„Стрпљењем ћете сачувати душе своје“, каже нам Христос (Лука 21:19). Колико је чудесан овај концепт — стрпљење ! Оно је вишеслојно, а истовремено и јединствено. Једноставно је — нема ничега у њему што свака особа не разуме — а ипак дубоко. Заиста је кључно — кључ нечијег духовног живота. Како бих ја, особа изузетно нестрпљива, могла ово да разумем?

Стрпљење је кључ духовног живота особе

Дозволите ми да почнем са двосмисленошћу речи „стрпљење“. Да, примењујемо је у разним ситуацијама: подносити недаће; подносити бол; стрпљиво чекати; стрпљиво обављати тежак, мукотрпан посао; бити стрпљив са другом особом, са њеним особеностима, слабостима и недостацима; и коначно, црквенословенско „и трпео сам за Тебе цео дан“ (Псалам 24:5) – шта ово значи биће размотрено у наставку.

Важно је спојити сва ова значења, све употребе једне речи, у јединствени семантички комплекс, тада ћемо добити горе поменути кључ.

Да трпимо катастрофу. Сви трпимо катастрофу овде на земљи. Сви постојимо у палом, грешном, проблематичном, хронично критичном стању; живимо међу људима једнако грешним као што смо и ми сами, и патимо једни због других. Сви боравимо усред туге, несреће и зла; било која несрећа може задесити било кога од нас, а и ми сами смо увек способни да учинимо било шта... Сви неизбежно умиремо, на крају, и не можемо ни да замислимо шта ће се са нама десити после (ако још увек верујемо да земаљска смрт није крај). Читаво питање је како се понашамо на нашем „Титанику“ или шта намеравамо да радимо на њему. Да ли улажемо све своје напоре да наш боравак у кабини буде што удобнији до краја нашег времена? Да ли очајавамо и сами улазимо у воду – само да бисмо пре стигли тамо? Да ли бежимо од катастрофе у полупоплављени бродски бар? Или смо трезни, бистри, не опуштени и још увек одлучни да се спасемо?

Ако подигнемо главе ка Небу и тражимо спасење, сусрећемо се са болом. Бескрајни болови нашег земаљског постојања – духовни, физички, наши, туђи и сви други – изнова и изнова постављају питања о могућности вере, могућности поверења у Бога, значењу патње и, на крају крајева, једноставно о ваздуху који удишемо. Да би се превазишао бол, човек га прво мора поднети. Бол је психа. Људски раст се састоји управо у уздизању изнад психе, у томе да се више не своди на њу, у чињеници да нечија личност више није идентична психи. Како особа расте, она превазилази свој бол; учи да мисли, делује и живи у условима сталног бола. То значи да подноси бол . Али шта она тражи, подносећи бол, превазилазећи га?

Он тражи сусрет са Богом. И разуме да се тај сусрет неће догодити као у бајци — одмах. У Јеванђељу човек проналази пример дугог, постојаног, стрпљивог чекања — старца Симеона, коме је „Дух Свети објавио да неће видети смрти док не види Христа Господњега“ (Лука 2:26). Морао је дуго чекати. Други би се уморио, изгубио веру, заборавио. Међутим, није био други, већ је Симеон био тај који је примио откровење. Бог је знао да Симеон неће изгубити веру у Његову реч, да свих ових година неће само чекати, већ ће остати спреман за Сусрет; да стрпљење неће издати Симеона.

Сусрет са Богом, јединствен је за сваког од нас и дешава се више пута у животу: распоређен је кроз време и сваки пут обећава наставак. И сваки пут се од нас тражи вера у оно што је Бог обећао; покајање, ослобођење од свега што омета сусрет; и, наравно, стрпљење . Стрпљење не лежи у пасивном очекивању, не - у самоусавршавању. Да ли је Симеоново очекивање било пасивно? Он је живео у стању духовне борбе, управо зато је „Дух Свети био на њему“ (Лука 2:25). Ми, наравно, нећемо постићи оно што је Симеон постигао, али и ми смо позвани да се боримо. Али реч „борба“ у патристичкој литератури није помпезна и, ако је боље погледате, не означава ништа велико: борба је унутрашњи покрет, померање, способност да се нешто промени у себи. Самоусавршавање захтева огромно стрпљење, јер то значи, пре свега, сагледавање и признавање сопствене грешности, подношење тог бола и суочавање са њим. Није без разлога Свети Теофан Затворник писао да је први предмет стрпљења самотрпељивост. Свако од нас се неизбежно суочава са крајњом узалудношћу самоусавршавања, чак, како се понекад чини, са немоћи да било шта променимо у себи. То се огледа у нашим познатим молитвама. Ујутру: „Боже, очисти ме грешног, јер никада нисам учинио ништа добро пред Тобом.“ Да ли је Макарије Велики рекао: „Никада нисам учинио ништа добро“?! Шта онда ми можемо рећи о себи? Увече: „...иако нисам учинио ништа добро пред Тобом, ипак ми даруј Твојом благодаћу да направим добар почетак.“ Како бисмо онда ми требали да видимо себе? Вероватно нам не би требало дуго да паднемо у очајање...

Али малодушност је грех, супротност врлини стрпљења. Шта пише Свети Јован Лествичник о малодушности?

„Униније је слабљење душе, исцрпљеност ума, презирање монашког подухвата, мржња према завету, угодник световњацима, клеветник Бога, као да је Он немилосрдан и нељубаван.“

Ти и ја нисмо монаси. Ми смо исти они лаици које очајање може утешити, говорећи нам: хајде, чему служи толико брига? Сви ови духовни трудови – они уопште нису за нас, они су за монахе. Али, као што је свети мученик Иларион (Троицки) написао у свом делу „Јединство Христовог идеала: Писмо пријатељу“ (1915) , хришћанство не познаје два идеала живота: један, већи, врховни – за монахе; други, нижи, мањи – за лаике. Христове речи: „Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески“ (Матеј 5:48), упућене су свим Његовим ученицима, посебно зато што у то време није било монаха.

Једно од значења црквенословенског глагола „трпети“ јесте надати се.

Што се тиче овог мучног недостатка успеха у нашем самоусавршавању, чак и наше немоћи у томе, сви – и лаици и монаси – се суочавају са тим. И овде морамо запамтити да је једно од значења црквенословенског глагола „трпети“ – надати се: „ Јер се неће постидети сви који трпе ради Тебе; нека се постиде они који безаконито преступају“ (Псалам 24:2-3). Наша немоћ – не треба је мешати са недостатком снаге воље – учи нас стрпљењу као нади, и нади као стрпљењу: позвани смо да стрпљиво, дан за даном, чинимо све што можемо и чврсто верујемо да ће Бог учинити остало. Свако од нас мора да следи ланац који нам показује апостол Павле (Римљанима 5:3-5):

„И не само то, него се хвалимо и у невољама, знајући да невоља производи истрајност, а истрајност - искушење, искушење - наду, а нада не постиђује, јер је љубав Божја изливена у срца наша Духом Светим који нам је дат.“

Да ли је стрпљење могуће без наде? Да, оно што је без наде такође се означава овом речју и сасвим је уобичајено. Али ово стрпљење се заснива на принципу „Нема спаса“; није за осуду, наравно, и у чисто светском смислу понекад је неопходно, али не доноси духовне плодове. Моја бака, уздишући, поновила је изреку: „Христос је трпео и заповедио нам да трпимо.“ У овој изреци има зрна истине – Он је заиста узор стрпљења за нас! Али каквог? Христос, Син Божији, за разлику од нас, био је свемоћан и није познавао немоћно стрпљење. Он је добровољно поднео своје страдање; Његова људска воља је направила избор велике силе. Невоље и туге нападају наше животе, а да нас не питају: цело питање је како реагујемо на њих, како их подносимо. Стрпљење на које је свако од нас позван јесте смислено и стваралачко прихватање тешкоћа и туга, замењујући очајничко и безнадежно питање „Зашто?“ питањем „Са којом сврхом?“ Свети Теофан Затворник пише:

„Дух истинског стрпљења јесте потпуно предање себе вољи Божијој, са спремношћу да се све прихвати као из руке Господње, са пуним поверењем да је све спасоносно управо за нас, иако је то нама невидљиво“.

Ко нађе стрпљење, нашао је Христа

И ако смо, уз Божју помоћ, успели да све ово, као што је већ речено, саберемо у јединствени комплекс значења, да видимо вишеслојну и истовремено интегралну природу појма „стрпљења“, онда нам преостаје само да узмемо кључ, односно да извучемо закључак: ко нађе стрпљење, налази Христа. Ја Га још нисам нашла. Само Га повремено видим из даљине. Али то је већ велики благослов. Нека ми подари времена и стрпљења за путовање које је пред нама.

Марина Бирјукова

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Ова славна девица и мученица Христова роди се у сицилијанском граду Палерму од родитеља благородних и имућних. Када цар Декије подиже гоњење на хришћане, би и Агатија света ухваћена и на суд пред судију Квинтијана изведена. Виде судија Агатију, прекрасну у лицу, и пожели је имати за жену. Када он то предложи Агатији, одговори му Агатија да је она невеста Христова, и да не може бити неверна своме обручнику. Судија је стави на тешке муке: Агатија буде шибана, ругана, уз дрво везивана и бијена до крви. По том јој судија поново посаветује, да се одрекне Христа, и да тако избегне даље муке, на што невеста Христова одговори: „Ове муке мени су врло корисне, као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве, тако ни душа моја не може ући у Рај, ако тело моје најпре не буде сокрушено мукама“. Тада мучитељ нареди те јој се одсеку женске груди, па је онда баце у тамницу. У тамници јој се јави свети апостол Петар и поврати јој целост телесну и здравље. Поново би изведена на мучење, и поново бачена у тамницу где и предаде душу своју Богу, 251. године у граду Катани, а у време цара Декија. По смрти Агатиној њен мучитељ Квитијан пође да заграби имање њено. Но успут се разбесне коњи под њим и под војницима, те га свега изгризу по лицу, свале на земљу и истопотају ногама намртво. Тако га убрзо постиже казна Божја за дивљи злочин над светом Агатијом.

Овај светитељ беше са острва Крита. Дође у Цариград да обиђе свога сродника Теодора, игумана манастира Студијског, па ту и оста, и замонаши се. Као монах Николај прође све подвиге ради спасења своје душе. У време гоњења цркве од стране Лава Јерменина, Теодор и Николај беху љуто мучени, унижавани бијени говеђим жилама, најзад бачени у тамницу где тамноваху три године. По смрти светог Теодора Николај поста игуманом студијским. Још за живота чинио чудеса силом благодати Божје. Тако: исцели од болести Евдокију, жену цара Василија, и Јелену, жену патрикија Мануила. Теофилу Мелисену, угледном племићу, коме се не држаху деца, благослови новорођену кћерку и прорече да ће живети и многоплодна бити, што се и зби на радост родитељима. На сам дан смрти призва монахе и упита их шта им недостаје. Жита – одговорише монаси. Тада рече самртник: „Онај који је исхранио Израиља у пустињи, послаће и вама изобилно пшенице кроз три дана“. И заиста трећега дана доплови под манастир лађа пуна жита, послата од цара Василија. Преселио се у царство небеско у седамдесет петој години свога живота, 4. фебруара 868. године.
 

Родом Мисирац; син угледних родитеља и сродник александријских патријараха: Теофила и Кирила. Проучивши све науке светске, он се одрече богатства и светске славе и сав се предаде духовном животу ради љубави Христове. Био је велики и усрдни бранитељ и тумач вере православне. По тврђењу историчара Никифора свети Исидор је написао преко десет хиљада писама разним лицима, у којима је једне укоревао, друге саветовао, треће тешио, четврте поучавао: „Важније је поучавати се добродетељном животу него ли красноречивом проповедању“, пише он у једном писму. У другом вели: „Ако ко жели да му се врлине покажу великим, нека их сматра малим, и оне ће се заиста показати великим“. Прво и основно правило за Исидора било је: прво творити, па онда учити, по примеру Господа Исуса. У време гоњења светог Златоуста, када се сав свет подели у два табора, један за, а други против овога великог стуба Православља, свети Исидор стаде на страну Златоустову. Он писаше патријарху Теофилу, какво је велико светило цркве Златоуст, и мољаше га да се окане ненависти према њему. Поживео је дуго, урадио много, прославивши Христа Бога животом и пером и преселио се у Царство Христово око 436. године.

Тропар (глас 8): У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Исидоре, радује се дух твој.

Дух Свети, Син Божији Исус Христос и Њихов узрок и источник, Бог-Отац, тако су нам блиски, као ништа на свету: Они су над нама, у нама, и кроз све нас, посебно у време Божанске Литургије. Нарочито је Дух Свети, Који је сишао у свет заслугом Господа, увек са нама, а понајпре у време савршавања Литургије: као најчистији духовни ваздух, као живоносна светлост и топлота, као јелеј, као духовна храна и пиће, као очишћење, мир, светиња, миомирис, као љубав, као смелост и одважност, као слатка нада, као животворна сила, као чисти дах, као најпријатнији миомирис који све привлачи Себи и ономе у коме обитава, као неописива сладост која чудесно окрепљује читаво човеково биће, као духовна лепота која дивно и непропадљиво украшава душу и тело човеково. Ето какву нам је ризницу духовних добара донео Син Божији, Исус Христос; ето какав је то Дух - Дух Творачки, Творац и Осветитељ. Познајте, сви православни хришћани, неодложно познајте овог Божанког Добротвора - животворног, очишћујућег, освећујућег, просвећујућег, Онога Који вас утврђује; волите Га и поштујте са Оцем и Сином Очевим, Исусом Христом.

Само захваљујући постојању лика Божијег у људској души, палог, али не сасвим изгубљеног, било је нужно и могуће Оваплоћење Сина Божијег, као и сав домострој нашег спасења - Његово страдање, смрт, погребење и васкрсење; само захваљујући том безмерно драгоценом лику и слици Божијој у човеку, нужна је и могућа Литургија, као непрестано сећање на читав живот Господа Исуса Христа на земљи, на Његова страдања, смрт, васкрсење и вазнесње. Како је величанствена та предност човекова - да има у себи лик и слику Божије.

Божанска Литургија је непрестано и највеће чудо у благодатном Царству Божијем; она је, да тако кажемо, непрестано клање Јагњета Божијег - бесконачна жртва Сина Божијег - и изливање Његове Пречисте Крви; она је сећање на Његова искупљујућа страдања, смрт, васкрсење, вазнесење и на Његов Други долазак - јер Он, Који је једном Себе принео Богу Оцу за сав свет, свагда се приноси и освећује оне који се причешћују; то је жртва Богочовека Христа коју Он непрестано приноси, и приносиће је до краја света Богу, Оцу Своме, за нас грешне.

“Твоје од твојих Теби приносећи, од свих и за све”: јер Господ је пострадао за све, и умро и васкрсао, и стога сва људска поколења у све дане подсећа и подсећаће на Своју жртву, и предаје је свима који истински верују и желе спасење, као храну и пиће за освећење и обновљење до краја света, како би сви могли да се спасу и како би сви непокајани грешници остали без доброг одговора.

Када свет не би имао Пречисто Тело и Крв Господњу, он не би имао главно добро - добро истинског живота (немате живота у себи - Јн. 6,53); имао би само привид живота, јер не би имао дар освећења, речју - целину свих истинских непропадљивих добара. То је онај животворни квасац, који жена (у причи), тј. Црква, узме и метне у три копање брашна док све не ускисне (Мт. 13,33). Да, то је истински квасац духовног живота, небеског и светлог, који је положен у људски род: јер људска душа је тројна, према три њене силе: разуму, срцу и вољи; истина, светиња и љубав треба да прожму све те силе и уопште читав људски живот: мисли, речи и дела.

