У животу сваког младог човека постоје многа горућа питања. На свако од тих питања човек се труди да пронађе прави одговор, у оквиру оног времена које му је Бог подарио, јер време које свако од нас на овој земљи има није наше време, него је, пре свега, Божије време. А, то време нам је подарено да бисмо у њему учинили нешто и оправдали свој позив, који нам је Господ упутио. Када, с ким, на који начин, под којим условима – све су то питања, која се просто роје из тог централног питања: Шта је, заправо, брак?

Брак као подвиг и жртва

Желео бих да се осврнем на једну дефиницију брака, коју нећете пронаћи ни у једном уџбенику, нити из богословских предмета, нити из социологије или психологије, а то је дефиниција једног уваженог и мудрог Руса, од оних Руса који су своју другу отаџбину нашли у Србији, након Октобарске револуције, а то је професор Нил Малахов. Он би увек, на почетку сваке школске године – а предавао је етику – умео да постави једно исто питање својим новим ученицима: “Децо, шта мислите, шта је то брак?” Сви су били зачуђени како то да ниједна од важећих дефиниција не може код овог професора да прође. А, он је рекао: “Децо, све то што сте ми рекли, све је то тачно, али није битно, јер брак је, пре свега, подвиг”.

Реч подвиг је старог, словенског порекла и долази од речи двиг, а то значи: устати, кренути ка неком. И, подвиг заиста јесте корак ка неком. И, нема бољег подвига у животу него што је то брачни подвиг; онај живот који више није живот у мом егоцентризму, живот који је усмерен искључиво на оно што је мени потребно, него живот који постаје жртва, живот који постаје разумевање, живот који се претвара у праштање, а све љубави ради. Тек после тога може да нам буде јасно да је брак заиста, како вели Свети апостол Павле, велика света тајна. Не зато што је у броју светих тајни, него зато што, кроз благословени брачни живот, живот непрестаног давања, живот непрестане жртве, видимо слику оног односа који влада између Христа и Цркве. За тај однос је Свети апостол Павле рекао: А ово је велика Света Тајна.

Три стуба хришћанске заједнице

Човек треба да зна које је његово место у тој будућој заједници, заједници љубави, која треба да буде заједница благослова; које је место тог мог – не партнера – та реч јако грубо звучи, него онога који је поверен мојој љубави. Муж је поверен љубави жене и жена је поверена љубави мужа. Али, пре тога би требало видети шта је то љубав. Љубав која је основни мотив; сви кажу: Из љубави ступају у брак. Али, како је онда могуће да врло брзо, недопустиво пребрзо, многи бракови, многи парови дођу до оног степена – већ после две, три или пет година, а то је још премало за брачно искуство – када многи кажу: више љубави нема?

Ако дођу до тога, па кажу: више љубави нема, то им је онда мерило да љубави – праве љубави – никад није ни било, јер, љубав није еротска привлачност. Љубав није заљубљеност. Заљубљеност јесте онај први, почетни степен, који је и те како добродошао; без заљубљености и нема уласка у љубав. Али, љубав није романтика. Љубав је осећај одговорности, љубав је осећај за жртву, љубав је осећај за непрестано давање и, што је најважније, љубав је спремност на опраштање.

Данас су многе речи изгубиле своју важност, изгубиле и на вредности, некако су постале свакодневне. Једна од тих речи, тј. израза јесте и оно чувено волим те, које се чује на сваком кораку. Поготово млади људи, у заносу своје младости, у заносу заљубљености, врло су спремни да често кажу једно другом, и то је лепо рећи: то волим те. Међутим, речи „волим те“ треба рећи и после 5 година брака, и после 10 година, и после 15, и 30, и после 50 година. И, ако се неко пита шта за нас, православне хришћане, значе речи волим те, онда би једина православна дефиниција тих речи могла да буде:

“Рећи некоме: волим те, значи рећи му: Ти никада нећеш умрети”.

То је оно што се заснива на нашој вери, на вери у васкрсење, које је камен-темељац свега што ми јесмо, а да бисмо могли доћи до тога, ја обично младим паровима укажем на три снаге: да вазда имају снаге да једно другом кажу: волим те, да једно другом кажу: хвала ти и да једно другом кажу: опрости.Ако је човек у стању да свој брачни живот спроведе између те три граничне поставке, та три споменика брачног живота, та три показатеља пута, три најважнија крајпуташа брачног живота, онда ће заиста да види и доживи шта значи када је породица Црква у малом. Зато што у Цркви, у Телу Христовом, све што чинимо јесте одраз тог: волим те, хвала ти и опрости. То је оно што Богу свакодневно говоримо, кроз сва наша богослужења.

Наше славословље имена Божијег јесте, заправо, то наше: Волим Те, Боже! Она хвала коју узносимо Богу јесте непрестани хвалоспев и непрестано захваљивање на свим оним даровима којима нас је Бог тако штедро обасуо. И, она покајна нота, без које нема православља, то је оно непрестано: Опрости ми. И, када би било много више снаге за опраштање, да се опраштање да, али и да се за опраштање моли, можда би ситуација у нашем народу била много друкчија и можда би се многи млади човек сасвим другачије опходио, сасвим другачије размишљао о својој будућности и сасвим другачије посматрао биће супротног пола, доживевши га не као противника, као партнера у животном рингу, него заиста као некога ко ће бити поверен мојој љубави, некога ко ми је од Господа дат, неко са ким ћу ја да наставим велику тајну стварања.

протојереј-ставрофор др Милош Весин

Извор: saborna-crkva.com

Преузето са: Фондација „Пријатељ Божији“

ПИШЕ: Презвитер др Оливер Суботић

У првом делу овог кратког приручника за исповест укратко су објашњене суштинске ствари везане за покајање, припрему за исповест и разлике између правилне и неправилне исповести. У овом делу ћемо рећи нешто више о конкретним гресима које треба исповедити (уколико су почињени, наравно), њиховим варијацијама и међусобној вези и генези. Нећемо наводити конкретан метод искорењивања појединачних страсти (тј. грехова који су се усталили), осим у појединим случајевима укратко и успутно – тежиште текста је на исповести као таквој.*

Начелно гледано, поделу грехова можемо извести на више начина. Подела по пројави би била на грехе учињене делом, речју и мишљу; подела по уочљивости би била на видљиве, јасно уочљиве грехе, и на греховна стања која су унутрашња и самим тим теже видљива; подела по тежини би била на такозване смртне грехе и оне који то нису; подела по свесности за учињени преступ била би на свесне и несвесне грехе (при чему на исповести, разуме се, наводимо само оно за шта смо свесни да смо сагрешили  –  синтагми „можда сам ово или оно сагрешио“ на исповести нема места).

Из практичних разлога, грехе које треба да исповедимо ћемо поделити у две велике групе: оне који су спољашњи, видљиви, телесни и оне који су унутрашњи, невидљиви, мислени. Ова подела, разуме се, релативног је карактера јер неки греси имају обе димензије (спољашњу и унутрашњу) или их нераздвојно повезују, но за ову прилику усвајамо поменуту категоризацију зарад што једноставније систематизације. У оквиру ове поделе ћемо извршити још једну, додатну поделу, која се тиче градације грехова по тежини и специфичности.

Исповест видљивих, телесних грехова 

Кренимо од исповести спољашњих, видљивих, телесних, и самим тим лако уочљивих грехова. Неке од тешких грехова који спадају у ову групу, какви су убиство, прељуба, блуд и крађа, већ смо навели у првом делу и објаснили њихов ужи и шири контекст. Уколико су ови тешки греси почињени у буквалном, непосредном смислу, треба да буду исповеђени на посебној исповести везаној само за дело о коме је реч. Слична логика је, приметимо, присутна и код телесног здравља – уколико на телу постоји тешка примарна рана, она се увек прва санира, а тек потом обраћамо пажњу на ранице које нас у том тренутку не угрожавају животно. А у случају да у мањој или већој мери имамо посредно, индиректно учешће у поменутим гресима или су они код нас присутни тек на мисленом плану, онда их као такве треба навести заједно са осталим гресима који се исповедају, јер у том случају тежина сагрешења није иста као код класичног преступа у ужем смислу. 

Код горенаведених смртних грехова један се апсолутно издваја по учесталости у наше време, у мери да је постао својеврсна смрадна ознака наше епохе. У питању је блуд. То је разлог да од њега кренемо у набрајање свега греховног што треба исповедити. За почетак, приметимо да, под утицајем мас медија, блудна страст данас неупоредиво јаче него ранијих епоха напада све: и младе и старе, и брачне и ванбрачне, и образоване и неуке. Масмедијска сфера је учинила да су се људи свикли на блуд као на „нову нормалност“ (да искористимо чудну терминологију новоговора савремене цивилизације), због чега га један солидан број људи уопште не осећа као крупан грех, а у неким случајевима га чак сматра и оправданим. Примера ради, некада су ванбрачне заједнице, у којима су млади живели као у неком „пробном“ периоду пре брака, на овим просторима биле ретке и сматране не само за грех, већ и за саблазан, док су данас такве заједнице све чешће, а од стране шире околине се схватају као нешто уобичајено, па чак и препоручљиво, да би се млади тобоже што боље упознали пре брака (ако до њега уопште и дође). А реч је ни о чему друго до о греху конкубината, тј. специфичној врсти блуда коју треба исповедити уколико постоји, а стање решити тако што би младић и девојка (односно мушкарац и жена, ако је реч о људима у годинама) недвосмислено ишли ка брачним савезом озакоњеној вези. 

Када је реч о греху блуда, све креће од блудних маштарија. То је почетни степен који није толико тежак и спада у унутрашњи грех, који временом води ка спољашњем, телесном. Ово је класичан пример како неки грех има и унутрашње и спољашње дејство, које се све време преплићу и утичу једно на друго. Код блудних маштарија је важно нагласити да блудна помисао као таква не представља грех уколико се не задржава у глави – то је онда обичан предлог који једноставно треба одсећи и одбацити чим се појави. Но уколико се предлог прихвати и почне да се развија у својеврсни мислени „филм“, то је већ грешна фаза сједињења ума са помишљу, од које човека дели само корак до пристајања и остварења греха у пракси, на делу, телесно. Но чак и да човек на спољашњем делу не оствари своју грешну мислену жељу, учинио је грех у свом срцу и починио умни блуд који као такав треба исповедити. Блудне маштарије се исповедају концизно, без уласка у детаље, уз једноставно навођење степена интензитета и учесталости таквих мислених стања. 

На следећем нивоу тежине је грех гледања порнографских садржаја, који је у наше време ескалирао под утицајем интернета. То стање је доста теже од блудних маштарија и веома раслабљује карактер уколико се не пресече. Уколико се поменута два греха укорене у човеку, обично се на њих надовезује и рукоблуд (онанија), што већ представља стање извесне поробљености блудном страшћу које је знатно теже лечити него да је у самом почетку блудна помисао била сасечена. 

Како то примећује велики духовник наших времена, архимандрит Софроније Сахаров, сва ратна „клања“ која су приказана у Старом завету само су праслика умног сатирања грешних помисли, тако да не остане ни трага од њих – уколико човек задобије такво борбено настројење духа, блуд ће сасећи у корену и неће му дати да се развије у духовно опасне форме. Уколико то не учини, убрзо ће доћи до блуда у ужем смислу тј. ванбрачних односа са особама другог пола зарад задовољавања полног нагона. То је већ развијена фаза греха. У неким случајевима грех блуда се после ове фазе развија у разврат, кроз сталне промене „сексуалних партнера“, што већ представља изузетно озбиљну фазу духовне оболелости душе. 

Да не би било забуне, све претходно речено не значи да је грех блуда „резервисан“ само за ванбрачне везе. Напротив, блуд може да се деси и у браку уколико брачници немају довољно расуђивања. То се, примера ради, дешава када не постоји уздржање током празникâ или постова, што је, са друге стране, ипак по обостраном договору (ср. 1Кор. 7, 5), јер важи правило да се духовно јачи прилагођава слабијем (да би се избегла криза брака). Затим, дешава се када не постоје здраве навике у погледу привременог прекида сексуалног односа – конкретан пример је трудноћа жене, када је потребно очувати плод здравим, што подразумева прекид полног сједињења мужа и жене све време трајања трудноће. И на крају, у случају да се деси неприродан [противприродан] начин полног општења међу брачницима.

