Света блажена Ана, мајка Светог Василија Острошког и Тврдошког, на велику радост и благодат православног народа Херцеговине, али и васколиког православља, канонизована је на Сабору СПЦ у мају 2025. године, У црквеном календару 13. мај је одређен као дан њеног празновања. Епархија захумско-херцеговачка сјутра 13. маја 2026. године свечано ће прославити први литугијски спомен и годишњицу од уношења Свете и блажене Ане у Диптихе светих Православне цркве.

Према Житију Светог Василија Острошког у Мркоњићима, од побожних и благочестивих родитеља Петра и Ане (Анастасије), родио се Стојан Јовановић, 28. децембра 1610. године.[1] Поједини аутори не наводе тачну годину рођења Светитеља, попут свештеника проф. Васа Ивошевића који у Житију каже да се не зна поуздано година рођења.[2] То је вјероватно из разлога што је по тадашњим прописима архијереј могао бити само неко са навршених тридесет година живота, а с обзиром да је Свети Василије архијерејем постао на Преображење 1638. године.

Како нам предање казује, Ана Јовановић је у кући, на свом имању, родила сина јединца, потоњег Светог Василија Острошког, у селу Поповске нахије које се тада према турским дефтерима звало Косићани (у пописима за: од 1475. до 1477, 1585. и 1701. годину).[3]

За њено име Ана од значаја је напоменути дијалекатску специфичност говора подручја Требињске шуме и Попова поља, гдје се номинатив именице Ана изговара као Ане − дакле, са наставком -е. Исто тако, име Анастасија се не среће међу становништвом поповског краја и сматра се црквеним именом (према грчком језику и семантички представља васкрсење).

Није забиљежено да су Јовановићи старосједиоци у Мркоњићима, осим што се помињу у њима у контексту Светитеља. За Светитељевог оца Петра се каже, према предању, да је поријеклом из поповског села Пољице, затим Талеже, као и да је из села Хум у Шуми требињској, гдје су старосједиоци и славе Јовањдан. За мајку Светог Василија је и данас живо предање које се преноси са кољена на кољено, а које каже да је од Матића из сусједног села Туље, али и од Милутиновића из Мркоњића. Постоје и друге варијанте казивања, попут оних да је од Ђурица, презимена које се веже за дабарски крај. Можда могу да посвједоче и чињенице да су парцеле земљишта гдје се налазила Светитељева родна кућа у власништву Милутиновића и Лучића. На том мјесту је данас манастирски комплекс са чувеном кошћелом за коју се вјерује да је никла оног дана када се Светитељ родио.[4] Дакле, на темељима Светитељеве родне куће данас је Црква њему посвећена.

Мркоњићи су мјесто гдје је живјела Ана, као и њен син Стојан док није отишао, још као дјечак, у оближњи Манастир Завалу. У том поповском мјесту је Ана и сахрањена. Не постоје подаци који би поближе дали информације о њеном животу, осим што сазнајемо понешто у предању или житију њеног сина Светог Василија Острошког. Вријеме нам ипак нуди одређена сазнања и кроз чуда живога Бога даје откровења.

Треба обратити пажњу и на то да је управо Милутиновић имао виђење о мјесту гдје се налази гроб мајке Светог Василија Острошког, што не бива случајно. Свједочанство о виђењу старине Тривка Милутиновића забиљежено је и међу чудима Светитеља.[5]

Београдско издање листа „Време“, број 5629, у суботу 18. септембра 1937. године објавило је текст из Требиња под насловом „Један сељак подиже споменик на гробу мајке Св. Василија Острошког у Мркоњићу“. Према тексту, чудесно виђење се десило 13. маја 1936. године. Предање се након 86 година показало исправним, док је ипак остало нејасно зашто је наведена процјена да је дјечаку било осам година.

Цитат тог текста из листа „Време“: Требиње, 18. септембра – Ових дана у Требињу се догодио јединствен случај, који је главни предмет разговора у целом крају.

Осамдесетодишњи старац Трипко Милутиновић, угледни домаћин из села Мркоњића, подиже у близини православне цркве велики камени споменик мајци Светог Василија Острошког, која је, како је познато, умрла у селу Мркоњићу. Међутим за њен гроб се све до скора није знало. Тај гроб пронашао је стари Милутиновић.

– Прошле године, прича старац, одмах после Светог Василија, пошао сам рано у свој виноград који се налази у близини цркве, с намером да га оградим каменом. Када сам био поред цркве, сусрео ме један стари калуђер кога никада до тада нисам видео. Поред њега је стајао и један дечак од осам година. Када сам дошао близу, калуђер ми је назвао „добро јутро“ неким чудним гласом, а затим ме упитао да ли је то село Мркоњић и да ли је то стара православна црква. Ја сам потврдио и он ме је тада позвао да ми покаже гроб мајке Светог Василија Острошког. Без речи сам пошао. Када смо стигли до цркве он ми је рекао: „Ево ово је, запамти, гроб мајке Светог Оца Василија“. Док сам разгледао гроб и крст калуђера је нестало…

И други сељаци виђали су тога калуђера, како обилази око гробља и цркве. Финансиски потпрегледник г. Петар Милошевић такође тврди да га је и он сусрео.

После овога старац Милутиновић је одлучио да на гробу мајке Св. Василија Острошког подигне споменик.[6]

Споменик након Тривковог виђења израђује његов син Симо Милутиновић, али га није довршио и поставио на обиљежено гробно мјесто. Симо је страдао од усташке руке 23. јуна 1941. године у јами Ржани До, а Тривко је умро 1942. године. Касније, 1992. године, тај крст је пренешен и постављен на улазу у порту цркве Светог Василија Острошког у Мркоњићима.

Иначе, тај првобитни надгробни споменик (крст) је висине 84 цм, а ширине 45 цм (у хоризонталном дијелу крста).

У архиви Црквене општине Љубиње, свештеник Велимир Брењо 1963. године налази лист „Време“ који говори о виђењу Тривка Милутиновића о мјесту гдје је сахрањена мајка Светог Василија Острошког. Тај текст доставља Новаку Турањанину, поријеклом Љубињцу, који је био службеник у Патријаршији, да објави под својим именом у листу „Православни мисионар“ како би се поново актуелизовало у народу чудесно виђење о гробу мајке Светог Василија Острошког. По објављеном тексту јавила се Анђа Полић из Лос Анђелеса, предсједница Кола српских сестара у Америци, иначе поријеклом Љубињка, са понудом да помогне подизање споменика, али се то из неких разлога није реализовало. Када је Анђа послала прилог 1964. године, исти је искориштен за изливање новог звона цркве на Мишљену у којој је, према предању, служио као монах Свети Василије Острошки. Наведено су реализовали, уз благослов надлежног свештеника, Мишо и Васо Будинчић.

Исто тако, подстакнута текстом, администратору „Гласника“ се јавила Велинка Лукач из Америке  (Velinka Lukach, 4503 N. 126th Street, Butler, Wis. USA) и послала прилог од 5 долара у сврху подизања споменика, о чему је сачињена и потврда и достављена надлежном свештенику. Сигурно да је вриједност тадашњих долара и валута уопште била другачија него данас, али важније је нагласити тај осјећај према Светитељу у даривању прилога за намјену подизања споменика његовој мајци.[7]

У подлистку Гласника Српске православне цркве „Православни мисионар“, број 1. из 1964. године, налази се исти текст као у листу „Време“ из 1937. године, али под насловом „Подизање споменика мајци Св. Василија Острошког у Поповом пољу“ потписан од Новака Турањанина. На почетку, а прије навода текста, сазнајемо да је исти након објаве у листу „Време“ прештампао и крагујевачки „Мисионар“ у децембарском броју 1938. године. Послије навода текста, на крају стоји: „Народ села Мркоњића и околине са својим свештеником, као и други побожни људи, покренули су сада поново племениту акцију покојног Трипка Милутиновића да се доврши започето дело – подизање споменика Светитељевој мајци. Ову акцију треба поздравити.“[8]

Надгробни споменик Ани, мајци Светог Василија Острошког у селу Мркоњићи, подигнут је 1966. године. Споменик је дјело клесара Илије Вулића из поповопољског села Струјића.[9]

На споменику је уклесано да је освећен 1966. године, што се није десило, иако је то година његовог подизања. Споменик је освећен на дан Светог Пантелејмона, 9. августа 1968. године. Освећење је извршио Митрополит дабро-босански Владислав (Митровић) који је био и администратор Епархије захумско-херцеговачке.

Према подацима из архиве свештеника Велимира Брења, освећење је било планирано за трећи дан Васкрса 1967. године, али је актом број 123. од 29. априла 1967. године Митрополит Владислав отказао канонску посјету и освећење споменика, због прилика које су владале у народу тог краја, а под утицајем тадашње власти.

Иначе, Мркоњићи су припадали парохији драчевској, коју је опслуживао парох љубињски. O том времену довољно говори податак из Шематизма за 1966. годину да је у цијелој Захумско – херцеговачкој епархији било 17 активних свештеника, 3 монаха и 12 монахиња.[10]

У „Православном мисионару“ из 1969. године је објављена фотографија са освећења уз пропратни текст: „Надгробни споменик Ани, мајци св. Василија Острошког у селу Мркоњићу (Попово поље). Споменик је подигнут 1966. г. а осветио га је на св. Пантелејмона (9. VIII) 1968. Митрополит дабро-босански г. Владислав. (Видети: „Прав. мисионар“, бр. 1/64).“[11]

Мјесто гдје је подигнут споменик мајци Светог Василија је удаљено око 7 метара од ивице цркве посвећене Светом Николи, што је по предању из времена Тривковог виђења и забиљежено. Непознато је када је црква саграђена, али је по предању Стојан Јовановић, потоњи Свети Василије Острошки, у њој крштен. Исто тако, претпоставља се да је мали крст који се налази поред споменика Ани Јовановић, управо надгробни споменик Светитељевог оца Петра.[12]

Приложници за подизање споменика Ани Јовановић, мајци Светог Василија Острошког, били су вјерни народ Попова Поља и околине (углавном Љубиња), што је евидентно кроз списак настао у рукопису из тог времена.

Период пријератних деведесетих година двадесетог вијека донио је околности повратка народа вјери и Цркви. На сеоском збору села Мркоњићи 1990. године донешена је одлука да се гради спомен Црква на темељима родне куће Светог Василија Острошког. Први радови су почели 1991. године. Храм се градио добровољним радом вјерника Попова Поља и њиховим прилозима, али и прилозима вјерујућих из цијелог свијета. За благослов се Митрополиту дабро-босанском Владиславу обратио јеромонах хаџи Сава Чанчаревић из Манастира Завала. Такође, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију за благослов и подршку у пројекту обратио се одбор за изградњу Цркве. Пројектант Цркве је био Растимир Поповић из Требиња, иначе унук проте Владимира Поповића, док је кум манастира у изградњи био Растимиров син Јован Поповић. На темељима Светитељеве родне куће, 12. маја 1998. године, освећен је њему посвећен Храм.

Двије године прије освећења храма, односно у мају 1996. године, по благослову тадашњег Патријарха српског Павла, митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа захумско-херцеговачког Атанасија, кивот са моштима Светог Василија Острошког походио је Херцеговину, тиме и родне Мркоњиће, а на гробу његове мајке је положен кивот и одслужен парастос.[13] Тада је епископ Атанасије у бесједи, између осталог, рекао: „Ако Бог да, ускоро да откопамо њене кости које су родиле овакве свете кости као што је Свети Василије“.[14]

Том приликом, 11. маја 1996. године у тада недовршеној цркви, обављено је и прво крштење. Троје Бошковића су примили Свету тајну крштења: Василије, син Рада Бошковића, предсједника црквеног одбора Мркоњића, као и Сања и Радмила.[15]

Дана 8. маја 2023. године, на празник Светог Апостола и јеванђелисте Марка, благословом Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, откопан је Анин гроб и десила се потврда предања да се налази тачно девет корака од ивице зида цркве посвећене Светом Николи. Скидање првог слоја земље открило је кости које по свему судећи припадају неколицини различитих људи. Међу овим костима пронађен је и аустроугарски новчић из 1900. године, што указује на то да су кости новијег датума, очигледно накнадно положене преко већ постојећег гроба. Даље копање је открило веома стари споменик од клесаног камена из једног комада, са дуборезаним крстом са обје стране. Наставак копања, на дубини од око једног метра и двадесет центиметара, тачно испред поменутог клесаног каменог споменика открива танке надгробне плоче које оивичавају и наткривају још један гроб. Уклањањем плоча откривен је необично добро очуван женски скелет, у правилном анатомском положају, руку скрштених на грудима и дивне, златно-жуте боје.[16]

Откривени надгробни споменик (висина 50 цм, ширина 34 цм, дебљина 25 цм) на коме је исклесан крст, данас је постављен на гробно мјесто споменика Ани Јовановић, у мјесном гробљу, гдје је почивала до обретења њених моштију.

