже. И после дуго плакања и ударања се у груди (покајања) видех напокон светлост, која ми се чинила да ме обасјава од свуда. И после жестоке олује, настаде спокој“, испричала је она.
Искушења су долазила и одлазила, а жена је духовним очима гледала ка својој Заштитници.
Говорила је о глади, жеђи, зими и врелини, као и да је он прво биће које је видела откако је прешла Јордан. Знала је ствари које није могла да зна – Свето писмо, које никада није читала, или обичаје његовог манастира.
Када га је испратила, замолила га је да никоме не говори шта је чуо, док је Бог не узме са земље.
Прорекавши му да идуће године неће моћи да напусти манастир на почетку Великог поста, замолила га је да на Велику среду сачека на обали Јордана са причешћем и да се моли за њу.
Како ће она прећи реку?
Целе године Зосима је ћутао, не усуђујући се да икоме исприча шта је видео. У срцу се непрестано молио Богу да му још једном покаже лице које је тако силно желео да види.
И када је дошла прва недеља Великог поста, само је Зосима остао у манастиру — разболео се и лежао у грозници. Тада се сетио речи жене из пустиње: „Чак и ако будеш желео да изађеш, нећеш моћи.“
Када је најзад оздравио и када је дошао дан Тајне вечере, учини као што му је света рекла: узео је део причешћа, отишао до обале Јордана и сео да чека свету жену.
Дуго је чекао. А онда почео да сумња: „А шта ако она и дође? Нема чамца. Како ће прећи Јордан да дође до мене, грешног?“
Док је тако размишљао, подиже очи и угледа свету како стоји на супротној обали. Зосима скочи, радујући се и славећи Бога. Али опет помисли: „Како ће она прећи реку?“
Тада виде како она начини знак крста над водом, и одмах закорачи на површину реке и поче да хода по води према њему. Ноћ је била месечава — тако је после посведочио Зосима.
Заједно су се молили, а жена га је замолила да јој испуни још једну жељу – да наредне године дође на исто месту на ком су се први пут срели.
Када је прошла година, он опет пође у пустињу и дође на исто место, али не затече никога. Тада, подигавши очи ка небу, рече:
„Покажи ми, Господе, Твоје чисто благо које си сакрио у пустињи. Покажи ми, молим Те, овог анђела у телу, који није достојан овога света.“
Тада на супротној обали реке угледа свету жену како лежи мртва, лицем окренута ка истоку, руку прекрштених по обичају.
Зосима дотрча и са сузама јој целива стопала, не усуђујући се да дотакне остатак њеног тела. Дуго је плакао. Онда изговори одређене псалме и молитве за упокојене и помисли:
„Да ли да је сахраним, као што је желела? Или ће то бити против њене воље?“
У том тренутку угледа речи написане у песку поред њене главе:
„Оче Зосиме, сахрани на овом месту тело смирене Марије. Врати земљи оно што је од земље. Моли Господа за мене, која сам преминула месеца фермутина египатског (то је април код Римљана), на први дан, у самој ноћи страдања Господа, пошто сам се причестила Божанским тајнама.“
Зосима се обрадова што је коначно сазнао њено име – Марија.
Према предању, док је старац с муком копао земљу, један лав се појавио и шапама му помогао да ископа довољно дубоку раку.
Старац је још једном опрао њена стопала својим сузама, и закопао тело, покривено само исцепаним огртачем који му је она својевремено узела.
Кад се вратио у манастир, све је испричао братији. Са страхом и љубављу почели су да чувају спомен на свету Марију.
Братија је дуго чувала ово предање усменим путем, док га патријарх Софроније Јерусалимски (634-644) није записао.
Света Марија Египћанка се у Православној цркви слави 1. априла, а спомиње се и пете недеље Часног поста. Капела посвећена Марији Египатској се налази у Цркви Светог гроба у Јерусалиму.

извор

У пету недељу Великог поста Света црква прославља успомену на Преподобну Марију Египћанку, свету подвижницу, која је слика дубоког, искреног покајања.

Пета недеља Великог поста назива се и Глувна. У дневном рачунању времена на селу, "глуво доба" – кад се све напољу смири и утиша, трајало је отприлике од десет увече до првих петлова. Крај дана, период пре новог почетка. Тако је и ово глуво доба поста, а већ следеће недеље настаће жамор Врбице и Цветне недеље. Васкрсење Лазарево као најава великог страдања после кога долази радост Васкрса – Први петлови.

У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми "који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу." Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост:

"Завапи Христу Богу који је распет за тебе", каже Црква, "и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме."

Химне служби ове недеље написали су: Софроније Јерусалимски, Андреј Критски, Јосиф и Теодор Студит. "Да људи не би били лењиви према духовним подвизима", Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у недељу, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа.

У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поје цео Велики канон Св. Андрије Критског и житије Свете Марије Египћанке.

У поодмаклом посту опет се подсећамо на смисао поста као подвига. Зато је ова недеља посвећена великој подвижници и покајници Светој Марији Египћанки. Кад прочитамо житије наслутимо величину ове светитељке која је у младости живела развратно да би у Јерусалиму доживела потпуно обраћење кад јој је непозната сила затворила улаз у храм. Живот поосле тога је провела тражећи чистоћу и близину Божију у Јорданској пустињи. Провиђењем Божијим није се упокојила док је у пустињи није пронашао старац свештеник Зосима и причестио је. Лако је тако далеке догађаје претворити у причицу. Само за тренутак маштом пробајмо да се нађемо у кожи усамљене жене која године и године проводи сама у пустињи у времену опаснијем од овог данас… На иконама се инсистира на испошћености тела некадашње развратнице. Не зато што се телесност презире, већ што тело које већ за живота личи на свете мошти, указује на веће достојанство материје. Тело светитеља постаје подручје трајног додира овог и оног света. Отуда и исцелитељска моћ многих моштију.

“Мачем уздржања посекла си духовне замке и телесне страсти, грешне помисли уништила си тиховањем. Потоком молитвених суза твојих напојила си пустињу и родила си нам плодове покајања. Зато, преславна са љубављу прослављамо свештени спомен твој.”

“Уселила си се у пустињу и обличје страсти из душе си уклонила, написавши у њој слику богопознања. Изобилно си заблистала у врлинама, те си лако и по води ходила и у молитви се од земље уздизала. И сада у смелости свагда хваљена Маријо, која пред Христом Богом стојиш, моли се за душе наше.”

извор

Свети апостол Аристовул, један од Седамдесет апостола. Беше брат апостола Варнаве, и рођен на Кипру.
Последоваше апостолу Павлу, који га и помиње у посланици Римљанима (Рм 16, 10).

Када велики апостол Павле постављаше многе епископе за разне крајеве света, тада постави и овога Аристовула за епископа британскога (енглеског).
У Британији беху народи дивљи, неверни и опаки, и Аристовул претрпе међу њима неописане муке, беде и пакости.

Удараху га без милости, вукући по улицама, ругаху му се и подсмеваху.
Но на крају овај свети муж дође до успеха силом благодати Божје.

Просвети народе, крсти их у име Христа Господа, цркве погради, свештенике и ђаконе посвети, и најзад, тамо у миру сконча и оде у царство Господа, коме је верно послужио.
 

Тропар
Свети апостол Аристовул
(глас 3): Апостоле Свети Аристовуле, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Мисирац из града Хермопоља, и старешина томе граду. У време једног гоњења хришћана он се удаљи у неку планину са многим другим хришћанима, и затвори се у једну колибу где провођаше време у посту и молитви. Но проказа га неки просјак, који му је храну доносио и коме је Савин велика добра учинио. Као Јуда Христа, тако и овај бедник за новац (за два златника) издаде свога добротвора. Савин, са још шесторицом, би ухваћен од војника, везан и на суд отеран. После големих мука би бачен у реку Нил где предаде дух свој Богу 287. године.

*

СВЕТОМ мученику Савину отаџбина беше Египат, а родно место град Хермопољ. Као угледан човек, он беше старешина своме граду. У време Диоклецијановог гоњења цео се Египат узнемири, многи хришћани беху мучени и убијани. Тада свети Савин остави свој дом, имање и ближње, и са многим другим хришћанима удаљи се у једно забачено село. И тамо се затвори у једну колибу, где провођаше време у посту и молитви. Идолопоклоници су много трагали за старешином хермопољским Савином, да би га ставили на муке, али га дуго не могоше пронаћи, што им падаше врло тешко. Но проказа га неки просјак, кога је блажени Савин хранио и велика му добра чинио. Као Јуда издајник тако и овај бедник оде к идолопоклоницима, и рече им: Шта ћете ми дати да вам покажем где се налази Савин кога тражите? Они му дадоше два златника. И он их одведе у село, показа им колибу Савинову, они је опколише и закуцаше на врата. У колиби са светим Савином беху још шест хришћана. Мислећи да им неко од браће хришћана долази неким послом, они отворише колибу. Идолопоклоници одмах улетеше унутра, ухватише их све и везаше. Светог Савина везаше посебно двема тешким веригама, и одведоше га пред судију Аријана. Истјазаван на безбожничком суду, и дуго примораван да идолима принесе жртву, он се не одрече Христа. Због тога би жестоко мучен, ноктима гвозденим струган, огњем паљен, и најзад у реку Нил бачен, где оконча свој мученички подвиг 287 године, и оде к подвигоположнику Христу да прими венац, победе. Тако исто и они шест хришћана, с њиме ухваћени, бише мучени, и у мукама скончаше, и исту славу од Господа на небу добише.