Најтежа врста блуда, која хришћанину не би смела ни да се приближи, везана је за противприродни блуд, који се креће од родоскрнављења (које је грех сам за себе, али би условно могло да се сврста у ову категорију) преко истополних сексуалних односа све до скотолоштва (општења са животињама, што је већ степен терминалног стања духовне болести). Код блуда начелно треба имати у виду јасна ограничења када је реч о примању Светог Причешћа односно чињенице да човек којим влада ова страст не може бити лакомислено приопштен Светој Чаши, о чему нас посебно упозорава Свети Апостол Павле (ср. 1Кор. 11, 27-30). О мери епитимије (покајне мере) расудљиву одлуку ће донети духовник, зависно од степена греха и принетог покајања, будући да циљ исповести није одбацивање грешника, већ лечење његове душе. У сваком случају, када је у питању тежина греха блуда и његових варијације, треба имати у виду јасну поруку поменутог Апостола, који каже: „Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници […] неће наследити Царство Божије“ (1Кор. 6, 9-10).

Од блуда треба разликовати прељубу. Наиме, корен прељубе јесте у блуду (односно сладострашћу), али она представља далеко тежи преступ јер подразумева класичну издају кроз неверство и дубоку повреду друге особе, којој се задаје тежак духовни ударац. Ово је поготово озбиљан грех када је реч о брачном неверству, будући да је породица мала црква – особа која се дрзне да разори нечији брачни савез самим тим удара и на Цркву. Стога у случају овог греха, као и за сваки смртни грех, не може бити никаквог оправдања за његово даље чињење – недозвољену везу је после исповести неопходно моментално прекинути, са особом са којом постоји забрањен однос треба прекинути сваки контакт, а сразмерно преступу, свештеник ће донети расудљиву одлуку о покајној мери која треба да прати процес оздрављења духовне ране. Као у случају блуда, и грех прељубе се исповеда концизно, без улажења у детаље конкретног чина.

Код греха прељубе поготово треба обратити пажњу на суптилне појаве у понашању које дају до знања да прети опасност од пада. Поред постојања блудне страсти (односно сластољубља у ширем смислу), катализатор за ову врсту греха су лоше навике које се карактеришу заједничким термином флертовање (кокетирање), у шта посебно спадају похотно гледање и дрскост погледа и покрета. Те штетне навике треба исповедити, уколико постоје – сено и ватра не могу дуго опстати заједно и на време треба предупредити штету променом понашања. 

Поред блуда и прељубе, у првом делу је већ нешто речено и о тешком греху крађе (конкретно, било је речи о разним врстама крађе и разлици у тежини преступа). Овог пута додајмо на већ наведено и то да су у нашој цивилизацији, у којој влада примитивна верзија капитализма, набујали греси сродни крађи, приметни кроз нелојалан однос према радницима, запосленима и пословним партнерима. У ту врсту греха спадају, примера ради, непоштена зарада, закидање плате радницима, присвајање туђег иметка, неплаћање дугова, пословне преваре и несавесност у раду, а као прве „сроднике“ поменутих грехова треба поменути мешетарење и каматарство. Сви ови греси суштински извиру из страсти среброљубља, која ће бити обрађена у делу који третира унутрашња греховна стања. Уколико такви греси постоје, неизоставно треба да се и исповеде, а начин поправке ће одредити духовни отац. 

Постоји један изразито груб и тежак, а све присутнији видљиви грех нашег времена, на који је посебну пажњу указивао Старац Тадеј Витовнички. Реч је о непоштовању родитеља. Апостол Павле у посланици Тимотеју каже како ће у последња времена људи постати „самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непокорни родитељима…“ (2Тим. 3, 2). Нажалост, ми данас имамо проблем не само са непокорношћу родитељима, већ и са крајње неприхватљивим односом према њима, у мери да нека деца дозвољавају себи дрскост да прекидају сваки контакт са оцем и мајком, нека да подижу глас на родитеље и изговарају им непримерене речи, а нека чак и да дижу руку на оне кроз које им је Бог даровао живот. А пета Божја заповест сасвим је јасна: Поштуј оца свога и матер своју, да ти се продуже дани на земљи коју ти да Господ Бог твој (2Мој. 2, 12). Другим речима, ко не поштује своје родитеље, долази под удар праведног гнева Божјег већ у овом животу.

Треба имати у виду и то да поштовање родитеља подразумева не само уздржавање од ружног и неприличног понашања према њима, него и постојану навику пристојног, доличног и правилног односа и опхођења према њима, благодарност за све што су учинили за нас и делатно старање о њима у старости. Притом, како то богомудро поучава старац Тадеј, треба одбацити и сваку врсту мисленог рата који се води против родитеља, попут њиховог осуђивања у мислима. Summa summarum: oднос према родитељима треба чувати по сваку цену, а грех непоштовања родитеља, било да је учињен делом, речју или мишљу, што пре треба исповедити и за њега принети делатно покајање. 

Са друге стране, не заборавимо чињеницу да и родитељи имају пред Богом обавезе према својој деци и да морају пазити да се не огреше о своју родитељску дужност која им је поверена, с обзиром да су деца дар Божји и да је родитељску мисију потребно испунити како то и доликује православним хришћанима. Апостол Павле подсећа децу да поштују своје родитеље и, истовремено, родитеље упозорава да не раздражују своју децу (Еф. 6, 4). У том смислу, подразумева се да су родитељи дужни да дају прави пример својој деци, да их васпитавају, хране, чувају, да их не запостављају, а о било каквом малтретирању и злостављању деце не може бити ни говора. У смислу претходо реченог, сваку врсту огрешења о родитељску улогу треба исповедити, а понашање неизоставно што пре исправити.

Посредно повезан са грехом непоштовања родитеља је грех непоштовања старијих људи, учитељâ, добротворâ наше породице, а посебно непоштовање духовникâ и црквеног клира уопште. У наше време, под утицајем такозваних социјалних мрежа и поткултурног речника на њима, особито је ескалирао грех непоштовања црквене јерархије, у виду бруталних осуда и увреда упућених свештеним лицима разних чинова, а све под плаштом слободне мишљења и критичког осврта. Да се разумемо: нико не спори право да се искаже став у погледу неког питања везаног за црквене догађаје или да се изнесе неслагање са неким мишљењем, ставом или поступањем јерархије, но добро се зна на који начин се критичко мишљење износи и какав речник се користи. Свака врста увредљивих порука упућених црквеној јерархији је тежак грех, будући да су такве поруке усмерене према људима који су од Бога постављени на место на коме јесу, било да су светог живота или да имају типично људских слабости (успут, буди речено, ко то од нас слабости нема?).

И на овом месту ће нас опет најбоље поучити Свети Апостол Павле, и то на сопственом примеру. Наиме, у Делима апостолским је забележен догађај у коме првосвештеник Ананија заповеда да Апостола бију по устима непосредно пошто је он започео своју богонадахнуту проповед пред римским заповедником и Синедрионом. Павле, огорчен због неправедног поступања према њему, одговара првосвештенику реченицом коју почиње са речима: „Тебе ће Бог бити [тући], зиде окречени!“. Људи који су били присутни су се због такве оштре реакције обратили Апостолу Павлу речима: „Зар првосвештеника Божјег вређаш?“, на шта је његов одговор био: „Не знадох, браћо, да је првосвештеник јер је писано: Не говори зло старешини народа твога“ (ДАп. 23, 1-5). Ово је веома важно и поучно место за нашу тему и указује на то да имамо право да покренемо питање истине и правде када год и пред ким год је то потребно, али да црквену јерархију морамо поштовати и користити речи које су прикладне.  

На ово место се надовезује тема тешког грехаосуде. Наиме, било да је осуда човека (уместо конкретног дела) изречена пристојним или непристојним речником, она свеједно спада у грехе који пустоше душу и лишавају је благодати Божје. Овај грех је посебно тежак стога што ми човека углавном посматрамо само споља и гледамо (фигуративно говорећи) његово лице, заборављајући притом да Бог гледа изнутра, у човеково срце. Тако долазимо у сукоб са знањем Божјим о некој личности и подражавамо дух Антихриста, који ће желети да присвоји Суд који је Отац предао искључиво Сину (ср. Јн. 5, 22). Ми, дакле, споља видимо нечији грех, али не видимо његово унутрашње покајање (уколико постоји) које се дешава у срцу, које је духовни центар нашег бића. Осим тога, дешава се да некоме судимо за спољашња грешна дела за која знамо, а истовремено код њега постоје далеко већа дела милосрђа за која не знамо. На крају крајева, уколико смо искрени и самокритични, приметићемо да за већину ствари за које судимо другима ни сами нисмо потпуно слободни. Господ нас, с тим у вези, врло јасно упозорава и каже: Не судите да вам се не суди, подсећајући да прво извадимо брвно из ока свога, а потом да вадимо трун из ока брата свога (ср. Мт. 7, 1-6). Грех осуде обавезно треба исповедити, а пошто се исповеди, борити се против њега доследно и упорно, да би се искоренио.

Понекад је грех осуде спојен са клеветом, поготово уколико човек не зна све чињенице о неком догађају или човеку, а узима себи за право да о њима говори. У том смислу, треба правити јасно нијансирање о томе да ли се, поред осуде, јавља и клевета, те је као такву треба исповедити: клевета је лажно сведочење на другог човека, којим се директно нарушава девета Божја заповест која каже: Не сведочи лажно на ближњег свога (2Мој. 20, 16). Држање ове заповести није важно само на земаљским судовима, већ је треба применити на свакидашњи контекст нашег живота, попут професионалног окружења, где морамо водити рачуна на који начин сведочимо о својим колегама, чувајући не само њихов њихов морални лик, већ и професионални интегритет, који може бити доведен у питање зато што смо лажно посведочили. Клевета може бити и крајње малициозна лаж од самог почетка, када је човек заправо свестан да лаже, а то намерно и циљано чини – то је убедљиво најтежи степен овог греха за који је потребно принети горко покајање. У сваком случају, уколико смо свесни да смо неког оклеветали на било који начин (свесно или несвесно), дужни смо не само да се покајемо и да то исповедимо, већ и да клевету, колико је год могуће, склонимо са имена оног који је оштећен.

На овом месту долазимо и до целе једне групе грехова који се тичу бескарактерности, а тичу се лицемерја, дволичности и двоједушности. Слабост карактера је велика бољка и пројављује се на различите начине, но лицемерје је њен главни лик. Приметимо да у Новом Завету не можемо пронаћи ниједан пример да Христос изобличава неког грешника, какав год да је грех у питању, али да на више места директно изобличава лицемерје и дволичност јудејских старешина (уп. Мт. 23, 13-29). Довољно је да овом приликом наведемо само јеванђелску повест о жени ухваћеној у прељуби (ср. Јн. 8, 1-11). Жена је, дакле, била затечена у тешком греху, за који је у Старом завету била заповеђена најстрожија казна каменовањем. Но како може судити таквој особи неко који је сам везан сличним или, чак, тежим гресима? Управо то се десило јудејским старешинама. Када су Христа, кушајући га, питали шта да ураде са том женом, он је позвао да први од њих који је без греха баци камен на њу. Притом, све време је на земљи прстом писао нешто. Тумачи Светог Писма нам дају до знања шта је писао: ништа друго до грехе сваког од тужилаца појединачно. То је разлог због кога су се, укорени од своје савести, сви до једног повукли (ср. Јн. 8, 3-11). Узевши у обзир ову причу, упитајмо се: одакле нама право да судимо о другима када смо и сами у гресима? А та врста лицемерја нам се дешава редовно: тражимо од своје деце да буду пристојни, а сами се понашамо недолично; тражимо од колега да буду ревносни у раду, а сами смо лењиви; очекујемо од свештенства да буде светог живота, а огрезли смо у пороцима. Стога, уколико смо склони лицемерју и дволичности, а неретко јесмо, треба да смогнемо макар толико снаге да слабост свог карактера отворено и исповедимо и затражимо опроштај од Бога. 

У грехе слабости карактера спада и кукавичлук, чије су главне пројаве страшљивост и многобрижност. Кукавичлук је слабост карактера која је, такође, неспојива са хришћанским призвањем, због чега су у Светом Писму страшљивци стављени међу оне који су претрпели осуду у вечности (Отк. 21, 8). Уз овај грех посредно иде издаја, а уз њу понекад недобронамерност, притворност и подбуњивање.

Гнев је веома чест грех на листи спољашњих, уочљивих грехова. Занимљиво је да њега готово редовно прате осуда и блуд, и да су та три греха повезани неким чудним нитима, црпећи снагу један од другог. Додатно, иза гнева и осуде, као грубих спољашњих грехова, крије се страховито опасан унутрашњи грех гордости, о коме ће тек бити речи касније – за сада ћемо само навести да гнев и осуда заправо споља откривају постојање тог подмуклог непријатеља наше душе. 