Свете мошти Ане Јовановић, која је обретењем потврдила предање да је била висока жена јер је имала око 185 центиметара, смјештене су у дрвени кивот и налазе се у мркоњићкој манастирској цркви, која је метох Петропавловог манастира.

Мајка Светог Василија је помагала потребитим који су тражили од ње помоћ још док је почивала у мјесном гробљу. Мјештани поповског села Мркоњића су казивали да би сваке године, једног дана, на мјесто гдје је почивала мајка Светог Василија Острошког, падала  једна зрака свјетлости. То је посвједочио и Владика Атанасије да су му људи причали, додајући да је то знак њене светости попут мајке Светог Саве.[17]

Постоје свједочанства, записана и она која ће се записати. Једно од таквих је и оно које нам објашњава њену представу на икони са бијелим цвијетом у руци. И многи вјерујући носе на дар Светитељевој мајци бијели љиљан.

Свети Василије Острошки је објавио чудо везано за мајку Ану, потребно у датом времену по Божијој промисли. Мастер теолог Миланка Тешовић је посвједочила догађај који се десио у њеној породици. Свједочанство је дала тада умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију писмом послатим о Никољдану 2019. године. Наиме, њена бака С.М. (76) из села Требесин код Херцег Новог је била у веома тешком здравственом, а због тога и у тешком психичком стању. У том стању није придавала значај вјери и Светим тајнама, све док једне ноћи није уснила Светог Василија Острошког који јој је казао да оде у Мркоњиће, поклони се његовој мајци Ани и понесе са собом бијело цвијеће. Бака С.М. је тако и учинила, те су све њене муке престале, а уједно је доживјела покајање, преумљење и захвалност Светом Василију и његовој мајци.[18]

Много нам говоре и изјаве игумана острошког архимандрита Сергија и сабрата острошког о. Романа, које дадоше у прилог канонизације мајке Светог Василија Острошког, у прољеће 2025. године.

Игуман Сергије (Ракић) је доста пута слушао од владике Атанасија о плану вађења Аниних светих моштију. Исто тако, игуман је редовно, свака два до три мјесеца, углавном ноћу одлазио на гроб мајке Светог Василија, Свете Ане, да се помоли. Више пута је имао осјећај и унутрашњи доживљај да ће молитве Светој Ани, као мајци Светог Василија, прије стићи до њега и бити услишене. То се и дешавало, јер оне на корист биле су услишене. Игуман Сергије је имао велику помоћ од мајке Ане, нарочито приликом старања о повјереном му Манастиру Острогу. Притиснут многим обавезама био је у стању да моли за благослов да пређе у неки други, мањи манастир. Међутим, како је у повратку обично свраћао са братијом до Манастира Тврдоша, дешавало би се, чудом Божијим, да Владика исприча баш ону причу која је давала одговор − да повлачење није опција, већ да у борби за благодат долазе и разни притисци и искушења.

За чин вађења моштију игуман је, између осталог, оставио свједочанство да су испрва наишли на скелет за који је имао осјећај да није Света Ана. Испод, нешто дубље, био је још један скелет за који такође није осјећао да је Света Ана. Ипак, настављају даље да копају, све док нису дошли до вертикално постављених камених плоча које су се налазиле са десне и лијеве стране, а међу којима је било тијело. Оба претходна су лежала према истоку, док је тијело Свете Ане било окренуто мало укосо према цркви Светог Николе, тачно како је „речено“, девет корака од сјеверног, лијевог ћошка цркве. Те кости су биле жуте као восак и осјетио се мирис који се свуда около проширио. Игуман је нагласио податак која су стручна лица уочила − да су кости испод очне јабучице, а које су веома танке и прве пропадну послије смрти, биле савршено очуване. Још једно дешавање је остало чудесно: у тренутку када су дошли до моштију, док је стајао поред цркве, видио је како горњим путем наилази неки човјек који долази до њега и пита да ли то ваде мошти Свете Ане. Пролазник је тада нагласио да му је Владика Атанасије говорио више пута да су мошти Свете Ане жуте као восак и да, када се исте буду вадиле, оне које буду жуте као восак, као свијећа, то су мошти свете Ане. Тако се човјек појавио ниоткуда, али од Бога наведен у том тренутку, да потврди ријечи владике Атанасија и разријеши дилему да се не одустаје од копања док се не нађу оне цјеловите мошти и жуте као восак.[19]

Јеромонах Роман (Виларет), сабрат манастира Острог, такође је дао казивање како је слушао од Владике Атанасија да је једна докторка из Подгорице била болесна од тешког облика карцинома и молила се Светом Василију Острошком за исцјељење. Светитељ јој се јавио у сну и упутио да ће исцјељење учинити његова света мајка, да пође до њеног гроба, понесе јој бијели љиљан и помоли се, па ће бити све како Бог хоће. Сјутрадан је жена купила цвијеће, однијела на гроб Свете Ане и помолила јој се. Након неколико недјеља, редовна контрола и снимци показали су да се у потпуности исцијелила и да нема трага од опаке болести.

Поред наведеног казивања, отац Роман је посвједочио и своје чудесно исцјељење од проблема са желуцем, будући да је имао враћање хране и неконтролисано штуцање. Дан  након сахране владике Атанасија, марта 2021. године, купио је бијели љиљан и понио на гроб Свете мајке Анастасије, како би се захвалио за духовна исцјељења и утјехе. Када је био код гроба да положи цвијет, ухватило га је такво неконтролисано штуцање да је рекао: „Света Анастасија, помози ако ћеш икад, уби ме овај желудац“. Тада је појео лист чуваркуће са њеног гроба, десило се исцјељење и никада више није имао проблем са желуцем.

Пошто је и о. Роман био на обретењу Аниних моштију, потврђујући наведено свједочанство игумана Сергија, запазио је како су њене рамене кости биле избраздане, на што је присутна докторка објаснила да је то због тога што је она много у животу терета носила.[20]

Свештеник Милош Мандић из Требиња дао је свједочанство које му је познато о двије жене нероткиње  из Требиња. Једна је била у толико лошем здравственом стању да је и пола године крвоточила, али након што је обављен молитвени чин на гробу Ане Јовановић, још док је почивала у мркоњићком гробљу, стање се тако промијенило да је убрзо затруднила и родила дијете. Друга жена је, послије више покушаја вантјелесне оплодње и чак медицинског налаза да не може имати дјецу, послије молитве на Анином гробу затруднила. У оба случаја су њихови мужеви, поучени казивањем Владике Атанасија да је све свето на том гробу, појели мало земље са њенога гроба и на тај начин били дио чуда Божијега.[21]

Чудеса су се дешавала, дешавају и сигурни смо да ће се дешавати. Сестре мркоњићког манастира марљиво записују чуда Свете Ане за будућа времена. Јер, као што је записано у Житију преподобне матере наше Марије Египћанке „тајну цареву добро је чувати, а дјела Божја славно је објављивати“, тако је и овдје потребно − не прелазити ћутке преко славних дјела Божијих.

На велику радост и благодат православног народа Херцеговине, али и васколиког православља, на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве одржаног у Београду 13-17. маја 2025. године, канонизована је Света блажена Ана – мајка Светог Василија Острошког и Тврдошког. У црквеном календару 13. мај/30. април  је одређен као дан њеног празновања.

Молитвама Свете блажене Ане, мајке Светог Василија Тврдошког и Острошког, Господе Исусе Христе, Сине Божији помилуј нас!

Извор: Епархија ЗХи

Много тога што чини саму срж црквеног живота остаје нам нејасно. Не зато што је скривено, већ зато што му често прилазимо са погрешним очекивањима. Једно од таквих питања, које је последњих деценија код многих верника изазвало збуњеност, па чак и саблазан, јесте такозвано „отварање моштију“.
За човека који не познаје дубље искуство Цркве, већ се ослања на усмена предања или насумично прочитане књиге, призори који се том приликом откривају могу бити узнемирујући. Многи, наиме, верују да мошти морају бити „нетљене“ – да тело светитеља треба да изгледа као да смрт над њим није имала никакву власт. Када стварност покаже нешто друго, када се уместо „целог тела“ нађу кости, рађа се сумња. Понекад се та сумња чак намерно подстиче.
Али, ако се вратимо изворном учењу Цркве, открићемо нешто неочекивано: проблем није у моштима – већ у нашем разумевању.
Шта заправо значи реч „мошти“?
Сама реч „мошти“ не означава нужно нешто чудесно у физичком смислу. Она је сродна латинском reliquiae и грчком липсанон (грч. λείψανον)– што једноставно значи „остаци“. У нашем језику, реч потиче од корена „моћ“ и првобитно означава кости, скелет – унутрашњу снагу и потпору тела.
Зато није случајно што се у богослужбеним књигама реч „мошти“ користи за тело сваког преминулог човека, а не само светитеља. У Требнику, који прати човека од рођења до смрти, каже се:
„…свештеник долази у дом где леже мошти покојника…“
И на крају опела:
„И тако узевши мошти, одлазимо ка гробу.“
Дакле, у свом основном значењу, „мошти“ су – остаци тела.
Ово нам помаже да разумемо и праксу првих хришћана. Мученици су често страдали на најтежи начин – били су спаљивани или бачени зверима. Ипак, оно што је од њих остајало, макар био и прах, Црква је чувала као драгоценост. Јевсевије Памфил пише да су ти остаци „драгоценији од драгог камења и племенитији од злата“.
Свети Јован Златоусти говори о светом Вавили и отворено каже да су у гробу остале само кости. Али одмах додаје нешто што мења поглед:
„Не говори ми о праху… него отвори очи вере и погледај на силу Божију која је у њима.“
Зашто Црква не очекује „нетрулежност“ у физичком смислу
Посебно је занимљива пракса на Светој Гори. Тамо се речи: „Прах си и у прах ћеш се вратити“ схватају дословно. После неколико година, тело монаха се откопава. Ако се није распало, то се не тумачи као знак светости – напротив, сматра се да је потребна појачана молитва за тог човека.
То може звучати шокантно савременом човеку, али открива нешто важно: У православној традицији нетљеност тела није једини нити пресудан доказ светости, будући да Црква као свете мошти подједнако поштује и очуване кости светитеља. И историјски извори то потврђују. У старим записима се јасно разликује: негде је тело очувано, негде делимично, а негде су остале само кости – и све се то назива моштима.
Свети Јосиф Волоцки каже:
„Ове кости изгледају као прах и земља, али су страшне демонима… и ми их са страхом целивамо.“
Црква, дакле, никада није заснивала светост на стању тела, већ на животу човека и благодати која у њему делује.
Тело као храм, а не као нешто безвредно
Овде долазимо до дубљег питања: шта је тело у хришћанству?
Постоје два погледа. Један, који је изразио Лав Толстој, види тело као нешто непотребно, чак одвратно. Други – црквени – види тело као неопходно за спасење.
Апостол Павле каже: „Не знате ли да су телеса ваша храм Светога Духа…“
Тело није затвор душе, већ њен сарадник. Оно учествује у свему што душа живи – и у греху и у светости. Зло не почиње од тела, већ од мисли, али када се душа испуни благодаћу, то се преноси и на тело. Освећује се сваки део човека – свака кост, сваки уд.
Зато мошти нису само „сећање на некога“. Оне су сведочанство да је благодат Божија прожела читаво људско биће.
Шта заиста значи „нетљеност“
Данас често погрешно разумемо овај појам. „Нетљене мошти“ не значе нужно тело које се није распало.
У старим записима, када се каже да су мошти „целе“, то често значи – кости су очуване.
Право значење нетљености је духовно: то је ослобођеност од трулежи греха.
Када су отворене мошти Светог Серафима Саровског, многи су се саблазнили јер су пронађене само кости. Шириле су се гласине да он није био свет. Тада је митрополит Антоније морао да подсети народ: светост се не доказује стањем тела, већ животом и благодаћу.
И ту се открива суштина: светац није свет зато што му се тело није распало – већ зато што је његов живот био испуњен Богом.
Мошти као сведочанство живе Цркве
Ако верујемо да благодат Божија може да делује кроз човека, онда је природно да она остаје везана и за његово тело.
Зато су мошти „посуде благодати“. Не у магијском смислу, већ као наставак живота у Богу.
Није случајно што се Литургија служи на антиминсу у који је ушивена честица моштију. То нас враћа у време првих хришћана, који су служили на гробовима мученика. Црква није само заједница живих – већ и оних који су се већ прославили у Богу.
Тела светих су знак да они нису „негде далеко“, већ да су део истог живота Цркве.
Зашто је ово важно за нас
Све ово може деловати чудно савременом човеку. Али питање моштију је, у ствари, питање – шта мислимо о човеку. prijateljboziji.com
Ако одбацимо поштовање моштију, онда тихо прихватамо да је човек само тело које нестаје. Али ако верујемо да је човек створен за вечност, онда и тело има своје место у том позиву.
Мошти нас подсећају на нешто што лако заборављамо: наше тело није створено само за земљу, већ и за васкрсење. Када се на опелу каже да је у гробу „лепота створена по лику Божијем“, то није поетска слика – то је истина о човеку.
И зато, када говоримо о моштима, не говоримо само о светитељима. Говоримо о нама. О томе на шта смо позвани да постанемо.