Ако побожно и чистим срцем савршавамо Литургију, онда можемо и треба чврсто да се надамо да ћемо кроз њу од Бога измолити све што је потребно за наше душе и тела: опроштај грехова, здравље и спасење, и напредак у свему онима који су живи, а онима који су се преставили у вери, покајању и нади у живот вечни - опроштај грехова и упокојење са свима Светима.

Литургија је свемоћна и сведелотворна - замислите само каква се жртва на њој приноси!? Приноси се Сам Јединородни Син Божији. Ако Бог ни Сина Свог Јединородног није поштедео ради нас, како нам онда не би дао све са Њим?

Апостол се пита да ли би и могло да буде другачије. Дакле, свештеници свете Православне Цркве, тврдо знајте и памтите какво се средство за умилостивљење Бога према свим људима, чак и према целом свету, налази у вашим рукама, јер је то жртва за цео свет, и трудите се да Литургију увек савршавате пламеним духом, узвишеним умом и срцем, оставивши сваку животну бригу. О, какву непроцењиву, страшну, небеску и наднебеску жртву приносите, дивну и страшну чак и за саме небеске силе. Истрајно молите Господа, да бисте достојно савршавали ову дивну Свету Тајну.

Литургија је дух и живот; њена идеја је: да сви једно буду у Христу (Јн. 17,21) - све треба носити у срцу и за све се треба искрено молити. Бог је бескрајно заволео човека као обличје Божије; човек је пало обличје Божије, обновљено крајњим исцрпљивањем Сина Божијег за њега. Благодаримо Светој Тројици која нас је спасла! Човек се непрестано обнавља и спасава Пречистим Телом и Крвљу Христовом и тако се обожује. Литургија је највеће и непрестано чудо доброте, премудрости и свемоћи Господа Бога: савршавању Литургије увек треба да присуствујемо са радошћу и страхом, са љубављу према Богу и са љубављу један према другом. У време Литургије увек невидљиво служе небеске силе.

Литургија је непрестано громко сведочанство Божанског милосрђа према нама, сведочанство искупљења, обожења, свемоћи Божије, премудрости, правде и светиње.

Благослов који се даје рукама свештеника јесте такође непрестано сведочанство љубави Христа Бога према нама грешнима, љубави која превазилази разум и због које нас је Он искупио од проклетства закона поставши за нас проклетство (јер је написано: Проклет је сваки који виси на дрвету) (Гал. 3,13), издејствовавши нам тако свима благослов Оца Свога, благослов који треба високо да ценимо. Са усрдношћу и љубављу предајте, јереји, благослов Господњи људима; будите верна оруђа Спаситеља свога.

Литургија, и уопште Богослужење наше Православне цркве - празнично и свакодневно, а нарочито празнично, ставља нас у живу везу са Главом Цркве, Господом Исусом Христом, са Пречистом Владичицом Богородицом, са небеским бестелесним ангелским силама и са свима Светима, Које непрестано прослављамо, којима благодаримо, које молимо да нас заступају, да нас помилују и да нам помогну; Господ је рекао: ево, Ја сам са вама у све дане до свршетка света (Мт. 28,20). Присуство нашег Владике и Бога ми нарочито осећамо на Богослужењу, а пре свега на Литургији, када се на најсуштинскији начин сједињујемо са Њим кроз причешћивање Његовим Светим Тајнама. Током годишњег временског круга, Господ као да се сваке године пред нашим очима рађа, обрезује, среће у храму са Симеоном, бива крштен, излази у свет на проповед, чини чудеса, трпи непријатељство и мржњу књижевника, фарисеја и првосвештеника, страда, умире на крсту, бива погребен, васкрсава, узноси се на небо и шаље Духа Светог онима који верују у Њега.

Како је радосна мисао која оживљава срце ако схватиш да сви православни хришћани представљају једно духовно царство Божије, као синови Царства, и једну Цркву Божију, једно тело, један дух, једну винову лозу са великим родом: да у свима царује Бог у Христу Исусу, и да у свима живи Дух Божији, као што је речено: Ви сте храм Бога живога (2. Кор. 6,16), како рече Бог: уселићу се у њих и походићу их и бићу им Отац, и они ће ми бити синови и кћери, каже Господ Сведржитељ, или: не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? (1. Кор. 3,16).

О, када би у свима царовао Бог, како се молимо: да дође Царство Твоје; о, када би сви живели по вољи Божијој, одбацујући своју лажну, погубну вољу! Када би се сви трудили да живе праведно и свето, као што је свет Господ Бог наш! Када би у свима обитавао Дух Свети, Којим смо сви рођени и запечаћени! Када би у свима живео Христос! Када би сви духовно сазревали на њиви Божијој, као духовна пшеница! Када би свуда владали: мир, тишина, верност, љубав, чистота, уздржање и све добродетељи! Како би величанствен призор тада представљала земља! Како би сви били срећни и задовољни! За све то треба се усрдно молити, нарочито на Литургији. Дивна је Божанска Литургија Православне Цркве због те широке љубави којом обухвата цео свет, све људе, нарочито све православне хришћане.

О, како чист срцем и узвишен духом треба да буде јереј који служи Литургију и друге службе, и приноси Богу такве заједничке и сагласне молитве за цео свет, за све људе, за живе и умрле, и жртву благодарности Господу за све Свете и за Саму Пречисту Богородицу! Он треба да буде изнад свега земаљског, изнад сваке везаности за земаљско, изнад свих демонских страхова. Он треба да буде испуњен пламеном серафимском љубављу према Богу и према свету који је Бог тако заволео, да је Сина Свог Јединородног дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3,16).

Литургија нас непрестано подсећа на највеће чудо које је Бог савршио на земљи из своје бесконачне љубави према људима - на то да се Бог јавио на земљи у нашем телу, да је поучавао људе, да је пострадао и умро за нас, и васкрсао из мртвих - и кроз то нас подсећа на љубав према Богу, према истини, светости, милосрђу и духовној мудрости.

То што се савршава за време Литургије, својом узвишеношћу, благошћу, премудрошћу, бесконачном моћи и бесконачном правдом задивљује све анђелске умове: тј. тајна оваплоћења, живот на земљи Господа Славе, учење, чудеса, страдања, смрт и васкрсење, претварање хлеба и вина у истинско Тело и истинску Крв Самог Господа и причешћивање верних њима. А ми, због којих се ова Света Тајна и савршава, често смо равнодушни, или пак страсни када је тело у питању, склони похотама и везани за свет који лежи у злу.

Литургија - то је тајна очишћења, освећења, просвећења, обнове и оживотворења човека за живот вечни; то је тајна Божанске љубави; то је тајна прослављања и обожења обешчашћеног, униженог и у грех палог човека.

На учешће у служењу Литургије током проскомидије позивају се и сви свети, почев од Мајке Божије. Са свештеником у служењу учествују сви свети и сви анђели.

Православни! Када се молите за време Литургије, а нарочито када дајете да се ваде честице за здравље и спасење, као и за покој душа, ви се на проскомидији и за време Литургије сједињујете са Господом, са Богомајком, Претечом, пророцима, апостолима, мученицима, преподобнима и свима светима. О, благородности хришћана! О, среће и блаженства! Са ким се сједињујем? Каквог и како великог заступништва сам се удостојио? (Њиховим - светитељским -молитвама, посети нас Боже). Осим тога, ја свакодневно обнављам своје општење у Христу са целом Црквом на земљи. О, Литургијо целога света, Литургијо васељенска! О, Литургијо заиста Божанска и обожујућа за људе, небеска, која људе од земаљских претвараш у небеске!

Узвишеност, светост, животворност и бескрајна ширина страшне жртве Христове види се већ и у првом делу Литургије, у Проскомидији, на којој се припрема твар (предмет) Свете Тајне Евхаристије - хлеб и вино, или Јагње Божије (Агнец), које се свагда коље за грехе целог света и (приноси) као жртва благодарности за све свете. Ту с десне стране Агнеца, у виду троугаоне честице извађене из просфоре, стаје Царица неба и земље, пресвета Дјева Марија, у позлаћене ризе одевена (Пс. 44,110) и Духом Светим преукрашена, а после Ње по реду стају, у виду истих таквих честица, свети Божији: 1) Претеча; за њим: 2) стари пророци: Мојсије и Арон, Илија и Јелисеј, Давид и Јесеј, Данило и други свети пророци; за њима: 3) свети апостоли Петар и Павле и други свети апостоли; 4) светитељи Христови: Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоуст, Николај Мирликијски, Петар, Алексије и Јона Московски, и други светитељи; за њима: 5) свети мученици и мученице; 6) преподобни мужеви и жене; 7) свети бесребреници; 8) свети праведни Богооци Јоаким и Ана; светитељи који се славе тога дана и 9) светитељ чија се Литургија савршава; - то значи да ће се страшна, изкупитељска жртва за цео свет саврашавати и за њих, тј. као благодарност Богу за њих, као за оне који су крсном жртвом Христовом већ искупљени од земље и савршени, и радују се у прослављеној Цркви небеској.

Затим стају они који су у војујућој Цркви на земљи - Њени пастири, епископи, часно свештенство, у Христу ђаконство и сва братија у Христу, призвана милосрђем Божијим у заједницу са Господом.

За њима стају први порфироносни Син Цркве, Господар наш (Цар) са Супругом и Децом, сав царски дом и сви православни хришћани.

Затим, у виду малих честица (које свештенослужитељ вади из просфоре), за живима следе упокојени у вери и нади на васкрсење и живот вечни. То значи да се искупитељска, страшна Жртва приноси “за све”, тј. као заступништво и умилостивљење за све њих: “за све” - за живе и мртве.

Каква велика Жртва Божија! Колико је она бескрајна и широка! Како много је оних које је искупила, колико је само грехова покрила, колико је душа оживотворила, обновила, осветила и оснажила у борби против грехова, искушења и непријатеља, телесних и бестелесних! Колико их је само онебесила, освежила миомирисом, учинила непропадљивим, обесмртила и прославила! За како се безбројно мноштво душа које живе на земљи, и за оне људе који су се већ упокојили, она приноси, ради умилостивљења Господа Бога, и као заступништво да би били помиловани и да би им било опроштено - или пак за њихово добро, за здравље и спасење! Каква бескрајна ширина! Како се само искупљујуће распростире бескрајна љубав према безбројном мноштву људи, живих и упокојених, лечећи, просвећујући и обожујући! Дивна Жртва! Заиста Божанска Жртва! Са како широком и свеобухватном љубављу је свештеник дужан да је савршава! А ми, јереји, обично смо склони угађању телу, лењи, грешни, нечисти, немарни, привезани за земаљско и пропадљиво. О, Царе небесни, Утешитељу, Душе истине, Који свуда јеси! Ризнице добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоће, да бисмо достојно, чистим срцем, узвишеним умом и духом савршавали тако велику Свету Тајну! Проскомидија је као некакав садржај, приказ (синопсис) Литургије.

Задивљен сам пред узвишеношћу жртве Тела и Крви Христове, пред њеном светошћу, премудрошћу, свеобухватношћу, пред безмерном љубављу која је у њој скривена, пред њеном искупљујућом силом која код оних који се кају и са вером причешћују може да очисти сваки грех, пред вечним животом који је у њој похрањен, пред њеном силом Божијом која обоготворује нас смртне, пред њеном дивотом. О, Господе Исусе Христе! Ти си сав ту - видимо Те, додирујемо и осећамо.

Литургија почиње речима: “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа”. Одлазећи у храм Божији, као у Царство Божије, принесите Богу пре свега покајање због својих грехова, јер у Царство Божије неће ући ништа прљаво или нечисто.

Вишекратно понављање речи: “Премудрост!” по окончању јектенија на почетку Литургије верних, подсећа нас да долази време савршавања велике Тајне у којој се пројавила бесконачна премудрост Божија која спасава људски род, и да целокупну силу нашег познања сада треба да усмеримо ка томе да спознамо љубав Божију која спасава човека. Говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог пре векова за славу нашу, коју ни један од кнезова овога века није познао (1. Кор. 2,7-8).

извор

Велики проблем који имају многи савремени хришћани је у томе што су престали да се радују сусрету са другим човеком. Када се сретнемо са неким у свакодневном животу, све је мање искреног погледа у очи, а све више журбе и „отаљавања“ општења. Разговор се често своди само на протоколарне поздраве. И да није слава и славских обичаја питање је када бисмо били у непосредном и неусиљеном сусрету са другим људима. Што се односа са Богом тиче, ситуација није ништа боља: ми углавном размишљамо о томе шта мора да се учини, шта треба, шта „ваља и не ваља“… а заборављамо да је пре свега потребно да се радујемо сваком следећем сусрету са Господом, сваком богослужењу, свакој шанси за личну и саборну молитву. На то нас увек и изнова подсећа празник Сретења, односно празник (су)сретања човека и Бога.

Свети Симеон Богопримац, за кога јеванђелист Лука каже да је био побожан и праведан и да је Дух Свети био на њему (ср. Лк 2, 25), радосно је ускликнуо када су донели Христа у Јерусалимски храм (в. Лк. 2, 28-32). Он је жарко ишчекивао долазак Месије, будући да је био пун благодати Духа Светог која се даје само људима који имају праву веру и врлински живот. Хришћанин по том примеру не сме себи дати покоја у духовној борби све док се у душу свецело и постојано не настани благодат Духа Светог (уп. Пс. 132, 4-5). Тек када она дође и када човека изведе на пут богопознања, онда наша душа налази истински мир и спокој. Тада то више није вера по сведочењу, већ вера по виђењу и тада човеку нико не мора да објашњава нити да га утврђује ни у чему јер он сам постаје Сведок (уп. Јн. 16, 23). „Сад отпушташ у миру слугу свога Господе…“ биле су чувене речи Симеонове које понављамо на сваком вечерњем богослужењу. Он је стрпљиво чекао испуњење обећања Божијег и када се удостојио боговиђења, постигао је мир за којим је трагао и који је ишчекивао. Тај мир није ништа друго до онај за који Апостол Павле каже да је Царство Божије мир и радост у Духу Светом (в. Рим. 14, 17).

Ми се нисмо удостојили да попут Светог Симеона на својим рукама понесемо Богомладенца, али смо зато удостојени његовог Тела и Крви, удостојени смо могућности да га примимо у себе саме, да га сместимо у своје биће, да будемо христоносци. Господ нас упозорава да из срца излазе нечиста дела и зле помисли (в. Мт. 15, 19) и да је оно централни орган човековог бића: да је срце оно што смо ми сами. Најчешће је потребно да уложимо велики труд да бисмо га очистили од страсти и то се пре свега чини кроз покајање и умно-срдачну молитву у светотајинском окриљу Цркве. За такву литургијско-подвижничку делатност нам поред Светог Симеона Богопримца добар пример даје још једна особа о којој говори данашње Јеванђеље: пророчица Ана, кћи Фануилова (в. Лк. 2, 36). Она је читаве деценије проводила при Храму – у молитви, посту и другим подвизима – и удостојила се да види Богомладенца Христа пред крај живота (в. Лк. 2, 37). И ми треба да се трудимо да духовно обрађујемо наше унутрашње биће, колико год времена да је потребно за његово очишћење. Господ ће видети наш труд и благодат Божија ће доћи када се за то стекне пуноћа времена.