Гневљивост има више својих пројавних облика, какви su раздражљивост,  свадљивост,  нетрпељивост,  јарост, грубост. Некада гнев прате и мање изражене страсти какве су  нестрпљивост,  гунђање,  роптање, зановетање, те приликом исповедања треба имати у виду све наведене нијансе. Уколико је гнев константно присутан и на мисленом плану, а не само на спољашњим пројавама, онда је духовни проблем тежи јер то стање обично прати злопамћење и осветољубивост, односно жеља да се узврати злом на зло. То су страсти које су теже за лечење од гнева јер он споља обично плане и угаси се брзо, док злопамћење и осветољубивост (као унутрашња стања) тињају данима, месецима, па чак и годинама. Ово разликовање је посебно важно направити и због уочавања духовне бољке – гнев је углавном лако уочљив већ на изразу лица, но некада се дешава да човек уопште не падне у ватру, али да изнутра гори, што је проблематика унутрашњих страсти о којој ће тек бити речи. 

У спољашње, грубе и очигледне грехе спадају и различити видови сластољубља, премда и оно може имати своје унутрашње пројаве, будући да постоје суптилни облици који се испостављају кроз унутрашњу насладу, што захтева расуђување у сваком конкретном случају. Као спољашња страст, сластољубље се обично повезује са блудом (који спада у његов оквир), а потом и са  стомакоугађањем,  прождрљивошћу  и опијањем. Грехе неумерености у јелу и пићу не треба потцењивати, колико год нам се чинили неважним – они су неретко први степеник ка тежим греховним стањима. Притом, човек може да овлада осталим грубим страстима тек пошто овлада језиком, грлом и желуцем, што је почетак изградње чврсте воље и карактера. 

Сви који потцењују грехе неумерености у јелу и пићу треба да се присете јеванђелске приче о неосетљивом богаташу, који је уживао у овоземаљским сластима, због чега му је срце отврдло у мери да испред свог дома није видео убогог Лазара који је био сав у гнојавим ранама које су лизали пси. После смрти, анонимни богаташ из пакла довикује патријарху Аврааму да му помогне, тако што би послао убогог Лазара да умочи свој прст у воду и расхлади му језик (ср. Лк. 16, 19-24). Зашто моли за помоћ на тако карактеристичан начин? Митрополит Јеротеј Влахос, ослањајући се на аскетско предање Цркве, објашњава да је то стога што је богаташ боловао од страсти прождрљивости (која је била спојена са неосетљивошћу за Лазареве патње), а језик је био орган на коме је била заснована погубна страст која у вечности није могла бити задовољена. На овом месту вреди још једном подсетити на императив очишћења душе од греха покајањем и исповешћу „док смо на путу“ (Мт. 5, 25), тј. у овоземаљском животу – када пређемо у вечност, то више неће бити могуће. 

Исповест грехова неумерности у јелу и пићу је, као што је наведено, неопходна и због превенције тежих грехова јер ова врста претеривања у природном потребама тела води ка духовној неосетљивости (ср. Лк. 21, 34), духовна неосетљивост ка разврату, а разврат ка најтежим гресима. Овде треба поменути и једну противприродну страст, а то је пушење. Ту ћемо поставити само једно питање: уколико човек греши када природне потребе за храном и пићем задовољава преко мере, колико тек греши уколико ствара противприродне потребе попут пушења цигарета, које озбиљно угрожавају телесно здравље? О коришћењу тежих дрога (пушење је вид „лаке“ дроге) нема потребе било шта коментарисати – тежина и последице греха наркоманије су сасвим јасне већ овде и сада, како на наркоманима, тако и на њиховим породицама. Посебно је код ове врсте грехова наопходна чврста воља за променом живота – без тога, човек ће уништити здравље и тела и душе. У наше време постоје и нови облици зависности (попут зависности од електронског садржаја), што, такође, треба навести на исповести ако је случај.

Уколико човек нема уздржања, онда вероватно не држи ни црквене постове, а то опет врло вероватно значи да не долази редовно (или уопште) на свету Литургију односно изостаје из целокупног црквеног ритма. То је стање духовне раслабљености, које се често пројављује кроз специфичне грехе попут телоугађања, лењости, доколице и излежавања. Та стања, која споља не делују опасно, неретко временом прелазе у тешку депресију. Не заборавимо, притом, да се лењост третира као смртни грех и да има погубан утицај на човеково спасење уколико се не лечи – јеванђелска прича о „злом и лењом слузи“ који је закопао свој таланат уместо да га умножи (ср. Мт. 25, 13-30) је сасвим довољан пример да нас побуди на покајање и ревност. 

Неко ће, можда, помислити да је ово претерано и да је ритам молитвеног живота резервисан само за свештенике. Но зар, заиста, сматрамо да нећемо бити испитани пред Богом због тога што смо допустили да се недељом излежавамо, уместо да смо на светој Литургији? Зар, заиста, мислимо да нећемо бити испитани на Страшном Суду због тога што знамо напамет безбројне кафанске песме, а не знамо Трисвето, Оче наш и Символ вере? Зар, заиста, сматрамо да ћемо се лако оправдати ако током целог свог живота нисмо макар једампут прочитали цео Нови Завет, а прочитали смо из доколице и празне радозналости ко зна колико хиљада страница безвредног штива? Грех немара у духовном животу неизоставно треба исповедити, а своје стање поправити.

Посебна група која се тиче спољашњих, лако уочљивих грехова, тиче се сагрешења речима. Устављај свој језик од зла и уста од преварне речи, саветује Псалмопевац Давид (Пс. 33, 13). У ову групу грехова речју спадају и неки тешки греси које смо до сада већ навели, попут осуде и лажног сведочења, но они се обично, због тежине, третирају одвојено. Сада ћемо поменути неке друге, који јесу мањи, али их не треба потцењивати. То су греси попут празнословља, смехотворства, оговарања, подсмевања, псовки и лажи. Прво што треба имати у виду код ових грехова, који се сматрају лаким, јесте да такозвани „лаки“ грех још лакше пређе у тежак ако се не решава на време, као што је то у првом делу објашњено на примеру лажи. Друга ствар коју треба имати на уму јесте степеновање зависно од последица које грех речју доноси по нашу околину – језик кости нема, али кости ломи, стара је пословица која довољно упозорава. Наиме, оно што нама делује сасвим безначајан исказ, некоме је можда сломило срце (а можда и кости, ако је реч довела до још тежег исхода) јер језик итекако уме да буде „бритва наоштрена“ (ср. Пс. 51, 2). У том смислу, треба добро промислити не само да ли смо згрешили језиком на неки од наведених начина – готово је сигурно да јесмо – већ и да ли смо тиме проузроковали неку озбиљну штету. Код ове групе грехова је веома важан и контекст сагрешења – није исто да ли смо језиком згрешили на некој фудбалској утакмици, у саобраћају или у својој кући, што је релациони контекст који, такође, треба навести током исповести. На крају, језиком човек може и да похули на Бога, што је тешко сагрешење које захтева посебну покајну дисциплину. Подразумева се да приликом исповедања неких грехова речју, какве су псовке, не треба дословце цитирати непристојне реченице које смо упућивали – довољно је укратко описати о чему је реч и циљати на суштину греха, без његовог понављања у дословном смислу.

На крају ове категоризације грубих спољашњих грехова поменимо још јавне саблазни, којима се уноси пометња у душе многих, кроз промовисање неморала или, пак, недолично понашање у јавности. У време када је све мање аутентичних медијских канала, а све више медијске „канализације“, такве ствари су озбиљно затровале наше ионако морално посрнуло друштво. У том смислу, поред актера који ту врсту грехова непосредно чине (попут несавесних глумаца, водитеља и томе слично), једнаку одговорност имају и власници медијских кућа, режисери, продуценти, уредници програма… и сви који су увезани у посао који даје прљаву зараду на основу масовне промоције греха и тровања људских душа. У ово спада и свака врста укључености у рекламирање греха, попут јавног промовисања коцкарско-кладионичарске страсти, која у наше време узима огроман данак пре свега међу младим људима (тешко је дати макар оквирну процену о броју зависника од кладионичарске пошасти у Србији). Посебан вид греха јавне саблазни је живот који није на нивоу који се очекује од човека који обавља одговорну јавну функцију, био он учитељ или свештенослужитељ, лекар или политичар. У том смислу важи једноставно правило: што је већа служба, већа је и одговорност.

Исповедање грехова који споља нису видљиви

Спољашњи, видљиви, телесни греси су најчешће пројава унутрашњих греховних стања или су, пак, директно повезани са њима. На примеру блуда, који је груб спољашњи грех, смо видели како све заправо полази од простих помисли, које временом прерасту у озбиљан духовни проблем уколико се не одбаце у зачетку. Сваком греху, дакле, обично претходни нека проста помисао, зависно од човекове слабости. Уколико не постоји навика да се помисли одсецају, оне постепено јачају и развијају се, да би временом поробиле човека. 

Грешне помисли се сажето исповедају током исповести, у мери која је довољна да свештеник уочи стање душе, тј. оно са чиме се човеков ум бори и меру (не)успеха у тој борби. Овде треба посебно нагласити да се такозване хулне помисли (речима неописиве помисли везане за Господа Исуса Христа, Богородицу, светитеље…) исповедају сасвим једноставно као хулне, без било каквог описивања, будући да оне и нису наше већ их непријатељ нашег спасења намеће да би нас бацио у очајање и безнађе. Уосталом, као што то трезвоумни оци примећују, чињеница да нам те помисли веома сметају и стварају нам непријатан осећај сама по себи говори да то је то предлог са стране, који једноставно треба да одбацимо и да га не прихватамо, да не би у једном тренутку постао наша својина.

Код проблематике унутрашњих греховних стања, основни проблем је расејаност и непажња са једне стране, а недостатак умне молитве са друге. Та класична комбинација духовне раслабљености омогућава греху да унутар нас расте и неприметно све више осваја унутрашње просторе нашег бића. Уколико уз то постоји и лакомисленост и недостатак расуђивања, онда грех задобија широко поље да делује. 

При свему наведеном, веома је занимљиво да своју унутрашњу пустош обично не уочавамо, али да неретко дајемо себи за право да процењујемо нечије унутрашње грешно настројење. Разлог: немарни смо у молитви, збрзани, расејани, и стога не видимо своје унутрашње стање како ваља. Овде постоји један привидни парадокс – што човек више напредује у очишћењу душе, он у себи види више грехова, и обратно. То, међутим, не треба да нас чуди – на чистом зиду чак се и мала мрља примећује сасвим јасно, те тако и свети људи код себе виде и најмање недостатке, док на зиду који је сав у графитима можемо набацати прљавштине колико год хоћемо и мало шта ће се посебно приметити. Дакле, наше сопствено унутрашње стање духовне раслабљености, очитовано пре свега у непажњи и расејаности, неретко нас уводи у мислене грехе. 

Када би наш ум што чешће призивао најмоћније Име, речима Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, онда бисмо на самом нивоу предложене помисли сатирали грех и он не би имао шансе да се даље развије, већ би се на нивоу предлога „топио као восак на домаку огња“. Нажалост, пошто углавном нисмо у пажљивом молитвеном стању, хронично патимо од терора помисли, које нам се у глави роје као у кошници, што је основни показатељ да ум не дејствује како треба. Такво стање свакако треба исповедити и потражити лека од духовника, који ће нас увести у метод умне молитве у покајном духу.

Пошто већ имамо проблем са молитвом, требало би да се упитамо да ли имамо и проблем са вером. За почетак, сваки од нас нека се упита да ли искрено и тврдо верује и исповеда онако како верује и исповеда Православна Црква или, пак, верује по неком свом личном нахођењу. Ово је важно јер од вере све почиње, па тако и наша животна етика, колико год да тога често нисмо свесни. Стога, уколико постоји маловерје (односно сумња у истине Православља, у силу Божју, у промисао Божји) или кривоверје (неправославно умовање), такво стање треба препознати и исповедити. Слично томе, уколико верујемо исправно, али смо неблагодарни Богу или на име Божје хулимо у тескобама, такође, чинимо грех који треба исповедити. 

Посебан проблем у овом домену представљају случајеви издаје Бога кроз прихватање или практиковање различитих сујеверја. Сијасет је сујеверних навика којима се издаје Бог: од гледања у шољу и читања хороскопа (што многима делује као потпуно бенигна доколица, а у ствари је примитивно сујеверје неспојиво са православљем) преко одласка код разних гуруа, екстрасенса, врачара, гатара, белих/црних магова… све до узимања такозваних „хоџиних записа“ (који су и код муслимана забрањена пракса). Све наведено је за хришћане апсолутно неприхватљиво и представља ништа друго до чин духовне издаје, који као такав треба горко оплакати, што пре исповедити и никада више не понављати. Нажалост, већина људи нема апсолутно никакву свест о дубини пада у тим случајевима и чињенице да се свим тим сујеверјима практично одричу истините вере. Издаја ове врсте је посебно тешка уколико човек живи литургијским животом – на који начин је уоште могуће замислити спој тих грехова са присуством на светој Литургији и причешћивањем светим Тајнама Христовим? 

Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

Можда је једно од најтежих места у Твом Јеванђељу то што си допустио да пшеница расте заједно са кукољем до коначног суда. Тиме си нас научио да Твоја Црква на земљи није сабрање светих колико заједница оних који се подвизавају тражећи светост.

Неки је достижу; други је назиру издалека; а многи је уопште не виде.

Хтео си да Твоја Црква буде заједница тражитеља истине — а Истина си Ти, и у Теби се открива. Па ипак, питамо се зашто је Црква до краја времена гоњена и у непрестаним сукобима.

У нашим расправама и ревности — које погрешно приписујемо Теби — уображавамо да бранимо Тебе и Тело Твоје распрострањено по читавој земљи.

А истина је да више припадамо овоме или ономе од Твојих слугу, него што заиста припадамо Теби.

Ти си нас научио и томе да се светост не дарује никоме осим онима који је истински траже уским путем.

Тако смо схватили да треба да будемо строги према себи, а не према другима, и да од себе захтевамо истину и праведност пре свега.

Потом си принео Себе, да истина, чистота и саможртвовање заузму највише место у Твоме створењу. Твоја жртва постала је истинско остварење Твојих чистих речи.

И зато што си се смирио и учинио да Твој живот буде сагласан са Твојом речју, сав Твој живот био је силазак.

Узнео си се само два пута.

Први пут — да би мноштво чуло Твоју науку, када си се попео на гору да им даш нови закон.

Други пут — на Крсту. На Голготи си дозволио да будеш уздигнут као мученик, загрливши свет раширеним рукама.

Но и то уздизање било је врхунац Твога силаска, јер Те је одвело у гроб, у земаљску пећину.

И кроз тај крајњи силазак Ти си васкрсао и излио живот — онај живот о коме си говорио у Јеванђељу, рекавши да си дошао да нам га даш, и то у изобиљу.

А ми често поступамо супротно Теби.

Волимо показивање и самоузношење. Више нам прија да нас људи виде као вође него као слуге и оце.

Желимо следбенике, чак и ако их водимо у пропаст.

Јер смо изнутра мали, тражимо да постанемо велики — не кроз Тебе, него кроз њих — да бисмо се осећали делотворно, утицајно и важно.

Ако Твоја деца, из љубави према нама, виде само нашу спољашњост, какав изговор имамо ми, који знамо ко смо и свесни смо нискости, слабости и нечистоте у нама?

Научи нас, Господе, како да се снижавамо, да би нас Ти узвисио.

Упути нас да разумемо истинско уздизање које приличи Твом народу и Твојим слугама.

Зар нам није довољно да останемо код Твојих ногу?

Зар се пуноћа не налази у слушању Тебе, као што је Марија изабрала добри део који јој се неће одузети?

У опијености сопственом важношћу и егоизмом, често Те заборављамо, Господе, и замењујемо Те својим следбеницима.

Постајемо обузети ђаволом који у нама пребива, следујући његовим шапатима, па Те више нити видимо нити чујемо. Тако нас таштина наводи да чинимо оно што сматрамо исправним — а у ствари то су наши сопствени греси.

И тако, Господе, више не знамо да разликујемо своје страсти од ревности за Твој дом.

Не допусти, Господе, да нас немири наведу да поступамо противно Твом Јеванђељу.

Помилуј нас и наше окамењено срце. Излиј на нас још више Своје богате милости.

Поверио си нам страшну одговорност, јер си изабрао да положиш Свога Светога Духа у нас — у крхке сасуде који се лако разбијају.

Како да сачувамо те сасуде, када је пад лак, а варљива помисао да смо ми Твоји изабрани исправитељи Цркве и света тако привлачна?

Господе, колико смо пута били у искушењу да поступимо против Твог Јеванђеља, да бисмо „боље“ послужили Цркви?

Колико пута смо нарушили Твоје Јеванђеље оправдавајући средства циљем?

И колико пута смо Те издали, стављајући Те по страни и користећи Те као средство за своје интересе и жеље?

Научи нас, Господе, да нисмо већи од Тебе, јер слуга није већи од господара свога.

Помози нам да прихватимо Твој пример — пример Онога који страда, а не гони.

Управи кораке наше, да Ти будеш наша прва љубав.

Даруј нам да Те више слушамо него што о Теби говоримо, да бисмо могли разликовати Твоју вољу од својих страсти.

Господе мој, кроз историју си нас учио да допушташ и спољашња и унутрашња гоњења када скренемо са истине и напустимо прави пут.

Немој нас строго кажњавати, Господе, јер то једва можемо поднети.

Сачувај међу нама остатак који сведочи о Теби — о пуноћи живота коју си нам наменио и о радости коју су анђели објавили када си посетио нашу земљу.

Људи се умарају од Твоје Цркве због нас, Господе. Опрости нам и управи нас на прави пут.

Тебе желимо, Господе. Не допусти да нас од Тебе одвоји оно што припада Теби.

Извор, фото: Фејсбук страница Metropolitan Saba Esper

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Преподобни Симеон Дајбабски је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића. На крштењу је добио име Саво.

Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске лавре. У Кијеву је замонашен, рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, гдје му је одређена служба Божјег служитеља у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острог, гдје је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо Митрополит Митрофан Бан.

На основу чудесног виђења, које му је Бог открио, јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на мјесту данашњег манастира Дајбабе крајем 19. вијека. Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној дајбабској светињи.

Преподобни Симеон Дајбабски упокојио се у Господу 1. априла (по грегоријанском календару) 1941. године. Његове преподобне мошти су откривене на 55. годишњицу од његовог упокојења 1996. године у манастиру Дајбабе, настојањем Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, бројног свештенства и вјерног народа.

Преподобни Симон Дајбабски је канонизован 29. априла 2010. године на засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије – предговор из књиге “Преподобни старац Симеон из Дајбаба”, протојереја Василија Ивошевића, Цетиње 1991.

Пророчка је ријеч: „Сјећање на праведника је с похвалама”. Она се, ево, остварује и у наше дане на праведном Старцу Симеону из Дајбаба, код Подгорице. Лик његов и дјела његова и њему сличних људи, заборав, очевидно, покрити неће, а и не може. У временима великих забуна и беспућа, о. Симеон Поповић је ходио стемено, вјечно — новим путем чистоте, цјеломудрија и светости. Зато се и на њему испунила истина из Књиге Премудрости Соломона: „Часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст — живот неупрљан” (гл. 4, 8—9).

Некадашња земља Зета, садашња Црна Гора, обилује каменом и јадом, али и олтарима правим на камену крвавом — и свецима у њима. Темељ њене духовне грађевине и њене историјске природе је Св. мученик Јован Владимир. Придржавају је и њену архитектонику одржавају четири непоколебива стуба: Св. Василије Острошки и Св. Петар Цетињски, праведни Деспот Стефан Штиљановић и преподобни Стефан Пиперски. Мошти Св. Арсенија Сремца, које чува у својим њедрима, опипљиви су свједок њеног непрекинутог светсавског насљеђа. Наравно, не и једини. Милује је и на дјетињу чистоту призива чедна рука новомученика Острошког Чобанина Станка. Сестринско-материнска жртвена љубав и дјевичански стид Преподобне Стефаниде (Стевке Бурчевић) из Враке код Скадра (савременица Старца Симеона, упокојила се 1945. г. у Битољу), препорађа је вјековима и обнавља духом и дахом вјечне Љубави.

Драгоцјени камен нашег времена уграђен у ту неразориву грађевину управо је Старац Симеон из Дајбаба. Живећи у овом вијеку великих промјена и заблуда, често крваво плаћених, али и времену драгоцјених искустава и прозрења, о. Симеон није подлегао забунама и заблудама. Успио је да прозре у суштину збивања, али и саму њихову Христолику потку; уз то и да поживи вјерно своме прозрењу и животном опредјељењу. Савременицима је као такав, зрачио својим животним примјером и дјелом, па сија, ево, и сијаће и својим потомцима. Примио га је Бог, по пророку, себи “да не би зло измијенило разум његов” (Прем. Солом. 4, 10), и то зло огромно, које се пред крај његовог земног живота испртило на његов народ. „Похитао је из зле средине” (исто, стих. 14), у времену велике смутње и распамећености, да би се у ове дане нашег враћања себи и памети, поново вратио, и засијао Црној Гори и много шире од ње, новом свјетлошћу препородитељског путоказа.

Старац Симеон у духу својих духовних предака, надахнут, у току свога школовања, руском побожношћу подизао је Манастир Дајбабе, светињу у непосредној близини некадашње Зетске Свете Горе, тј. бројних манастира на Скадарском језеру, процвјеталих у вријеме Балшића, сачуваних у народном памћењу и повјеоници. Тако је он, уствари, обнављао замрли духовни живот на црногорским просторима, а и шире, и тиме враћао своју и народну душу чистоти, припремајући је за велика искушења ратног и поратног безумља. То нам, управо, потврђује, у овој књизи, скицирани животни пут Старца Симеона као и избор из његових списа, придодат житију.

Манастир Дајбабе – видео

https://mitropolija.com/2026/03/31/prepodobni-simeon-dajbabski-7/

Свети Кирил се родио од благочестивих родитеља 315. године у Јерусалиму, у време Константина Великог. Васпитан у Православљу. Замонашио се за царовања Константина Великог. Године 343 посвећен за свештеника од архиепископа јерусалимског Максима. А када блажени архиепископ јерусалимски Максим пређе из овог у бесмртни живот, свети Кирил га наследи на престолу јерусалимском 348 године. И показа се најревноснији заштитник апостолских догмата, сузбијајући јереси: Аријеву, Македонијеву и Манесову. Зато су га мрзели јеретички архијереји, као архиепископ Кесарије Палестинске Акакије, који га касније и у прогонство посла.

У време овог свјатјејшег архиепископа Кирила би чудесно знамење на небу: на дан Педесетнице појави се знамење крста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој чудесној појави, која је била вићена од свих житеља Јерусалима, гшсао је свети Кирил и цару Констанцију, саветујући му да приђе Православљу, јер овај цар беше скренуо с правог пута вере и залутао у аријанско зловерје, и злостављаше православне.

Споменути Акакије, познаник царев и имајући подршку његову, устаде против светог Кирила са два разлога: прво, што га је свети Кирил изобличавао за јерес, и друго, што му се свети Кирил није хтео потчинити. Јер пошто Јерусалим беше опустошен и омаловажен од безбожних царева римских, то и престо архиепископије јерусалимске беше веома потцењен, и стављен под власт митрополита Кесарије Палестинске. Свјатјејши Кирил не хте да се потчини Акакију зато што је јеретик, кога је као таквог Сардикијски помесни сабор светих Отаца (343 г.) још раније збацио с престола. Сада се Акакије држао митрополитског престола, не на основу црквених канона, него на основу царске силе. Свети Кирил га изобличаваше, јер је Акакије седео на престолу насилнички а не пастирски. Одвојивши се од кесаријске митрополије, свети Кирил је сасвим умесно тврдио да је јерусалимски престо првији и старији од кесаријског, пошто је Јерусалимска Црква мати свима Црквама. А осим тога, Сардикијски сабор, који је збацио Акакија, предао је старешинство јерусалимском архиепископу блаженом Максиму, претходнику светог Кирила.

Акакије, испуњен злобне јарости, изнесе против светог Кирила овакву оптужбу: Једне године догоди се глад у Јерусалиму; у својој великој невољи од глади, сви житељи прибегоше свом свјатјејшем архиепископу блаженом Кирилу, молећи га да их прехрани за време глади. А он, милостива срца, потроши све што имађаше хранећи гладне. Али пошто се глад продужи, и он више није имао чиме да храни гладне људе, он стаде продавати златне и сребрне утвари црквене, и скупоцене покриваче и завесе, и од тог новца куповати жито и делити народу. И тада се пронесе глас, како је тобож нека жена комедијашица била вићена у граду где јавно иде обучена у неко црквено свештено одјејање, и по свом обичају игра; а упитана, одакле јој то одјејање, она је одговорила: Купих га на пијаци од тог и тог трговца. Трговац опет, упитан поводом тога, рече да му архиепископ даде одјејање на продају. Да ли је то тачно или не, нема података, али глас о томе дође до митрополита Акакија. Он то узе као оправдан разлог, те сазва свој сабор, на коме збаци светог Кирила зато што продаје светиње на срамоту и поругу. Помогнут од јеретика моћника, јеретик збаци православнога, неканонски архијереј отера са престола канонског архијереја светог Кирила, и насилно га прогна из Јерусалима (357 године).