свештеномученик Сергије (Мечов)

Извор: Пријатељ Божији

Српска православна Црква 12. маја по новом, 29. априла по јулијанском календару молитвено прославља Светог мученика Василија, пекара из Пећи.

Тропар, глас 7.

Хлеб земаљски готовећи, за Хлебом небеским си жеђао, свјетлошћу Христовом се испунивши смрти се ниси устрашио, душу своју положивши за ближње своје Царство небеско си задобио, Василије царствоименити, моли Христа Бога да спасе душе наше.

У XVII веку хришћани на Балкану тешко стењаху у оковима турске тираније. Довољно је било да некога оптуже да је хулио Мухамедову веру па да одмах, без суда и провере, буде убијен на најсвирепији начин. И сваки онај који би обећао да ће се потурчити а после одбио да то учини пострадао би мученички. Отмице српских жена и девојака биле су тада обична ствар.

У то тешко време живљаше у Пећи овај врлински хришћанин Василије. Василије бјеше по занату пекар, а по души истински грађанин Царства небескога. Иако још млад (није имао више од 35 година) био је као и већина људи у то доба ожењен и имао одраслу децу. Ћерка му бјеше изванредне лепоте. Тек што се била задевојчила и стасала за удају, запазише је неки Турци и запаливши се прљавом телесном страшћу према њеној чедној лепоти уграбише је и отеше из родитељског гнезда.

Свети Василије, као човек дубоко утврђен у вери праотачкој не хте се помирити са насиљем нити са мишљу да му ћерка постане мухамеданка, те појури за Турцима и стаде се са њима отимати за своје чедо. Но Турци, којих не бјеше мало, савладаше Василија и стадоше га тући и приморавати да и он прими мухамеданску веру или ће га погубити. Страдалац Христов Василије никако не пристајаше на вероодступништво и радије жељаше да изгуби главу него своју да погуби душу. У тој и таквој борби, видећи га непоколебивог, разјарени Турци оштрим ножем – јатаганом распорише Светог Василија тако да му се сва утроба просу. Ово се догодило на излазу из Пећи према Дечанима, на месту званом Раушићка трешња. Смртно рањеног, ту га оставише да умре. Но, Свети мученик успе да се довуче до оближњег села Ћушка (у близини данашње железничке станице у Пећи) и ту оконча свој ововремени земни живот заменивши га вечним животом у Царству небеском; јер пред Господом ни једна жртва није узалудна, нити Господ заборавља оне који су Му верни, већ вазда чини по речи својој: „сваког који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“. А за сведочанство да је примио жртву Светог Василија у небесни свој жртвеник поче Господ ускоро да га прославља и пред људима. Наиме, Срби из села Ћушка часно погребоше Светог Василија на оном месту на ком га нађоше и упалише му кандило на гробу. Осећајући дубоко поштовање према његовој одважности у одбрани вере Христове, уједно и дивећи му се што није као многи од њих погнуо главу или устукнуо пред опасношћу, почеше, у почетку стидљиво а касније све више и одважније, обилазити његов гроб и молити његово заступништво пред Господом. И добијаху они брзу помоћ у невољама и исцељења у болестима. Зато му озидаше гроб, али без натписа, и у њему издубише „неугасиво“ кандило. Касније му над гробом подигоше цркву око које је, по народном предању, никао мали манастир (највероватније метох Пећке патријаршије). Манастир је страдао од Турака, а црква је срушена – не зна се када. Но и после рушења цркве народ није престајао притицати гробу Светога и прослављати га. (Остаци цркве били су видљиви а гроб очуван све до посљедњег рата 1999. године.)

******

Након Велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем дошло је до значајних промена у саставу становништва тога краја. Већина српског живља напустила је своја огњишта. У селу Ћушка остало је свега неколико српских кућа, а у XVIII веку село населише Срби из Црне Горе и Македоније. И премда су староседеоци повест о мучеништву Светог Василија и чудесима која су бивала на његовом гробу пренели својим новим комшијама, досељеницима из Црне Горе био је много познатији култ Светог Василија Острошког Чудотворца, те временом почеше мешати ова два велика Христова угодника. Тако се у народу почело причати да је на месту на коме је гроб Светог новомученика Василија „канула крв Светог Василија Острошког када је био рањен“. По другима је ту сахрањена рука Светог Василија Острошког: „Та рука је светитељу отпала, према казивањима мештана села Ћушка, у тренутку када је посветивши се узлетео на небеса“ (Голуб Јашовић: „О именима села Ћушке код Пећи у северној Метохији“). Ипак – у оном делу становништва пећког краја које се није иселило остало је живо сећање на Светог новомученика Василија.

Непосредно поред гроба Светог Василија налазио се и један „турски гроб“ у коме је по предању сахрањен Василијев слуга, који му је остао веран и који је послије мученичке кончине свога господара одржавао његов гроб. Током времена почели су и Турци и Шиптари да долазе на гроб Светога, а онда и да га својатају због овог другог гроба. Било је и покушаја, али безуспешних, да се гроб слуге Турчина прогласи светим местом.

По народном предању и обичајима Срба из Пећи и околине, на гроб Светог Василија се највише одлазило уторком и петком, а најпосећенији је био на дан Светог Василија Острошког, када се и месно прослављао Свети мученик Василије Пекар (слично Светом новомученику Григорију Пећком, који се прослављао на дан Светог Григорија Богослова). По причању две муслиманке из Пећи (Сабрије Салих и неке Емине чија сведочења је 1959. године записао Леонтије Павловић), које су у то време одржавале гроб, сабор је такође био и на Светог Илију (2. август/20. јули) који је „до подне Илија, а од подне Алија“.

Народ је често на гроб долазио у великим групама, кадио га и палио свеће и саборно се молио. Болеснике су водили у трикратни опход – литију око гроба Светога. На гробу је увек горило кандило израђено у виду пространог удубљења које је могло да прими до пола литре уља. Особито су светињу посећивали ђаци и доносили књиге да би их Свети благословио и подарио им способност учења.

По речима Бранке Мреновић (рођене 1949. у Пећи), њу и њену браћу и сестре будила би рано њихова покојна мајка Цвета Јанићијевић (рођена 1929, а упокојила се 1998. године у Пећи), терала их да се свечано обуку, и онда су заједнички одлазили до гроба Светог Василија, који је био удаљен пет-шест километара од њихове куће. Тамо би окадили гроб, упалили свеће и помазали би се уљем из кандила. Ту би се помолили свако за своју потребу и по Бранкиним речима, молитва је увек бивала услишана. Онда би сви доручковали у непосредној близини, а послије ове од Светитеља благословене трпезе враћали би се кући – духовно и телесно укрепљени. Када би напуштали ово свето место зора је тек свитала.

Драгица Поповић је од своје младости па све до бомбардовања 1999. године често посећивала гроб Светог мученика Василија Пећког и молила му се у свакој животној невољи. Помоћ Светога, како каже, није изостајала, а када би се враћала са његовог гроба увек је осећала олакшање и спокој.

Њена другарица, Милка Ђукић, са којом је често одлазила на гроб Светог Василија, шездесетих година прошлог века осведочила се на свом личном примеру колико је Свети Василије брз да помогне. Наиме, након неколико година брака дошло је до развода, а њен бивши муж отишао је на рад у иностранство. Милка је затражила помоћ код Светог Василија – молила је да јој се муж врати и да не остане самохрана мајка са два сина. Након само три месеца муж се заиста вратио кући, а њихов обновљен брак Господ је крунисао рођењем још једног детета – послије два сина подарио им је ћеркицу. И данас Милка благодари Светом мученику Василију – брзом помоћнику у невољама.

Једном је Драгица Поповић (60-тих година прошлог века) код гроба Светог Василија затекла млади брачни пар из Босне. Дошли су на гроб да дарују златни ланчић у знак захвалности. У браку су били четири године и пошто нису могли да имају децу молили су се Светом Василију и добили су сина.

По сведочењу монахиње Ефимије (Марковић), родом из села Накла (у близини Пећи), жене из њеног села и околине обичавале су да иду код Светог Василија на младу недељу и на млади петак. Неки би опет наменили девет четвртака за редом и молили се за војнике и своје ближње који су у војсци и сви би се они живи и здрави враћали својим кућама. Често су заједно са Србима и Шиптари из Накла одлазили јутром на гроб Светога.

Добрила Поповић из Накла као дијете је имала свакодневне јаке главобоље. Мајка ју је повела у Ћушку на гроб Светог Василија и ту је помазала уљем из кандила. Главобоља је престала и од тада је више никад није заболела глава. Сада Добрила живи у Крагујевцу, има 60 година.

Ако које дијете из Накла не би на време проходало носили би га код Светог Василија; три пута би са њим опходили гроб и дијете би одмах проходало. Познато је неколико таквих случајева.

Радмили Марковић (рођена 1938. у селу Лугођија код Пећи) се 1970. године често у сну јављала њена покојна комшиница муслиманка (Зика) и тражила од ње помоћ. Радмила је дуго размишљала како да јој помогне. На крају је одлучила да оде на гроб Светог Василија. Ту се помолила за своју комшиницу и више је није сањала.

Син Милоша Чукића из Главичице (село у близини Пећи) боловао је од дјечије парализе. Како ту медицина није могла много помоћи, Милош је одвео сина код Светог Василија Пећког и дијете је потпуно оздравило.

Митра Мијатовић (рођена 1934. године у оближњем селу Витомирица – данас живи у Пећкој патријаршији) сећа се да се говорило: „Ако те ухвати дремеж код Светог Василија, бићеш исцељен“. То се управо и догодило унуку Милунке Лазовић, која и данас живи у Пећи, када га је почетком деведесетих година прошлог века повела на гроб Светог Василија због тога што је често плакао. Кад су по обичају трикратно обишли гроб, после трећег круга унук је заспао. Ту се нашао један Шиптар који јој је рекао: „Добро је што ти је заспао, биће добро…“ И заиста, послије тога дечак више није плакао.

Мирјана Тодоровић, Пећанка која од 1999. године живи у Београду, редовно је одлазила на гроб Светога и молила му се за сваку потребу. Једном је и сама доживела исцељење. На нози јој се појавило мало удубљење и веома јаки болови на том месту. Није ишла код лекара већ је одмах отишла код Светог Василија и три пута обишла гроб молећи се. Послије сваког обиласка намазала би болно место уљем из кандила. Болови су престали, а ускоро се и удубљење на нози повукло. Она се још сећа да је обичај био да се на гроб носи храна и да се ту обедује.

Викторија Стањевић, Блаженка Чукић и Радмила Шуговић такође се сећају својих одлазака на гроб Светог Василија, а Љубица Милатовић памти да је на гроб новомученика Василија ишао и народ српски и шиптарски и да су људи често доносили понеку личну ствар да се на гробу освешта.