Потрудимо се стога да задобијемо радост сусрета са Господом. Хитајмо му бодро у загрљај и чинимо све што је до нас да би се удостојили благодати Духа Светог. Она ће нас обрадовати када сама то буде хтела. И тада ћемо, заједно са Светим Симеоном Богопримцем, истински и радосно ускликнути: „Сад отпушташ у миру слугу свога Господе…“, амин!

Свештеник Оливер Суботић

извор

Православна Црква данас молитвено слави Светог Симеона Богопримца. Побожни старац Симеон назива се и Богопримац. Њему је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Он је то дочекао и примио је на руке малога Христа Бога. Зато се зове Богопримац.

А када се роди Господ наш Исус Христос и наврши четрдесет дана, донесе Га, по прописима Закона, у храм Пречиста Maти Његова. Тада Дух Свети доведе у храм и Светог Симеона. И он, погледавши на Превечног Младенца и на Свечисту Дјеву која Га је родила, познаде да је то обећани Месија и да је то Девојка на којој се имало испунити и испунило се пророштво Исаијино: јер је виде окружену небеском светлошћу и како из Ње зрачи божанска светлост. И приступивши јој са страхом и радошћу, узе Господа на руке своје, и рече: Сад отпусти с миром слугу твога, Господе, према речи твојој, јер видеше очи моје спасење твоје (Лк 2, 29-30). А пророкова и о страдању Христовом и распећу и о Богородици да ће јој нож жалости и бола пробости душу када угледа Сина свог где виси на крсту. И тако заблагодаривши Богу, престави се у миру у дубокој старости, јер пише за њега да је живео триста шездесет година. Бог му је продужио живот да дочека време у које се од Дјеве родио Вечни Син Божји коме слава вавек, амин.

Јеванђеље о Страшном Суду

Матеј 25, 31-46. Зач.106.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многе милијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, по својој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека после смрти, – ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину. Живот наш је кратак и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хиљадама година. Ко се од нас може пружити из своје тескобе до на крајеве времена и видети последње догађаје и саопштити нам и рећи: то и то ће се догодити на последњој ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама људима? Нико. Ваистину нико од свих живих људи, осим онога ко би нас уверио, да је он ушао у ум Створитеља света и људи и видео цео план стварања, и да је био жив и свестан пре почетка света, као и да може да види јасно крај времена и све оне догађаје, које ће обележити тај крај. Има ли таквога човека мећу милијарду и по сада живећих људи? И је ли га било од почетка света до сада? Не, нити има, нити га је било. Било је видовитих људи и пророка, који су, не по својој памети но по Божјем откровењу, изрекли понешто, понешто, кратко и испрекидано, о ономе што ће на крају бити, и не толико с намером да опишу тачно крај света, колико да својим виђењима, по пропису Божјем опомену људе, да се врате са пута безакоња, да се покају, и да више мисле о ономе судбоносноме што ће доћи, него ли о ситноме и пролазноме што им као облак заклања огњевити и страшни догађај, којим ће се завршити и сав живот људски на земљи, и постојање света, и ток звезда, и дани и ноћи, и све што се пружа у пространству, и све што бива у времену.Само Један Једини казао нам је јасно и одређено у главноме о свему ономе, што се има догодити на крају времена. То је Господ Исус Христос. Ма ко да је рекао оно што је Он рекао о крају света, ми му не би веровали, ма он био и највећи мудрац светски. Ако би говорио по својој људској памети, а не по доказаном откровењу Божјем,

ми му не би веровали. Јер људска памет и људска логика, ма колико велике биле, сувише су мајушне, да могу досегнути до почетка и до краја света. Но узалуд сва наша памет где треба виђење. Нама треба видовит човек, који види – и то види јасно као што ми видимо сунце – сав свет скроз од почетка до краја, и сам почетак и крај. Такав је само један био. И то је Господ Исус Христос. Њему

јединоме ми можемо и морамо веровати, кад нам каже,шта ће се десити на послетку. Јер све што је Он прорекао, догодило се; догодило се све што је прорекао и појединим личностима као Петру и Јуди и осталим апостолима; и појединим народима као Јеврејима; и појединим местима као Јерусалиму, Капернауму, Витсаиди и Хоразину; и Цркви Божјој, на Његовој крви заснованој. Још само нису се испунила Његова пророчанства о догађајима пред сам крај света и пророчанство о самом крају света и о Страшном Суду. Но ко има очи да види, може јасно да види, да су у свету већ у наше време отпочели они догађаји, који су од Њега предсказани као знамења блиског краја света. Нису ли се јавили многи усрећитељи људи, који желе да замене собом Христа и својом науком науку Христову? Није ли устао народ на народ и царство на царство? Не дрхти ли земља, као и наша срца, од многих ратова и револуција по целој нашој планети? Не издају ли многи Христа, и не беже ли многи од Његове Цркве? Није ли се умножило безакоње, и није ли љубав многих охладнела? Није ли проповедано већ Јеванђеље Царства Христова по свему свету за сведочанство свима народима (Мат, 24, 3-14)? Истина је, да још није дошло оно што је најгоре, но оно долази незадржано и журно. Истина је, да се још није јавио антихрист, но његови пророци и претече ходе већ по свима народима. Истина је, да још није дошао врхунац невоље, какве није било од постања света, нити ропац неиздржљиви, но тај врхунац помаља се већ на видику пред очима свију духовних људи, који чекају долазак Господа. Истина је, да још сунце није помрчало, нити је месец изгубио светлост своју, нити су звезде с неба спале, но када се то буде десило, онда нити ће се о томе више моћи писати ни говорити. Људска срца биће испуњена страхом и трепетом, људски језик ће се замрзнути, и људске очи пиљиће у страховиту таму, у земљу без дана и у небо без звезда. Наједанпут у тој тами појавиће се знак од севера до југа таквим сјајем, каквим никад сунце над нашим главама није могло блеснути. И тад ће угледати сви људи на земљи Господа Исуса Христа где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И затрубиће војске ангелске, и сабраће се пред Њим сви народи земни, затрубиће на збор, какав није био од почетка света, и на Суд, који се понавља.

Но о свима овим знацима и догађајима, који ће се збити пред крај света и на крају времена, говори се на другом месту у Светом Јеванђељу. Данашње јеванђеље пак, описује нам последњи обрачун између времена и вечности, између неба и земље, између Бога и људи. Описује нам Страшни Суд и ток његов, дан гнева Господњег (Соф. 2, 2). Описује нам онај страховити тренутак – најрадоснији за праведнике – кад милост Божја буде уступила реч правди Божјој. Кад буде било доцкан за добра дела, и доцкан за кајање! Кад јаук неће више налазити одзива, и кад сузе неће више капати на руке ангела.

А кад дође Син Човечји у слави Својој и сви свети ангели с Њиме, онда ће сести на престолу славе Своје. Као што се у причи о блудном сину Бог назива човеком, тако се и овде Христос назива Сином Човечјим. То је Он, и нико други до Он. Када Он дође по други пут у свет, Он неће више доћи нечујно и у понижењу, као што је дошао први пут, него јавно и у слави великој. Под том славом разуме се прво она слава, коју је Христос имао у вечности пре почетка света (Јов. 17, 5), а друго слава Победиоца над Сатаном, над старим светом и смрћу. Но Он не долази сам но са свима светим ангелима, којих је број бесконачан; а долази с њима зато што су и они, као слуге Његове и војници, учествовали како у борби против зла тако и у победи над злом. Његова је радост, да и славу Своју подели с њима. А да би се показала узвишеност овога догађаја нарочито се наглашава, да ће са Господом доћи сви ангели. Нигде се ниједан догађај

више не спомиње, при коме учествују сви Божји ангели. Увек су се они појављивали у мањем или већем броју, но на Страшном Суду сви ће се они појавити окупљени око Цара славе. Престо славе гледали су многи ранији и доцнији тајновидци (Ис. 6, 1; Дан. 7, 9; Откров. 4, 2; 20, 4).

Под тим престолом разумеју се силе небеске, на којима седи Господ. То је престо славе и победе, на коме седи Отац небесни, и на који је сео и Христос Господ после победе (Откров. 3, 21). О, како ће бити величанствен долазак Господа и с како чудним и страшним појавама скопчан! Видовити пророк Исаија прориче: Гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као ветар (Ис. 66, 15); Данило гледа при том доласку где река огњена излазаше и тецијаше испред Њега, хилмде хиљада служаху му, и десет хилмда по десет хиљада стајаху пред Њим; Суд отпоче, и књиге се отворише (Дан. 7, 20).

А када Господ дође у слави и седне на престо, тада ће се сабрати пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир, што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране а јарце с леве. Многе Свете Оце занимало је питање, на ком ће месту Христос судити народима. Па позивајући се на пророка Јоила изражавали су се, да ће Суд бити у долини Јосафатовој, тамо где је негда цар Јосафат, без борбе и оружја, победио Моавићане и Амонићане тако, да ни један једини непријатељ није жив измакао (II Дневник. 20-). А пророк Јоил говори: нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову, јер ћу онде сести да судим свима народима унаоколо… (Јоил, 3, 11). Можда ће се над том долином извијати престо Цара славе; но нема те долине на земљи, где се могу скупити сви народи и сви људи, живи и мртви, од постања до краја света, милијарде и милијарде и милијарде. Сва површина земље, заједно са свима морима, не би била довољна, да на њој стану, човек уз човека, сва људска бића, што су икад живела на земљи. Јер да је то само збор душа, онда би се могло и разумети, да се све могу сместити у Јосафатову долину, али пошто ће то бити људи у телима – јер ће и мртви устати у телима – то треба пророчке речи разумети у преносном смислу. Јосафатова долина је цела земља, од истока до запада; па као што је негда Бог у Јосафатовој долини показао Своју моћ и суд, тако ће у последњи дан показати Он исту таку моћ и суд над целим људским родом.

И разлучиће их између себе. У једном тренућу ока сви сакупљени људи биће разлучени на две стране, на лево и на десно, као магнетском неодољивом силом. Тако. да нико од оних што припадају левој страни неће моћи кренути на десно, нити ће ико од оних што припадају десној страни моћи кренути на лево. Као кад пастир викне. и овце иду на једну страну, а козе на другу.

Тада ће рећи Цар онима што Му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца Мојега; примите царство које вам је приправљено од постања света. У почетку Христос назива Себе Сином Човечјим, то јест Сином Божјим, а овде Он назива Себе Царем. Јер Њему се даде царство и сила и слава. Ходите благословени Оца Мојега. Благо онима, које Христос назове благословенима! Јер благослов Божји садржи у себи сва блага и све радости и милине небеске. Зашто Господ не каже: благословени Моји него благословени Оца Мојега? Јер Он је једини Син Божји, Јединородни и нестворени, од вечности у вечност, а праведници су по благослову Божјем усиновљени и тако постали као браћа Христова. Господ призива праведнике, да приме царство, које је за њих приправљено од постања света. То значи, да је Бог још пре створења човека приправио царство за човека. Пре него је саздао Адама, све је већ било приготовљено за његов рајски живот. Једно цело царство блистало се у сјају, и само је чекало цара. Тада је Бог увео Адама у то царство, и царство је било потпуно. Тако и за све праведнике Бог је приготовио од почетка царство које само чека на своје цареве, на челу којих ће стајати сам Цар Христос.

Призвавши праведнике у царство, Судија одмах објашњава, зашто им даје царство –

]ер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. На ово дивно објашњење праведници са снебивањем и кротошћу питају Цара, када Га то они видеше гладна и жедна и гола и болесна, и када Му то они све учинише? Нашто Цар опет дивно одговара: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

У овоме целом објашњењу има два смисла, један спољашњи а други унутрашњи. Спољашњи смисао јасан је свакоме. Ко нахрани гладна човека, нахранио је Господа. Ко напоји жедна, напојио је Господа. Ко одене гола, оденуо је Господа. Ко прими странца као госта, примио је Господа. Ко обиђе болесна и невољна или сужња у тамници, обишао је Господа. Јер је речено и у Старом завету: Господу позајима ко поклања сиромаху, и платиће му (Господ) за добро његово (Приче 19, 17). Јер кроз оне. који ишту помоћи наше, Господ куша срца наша. Бог ништа не потребује за Себе од нас; Њему ништа не треба. Не може бити гладан Онај који је створио хлеб; нити жедан Онај који је створио воду; нити го Онај који је оденуо сва створења Своја; нити болестан Онај који је извор здравља; Нити сужањ Онај који је Господ над господарима. Но Он тражи од нас милостињу, да би кроз то омекшао и облагородио срца наша. Бог може по свемоћи Својој одједном учинити све људе богатим и ситим и одевеним и задовољним. Но Он попушта глад, и жеђ, и болест, и муку, и сиротињу на људе из два разлога: прво, да би они, што све то трпе, кроз трпљење омекшали и облагородили срца своја и сетили се Бога, и припали к Њему с вером и молитвом; а друго, да би они, што не трпе, богати и сити, одевени и здрави, моћни и слободни, видели беду човека и милостињом омекшали и облагородили срца своја; и да би у туђем страдању осетили своје страдање, у туђем понижењу своје понижење, те тако разумели братство и јединство свих људи на земљи кроз живога Бога, Творца и Промислитеља свих и свега на земљи. Милости хоће од нас Господ, милости изнад свега другог. Јер Он зна, да је милост пут и метод враћања човека вери у Бога, нади у Бога, и љубави према Богу.

Ово је спољашњи смисао. А унутрашњи смисао односи се на Христа у нама самима. У свакој светлој мисли ума нашег, у сваком племенитом осећају срца нашег, и у свакој благородној тежњи душе наше ка остварењу добра пројављује се Христос у нама силом Духа Светога. Све те светле мисли, племените осећаје и благородне тежње Он назива малом, или најмањом, браћом Својом. Он их тако назива зато, што су они у нама у незнатној мањини према огромном пољу светског талога и зла у нама. Ако ум наш гладни за Богом, и ми га нахранимо, нахранили смо Христа у себи; ако ли је срце наше голо од сваке доброте и племенитости Божје, и ми га оденемо, оденули смо Христа у себи; ако ли је душа наша болесна и у тамници нашег злог бића, наших злих дела, и ми је се сетимо и обиђемо, обишли смо Христа у себи. Једном речју, ако онај други човек у нама, који је негда заузимао првенство и који представља праведника, потиштеног и пониженог од злог човека у нама, или грешника, и ми му дамо заштите, заштитили смо Христа у себи. Мален је премален тај праведник у нама, голем је преголем тај грешник у нама. Но онај праведник у нама јесте малени брат Христов, а овај грешник у нама јесте голијатски противник Христов. Ако, дакле, заштитимо праведника у себи, ако му дамо слободу, ако га ојачамо и изведемо на светлост, ако га уздигнемо изнад грешника, тако да он завлада потпуно над грешником; да би могли рећи као апостол Павле: Не живим ја него Христос живи у мени – онда ћемо и ми бити названи благословеним, и чућемо речи Цара на Страшном Суду: ходите, примите царство, које вам је приправљено од постања света.