Прогнан, свети Кирил оде у Антиохију, затим у Тарс к блаженом епископу Силвану, и живљаше код њега. И видевши да овај у неким догматима вере по мало греши, исправи га и потпуно упути у правоверје. Сазнавши да је свети Кирил кол епископа Силвана, Акакије писа Силвану извештавајући га о свргнућу Кириловом и тражећи да га отера од себе, или да му не допусти да чинодејствује. Али Силван не послуша Акакија, јер је знао да је свети Кирил невино прогнан из злобе и зависти, човек побожан и свет и мудар, чијег се учења чврсто држе сви православни.

Потом би Сабор у Селевкији (359 г.), на коме беху сто педесет епископа. На томе Сабору Акакије настојаваше да Сабор не отпочиње са радом док се са Сабора не отера свети Кирил као одлучени. Пошто већина епископа не пристаде на то, Акакије напусти Сабор и отпутова у Цариград к Евдоксију, патријарху аријанском, и к цару Констанцију. И пред њима клеветаше епископе сабране у Селевкији, називајући тај Помесни сабор збориштем опасних људи, који су се састали не на корист него на штету Цркве. Но нарочито разгневи цара против светог Кирила причајући му како је Кирил продао на тржишту ону скупоцену златоткану ризу, коју блажене успомене Константин Велики подари архиепископу јерусалимском Макарију, да се облачи у њу при вршењу тајне крштења, и како та риза би виђена на једној комедијашици која је играла скаредне игре на позорници. Разгневљен цар осуди светог Кирила на заточење (360. године).

Кад после неког времена умре цар Констанције, престо заузе законопреступни Јулијан. Он се у почетку притворно показиваше побожан и добар, те поништи све Констанцијеве одлуке, и врати из заточења све православне епископе које Констанције беше прогнао. Тада се и свети Кирил врати из заточења, и поново заузе свој престо. Но кад се Јулијан утврди на власти, он се јавно одрече Христа, и даде Јеврејима велику слободу. Он им допусти да у Јерусалиму обнове храм Соломонов, при чему их је помагао народним данком који је даван цару. И кад се поче то богомрско дело, свети Кирило пророчки говораше својима да ће се Христове речи несумњиво испунити: Ни камен на камену неће остати (Лк. 21, 6). Још се свети Кирил и мољаше Господу Христу да не допусти непријатељима својим да доврше започето дело, него да ускоро обустави њихов подухват и осујети њихову намеру.

И Господ услиши молитву слуге Свога, и његове пророчке речи оствари. Јер једне ноћи би страшан земљотрес, који не само поруши све што беше изнова сазидано, него извали и растури старо камење, које се још држало под земљом. Све то би невидљивом силом Божјом развејано као прах са тог места. А кад свану, многи се свет слеже тамо, дивећи се томе чуду. И кад Јевреји помишљаху да се понова подухвате истога посла, изненада спаде огањ с неба и сагоре сав алат. И све Јевреје спопаде велики страх. А идуће ноћи појавише се на јеврејским хаљинама знамења светога крста нацртана, која се никако не могаху избрисати ни опрати.

После тога свети Кирил би опет прогнан, а његов престо држаше његов заменик свети Киријак, који се најпре у јеврејству зваше Јуда. То је онај Јеврејин који проказа светој царици Јелени место где беше сакривен Часни Крст. На светом крштењу он доби име Киријак. После изгнанства светог Кирила, он кратко време држаше јерусалимски престо, јер пострада за Христа од Јулијана Одступника, као што о њему пише под двадесет и осмим октобром.

А кад погибе безакони Јулијан, свети Кирил се поново врати на свој престо. Али после неколико година, када се аријанци за царовања Валентова (364-378 г.) опет ојачаше, свети Кирил би трећи пут прогнан за веру (367 г.) јер се веома противио јеретицима борећи се за веру.

А кад злочестиви цар Валент погибе злом смрћу (378 године), и после њега дође на царски престо Теодосије Велики, свети Кирил би чесно враћен на свој престо. И остаде на њему осам година непрекидно. Узео је учешћа на Другом Васељенском Сабору у Цариграду 381. године заједно са осталим православним Оцима Цркве. И пошто је мудро пасао Цркву Христову, и оставио Цркви корисне књиге, он се упокоји у Господу око 387. године. Од његових књига најпознатије су му 23 “Катихезе” (=Оглашења, Поуке о вери), у којима он тумачи свете догмате и свете тајне Провославне Цркве.

https://svetigora.com/sveti-kiril-jerusalimski/

Карактеристике «света овог» у устима Исуса Христа су сажете и кратке. «Ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, њега ће се постидети и Син Човечији… (Мк. 8: 38)

Две речи: «прељуботворни и грешни». Иако је прељуба такође грех, очигледно се не може рећи само «грешни». Прељубу ипак треба издвојити у засебну категорију зато што је то грех који преовладава. И Господ не каже: «у роду овом, лоповском, лицемерном, користољубивом, претворним и окрутном», и тако даље и томе слично. Све то не треба набрајати, а прељубу треба. «У роду овом прељуботворном и грешном».
 
За Лота и за Содом је речено да се он «док живљаше међу њима (Содомљанима) гледајући и слушајући безакона дела из дана у дан, мучаше праведну душу своју» (2 Петр. 2: 8). Притом је још назван «праведним» онај ко је после бекства из града који је уништен постао отац сопствених унука пошто је док је био пијан спавао са кћеркама. Речено је да је Господ «избавио праведног Лота намученог развратним владањем безаконика» (2 Петр. 2: 7).
 
Дакле, ако се не сасвим свет човек мучи живећи међу љубитељима сваког безакоња, колико се мучио Господ Исус живећи међу људима! Нашим болесним очима садашње стање човечанства изгледа као нешто уобичајено и природно. А погледу чистих очију Богочовека овај призор можда изгледа као нешто што личи на колонију за губавце.
 
Постаје јасан горки Исусов повик: «О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети» (Мт. 17: 17). Опет две речи: «неверни и покварени». Неверност означава и склоност ка варању и несталност у добру, и мешање лажи и истине. А поквареност (разврат) је јасна и без објашњења. «Неверни и покварени», «прељуботворни и грешни», такав је наш свет у складу с кратким Христовим карактеристикама. А то значи да смо такви и ми у њему, зато што се не може једном кончићу у тепиху рећи да су «у овом тепиху сви кончићи грешни осим мене». Не. Ако још увек живимо у складу с појмовима и обичајима света овог (обичаји су увек јачи од закона), све карактеристике света се односе директно на нас.
 
Унутрашњи човек треба да изађе из уобичајеног круга мртвих појмова; да изађе као Јевреји из Египта. Тада ће се испунити Христове речи из Његове последње молитве: «Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога. Од света нису, као ни Ја што нисам од света» (Јн. 17: 15-16).
 
Благо ономе ко разуме о чему се ради, и ко не само да разуме, већ и дела. Он постаје син Богу, као што је речено: «Изиђите из њихове средине и одвојите се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити, и бићу вам Отац, и ви ћете бити Моји синови и кћери» (2 Кор. 6: 17-18).
 
Свет не воли такве. «Такве» се односи на оне који живе «овде», али не «овдашње». Они који сматрају да је срећа у греху «чуде се што не учествујете с њима у разврату и хуле на вас» (1 Петр. 4: 4). Прво се само чуде и отровно хуле. А касније…
 
Али неко ће рећи: «Потпуно сам се оскрнавио, сав сам прљав. Шта да радим? Како да се осветим?» Исто што треба да чине сви хришћани. И онај ко је свет од пелена, и онај ко је грешан до седе косе треба да буду ватреног духа и да служе Господу. Јеванђеље је објављено грешницима. Само треба ушима срца да чујемо глас Доброг Пастира и да се не правимо да ништа нисмо чули. «Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању и богомрском идолопоклонству» (1 Петр. 4: 3).
 
Ево коме су упућене речи спасења: и скотоложницима, и содомитима, и пијаницама, и идолопоклоницима. А пошто савест стално мучи људе и пошто су примери најутешнији, односно, предсатвљају посебну радост за све људе чије је сећање као архив пуно успомена, које сведоче против самог човека. Ова радост је живот Марије Египћанке.
 
Веселите се, блудници и блуднице које је намучила савест! Радујте се, развратници, чије се срце уморило од разврата! Пакосници, излазите на светлост Божију и престаните да се бојите дневне светлости! Сви који сте оскрнавили свој ум и обешчастили тело, реците Богу: «Слава Твом милосрђу!» Дошло је време сећања на великог човека који је успео да се окрене од грехова ка Господу не за 45 степени, не само напола, као већина, него потпуно. У степенима је то 180. И тело се бунило као зао дух, и сатана се љутио, и свет је издалека шкргутао зубима на плен који му је измакао (прочитајте Житије). А она је знала само за једно дело – плач, и за једну Заступницу – Мајку Распетог и Васкрслог. Сад сабеседница анђела, имењакиња Богомајке, светица има моћ да помаже грешницима. Такав је закон Духа: «Пошто је и Сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани» (Јевр. 2: 18).
 
Овај закон важи, како за Оваплоћеног Јединородног, тако и за оне који Га воле.
 
О, Марија, ти која си дубоко пала, а затим достигла велике висине, моли се за нас, који живимо у свету, који нисмо победили плот и који стално примамо «ужарене стреле лукавог» (в. Ев. 6: 16).
 
Заједнички грех се одразио у теби и постао је видљив за цео свет. И заједничко спасење се показало на теби и не смемо да не знамо за то.
 
Твоје је данас да се радујеш, а наше је да се трудимо и да се кајемо. Помажи нам, молимо те. Помажи, Марија. И не само на дан твог спомена.
 
 
Извор: Православије.ру

Постоји нешто необично тихо у делу спасења. Тешко је наћи ишта тише од разговора између архангела Гаврила и Пресвете Дјеве Марије. Читав космос пролазио је кроз радикалну промену (Бог постаје човек), а читав тај догађај могао је бити изговорен шапатом. Нико није ни приметио да се нешто збива.

Исто тако, најсуштинскији чин спасења у свакодневном животу налази се у чину једења и пијења – у примању Свете Евхаристије. То је чин толико једноставан да у Православној Цркви у њему учествује чак и одојче.

Ово су знаци вере на њеним најдубљим нивоима. Васељена се преображава, а свет тога није ни свестан. К. С. Луис описује своје обраћење у веру у Бога. Иако су му претходили разговори, сам тренутак био је сасвим обичан. Рекао је да је ушао у аутобус као неверник, а изашао као верујући. Недуго потом клекнуо је насамо и помолио се Христу — „најневољнији обраћеник у целој Енглеској“.

Постоје и јуначки тренуци у историји вере — мученици који подносе страшна страдања и слично. Али прича о вери није налик историји народа. Ова потоња говори о војсковођама и великим биткама, о генијалним документима и устанцима на улицама. А народи су долазили и пролазили, док тихо дело спасења траје. Наша култура има тенденцију да потцењује обично. Славимо личности „веће од живота“ и нудимо као идеал живот који је „узбудљив“. Жудимо за узбуђењем.

Међутим, у овом разумевању Божјег спасоносног дела у нашем животу крије се важна поука. Човеков живот се углавном састоји од тихих дела. Трећину сваког дана проводимо у сну (у просеку). Највреднија ствар у нашем животу је љубав — а она не мора да буде гласна.

Испред моје куће пролази пут са приличним саобраћајем. Иако је то двосмерна улица са неколико оштрих кривина, ипак је испуњена непотребном буком: аутомобили и камиони са музиком која тресе прозоре, подове и намештај, као и са данас веома популарним „пригушивачима без пригушивања“. Запањујуће је да толики осећају потребу да возе тако „гласно“. У свој тој буци, нико се не спасава.

Дело спасења јесте тихо опраштање које треба да одговори на таква нарушавања мира.

Негде, невољни обраћеници клече, а родитељи настоје да утишају бучну децу. У миру, ми примамо Тело и Крв Божију, чија је победа над смрћу и адом извршена изван нашег вида и слуха. Како тихо љубав пребива, дочекујући нас благом речју, умирујући наш гнев и позивајући нас да исто узвратимо свима.

Мир вам.

Извор, фото: glory2godforallthings.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Шеста, и последња недеља Великог поста зове се “Врбица (недеља палми). Током шест дана који претходе Лазаревој суботи и Врбици, кроз литургију Цркве, следимо за Христом од оног момента када је објавио смрт свога пријатеља и затим кренуо на пут за Витанију и Јерусалим. У недељу увече, на вечерњи, дата је тема и тон за целу седмицу:

“Отпочињући са ревношћу шесту недељу поста и објављујући празник палми принећемо химне Господу који долази у Јерусалим у божанској слави и сили да би смрћу усмртио смрт”.