Средином осамдесетих година прошлога века примећују се напори Шиптара да Србима онемогуће приступ светињи. Монахиња Ефимија се сећа да је 1985. године гроб Светог Василија био ограђен тарабом, те да тада није могло да му се приђе – „само смо га гледали из аутобуса заграђеног кад бисмо се враћали из школе кући.“ Ова „забрана“ трајала је само неко време, јер су многе Пећанке одлазиле на гроб све до 1999. године када су га, по сећању Бранке Мреновић, Шиптари поново оградили. Мирјана Тодоровић која је радила у близини и готово свакодневно пролазила туда сећа се да је 1999. године видела да изнад оба гроба ниче грађевина за коју се понадала да би могла бити црква. Данас се на тој локацији може видети новоизграђена џамија, али да ли она покрива гробове или је у њиховој непосредној близини без обиласка терена не може се са сигурношћу рећи. Шта се заправо дешавало на гробу и са гробом Светог Василија тих последњих година пред рат можда најбоље казује прича двеју пријатељица из Пећи – Српкиње Драгице Поповић и Шиптарке Шарибане Плунци – које су често заједно одлазиле на гроб овог пећког Светог да се тамо помоле, свака на свој начин. (Шарибана је често ишла и у Пећку Митрополију – да се моли и пали свеће.) Једном приликом, 1998. године наишле су на гроб Светог Василија „испреметан по шиптарски“ (што значи да су на гроб положили дуги камен какав стоји на шиптарским гробовима, а са стране су натрпали земљу како би гроб личио на хумку – као да је неко недавно сахрањен) и на гробу постављено турбе. Шарибана упита на шиптарском чувара гроба зашто је то урадио. Он јој одговори: „Наши су наредили.“ (Мисли се на УЧК-терористе.) Дошао је, каже, један човек да га извести шта и како треба да уради. Оне се помолише и одоше. Послије неколико дана пођоше њих две поново на гроб Светог Василија. Кад, гле чуда, све враћено у првобитно стање. Шарибана опет упита чувара шта се догодило. Он одговори: „Не може се Богу наређивати. Дошао је тај човек поново да ми каже да вратим све како је било – јер мучио се ноћу и није могао да спава.“

*****

Као и у случају Светог мученика Григорија Пећког, први је на култ Светог мученика Василија Пећког Пекара указао српски историчар и академик Ђорђе Сп. Радојчић, а послије њега кратке записе налазимо код богослова и историчара др Леонтија Павловића („Култови лица код Срба и Македонаца“) и јрм Димитрија Плећевића („Српски светачник“), као и код Голуба Јашовића („О именима становника села Ћушке код Пећи у северној Метохији“).

Молитвама Светог мученика Василија Пећког Чудотворца, Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас. Амин.

Сијајући тврдом вером и непоколебивом надом из оних тешких времена која вери и нади никако нису била наклоњена, ови Новомученици пећки – Св. Григорије и Св. Василије – и са њима многи други светионици рода нашег, верни сведоци Христови знани и незнани, од немерљивог су значаја за нас, данашње православне Србе. Они нас као златне карике везују за светло и благодатно доба када смо се као народ присајединили Новом Израиљу, и када смо постали његов равночасни и назидатељни део. Подсећају нас да смо удео спасених по насљеђу, да је наше прејемништво дубокога корена, да смо „плаћени скупо“.

Истовремено, жртва и сведочанство Св. Григорија и Св. Василија нас и обавезују – да тај залог Царства који нам је предат сачувамо у овом ништа мање смутном времену за оне који тек имају да дођу. Сачуваћемо га, пак, само ако будемо попут њих, њиховим молитвама, чували тврду Божију веру и добру наду, спремни да их посведочимо увек и свуда.

„Свети не постају административно, нити формално одлукама сабора… За Цркву акт канонизације Светих, и кад је формално вршен и кад није, био је увек само декларативан, и имао је смисао објављивања и сведочења постојеће стварности. На тај начин их је Црква уписивала у вечну књигу своје историје, а успомену на њих узиђивала у своје темеље – и тако су Свети остали неугасиве звезде не небу и имена која се не заборављају.“

Јеромонах Хризостом Столић, Православни Светачник, Месецослов Светих, Том I, септембар–јун, Београд, 1988, стр. 1988.

Житија Св. преподобномученика Григорија и Св. мученика Василија Пећког саставили: сестринство манастира Пећка патријаршија и братство Цетињског манастира

Првобитно објављено у часопису Митрополије Цетињске, „Светигора“, образника за веру, културу и васпитање; година XXVI, Kрстовдан, октобар 2017; број 265.

Извор: Светигора

У раздобљу од Mаричког боја 1371. до пада Горње Зете под турску власт 1499. године Турци су окупирали највећи дио српског етничког простора на географском распону од Саве и Дунава до Јадранског мора. Пред турском најездом родољуби слободоумног и непокореног духа, али и не мали број монаха, повлачили су се у неприступачне планинске терене, у наше недоходе и непроходе, како би сачувао личну слободу и вјеру предака. И у доба османлијске окупације бројни монаси и испосници налазили су себи уточиште у тешко приступачним планинским предјелима. Један од њих је био и Преподобни Исаија ,,от Оногошта“.

Када је Исаија тачно рођен, на жалост, није познато. Црквено и народно предање каже да је родом из села Попи у Никшићком пољу. Своје духовно скровиште и уточиште је нашао у острошким стијенама, гдје се подвизавао до своје земне кончине. И прије доласка Св. оца Василија у острошке стијене, који је услиједио средином XVII вијека, било је монаха и испосника који су се подвизавали у пећини Острошких греда (на чијем ће терену 1665. бити изграђен Горњи манастир), као и у неким околним пећинама и скровиштима. О истим монасима нема сачуваних података усљед недостатка архивских аката, који су током турских похара Острошког манастира уништени. Ипак, сматра се да је Преподобни Исаија био један од њих, и да се на острошким висинама подвизавао још крајем XVI и почетком XVII вијека. Тако каже црквено-народно предање. Након упокојења Преподобног Исаије, његов култ се почео ширити подострошким селима, а и шире. Да би онемогућили стварање светитељског култа, Турци су, каже локално црквено-народно предање, узели мошти Преподобног Исаије и спалили их на
Планиници, планинском превоју измеду масива Острошких греда и околине Никшића. Година упокојења Св. оца Исаије, као и тачна година када су мошти овог подвижника спаљене, није позната, јер су, како смо већ поменули, архивске списе Острошког манастира из раздобља прије владе књаза и краља Николе углавном уништили Турци. Сасвим је могуће да су Турци спалили мошти Св. оца Исаије у току бруталног казненог похода на Бјелопавлиће 1611. Устанак Бјелопавлића Турци су угушили суровом силом уз мобилисање големог броја војника. Ево како наш еминентни историчар Глигор Станојевић у трећем тому Историје Грне Горе (Титоград, 1975, 98-99) описује овај казнени поход и страдање Бјелопавлића:

„Због зиме, турска војска се врло споро окупљала. Тек на прољеће 1611. продужена је турска офанзива против брдских племена. Босански паша, на челу велике војске, упутио се против Брђана. Средином марта стигао је у Оногошт.

Турска војска бројала је око 40. 000 људи, а очекивало се појачање из сјеверне Албаније, тако да је царска војска требало да има преко 60. 000 бораца; то је била ‘војска која се никада није појављивала у ове крајеве у тако великом броју’, изјавио је которски провидур, изненађен тим мноштвом војника.

Циљ ове турске казнене експедиције против Брђана био је да спали и сравни са земљом побуњена насеља и да све робље поубија. Храбра, али не много сложна племена поколебала су се пред толиком турском силом. Први на удару били су Бјелопавлићи, који су искусили жестину турске одмазде. Двадесет и седмог марта паша је дошао у Бјелопавлиће, гдје га са богатим поклонима дочека педесет најугледнијих људи. Паша је примио поклоне, али је све присутне Бјелопавлиће похватао. Осморицу је одмах погубио, а остале ставио у окове. Затим је турска војска почела да пљачка и пали куће, у којима су многи људи живи изгорјели. Жене, дјецу, старце – све што му је пало шака, паша је повео, остављајући за собом згаришта, смрт и пустош. Тешко да су Бјелопавлићи икад у својој историји доживјели такву несрећу.

Из Бјелопавлића се паша упутио у Пипере, водећи са собом 40 окованих Бјелопавлића, које је успут на свиреп начин погубио. У Пиперима су Турци направили сличан покољ и оставили за собом пустош, али вјероватно да је тамо народ мање страдао, пошто се могао на вријеме склонити.“

Сасвим је реално претпоставити да су мошти Св. оца Исаије спаљене управо у току овог похода. Неопходно је напоменути да су мошти Св. Саве спаљене на Врачару 1594, само 17 година прије описаног казненог похода на Бјелопавлиће. Знатно касније, Његош ће кроз лик Владике Данила у „Горском вијенцу“, поред осталог записати:

Крв праведна дими на олтаре,
ћивоти се у прах развијаше,
земља стење, а небеса ћуте.

Природно је претпоставити да је Његош у стиху „ћивоти се у прах развијаше“ подразумијевао спаљивање моштију светитеља широм окупираног Балкана, али и широм некадашњих христијанизованих и потом исламизираних земаља на Блиском и Средњем истоку, Кавказу и у медитеранској Африци од руку Турака. Међу њима су, разумије се, и спаљене мошти Св. Саве и Св. Исаије ,,от Оногошта“.

Локалитет Попи, некадашње село и родно мјесто Св. оца Исаије, сада је приградско насеље Никшића. Налази се испод бедема старог Никшића, релативно близу никшићке жељезничке станице. У Попима се својевремено налазио манастир Св. Димитрија, сазидан у доба Немањића. У истом манастиру столовао је Св. Василије Острошки откада га је пећки патријарх Гаврило Рајић, граматом од 27. новембра 1651. године, именовао за епископа Источно-херцеговачке епархије. Неколико година касније, не зна се тачно када, усљед зулума локалних Турака, Св. Василије се преселио у знамениту пећину у планинском масиву Острошких греда. Крајем XVII или почетком XVIII вијека Турци су порушили манастир Св. Димитрија у Попима. Овај манастир више није обнављан. Остаци манастира остали су сачувани све до наших дана. У конаке порушеног манастира уселили су се Мушовићи, утицајна исламизирана породица, чији ће потомци управљати никшићким градом од 1714. до 1877. године, када је Никшић ослобођен и присаједињен Књажевини Црној Гори. Припајање Никшића Црној Гори верификовано је одлукама Берлинског конгреса 1878.

Настојањем унука Св. оца Исаије, јеромонаха Исаије, сазидана је 1665. црква Св. Крста у Горњем Острогу. Исти манастирски храм живописао је мајстор Радул 1667. Да је управо тако свједочи нам и садржај натписа на унутрашњој страни надвратника цркве Св. Крста, који дословно гласи: „Извољенијем Оца и поспешенијем Сина и савршенијем Светаго Духа сазда се сија света(ја) и свештена(ја) црков ва име Ч(а)снаго и Животворештаго Крста в ље(то) 7173 (1665), а пописа се в ље(то) 7175 (1667) са бл(а)гословенијем всеос(ве)штенаго митрополита захлмискаго кир Василија, трудом и подвигом и платоју јеромонаха игумена Исаије, ванука прваго светаго и преподобнаго оца нашего Исаије от села Попа. Б(ог) да их прости иже и почеше и савршише“. Колико нам је познато, овај је натпис једини сачувани историјски извор у коме се експлицитно помиње Св. Исаија ,,от Оногошта“. Исти је натпис до сада публикован више пута у доступној научној литератури. Прецизно га је публиковао и протојереј–ставрофор Димитрије Калезић, бивши декан Богословског факултета у Београду, у исцрпној монографској студији „Свети Василије Острошки у своме времену“ (Београд, 2005, 250).