Многи мисле да вера помаже тако што учини да све буде лако.
Да проблема буде мање.
Да бол нестане.
Да одговори стигну брзо.
Али није баш тако. Истина је дубља од тога.
Вера не помаже тако што склони све олује,
него тако што нам да снаге и храбрости да кроз њих прођемо.
Психолошки гледано, човек без вере лако остане сам са својим страховима, својим мислима, својим границама.
И онда све постане тезе него сто јесте, јер мислимо да смо сами. Уздамо се у своју снагу и моћ...
И врло брзо схватимо да тако не иде.
Јер човек није направљен да сам буде себи и ослонац и смисао и утеха.
Ту вера почиње да помаже.
Не као бекство од стварности, већ као начин да кроз стварност прођеш другачије.
Да не полудиш када не разумеш.
Да се не распаднеш када изгубиш.
Да не отврднеш када те повреде.
Да не очајаваш када ствари крену супротно од онога како си се надао.
Духовно гледано, вера враћа човека на право место.
Подсећа га да није сам.
Да није случајно бачен у свет.
Да његов живот има смисао и онда када га он тренутно не види.
Вера те не учи да игноришеш зло
Учи те да зло нема последњу реч.
Не учи те да никада не заплачеш.
Учи те да и у сузама можеш да стојиш пред Богом.
Не даје ти увек објашњење.
Али ти даје присуство.
И то је огромна помоћ.
Јер некад човеку није најпотребније да зна зашто му се нешто десило.
Некад му је најпотребније да зна да није сам док то носи.
Зато вера помаже и кад си слаб,
и кад си збуњен,
и кад си уплашен,
и кад си уморан од свега.
Помаже тако што те враћа молитви када би најрадије одустао.
Помаже тако што ти не дозвољава да се потпуно идентификујеш са својим падом.
„Све могу у Христу који ми моћ даје.“
То не значи да можеш све што замислиш.
То значи да можеш да издржиш, да останеш, да не одустанеш, да се не сломиш до краја — јер ниси сам.
И можда је баш ту највећа помоћ вере:
што човек, и када је на дну, зна да дно није крај.

Душан Благојевић

Постоји разлика између онога ко се назива хришћанином и онога ко заиста живи по Христу. Није довољно имати исправна дела ако у срцу нема живог огња љубави и ревности. Тај тихи унутрашњи пламен мења читав живот из корена. Тек тада почиње прави духовни пут – не споља, него изнутра.

Постоји тренутак који из корена мења све. То је онај преломни моменат у протицању нашег живота када неко почиње заиста да живи по Христу, када се у човеку јасно и недвосмислено почињу испољавати суштинске одлике хришћанског живљења.

То што се неко назива хришћанином и што је члан Цркве, само по себи, још није поуздан знак истинског живота у Христу. Можемо се убрајати у вернике, а да суштински нисмо ни близу Господа. То је истина која је свима позната, али је често заборавављамо: „Неће сваки који Ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско“ (Мт. 7, 21). Може се човек по спољашњости сматрати хришћанином, а у дубини бића то не бити.

Огањ ревности

Истински хришћански живот је ревност. То је она неугасива унутрашња снага и жар делатног пребивања у заједници са Богом – кроз веру у Господа нашега Исуса Христа, помоћу благодати Божије и кроз непоколебиво испуњавање Његове свете воље. Суштина хришћанског живота састоји се у живом богоопштењу, које је у почетку скривено не само од очију околине, него често и од самога човека.

Видљиво сведочанство тог новог живота јесте жар делатне ревности за богоугађање, праћен потпуним самопрегором и одлучношћу да се одбаци све што је противно Божијој вољи. Када се у души запали овај пламен ревности – тада се поставља темељ хришћанског живљења.

„Дођох да бацим огањ на земљу,“ – говори Спаситељ – „и како бих желео да се већ запалио!“ (Лк. 12, 49). Као што огањ сагорева сваку твар у којој се заметне, тако и истинска ревност за живот по Христу захвата и преображава душу. Као што у великом пожару пламен брзо захвати читаву кућу, тако разбуктали огањ духовне ревности обузима и прожима читаво биће човеково, не остављајући ни један део наше личности нетакнутим.

Зато нам Апостол заповеда: „Духа не гасите“ (1. Сол. 5, 19); „У ревности не будите лењи; будите духом ватрени“ (Римљ. 12, 11). А за себе говори речи које треба да буду правило свакоме од нас: „Што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу“ (Филипљ. 3, 13–14).

Није довољно само поштовати правила

Морамо бити искрени према себи: пуко поштовање црквених правила, исправност у делима, доличност и грађанска честитост – још увек нису сигурни докази да у нама куца срце истинског хришћанског живота. Све је то добро, али ако у тим делима нема живог духа и пламене љубави према Христу, она пред Богом немају вечну вредност. Таква дела можемо упоредити са прелепим киповима у којима нема живота.

Исправан часовник ради добро, његови зупчаници се окрећу беспрекорно – али зар ћемо икада казати да у њему има живота? Тако и људи често пред светом „имају име да су живи, а заправо су мртви“ (Откр. 3, 1) у суштини ствари. Истинска вредност хришћанског живота не мери се спољашњом формом, већ унутрашњим приношењем срца.

Само истинска ревност тежи чињењу добра у свој његовој пуноти и чистоти. За добрим делима она жуди као за хлебом насушним, док грех сматра својим смртним непријатељем. Када некога заиста мрзимо, нама постају одбојни не само он, већ и његови познаници, ствари које користи, па чак и боја коју воли – све што нас на њега подсећа. Тако и истинска ревност за Бога мрзи грех чак и у најмањим траговима и помислима.

Може ли се очекивати икакав духовни успех ако у нама нема те силне, полетне ревности? Ако нешто не захтева напор, ми ћемо то можда и испунити. Али чим се појави потреба за жртвом или већим трудом – одмах одустајемо. Мученици су, напротив, радосно ишли у смрт, грејани управо тим унутрашњим огњем који је био јачи од страха и бола.

Погледајте разлику у природи: тешка дереглија се креће споро и мучно, док је лаконогој срни или хитрој веверици трчање и скакање чиста радост. Тако је и са нама: ревносно богоугађање је радосно уздизање ка Богу које човеку даје крила. Без те радости, сви наши напори постају сувопарно бреме које једва носимо.

Зашто сами себи не можемо веровати

Неретко падамо у обману мислећи да смо сами, сопственим снагама, способни да водимо хришћански живот. Такве помисли нас обично посећују у тренуцима затишја – када нас ништа не смућује и када нема искушења. Тада маштамо како смо спремни на највеће подвиге и најчистији живот.

Али чим се усковитлају страсти или наиђе прва саблазан – где нестају сва она узвишена обећања?

Лако је расуђивати о смирењу и трпљењу увреда док све иде по нашој вољи. Тада нам се чак чини чудним што се други људи вређају или љуте. Али када се ми нађемо у тој кожи, када нас забоде само једна реч или прек поглед – одједном планемо и губимо контролу. У тим тренуцима, када грешне мисли и жеље подигну прашину у нашој души, свако заборави на своју „силу“ и нехотице завапи са Пророком: „Пропадам у дубоком блату, где нема дна; тонем у дубине, и таласи ме затрпавају“ (Пс. 69, 2).

„Дух је срчан, али је тело слабо“ (Мт. 26, 41). Човек својим умом види шта је добро, али ипак често чини зло: „Када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно“ (Римљ. 7, 21). Ово је реалност наше пале природе – ми смо суштински поробљени сопственим слабостима.

Зар је мало било покушаја у историји да човек „сам од себе“ отпочне нови живот? Сви такви покушаји засновани на самовољи завршавали су се неуспехом. Човек издржи неко време, а онда га таласи живота и страсти поново одвуку на дно. Једино вечна сила Божија може одржати наше унутрашње настројење стабилним усред свих бура које наилазе.

Где наћи снагу?

Ревност о којој говоримо покреће се дејством благодати Божије, али не без учешћа наше слободне воље. Као што се у семену живот буди тек када до заспалог изданка продру влага и топлота, тако се и у нама божански живот буди када у срце продре Дух Свети – чистећи и обнављајући у нама потамнели образ Божији.

Нека нико не умишља да може сам у себи да створи ту силу. За њу се ваља усрдно молити и припремати срце да је прими. Огањ ревности јесте благодат Господња.

Стицање те благодати и освећење наше целокупне природе савршава се у Светим Тајнама. Господу је било угодно да, насупрот нашој људској гордости, силу Своју сакрије под окриље једноставних видљивих ствари. Како се то тачно догађа – наш разум не може докучити, али целокупно искуство Цркве сведочи да другог пута нема.

Две су Свете Тајне које су кључне за почетак хришћанског живота: Крштење и Покајање. У њима ми полажемо своју немоћ пред Бога, а Он нас подиже својом силом.

Дакле, ако заиста желиш да отпочнеш хришћански живот – тражи благодат Божију. Онај тренутак када те та благодат осени и када се сједини са твојом вољом, биће тренутак твог истинског рођења – почетак живота који је снажан, постојан и духовно плодотворан.

Свети Теофан Затворник

Извор: Фондација Пријатељ Божији

Спомен Светих мученика Агапија, Плисија, Тимолаја, Ромила, два Александра и два Дионисија

Ови свети многострадални мученици пострадаше у време цара Диоклецијана[1]. Агапије беше из града Газе, Тимолај из Понта Евксинског, два Дионисија из Трипола Финикијског, Ромил беше ипођакон диосполске цркве у Палестини, Публије и два Александра беху из Египта.

Они страдаше у Кесарији Палестинској од царског намесника Урбана, пошто би свуда објављена безбожна заповест царева да се хришћани морају поклонити идолима поганим и принети им жртве. О једном идолопоклоничком празнику у граду Кесарији бише приређене велике свечаности, за време којих су имали бити мучени хришћани. Зато се и из околних села слеже у град силан незнабожачки свет. Тада први би мучен Свети мученик Тимотеј (види 19. август), и после многих мука у огњу спаљен; затим Свети мученици Агапије и Текла бише бачени зверовима (види 19. август). Гледајући овај крвави призор, шест храбрих хришћанских младића: Публије, Тимолај, Ромил, два Александра и један Дионисије, распалише се ревношћу за Христа, везаше сами себи руке наопако у знак тога, да неустрашиво желе страдати за Христа, и да су готови да их за љубав Христову баце у огањ или пред зверове. И тако везани изађоше усред гледалишта пред Урбана, громко изјављујући: И ми смо хришћани!

Намесник Урбан, видећи их младе, не хте да их одмах погуби, него их дуго ласкаво наговараше да се поклоне идолима и не погубе сами себе у цвету своје младости. Затим нареди те их у тамницу вргоше.

После неколико дана овим сужњима Христовим би придружен Свети Агапије, човек угледан међу хришћанима и славан због свог страдалачког подвига, јер је и раније у разна времена показивао велику храброст у исповедању имена Христова и разне муке већ поднео. И сада он би са слугом својим Дионисијем Египћанином ухваћен, и бачен у тамницу међу шест светих младића, И тако их постаде осам. Дуго су они у оковима тамновали, и много пута испитивани, и на разне муке стављани, али они све јуначки претрпеше и Христа се не одрекоше. Најзад бише осуђени на посечење мачем. И сви они у овај дан, петнаестог марта 303. године, положише главе своје за главу Цркве – Господа Христа, коме свете душе своје у руке предадоше и победничке венце од Њега добише у Цркви на небу.