Центар пажње је Лазар – његова болест, његова смрт, туга рођака и Христово реаговање на све ово.

Тако, у понедељак ми слушамо: “Данас је болест Лазарева саопштена Христу док је ходао с друге стране Јордана …”

У уторак: “Јуче и данас је Лазар болестан”.

У среду: “Данас је мртви Лазар сахрањен и његови ро ђаци плачу …”

У четвртак: “Лазар је мртав већ два дана…”

Најзад, у петак: “Изјутра дође Христос … да васкрсне мртвог брата (Марте и Марије).”

Цела седмица је прошла у духовном медитирању о предстојећем сусрету Христа и смрти – најпре у лицу његовог пријатеља Лазара, а затим Христовој сопственој смрти. Она представља приближавање онога “Христовог часа” о коме је Он тако често говорио и према коме је било усредсређено целокупно Његово земаљско служење. Морамо да се запитамо: које место и значење има ово размишљање у посној литургији? У каквом су они односу према нашем посном труду?

Ова питања представљају још једно питање које треба да укратко расправимо. У прослављању догађаја из Христова живота, Црква веома често – ако не и увек – транспонује прошлост у садашњост. Та ко на Божић ми певамо: “Данас Дјева натприродно рађа…” На Велики Петак: “данас стоји пред Пилатом”… На Врбицу: “Он данас долази у Јерусалим”. Поставља се питање: Какво значење има ово прено шење догађаја, какав је значај овог литургичког да нас?

Вероватно, већина посетилаца цркве разуме то као реторичку метафору као поетску “фигуру говора”. Наш модерни приступ богослужењу је или РАЦИОНАЛАН или СЕНТИМЕНТАЛАН. РАЦИОНАЛНИ се прилаз састоји од свођења литургичке прославе на ИДЕЈУ. То има свој корен у “западњачкој” теологији, која се развијала на православном истоку после патристичке ере, за коју је литургија у најбољем случају сировина за лепе интелектуалне дефиниције и предпоставке. Оно што у богослужењу не може да буде сведено на интелектуалну истину, етикетирано је као “поезија” тј. нешто што не треба сувише озбиљно узимати у обзир. А пошто је очигледно да догађаји које прославља Црква припадају прошлости, литургичком ДАНАС, није давано ни какво озбиљно значење. Што се тиче СЕНТИМЕНТАЛНОГ прилаза, он се појавио као резултат инди видуалистичке и егоцентричне побожности, и у многим случајевима, представља супротност интелектуалној теорији. За ову врсту побожности, богослу жење је, изнад свега, корисни оквир за личну молитву, надахњујућа позадина, која има за циљ да “подгреје” наше срце и да га управи према Богу. Овде је садржина и значење служби, литургичких текстова, обреда и радњи секундарне важности. Оне су корисне и од значаја само док сам на молитви. На тај начин литургичко ДАНАС, као и сви други литургички текстови, сведено је на некакву неодре ђену предану и одушевљену “молитву”.

Због тога што је у црквеном менталитету у односу на ова два става дошло до оштре поларизације, веома је тешко доказати да литургија НЕ МОЖЕ да буде сведена ни на “идеју” ни на “молитву”. Идеје се не светкују и свечано не служе. Што се тиче личне молитве, у Еванђељу није речено да се ради молитве закључамо у своју собу и тамо успоставимо лични контакт са Богом (Мт. 6,6)! Суштина неког славља је у томе да оно обухвата и догађај и социјалну или колективну реакцију на тај Догађај. Прослављање је могуће једино онда када људи скупивши се превазилазе природну одељеност и изолацију једног од дру гог, заједно реагују као “тело”, као да су заиста једно у односу на неки догађај (напр. свадба, погреб, по беда, слава.. .). Природно чудо свих прослава се са стоји баш у томе што превазилази, па нека то буде и за извесно време, ниво идеја и оног што се зове индивидуализам. Јединка се у прославама заиста губи и на јединствен начин проналази друге. Али какво је значење литургичког ДАНАС, којим Црква започиње свако своје славље? И какав смисао имају про шли догађаји прослављани ДАНАС?

Може се без преувеличавања рећи да је цело купан живот Цркве непрекидно СПОМИЊАЊЕ и СЕЋАЊЕ. На крају сваке службе обраћамо се светима “чију успомену прослављамо”, али изнад свих сећањ а, Црква је СЕЋАЊЕ НА ХРИСТА. Са чисто при родне тачке гледишта, сећање је компликована способност. Тако, сећати се некога кога волимо и кога смо изгубили, означава две ствари. С једне стране сећање на прошлост је нешто више него просто знање о прошлости. Када се сећам свог покојног оца, ја га видим, он је присутан у мом сећању не као збир свега што ја о њему знам, већ је присутан у целокуп ној својој живој реалности. А с друге стране та при сутност чини да изразито осећам да он више није овде, да у овом свету и у овом животу више никад нећу додирнути руку коју у сећању тако живо видим. На тај начин, сећање је: најчудеснија, а у исто време најтрагичнија људска способност, јер ништа боље не открива нарушену природу у нашем живо ту, човекову немогућност да било шта одржи и истинито поседује у овом свету. Сећање нам открива да “на земљи владају време и смрт”. Али то је само због ове јединствене људске функције сећања на коју је и хришћанство уредсређено, јер се и оно састоји од сећања на једног Човека, на један Догађај, на једну ноћ у чијој дубини и тами нам је речено: “…чи ните ово у мој спомен”. И, гле, десило се чудо! Ми Га се сећамо и Он је овде – не као носталгична слика прошлости, не као тужно “никада више”, него са таквом интензивном садашњошћу да Црква може вечито да понавља оно што су апостоли рекли после Емауса: “…Зар није у нама горело срце?” (Лк. 24:32).

Природно сећање је, пре свега, “присуство одсутног”, тако што је год више присутан онај кога се сећамо, бол због његовог одсуствовања је оштрији. Али у Христу, сећање је поново постало сила која испуњава време поремећено грехом и смрћу, мржњом и заборавношћу. Ово ново сећање, које превазилази време и његову поремећеност, представља срж литургичког прослављања, литургичког ДАНАС. Но, буди мо сигурни, Дјева не рађа ДАНАС, нико “фактички” не стоји пред Пилатом, и, ако чињенице, ови дога ђаји припадају прошлости. Али ДАНАС ми можемо да се сећамо ових чињеница. Прва је првенствено дар и сила тога сећања које преображава чињенице прошлости у ДОГАЂАЈЕ који вечито имају значај. Литургичка прослава је поновни улазак Цркве у одређени догађај, а то не означава само њену “идеју” већ њену радост или тугу, њен живот и конкретно постојање. Треба знати једно: узвиком “Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”, разапети Христос је показао Свој “кеносис” и Своју понизност. Празнујући ово сваке године оног јединственог Петка, ми, без умовања о догађају, поуздано знамо да ће ове речи, једном изговорене, остати вечито реалне, да их никада не може избрисати никаква победа, ни каква слава или “синтеза”. Потребно је да се објасни једна ствар: Лазарево васкрсење је било потребно да би се “потврдило свеопште васкрсење” (тропар дана). Славље овог дана је уочи једне седмице која представља лагано приближавање сусрета живота и смрти, у коме ћемо и ми постати његов саставни део и властитим очима видети и целим бићем осетити оно што је Јован изразио речима: “Исус… узбуди се веома у души, узруја се и – заплака” (Јн. 11:33-35). За нас се све ово дешава ДАНАС. Ми нисмо били са уплаканим сестрама код гроба у Витанији. Ми о томе знамо само из Еванђеља. Али у црквеној прослави, ДАНАС та чињеница постаје и за нас ДОГАЂАЈ, а за мене сила мога живота, сећање и радост. Теоло гија не може бити изнад “идеја”. И са становишта идеје, да ли нам је потребно ових пет дугих дана, када је једноставније исказати речима, потврдити свеопште васкрсење? Али суштина је да реченица сама по Себи ништа не потврђује. Истинита ПОТВРДА долази од славља, од ових пет дана у којим смо сведоци борбе између живота и смрти, када по чињемо не толико да разумемо колико да сведочимо да ће Христос победити смрт смрћу. Лазарево васкрсење, дивна прослава те једин ствене суботе, је изнад поста. У петак, који јој прет ходи, певамо “…пошто се испунило назидавајућих четрдесет дана…”, а изражено литургичким терми нима Лазарева субота и Цветна недеља су “почетак Крста”. Међутим последња седмица Великог поста – непрестано предславље – ових дана је последње откровење значења Великог поста. Рекли смо на по четку овог поглавља да је Велики пост припрема за Васкрс. Међутим, у стварности, у општем доживљају који је постао традиционалан, ова припрема је апстрактна и номинална. Велики пост и Васкрс су стављени један поред другог, али без стварног разумева ња њихове узајамне везе и независности.

Чак и онда када се о посту не мисли као о времену у коме се једном у години треба исповедити и причестити, он се обично схвата у терминима личног труда и напора и тако остаје егоцентричан. Другим речима, оно што стварно недостаје у духовном до живљају јесте онај физички и духовни напор усмерен на наше учествовање у ДАНАС Христовог вас крсења, не на апстрактну моралност, не на морално побољшање, не на већу контролу над страстима, чак не ни на лично усавршавање, него на учествовање у крајњем и свеобухватном Христовом ДАНАС.

Хришћанска духовност, која није на ово усмерена, у опасности је да постане лажно – хришћанска, јер је на крају крајева мотивисана с а “его”, а не са Христом. Опасност је овде и у томе да срце, очишћено и ослобођено од демона који су га насе љавали, остаје пусто и празно и демон се у њега враћа, “узимајући са собом седам других духова, још горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога” (Лк. 11:26). Све у овом свету, па и “духовно” – може да буде демонско: стога је важно да се поново открије зна чај и ритам Великог поста као исконске припреме за велико ДАНАС Васкрсења. До сада смо видели да Велики пост има два дела. Прве недеље Крста, Црква нас позива да се усредсредимо на себе, да се боримо против тела и страсти, зла и свих осталих грехова. И док ово чинимо стално смо позивани да гледамо на пред, да меримо и мотивишемо наше напоре “нечим бољим” што је за нас припремљено. Од недеље Крста центар посног богослужења постаје мистерија Хри стовог страдања, Његовог Крста и смрти. Оно постаје “ход горе у Јерусалим”.

Најзад, за време ове последње седмице припрема, почиње славље мистерије. Напор поста нас је учинио способним да оставимо по страни што је упорно по мрачивало централни предмет наше вере, наде и радости. Ма како било и само се време приближава своме крају. И оно се сада више не мери нашим преокупацијама и бригама, већ оним што се дешава на путу за Витанију, и даље, за Јерусалим. И још јед ном, све ово није теоретисање. За свакога који је оку сио истинити литургички живот – макар једном па и непотпуно – готово да је очигледно да од овог мо мента ми чујемо “Радуј се, Витанијо, кућо Лазарева”, па онда, “… сутра долази Христос”, спољашњи свет постаје помало нереалан и човек скоро доживљава бол када долази са њим у неопходни свакодневни контакт. То што се дешава у цркви, у службама кроз које из дана у дан, схватамо шта значи очекивати и зашто је Хришћанство, изнад свега другог, очекива ње и припрема, па када дође петак увече када певамо “пошто се завршило четрдесет дана душевног уса вршавања…” ми, не само да смо испунили годишњу хришћанску “обавезу него смо спремни да узмемо као своје речи које ћемо певати следећег дана: “О, смрти, Христос те је већ у Лазару уништио! Аде, где је твоја победа…?”.

Текст преузет из књиге протојереја Александра Шмемана ВЕЛИКИ ПОСТ, Каленић, Крагујевац, 2002

https://svetigora.com/sesta-nedelja-posta-cvetna/

ШЕСТА НЕДЕЉА (ЦВЕТНА)
Јов. зач. 41, гл. 12. ст. 1-19.

Данашње Јеванђеље говори: о вечери у Витанији и о свечаном уласку Спаситељевом у Јерусалим.

Шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију где беше Лазар што умре и кога он подиже из мртвих. И ту му зготовише вечеру и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом.

Кад је Спаситељ васкрснуо Лазара у Витанији, кренуо је на пут и дошао у варош, која се звала Ефраим,¹ а шест дана пре Јудејске Пасхе дошао је опет у Витанију, где је био и Лазар кога је из мртвих васкрсао и ту су му у кући Симона губавог спремили вечеру² при којој је Марта служила а и Лазар између осталих био. Пасха Јудејска почињала се у Петак увече и по томе долазак Христов у Витанију, а на шест дана пре Пасхе, пада у Суботу пре поменуте Пасхе.