Француски пуковник Вијалс Де Сомјер посјетио је 1810. манастир Острог. Примио га је и архимандрит Острошког манастира, коме Сомјер не помиње име. То би могао бити архимандрит Јосиф Павићевић, који је био настојатељ Острошког манастира од 1810. до 1836. О њему Сомјер инспиративно пише у свом путопису „Историјско и политичко путовање у Црну Гору“, који је публикован у Паризу 1820. Описујући у истом путопису разговор са архимандритом острошким, Сомјер поред осталог дословно каже: „Архимандрит ми је дао једну причу о свечевом животу и чудотворствима, штампану илирским писмом. Писали су је калуђери, како је који стизао у Манастир. Сваки од њих се побринуо да дода нешто своје, зависно од надахнућа и виђења ствари… То је прави опис чудотворстава“. Спис о животу и о чудесним дјелима и исцјељењима оствареним милошћу Св. оца Василија, на жалост, није сачуван. Он је вјероватно уништен у некој од турских похара манастира Острога, које су услиједиле накнадно. Архива манастира Острога сачувана је у временском континуитету тек од 1885. па до наших дана. Старијих манастирских архивских аката остало је сачувано веома мало. Турци су 1768. похарали Острошки манастир. Манастир Острог попаљен је још у два наврата од турске руке, и то у јануару 1853. и у јуну 1877. Старија манастирска архива несумњиво је уништена у тим похарама. Сасвим је могуће да се у Острогу чувао и рукопис животописа Св. Исаије „от Оногошта“, али да је накнадно уништен у некој од поменутих похара. Стога животопис Св. оца Исаије данас није могуће реконструисати.

С обзиром на то да се у натпису на унутрашњој страни надвратника цркве Св. Крста у Горњем Острогу Исаија ,,от Оногошта“ изричито именује као светитељ („…прваго светаго и преподобнаго оца нашего Исаије от села Попи“) и да је о њему сачувано оскудно црквено-народно предање као о испоснику са острошких стијена, чије су мошти Турци спалили на Планиници код Никшића, сасвим је извјесно да је култ Св. оца Исаије имао локални карактер, и да се одржавао при манастиру Острогу од оснивања манастира па до наших дана.

Спомен Преподобног Исаије од Оногошта слави се 28. априла/11. маја. Прва служба му је служена при освећењу његовог новог параклиса – храма у Горњем Острогу 28. априла/11. маја 2015. љета Господњег.

Преподобни оче Исаијо, моли Бога за нас!

Професор Предраг Вукић

https://mitropolija.com/2026/05/11/predrag-vukic-zitije-prepodobnog-oca-isaije-ot-onogosta-2/

Уочи празника Светог Василија Острошког, молитвено се сјећамо Преподобног Исаије Острошког (11. мај), смјерног подвижника који је деценијама прије доласка Василија Острошког, освештао острошке стијене својим молитвеним подвигом. Рођен у селу Попи код Никшића, у доба великог народног страдања под Турцима, Преподобни Исаија се повукао у неприступачну и сурову острошку пустињу, претворивши хладне стијене у дом молитве и тиховања. Његов свети живот и непрестана молитва постали су духовни темељ на којем ће се касније уздићи велика острошка светиња. Иако су Турци, у намјери да угасе његов култ у народу, спалили његове свете мошти на Планиници, пламен Исаијиног подвига остао је неугасив, свјетлећи народу Божијем кроз вијекове као путоказ на путу живота Вјечнога.

Читајући овај акатист, молимо се и призивамо благослов онога који је први служио Господу у острошкој греди, припремајући пут за долазак Светог Василија Острошког Чудотворца.

Благословом Блаженопочившег Мирополита Амфилохија (Радовића), службу и акатист Преподобном Исаији Острошком, саставила је монахиња Олимијада (Кадић). Објављено уз час. Светигора, 2019. године. Рецезент: Митрополит Амфилохије (Радовић)

АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОМ ИСАИЈИ ОСТРОШКОМ

Кондак 1

Острошке стијене смјерни подвижниче, Василија Светог са Ђаконом Светим и Мучеником Станком предводниче, монаха свјетилниче, Свети Божји угодниче, Христу Богу си се уподобио, посмртног мучеништва се удостојио и пламеном огња твојих светих моштију Васељену обасјао и васкршњом радошћу Свету Цркву распјевао да ти поје:

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Икос 1

Ти, који си Христу Богу сав живот свој на дар принио, посебан благослов Божији од Господа за уздарје си добио, божанствени Исаијо, када је земаљско житије твоје Господ од нас скрио, да би нас ти , огњем спаљених моштију твојих са Планинице, незалазном свјетлошћу Сунца Правде обасјао и све распјевао да ти, у Славу Божију, појемо:

Радуј се, јер боравећи у тијелу, на Небу си живио!

Радуј се, јер си у Отачаству своме као пустињак странствовао!

Радуј се, јер оклеветан од врага као злочинац, посмртне муке си претрпио!

Радуј се, Господ те је као многоцјени бисер Острошке светиње прославио!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Конадак 2

 Преподобни оче наш Исаијо, Божијем позиву вјерно си се одазвао, уточиште од овога свијета у Острошкој стијени си нашао и подвигом светим Христу Богу се уподобио, смјерно Бога славећи пјесмом: Алилуја!

Икос 2

Тијелом и душом у острошкој испосници Господа си прославио, Свете Цркве стуб духовни постао и у Вјечни Живот призвао све који ти поју:

Радуј се, Острошке светиње похвало!

Радуј се, народа Божијег утврђење!

Радуј се, Ангела удивљење!

Радуј се, душа наших спасење!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 3

Свети оче Исаијо, житије твоје мало познато, као јеванђељско зрно које је умрло и род многи донијело, острошку пустињу свјетлошћу Христовог Васкрсења је обасјало и Небо и земљу обрадовало божанственом пјесмом: Алилуја!

Икос 3

Као пророк Исаија некада, у најтежа времена за страдални народ свој Господу си жртву свету приносио, Који је молитве твоје услишио и Острошку светињу гором Сионском учинио! Зато ти радосно појемо:

Радуј се, јер је као вода Силоамска из Острошке стијене потекла вода жива!

Радуј се, на извору Живота Вјечнога Божији народ, молитвама твојим, Господ је напојио!

Радуј се, јер те је Спаситељ Христос као истинитог слугу Свога прославио!

Радуј се, јер си непресушним источником нашега спасења постао!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 4

Острошку пустињу мученичким подвигом својим си облагодатио, и расадником монаштва је учинио, унука свога игумана Исаију са свештеном братијом свијетло надахнуо да неућутно Богу богослуже и молитвено Богу поју: Алилуја!

 Икос 4

 Тешким подвигом пустињским, земно житије твоје небеским си учинио,  врлинама светим Господа прославио, уски пут у Живот Вјечни свима си прокрчио да смјело за Христом ходимо појући ти:

Радуј се, драгоцјени сасуде Божије благодати, молитвама својим све си облагодатио!

Радуј се, богоносни Оче наш, у срцу си Господа носио!

Радуј се, Острошку пустињу чудом Цркве Христове си учинио!

Радуј се, небеском љубављу својом све си обасјао!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 5

Просвијтљен свештеним подвизима твојим, богоподобни Исаијо, унук твој Исаија Цркву Часнога Крста и обитељ свету изгради, добрим родом светињу Острошку облагороди да све људе непрестано Господу  приводи неућутном пјесмом: Алилуја!

Икос 5

Ти, који си острошку стијену молитвама својим загрлио, Господу Христу се сараспео, Цркву Божију животом светим украсио, огњем спаљених моштију твојих свјетлошћу Христовог Васкрсења си  обасјао све који ти благодарно поју:

Радуј се, преподобних монаха правило!

Радуј се, Светог Василија Острошког и Ђакона Мученика  претходниче!

Радуј се, Станка Новомученика  и све дјеце свијета пастиру небесни!

Радуј се, Истините Вјере свјетилниче!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 6

Неућутно те величамо, Преподобни оче наш Исаијо, који си се божанственом љубављу својом Христу Богу уподобио, у бесмртне хорове уселио и посмртног мучеништва удостојио, пјевајући Господу бесконачну пјесму: Алилуја!

Икос 6

Зле мучитеље, који су мошти твоје спалили, си посрамио када те је Господ најсјајнијим вијенцем посмртног мучеништва на Небу увјенчао и вјечном радошћу Цркву Свету обасјао па ти зато, Свети оче појемо:

Радуј се, јер су Агарјани мошти твоје свете на Планиници спалили!

Радуј се, јер су те посмртним мучеништвом увјенчали!

Радуј се, Господом прослављени, од врага као злочинац оклеветан си био!

Радуј се, огњем спаљених моштију твојих, силу Христа Васкрслога славно си посвједочио!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 7

Мученички подвиг твој и житије твоје свето Господ је од света скрио и Цркви Христовој благодатно објавио да те, као чудесног заступника нашег, неућутно призивамо и да Господу Богу, са свима Светима, радосно појемо: Алилуја!

Икос 7

Синајских пустињака сљедбеник си био, Преподобни Исаијо, који си Острошку пустињу заволио, бдењима својим, постом и молитвеним плачем је убијелио и Господу Христу ко невјесту привео! Зато ти појемо:

Радуј се, гладних и жедних Правде укрепитељу!

Радуј се, Светог Јеванђеља пламени ревнитељу!

Радуј се, непобједиви Хистов војниче!

Радуј се, незамјенљиви наш пред Богом заступниче!

Радуј се, Преодобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 8

Свети Преподобни оче Исаијо, ти, који си Острошку светињу Сунцем Правде обасјао и бесмртност свима јавио, светом љубављу си нас украсио да Богу у радости, од свег срца појемо: Алилуја!

Икос 8

Пророка древног Исаије имењаче, Цркве Христове велики чудоторче, Острошку светињу блиставим светиоником Васељене си учинио  и сав хришћански род свјетлошћу богопознања просвијетлио да ти свијетло појемо:

Радуј се, храбри подвижниче, једино Господа си се бојао!

Радуј се, тихи молитвениче, заповијести Божије неповређеним си сачувао!

Радуј се, блажени испосниче, молитвом и постом ђавола си побиједио!

Радуј се, велики чудотворче, светом љубављу Христовом преображен, у Вјечни Живот си васкрсао!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 9

Ангели на Небу су се удивили, Преподобни Исаијо, када је Господ Христос кроз тебе просијао и у Небеском Царству Своме те прославио као преподобног слугу Свог, да Му вјечно појеш: Алилуја!

Икос 9

Ангелске војске Небом се распјеваше када си се бесмртним хоровима придружио и сјајним вјенцем Славе Божије Свету Цркву обасјао да ти поје:

Радуј се, набеских чинова сабесједниче!

Радуј се, божанствене свјетлости причасниче!

Радуј се, Царства Небеског насљедниче!

Радуј се, у сажеженим моштима твојим, славно прослављени Христов Мучениче!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 10

Преподобни оче наш Исаијо, узвишеног житија твога с љубављу се сјећамо, које је Духом Светим у саборном памћењу Цркве Божије сачувано,  у Књигу Вјечног Живота уписано да Богу радосно пјевамо: Алилуја!

Икос 10

Господ те је у острошку пустињу призвао, Духом Својим Светим у светом подвигу руководио, небеском благодаћу Својом те испунио и вјерним слугом Својим на Небу те прославио, зато ти, Свети Исаијо, појемо:

Радуј се, крст свој носећи, за Господом си пошао!

Радуј се, Ангелом на земљи си био!

Радуј се, јер си Лик Божији у себи чудесном љубављу Христовом обновио!

Радуј се, вјерни народ Божији за узвишени живот си надахнуо!

Радујс се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

 Кондак 11

У духовном закону Вјечног Живота си се подвизавао, обиталиште Свете Тројице си постао, у срцу своме Господа си свио и душом на Небо молитвено усходио, у бесмртним хоровима  пјевајући Господу божанствену пјесму: Алилуја!

 Икос 11

Сав живот свој Богу на дар си принио, Преподобни Исаијо, Христу Спаситељу вјерно си послужио, посмртно мучеништво претрпио и свјетлошћу Васкрсења Христовог са Гора Вјечних засијао  свима који ти поју:

Радуј се, јеванђељску Ријеч Божију беспрекорно си слушао!

Радуј се, свим вражијим искушењима лако си одолио!

Радуј се, јер си гордост и надменост живота презрео!

Радуј се, јер си преславну побједу за Христа извојевао!

Радуј се, Преодобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

Кондак 12

У суровом подвигу живот си провео и, крв своју проливши,  Духа Светог си задобио, са Господом једно постао и у ангелским хоровима, Цркву красећи, радосно си Господу запјевао најсветију пјесму: Алилуја!