Житија Светих –  Архимандрит Јустин Поповић

Многи критичари Светог Писма покушавају да пољуљају чињеницу богонадахнутости Светог Писма указивањем на неке разлике које се заиста налазе у тексту одређених књига које говоре о истом догађају. Шта је у питању? Јел то знак да смо наивни, да ‘слепо верујемо’ или је у присуству ових разлика управо доказ богонадахнутости?

Ево објашњења које даје свети Јован Златоуст: „Али, питајмо се, зашто при толико великом броју ученика пишу само двојица апостола и двојица од ученика, јер, осим Јована и Матеја Јеванђеља су написали и Павлов ученик (Лука) и Петров ученик (Марко)? Зато што они ништа нису радили из љубави према људској почасти, већ су све радили на корист других. Шта, зар један Јеванђелиста није могао да напише све? Наравно да је могао. Међутим, када пишу четворица, када то не раде у једно и исто време и у једном и истом месту, без додира и међусобног договора, а написали су тако као да је све изговорено једним устима, онда то и служи као највећи доказ истине. Али, рећи ћеш ти, догодило се супротно, јер се они често изобличавају у разликама. Међутим, то и јесте најсигурнији знак истине. У реалности, ако би до танчине били сагласни у свему – и у вези времена, и у вези места и самих речи, нико од противника не би поверовао да су они писали Јеванђеља без међусобног сусрета и договора и да је такав договор био последица њихове искрености. Сада, управо их те разлике у ситницама и ослобађају од сваке сумње и блиставо говоре у корист Јеванђелиста. Ако су у вези са местом и временом нешто и написали различито, то нимало не штети истини њихове повести што ћемо уз Божију помоћ и доказати.

Сада вас молимо да приметите да се они у главном, оном што представља темеље нашег живота и суштину проповеди уопште и нигде међусобно не разликују. У чему? У томе да је Бог постао човек, чинио чуда, био распет, погребен, васкрсао, вазнео се на небо и да ће доћи да суди; да је дао спасавајуће заповести, увео закон који се није противио старозаветном; да је Он – Син, јединородни, истинити, једне природе са Оцем и томе слично. У свему овом код Јеванђелиста налазимо потпуну сагласност. Ако у вези са чудима сви нису све рекли, већ је један писао једно, а други друго, нека те ово не збуњује. Када би један Јеванђелиста рекао све, то би остали били сувишни. Ако би свако од њих написао различито и ново у односу на друге, онда не би било очигледног доказа да се слажу. Ето зашто су они писали о многом и свако од њих је изабрао нешто посебно да се не би, са једне стране показало сувишним и бесциљним његово писање, а са друге да би нам представио верни доказ истине својих речи“[1].

[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolk_51/1

извор

Нормално је бити лошег расположења.

Не можемо бити срећни 24/7. Људи смо, имамо нервни систем и интерагујемо са светом око нас. Догађаји нам доносе различите емоције, искуства и мисли. Можемо искусити анксиозност, радост, тугу и бес – то је нормално.

Ако сте тужни или анксиозни, нема потребе да то поправљате. У реду је. Све емоције су неопходне и важне. Оне су наше реакције на одређене стимулусе и помажу нам да научимо како да комуницирамо са спољним светом. На пример, приметили сте да се у последње време осећате лоше, мало једете, лоше спавате и превише радите. Можда треба да проведете мало више времена спавајући и једући или да пронађете јасније алате за управљање временом како бисте смањили стрес и осећали се боље. Висока раздражљивост, стално незадовољство и туга могу бити узроковани неодрживим распоредом.

Понекад ми клијенти долазе и кажу: „Мислим да сам депресиван.“ Ја одговарам: „Хајде да схватимо како је ваш живот уопште структуриран. Колико спавате?“ Испоставља се да је то 3-4 сата. „Питам се зашто је то тако? Не можете да заспите? Или се рано будите?“ „Легао сам у кревет у 1 ујутру и наместио аларм на 5 ујутру.“ „Шта једете?“ Испоставља се да једете само грицкалице. Исто је и са водом – видим чашу воде и сетим се да сам заправо жедан. „Какву активност имате у животу?“ Нема вежбања. Кућа, посао, кућа – и ништа друго. И испоставља се да у таквим условима особа не може бити срећна или задовољна. 

Како разликовати депресију од лошег расположења?

Лоше расположење је нормално. Али депресија је клиничко стање. Штавише, депресију можемо видети чак и на магнетној резонанцији јер она депресира одређене делове нашег мозга.

Када говоримо о лошем расположењу, оно је увек нечим узроковано. Постоји окидач. На пример, посвађао сам се са колегом и зато се осећам лоше. Или, реновирање куће никако да се заврши и то ме нервира. Нисам довољно спавао последњих неколико недеља и тако даље. 

Депресија често нема окидач, нема јасан узрок. Живот изненада постаје безбојан. Ствари које сте некада волели више не доносе радост. Ствари које су вас некада плениле више не изазивају иста осећања. Многе ствари престају да изазивају емоције. Многи људи са депресијом кажу да свет као да је изгубио боју, све делује бесмислено. 

Знаци депресије за које нисте знали

Постоји уврежено веровање да је депресија само туга. Али често је депресија само осећај потпуне вантелесности. На пример, храна нема укус, па је заборавите. 

Депресију често прате проблеми са спавањем или поремећаји спавања. То може укључивати несаницу, испрекидан сан или сталну жељу за спавањем. Постоји израз у енглеском језику који се зове „депресивна дремка“. Уобичајена је међу људима са депресијом. Дођете кући с посла и прво што желите је да спавате. Управо то радите кад год можете. А ова врста сна није освежавајућа нити пружа осећај одмора.

Када смо лоше расположени, имамо прилику да се опоравимо. Ја сам лоше расположен, али знам сигурно да ћу сада јести, мало одспавати и сутра се осећати добро. Постоје начини да се подржите, да пронађете алат који ће вам помоћи да се осећате боље - има их много.

Ствари су лоше на послу, лоше код куће, лоше у личним односима, лоше у школи. Све области почињу да пате. 

Људи почињу да занемарују хигијену — не само свог тела, већ и својих домова. Могу имати прљаве подове, планину посуђа у судопери и могу изгледати неуредно, неспособни да пронађу снагу да оперу зубе или се истуширају. Постоји чак и Јутјуб канал са групом волонтера који чисте станове људи са депресијом. Можете видети како изгледа депресиван стан. А понекад су снимци застрашујући. […]

Важно је пратити колико дуго се тако осећате. Лоше расположење може трајати дан, два дана или чак недељу дана. Депресија је нешто што траје веома дуго. Може трајати недељу, две недеље, месец или дуже.

Важно је да пажљиво пратите своје стање. Ако се не осећате добро, размислите да ли постоје изузеци. Да ли постоје тренуци када се осећате боље и под којим околностима? На пример, тужан сам јер су ми се планови за викенд променили и време се погоршало, или ми се дешава нешто што не могу да објасним. 

Ако се осећате апатично, ништа вам не доноси радост, свет је изгубио боју, немате жељу ни за чим и имате проблема у интеракцији са другима, време је да потражите помоћ. Ако осећате да нешто није у реду, верујте себи и потражите стручну помоћ.

Психолог Албина Сара Борисенко

извор

Духовни се живот и савршенство, дакле, не састоји само у спољашњим добрим делима, него, као што је већ речено, у приближавању Богу и јединству с Њим.

У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ХРИШЋАНСКО САВРШЕНСТВО?
ДО САВРШЕНСТВА СЕ ДОЛАЗИ БОРБОМ. ЧЕТИРИ НЕОПХОДНА СРЕДСТВА 3А БОРБУ

Човек од природе жели да буде савршен, а то му је и стављено у задатак. Будите савршени, рекао је Спаситељ, као што је савршен отац ваш небесни (Мт. 5,48). У чему се састоји то савршенство? Има људи који мисле да се оно састоји у посту, бдењу, поклонима, спавању на голој земљи, у свршавању многих молитава у дому и у дугом стајању на богослужењима у цркви. Други опет држе да се оно састоји у такозваној умној молитви, усамљеништву, пустињаштву и монаштву.

У ствари, све те врлине и сви ти подвизи сами по себи не представљају савршенство него су само средства за његово достизање.
Савршенство се састоји у приближавању Богу и животу у јединству с њим.

А да су подвизи и врлине само средства, и то стварна средства, то је несумњиво. Свети људи се њима користе да би помоћу њих савладали своју грешну природу и одолели својим главним непријатељима: телу, свету и злом духу. Посте да би укротили тело, бде да би изоштрили духовни вид, спавају на голој земљи да се не би разнежили сном, проводе време у ћутању и одају се усамљеничком животу да би избегли и најмањи повод да учине нешто чиме би увредили Бога, моле се, стоје дуго на богослужењу и чине друга побожна дела да им се пажња никако не би одвајала од мисли на небо.

Не сме се никако заборавити да те врлине могу онима који у њих полажу сву наду нанети велику штету. Не саме по себи, јер су оне свете, него кривицом баш оних људи који се њима неправилно користе. Обраћајући пажњу само на спољна дела они остављају срце да ходи по својим жељама и по жељама злог духа, који им, видећи да су скренули с правог пута, не брани да се не само радо подвизавају, него да телесне подвиге, по својој сујети, још већма умножавају.

Осећајући при томе извесне духовне утехе, ти људи почињу мислити да су се уздигли до анђела, понекад пак, удубивши се у размишљање о извесним високим, неземаљским истинама, замишљају да су сасвим изашли из области овога света и уздигли се до трећег неба.

Али колико они греше и како далеко стоји од њих право савршенство, може свако видети ако посматра њихов живот и њихово владање. Они обично желе да их људи у свим приликама сматрају вишим од осталог света, воле да живе по својој вољи и увек су упорни у својим одлукама, слепи су да виде своје погрешке, али су врло оштровиди и ревносни у претресању речи и дела других. Не могу да подносе да људи указују неком поштовање, јер мисле да оно припада једино њима.