А онима с леве стране рећи ће Судија: идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и ангелима његовим. Страховит суд, али праведан суд! Докле Цар призива праведне к себи и даје им царство, дотле грешне тера од Себе и шаље их у огањ вечни („Ако икад дође крај вечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?“ Василије Велики: Слово 14, о Страшном Суду), у грозно друштво ђавола и његових слугу. Врло је важно то што Господ не каже, да је за грешне приправљен огањ вечни од постања света, као што је казао праведним, да је за њих царство, приправљено од постања света. Шта ово значи? Сасвим је јасно, да је Бог приправио огањ вечни само за ђавола и његове ангеле, а да је за све људе приправио царство од постања света. Јер Бог хоће да се сви људи спасу (I Тим. 2, 4; сравни Мат. 18, 14; Јов. 3, 16; II Петр. 3, 9; Ис. 45, 22), и да ниједан не погине. Према томе Бог није одредио људе за погибао него за спасење, нити им је наменио унапред огањ ђаволски него царство Своје и само царство Своје. Јасно је из овога, да погрешно мисле они, који говоре за грешника: суђено му је да буде грешник! Јер ако му је суђено да буде грешник, то му заиста није суђено од Бога него од њега самога. Да му пак није суђено то од Бога, види се из тога, што Бог није унапред одредио никакво мучилиште за људе него само за ђавола. Зато на Страшноме Суду праведни Судија неће имати куда да пошаље грешнике до у мрачно обиталиште ђавола. А да је праведно, што их Судија тамо шаље, јасно је из тога, што су они за живота на земљи сасвим отпали од Бога и ставили се у службу ђаволу.

Изрекавши осуду грешницима на левој страни Цар им одмах објашњава, зашто су проклети, и зашто их шаље у огањ вечни. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. Не учинише, дакле, ништа од свега онога што праведници на десној страни учинише. Саслушавши ове речи од Цара грешници питају као и праведници: Господе, кад те видесмо гладна или жедна? Одговара Господ: кад не учинисте једноме од ове моје најмање браће, ни мени не учинисте.

Цело ово објашњење, које Цар даје грешницима, има исто онако два смисла, спољашњи и унутрашњи, као год и у првом случају, код праведника. Грешници су били мрачна ума, тврда срца и злонамерне душе у односу према гладној и жедној и голој и болесној и сужној браћи својој на земљи. Они нису могли прозрети својим одебљаним умом, да кроз беднике и страдалнике овога света њих сам Христос ословљава за милост. Њихово тврдо срце нису могле омекшати туђе сузе. Нити је пример Христа и Његових светитеља могао окренути њихову злонамерну душу, да за добром тежи и добро чини. Па како су немилостиви били према Христу у браћи својој, тако су немилостиви били према Христу у самим себи. Сваку светлу мисао у себи они су намерно угушивали и замењивали је мислима блудним и богохулним; сваки племенити осећај у срцу своме, чим би се зачео, чупали су из корена и замењивали немилошћу, пожудом и себичношћу; сваку тежњу душе да учини неко добро, следујући закону Божјем, они су брзо и грубо сузбијали, и на место ње изазивали и подржавали тежњу, да чине зло људима и грех и увреду Богу. И тако је најмањи брат Христов у њима, то јест праведник у њима, био распет и убијен и сахрањен, а однеговани мрачни Голијат, то јест неправедник у њима, или сам ђаво, остао као победилац на бојишту. Куда ће Бог с таквима? Може ли примити у Своје царство оне, који су сасвим изгнали Божје царство из себе? Може ли призвати к Себи оне,који су искоренили у себи свако сродство с Богом, и који су се објавили и јавно пред светом и тајно у срцу своме као непријатељи Христови а слуге ђаволске? Не; по своме слободном избору они су постали слуге ђавола, и Судија на Страшном Суду упућује их у оно друштво, у које су се они већ за живота отворено уписали – у огањ вечни приправљен за ђавола и слуге његове. И одмах затим завршује се тај највећи и најкраћи процес у целој историји створенога света.

Ови (грешници) ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. Живот и мука овде се противстављају. Где је живот ту нема муке, где је мука ту нема живота. И заиста пуноћа живота искључује муку. Царство небеско представља пуноћу живота, док обиталиште ђавола представља муку, и само муку, без живота, који је од Бога. Ми видимо и у овом земаљском животу, како је душа грешна човека, који има у себи мало живота, то јест мало Бога, испуњена много већим мучењем него ли душа праведника, који има у себи више живота, то јест више Бога. Као што је речено још у старој мудрости: безбожник се мучи свега века свога;.. страх му зуји у ушима; .. не верује да ће се вратити из таме, од свуда привиђа мач;.. туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. Јер је замахнуо на Бога руком својом (Јов. 15, 20-25). Тако је, дакле и ово време на земљи тешко мучење за грешника. И најмању муку у овом животу грешник теже подноси него ли праведник. Јер само онај, ко има живота у себи, може да поднесе муку, да презре страдање, да победи сву злобу света и да се радује. Живот и радост нераздвојни су. Зато сам Христос говори праведницима, које свет срамоти и прогони и клевета: раоујте се и веселите се (Мат. 5, 11)!

Но сав овај земни живот наш далека је сен правога и пунога живота у царству Божјем, као што је и сва мука на земљи само далека сен језовите муке грешника у паклу. („Упиташе неког великог старца: како, оче, тако стрпљиво подносиш толики труд? Одговори старац: сав мој животни труд није раван ни једноме дану муке (у ономе свету)“, Алфавитни Патерик). Живот на земљи – ма колико да је узвишен – ипак је помешан с муком, јер овде нема пуноће живота, као што је и мука на земљи – ма колико она да је велика – ипак помешана са животом. Но на Страшном Суду оделиће се живот од муке, и живот ће бити живот, а мука ће бити мука. И једно и друго биће вечно, свако за себе. Колика је та вечност, то наш људски ум не може схватити. Онај ко се буде наслађивао један минут гледањем лица Божјега, чиниће му се као наслада од хиљаде година; и онај ко се буде један минут мучио с ђаволима у паклу, чиниће му се као мучење од хиљаде година. Јер неће више бити времена, које је нама познато, ни дана ни ноћи, него ће бити све јеоан дан, који је познат Господу (Захар. 14, 7; Откр. 22, 5). Нити ће бити другог сунца осим Бога. Нити ће бити изласка и заласка сунца, да би се вечност могла по томе рачунати као што се сада време рачуна. Него ће блажени праведници рачунати вечност по радости својој, а мучени грешници по муци својој.

Ето, тако је описао Господ Исус Христос последњи и највећи догађај, који ће се десити у времену, на ивици времена и вечности. И ми верујемо, да ће се све ово дословце овако догодити, једно зато, што су се и сва друга многобројна предсказања Христова збила дословце, а друго зато, што је Он највећи наш пријатељ и једини истински Човекољубац, преиспуњен љубављу према људима. А у савршеној љубави нема ни неистине ни заблуде. Савршена љубав садржи савршену истину. Да се све то неће догодити, Он нам не би ни рекао. Но Он је то рекао, и то ће се све тако и догодити. А Он нам није то рекао да покаже Своје знање пред људима. Не; Он није тражио славе људске (Јов. 5, 41). Он је то све рекао ради нашег спасења. Свак ко има разума и ко исповеда Христа Господа може увидети, да му је нужно ово знати, да би се могао спасти. Јер Господ није учинио ниједно дело, нити је изрекао иједну реч, нити је дозволио да Му се догоди иједан догађај у земном животу, који не би служио нашем спасењу.

Зато будимо разумни и трезвени, те држимо непрестано пред очима духовним слику Страшнога Суда. Та слика многе је грешнике већ повратила са пута пропасти на пут спасења. Време је наше кратко, и кад истекне – нема више покајања. Својим животом за ово кратко време ми морамо да одлучимо нешто судбоносно за нашу вечност: да ли ћемо стати с десне или с леве стране Цара славе. Бог нам је задао лак и кратак задатак, но награда и казна је огромна, и превазилази сваки опис језиком људским.

Зато не дангубимо ни с једним даном; јер сваки дан може да буде последњи и одлучујући; сваки дан може да донесе пропаст овоме свету и свануће онога Дана жељенога. („Написано је: иже восхошчет друг бити миру, враг Божиј бивајет (Јак. 5, 4). Следствено: ко се не радује приближењу краја света, тај доказује, да је он пријатељ овога последњега, а кроз то непријатељ Божји. Но нека је далеко и помисао таква од верујућих, нека је далеко од оних, који вером знају, да постоји други живот, и који га истински љубе. Јер жалити због пропасти света својствено је онима, који су корене срца свога усадили у љубав према свету; онима, који не желе будућег живота, и који чак не верују у његово постојање. Св. Григ. Двојеслов: Бес. на Еванг. књ. I, бес I: о знацима краја света). Да се не постидимо на Дан Гнева Господњега, ни пред Господом, ни пред војскама Његових светих ангела, ни пред многим милијардама праведника и светитеља. Да не будемо одвојени за навек од Господа, и од ангела Његових, и од праведника Његових, и од наших сродника и пријатеља, који буду били на десној страни. Него да са целом безбројном и лучезарном војском ангела и праведника запевамо песму радости и победе: свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Алилуја! И да заједно са целом војском небеском прослављамо Спаситеља нашег, Господа Сина, са Оцем и Духом Светим – Тројицу једнобитну и неразделну кроза сву вечност. Амин.

Шта је то Литургија? Божанска Вечера, Брак Јагњета, у коме се Јагње Божије сједињује са душама верних.

Шта је то престол? То је Синај Богојављења, на који је узашао истински Законодавац и Судија света. Свештеник као Мојсије стоји пред Господом, беседи са Њим као са Другом, савршава страшну Тајну измирења људи са Богом, приноси умилостивљујућу и очишћујућу, бескрвну жртву за своје грехе и за незнања народна. Шта је престол? То је Божанска Голгота, на којој је Јагње Божије распето и умрло за грехе света.

Ево пред вама је крст који стоји на престолу баш као на Голготи, пред очима вашим је Мајка Божија која стоји покрај крста Сина Свога и горко плаче, и Јован Богослов, љубљени ученик Исуса Христа који такође плаче. Пред вама је Голгота, истинска Голгота. Сећајте се живо онога што се на Голготи догодило ради вас - плачите због својих грехова и не распињите по други пут Сина Божијег, јер ако живите без покајања и грешите без страха, онда изнова распињете Јагње Божије. Шта је то престол? То је престол Цара над царевима и Господа над господарима, са кога Он издаје Своје заповести вернима, то је престол Судије Који ће судити васељени по правди, и народима по истини (Пс. 95,13), то је катедра Божанског Учитеља, Који објављује речи живота вечнога (Јн. 6,68).

Шта је то олтар? Олтар је небо, Царство Небеско, рај који је некада због греха био затворен за земљородне, да би на послетку био отворен крстом Сина Божијег.

Шта су Царске двери? То су врата Царства Небеског, врата неба, врата раја. Зашто се на њима сликају Благовести Пресветој Богородици? Зато што су Благовести почетак нашег спасења и узрок отварања врата Царства Небеског за нас. Пресвета Богородица се и сама назива Дверима кроз које улазимо у рај, и Вратарком, јер нам је Она отворила рај оваплоћењем Сина Божијег од Ње. На Царским дверима видимо Архангела Гаврила и Дјеву Марију: то значи да се кроз оваплоћење небо сјединило са земљом, да су се ангели сјединили са људима и да представљају једну Цркву. Јеванђелисти се на Царским дверима изображавају као весници нашег спасења, као васпитачи наши, који нас воде ка Богу својом благовешћу о оваплоћењу, учењу, чудесима, страдањима, смрти, васкрсењу и вазнесењу Сина Божијег, као источници наше вере у Христа, кроз коју сви без препрека улазимо у рај.

Шта је на земљи величанственије, дирљивије и животворније од служења Литургије? Сједињујући Бога са људима кроз оваплоћење, кроз Богопоучавање, кроз страдања, смрт, погребење и васкрсење, ту се изображава и савршава највећа тајна љубави Божије према људском роду - тајна обновљења и обожења људске природе, тајна сједињења људи са Богом посредством причешћивања Његовим Телом и Крвљу. Ова тајна задивљује ум својом величанственошћу, и сваког разумног хришћанина води ка побожности, благодарењу и прослављању Бога. Дело Божије које се савршава на Литургији, својом узвишеношћу превазилази сва дела Божија савршена у свету, па и само стварање света.

Ово заиста небеско служење Божије на земљи, служење у коме је разумно и достојно учествовати, представља блаженство, мир и радост за душу. Оно храни ум, весели срце, изазива сузе умиљења, побожности и благодарности, покреће на самопожртвоване подвиге љубави, милосрђа и састрадавања према свим људима, сједињује све у један братски савез, сједињује небо и земљу - Ангеле и људе, и свима доноси радост надања у васкрсење и бесмртност.

Због чега људи тако често бивају хладни према Литургији? Због недостатка расуђивања, због маловерја или недостатка вере, или због свакодневних страсти. Зашто више воле позориште (оно што св. Јован Кронштатски говори о позоришту, данас се у пуној мери односи на телевизију - прим.) него цркву, а наклапања и шале глумаца више од Богослужења? У позоришту се представља уобичајен, сујетан људски живот, испуњен страстима, надом, задовољствима и разочарањима, са тугом и радошћу, са сиромаштвом, богатством и комфором, са његовим патриотизмом и издајством, са пороцима и врлинама, са његовом страсном, телесном љубављу или мржњом. Тако човек у позоришту види себе као у огледалу, забавља се сопственим проблемима, сопственим пороцима, аплаудира им, одобрава их, и дарежљиво награђује њихово уметничко представљање. А што се Литургије тиче, човек је у већини случајева неприпремљен и недостојан да би живео њеним животом, да би осетио њену узвишеност и спасоносност, да би је схватио, да би се одуховио и обожио: земља привлачи своје. Али постоје и људи за које је Литургија све на свету.

Нека никога не саблазни једноличност Литургије - то што је у њој увек једно исто, него нека сваки православни хришћанин ушима и срцем проникне у дубину садржаја Литургије, у висину, дубину, ширину и дужину љубави Божије, која се јавила грешном свету када је страдао у гресима; нека свако помишља на бесконачно велику жртву коју је Исус Христос принео Оцу небеском за грехе света; нека свако осети како је Бог заволео свет, да је дао Сина Свог Јединородног; нека се диви чуду оваплоћења Сина Божијег и нашем обожењу кроз Њега, нека буде вечно благодаран Господу и нека на љубав одговара пламеном љубављу, тврдом, као апостоли, јерарси, мученици и преподобни.

Литургија је противтежа и ослонац за верне пред сталним развраћивањем које господари у свету, освећење оних који су оскврњени падом у грех, исправљање оних који греше, подизање оних који падају, прогнање греховног смрада и осењивање миомирисом Духа Светога.

Ви, који сте рођени од земље и болесни од пропадљивости, приступите очишћених чула и мисли светој Литургији и поцрпите из ње непропадљивост; ви који сте од земље и који сте се прилепили уз земљу, приђите и насладите се небеским добрима у благодатном Царству Христа Бога.

Сви волимо живот, али за нас нема истинског живота без његовог Источника - Исуса Христа. Литургија је ризница, извор истинског живота: јер у њој Господ, Владика живота, предаје Самога Себе за храну и пиће онима који верују у Њега, и у изобиљу даје живот причасницима Својим, како и Сам каже: Који једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни (Јн. 6,54). Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу (Јн. 10,10).

Али ђаво, виновник греха и смрти, свим својим адским лукавствима труди се да одврати хришћане од Чаше живота, наводећи на њих маловерје, равнодушност и лењост према тој највећој Светој Тајни хришћанске вере, како би их држао у оковима греха и смрти.

У своме срцу треба постојано загревати веру у Исуса Христа, у Његову бесконачну љубав, треба чешће размишљати о дивним делима Његовог промисла, чешће читати свето Јеванђеље и удубљивати се у оно што се чита; треба проницати у себе, сагледавати своје духовно сиромаштво, своју грешност, своје слепило и голотињу, треба имати глад и жеђ за правдом, тј. за поправљањем и истином, без чега се не може искрено и са ватреном љубављу, плодотворно причешћивати Светим Тајнама; треба се одрећи склоности ка земаљским насладама, које веома сметају небеској љубави.