А Марија узевши литру правога нардова н скупоценог мира помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Нард је дрво које расте у источној Индији. Из његовог корена добија се особито мирисави сок а, тако, исто и из коре и плода. Чист нардов мирис особито је скуп па за то јеванђелист и вели да је многоцени – скупоцен. Марија је убрисала Спаситељеве ноге не убрсом већ косом и тиме је показала особиту и изванредну почаст и величину вере према Спаситељу.

Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га после издаде, зашто ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? Но ово (Јуда) не рече за то, што је се бринуо за сиромахе, него што беше лупеж и имаше ковчежић и ношаше што се меташе у њ.

Матеј каже: А кад видеше то ученици његови расрдише се. (26, 8). а Марко вели: А неки се срђаху… и викаху на њу – Марију – (14, 4-5). Међутим Јован изрично каже: да је Јуда негодовао због скупоценог мира, за које се могле узети лепе паре. Ова привидна несугласица између Јеванђелиста изравњава се тиме, што сви тројица имају право; јер кад су ученици чули пре од Исуса Христа, да му је милостиња милија од жртве³ сад су се срдили на Марију мислећи, да она пошто је излила миро није Спаситељу учинила по вољи. Из истог узрока и неки од присутних негодовали су против овога Маријиног поступка говорећи, да је се миро могло продати за 300 динара, и да је се та сума могла раздати сиротињи. Но Јуда је опет негодовао не зато, што је се старао за сиромахе, већ што је био лупеж – лопов – па би поменута сума дошла у касу коју је он носио и чувао, те би и са тим новцем могао поступити по својој злој навици.

Јевавђелист Јован назива Јуду Искариотским зато, што је био из града Кариота, који се налазио у племену Јудином.⁴ Лука назива Јуду Зилошом (грч, зидотис = ревнитељ) = ревнишељем за то што је пређе припадао малој Јудејској секти ревнитеља, која је веома била одана Мојсеовом закону. Јуда се још назива и кананитом али не зато, што је као што неки мисле, био из Кане Галилејске, већ што је био особити ревнитељ Мојсеовог закона, почем и јеврејска реч канани значи ревниоц.

Но овде морамо обратити пажњу и на велику разлику, која постоји између благодарне Марије и незадовољног Јуде; јер докле она купује особитог мира за 300 динара да тиме Спаситељу и особиту част укаже, Јуда издаје свога учитеља за 30 сребрника! Докле је Марија носила суд скупоценог мира он је носио сандучић од новаца – касу – у коме је и његово амишно срце било затворено и на послетку докле је Маријин поступак целу кућу мирисом напунио, Јудин издајнички поступак целу је васељену испунио негодовањем и одвратношћу.

А Исус рече: остави је, она је то сачувала за дан мога погреба, јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда.

Јеванђелист Јован упућује овде Спаситељев одговор само на Јуду а прећутао је о осталима, јер су о њима Матеј и Марко оп ширно говорили.⁵ Својим одговором Господ Исус посведочава, да је Маријин поступак био по вољи Божијој а због његове скоре смрти. И овде је смисао Спаситељевих речи, онај исти, који је у речима што је при другом помазивању казао другој жени рекавши: да је она унапред помазала његово тело на укоп.⁶ И тако, Богочовек оправдавши Маријин поступак и посведочивши њену врлину као и то, да је она то учинила по Божијем упутству – благодати- у исто време открива и награду којом ће Марија за ово своје дело бити награђена јер каже: Заиста вам кажем: где се год успроповеда Јеванђеље ово, по свему свету казаће се и то за спомен њезин⁷ а истину ових Христових речи и ми сви можемо посведочити. Последње Спаситељеве речи у одговору Јуди прикривено показује и његову скору смрт. Јер Господ ће истина свагда бити са својим верним, но како се помазивање миром односи на тело, а Спаситељ са телом неће још дуго на земљи бити, то је и почаст коју му је жена указала, умесна. После овога, јеванђелист Јован, прелази на: други предмет, јер вели:

Разуме пак народ из Јудеје, да је онде (у Витанији), а дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара, кога подиже васкрсну из мртвих. А главари свештенички договараше се да и Лазара убију, јер многи због њега иђаху из Јудеје (да га виде) а вероваху Исуса.

Васкрсење Лазарево свуда је било тако разглашено, да су Јудеји, долазећи к’ Јерусалимском храму, врло радо пролазили кроз Витанију, истина да чују Спаситељеву науку али особито да виде и Лазара. Но, Архијереји и фарисеји намеравали су да и Лазара убију. Истина они су то исто одавно намеравали и са Исусом Христом, јер веле, нарушава Суботу, прави се раван Богу и многи га верују и признају за Месију и Бога. Али зашто и Лазара да убију? Зато што је васкрсао из мртвих? Но то није никакав преступ. Дакле јасно се види, да су Архијереји и Фарисеји за своје зле намере увек имали за узрок само: злобу, завист и пакост. Због тога су пакостили не само добротвору, него и онима, којима је он добро чи-нио, па зато су и Слепога од рођења, коме је Христос дао вид, истерали на поље а за то и Лазара намеравају да убију па с тога баш и пророк за ове пакоснике вели: да су руке њихове пуне крви.⁹

А сутрадан многи од народа који беше дошао на празник, кад су чули да Исус иде у Јерусалим, узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: Осана, нека је благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

Финик је пурпурни, црвени, цвет; а по Омиру, Пиндару, Еврипиду и Иродоту Палма. Код нас гранчице од Врбе, врбица. Осана значи: спаси нас Господе, или као што ми певамо: Господи помилуј. Осана говорили су Јудеји само Богу, као једином који може спасти. И тако, народ поздрављајући Спаситеља са Осана тиме је дао јасан доказ којим га признаје за Месију, Спаситеља, који може спасти, јер оне остале речи значе: нека је благословен (Исус) који иде од Господа, у слави Господњој, у реду царева. Све ово било је због тога, што се многи народ беше скупио у Јерусалиму да ту проведе Пасху, почем је закон наређивао, да се тај празник само у Јерусалиму обавља¹⁰ а како Витанија није била далеко од Јеруса-лима, а сви су чули да је Исус и Лазара васкрснуо, па су у томе одушевљењу, а мислећи да он долази у Јерусалим да седне на Давидов престо и царује над Израиљским народом, и изашли му на сусрет са онаквим поздравом. Но њихов поздрав, и дела и речи, био је по Божијем упутству и јесте сведочанство о божанству Спаситељевом. Јер су палмове гранчице означавале победу а и Христос је победилац демона и смрти, па и јеврејско Осана значи спаси ме, међутим само Бог може спасавати и спасти.

А Исус нашавши магаре уседа на њ, као што је писано: Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.

Спаситељ је послао двојицу од ученика да му доведу магаре из Витфагије (значи: дом смокава, зато, што су тамо многе смокве рађале.) Кад су ученици довели магаре прострли су по њему своје хаљине и онда је Спаситељ усео на њ. Но све ово, јеванђелист Јован прећутао је, почем су то други Јеванђелисти опширно описали. Исто тако и оно Захарино пророштво Јован је скратио узевши из њега само смисао а цело пророштво овако је: Радуј се много, кћери Сионска, ликуј кћери Јерусалимска; ево цар твој иде к’теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету.¹¹ На место радуј се Јован вели не бој се, јер кад је нови цар долазио на престо народ је се бојао сећајући се зала пређашњих царева који су обично бивали несправедљиви и користољубљиви а цар о коме пророк предсказује биће кротак и смирен, који спасава. Магаре на коме је Спаситељ јахао представља нов хришћански свет од идолопоклоника. Јер, као што ждребе, на коме је Спаситељ јахао није дотле знало ни за какав терет, тако и идолопоклоници до ступања у хришћанство нису знали ни за какав терет правог божанског закона. Међутим, магарица која је са својим ждребетом ишла претстављала је Јудејски народ, који је већ био под теретом закона, као што је и магарица знала за самар и терет, Магарица идући за ждребетом предсказивала је, да ће и Јудеји у хришћанској вери ићи за идолопоклоницима што и Ап. Павле сведочи го-ворећи: Нећу вам браћо затајати тајне ове: тј. да слепоћа Израиљу паде у део јер кад уђе (у хришћанство) незнабожаца колико треба онда ће се спасти (покрстити) и сав Израиљ.¹²

Али ово ученици његови не разумеше пре, него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за њега писано па му за то ово и учинише.

Тј. ово пророштво Захарино ученици су разумели да се на Христа односи тек кад је он васкрсао из мртвих и кад им отвори ум да разуму Свето писмо 2 и кад им је после вазнесења на небо послао Св. Духа.

А народ сведочаше који беше пре са њим, кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих, па зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо.

Народ који је са Спаситељем био у Витанији видео Лазара и тако се уверио да га је Христос заиста васкрснуо из мртвих сведочио је о овоме и Јерусалиму, куда су и дошли многи пратећи Исус а други су опет, кад су чули за ово чудо, изашли му на сусрет са палмовим гранчицама.

1. Јов.11,54
2. Мат. 26,6. Мар.14,3
3. Мат. 9.13
4. Ис. Нав. 15,20
5. Мар. 14,6.3
6. Мар. 14,8
7. Мар. 14,9
8. Ис. 1,15
9. Втор. 16,5-6
10. Зах. 9,9
11. Рим. 11,25-26
12. Лук. 34,25

https://www.spc-linz.at/propovedi/nedelja-svetog-velikog-posta-sesta-nedelja-cvetna/