Ако им ко смета у побожним занимањима и подвизима, одмах се узрујавају, ускипе гневом и измене се тако да више и не личе на себе. Ако им Бог, желећи да им помогне да упознају себе и да их упути на прави пут, пошаље страдања и болести, или допусти да буду изложени гоњењима преко којих Он обично испитује ко су Његове праве слуге, тада се покаже шта се скривало у њиховом срцу и како су ти људи дубоко разривени гордошћу. Јер ма каква невоља да им се догоди, они неће да приклоне главу пред вољом Божјом и да се уздају у праведне судове Његове, нити желе да по примеру Онога Који се понизио и Који је пострадао ради нас, понизе себе и сматрају своје гонитеље за добротворе, за оруђе божанске наклоности и помагаче на путу спасења.
Ти се људи налазе у великој опасности.

Пошто им је помрачен ум, погрешно суде о себи. Посматрајући своје спољашња побожна дела, налазе да су добра те мисле да су већ достигли савршенство, горде се и почињу да осуђују друге. Ту већ нема могућности да би их неко могао упутити на прави пут, осим нарочите помоћи Божје. Лакше ће се обратити добру јавни грешници, него онај који се заклања спољашњим добрим делима.
Духовни се живот и савршенство, дакле, не састоји само у спољашњим добрим делима, него, као што је већ речено, у приближавању Богу и јединству с Њим. С тим је нераздвојно везано сазнање свог ништавила и своје склоности свакоме злу, љубав према Богу и одсуство љубави према себи смиравање не само пред Богом него и пред свим тварима, потпуно одречење од своје воље и савршена покорност вољи Божјој.

Можда се желиш трудити да постигнеш савршенство? Нека је благословена твоја намера. Али се већ на првим корацима припреми на труд, зној и борбу. Мораш све принети на жртву Богу и чинити једино Његову вољу. У самом себи наићи ћеш на многе жеље које траже да буду задовољене, без обзира да ли је то сагласно с Божјом вољом или није.

Да би постигао циљ који си себи поставио, потребно је да већ у почетку подвига угушујеш своје жеље, а на крају да их сасвим погасиш. Да би у томе успео, мораш себи забрањивати зло и принуђавати себе на добро. Мораш се непрестано борити са собом и са свим што иде на руку твојим жељама, што их распирује и подржава. Припреми се за такву борбу и знај да се венац даје једино храбрим борцима.

Уколико је та борба тежа од сваке друге – јер кад устајемо против себе налазимо противника у самоме себи – утолико је победа славнија од свих осталих победа, и што је најважније, она је најугоднија Богу.
Ако желиш да из те борбе изађеш као победилац, неопходно је да се строго придржаваш ових правила:

1) Никада се и ни у чему не уздај у себе.
2) Имај у срцу увек чврсту наду на Бога.
3) Непрестано се подвизавај.
4) Непрекидно се моли.

 Svetosavlje.org 

Благословен именом и благодаћу Божјом, свети Бенедикт беше из детињства стар умом, превазилазећи свој узраст понашањем зрела човека. Јер у цвету младости своје, када је могао слободно наслађивати се светом, сваку телесну жељу он сматраше као плеву. Рођен би у Нурсијској области у Италији 480. године, од родитеља богатих и знаменитих. Родитељи га дадоше у Риму на школовање, да изучи световну философију. Но видећи многе ђаке како живе поквареним животом и развратно, он се не задржа дуго у школи, јер се побоја да због незнатног књижног учења не изгуби велики разум душе, и да се у друштву покварених сам не поквари и пропадне. И изиђе из школе (око 496. г.) ненаучен мудрац и разуман незналац, презревши световну философију, да сачува унутрашњу целомудреност. И не само он остави школу, него и огромна богатства својих родитеља, који већ беху отишли из овог света. И жуђаше за монашким чином и пустињачким животом. За њим пође једна чесна старица, његова бивша дадиља, јер је много волела његову добру нарав.

И када стиже у место, звано Афиле, близу горе Симбрунил, с љубављу га задржаше неки познаници, и он борављаше тамо при цркви светог Петра. Побожни људи, стекавши духовну љубав према блаженом јуноши, веома га поштоваху. Једном приликом његова дадиља узе од комшике наћве да се послужи за кратко време, и метнувши их на сто оде некуда. Али наћве некако падоше са стола и разбише се напола. Када се старица врну и виде суд разбијен, веома се ожалости и плакаше, јер беше туђ. А блажени јуноша, видећи своју дадиљу како плаче због разбијеног суда, узе оба дела разбијеног суда и повуче се на усамљено место. Ту паде на земљу пред Богом и, после једног сата уставши са молитве, нађе суд читав, без икаквог трага од разбијености. Однесе га и даде својој дадиљи.

За ово чудо чуше тамошњи житељи. И узеше те наћве, и обесише их о зид цркве крај врата, на видном месту, у славу Божју а у похвалу богоугодном јуноши Бенедикту. Али он, не трпећи поштовање и славу од људи, тајно се извуче одатле да нико не зна, оставивши и своју дадиљу, и крену у пустињу. Кад дође до места, званог Субјако, на четрдесет попришта од Рима, срете га, по Божјем промислу, неки инок Роман, који је ишао из оближњег манастира, којим је управљао игуман Теодот. И они седоше и стадоше разговарати о душевној користи. Блажени Бенедикт му откри своју мисао и жељу срца свог, и у њему наће подржаваоца своје намере. Роман замонаши Бенедикта у пустињи. И пошто у једној великој провалији пронађоше једну пећину, којој је врло тешко било прићи, Роман ту смести Бенедикта. И доношаше му храну из манастира. И три године не каза никоме у манастиру за Бенедикта, него крадући за време обеда помало хлеба, он му ношаше у одређене дане. Но пошто је прилаз Бенедиктовој пећини био врло тежак, јер је требало читаву планину обилазити, па се спустити у провалију и прићи пећини, то је Роман са врлетне стене над пећином спуштао Бенедикту хлеб помоћу једног врло дугачког конопца. А о крај конопца привезивао је једно мало звонце, да би светитељ чуо кад му спушта хлеб. Али враг, ненавидећи слуге Божје, одлучи да омете братољубиво служење Романово, и да глађу примора Бенедикта на малодушност. Стога једнога дана када Роман по обичају свом спушташе са стене хлеб ка пећини, он се баци каменом и разби звоно. Али ништа не успе. Јер чесни инок Роман не преста служити брату све док Господу не би воља: и да Романа одмори од његовог богоугодног труда, и да слугу свога Бенедикта, светило сакривено у пећини, објави свету на корист многима. - Недалеко од тога места где се подвизавао преподобни Бенедикт, подвизавала се и његова сестра Схоластина, која такође беше постала монахиња.

Пошто прођоше три године, једноме презвитеру који је далеко живео, а који за Ускрс беше обилна јестива спремио себи, јави се Господ у виђењу, и рече му: Ето, ти си многа јела спремио за себе, а слуга мој Бенедикт у оној пећини малаксава од глади из љубави према мени. - Презвитер одмах устаде, узе јестива, и пође да тражи Божјег човека. И пошто прође гудуре планинске и потоке долинске и провалије земаљске, стиже до указане му пећине, и пронађе траженога. И пошто га целива у Господу, обојица седоше и духовним разговором душе своје на хранише. Затим презвитер моли светога, говорећи: Оче, да се прихватимо хране благодарећи Бога, јер је данас Ускрс. А Божји човек му одговори: Мени је данас Ускрс, пошто се удостојих да те видим. - Јер преподобни није знао да је Ускрс, пошто је живео далеко од људи и нико није знао за њега осим инока Романа. - Презвитер на то рече: Оче, данас је заиста празник Васкрсења Господњег, и не треба да постиш. Мене је Бог послао к теби ради тога, да се обојица наситимо Његовим даровима. -Онда заблагодаривши Богу, једоше обојица; и утешивши се духовним весељем, презвитер отиде своме дому, славећи Бога што се удостоји видели слугу Божијег.

После тога чобани пронађоше преподобног Бенедикта. И од тада многи сазнадоше за њега, и стадоше му долазити доносећи му хране, а преподобни отац им узвраћаше хранећи их духовном храном.

Видећи такво житије преподобног Бенедикта ђаво се распадаше од зависти, и смишљаше како да га омете. И једнога дана, преображен у црну птицу, звану кос, он стаде слободно летети око његове главе тако, да је свети Бенедикт рукама могао ухватити ту птицу да је хтео, али он није марио за то. Него познавши да је то ђаволова замка, он се прекрсти, и она птица нестаде.

После тога одмах, по дејству ђавола, на светога нападе таква телесна пожуда као никада раније. Јер једну жену, коју свети некада као млад беше видео у свету, демон блуда тако наслика пред његовим духовним очима, и у умртвљеном телу његовом толико распали телесну страст, да умало не паде у душевно униније, у душевну чамотињу. Јер му долажаше мисао, убацивана од лукавога, да се врати у свет. Али га благодат Божја одозго укрепи, и начини победитељем страсти. Јер дошавши себи, и угледавши у близини много коприва и трња, преподобни се скиде наг, и врло дуго се ваљаше по оштром трњу и љутој коприви, и силне болове трпљаше, све док не виде да му је цело тело обливено крвљу. И избавивши се тако од прљавих помисли и блудне похоте, он веома благодараше Бога. Отада благодаћу Божјом он би толико укрепљен у својој чистоти, да се демон блуда никада више не усуди да га у току целог живота узнемири, као што сам доцније каза о себи ученицима својим ради њихове користи.

Глас о преподобном пуче на све стране. Тада се догоди те умре игуман једног манастира у том крају. Монаси тога манастира дојурише к преподобном Бенедикту и усрдно га мољаху да им буде наставник и пастир. А он, не желећи и одбијајући старешинство, називаше себе грешним и недостојним, рекавши им и ово: Моји обичаји неће се слагати са вашим обичајима. - Али, савладан њиховим молбама он, и против воље, пристаде, и постаде игуман тога манастира.