“Сваку сада животну бригу оставимо” - ове веома важне речи Херувимске песме за већину хришћана остају глас вапијућег у пустињи. Од животних брига и страсти ми смо постали тако сујетни, тако смо клонули духовно.

Неки чак пореде Литургију са сценом или са театром. Разлика између Литургије и театра је бесконачна, као између неба и земље. Литургија је у потпуности небеско служење на земљи, док је театар чисто земаљски производ, прожет свакојаким земаљским страстима: он је оличење и школа похоте телесне, и похоте очију и надмености живљења (1. Јн. 2,16), он је школа овог прељуботворног и грешног света, грешна забава гресима и страстима, у којој се као у огледалу или калеидоскопу види свет са његовим ћудима, обичајима, саблазнима, тежњама, непристојностима и трагедијама.

Када не размишља о духовним предметима, душа мало помало умире за Бога и за те предмете и постаје глува за њих.

Шта је важније, величанственије, чудотворније, светлије, божанственије и дирљивије од Литургије? Па ипак, многи хришћани су мртви и глуви за њу, и присуствују јој немарно, хладно, лутајући мислима и погледима. Зашто? Због недостатка вере у Свету Тајну, а нарочито због тога што не размишљају о њеној величини, светости и животворности, нити о њеним плодовима - о обнављању и вечном животу. Многи су глуви због привезаности својих срца за пролазно и пропадљиво богатство, за животна задовољства и разне телесне похоте. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо (Јевр. 2,1).

Како смо увек ниски, приземни, страсни и недостојни да будемо на Литургији, тој наднебесној служби Божијој, испуњеној безграничном љубављу Божијом према људима! Ми и Литургији приступамо са својом расејаношћу, са својим страстима и приземним маштањима, са нечистотом, сујетом, са свакодневним обавезама и рачунима, уз које се привила наша душа.

Слушај, душо хришћанска, шта се пева на почетку Литургије: “Јединородни Сине и Речи Божија, бесмртан си, а изволео си да се ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије, и непромењиво си постао човек; био си распет, Христе Боже, смрћу си смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси нас”. Чујеш ли? Бог се ради тебе оваплотио и постао човек... Цениш ли то, осећаш ли то? Оплемењује ли те то? Одваја ли те од земље? Гледај како нам снисходи Царство Божије, и како нам се страшно, дивно и ужасно приближава! “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа”. Замисли! Царство Божије на земљи... О радости, о усхићења, о дивоте! Какво је то Царство Божије? То је Црква Исуса Христа.

Ви, који сте горди због светског знања, који исмевате свету веру, Цркву и Богослужење, ви који поседујете луду мудрост овога света, приђите, смирите се и схватите да сте грешни, бедни, убоги, слепи и наги; да сте болесни и мртви. Сажалио се небески Отац на вас свом Својом жалошћу, свом љубављу, и послао вам је ради измирења Сина Свог Јединородног, да вас Својим крстом, Својом смрћу и васкрсењем, оживи и спасе. То је тајна спасења, то је дело бескрајне доброте, премудрости и силе, дело безмерног човекољубља које се свакодневно савршава у нашим храмовима за време Литургије.

О, како је величанствена, света, спасоносна и жељена Литургија за хришћанина! Храм заиста постаје небо! Јер Бог у Тројици свакога дана силази на свети Животворни Престол и савршава велико чудо милосрђа Свога, претварајући хлеб и вино у Пречисто Тело и Пречисту Крв Сина Божијег и удостојавајући верне да се њима причесте.

Какве је само части Бог удостојио човека усељавајући се у њега кроз Свете Тајне и ходећи у њему и са њим, речју - учинивши га одуховљеним храмом Својим, како је Господ и рекао: њему ћемо доћи (тј. ономе ко извршава заповести Његове) и у Њему ћемо се настанити (Јн. 14,23)!

Међутим, људи који себе називају хришћанима највећим делом не осећају ово безмерно доброчинство Божије, него храм Божији - своје тело и своју душу - обешчашћују свакојаким гресима, свакојаким страстима и похотама. О неосећајности, безумља и грешности наше! Васељена, тако дивна и величанствена, не може да прими Творца и Господа свога и недостојна је да га прими, а људска душа га прима, постаје део Њега, постаје Његова невеста. О како висока част, о какво Божанствено достојанство!

У Литургији је наша снага за борбу против моћних непријатеља и победа над њима, који нас иначе често побеђују нашим страстима; у Литургији је очишћење наших нечистота, светлост наших душа, светиња, слава наша, наша нада и утврђење наше.

Како нам се Господ приближио кроз оваплоћење! Ми можемо да Га окусимо као храну и пиће, да дишемо Њиме, да се облачимо у Њега! О, какво чудесно одјејаније - дивно, непропадљиво, угодно, светло, топло, окрепљујуће за душу!

извор

Једна жена сањала је да улази у потпуно нову радњу и, на њено велико чудо, за тезгом је стајао Бог: “Шта се овде продаје?” упитала је. ”Шта год ти срце жели.”, рекао је Бог.

Не верујући својим ушима, жена је решила да затражи оно најлепше што људско биће може да пожели. “Желела бих душевни мир, мудрост и да заувек нестане сваки страх у мени.”, рекла је. Затим, промисливши, додала је: “Не само за мене, већ за све људе на земљи.” Бог се насмешио: “Мислим да си погрешно схватила, драга моја. Овде се не продају плодови, већ само семе.”

*

Неки је добри човек спавао у својој кућици, кад усред ноћи, изненада, његову собу испуни светлост и указа му се Спаситељ. Спаситељ му рече да за њега има посао који мора обавити, и показа му велики камен који је стајао испред кућице. Објаснио му је шта мора чинити: „ Гурај овај камен свом својом снагом сваки дан“.
Ово је човек радио из дана у дан. Много се година мучио од сунчева изласка до заласка, његове руке управљене на хладну, масивну површину непомичног камена гурале су свом снагом.
Сваке се вечери човек враћао својој кући забринут и исцрпљен, осећајући да је цео дан потрошио узалуд. Видевши да човек показује знаке обесхрабрења, ђаво одлучи да се умеша.
Почео га је саветовати: ” Већ дуго времена гураш тај камен, и још се није помакао. Зашто се мучиш ради ничега? И онако га никад нећеш померити. ” Тако је, убедивши човека да је задатак немогућ и осуђен на пропаст, учинио да изгуби скоро сву срчаност и храброст.
“Зашто бих се толико мучио око овога?” мислио је. “Једноставно ћу уложити нешто мало времена, и минимум труда, и то ће бити сасвим довољно.” И тако је намеравао да учини, али ипак одлучи да се помоли и изнесе своје муке Господу.
“Боже мој”, рече, “дуго сам и напорно радио у твојој служби, улажући сву моју снагу да обавим оно што си од мене затражио. Па ипак, након свих ових година, нисам померио камен ни за милиметар. У чему грешим? Зашто не успевам?”
Господ му се сажали и одговори: “Сине мој, кад сам тражио од тебе да ми служиш, и ти си прихватио, рекао сам ти да гураш онај камен свом својом снагом, што си и урадио. Ниједном нисам споменуо да очекујем да ћеш га померити. Твој задатак је био да гураш. И сада, долазиш мени, исцрпљен и истрошене снаге, мислећи да ниси успео, али да ли је заиста тако? Погледај се. Твоје руке су снажне и мишићаве, леђа набијена и препланула, кожа на длановима је очврснула од сталног притиска, а ноге су ти постале крупне и чврсте. И због отпора ти си много порастао, и твоје могућности су сада далеко веће него раније. Ипак, ниси померио камен. Али твој позив је био да будеш послушан и да гураш. Да вежбаш своју веру и поверење у моју мудрост. То си успео. А Ја ћу сада, сине мој, померити камен.”

*

Један краљ је био на самрти. Дође му у посету његова дворска луда, човек који је са собом увек носио један штап који је добио од краља.

Краљ му је једном рекао да тај штап преда ономе кога нађе да је луђи од њега, а како му се чинило да таквог нема штап је већ дуго носио са собом.

Краљу мој, како сте? – упита га дворска луда.

Ах, шта да ти кажем. Не осећам се добро. А како се осећате краљу?

Лоше. Идем ти у неку туђу земљу и, знаш, више се никада нећу вратити.

Дворска луда ће на то: “Јеси ли знао да ћеш путовати тамо?“

“Знао сам да ће доћи време за то путовање.“– одговори краљ. “Е па кад си знао онда си сигурно све учинио да и тамо себи саградиш неку кућу.“

“Видиш, лудо, нисам на то мислио.“ Одговори краљ.

Тада му дворска луда предаде штап говорећи:

“Краљу мој, мислим да овај штап припада теби. Човек који иде на пут са кога се никад неће вратити и који се не труди да сазна где иде и како да се припреми за ново обиталиште, већа је луда од мене, јер се ја бринем о овим стварима“.

*

Један веома имућан, размажени цар ходао је са својом свитом. Обилазио би најсиромашније делове краљевства да би са понижењем посматрао сиромашан свет који би сретао уз пут. Сав у злату и свили, сиромашан свет би у њега гледао као у Бога.

Једног дана, док је шетао са свитом, људи око њега су приметили неког младог калуђера који им је ишао у сусрет. Брзо су га позвали да се поклони цару.

Монах је то са смешком прихватио. Поклони се и рече:

– Помаже Бог, царе!

Цару је ова појава била чудна; никад није видео такву срећу ни на једном лицу. Његови поданици, који су му се клањали, или су били у страху за живот или изгладнели и несрећни. Толика срећа на монаховом лицу отопи ледено царево срце. Цар, затечен и изненађен, јер је то било нешто ново за њега, повика:

– Чудан си ти мали човечуљак… Реци: шта може цар учинити за тебе? Шта желиш да ти поклоним?

Монах се насмеја, начини поклон и рече:

– Хвала теби, добри царе, ја већ имам све што ми је потребно.

Царева свита се у глас поче смејати, и наставише даље. Док су ходали ка дворцу, цар паде у депресију – први пут у животу осетио се беспомоћно. Те ноћи ока није склопио. У зору је позвао своје слуге да иду и пронађу тог монаха и да га ипак натерају да узме од њега неки поклон. Рекао им је:

– Нека тражи све што је у мојој моћи, нећу жалити ни за чим!

Кад су царски војници пронашли његову келију нису могли поверовати да неко може да живи толико скромно и да буде срећан. Онда су почела убеђивања: нудили су му палате, имања, титуле, чак су и део царства ставили испред њега.

Када више није могао да слуша те њихове, за њега, сулуде понуде, монах скочи и рече:

– Реците цару ако хоће да ми дарује поклон мора да уради следеће:

Нека преплива језеро а да се не удави.

Нека прескочи ватру а да не изгори.

И нека се попне на планину а да се не умори.

Тек тада ће моћи да уради нешто за мене.

У чуду су се слуге вратиле да саопште цару захтев. Кад је цар чуо, прво је помислио да је монах полудео, а онда је ипак решио да га послуша. Већ у зору је са својом свитом пошао по даље инструкције за пут ка том чудесном месту о коме је монах причао. Кад су дошли, цар му рече:

– Дај ми мапу тог чудесног места и реци шта желиш да ти отуда донесем.

Монах се поче смејати:

– За то место не постоји мапа; на то место мораш да кренеш сам. Језеро је сво богатсво овога света, које вуче човека у његове дубине. Пламен су све страсти и жеље које горе у нама – њих мораш да прескочиш. А висока планина је тежак физички рад, који не сме душу да замори. Е кад будеш на то место стигао, царе, ти клекни и помоли се Богу за мене! То ће бити мој најлепши поклон.

Схвативши како не може да било шта уради по питању ове три ствари, цар крену назад ка дворцу. Само што је овог пута дворац изгледао другачије. Уместо луксузне палате, цар је видео свој златни кавез, који га је, без решетака и ланаца, везао за себе до краја живота.

*

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно вече замоли оца да јој допусти да изађе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али, тек што изађе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа дјевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже—боље оцу и кажу му шта је било, и рекну му да би они ради своју сестру потражити. Оитац им допусти да иду и да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут и тако они оду.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши ондје, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ’ попели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске опуту да окроје, па притврдивши један крај од ње за стријелу да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли. Млађа два брата рекну старијем да он свога коња закоље, али он не хтједне, па ни средњи не хтједне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не хтједну се пети, него се попне најмлађи.

Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру да сједи, а змај јој метнуо главу на крило па спава, а она га биште. Она кад види брата својега уплаши се па почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не хтједне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто гдје га је ударио, па рече дјевојци:

— Баш овдје ме нешто уједе.

Кад он то рекне, а царев син га још једном удари, а змај опет рече дјевојци:

— Опет ме нешто овдје уједе.

Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева кћи стури га с крила, па притрча брату своме те се с њиме пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.

Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслама привезан цијелијем такумом од чистог сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслама стајао бијели коњ с такумом од сухог злата. Најпослије га одведе и у трећу собу гдје је за јаслама био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је дјевојка једна сједјела за златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу, у којој је друга дјевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа дјевојка бисер низала и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.

Све ово обишавши и видјевши, врати се натраг у ону собу гдје је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три дјевојке, сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући дјевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће бити, а кад пусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени. Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га мјесто свога брата, оцу поведу, а сестри својој и дјевојкама запријете да никоме не казују шта су они учинили.

Послије неког времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем дјевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата младожењу удари мало буздованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак. Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњег брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па онда између сватова опет одлети. Напосљетку, дознавши да се чобанче његовом дјевојком жени, узјаше на кулаша и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу удари у главу, да је на мјесту мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не хтједне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син, а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне дјевојке. Кад цар то чује, он се наљути на своја два старија сина и отјера их одмах од себе, а њега ожени дјевојком коју је себи изабрао и остави га након себе да царује

извор

Христос каже у Проповеди на гори:

– Блажени су милостиви, блажени су смирени…

Он је и сам такав. И каже:

- Ово је фреквенција на којој делујем.

Он открива Себе и показује нам човечност Бога кроз Христа, то јест, какав би Бог био као Човек. Он силази у творевину и показује вам Свој начин, облик постојања. И каже:

– Као што те свим овим исповедам као Своје дете и верујем ти, тако ће, ако и ти исповедаш Мене, ова веза деловати, развијати се, испуњавати се, и ти ћеш постати Богочовек по благодати.

Такви су свеци. То је тако једноставно.

Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан (Мт. 10:37).

Зашто? Зато што нас Бог воли више од Себе. Чујете ли ме? Не верујете, али истина је. Зато што Му нисте потребни. Свако ко вам је потребан не воли вас истински. Али Бог вас воли више од Себе. Да. Јер ако би Он - апсолутно Биће - волео Себе колико и вас, не би вас истински волео. 

Зашто те Бог воли? Зашто Он улази у такав однос? Да би човек могао да воли на исти начин. Зар то није истина? Бог воли човека више него Себе.

Волим своје „ја“, али оно ме издаје, распада се, умире. Да ли ико успева да се носи са собом? Никада нисам срео такву особу. Некога ко се повлачи у себе и каже: „Све је у реду са мном!“ Свако има проблема са својим умом, душом, телом и страстима.

Када те неко воли, преузима одговорност за све ово. Воли више од самог лица друге особе. Стога је љубав духовни догађај, ако се икада деси.

... и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан (Мт. 10:37).

Кажеш да највише од свега волиш своју децу, али опет, волиш себе.

И, као да све ово није довољно, Он додаје:

... и ко не узме крст свој и не иде за мном, није мене достојан (Мт. 10:38).