Икос 12

Христов највјернији пријатељ си био, сјеме божанствене љубави свуда си посијао, Царства Свјетлости благословени житељу, Преподобни Исаијо, Свети Тајновидче и Цркве Свете неућутни молитвениче, зато ти смјерно појемо:

Радуј се, подвижниче свете љубави!

Радуј се, иако сиромашан, многе си обогатио!

Радуј се, иако лишен свега, у свему си изобиловао!

Радуј се, Христу си се сараспео и рају са Христом васкрсао!

Радуј се, Преподобни оче наш Исаијо, божанствено подобије Христово!

 Кондак 13

Преподобни оче Исаијо, ти, који си огњем Христове љубави горио,  као свето знамење Славе Божије земљом си ходио, пламеном спаљених твојих моштију Васкрслога Господа  славно си прославио и душе наше, молитвама твојим небеским,  оживио  да Господу неућутно појемо: Алилуја!

(овај кондак се чита трипут и онда опет: Икос 1, Кондак 1)

 Молитва Преподобном оцу нашему Исаији

Свети Преподобни оче наш Исаијо, Цркве Божије пастиру благодатни, Светитеља Василија Острошког, Светога Ђакона и Станка Новомученика претечо, са којима сада у Царству Небеском Пресвету Тројицу прослављаш и Вјечни Живот нам неућутно јављаш, молимо те, непрестано моли Бога за нас да се, вашим молитвама, спасемо. Амин.

За време незнабожних царева Диоклецијана и Максимијана, и антипата Тарквинија и Гавинија, ђаволски гнев насрну на хришћане. Ови цареви и антипати издадоше по целом свету овакву наредбу: "Ма да знамо да сви ви поданици побожно поштујете богове, ипак ми, бринући се о добром управљању целим царством, молимо и саветујемо све житеље Римске државе да на све могуће начине ревнујете у поштовању богова и у љубави према њима. Нађе ли се пак на ма ком месту неко који спомиње име Христово, на њега ће се подићи наш гнев",Чувши ово наређење, силни људи се одазваше да га испуне, приносећи жртве боговима. И поздрављајући своје кнезове, они говораху: Радовали се и дуго живели владари наши, који се толико старају о поштовању богова! А антипат Тарквиније рече им: Пошто код вас видимо толико усрђе, то вас молимо да се сутра сакупите и заједно принесемо жртве боговима. А сада се одморите пошто издалека дођосте, па ћете се онда провеселити с нама. После приношења жртава сваки ће се вратити у свој град.Сутрадан се сви сакупише и, устројивши богомрски празник, принесоше погане жртве идолима својим, па их Тарквиније отпусти. А идућег дана дође к Тарквинију један безбожни идолопоклоник и рече му: Овде има три човека који јуче не хтедоше испунити ваше наређење и принети боговима жртве, а говоре за себе да се клањају јединоме Богу који је на небу. Тада Тарквиније одмах посла своје слуге да ухвате те људе. Слуге их пронађоше у њиховом селу Озовији када беху на молитви, оковаше их у ланце и одведоше у град Доростол где се тада налажаху антипати. У град стигоше увече и обавестшпе Тарквинија о доведеним хришћанима. Он нареди војницима да их чувају до сутрадан. А светитељи се сву ноћ мољаху, говорећи: Господе Исусе Христе, дај нам с неба у помоћ силу Твоју, да узмогнемо савладати противнике наше, и удостоји нас благодаћу Твојом да добијемо победне венце.Сутрадан Тарквиније и Гавиније седоше на судишту и наредише да пред њих изведу ухапшене хришћане. А кад их изведоше, Тарквиније упита: Јесу ли то ти што презиру нашу наредбу и самовољно држе своју веру? Затим обраћајући се светима рече: Кажите нам најпре своја имена. Одговори свети Максим: По вери Христовој ја сам хришћанин, као и ова браћа моја, а по људском обичају зовем се Максим. На то игемон рече: Одговором својим одмах паказујеш да не служиш боговима нашим већ неком другом. А овај до тебе како се зове? Он сам одговори: Зовем се Дада, а такође сам хришћанин као и први брат наш. Онда Тарквиније упита: А трећи како се зове? А он сам одговори: Зовем се Квинтилијан, а хришћанин сам. Магнилијан пак писар записиваше њихове одговоре. Антипат Гавиније онда упита писара: Јеси ли записао њихова имена? Писар одговори: Ако власт ваша наређује, прочитаћу. Гавиније рече: Прочитај. И писар прочита: Имена хришћана која су они сада казали пред свима јесу ова: Максим, Дада, Квинтилијан.Тада Тарквиније рече светима: Ето, живот ваш је у рукама нашим. Ако пак хоћете да останете у животу, онда идите и принесите жртву мајци богова, и будите њени жреци, јер умре жрец њен и оде к небеском цару, великоме Јупитеру, да му тамо служи. Одговори свети Максим: Најбезбожнији и најбестиднији човече, зар се не бојиш Господа, називајући богом поганог прељубочинца и именујући га царем? Знајте, о безумни људи, да је Христос - Небески Цар који промишља о свима и све држи у Својој руци. Знајте и ово, да ми, створења истинитог Бога, нећемо извршити ваше пагубно наређење.Антипат пак Гавиније дозва к себи Даду и Квинтилијана, наприча им много таштих речи желећи да их придобије за своје одвратно безбожје. На то му светитељи одговорише: Ми држимо оно што изрече брат наш Максим, јер је он чтец васељенске Цркве, и добро разуме Божанско Писмо, и зна шта нам је корисно, а ти, прелашћен демонским безумљем, не знаш шта је корисно за тебе. Но када би хтео да нас послушаш, ти би угледао небеску светлост. На то Гавиније и Тарквиније рекоше: Ето, ми вас на толико начина саветујемо предлажући вам што је најбоље по вас, а ви нећете да се покорите већ остајете при своме лудилу. Свети Максим одговори: Ви сами лудујете, желећи да привучете демонској вери људе који честито живе и служе јединоме Богу. Но хајде, чините с нама што вам је воља, јер нас никада нећете одвратити од нашег доброверја.Тада се антипати Гавиније и Тарквиније стадоше договарати шта да раде с њима, па наредише да светитеље одведу у тамницу. А они иђаху радујући се и разговарајући о своме спасењу. И седећи у тамници они вођаху духовне разговоре, јер свети Максим много поучаваше у Светом Писму Даду и Квинтилијана. А кад у поноћи заспаше, видеше у сну ђавола наоружаног како удара на њих. Но тргнувши се из сна, угледаше Анђела Господња који им говораше: Не бојте се, јер ће вас примити Бог коме се предадосте, и није далеко од вас Помоћник ваш. - Окрепљени овом појавом Анђела и његовим речима, мученици благосиљаху Бога славословећи до разданка.Антипати пак поново седоше на судишту и наредише да им доведу сужње. И кад их доведоше, Гавиније им рече: Ето ви стојите пред нама, и ми вам сада саветујемо да принесете жртву боговима, па ћемо вас обасути великим почастима. Не послушате ли нас, онда ћете сами бити криви за своју смрт. То нам прошле ноћи богови наши у сну наредише односно вас Свети мученици одговорише: И нама Бог наш објави у виђењу да за име Његово претрпимо све муке.Тада Тарквиније рече Гавинију: Ови нас никада послушати неће, ако их не предамо на муке. Гавиније одговори: Пошто сами то изабраше, сами су криви за то. - И антипати наредише слугама да с мученика скину хаљине. И кад им скинуше хаљине, Гавиније рече: Свежите их и распрострите на земљи, па их бијте. - Слуге одмах то учинише, и стадоше их бити. Тарквиније пак рече слугама: Упитајте их, хоће ли да нас послушају и принесу боговима жртву. Не буду ли хтели, онда ћемо им друге муке приредити, да бисмо их погубили. - А када слуге питаху свете мученике, они једним устима одговараху: Укрепљавани Богом нашим, ми не маримо од ваших мука, нити ћемо послушати ваш зли савет, нити принети боговима жртве. Тада Тарквиније рече слугама: Водите их поново у тамницу, пошто је време обеда. - И одведоше светитеље у тамницу. А кад прође време обеда, оба антипата опет дођоше на судиште, и свети мученици бише изведени пред њих. И Гавиније упита: Максиме, ниси ли се решио да послушаш, наш савет и принесеш боговима жртву? Свети Максим одговори: Ми такав савет не примамо. Но као што раније рекосмо, тако и сада изјављујемо: ми се поклонити нећемо никоме другоме осим Господу нашем Исусу Христу са Оцем и Светим Духом.То разгневи Тарквинија и он рече мученицима: Ако не желите да се опаметите и поклоните боговима, ми ћемо вас побити, јер ћемо вас послати у варварска места и тамо вам главе отсећи. Свети мученици му на то рекоше: Заклињемо вас да те речи приведете у дело.Тада антипати наредише да светитеље одведу у њихово село и тамо им отсеку главе. А светитељи, саслушавши смртну пресуду, прославише Бога, и говораху молећи се: Господе Исусе Христе, Ти си нас избавио од овог злог века, прими нас у покој Свој и удостоји небеског царства Твог. - Док се свети мученици тако мољаху путем, доведоше их у њихово родно место, село Озовију, и тамо им отсекоше главе. И свети мученици: Максим, Дада и Максимилијан, предадоше душе своје у руке Божје двадесет осмог априла 296 године, за царовања Диоклецијана и Максимијана, док у нама над свим влада Господ наш Исус Христос, коме слава и моћ и царство кроза све векове, амин.

https://prijateljboziji.com/свети-мученици-максим-дада-и-квинтили/

Јасон и Сосипатр били су апостоли из реда од Седамдесеторице апостола. Апостол Јасон је био поријеклом из Тарса (Мала Азија). Био је први хришћанин у граду. Апостол Сосипатр је био из Ахаје. Обојица су постали ученици апостола Павла, који их је чак називао и својим „рођацима“ (Рим 16, 21). Свети Јасон је постављен за епископа у родном граду Тарсу, а свети Сосипатр у Иконији. Проповиједајући Јеванђеље отишли су на запад и 63. године стигли до острва Керкира у Јонском мору у близини Грчке. Ту су саградили цркву посвећену Св. првомученику Стефану и многе крстили. Владар острва је сазнао за ово и затворио их у тамницу, гдје је било затворено седам разбојника:  Саторније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије. Апостоли су их обратили Христу. Због исповиједања Христа, седам затвореника умрло је мученички у котлу са растопљеним катраном, сумпором и воском. Затворски чувар, видјевши њихово мучеништво, прогласио се хришћанином. Због тога су му одсјекли лијеву руку, затим обје ноге па главу. Гувернер је наредио да се апостоли Јасон и Сосипатр претуку бичем и поново затворе. Када је кћерка владара, дјевојка Керкира, сазнала како мученици пате за Христа, прогласила се хришћанком и сав накит раздијелила сиромашнима. Побјеснели владар покушао је да наговори своју кћерку да се одрекне Христа, али света Керкира је стајала чврсто и против наговора и против пријетњи. Тада је огорчени отац смислио страшну казну за своју кћерку: наредио је да је смјесте у засебну тамницу и пусти у њу разбојника и развратника Мурина, како би обешчастио Христову невјесту. Али када се разбојник приближио вратима затвора, медвјед га је напао. Света Керкира је чула буку и у Име Христово отјерала је звијер, а затим је молитвом зацијелила ране Мурин. Након тога, света Керкира га је просветила Христовом вјером, па се свети Мурин  прогласио хришћанином и био одмах погубљен. Гувернер је наредио да се запали затвор, али света девојка је преживјела. Тада је, по наређењу опаког оца, привезана за дрво и стријелама убијена. Послије њене смрти, владар је одлучио да погуби све хришћане на острву Керкира. Мученици Зинон, Јевсевије, Неон и Виталије, просвећени од апостола Јасона и Сосипатра, били су спаљени. Становници Керкире, бјежећи од прогона, прешли су на сусједно острво. Владар са одредом војника пливао је, али су га таласи упили. Владар који га је наслиједио наредио је да баце апостоле Јасона и Сосипатра у котао са узаврелом смолом, али када их је видио неозлијеђене, узвикнуо је са сузама: „Боже Јасонов и Сосипатров, смилуј ми се!" Ослобођени апостоли су крстили владара и дали му име Севастијан. Уз његову помоћ апостоли Јасон и Сосипатр саградили су неколико цркава на острву и, поживјевши тамо до дубоке старости, својим усрдним проповиједањем умножили стадо Христово.