Као игуман, свети Бенедикт будно управљаше устројством и поретком манастирским, чврсто држаше устав подвижничког живота, и не допушташе никоме да живи по својој вољи. И покајаше се монаси што изабраше ееби таквог игумана, који се не слаже са њиховим посувраћеним обичајима. И договорише се они најгори међу њима, те ставише у вино смртоносни отров, налише у стаклену чашу, и за време обеда усудише се дати преподобноме то смртоносно пиће. А он, пруживши своју чесну руку, прекрсти чашу, и чаша прште од силе светитељева крста као од ударца каменом. И по томе човек Божји познаде да је та чаша била смртоносна, пошто није могла поднети животворни знак крста. И одмах уставши, позва братију, и са осмехом на лицу и незлобивим срцем рече им: Нека се милостиви Бог смилује на вас, децо, што ми ово приредисте. Не рекох ли вам у почетку да се моји обичаји неће слагати са вашим обичајима? Зато потражите себи оца према својим обичајима, а ја с вама не могу бити.

И поздравивши се с њима, он отиде у своје првобитно обиталиште - пећину, и тамо живљаше сам пред очима Бога свевидца. И Господ, који све мудро устројава, не желећи да његов угодник Бенедикт сам греде путем спасења него да и друге упути к спасењу, даде му место малог велико стадо, и место једног остављеног манастира даде му дванаест манастира. Јер се глас о његовом равноангелном животу пронесе, и к њему хитаху са свих страна: једни, желећи да се удостоје његових молитава и благослова; други, да користе душу његовим богонадахнутим поукама; трећи са жељом да живе поред њега. И многи, оставивши свет и што је у свету, направише себи келијице крај његове пећине, и живљаху од труда руку својих. И за неколико година толико се умножи братија, да се нису могли сместити у тој пустињској дубодолини. Стога светитељ раздели братију на дванаест манастира, и одреди да у свакоме манастиру у почетку живи по дванаест монаха. И свакоме манастиру постави игумана од најискуснијих ученика својих. А почетнике задржа код себе, да би их упутио у монашки живот.

Долажаху к преподобноме и неки знаменити римски грађани, и повераваху му своје синове да их духовно васпита и спреми за служење Богу. Такав беше Евтихије, човек утледан и високог порекла; он доведе светоме свог младог сина Мавра, и посвети га Богу. Тако исто и патриције Тертулије, приносећи на дар Богу свога сина Плакиду који још беше мало дете, предаде га у свете руке преподобном Бенедикту. Мавр дакле служаше светоме, помажући му у пословима; а дете Плакиду преподобни одгајаше, хранећи га више духовном него телесном храном.

У једном од манастира преподобног Бенедикта беше неки брат лењ. Он је волео да за време богослужења излази из цркве. Иако га је игуман саветовао и поучавао, он се не поправљаше. Када за то сазнаде преподобни Бенедикт, позва га к себи и, пошто га дуго саветоваше, отпусти га. Али се он ни после тога не поправи. Потом дође у тај манастир сам преподобни отац. И стојећи у цркви на богослужењу, он погледа на тог брата, и виде поред њега ђавола у облику једног црног дечка, како га је ухватио за крај одеће и вуче га напоље из цркве. И рече преподобни онима што стајаху близу њега: Видите ли ко вуче оног брата са молитве напоље? Они му одговорише: Не, оче. - Тада се светитељ помоли Богу да им отвори душевне очи. И идућег дана неки од њих видеше где мали црнац изводи из цркве оног брата, и казаше светоме шта виде. После отпуста кротки отац ради спасења тог брата допусти себи малу суровост, јер га не само речима него и штапом добро поучи, и одагна од њега ђавола, који као да сам доби батине, никада се више не поврати к ономе иноку, а инок отада постаде исправан.

Један манастир који се налажаше на високој гори, није имао у близини воде. Морали су силазити по воду у дубодолину, и са великом су муком износили воду у манастир. Због тога црноризци тога манастира дођоше к преподобном оцу, молећи га да им допусти да манастир пренесу на друго место, где има воде. Преподобни им нареди да се мало претрпе. А ноћу сам са малим Плакидом оде на ту гору где беше манастир и, преклонивши колена и помоливши се, изведе извор воде, који не само изобилно задовољаваше манастирске потребе, него од њега не мали поток течаше с горе у долину.

У једном другом манастиру његовом деси се ово: један брат копаше мотиком у градини на обали реке, и случајно му спаде са држаље гвожђе од мотике, и паде у реку. Брат се стаде кидати од муке, јер није могао да извади гвожђе, пошто је река била врло дубока и брза. Но догоди се да баш тада наиђе у ту градину преподобни Бенедикт. И видевши да се брат много једи што му је мотика пала у воду, он учини чудо слично Јелисејевом: узе држаљу од мотике, спусти је у воду на месту где гвожђе беше пало, и грожђе се тог часа диже само са дна реке и навуче на држаљу. И преподобни даде брату читаву мотику, говорећи му: Труди се и не тугуј!

Једнога дана преподобни сеђаше у својој келији. Дете Плакида узе крчаг и оде на реку по воду. Захватајући воду са обале, Плакида се заједно с крчагом омаче и паде у реку која га далеко однесе. Видећи то својим душевним очима, преподобни дозва свога келејника ученика Мавра и рече му: Трчи, трчи брзо, јер Плакида паде у реку, и вода га већ однесе далеко! Мавр отрча, и угледавши где се далеко од обале Плакида дави, потрча по реци као по сувој земљи, и дохвативши дете за косу извуче га на обалу, и обрнувши се назад, познаде да је по реци ишао као по суву, јер док је ишао по води, сматрао је да трчи по земљи. Но он се тек од тога препаде и, дошавши с Плакидом к оцу, исприча му то. Али он то не приписиваше себи него сили ревносног послушања Мавровог. А Мавр приписиваше то његовим родитељским молитвама. Плакида пак рече: Ја угледах над главом својом мантију очеву, и видех како ме ти сам, оче, дохвати за косу и изведе на суво, а Мавра угледах тек на обали.

Док је преподобни Бенедикт био тако прослављан од Бога великом благодаћу чудотворства, и сви к њему прибегавали, неки презвитер у том крају, по имену Флоренције, нахушкан од ђавола, паде у завист, и стаде у народу грдити и осуђивати преподобног, трудећи се да љубав народну одврати од светитеља. Али у томе не успе ни најмање, јер нико није веровао његовим хулним речима, нити га слушао. Тада овај бедник намисли да отрује светитеља. Он начини просфору са смртоносним отровом, па је посла на поклон преподобном Бенедикту. Но прозорљиви муж, иако познаде да је просфора пуна отрова, прими је са захвалношћу. У оно доба дана када је преподобни отац обедовао, један гавран је по обичају свом долетао из оближње шуме, и из руку светога оца добијао хлеба. Тог дана у доба обеда долете по обичају свом гавран по своју храну. Преподобни Бенедикт узе отровну просфору Флоренцијеву, метну је пред гаврана и рече му: У име Исуса Христа Сина Бога живога узми овај хлеб и однеси у такво пусто место, где га не може наћ^ никакав човек нити икаква птица. Гавран стаде са отвореним кљуном ходити око просфоре и грактати, показујући јасно да жели испунити очево наређење, али не може због ђаволског отрова у њој. А човек Божји опет рече птици: Узми, узми, не бој се, јер ти неће нашкодити, и носи у непроходну пустињу. Тада гавран, испуњујући наређење, са великим страхом узе у кљун смртоносну просфору, и одлете, па се после три сата поврати и доби из руку светитељевих своју уобичајену храну. А незлобиви отац, видевши Флоренцијеву злобу и непријатељство, мољаше се Богу да му ово не постави у грех него да га поправи. Али Флоренције, остајући непоправљив, стремљаше ка нечем горем: јер пошто не могаде тајним отровом убити тело Бенедиктово, он намисли да сатанским лукавством убије душе ученика Бенедиктових.

Пошто су ученици сваки дан радили у градини, Флоренције најми седам лепих девојака и посла их до градине да тамо, потпуно обнажене, чине бестидности пред очима младих монаха: скачу, играју и певају, да би на тај начин млада срца њихова побудиле на прљаву похоту. Преподобни отац Бенедикт, видевши то побоја се за душе својих младих ученика, и одлучи да са својим младим монасима отпутује одатле, дајући на тај начин места Флоренцијевом гневу и уклањајући младиће од саблазни. Стога сазва братију и игумане својих манастира, постави им искусног аву, и предаде их Богу. А сам, смиреномудро се уклањајући од мржње и непријатељства људског, отиде одатле са најмлађим ученицима.

Када презвитер Флоренције сазнаде за одлазак преподобнога, веома се радоваше. Али Господ, Бог одмазде, освећујући слугу свог, наведе изненадну смрт на рђавог презвитера. Јер кад је Флоренције седео на чардаку своје куће и веселио се, изненада се сруши чардак и затрпа злобника. И нико други од његових укућана не пострада, једино он тада погибе.

Чу се то одмах у манастирима Бенедиктовим. И блажени Мавр, возљубљени ученик светитељев, који беше остављен у манастиру, посла по оца поручујући му: Врати се, оче, јер презвитер који је низашта непријатељевао против тебе, зло погибе. А преподобни, чувши за такву смрт Флоренцијеву, веома се ожалости, и плакаше много за њим. А на ученика свог Мавра се наљути што се обрадовао Флоренцијевој смрти, и наложи му за то покајање. Сам пак не пристаде да се врати у првобитно обиталиште, већ се пресели у друга места. Али, иако обиталиште промени, врага не промени. Јер проналазач зла, ђаво, врло многе нападе чињаше на њега. Но уколико он војеваше против њега, утолико се угодник Божји помоћу Христовом показиваше непобедив.

Када преподобни Бенедикт крену са свога првобитног места, он дође у Кампанијску област у околину града Касина (око 529. године). Тамо на једној високој гори пронађе идолски храм Аполонов, око кога беше шума унаоколо. Он онда идола разби, храм поруши, шуму посече и спали, и на том месту временом подиже цркву у име светог Јована Крститеља, и манастир устроји, и многобројну братију сабра. Но у тим крајевима беше још врло много људи неверника, који су се клањали идолима, и муж апостолски, силан делом и речју, обраћаше их ка Христу, потврђујући чудесним делима своју свету проповед. А демони, не подносећи његово присуство тамо и своју пропаст од њега, нападаху на њега отворено, дишући пламеном јарости и зовући га по имену: Бенедикте, Бенедикте! А када им светитељ не одговораше, они опет викаху: Маледитке, маледикте! а не Бенедикте! тојест: проклети, проклети, а не благословени! Шта је теби до нас? зашто нас гониш? - А благословени Бенедикт их молитвом и крсним знамењем одгоњаше од себе као ветар прашину.