Узми крст. Овако Он описује везу коју има са нама. 

Сваки духовни отац зна да се човек интензивно бори са оним што сам чини, са целом индустријом грехова која постоји у нама; ми их чак и волимо и улепшавамо на исповести  пред нашим духовним оцем. А шта радимо тиме? Распињемо Га изнова и изнова. Ми Га заиста издајемо. Уверени смо у своју величину, чинимо грехе, а онда идемо на исповест и понављамо исту ствар. 

Стави се на место Бога и нека ти дође неко ко је твој роб, твоје створење, кога си ти створио, и да ти сваки дан говори:

- Опрости ми, данас сам поново урадио исто што и јуче!

Следећег дана:

- Опрости ми, данас сам поново урадио исто што и јуче!

На трећем:

- Опрости ми, данас сам поново урадио исто што и јуче!

Шта би му рекао једног дана?

- У реду, доста је! За кога ме сматраш, за идиота?

Али Бог то не чини. Наша веза са Њим је увек кроз крст. Кроз крст, Христос показује како се повезује са сваким од нас – кроз крст, и то Га скупо кошта. А ако љубав није скупа, онда то није љубав, већ нарцистичко задовољство.

Чујете ли ме, ви млађи, ви који често изговарате: „Волим те“? Уобичајено је међу младима данас да један прећутно пристане да буде огледало другог. Један пита:

- Видиш ли ме?

Други одговара:

- Видим! Ох, тако си добар/добра!

Али у неком тренутку огледало пукне.

- Преварио си ме!

Нико те није обмануо. Једноставно је постао искренији, схвативши да се труд да те опонаша више не исплати.

Разумеш ли? Не, наше доба ово не разуме. Зато имамо проблеме које имамо. Јер је цела наша култура култ овог „ја“. Култ идола „ја“. Ја га називам „имагинарним субјектом“. Субјектом сопствене маште.

Другим речима, човек замишља себе. Данас је младима, посебно деци, дата мистична заповест: „ Замисли себе “ — и са овом заповешћу се пријављују на Фејсбук, Инстаграм и Твитер, где обожавају своје „ја“, своје имагинарно „ја“. И у тој потпуној тајности, хипотетички стварају односе. Нисам схватио шта су ти односи. Али мислим да ће са развојем вештачке интелигенције, односи ускоро бити непотребни.

Ви одрасли не знате ништа од овога, кажу млади. Ускоро ћемо носити наочаре за виртуелну стварност и све ће бити баш онако како желимо, и не разумем зашто бих желео да се повезујем са било ким ако то кошта толико труда!

Чиста машта. Али из психијатријске перспективе, ово је у суштини шизофренија, психоза. Све ово има динамику и понашање психозе.

Пост неминовно подразумева уздржање и премда је већ много речено и вероватно ће још много више бити речено о чињеници да „гастрономска“ компонента поста није главна ствар везана за пост, и свакако није једино што пост означава, то је ипак нешто што постоји и што се не може заобићи. И ова тема готово незаобилазно изазива полемике. Неки сматрају да је у посту све у уздржању „по Типику“, и наравно греше, док други насупрот њима сматрају да уздржање уопште и није битно, и они наравно греше. Неки  прорачунавши своју снагу без да узму у обзир стање свога тела покушавају да посте најстриктније могуће извршавајући све прописе Типика и као последица тога завршавају у болничкој постељи. Други, који су изузетно здрави  и који поседују велику физичку снагу су сасвим уверени да никако неће преживети пост уколико не добију дозволу да могу да употребљавају млечне производе. Заиста, истинита је она јеванђелска реч: „Није човек ради суботе, него субота ради човека“ (Мк 2, 27). У истом смислу, није човек поста ради, већ пост је ради човека. Дакле, када постимо треба да следимо царски, тј. средњи пут: Не узимати на себе претежак терет, не постити више од онога што тело може да издржи, али у исто време не заборављати да пост од нас захтева подвиг – потчињење тела у ком заиста морамо осетити тескобу, у противном из чега се састоји наш подвиг? Уверен сам да је, колико год разумно поступали, најисправније да приликом припреме за пост консултујемо свога духовника, у вези било чега, па и у вези гастрономске стране поста.

Зашто је уздржање толико важно? Човек природно тежи ка лепом и добром животу. Али у нашем стању палости, појам о томе шта је то добар живот је темељно изобличен и најчешће за добро сматрамо оно што заправо представља задовољавање наших страсти – можда не толико очигледно и сирово, али суптилно и скривено. Међутим, све је повезано и уколико се не трудимо да посечемо своје страсти  природно ћемо остати без одбране и пред неком другом страшћу. У том смислу, уздржање од хране представља својеврстан темељ – то је одбацивање онога што нам причињава задовољство. Управо ово одрицање – вољно и неизнуђено – је оно што нам помаже да макар мало оснажимо своју вољу, и са једне стране, нам показује колико зависимо од свога тела и његових жеља, а са друге стране нам омогућава да значајно смањимо зависност од тих жеља.

Особа која пости, због Бога и због своје духовне користи  се одриче онога што јој причињава задовољство; она се одриче онога без чега може живети али и без чега јој је тешко живети. И притом то не чини својевољно, већ из послушности према Цркви, покушавајући, колико је то могуће, да се што више приближи испуњавању захтева Типика. Чинећи овако она онда може по речима псалмопевца да каже: Господе погледај на моје смирење и на труд мој; и опрости ми сагрешења моја (Пс 24, 18). Наравно, не треба се само скрушити пред заповешћу Типика  већ треба и о свом посту да се смирено мисли – да се буде свестан да то и није нека врлина, већ да је природно да онај који је грешан поступа тако.

Међутим, да ли се уздржање односи само на храну? Наравно да не. Савремени човек је превасходно потрошач. Дух конзумеризма је дубоко продро у наша срца. Уздржање је најбољи начин да објавимо рат конзумеризму. Истјазавање свога тела у храни је нешто што има своја ограничења. Вероватно се већина сећа приче о Насрадин Хоџи о томе како је хранио своје магаре учећи га да не једе: Насрадин је свакога дана смањивао количину хране коју је давао магарцу све, док на крају, није ушао у шталу и затекао како магаре мртво лежи на тлу. Али у уздржању од претераног конзумеризма, а то не може штетити, имамо заиста широко поље за подвиг.

Ево неколико примера: Свако од нас, чак и они који нису нешто речити, чинимо многе грехе својим језиком. Некада једноставно причамо сувише, непотребно и без смисла. Уколико бисмо се одлучили да макар мало постимо од непотребне конверзације, уколико се одлучимо да не говоримо непромишљено и да не оговарамо и не осуђујемо, задобићемо велике дарове, и такво уздржање ће заиста бити вредно хвале.

Толико непотребних информација свакодневно конзумирамо! Оне се уливају у нас у једном неконтролисаном таласу преко ТВ екрана, преко компјутера, преко друштвених мрежа, преко радио пријемника, укључујући и оне у аутомобилима. Ми смо преоптерећени тим информацијама; наш нервни систем не може издржати толику пуноћу стимулација. И Реч Божија, толико неопходна нашим душама, ишчезава у овом мноштву вести, прича, гласина, разноразних видео записа и фотографија, попут семена из Јеванђелске приче које је пало у трње. Самим тим је јасно да је рестрикција информација, контрола над њима, „информациони пост“ обавезан  подвиг поста, и да без њега не можемо ништа постићи.

У данашњој стварности постоји феномен који називамо шопинг. Нешто не ваља, неки проблем нас тишти, нашем срцу је тешко – шта чинити у таквој ситуацији? Па наравно – `ајмо у шопинг! Шопинг нас орасположи, поправи наше расположење, повећава нашу виталност, помаже нам да заборавимо потешкоће и конфликте, и чини нас срећним, јер се надамо бољем, све док поново не постанемо малодушни и не осетимо да је дефинитивно време да поново пођемо у шопинг. Уздржање од скупе и непотребне куповине и шопинга као вида забаве је најзначајнија духовна вежба за савременог човека. Радећи на овоме снажи се воља, спречава се нови разлог за малодушност (јер шопинг изискује доста новца) и евентуално се формира уштеђевина која се може употребити на оно што нам је засита потребно.

Верујем да свако може постићи ово уколико пажљиво мотри над својим животом. Овакво уздржање пружа души снагу  и слободу и омогућава нам да стварност сагледамо на један потпуно другачији начин. Наравно, ово је само почетак ослобађања малог делића свога срца за оно чиме срце заиста треба да буде испуњено; за духовни садржај који је истински живот. Ово је први и најважнији плод исправног и разумног поста.

Игуман Нектарије Морозов

Извор: Ибарске Новости 

Синаксар на Сретење Господње

У чeтpдeceти дан по Рождеству донесе Пресвета Дјева свог Божанског Сина у храм јерусалимски, да Га сходно Закону посвети Богу и себе очисти (3. Мојс. 12, 2-7; 2. Мојс. 13, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсија.

У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпусти слугу Твога, Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје.

– Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу.

– Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога.

А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, срдити на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен, да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег.

Дан Сретења празнован је од самог почетка, но свечано празновање овога дана установљено је нарочито 544. године, у време цара Јустинијана.

PEЧ НA СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Када по рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом. То је у Старом завету наредио Господ Мојсију. И у његовим Књигама о закону материног очишћења пише ово: Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; и у осми дан нека се обреже дете. А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ниједне свете ствари нека се не дотиче, и у светињу нека не иде, док се не наврше дани чишћења њезина. А кад се наврше дани чишћења њезина, нека принесе јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха. Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубчића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и помолиће се свештеник за њу и биће чиста (3. Мојс. 12, 7.2.3.4.6.8). А о закону о постављању првенца пред Господом пише ово: Посвети ми сваког првенца, што год отвара материцу (2. Мојс. 13, 2). И опет: Првенца између синова својих да даш мени (2. Мојс. 22, 29). А ово би због оног великог доброчинства Божјег у Египту, када поби првенце египатске а поштеди првенце израиљске. Зато Израиљци доношаху своје првенце у храм, предајући их Богу као Законом одређени данак. И опет их откупљиваху од Бога установљеном ценом, која се називаше откупним сребром. И то се сребро даваше левитима Господњим у храму. О томе пише у Четвртој Мојсијевој књизи. А беше установљена цена тога откупа: пет светих сикала храмовске мере. Сваки пак сикал вредео је двадесет динара (ср. 4. Мојс. 3, 47-51).

Испуњујући дакле овај закон Господњи, Божја Мајка дође сада у храм са Законодавцем. Дође да се очисти, иако јој као неоскврњеној, несаблажњеној, чедној, пречистој, очишћење није било потребно. Она је зачела без мужа и сладострашћа, и родила без болова и без повреде своје девичанске чистоте, зато и није имала на себи никакву нечистоту која је својствена женама које рађају на природан начин. Јер како је могла бити подложна нечистоти она која је родила Извор чистоте? Као што се плод не повређује од дрвета, нити се оскврњује дрво родивши свој плод, тако се и Христос роди од ње: неповређена и неоскврњена остаде Дјева родивши Христа, плод благословени. Роди се од ње Христос, као што сунчани зрак пролази кроз стакло или кристал, јер пролазећи кроз стакло и кристал зрак их не ломи нити оскврњује, већ их штавише чисто осветљује. Тако и Сунце правде, Христос, не повреди девство пречисте Мајке Своје, нити упрља чистоту њену уобичајеним код породиља изливањем крви, јер се натприродно роди, него штавише удвостручи њену чистоту, осветивши је рођењем својим и просветивши је божанском светлошћу благодати. Стога никакво очишћење није било потребно Оној која је без повреде родила Бога Реч. Али Она, сва чиста и без икаквог порока, дође да се очисти, да би показала да је послушна Закону а не противна. Усто смирена, не горђаше се због своје девичанске чистоте, него као нечиста дође да стане на месту нечистих жена пред вратима храма Господњег и тражи очишћење, не гнушајући се нечистих и грешних. А принесе и жртву, не као богати који приношаху јагње од године дана, већ као сиротани који приношаху две грлице или два голубића. Тако у свему показиваше смиреност; и вољаше сиромаштво, а избегаваше гордост богатих. Јер од злата што мудраци донеше, узе мало, па и то раздаде ништима и убогима, а задржа врло мало за пут у Египат. Она дакле купи две споменуте птице и принесе их по закону на жртву. A са њима принесе и Првенца свог. Донеше, вели Еванђелист, родитељи младенца Исуса у Јерусалим да га метну пред Господа (Лк. 2, 22), то јест да даду Божје Богу. Као што је написано у закону Господњем: да се свако мушко дете које најпре отвори материцу посвети Господу (Лк. 2, 23). Држећи Исуса на рукама, она преклони колена пред Господом, и са великом побожношћу и страхопоштовањем приношаше га и предаваше Богу, говорећи:
Превечни Оче, ово је Син Твој, кога си послао да се оваплоти од мене ради спасења људског. Ето Онога, кога си Ти пре векова родио без матере, ја по благовољењу Твом на крају времена родих без мужа. Ето првородног Плода утробе моје, зачетог у мени, Духом Твојим Светим, и рођеног од мене на неисказан начин, као што Ти једини знаш. Ето Првенца мог, но Он је Твој Најпрви, Теби савечан и сабеспочетан, Првенац који Теби јединоме приличи, јер је од Тебе сишао не одступивши од Твог Божанства. Прими Првенца, са којим си векове створио и наредио светлости да сија. Прими оваплоћеног од мене Твога Логоса, којим си небеса утврдио, земљу основао, воде у једно сабрао. Прими од мене Сина Твог, кога Ти приносим, да урадиш са Њим и са мном како је Теби воља, и да Његовим телом и крвљу, које је од мене узео, искупиш род људски.

Рекавши то, Богомајка положи љубљено чедо своје на руке првосвештенику као Божјем намеснику, као да Га полаже у руке самоме Богу. И као што гореспоменути закон Божји прописује, откупи Га одређеном ценом: са пет светих сикала, који беху праобраз пет великих рана Христових, на крсту задобијених, помоћу којих је сав свет искупљен од проклетства законског и робовања ђаволу.

Свети оци казују да Свети пророк Захарија, отац Претечин, Пречисту Дјеву, када је са Младенцем дошла у храм, стави не на место за жене које се очишћују, него на место за девојке, на коме нису могле стајати жене које имају мужа. А када то видеше књижевници и фарисеји, стадоше негодовати. Захарија им се успротиви, изјављујући да је ова мајка и по порођају чиста Дјева. Но пошто они не вероваху, светитељ им говораше да је људска природа, и свака саздана твар, подчињена Творцу своме, и у његовим је свемоћним рукама да по Својој вољи поступа са сваком твари, и да учини да Дјева роди и да по порођају остане Дјева. Због тога, рече, и ову мајку ставих на место за девојке, јер је потпуна Дјева.