Прича о животу Преподобне Марије Египћанке хришћанима служи као подсетник да нема тог нереда који могу направити у свом животу, а који им Исус неће решити, ако се искрено покају.
Марија Египћанка рођена је средином 4. века у Египту. Када је имала само 12 година, побегла је од куће и отишла у Александрију где је постала проститутка.
Тим је животом живела пуних 17 година, не водећи се (према сопственим речима) нужно новцем, већ „неутаживом жељом и неукротивом страшћу“.
Када је имала 29 година, кренула је бродом ка Јерусалиму. Њене побуде нису биле верске већ да међу ходочасницима пронађе нове љубавнике који ће задовољити њену пожуду.
Дошавши у Јерусалим, наставила је да тако живи, све док на празник Воздвижења часног Крста (Крстовдан – који се по новом календару слави данас, а по старом, јулијанском, 27. септембра) није покушала да из радозналости уђе у цркву.
Међутим, нека невидљива сила није јој давала да пређе праг. Марија је покушала да се умеша у гомилу верника, надајући се да ће је маса „унети“ у цркву, али је опет нека снага само њу држала вани.
„У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст, исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто је целивала Крст, изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ‘Ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир!'“, пише владика Николај Велимировић у Прологу.
Марија је тако и учинила. Након што се причестила у манастиру Светог Јована, кренула је ка Јордану, прешла реку и стигла у пустињу.
Ту је провела наредних 47 година свог живота у борби са искушењима, агонији, великим мукама и страху – и покајању.
Хранила се дивљим растињем, а одећа коју је носила је временом иструлила.
Старац ког је анђео послао у пустињу
У то време, у једном манастиру у Палестини живео је монах по имену Зосима, који је био толико познат по свом духовном животу да су многи долазили к њему, наводи се на сајту посвећеном Светој Марији Египћанки.
Док је размишљао постоји ли неки вид аскетизма који није достигао, јавио му се анђео и наложио му да оде у манастир поред реке Јордан.
Учинивши како му је речено, Зосима се у јорданском манастиру упознао са још строжим монашким животом, са старцима који су увек имали посао у рукама и псалме на уснама.
Ту је постојао обичај да на почетку Васкршњег поста скоро сви монаси напусте манастир и пост проведу сами у пустињи, враћајући се тек на Цвети.
Зосима је урадио као остала браћа. Отишао је дубоко, дубоко у пустињу са тајном надом да ће наћи неког старца који је тамо живео и код кога би могао да утоли своју жеђ.
Већ је ходао двадесет дана, када је, усред молитве, у пустињи угледао људску фигуру, кратке косе и црне коже, спаљене од сунца.
Зосима се прекрстио, а када фигура није ишчезла, кренуо је ка њој. Међутим, биће је почело да бежи од њега. Викнуо му је да стане.
„Опрости ми ради Бога, али не могу да ти се окренем и покажем ти лице, ава Зосиме. Јер сам жена и нага као што видиш, са телом непрекривеним стидом. Али ако би хтео да испуниш једну жељу грешне жене, баци ми своју плашт да бих могла да покријем тело своје и да ти се окренем и замолим благослов“, рекла је чудна жена.
Зосиму је обузео страх када је чуо своје име, али је знао да без духовног надахнућа ова жена га не би познала, па јој је дао свој плашт.
Молећи једно друго за благослов, Зосима јој је затражио да се помоли за цео свет и њега, да његово лутање по пустињи не буде узалудно. Жена га је послушала.
Када му се учинило да је њена молитва веома дуга, Зосима је подигао очи са земље и видео је како лебди док се моли.
Жена му је потом, у великој срамоти, исповедила свој живот, описујући себе као „ватру јавне раскалашности“, пре него што је, по заповести Богородице, стигла у пустињу.
„Веруј ми, ава, 17 година сам провела у овој пустињи борећи се са дивљим зверима — лудим жељама и страшним страстима. Кад би било да узмем храну, почела бих да жалим месо и рибу којих бејаше у Египту. Жалила бих и вино, које ми бејаше веома драго док сам била у свету. Горела бих и трпела жеђ. Излуђивала ме је жеља за раскалашним песмама које сам некад чула, и многе су ме збуњивале, навлачиле ме да певам песме греха којих се сећам. Али када би ме такве жеље снашле, ударах се у груди и сећах се завета који сам дала кад уђох у пустињу. У мислима бих се враћала икони Пресвете Богородице која ме прими, и њој вапих у молитви. Молих је да отклони мисли у које грешна душа моја подлеже. И после дуго плакања и ударања се у груди (покајања) видех напокон светлост, која ми се чинила да ме обасјава од свуда. И после жестоке олује, настаде спокој“, испричала је она.
Искушења су долазила и одлазила, а жена је духовним очима гледала ка својој Заштитници.
Говорила је о глади, жеђи, зими и врелини, као и да је он прво биће које је видела откако је прешла Јордан. Знала је ствари које није могла да зна – Свето писмо, које никада није читала, или обичаје његовог манастира.
Када га је испратила, замолила га је да никоме не говори шта је чуо, док је Бог не узме са земље.
Прорекавши му да идуће године неће моћи да напусти манастир на почетку Великог поста, замолила га је да на Велику среду сачека на обали Јордана са причешћем и да се моли за њу.
Како ће она прећи реку?
Целе године Зосима је ћутао, не усуђујући се да икоме исприча шта је видео. У срцу се непрестано молио Богу да му још једном покаже лице које је тако силно желео да види.
И када је дошла прва недеља Великог поста, само је Зосима остао у манастиру — разболео се и лежао у грозници. Тада се сетио речи жене из пустиње: „Чак и ако будеш желео да изађеш, нећеш моћи.“
Када је најзад оздравио и када је дошао дан Тајне вечере, учини као што му је света рекла: узео је део причешћа, отишао до обале Јордана и сео да чека свету жену.
Дуго је чекао. А онда почео да сумња: „А шта ако она и дође? Нема чамца. Како ће прећи Јордан да дође до мене, грешног?“
Док је тако размишљао, подиже очи и угледа свету како стоји на супротној обали. Зосима скочи, радујући се и славећи Бога. Али опет помисли: „Како ће она прећи реку?“
Тада виде како она начини знак крста над водом, и одмах закорачи на површину реке и поче да хода по води према њему. Ноћ је била месечава — тако је после посведочио Зосима.
Заједно су се молили, а жена га је замолила да јој испуни још једну жељу – да наредне године дође на исто месту на ком су се први пут срели.
Када је прошла година, он опет пође у пустињу и дође на исто место, али не затече никога. Тада, подигавши очи ка небу, рече:
„Покажи ми, Господе, Твоје чисто благо које си сакрио у пустињи. Покажи ми, молим Те, овог анђела у телу, који није достојан овога света.“
Тада на супротној обали реке угледа свету жену како лежи мртва, лицем окренута ка истоку, руку прекрштених по обичају.
Зосима дотрча и са сузама јој целива стопала, не усуђујући се да дотакне остатак њеног тела. Дуго је плакао. Онда изговори одређене псалме и молитве за упокојене и помисли:
„Да ли да је сахраним, као што је желела? Или ће то бити против њене воље?“
У том тренутку угледа речи написане у песку поред њене главе:
„Оче Зосиме, сахрани на овом месту тело смирене Марије. Врати земљи оно што је од земље. Моли Господа за мене, која сам преминула месеца фермутина египатског (то је април код Римљана), на први дан, у самој ноћи страдања Господа, пошто сам се причестила Божанским тајнама.“
Зосима се обрадова што је коначно сазнао њено име – Марија.
Према предању, док је старац с муком копао земљу, један лав се појавио и шапама му помогао да ископа довољно дубоку раку.
Старац је још једном опрао њена стопала својим сузама, и закопао тело, покривено само исцепаним огртачем који му је она својевремено узела.
Кад се вратио у манастир, све је испричао братији. Са страхом и љубављу почели су да чувају спомен на свету Марију.
Братија је дуго чувала ово предање усменим путем, док га патријарх Софроније Јерусалимски (634-644) није записао.
Света Марија Египћанка се у Православној цркви слави 1. априла, а спомиње се и пете недеље Часног поста. Капела посвећена Марији Египатској се налази у Цркви Светог гроба у Јерусалиму.

извор

У пету недељу Великог поста Света црква прославља успомену на Преподобну Марију Египћанку, свету подвижницу, која је слика дубоког, искреног покајања.

Пета недеља Великог поста назива се и Глувна. У дневном рачунању времена на селу, "глуво доба" – кад се све напољу смири и утиша, трајало је отприлике од десет увече до првих петлова. Крај дана, период пре новог почетка. Тако је и ово глуво доба поста, а већ следеће недеље настаће жамор Врбице и Цветне недеље. Васкрсење Лазарево као најава великог страдања после кога долази радост Васкрса – Први петлови.

У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми "који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу." Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост:

"Завапи Христу Богу који је распет за тебе", каже Црква, "и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме."

Химне служби ове недеље написали су: Софроније Јерусалимски, Андреј Критски, Јосиф и Теодор Студит. "Да људи не би били лењиви према духовним подвизима", Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у недељу, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа.

У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поје цео Велики канон Св. Андрије Критског и житије Свете Марије Египћанке.

У поодмаклом посту опет се подсећамо на смисао поста као подвига. Зато је ова недеља посвећена великој подвижници и покајници Светој Марији Египћанки. Кад прочитамо житије наслутимо величину ове светитељке која је у младости живела развратно да би у Јерусалиму доживела потпуно обраћење кад јој је непозната сила затворила улаз у храм. Живот поосле тога је провела тражећи чистоћу и близину Божију у Јорданској пустињи. Провиђењем Божијим није се упокојила док је у пустињи није пронашао старац свештеник Зосима и причестио је. Лако је тако далеке догађаје претворити у причицу. Само за тренутак маштом пробајмо да се нађемо у кожи усамљене жене која године и године проводи сама у пустињи у времену опаснијем од овог данас… На иконама се инсистира на испошћености тела некадашње развратнице. Не зато што се телесност презире, већ што тело које већ за живота личи на свете мошти, указује на веће достојанство материје. Тело светитеља постаје подручје трајног додира овог и оног света. Отуда и исцелитељска моћ многих моштију.

“Мачем уздржања посекла си духовне замке и телесне страсти, грешне помисли уништила си тиховањем. Потоком молитвених суза твојих напојила си пустињу и родила си нам плодове покајања. Зато, преславна са љубављу прослављамо свештени спомен твој.”

“Уселила си се у пустињу и обличје страсти из душе си уклонила, написавши у њој слику богопознања. Изобилно си заблистала у врлинама, те си лако и по води ходила и у молитви се од земље уздизала. И сада у смелости свагда хваљена Маријо, која пред Христом Богом стојиш, моли се за душе наше.”

извор

Свети апостол Аристовул, један од Седамдесет апостола. Беше брат апостола Варнаве, и рођен на Кипру.
Последоваше апостолу Павлу, који га и помиње у посланици Римљанима (Рм 16, 10).

Када велики апостол Павле постављаше многе епископе за разне крајеве света, тада постави и овога Аристовула за епископа британскога (енглеског).
У Британији беху народи дивљи, неверни и опаки, и Аристовул претрпе међу њима неописане муке, беде и пакости.

Удараху га без милости, вукући по улицама, ругаху му се и подсмеваху.
Но на крају овај свети муж дође до успеха силом благодати Божје.

Просвети народе, крсти их у име Христа Господа, цркве погради, свештенике и ђаконе посвети, и најзад, тамо у миру сконча и оде у царство Господа, коме је верно послужио.
 

Тропар
Свети апостол Аристовул
(глас 3): Апостоле Свети Аристовуле, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Мисирац из града Хермопоља, и старешина томе граду. У време једног гоњења хришћана он се удаљи у неку планину са многим другим хришћанима, и затвори се у једну колибу где провођаше време у посту и молитви. Но проказа га неки просјак, који му је храну доносио и коме је Савин велика добра учинио. Као Јуда Христа, тако и овај бедник за новац (за два златника) издаде свога добротвора. Савин, са још шесторицом, би ухваћен од војника, везан и на суд отеран. После големих мука би бачен у реку Нил где предаде дух свој Богу 287. године.

*

СВЕТОМ мученику Савину отаџбина беше Египат, а родно место град Хермопољ. Као угледан човек, он беше старешина своме граду. У време Диоклецијановог гоњења цео се Египат узнемири, многи хришћани беху мучени и убијани. Тада свети Савин остави свој дом, имање и ближње, и са многим другим хришћанима удаљи се у једно забачено село. И тамо се затвори у једну колибу, где провођаше време у посту и молитви. Идолопоклоници су много трагали за старешином хермопољским Савином, да би га ставили на муке, али га дуго не могоше пронаћи, што им падаше врло тешко. Но проказа га неки просјак, кога је блажени Савин хранио и велика му добра чинио. Као Јуда издајник тако и овај бедник оде к идолопоклоницима, и рече им: Шта ћете ми дати да вам покажем где се налази Савин кога тражите? Они му дадоше два златника. И он их одведе у село, показа им колибу Савинову, они је опколише и закуцаше на врата. У колиби са светим Савином беху још шест хришћана. Мислећи да им неко од браће хришћана долази неким послом, они отворише колибу. Идолопоклоници одмах улетеше унутра, ухватише их све и везаше. Светог Савина везаше посебно двема тешким веригама, и одведоше га пред судију Аријана. Истјазаван на безбожничком суду, и дуго примораван да идолима принесе жртву, он се не одрече Христа. Због тога би жестоко мучен, ноктима гвозденим струган, огњем паљен, и најзад у реку Нил бачен, где оконча свој мученички подвиг 287 године, и оде к подвигоположнику Христу да прими венац, победе. Тако исто и они шест хришћана, с њиме ухваћени, бише мучени, и у мукама скончаше, и исту славу од Господа на небу добише.

Многи мисле да вера помаже тако што учини да све буде лако.
Да проблема буде мање.
Да бол нестане.
Да одговори стигну брзо.
Али није баш тако. Истина је дубља од тога.
Вера не помаже тако што склони све олује,
него тако што нам да снаге и храбрости да кроз њих прођемо.
Психолошки гледано, човек без вере лако остане сам са својим страховима, својим мислима, својим границама.
И онда све постане тезе него сто јесте, јер мислимо да смо сами. Уздамо се у своју снагу и моћ...
И врло брзо схватимо да тако не иде.
Јер човек није направљен да сам буде себи и ослонац и смисао и утеха.
Ту вера почиње да помаже.
Не као бекство од стварности, већ као начин да кроз стварност прођеш другачије.
Да не полудиш када не разумеш.
Да се не распаднеш када изгубиш.
Да не отврднеш када те повреде.
Да не очајаваш када ствари крену супротно од онога како си се надао.
Духовно гледано, вера враћа човека на право место.
Подсећа га да није сам.
Да није случајно бачен у свет.
Да његов живот има смисао и онда када га он тренутно не види.
Вера те не учи да игноришеш зло
Учи те да зло нема последњу реч.
Не учи те да никада не заплачеш.
Учи те да и у сузама можеш да стојиш пред Богом.
Не даје ти увек објашњење.
Али ти даје присуство.
И то је огромна помоћ.
Јер некад човеку није најпотребније да зна зашто му се нешто десило.
Некад му је најпотребније да зна да није сам док то носи.
Зато вера помаже и кад си слаб,
и кад си збуњен,
и кад си уплашен,
и кад си уморан од свега.
Помаже тако што те враћа молитви када би најрадије одустао.
Помаже тако што ти не дозвољава да се потпуно идентификујеш са својим падом.
„Све могу у Христу који ми моћ даје.“
То не значи да можеш све што замислиш.
То значи да можеш да издржиш, да останеш, да не одустанеш, да се не сломиш до краја — јер ниси сам.
И можда је баш ту највећа помоћ вере:
што човек, и када је на дну, зна да дно није крај.

Душан Благојевић