Док су братија зидали од камена манастир и трудили се да буде што већи, светитељ се у својој усамљеничкој келији упражњавао у молитви, и видевши ђавола где пролази, упита га: Куда идеш, враже? Ђаво одговори: Идем к монасима што зидају. - Светитељ одмах посла те извести братију да се добро пазе од неке неочекиване напасти вражије, пошто им је ђаво овог часа отишао. И док је послани испоручивао ову поруку братији, гле, изненада паде зид што су зидали и уби једног младића. Смрт овога брата веома ожалости монахе, и они плачући одоше к светитељу и обавестише га о томе. А он нареди да му га донесу. Но беше немогуће да га донесу на рукама, пошто му зид беше све кости размрскао. Зато га метнуше у једну велику врећу, и донесоше оцу у келију. Преподобни нареди да га положе на рогозу, на којој се обично молио, и да сви изађу напоље. А он се затвори сам, и својом усрдном молитвом Богу васкрсе мртваца читава и здрава, и истог дана посла га, као човека који је од сна устао, на посао к братији.

У својој обитељи преподобни написа своја монашка правила, која имађаху велики значај за монаштво на Западу. Озакони и ово правилно предање: да братија, која се неким послом шаљу на пут, не једу нити пију док се не врате у манастир. И ово се правило држало врло строго. Но једном се догоди да нека братија, послани на неки посао, велики део дана проведоше пешачећи, па изгладнели свратише у кућу једне посвећене девице добродетељне. Она их угости, те они једоше и пише. Затим се касно вратише и одоше к оцу по благослов. Он их упита: Где једосте? Они одговорише: Нигде нисмо јели, оче. Светитељ им рече: Што лажете? Зар не једосте код оне доброљубиве девице? Не једосте ли то и то јело? Не пописте ли толико чаша? - А кад они то чуше, запрепастише се како прозорљиви отац зна шта се на даљини чини, и павши казаше истину молећи за опроштај.

Исто тако преподобни изобличи једног брата који је тајно јео. Уопште, његове прозорљиве очи виделе су и многа друга дела која су кришом чињена. И сваки се бојаше да ма где чини или говори ма шта ружно, јер су знали да је свуда са њима дух оца њиховог, и на сва њихова дела и речи гледа, и изобличава оне који греше.

Цар готски Тотела, који се тада налазио у Кампанијској области, чувши за прозорљивост преподобног Бенедикта, зажеле да га посети. Али не оде одмах сам, него посла царски одевена једног свог достојанственика, по имену Рига. А то учини, да би опробао прозорљивост препободнога, да ли ће познати да му није дошао сам цар. И када Рига, царски одевен и праћен мноштвом велможа и војника, ићаше, преподобни Бенедикт угледавши га издалека довикну му: Чедо, скини са себе ту царску одећу, јер није твоја него онога који те посла к мени. - Рига се уплаши од тога, поклони се светитељу, и одмах се врати. Онда сам цар Тотела дође са смирењем, и поклони се прозорљивцу Божјем. А овај га много изобличи и изружи због насиља и многих злих дела његових, и изрече му ово пророчанство: По попуштењу Божјем заузећеш Рим, и прећи море, али ћеш у десетој години свога царовања умрети. - И ове се пророчанске речи преподобног Бенедикта збише у своје време.

Поред пророчког дара преподобни отац наш Бенедикт имао је од Бога силу против демона. Тако, аквинејски епископ Констанције имађаше једног клирика кога мучаше ђаво. И шиљаше га епископ у разна света места ка гробовима Мученика, али га свети Мученици као недостојна не хтедоше исцелити. А кад га доведоше к човеку Божјем Бенедикту, он молитвама његовим одмах доби исцељење. Пошто истера ђавола из клирика, свети Бенедикт издаде том клирику овакву заповест: Меса не једи, нити се усуђуј да примиш свештенички чин. - Исцељени клирик врати се дома, и дуго држаше ове две заповести: меса не јеђаше, и свештенички чин не примаше. Али после много година, видећи да на места неких помрлих свештеника долазе људи нижи од њега, он то схвати као увреду, и као заборавивши заповест светог Бенедикта, заиска свештенички чин. И када би посвећен, тог истог дана, по попуштењу Божјем, нападе на њега љути ђаво. И пошто га немилосрдно измучи, он га уби.

Неки високородан човек Теопров, угледни грађанин града Касина, који богомудром поуком светог Бенедикта би од идолопоклонства обраћен к Богу, због врлинског живота свог уживаше велику љубав код свог духовног оца и учитеља. И кад једном уђе у келију његову, затече преподобног где горко плаче и рида. И стојећи дуго и посматрајући како силне сузе лије, он би у неприлици, јер га беше затекао да плаче не у молитвено време. А преподобни је имао обичај да плаче за време молитве. Но овом приликом је био тужан, кукао је и јецао. Уплашен, Теопров га најзад упита зашто плаче. Тада светитељ, једва се уздржавши од суза и јецања, рече: Видиш манастир који Божјом помоћи подигох, и шта у њему за братију уредих. Ето, све ће то. по суду свемоћног Бога, бити предато незнабошцима на разрушење и пљачку. И ја једва умолих Бога да ми поклони душе братије моје који живе у манастиру.

Ово пророштво преподобнога испуни се, пошто се преподобни престави. Јер једне ноћи, када братија почиваху, Лонгобарди нападоше изненада на манастир. Али не могоше ухватити ниједног од братије, јер сви побегоше читави, чувани од варварских руку молитвама оца свог преподобног Бенедикта. А манастир Лонгобарди опљачкаше и много порушише, док је за живота овог светог оца обитељ његова имала од Бога све што јој треба.

Неки побожан човек посла преподобном Бенедикту два крчага вина. А слуга сакри негде уз пут један крчаг с вином, а други донесе оцу. Прозорљиви старац, отпуштајући слугу рече му: Пази, синко, да не пијеш из оног крчага што си сакрио на путу, него проспи оно вино и видећеш шта је у њему. Постидевши се од овог укора, слуга се поклони светоме и отиде. А кад стиже до сакривеног крчага, он, да би проверио старчене речи, стаде загледати у крчаг, па изли вино, и са вином испаде змија. Он се веома уплаши, и кајаше се због учињеног греха.

Недалеко 6а обитељи преподобнога беше село, које раније служаше демонима својим идолопоклоничким безбожјем. Но са доласком у те крајеве светог Бенедикта, и његовим приљежним старањем цело се село обрати ка Христу Богу. У том селу беше манастир чесних девица монахиња, и преподобни имађаше обичај да им шаље искусну братију, да их уче речи Божјој. Једном приликом један од братије, који беше послан к монахињама ради тога, сврши поуку. И кад хтеде да пође у свој манастир, монахиње га умолише да прими убрусе. Он их узе и метну у недра. А кад стиже пред преподобног оца, преподобни га љутито погледа и с гневом упита: Брате, зашто безакоње уђе у недра твоја? Овај се препаде, и од страха заборави на убрусе у недрима, и не схваташе о чему га отац пита. Светитељ му поново рече: Еда ли ја не бејах тамо поред тебе, када ти од свештених сестара прими убрусе, и сакри их у недра? Чувши то, брат паде пред ноге светитељу, молећи опроштај за свој грех.

Једнога дана преподобни, по обичају свом, касно увече јеђаше за трпезом, а млад монах, син неког богатог властелина, стајаше крај трпезе са свећом и свећаше му. И монах стаде у гордом уму свом мислити: Ко је овај пред којим ја стојим, и држећи свећу служим му као роб? Зашто овом мршавом старцу служим? Док је он тако помишљао у уму свом, његова се мисао не утаји од прозорљивог старца, и он га очински прекори кротко му говорећи: Чедо, осени крсним знаком срце своје, јер се у теби појављују горде помисли. Пази на себе! И дозвавши друге послушнике, нареди да узму свећу из његових руку. А он изишавши из келије, сећаше плачући. И упитан од братије зашто га отац одасла, он им каза за своје горде помисли. И сви се дивљаху прозорљивости очевој, да се пред њим ни мисли срца не могу сакрити.

Једне године беше глад у области Кампанијској. И у обитељи преподобнога настаде оскудица у хлебу, јер остаде само пет хлебова, што многобројној братији није било доста ни за један оброк. И братија се веома сневеселише, не знајући где ће наћи храну за време глади. А светитељ им рече: Зашто се ожалостисте, маловерни, што оскуђевамо у хлебу? Зар се не уздате у Бога који не оставља оне који Му служе? Не сећате ли се Спаситељевих речи у Еванђељу: Иштите најпре царства Божјег, и ово ће вам се све додати; јер зна Отац ваш небески оно што вам треба пре но што заиштете (Мт. 6, 33. 32). Стога не падајте духом! Данас оскуђевате, а сутра ћете имати у изобиљу оно што вам треба. - И сутрадан, по Божјем промислу, обрете се пред манастирским вратима двеста модија брашна у врећама. И нико не могаде сазнати откуда и ко им донесе толико брашна. И увидеше да им Бог на невидљив начин посла храну молитвама оца њихова.

Неки богољубиви муж моли преподобнога да нареди да се подигне манастир на његовом имању које се налазило у близини грала Тераканије. Преподобни посла потребан број својих ученика зидара, наредивши им да очисте место и спреме све што им треба за зидање. А ја ћу, рече, сам доћи у тај и тај дан, и показати на коме месту треба зидати здање. Они отидоше, све припремише, и очекиваху оца. А када дође указани дан, у свитање јави се преподобни ученицима зидарима који су још спавали, и показа им места где ће зидати цркву, где трпезарију, где келије, и где све остале манастирске зграде. И пробудивши се, ученици казиваху један другоме своје виђење у сну. И чуђаху се како сви имађаху једно исто виђење; и очекиваху оца. Али пошто он не дође тог дана, ни идућег, они се ожалостише, и одоше к њему тужни, и упиташе га: Преподобни оче, ми очекивасмо твој долазак, као што си нам био обећао, да нам покажеш места за зграде, зашто ниси дошао? Светитељ одговори: Шта говорите, браћо, зар вам нисам долазио? А они тврђаху, говорећи: Не, оче, ниси долазио. Тада им светитељ рече: Заборависте када вам се јавих док сте спавали, и руком вам показах сва места на који ма ћете шта зидати? Идите дакле и зидајте зграде на оним местима на којима вам у виђењу наредих да зидате. Они се онда поклонише светитељу, вратише се и поступише по наређењу.