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/11maj-svapotoli-jason-i-sosipater-11

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/prica-o-susretu-hrista-i-samarjanke

Аларм се оглашава у шест и тридесет. Моја рука инстинктивно проналази телефон на ноћном сточићу. У мрачној соби са навученим завесама, плаво светло са екрана ми удара у очи. Вести, наслови, резиме. Нечији сукоб. Застрашујући видео који вас тера да затворите очи. Прст непрестано скролује. Пролази петнаест минута, пола сата, понекад и сат. Извлачимо се из кревета потпуно исцрпљени. Још се ништа није догодило, нисмо ни попили воду, а срца нам већ лупају. Анксиозност се увукла. Нема више места за смиреност.

Стидимо се ове навике. Покушавамо да се решимо ове зависности од справа, али се враћамо и почињемо испочетка. У очају, ментално отварамо врата дома оца Јована Сергијева и покушавамо да разговарамо са њим о нашим проблемима.

Зашто се баш њему обраћамо? Крајем 19. века дошло је до првог предозирања информацијама. Појавиле су се јефтине новине, а телеграф је доносио ратне извештаје о злочинима директно за јутарњи сто уз чај. Отац Јован је служио у суровом лучком граду Кронштату. Био је то суморан град, пун осуђеника, сиромаштва и сталне несреће.

У свом дневнику је писао о томе шта се дешава са особом која почиње дан са јутарњим новинама. Ове белешке ће касније постати књига „Мој живот у Христу“. Технологија се потпуно променила. Екрани су заменили папир. Али суштина остаје иста.

Живот упола

Питамо те директно. Оче, будимо се и одмах гледамо у екране. У твоје време није било паметних телефона. Новине су редовно достављане. Да ли у томе постоји стварна опасност за душу?

Светац мирно одговара:

„Читати само новине и часописе значи живети само једном страном душе... или живети само по телу.“

Добро речено! Обично отписујемо наше јутарње прегледавање интернета као губљење времена. Дакле, двадесет минута скроловања, није велика ствар. Испоставља се да је у питању нешто сасвим друго. Почињемо да живимо полуживот. Преполовљујемо своје животе, одсецамо најдубљи део. Марљиво хранимо своје умове информацијама, остављајући наша срца и душе гладним.

Чиме хранимо своје душе?

Покушавамо да се оправдамо. Читамо о важним стварима. Рат, кризе, катастрофе. Морамо да останемо информисани. Саосећамо са туђим проблемима.

Отац Јован стрпљиво објашњава:

„Ако читате светске часописе и новине... онда највише од свега и најчешће читајте Јеванђеље и списе Светих Отаца, јер је грех за хришћанина, док чита световна дела, да не чита инспиративна Света писма.“

Свети пастир нема строге забране читања вести. Ако пратите светске догађаје, пазите шта се дешава у вашој души. То је ближе и драже. Нико осим нас самих не може да нахрани наше душе ујутру. Пунимо их хроникама туђих катастрофа и политичких скандала. До ручка се искрено изненадимо зашто је све у нама изгорело и не можемо се ни осмехнути сопственој деци.

Јефтина замка задовољства

Настављамо да се питамо: Зашто је листање наших фидова тако лако, док је обављање јутарњих молитви борба? Молимо се и размишљамо о вестима. Отварамо вести и заборављамо на молитву.

Кронштатски пастор одговара са горчином:

„Читате светски часопис или новине: лако их је и пријатно читати, лако је свему веровати...“

Ова фраза је написана пре сто тридесет година. Савремени истраживачи би рекли исто, жонглирајући појмовима попут допамина и задовољства свежим информацијама. Молитва не производи брзе хормонске таласе. Испуњена је познатим текстовима, тишином и одмереним ритмом. Листање је забавно, молитва може бити досадна. Светитељ је разазнао овај механизам без компликованих инструмената. Једноставно је дубоко завирио у своје срце и био је искрен према себи.

Пешчани насип нашег јутра

Како је уопште успео да побегне из овог циклуса? Кронштат је у то време био пун таме. Владали су прљавштина, пијанство, болести и редови гладних људи. Да је јутро започео уроњен у ове проблеме, његови ресурси не би дуго трајали.

Отац Јован каже веома сажето:

„Зли покушава да расеје молитву као хумку песка.“

Сасвим стварна слика. Пешчана брда у коју неко свом снагом зарива штап. Он се тренутно распада, зрна песка се расипају. Наше јутарње вести функционишу као овај штап. Узимамо га својим рукама и гурамо га у наше тихе, још увек поспане душе. И нико нас не тера на то. То је једноставно укорењена навика.

Сам отац Јован је устајао у три или четири ујутру. Његов дан је почињао дугом молитвом. Затим је долазила Литургија. Тек тада су му људи долазили, носећи телеграме и изливајући своје проблеме. Прво је успоставио везу са Небом, па је изашао међу људе и њихове патње. Да је обрнуо овај редослед, врло брзо би се сломио.

Правило првих плодова

Шта нас учи дневник једног старог пастира? Како би обичан човек требало да започне свој дан?

Одговор праведног свештеника звучи изузетно једноставно:

„Молитва је духовни дах; када се молимо, удишемо Светог Духа.“

Светац не позива на брисање свих апликација са телефона. Он износи чињеницу: док не удахнете у молитви, гушите се. Започети дан задржавањем даха је невероватно глупо. Када проведемо пола сата листајући наше фидове, а затим мрмљамо јутарње молитве у журби, остајемо празних плућа све време. То доводи до фрустрације у односима са  вољенима, до умора и иритације од било какве врсте посла.

У давна времена постојала је дивна традиција. Људи су Богу доносили прве ствари. Прва класја жита, плодове нове жетве. Најбољи и најранији су Му давани као знак захвалности. Овај закон и данас важи. Коме год дамо првих петнаест минута након буђења, преузима контролу над нашим срцима до вечери. Посветите ове минуте вестима и добићете немиран и фрустриран дан. Посветите их Богу и добићете подстицај храбрости и подстицај благодати за све своје подухвате.

Аутор: Никита Ракитјански

извор

Пошто свето тело Светог Саве би пренето из Трнова из Бугарске у Србију, оно би сахрањено у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава (1234-1243), синовца Светога Саве.

У време турске тираније народ српски скупљаше се код моштију свога Светитеља, да траже утехе и лека. Јер мошти Светога Саве заиста беху за Србе непресушни извор сваког племенитог надахнућа, сваког еванђелског прегнућа, сваке еванђелске ревности, еванђелске вере, љубави, наде, утехе, радости, окрепљења. Ако је српској души био потребан лек од ма какве бољке, налазила га је у чудотворним моштима свога највећег Светитеља и свебрижног утешитеља. Ако је српској души била потребна света сила, која насигурно спасава од сваког греха, од сваке муке, од сваког злодуха, она је ту силу црпла из светог гроба и светих моштију Светога Саве. Ако је Србима, као народној целини, била потребна ма каква помоћ, они су је тражили и налазили у Милешеви код свога бесмртног Светитеља и чудотварног Просветитеља.

Сваком правом Србину он је био у свима невољама утеха, у свима тугама радост, у свима патњама сапатник, у свима гресима избавитељ, у свима смртима спаситељ и васкрситељ. Све то Свети Сава је био Србима у највећој мери, особито за време ропства под Турцима, после пропасти српског царства на Косову 1389. године. У то мрачно и свирепо доба Свети Сава чудотворним телом својим у Милешеви би најубедљивији благовесник и сведок истине и правде Христове, која се толико беше пројавила у славној прошлости српској. У њему српски народ гледаше своју душу, своју савест, своју веру, своју истину, своју правду, своју наду, своју слободу. Безбројним чудесима, која се самилосно лијаху из светих моштију Светога Саве, он исцељиваше не само телесне већ и све душевне недуге и болести ојађених српских душа, и српског народа као целине.

Срби су у њему имали непоколебљиву и бесмртну наду, да ће их кад тад свети Бесмртник Милешевски ослободити агарјанског ропства. Зато су са свих страна српске земље хитали к њему, к светом гробу његовом на поклоњење, на охрабрење, на исцељење од сваковрсних невоља. И чудо за чудом васкрсавало је српске душе из очајања, из малаксалости, из смрти. Све је хитало своме свемилосном утешитељу и свепобедном васкрситељу, хитало молитвама, сузама, уздасима, посећивањем његовог светог гроба и окупљањем око његових чудотворних моштију. И добијало помоћи стварне, истинске, свеутешне. Све то завојевачи Турци пратили су будно. На њихове очи дешавала су се необична чудеса од светих моштију Светога Саве. Штавише, чудотворном Светитељу прибегавали су у болестима својим и многи муслимани, и добијали чудесна исцељења. Све је то подстакло Турке да уклоне овог чудотворног будитеља и храбритеља верске и националне свести српске, слободарске душе српске. Као непосредни повод за то Турцима послужи устанак Срба у Банату 1594. године. У овом устајању поробљеног народа против тирана Турака узели су учешћа и патријарх Пећки Јован Кантул (1592-1614), херцеговачки митрополит Висарион, и нарочито вршачки епископ Теодор. Епископ Теодор је предводио устанак Срба у Банату. Устаници су на својим заставама имали лик Светога Саве. Главни комадант турске војске против устаника био је Синан паша београдски, способан војник, али необразован, сујеверан, страшно суров и свиреп, а уз то је и зверски мрзео хришћане.

По његовој наредби би велико „истребљење и беда црквама и свештеницима и хришћанима од Исмаилћана у српској земљи и по другим крајевима, и безбројна убиства и запустошења светих обитељи“. Бојећи се да се из Милешеве, где почиваху мошти духовног оца и душеводитеља целокупног рода српског, не дигне буна на Турке, Синан паша Београдски нареди да се тело Светог Саве пренесе из Милешеве у Београд и спали. На челу турске војске која је отишла по тело Светог Саве био је Ахмет бег Оћуз. Војска упадне у Милешеву на Велики петак 1594. године, начини покор, узме из кивота тело Светога Саве и пренесе у Београд Синан паши. И у суботу, 27. априла 1594. године, Синан паша спали тело Светог Саве у Београду, на Врачару. Плачем и лелеком би пропраћен широм целе српске земље овај језовити догађај. А један непознати монах записа: „Да се зна када сажегоше Турци Светога Саву, архиепископа српске и поморске земље, у Београду; и начелник беше везир Синан паша, који бејаше пред војском.. .“

Но са спаљивањем моштију Светитељевих обесни паша агарјански не спали Светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу и души свога народа на земљи – „Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали; ал’ не спали славе, нити спомен Саве!“ –  Богоносни отац наш Сава, апостол и светитељ Божји, постаде после смрти и мученик Христов.

Житија Светих – Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски

Можда ће ово звучати парадоксално, али баш тешка времена прогона свети оци су називали најблагодатнијим за Цркву. Једном приликом су старца Јована (Крестјанкина) упитали који период свог живота он сматра најсрећнијим. Он им је одговорио: «Када су ме затворили у логор због вере, јер тада сам нарочито осећао да је Господ близу.» Када се налазимо у тешким околностима треба да имамо на уму да Бог никада неће оставити Своју Цркву. Наш задатак је да се ујединимо пред искушењима и да без страха проповедамо Јеванђеље, како би сопственим примером показали снагу и дивоту хришћанског живота.

Једини одговор на клевету и мржњу предочио нам је Сам Господ – треба опраштати онима који нас вређају, молити се за њих и молити Бога да подари мир нашој измученој души. Само једна сила је способна да се супротстави злу – сила Јеванђељске љубави. Ми смо непобедиви, док год у нашим срцима гори кандило Христове љубави. По речима Светитеља Григорија Богослова, ако хришћане неко упита шта они поштују и чему се поклањају, онда ће њихов одговор бити спреман: «Ми поштујемо Љубав».

Љубав је основа хришћанског живота. Без ње хришћански подвиг и све врлине губе смисао: «И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже» (1Кор.13: 2–3). Апостол Павле такође дефинише основне показатеље хришћанске љубави: «Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи» (1Кор. 13: 4–7). Ако се у наше срце усели таква љубав, онда ће нам сва искушења изгледати попут капљи у мору.