У то време када родитељи беху са младенцем Исусом у храму, да учине са Њим што је по закону, појави се у храму, вођен Духом Божјим, Свети Симеон старац, човек праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву која се имала јавити доласком Месије. Јер је знао да се очекивани Месија већ приближује, пошто је палица владалачка прешла од Јуде к Ироду, по пророштву праоца Јакова патријарха, који предсказа да неће нестати кнезови од Јуде док не дође Очекивање народа, Христос Господ. Тако исто већ се навршише и Данилових седамдесет седмина, после којих ће, као што је предсказано, бити долазак Месије. А осим тога Светом Симеону би обећано Духом Светим да неће видети смрти док не види Христа Господња (Лк. 2, 26). Погледавши на Пречисту Дјеву и на Младенца у њеним рукама, Свети Симеон виде благодат Божју где окружава Мајку са Младенцем, и дознавши Духом да је то очекивани Месија, приступи журно. И узевши Га на руке, он са неисказаном радошћу и побожним страхом узносаше велику благодарност Богу, седином као бео лабуд, весело пред кончином својом певајући и говорећи: Сада отпушташ с миром слугу Свога, Господе, по речи Својој (Лк. 2, 29). Нe имађах, рече, мира у мислима својим, очекујући Те сваког дана, и тугујући сваког дана када ћеш доћи. А сада, видевши Те, добих мир; и ослободивши се туге, одлазим из овог света носећи радосну вест оцима мојим: јер ћу Твој долазак у свет објавити праоцу Адаму, и Аврааму, и Мојсију, и Давиду, и Исаији, и осталим светим оцима и пророцима, и неизрецивом радошћу испунићу њих до сада жалосне. Отпусти ме брзо к њима, да би се, одбацивши жалост, што пре обрадовали због Тебе, Избавитеља свог. Отпусти мене, слугу Твога, да после многогодишњих трудова отпочинем у наручју Авраамовом. Јер већ видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио за све народе; видеше очи моје светлост, спремљену за одгнање таме, за просвећење незнабожаца откривајући им непознате божанске тајне; светлост која је засијала у славу народа Твог Израиља, коју си преко пророка Исаије обећао говорећи: Дадох у Сиону спасење Израиљу на прослављење (Ис. 46, 13).

Слушајући такве речи Светог праведног старца о Младенцу, Јосиф и Пречиста Дјева чуђаху се, јер видеше Симеона где говори младенцу не као младенцу већ као Староме данима, и мољаше му се не као човеку већ као Богу, који има власт над животом и смрћу, те може старца одмах отпустити ка оном животу или га још задржати у овом. И благослови их Симеон, хвалећи и величајући свенепорочну Матер, која је родила на свет Богочовека, и славећи тобожњег оца, Светога Јосифа, који се удостојио да буде служитељ таквој тајни. Рече пак Марији, матери његовој, a не Јосифу, јер виде прозорљивим очима безмужну Матер: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу (Лк. 2, 34): да обори оне који не хтедну веровати речима његовим, а да подигне оне који буду с љубављу примали свету проповед његову; да обори књижевнике и фарисеје које ослепи злоба њихова, а да подигне просте и неуке рибаре, јер ће Он изабрати луде да посрами мудраце овога света; да обори старозаветно јеврејско збориште, a да подигне новоблагодатну Цркву Божју; и да буде знак против кога ће се говорити (Лк. 2, 34). Јер ће велики спорови бити у народу поводом Њега: једни ће говорити: добар је, а други: није, него вара народ. И метнуће Га, по речи пророка Јеремије, као белегу за стрељање (Плач Јерем. 3, 12), обесивши Га на дрвету крста, и израњавивши Га клинцима као стрелама и копљем. У то време теби самој, безмужна Мајко, пробошће душу нож жалости и срдачног бола, када угледаш Сина свог на крсту прикована, и када Онога, кога си родила на свет без бола, будеш испраћала из овог света са великим болом срца и ридањем.

А беше тамо и Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асирова, удова врло стара око осамдесет и четири године, која је само седам година живела с мужем од девојаштва свог. Пошто обудови, она све дане живота свог провођаше богоугодно, не одлазећи од храма и постом и молитвама служећи Богу дан и ноћ (Лк. 2, 36-37). Дошавши у тај час, она за донесеног у храм Господњи Младенца много шта пророчки говораше свима који чекаху спасења у Јерусалиму (Лк. 2, 38). Слушајући то и гледајући, књижевници и фарисеји пуцаху од једа: пакосно се љућаху на Захарију као на јавног законопреступника, јер матер, која је дошла ради очишћења, стави на место девојачко; а на Симеона и Ану срђаху се што таква сведочанства изрекоше о Младенцу, па то не прећуташе касније ни код цара Ирода, него га известише о свему што је учињено и речено у храму. И одмах би потражен божански Младенац, Господ Христос, да Га убију, али Га не пронађоше. Јер Јосиф већ беше преко Анђела Божјег добио у сну заповест да носе Младенца у Египат. И Свети Јосиф са Пречистом Богородицом, пошто у храму обавише све по закону Господњем, вратише се не у Витлејем већ у Галилеју, у свој град Назарет, па одатле се одмах склонише у Египат. А дете растијаше и јачаше духом, пунећи се мудрости, и благодат Божја беше на њему (Лк. 2, 40).

Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. Благочестиви цар Јустинијан[1] нареди да се овај Господњи и Богородични празник има празновати као и други велики празници. А разлог за то беше овај: За царовања Јустинијанова би велики помор у Византији и околним покрајинама. Трајао је три месеца, почевши крајем октобра. У почетку је сваки дан умирало по пет хиљада људи, затим по десет. И многа тела богатих и угледних људи лежаху несахрањена, јер послуга и робови беху помрли, те није било кога да их сахрањује. A у Антиохији беше двострука казна Божја: јер поред помора, грехова ради људских, би страшан земљотрес, и срушише се све велике куће и висока здања и цркве, и много народа изгибе под рушевинама. Тада погибе и епископ антиохијски Ефрасије, јер црква се сруши у којој је он био. Земљотрес разруши и мисијски град Помпеопољ, чију половину са житељима прогута земља отворивши се. У та страшна и погубна времена некоме од богоугодних људи би откривено, да треба установити да се Сретење Господње празнује као и други празници Господњи и Богородични. И кад дође Сретење Господње, другог фебруара, и отпразноваше га са свеноћним бдењем и крстоносном литијом, одмах тог истог дана престаде помор сасвим и земљотреси се стишаше, милосрђем Божјим, а молитвама пречисте Богородице, Којој, са рођеним од Ње Христом Богом, нека је част, слава, поклоњење и благодарност вавек, амин.

Житија Светих – архимандрит Јустин Поповић

https://mitropolija.com/2026/02/14/sretenje-gospoda-nasega-isusa-hrista/

Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије.(кондак)

Протојереј Александар Шмеман: Недеља месопусна (О страшном суду)

Основна тема “Месопусне недеље” је љубав. На овај дан из Јеванђеља се чита Христова прича о Страшном суду (Мт. 25, 31-46). Кад Христос дође да нам суди шта ће бити мерило Његовог суда? У причи се одговара: Љубав – и то конкретна и лична љубав према људском бићу, сваком људском бићу, које, по Божијој вољи, сусретнем у свом животу, а не само хуманитарна брига за апстрактну правду и за анонимног “сиромаха”…

Хришћанска љубав је “могућа немогућност”, да се види Христос у сваком ближњем, без обзира ко је он, а кога је Бог, у Свом вечном и тајновитом плану, одредио да уђе у мој живот, бар за један часак, и не као случајност ради “добра дела” или ради вежбања у човекољубљу, већ као почетак вечног дружења у Самоме Богу. Јер, шта је љубав ако не она тајанствена сила која превазилази случајно и спољашње у “другоме” – његов физички изглед, социјални положај, етничко порекло, интелектуалне способности – и досеже до душе, јединственог и искључивог личног “корена” људског бића, истинитог делића Бога у човеку. Ако Бог љуби сваког човека, то је због тога што само Он зна непроцењиво и савршено јединствено благо, “душу” или “личност”, коју је дао сваком човеку. Хришћанска љубав је учествовање у том божанском знању и дар божанске љубави. Не постоји “безлична ” љубав јер љубав је чудновато откривање “личности” у “човеку”, откривање личног и јединственог у уопштеном и заједничком. Она је откривање у сваком човеку онога што се може волети у њему, онога што је од Бога.

Прича о Страшном суду говори о љубави. Нисмо ми сви позвани да радимо за “хуманост”, али је сваки од нас примио дар и благодат Христове љубави. Знамо да је свима људима безусловно потребна лична љубав – признавање да је у њима јединствена душа у којој се на чудан начин огледа лепота свега створеног. Такође, знамо да су људи у тамници, да су болесни, гладни и жедни, зато што се у њима негира та лична љубав. И, најзад, ма колико да је узак и ограничен оквир нашег личног постојања, да је сваки од нас одговоран за сићушни део Царства Божијег, баш због тог дара Христове љубави. Тако, судиће нам се да ли смо прихватили ову одговорност или нисмо, да ли смо волели, или одбили да волимо. Јер “уколико сте то учинили једном од најмањих од Моје браће, Мени сте учинили”…

Беседа Светог Николаја Охридског и жичког у Недељу месопусну

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многе милијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, по својој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека после смрти, – ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину. Живот наш је кратак и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хиљадама година. Ко се од нас може пружити из своје тескобе до на крајеве времена и видети последње догађаје и саопштити нам и рећи: то и то ће се догодити на последњој ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама људима?

Нико. Ваистину нико од свих живих људи, осим онога ко би нас уверио, да је он ушао у ум Створитеља света и људи и видео цео план стварања, и да је био жив и свестан пре почетка света, као и да може да види јасно крај времена и све оне догађаје, које ће обележити тај крај. Има ли таквога човека мећу милијарду и по сада живећих људи? И је ли га било од почетка света до сада? Не, нити има, нити га је било. Било је видовитих људи и пророка, који су, не по својој памети но по Божјем откровењу, изрекли понешто, понешто, кратко и испрекидано, о ономе што ће на крају бити, и не толико с намером да опишу тачно крај света, колико да својим виђењима, по пропису Божјем опомену људе, да се врате са пута безакоња, да се покају, и да више мисле о ономе судбоносноме што ће доћи, него ли о ситноме и пролазноме што им као облак заклања огњевити и страшни догађај, којим ће се завршити и сав живот људски на земљи, и постојање света, и ток звезда, и дани и ноћи, и све што се пружа у пространству, и све што бива у времену.Само Један Једини казао нам је јасно и одређено у главноме о свему ономе, што се има догодити на крају времена. То је Господ Исус Христос. Ма ко да је рекао оно што је Он рекао о крају света, ми му не би веровали, ма он био и највећи мудрац светски. Ако би говорио по својој људској памети, а не по доказаном откровењу Божјем, ми му не би веровали. Јер људска памет и људска логика, ма колико велике биле, сувише су мајушне, да могу досегнути до почетка и до краја света. Но узалуд сва наша памет где треба виђење. Нама треба видовит човек, који види – и то види јасно као што ми видимо сунце – сав свет скроз од почетка до краја, и сам почетак и крај. Такав је само један био. И то је Господ Исус Христос. Њему јединоме ми можемо и морамо веровати, кад нам каже,шта ће се десити на послетку. Јер све што је Он прорекао, догодило се; догодило се све што је прорекао и појединим личностима као Петру и Јуди и осталим апостолима; и појединим народима као Јеврејима; и појединим местима као Јерусалиму, Капернауму, Витсаиди и Хоразину; и Цркви Божјој, на Његовој крви заснованој. Још само нису се испунила Његова пророчанства о догађајима пред сам крај света и пророчанство о самом крају света и о Страшном Суду. Но ко има очи да види, може јасно да види, да су у свету већ у наше време отпочели они догађаји, који су од Њега предсказани као знамења блиског краја света. Нису ли се јавили многи усрећитељи људи, који желе да замене собом Христа и својом науком науку Христову? Није ли устао народ на народ и царство на царство? Не дрхти ли земља, као и наша срца, од многих ратова и револуција по целој нашој планети? Не издају ли многи Христа, и не беже ли многи од Његове Цркве? Није ли се умножило безакоње, и није ли љубав многих охладнела? Није ли проповедано већ Јеванђеље Царства Христова по свему свету за сведочанство свима народима (Мат, 24, 3-14)? Истина је, да још није дошло оно што је најгоре, но оно долази незадржано и журно. Истина је, да се још није јавио антихрист, но његови пророци и претече ходе већ по свима народима. Истина је, да још није дошао врхунац невоље, какве није било од постања света, нити ропац неиздржљиви, но тај врхунац помаља се већ на видику пред очима свију духовних људи, који чекају долазак Господа. Истина је, да још сунце није помрчало, нити је месец изгубио светлост своју, нити су звезде с неба спале, но када се то буде десило, онда нити ће се о томе више моћи писати ни говорити. Људска срца биће испуњена страхом и трепетом, људски језик ће се замрзнути, и људске очи пиљиће у страховиту таму, у земљу без дана и у небо без звезда. Наједанпут у тој тами појавиће се знак од севера до југа таквим сјајем, каквим никад сунце над нашим главама није могло блеснути. И тад ће угледати сви људи на земљи Господа Исуса Христа где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И затрубиће војске ангелске, и сабраће се пред Њим сви народи земни, затрубиће на збор, какав није био од почетка света, и на Суд, који се понавља.

Но о свима овим знацима и догађајима, који ће се збити пред крај света и на крају времена, говори се на другом месту у Светом Јеванђељу. Данашње јеванђеље пак, описује нам последњи обрачун између времена и вечности, између неба и земље, између Бога и људи. Описује нам Страшни Суд и ток његов, дан гнева Господњег (Соф. 2, 2). Описује нам онај страховити тренутак – најрадоснији за праведнике – кад милост Божја буде уступила реч правди Божјој. Кад буде било доцкан за добра дела, и доцкан за кајање! Кад јаук неће више налазити одзива, и кад сузе неће више капати на руке ангела.

А кад дође Син Човечји у слави Својој и сви свети ангели с Њиме, онда ће сести на престолу славе Своје. Као што се у причи о блудном сину Бог назива човеком, тако се и овде Христос назива Сином Човечјим. То је Он, и нико други до Он. Када Он дође по други пут у свет, Он неће више доћи нечујно и у понижењу, као што је дошао први пут, него јавно и у слави великој. Под том славом разуме се прво она слава, коју је Христос имао у вечности пре почетка света (Јов. 17, 5), а друго слава Победиоца над Сатаном, над старим светом и смрћу. Но Он не долази сам но са свима светим ангелима, којих је број бесконачан; а долази с њима зато што су и они, као слуге Његове и војници, учествовали како у борби против зла тако и у победи над злом. Његова је радост, да и славу Своју подели с њима. А да би се показала узвишеност овога догађаја нарочито се наглашава, да ће са Господом доћи сви ангели. Нигде се ниједан догађај више не спомиње, при коме учествују сви Божји ангели. Увек су се они појављивали у мањем или већем броју, но на Страшном Суду сви ће се они појавити окупљени око Цара славе. Престо славе гледали су многи ранији и доцнији тајновидци (Ис. 6, 1; Дан. 7, 9; Откров. 4, 2; 20, 4).

Под тим престолом разумеју се силе небеске, на којима седи Господ. То је престо славе и победе, на коме седи Отац небесни, и на који је сео и Христос Господ после победе (Откров. 3, 21). О, како ће бити величанствен долазак Господа и с како чудним и страшним појавама скопчан! Видовити пророк Исаија прориче: Гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као ветар (Ис. 66, 15); Данило гледа при том доласку где река огњена излазаше и тецијаше испред Њега, хилмде хиљада служаху му, и десет хилмда по десет хиљада стајаху пред Њим; Суд отпоче, и књиге се отворише (Дан. 7, 20).