У том крају неке две девојке високог рода обећаше се Христу сачувати своје девство, и живљаху у дому свом подвижнички. Оне живљаху чедно, али им језик беше необуздан, јер друге осуђиваху, оговараху и укораваху. Сазнавши за то, преподобни Бенедикт посла им овакву поруку: Поправите језик свој. Не учините ли то, одлучићу вас од божанског Причешћа. - Али оне не одступише од свога безумља, нити одговорише на поруку очинску, и после мало дана обе умреше у чистом девству. И бише заједно сахрањене у цркви. А када се служила света литургија и ђакон произносио јектенију о оглашенима да се не могу причестити већ изаћи напоље, неки су видели обе ове девојке како излазе из свог гроба и из цркве, јер не могу бити унутра за време свете литургије. И ово се догађало сваке свете литургије. А када о томе обавестише светог Бенедикта, он се сажали на њих, узе просфору и посла је у ту цркву да се принесе на свету жртву за душе обеју девојака оних. И пошто би принесена света жртва, више се не видеше да излазе напоље, и веровало се да су добиле опроштај од Бога због свете жртве и молитава преподобнога.

Неки млад монах у обитељи светога Бенедикта, прекомерно волећи своје родитеље по телу, често је без благослова преподобног оца одлазио њиховом дому. А кад једном, по обичају свом, потајно изиђе из манастира и уђе у дом са родитељима, он тог тренутка паде и умре. Сазнавши за то, монаси узеше тело његово и по прописима сахранише. А сутрадан обрете се тело тога монаха избачено из гроба. И поново га сахранише. Но идућег дана опет га нађоше избачено. Тада родитељи његови с великим плачем припадоше к ногама преподобног Бенедикта, просећи милост да он божанском благодаћу што је у њему помилује њиховог умрлог сина и нареди земљи да држи његово тело. Видећи патње срца њиховог, преподобни узе малену частицу Пречистих Тајни, и нареди да је чесно метну на груди умрлога, па да га сахране. Када то би урађено, тело његово остаде у гробу и земља га више не избациваше.

Преподобни беше према свима веома милостив, жалостив, сиротољубив, и дарежљив, и све што Бог слаше његовој обитељи он нештедице раздаваше ништима и невољнима, а сам н братија његова живљаху у сиротињи. Једнога дана неки осиротели хришћанин беше притешњен великом невољом од зајмодавца коме је дуговао дванаест златника. Он са сузама дође к светитељу молећи га, да му да дванаест златника, да се откупи од дуга, пошто га зајмодавац силно кињи да му дуг врати. Преподобни, који тада у свом манастиру није имао ни пребијене паре, рече томе човеку: Опрости нам, брате, сада немамо толико колико тражиш, него доћи опет после два дана. - У току пак та два дана светитељ упражњаваше уобичајене молитве, просећи у Бога откупљење дужнику. И кад трећег дана дође опет овај јадни дужник, и клањаше се угоднику Божјем просећи обећани откуп, тада се у манастиру на једном суду пуном сочива изненада поврх сочива обретоше тринаест златника молитвама светитељевим. Жалостиви отац их узе и све даде ојађеном човеку, говорећи му: Иди, чедо, дај зајмодавцу свом дванаест златника, а један задржи, нек ти се нађе за домаће потребе.

Изиђе једном човек Божји са братијом на имање да раде у градини. А земљоделац неки, сав уплакан, дође у манастир носећи на рукама свог умрлог сина малог, и тражаше преподобног оца Бенедикта. Рекоше му да он са братијом на имању ради и да ће доцкан доћи. Тада човек тај, положивши мртвог сина пред вратима манастирским, потрча к преподобном, и срете га на путу где се већ враћа с рада у манастир, и стаде са сузама вапити к светоме, говорећи: Дај ми сина мог, оче, дај ми сина! А човек Божји зачуђен упита га: Еда ли ја узех сина твога? Човек одговори: Син мој умре, него дођи и васкрсни га! Чувши ове речи, преподобни се веома ожалости и рече к братији: Бегајмо браћо, бегајмо! јер васкравати мртве није наш посао, него посао светих Апостола. - А човек од силне душевне патње заклињаше се говорећи: Нећу отићи одавде док сина мог не васкрснеш! - Тада преподобни приђе к телу умрлог детета преклони с братијом колена на молитву, и говораше к Богу: Господе, не гледај на моје грехе него на веру овог човека, који се моли да му син васкрсне, те врати душу овоме телу! - - Светитељ још не беше завршио молитву, а мртво тело поче показивати знаке живота и мицати се. Тада га светитељ узе за руку, подиже дете живо и здраво, и даде га оцу његову. - И сви слављаху Бога за овакво преславно чудо, А и многа друга предивна чудеса учини овај чудотворни отац, о којима опширно пише свети Григорије Двојеслов, папа римски. Но потребно је прећи на крај ове повести.

Преподобни Бенедикт имађаше рођену сестру, која се звала Схоластика. Родитељи је још од повоја посветише Богу. И она сав живот свој проведе у девству и подвижништву, и потпуно угоди Богу. Она је имала обичај да сваке године једанпут посети свога брата, овог угодника Божјег. Он ју је примао, не у манастиру него на једном манастирском имању недалеко од манастира. И тамо је разговарао с њом о душекорисним стварима. А кад последње године свога земаљског живота блажена Схоластика дође у посету своме брату, преподобни проведе цео тај дан са њом у светим разговорима и богонадахнутим поукама и корисним повестима. Увече би постављена трпеза, а они и за време вечере не престајаху са богонадахнутим разговорима. И тако зађоше дубоко у ноћ. Онда света девица рече преподобноме: Молим те, брате мој, да сву ноћ ову до сванућа проведемо у разговору о небеској радости и вечном животу. Блажени јој одговори: Шта кажеш, сестро? Мени је немогуће да сву ноћ проведем изван своје келије. - А ноћ беше чиста и ведра, нигде облачка на небу. Кад света девојка виде да брат неће да јој испуни молбу, склопи руке, метну их на сто, па спусти главу своју на њих, и тајно у срцу свом принесе свемоћном Богу молитву са сузама. И чим подиже главу, изненада се разлеже страховита грмљавина, и удари силна киша, и падаху громови уз севање муња, тако да чесни човек Божји Бенедикт, и братија што с њим беху дошли, не само што нису могли изићи, него ни на врата нагвирити. Толику је силу имала пред Богом молитва ове свете девојке. А преподобни, познавши да она тајном молитвом својом низведе изненада ову кишу, рече јој: Сестро, зашто ми то уради? Света одговори: Ја те молих, брате, и ти ме не хте послушати; а ја замолих Господа мог, и Он ме одмах услиши. Сада, ако можеш изађи и иди у свој манастир, а мене остави. - И тако преподобни, и против воље, остаде са сестром сву ноћ у разговору о вечном животу. А кад свану, они се опростише, и разиђоше се.

После три дана, стојећи на молитви, преподобни подиже очи своје к небу и виде душу своје преподобне сестре где у облику голубице, у великој светлости, лети ка небу и тамо је са славом дочекују у небеском царству. По томе сазнаде њен излазак из тела, и испуни се велике радости и весеља што се душа њена удостојила такве славе. И заблагодаривши дубоко Богу, он каза братији да му се сестра преставила. И посла те донесоше свето тело њено у манастир његов, и као скупоцено благо положи га у гроб који беше припремио за себе.

После неког времена дође преподобноме у посету ђакон Серванд, игуман манастира у Кампанијској области подигнутог од патриција Либерија, муж пун небеске благодати. И проведоше у корисним разговорима о преслаткој храни у небеском царству, коју, иако још не могаху потпуно примити, ипак се делимично њоме причешћиваху честим уздасима и богомислећим умом. А када је требало и телесну храну кушати, они су то с уздисањем чинили, стално носећи у срцу сећање на непролазну храну. Ради ноћног одмора преподобни отац Бенедикт попе се у своју келију на спрату, а блаженом госту ђакону Серванду предоставише келију у приземљу. Пошто преподобни Бенедикт отпочину мало, устаде пред поноћ на молитву. И стојећи крај прозорца и молећи се, изненада угледа велику небеску светлост, и ноћ постаде виднија него дан. А што је чудније, као што сам отац касније казиваше, изгледало ми је да видим целу васељену како се сабрала под ту сунчану светлост као у једну лопту. Гледајући брижљиво ка тој светлости, преподобни виде како Анђели на огњеном кругу носе ка небу душу блаженог Германа, епископа капуанског. Тада преподобни Бенедикт, желећи да његов гост Серванд буде учесник и сведок тог страшног виђења, громко га два-трипут викну по имену. Овај се уплаши од тако необичног позивања, хитно оде к њему у келију, и виде не цело виђење, него угледа мали део оне неисказане светлости. А све остало му исприча човек Божји Бенедикт.

Свети одмах посла у град Касино код љубљеног ученика свог Теопрова грађанина, молећи га да се брзо распита у граду Капуа за светог епископа Германа. И овај га одмах обавести да се епископ преставио, и када се преставио. И видеше да се свети Герман преставио оне поноћи и у онај час, када преподобни Бенедикт виде где Анђели носе на огњеном кругу душу његову ка небу.

Потом дође време и самом преподобном Бенедикту да се разлучи од тела и отиде ка Господу. И сазнавши на шест дана раније час своје кончине он нареди да се отвори гроб који он беше припремио за себе. И разболевши се телом, лежаше на одру, поучавајући братију, за које беше и правила написао о монашком животу. А у дан престављења свог он нареди да га носе у цркву светог Јована Крститеља, коју он подиже, као што је напред речено, на месту разореног идолишта Аполоновог. И причестивши се та]]>29167Thu, 26 Mar 2026 20:33:02 +0000https://pouke.org/index/1346440445/d0bfd0bed183d187d0bdd0b8/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-r29165/

Живот није унапред написан сценарио, нити неко други држи оловку. И када се чини да је све „записано у звездама“, Бог оставља човеку слободу и чека његов корак да би му пружио руку. Један избор, чак и у последњој секунди, може избрисати године мрака и променити све.

Често ћемо у аутобусу, на пијаци или у чекаоници код лекара чути ону тешку реченицу: „Тако му је било суђено“. Када се деси нешто лоше, кажемо: „Судбина“. Када некоме крене наопако, кажемо: „Није му се дало“. Као да смо сви ми само статисти у неком филму који је неко други већ снимио, монтирао и пустио, а ми само немо посматрамо како се кадрови нижу.

Али, да ли је човек заиста само марионета на концима неке невидљиве и немилосрдне силе? Да ли је Бог заиста „записао“ сваку нашу псовку, сваку чашицу коју попијемо и сваку лаж коју изустимо?

Ако питате Православље, одговор је громогласан: НЕ. Судбина, онако како је свет разуме, у нашој вери не постоји.

Слепа сила насупрот Оца који воли

Стари Грци су веровали у Мојре – три старице које преду нит човековог живота. Кад оне пресеку нит, готово је. Ту нема преговора, нема молитве, нема покајања. Чак су и њихови богови морали да се покоре судбини. Слично, неке источне религије говоре о карми као о строгом закону узрока и последице: оно што урадиш мора да се врати. Као аутомат за кафу – убациш новчић и изађе чаша.

Православље каже нешто потпуно другачије. Ми не верујемо у „судбину“, ми верујемо у Божији Промисао. Разлика је као између камене статуе и живог оца: статуа не мења ништа и не слуша, а Отац те види, воли и одговара на твој вапај.

У Псалмима стоји: „Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив; Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми.“ (Псалам 116, 5-6)

Ако би постојала „судбина“ у смислу да је све већ одређено, Бог не би могао да нам помогне – јер би патња била неизбежна. Божији Промисао, међутим, значи да Бог учествује у нашем животу, нуди нам путоказе и прилике да изађемо из тешких ситуација. Он није ван живота – Он нас види, чека нашу одлуку и помаже када се опредељујемо за прави корак, нудећи нам излаз из сваке провалије у коју смо сам упали.
Како Бог зна шта ће бити?

Многи се збуне када чују да Бог све види унапред: „Ако Бог већ зна да ћу сутра да се посвађам, зар онда нисам приморан да то урадим?“

Замислимо ситуацију у којој неко седи у соби са пријатељем и пушта му свој омиљени стари филм који је гледао десет пута. И он тачно зна да ће у десетом минуту главни јунак да пође погрешним путем и падне у замку. Он седи, зна крај, зна сваки корак.

Поставља се питање: Да ли то што посматрач зна шта ће јунак у филму да уради, њега заиста приморава на то? Наравно да не. Јунак у филму доноси одлуке својом главом. Посматрач само „види“ оно што јунак тренутно проживљава.

Али, овде долази најважнија разлика. Док ми, гледајући филм, не можемо да викнемо јунаку кроз екран: „Пази, не иди туда!“, Бог то може и Он то ради, јер није само неми посматрач. Он стоји изнад времена, види целу нашу стазу, али се и те како меша у наш живот – не силом, већ љубављу.

Он нам „шаље тихе поруке“: кроз савест која нас гризе пре него што нешто урадимо, кроз пријатеља који нас баш тад позове, или кроз неку неочекивану препреку која нас заустави у лошој намери. Он види да идемо ка провалији и чини све да нас упозори, али нас не везује ланцима. На крају, ми смо ти који морамо да закочимо.

Бог види наше грешке пре него што их учинимо, али одлука је увек наша. Наша слобода је стварна, а Његова помоћ нам је увек на располагању ако је прихватимо.

Као што каже Свети Апостол Павле: „А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода.“ (2. Коринћанима 3, 17) Баш као јунак у филму који сам одлучује шта ће учинити, ми имамо прилику да сваки корак у животу изаберемо сами – и Бог нас при томе подржава, а не приморава.
Зашто Бог ствара некога за кога зна да ће пропасти?

Многи се питају: зашто Бог ствара некога кога већ зна да ће изабрати зло или пропасти? Прво, важно је знати: Бог никога не ствара за пакао. Живот је сам по себи дар, прилика да постојимо, учимо, волимо и растемо. У Светом Писму стоји јасно: „Јер Бог жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.“ (в. 1. Тимотеју 2, 4)

Бог није „штедљив“ са животом. Живот је толики дар да га Бог даје чак и ономе за кога зна да ће га проћердати. Зашто? Зато што је постојање боље него не-постојање. Постојање нам даје шансу.

Замислите воћњак. Домаћин посади сто садница. Он зна да ће неке можда нападнути болест, да ће ветар поломити неке гране. Али их саде из љубави – јер свака садница има шансу да израсте и да роди. Свака особа добија своју „стартну позицију“, ваздух, сунце и воду живота. То што неко искористи те услове за зло, а неко за добро, није Божја грешка – то је одговорност човека.
Страдање није казна већ пут

Страдање такође није знак Божје мржње или казне. У Старом Завету, прича о Праведном Јову показује да човек понекад доживи губитке и патњу без икакве кривице. Јов је остао веран, и Бог му се јавио у слави, вратио му изгубљено и показао да је страдање било пут очишћења и још дубљег познања Бога.

    Страдање није ћорсокак судбине – оно је прилика да учимо, исправљамо пут и приближавамо се добру.

Шта је пакао?

А шта је пакao? Пакао није затвор који Бог баца људима, већ последица људских избора. То је стање у коме човек одбија доброту, љубав и Бога, и зато му Божија љубав „пече“. Као што сунце омекшава восак, али стврдњава блато – Бог свима шаље исту љубав, али људи сами одлучују да ли ће се омекшати или закрвити.

Сваки дан, сваки избор који правимо – опростимо ли, помогнемо ли, поштујемо ли друге – отвара прозор ка рају. Сваким лошим поступком који радимо, сами слажемо цигле на зидове свог пакла. Бог нам не намеће судбину; Он нам шаље смернице и прилике да свој живот учинимо добрим.

Разбојник на крсту – слобода до последњег даха

Ако и даље сумњамо у идеју да није све унапред одређено, погледајмо на Голготу. Тамо висе тројица мушкараца. У средини Христос, Бог који пати за нас. С леве и десне стране – двојица разбојника, криминалци по свим људским мерилима. Ако би све било „записано“, обојица би морала да пропадну.

Али један од њих чини нешто невероватно. Уместо да настави у своје зло, окреће се ка Христу и каже:

„Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству Своме.“ (Лука 23, 42)

У тој једној секунди, пре него што је издахнуо, он руши своју дотадашњу „судбину“. Избрисао је године зла једним искреним вапајем слободне воље.

И шта му Христос одговара? „Записано ти је да идеш у пакао“? Не! Већ: „Заиста ти кажем: Данас ћеш бити са мном у рају.“ (Лука 23, 43)

Ово је најјачи доказ да је слобода стварна – чак и до последњег даха. Судбина није предодређена. Чак и човек који је дуго живео у мржњи и греху има прилику да изабере добро и прима Божију помоћ.

Синергија: Бог пружа руку, а ми – корак

Замислите да сте заглављени колима у блату. Можете да седите и кукате: „Таква ми је судбина, овде ћу да преноћим“. Можете и да се љутите: „Зашто ми се ово дешава?“

Православље каже: живот је синергија – заједнички рад човека и Бога. Бог нам шаље прилике, смернице и помоћ, али не врти точкове уместо нас. Ми морамо да седнемо за волан, да и додамо гас. Бог нас чека, види наше покушаје, и пружа руку – али корак морамо учинити ми сами.

У Посланици Јаковљевој стоји: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.“ (Јаков 2, 26)

Преведено на свакодневни језик: не кривимо „судбину“ за оно што смо покварили лењошћу или лошим избором. Бог нам шаље подршку, али ми морамо да урадимо свој део посла. Када се померимо са места, када преузмемо одговорност за своје изборе – Бог нам показује пут, помаже и води.

Молитва је део те синергије. То није магија, нити аутоматско решавање проблема. То је разговор са Живим Оцем који нас слуша и на чије смернице можемо да одговоримо. Када се молимо, ми заправо мењамо ток свог живота, прихватајући Божију руку која нас води.
„Записано у звездама“ или „Записано у Срцу“?

Људи често траже сигурност у хороскопима или судбини. Лако је веровати звездама – оне не траже ништа од нас. Али Бог тражи нас. Он каже: „Ти си већи од звезда.“

Свети Оци нас подсећају: слобода је дар који нам Бог даје, а наше одлуке су огледало нашег срца. Свети Јован Лествичник пише да човек који хоће да иде путем спасења мора „сваког дана у себи ослушкивати глас Бога и отклањати оно што га удаљава од Њега“. Свети Василије Велики саветује: „Не чекајмо да нам се пружи савршена прилика, већ сваки тренутак користимо да одлучимо за добро.“

Апостол Павле каже: „Све могу у Христу који ми даје моћ.“ (Филипљанима 4, 13)

То није само реч о снази – већ о могућности да чак и малим, искреним корацима прихватимо Божију руку и изменимо свој пут. Када се молимо, када слушамо савест и окрећемо се добру, ми одговарамо на Божији промисао.

„Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему…“ (Откривење 3, 20)

Бог куца, не разваљује врата. Наше срце је та квака.

Логика слободе

Сама логика нам говори нешто задивљујуће: ако постоји Бог, онда је судбина немогућа. Јер, ако Бог може да промени судбину – онда она није судбина. Ако не може – онда Бог није Бог.

Зашто? Зато што би судбина, да заиста постоји, морала бити већа и од самог Бога. Она би била хладан, непроменљив програм којем би и Он морао да се покори. Али Бог није машина, Он је Жива Личност. Онај Ко је створио законе природе, стоји изнад њих. Онај Ко је написао књигу живота, има моћ и да допише ново поглавље у сваком тренутку.

Зато је закључак једноставан: тамо где је Бог, тамо је Слобода. Тамо где је Отац, нема „записаног програма“, нема машине која меље наше животе.

Оловка је у нашим рукама

Следећи пут када чујемо: „Против судбине се не може“, сетимо се разбојника на крсту. Сетимо се своје слободе, јер Бог већ види цео наш живот и навија за нас да победимо – себе саме.

Није записано да морамо да патимо, нити да морамо да грешимо. Записано је само једно: да смо сви вољени и створени за вечност. Све остало остаје у нашим рукама.

Будимо храбри, прекрстимо се и кренимо. Не у оно што је „суђено“, него у оно што слободно бирамо. Рај и пакао нису дестинације на мапи, већ правци у којима се срце сваког од нас креће – и то управо сада.

За Фондацију Пријатељ Божији: Небојша Даниловић