А када Господ дође у слави и седне на престо, тада ће се сабрати пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир, што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране а јарце с леве. Многе Свете Оце занимало је питање, на ком ће месту Христос судити народима. Па позивајући се на пророка Јоила изражавали су се, да ће Суд бити у долини Јосафатовој, тамо где је негда цар Јосафат, без борбе и оружја, победио Моавићане и Амонићане тако, да ни један једини непријатељ није жив измакао (II Дневник. 20-). А пророк Јоил говори: нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову, јер ћу онде сести да судим свима народима унаоколо… (Јоил, 3, 11). Можда ће се над том долином извијати престо Цара славе; но нема те долине на земљи, где се могу скупити сви народи и сви људи, живи и мртви, од постања до краја света, милијарде и милијарде и милијарде. Сва површина земље, заједно са свима морима, не би била довољна, да на њој стану, човек уз човека, сва људска бића, што су икад живела на земљи. Јер да је то само збор душа, онда би се могло и разумети, да се све могу сместити у Јосафатову долину, али пошто ће то бити људи у телима – јер ће и мртви устати у телима – то треба пророчке речи разумети у преносном смислу. Јосафатова долина је цела земља, од истока до запада; па као што је негда Бог у Јосафатовој долини показао Своју моћ и суд, тако ће у последњи дан показати Он исту таку моћ и суд над целим људским родом.

И разлучиће их између себе. У једном тренућу ока сви сакупљени људи биће разлучени на две стране, на лево и на десно, као магнетском неодољивом силом. Тако. да нико од оних што припадају левој страни неће моћи кренути на десно, нити ће ико од оних што припадају десној страни моћи кренути на лево. Као кад пастир викне. и овце иду на једну страну, а козе на другу.

Тада ће рећи Цар онима што Му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца Мојега; примите царство које вам је приправљено од постања света. У почетку Христос назива Себе Сином Човечјим, то јест Сином Божјим, а овде Он назива Себе Царем. Јер Њему се даде царство и сила и слава. Ходите благословени Оца Мојега. Благо онима, које Христос назове благословенима! Јер благослов Божји садржи у себи сва блага и све радости и милине небеске. Зашто Господ не каже: благословени Моји него благословени Оца Мојега? Јер Он је једини Син Божји, Јединородни и нестворени, од вечности у вечност, а праведници су по благослову Божјем усиновљени и тако постали као браћа Христова. Господ призива праведнике, да приме царство, које је за њих приправљено од постања света. То значи, да је Бог још пре створења човека приправио царство за човека. Пре него је саздао Адама, све је већ било приготовљено за његов рајски живот. Једно цело царство блистало се у сјају, и само је чекало цара. Тада је Бог увео Адама у то царство, и царство је било потпуно. Тако и за све праведнике Бог је приготовио од почетка царство које само чека на своје цареве, на челу којих ће стајати сам Цар Христос.

Призвавши праведнике у царство, Судија одмах објашњава, зашто им даје царство ер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. На ово дивно објашњење праведници са снебивањем и кротошћу питају Цара, када Га то они видеше гладна и жедна и гола и болесна, и када Му то они све учинише? Нашто Цар опет дивно одговара: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

У овоме целом објашњењу има два смисла, један спољашњи а други унутрашњи. Спољашњи смисао јасан је свакоме. Ко нахрани гладна човека, нахранио је Господа. Ко напоји жедна, напојио је Господа. Ко одене гола, оденуо је Господа. Ко прими странца као госта, примио је Господа. Ко обиђе болесна и невољна или сужња у тамници, обишао је Господа. Јер је речено и у Старом завету: Господу позајима ко поклања сиромаху, и платиће му (Господ) за добро његово (Приче 19, 17). Јер кроз оне. који ишту помоћи наше, Господ куша срца наша. Бог ништа не потребује за Себе од нас; Њему ништа не треба. Не може бити гладан Онај који је створио хлеб; нити жедан Онај који је створио воду; нити го Онај који је оденуо сва створења Своја; нити болестан Онај који је извор здравља; Нити сужањ Онај који је Господ над господарима. Но Он тражи од нас милостињу, да би кроз то омекшао и облагородио срца наша. Бог може по свемоћи Својој одједном учинити све људе богатим и ситим и одевеним и задовољним. Но Он попушта глад, и жеђ, и болест, и муку, и сиротињу на људе из два разлога: прво, да би они, што све то трпе, кроз трпљење омекшали и облагородили срца своја и сетили се Бога, и припали к Њему с вером и молитвом; а друго, да би они, што не трпе, богати и сити, одевени и здрави, моћни и слободни, видели беду човека и милостињом омекшали и облагородили срца своја; и да би у туђем страдању осетили своје страдање, у туђем понижењу своје понижење, те тако разумели братство и јединство свих људи на земљи кроз живога Бога, Творца и Промислитеља свих и свега на земљи. Милости хоће од нас Господ, милости изнад свега другог. Јер Он зна, да је милост пут и метод враћања човека вери у Бога, нади у Бога, и љубави према Богу.

Ово је спољашњи смисао. А унутрашњи смисао односи се на Христа у нама самима. У свакој светлој мисли ума нашег, у сваком племенитом осећају срца нашег, и у свакој благородној тежњи душе наше ка остварењу добра пројављује се Христос у нама силом Духа Светога. Све те светле мисли, племените осећаје и благородне тежње Он назива малом, или најмањом, браћом Својом. Он их тако назива зато, што су они у нама у незнатној мањини према огромном пољу светског талога и зла у нама. Ако ум наш гладни за Богом, и ми га нахранимо, нахранили смо Христа у себи; ако ли је срце наше голо од сваке доброте и племенитости Божје, и ми га оденемо, оденули смо Христа у себи; ако ли је душа наша болесна и у тамници нашег злог бића, наших злих дела, и ми је се сетимо и обиђемо, обишли смо Христа у себи. Једном речју, ако онај други човек у нама, који је негда заузимао првенство и који представља праведника, потиштеног и пониженог од злог човека у нама, или грешника, и ми му дамо заштите, заштитили смо Христа у себи. Мален је премален тај праведник у нама, голем је преголем тај грешник у нама. Но онај праведник у нама јесте малени брат Христов, а овај грешник у нама јесте голијатски противник Христов. Ако, дакле, заштитимо праведника у себи, ако му дамо слободу, ако га ојачамо и изведемо на светлост, ако га уздигнемо изнад грешника, тако да он завлада потпуно над грешником; да би могли рећи као апостол Павле: Не живим ја него Христос живи у мени – онда ћемо и ми бити названи благословеним, и чућемо речи Цара на Страшном Суду: ходите, примите царство, које вам је приправљено од постања света.

А онима с леве стране рећи ће Судија: идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и ангелима његовим. Страховит суд, али праведан суд! Докле Цар призива праведне к себи и даје им царство, дотле грешне тера од Себе и шаље их у огањ вечни („Ако икад дође крај вечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?“ Василије Велики: Слово 14, о Страшном Суду), у грозно друштво ђавола и његових слугу. Врло је важно то што Господ не каже, да је за грешне приправљен огањ вечни од постања света, као што је казао праведним, да је за њих царство, приправљено од постања света. Шта ово значи? Сасвим је јасно, да је Бог приправио огањ вечни само за ђавола и његове ангеле, а да је за све људе приправио царство од постања света. Јер Бог хоће да се сви људи спасу (I Тим. 2, 4; сравни Мат. 18, 14; Јов. 3, 16; II Петр. 3, 9; Ис. 45, 22), и да ниједан не погине. Према томе Бог није одредио људе за погибао него за спасење, нити им је наменио унапред огањ ђаволски него царство Своје и само царство Своје. Јасно је из овога, да погрешно мисле они, који говоре за грешника: суђено му је да буде грешник! Јер ако му је суђено да буде грешник, то му заиста није суђено од Бога него од њега самога. Да му пак није суђено то од Бога, види се из тога, што Бог није унапред одредио никакво мучилиште за људе него само за ђавола. Зато на Страшноме Суду праведни Судија неће имати куда да пошаље грешнике до у мрачно обиталиште ђавола. А да је праведно, што их Судија тамо шаље, јасно је из тога, што су они за живота на земљи сасвим отпали од Бога и ставили се у службу ђаволу.

Изрекавши осуду грешницима на левој страни Цар им одмах објашњава, зашто су проклети, и зашто их шаље у огањ вечни. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. Не учинише, дакле, ништа од свега онога што праведници на десној страни учинише. Саслушавши ове речи од Цара грешници питају као и праведници: Господе, кад те видесмо гладна или жедна? Одговара Господ: кад не учинисте једноме од ове моје најмање браће, ни мени не учинисте.

Цело ово објашњење, које Цар даје грешницима, има исто онако два смисла, спољашњи и унутрашњи, као год и у првом случају, код праведника. Грешници су били мрачна ума, тврда срца и злонамерне душе у односу према гладној и жедној и голој и болесној и сужној браћи својој на земљи. Они нису могли прозрети својим одебљаним умом, да кроз беднике и страдалнике овога света њих сам Христос ословљава за милост. Њихово тврдо срце нису могле омекшати туђе сузе. Нити је пример Христа и Његових светитеља могао окренути њихову злонамерну душу, да за добром тежи и добро чини. Па како су немилостиви били према Христу у браћи својој, тако су немилостиви били према Христу у самим себи. Сваку светлу мисао у себи они су намерно угушивали и замењивали је мислима блудним и богохулним; сваки племенити осећај у срцу своме, чим би се зачео, чупали су из корена и замењивали немилошћу, пожудом и себичношћу; сваку тежњу душе да учини неко добро, следујући закону Божјем, они су брзо и грубо сузбијали, и на место ње изазивали и подржавали тежњу, да чине зло људима и грех и увреду Богу. И тако је најмањи брат Христов у њима, то јест праведник у њима, био распет и убијен и сахрањен, а однеговани мрачни Голијат, то јест неправедник у њима, или сам ђаво, остао као победилац на бојишту. Куда ће Бог с таквима? Може ли примити у Своје царство оне, који су сасвим изгнали Божје царство из себе? Може ли призвати к Себи оне,који су искоренили у себи свако сродство с Богом, и који су се објавили и јавно пред светом и тајно у срцу своме као непријатељи Христови а слуге ђаволске? Не; по своме слободном избору они су постали слуге ђавола, и Судија на Страшном Суду упућује их у оно друштво, у које су се они већ за живота отворено уписали – у огањ вечни приправљен за ђавола и слуге његове. И одмах затим завршује се тај највећи и најкраћи процес у целој историји створенога света.

Ови (грешници) ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. Живот и мука овде се противстављају. Где је живот ту нема муке, где је мука ту нема живота. И заиста пуноћа живота искључује муку. Царство небеско представља пуноћу живота, док обиталиште ђавола представља муку, и само муку, без живота, који је од Бога. Ми видимо и у овом земаљском животу, како је душа грешна човека, који има у себи мало живота, то јест мало Бога, испуњена много већим мучењем него ли душа праведника, који има у себи више живота, то јест више Бога. Као што је речено још у старој мудрости: безбожник се мучи свега века свога;.. страх му зуји у ушима; .. не верује да ће се вратити из таме, од свуда привиђа мач;.. туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. Јер је замахнуо на Бога руком својом (Јов. 15, 20-25). Тако је, дакле и ово време на земљи тешко мучење за грешника. И најмању муку у овом животу грешник теже подноси него ли праведник. Јер само онај, ко има живота у себи, може да поднесе муку, да презре страдање, да победи сву злобу света и да се радује. Живот и радост нераздвојни су. Зато сам Христос говори праведницима, које свет срамоти и прогони и клевета: раоујте се и веселите се (Мат. 5, 11)!

Но сав овај земни живот наш далека је сен правога и пунога живота у царству Божјем, као што је и сва мука на земљи само далека сен језовите муке грешника у паклу. („Упиташе неког великог старца: како, оче, тако стрпљиво подносиш толики труд? Одговори старац: сав мој животни труд није раван ни једноме дану муке (у ономе свету)“, Алфавитни Патерик). Живот на земљи – ма колико да је узвишен – ипак је помешан с муком, јер овде нема пуноће живота, као што је и мука на земљи – ма колико она да је велика – ипак помешана са животом. Но на Страшном Суду оделиће се живот од муке, и живот ће бити живот, а мука ће бити мука. И једно и друго биће вечно, свако за себе. Колика је та вечност, то наш људски ум не може схватити. Онај ко се буде наслађивао један минут гледањем лица Божјега, чиниће му се као наслада од хиљаде година; и онај ко се буде један минут мучио с ђаволима у паклу, чиниће му се као мучење од хиљаде година. Јер неће више бити времена, које је нама познато, ни дана ни ноћи, него ће бити све јеоан дан, који је познат Господу (Захар. 14, 7; Откр. 22, 5). Нити ће бити другог сунца осим Бога. Нити ће бити изласка и заласка сунца, да би се вечност могла по томе рачунати као што се сада време рачуна. Него ће блажени праведници рачунати вечност по радости својој, а мучени грешници по муци својој.

Ето, тако је описао Господ Исус Христос последњи и највећи догађај, који ће се десити у времену, на ивици времена и вечности. И ми верујемо, да ће се све ово дословце овако догодити, једно зато, што су се и сва друга многобројна предсказања Христова збила дословце, а друго зато, што је Он највећи наш пријатељ и једини истински Човекољубац, преиспуњен љубављу према људима. А у савршеној љубави нема ни неистине ни заблуде. Савршена љубав садржи савршену истину. Да се све то неће догодити, Он нам не би ни рекао. Но Он је то рекао, и то ће се све тако и догодити. А Он нам није то рекао да покаже Своје знање пред људима. Не; Он није тражио славе људске (Јов. 5, 41). Он је то све рекао ради нашег спасења. Свак ко има разума и ко исповеда Христа Господа може увидети, да му је нужно ово знати, да би се могао спасти. Јер Господ није учинио ниједно дело, нити је изрекао иједну реч, нити је дозволио да Му се догоди иједан догађај у земном животу, који не би служио нашем спасењу.

Зато будимо разумни и трезвени, те држимо непрестано пред очима духовним слику Страшнога Суда. Та слика многе је грешнике већ повратила са пута пропасти на пут спасења. Време је наше кратко, и кад истекне – нема више покајања. Својим животом за ово кратко време ми морамо да одлучимо нешто судбоносно за нашу вечност: да ли ћемо стати с десне или с леве стране Цара славе. Бог нам је задао лак и кратак задатак, но награда и казна је огромна, и превазилази сваки опис језиком људским.

Зато не дангубимо ни с једним даном; јер сваки дан може да буде последњи и одлучујући; сваки дан може да донесе пропаст овоме свету и свануће онога Дана жељенога. („Написано је: иже восхошчет друг бити миру, враг Божиј бивајет (Јак. 5, 4). Следствено: ко се не радује приближењу краја света, тај доказује, да је он пријатељ овога последњега, а кроз то непријатељ Божји. Но нека је далеко и помисао таква од верујућих, нека је далеко од оних, који вером знају, да постоји други живот, и који га истински љубе. Јер жалити због пропасти света својствено је онима, који су корене срца свога усадили у љубав према свету; онима, који не желе будућег живота, и који чак не верују у његово постојање. Св. Григ. Двојеслов: Бес. на Еванг. књ. I, бес I: о знацима краја света). Да се не постидимо на Дан Гнева Господњега, ни пред Господом, ни пред војскама Његових светих ангела, ни пред многим милијардама праведника и светитеља. Да не будемо одвојени за навек од Господа, и од ангела Његових, и од праведника Његових, и од наших сродника и пријатеља, који буду били на десној страни. Него да са целом безбројном и лучезарном војском ангела и праведника запевамо песму радости и победе: свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Алилуја! И да заједно са целом војском небеском прослављамо Спаситеља нашег, Господа Сина, са Оцем и Духом Светим – Тројицу једнобитну и неразделну кроза сву вечност. Амин.

Месопусне недеља – видео

https://mitropolija.com/2026/02/14/nedelja-mesopusna-o-strasnom-sudu-3/