митрополит Бориспољски и Броварски Антоније (Паканич)

извор

После погибије незнабожног и гадног цара римског Максенција мучитеља, кога десница Божја као непријатеља свог порази крсним оружјем, које се Константину Великом јави на небу, римска царевина на Западу беше у миру, док на истоку беху немири због гоњења. Јер на Истоку владаше други непријатељ Божји Максимин мучитељ, који неистину говораше о истинитом Богу и свирепим мукама тамањаше побожне хришћане. Благоверни цар Константин Велики посла против Максимина свога зета Ликинија, коме повери управу над целим Истоком. С помоћу Господа нашег Исуса Христа, у кога тад вероваше, Ликиније победи Максиминову силу тако да сам Максимин једва утече са малом дружином. Али иако утече од руке Ликинијеве, не утече од руке Божје, јер док се скривао у Тарсу Киликијском изненада му цело тело покрише ране неизлечиве: муке његове беху неисказане, нека невидљива ватра пекла му је тело, и оно се топило као восак, сви су удови отпадали, и бедна душа његова држала се само у костима; затим се и наге кости његове стадоше одвајати једна од друге, причињавајући му неописане болове; и не умре док не исповеди и не признаде да је гонио, мучио и убијао невине слуге Христове, ратујући против Христа – истинитог Бога. Пошто то исповеди и своје богове прокле, он умре. А Ликиније, заузевши цео Исток, веома свечано уђе у Никомидију са својом супругом, сестром Константина Великог.

Спочетка завлада мир и тишина по црквама свуда и радост и весеље међу вернима, јер одахнуше од љутог гоњења Максиминовог. Али дејством ненавидника добра ђавола, опет настаде олуја патњи. Јер сацар Константина Великог Ликиније, пошто се учврсти у источном делу царства, одступи од Христа Бога и поврати се опет поганом идолопоклонству, у коме беше одрастао. Због сацаровања Константину, и због брака са сестром Константиновом која је била хришћанка, Ликиније прими хришћанску веру и закле се Константину да никада неће одступити од хришћанства и да ће га штитити на све могуће начине. Но зацаривши се потом на Истоку, он заборави доброчинство Христа Бога који му је помогао против Максимина и подарио му источно царство, заборави доброчинства и цара Константина, јер се одметну од њега и постаде непријатељ и противник како Христу Господу тако и цару хришћанском Константину. И он се у Никомидији јавно одрече Христа и поклони идолима, и нареди да се свуда опет приносе жртве демонима, и обнови гоњење на хришћане. А најпре отера из царских палата и из свога двора све хришћане: великодостојнике, велможе, слуге и оруженосце. Пошто на тај начин лиши себе окриља и заштите Христове, он се поврати незнабожачким баснама и рђавом животу: стаде бестидно живети развратним животом, постаде ненасит телесног греха, и силом примораваше сенаторске жене и кћери на нечисто општење, а нарочито хришћанке скрнављаше да би се наругао светима и наружио самог Христа Бога.

Гледајући то царица супруга његова, побожна хришћанка, којој беше име Констанција, силно је патила и тајно писмима обавештавала свога брата Константина о свему што Ликиније ради. У својој палати царица имађаше на служби девицу Глафиру, која беше врло лепа и целомудрена, хришћанка по вери, родом из Италије, рода угледног и благоверног. Видевши ову девицу, Ликиније се распали нечистом страшћу на њу, и нареди свом најстаријем евнуху, Венигну, да јој говори о томе. Венигн јој као неки велики дар достави ову цареву жељу, и заповеди јој да буде готова на блуд са царем. А света девица Глафира, пуна страха Божјег, згади се на такав грех и отера Венигна с поругом, ругајући се бестидности и изобличавајући безакоње. Усто бојећи се царичиног подозрења и љубоморе, она је обавести о овој ствари, и мољаше је говорећи: Ради Бога који је створио небо и земљу, кога се ти бојиш, и коме верно служи твој брат цар Константин, не дај да моје девство буде упропашћено безаконим поганим браком.

Чувши то, царица је веома заволе за њену такву целомудреност и страх Божји, и размишљаше у себи како да је сакрије. А кад цар потражи Глафиру, царица учини те по царским палатама пуче глас како је Глафира кобајаги сишла с ума и лежи болесна, па је и на самрти. Када цар то чу, престаде да мисли на Глафиру. Царица пак у згодно време потајно отпусти Глафиру, давши јој много злата, и сребра, и драгог камења, и скупоцених накита, и раскошних хаљина, и осталих потребних ствари. А даде јој још и потребан број робова и робиња да јој служе. И пошто је повери неким честитим и побожним настојницима својих слугу, она им нареди да је тајно отпрате у Јерменију не говорећи никоме ништа о њој, и да тамо остане док Господ не устроји нешто боље. Они дадоше царици реч да ће тачно испунити све што им је наредила.

Настојници онда обукоше у мушка одела блажену Глафиру и њене робиње, и отпутоваше из Никомидије. После дугог путовања стигоше у град Амасију који беше главни град Понта. Видевши лепоту града, Глафира рече својим службеницима: Ако у овом граду нађемо хришћане, остаћемо у њему. – И нареди им да се распитивају за хришћане. При том распитивању срете их један младић, из куће честитог грађанина амасијског Квинтија. Он одмах распознаде да су то хришћани који траже своје истовернике, и отрча те извести господара свог Квинтија. Квинтије одмах хитно оде овим страницима, и моли их да пођу са њим његовом дому, и остану код њега док им је воља. Каза им да је хришћанин и да у граду има много хришћана, и да имају изврсног епископа, сличног апостолима. Чувши све то, путници се обрадоваше, и одоше код господина Квинтија, и остадоше у дому његовом, јер им стави на расположење посебне зграде. А посети их и епископ града Амасије Василије. Беше то човек учен и пун духовних дарова. На његово питање, ко су и одакле су, целомудрена Глафира му каза сву своју тајну, како је родом из Италије, хришћанка по вери, слушкиња сестре цара Константина а супруге цара Ликинија. А повери му и тајну свога странствовања.

Чувши то од ње, свети епископ Василије и господин Квинтијан забранише јој да ни она ни њени службеници не излазе из дома и не разговарају ни с ким, да не би градски игемон сазнао за њу, што би све хришћане амасијске довело у опасност. Том приликом слуга Божји Василије рече и то, да ће ово њено бекство и странствовање бити на славу Божју.

У то време свети епископ Василије зидаше у граду цркву, јер хришћани не имађаху цркву у граду већ један мали храм изван града. Тада блажена девица Глафира даде епископу много злата и сребра на подизање цркве. И све што јој царица беше подарила она потроши на грађење те цркве у част Христа Бога, не остављајући ништа себи. А посла писмо и царици госпођи својој, извештавајући је о себи где је и код кога живи; писа јој и о грађењу цркве, молећи је да пошаље што више злата за довршење и украшење цркве. Царица то учини с радошћу и усрђем: посла јој много блага, и поклоне цркви и епископу, коме и писмо упути препоручујући му слушкињу своју целомудрену девицу Глафиру. Али после дуже времена, по дејству ђаволском, Глафирина писма упућена царици пронађе негде гореспоменути коморник царев Венигн. Прочита их, и из њих сазнаде да је Глафира жива, за коју они мишљаху да је умрла; и дознаде где се налази; и извести о томе цара Ликинија.

Цар се прекомерно разјари и одмах написа наређење игемону амасијском, да му што пре пошаље у Никомидију оковане ланцима Василија епископа хришћанског и Глафиру слушкињу. Али по промислу Божјем, пре но што то наређење царево стиже у Амасију игемону, блажена и света девица отиде ка Господу. Игемон онда окова само епископа Василија и посла га цару, а о Глафири га извести да је већ умрла. Из Амасије у Никомидију светог Василија су пратили два ђакона, Паргеније и Теотим; и сва тројица много пропатише на путу од безбожних и звероподобних војника. И када стигоше у Никомидију, слуга Божји Василије би затворен у тамници, а Партеније и Теотим настанише се код једног хршићанина Елпидифора, који је становао у близини тамнице и био гостопримац. Сазнавши све о светом Василију, Елпидифор умоли помоћу злата тамничког стражара да он и оба ђакона несметано посећују епископа у тамници. И долажаху к светитељу кад год су хтели, и заједно с њим обављали у тамници свакодневна богослужења, а нарочито ноћне молитве.

Уочи дана у који је имао предстати цару на истјазање, свети Василије у поноћи позва стражара и упита га за своје ђаконе и за Елпидифора. Стражар их одмах дозва к њему. Тада светитељ стаде по обичају свом појати псалме Давидове, почињући од онога: Опомени се, Господе, Давида и све кротости његове (Пс. 131, 1). И када. појући остале псалме, дође до оних речи: Да се преселим накрај мора, и онда ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја, Господе! (Пс. 138, 9). Ове речи он три пута са сузама изговори са рукама уздигнутим к небу. Видећи светитеља ожалошћена и где плаче на молитви, ђакони се поколебаше, јер помислише да се епископ њихов уплашио мука које му предстоје. А епископ је знао шта говори, као што крај његов показа, када га посекоше и тело му у море бацише.

По завршетку псалмопјенија на освитку дана, епископ рече ђаконима: Браћо, искушења која ђаво шаље на нас преко људи близу су. Не бојте се нити малаксавајте од будућих невоља, већ останите храбри и непоколебљиви у вери, да се не би нашли посрамљени при доласку Господњем. Будно око душе управите ка Ономе који нас може спасти од смрти. Нетремице гледајте у Њега, моћан је да претвори жалост у радост, плач у весеље, сузе у смех, труд у одмор. Све лепоте и сласти овога света сматрајте за ђубре ради Сина Божјег Исуса Христа, да бисте са свима светима постали наследници Његови, хранећи се до сита сладостима Његовог царства. Но знајте, чеда моја, да ми се ове ноћи јави Господ и обавести ме какав ће бити крај одласка мог, и каза ми колико ће велика дела Своја учинити на мени слузи Своме. Ви дакле не тугујте, него се вратите у Христу и утврдите браћу. Уместо мене изберите себи за епископа Евтихија, сина Калистова, јер тако ми откри Господ, који ће вам благодаћу Својом предати и ово ништавно тело моје.

Док ђакони плакаху горко, он им даде уобичајену поуку, саветујући их да се врате у Амасију. А Елпидифору рече: Ти си, брате, изабран од Бога да служиш браћи гостопримством, и због те љубави добићеш вечну награду на небесима. Препоручујем ти ова два чеда моја; не остављај их, него заједно с њима тугуј, и потруди се онде где те Господ позове на службу Своју.

Пошто светитељ отпусти Елпидифора и оба ученика своја, цар нареди да пред њега изведу сужња на истјазање. Најпре га окриви због Глафире, како је њу примио и скривао је код себе, а није га известио о њој. Светитељ му одмах даде достојан одговор, и смелим речима покрену цара на гнев. Цар нареди да светитеља опет одведу у тамницу. Затим посла к њему трибуна са оваквом поруком: Све ћу ти опростити односно Глафире, и још ћу те великим почастима обасути, ако ми се покориш и боговима мојим жртву принесеш, јер ћу те поставити за старешину над свима овдашњим жрецима. А Божји угодник Василије одговори на то трибуну: Ово реци цару: Када би ми хтео дати и целу царевину своју, и тада ми ни на који начин не би могао дати онолико колико хоћеш да узмеш од мене. Јер се ти паштиш да ме одвојиш од Бога живога и да ме удаљиш од бесконачне славе бесмртне, а да ме обаспеш краткотрајним и пролазним почастима, чија је лепота одвратна, и чија светлост – тама убитачна. Но ако хоћеш да послушаш мој добри савет: покори се ти мени, и врати се онамо одакле си спао, и са смирењем падни пред Христа кога си се одрекао, јер је благ Бог наш, и нема милостивијег бића од Њега, праведног и свесветог Спаситеља. Покај се дакле и одступи од сујетних дела, да не би због безумља твог наишла на тебе зла од праведног Судије, кога си се одрекао и за кога си рекао да није Бог.

Ове речи светитељеве трибун достави цару. Цар онда рече трибуну: Иди и посаветуј му опет да се покори нашој вери, еда би се некако уразумио. Ако пак неће, онда му одрубите главу и баците у море да видимо може ли га онај Галилејац избавити.

Трибун поново дође к светитељу и рече му: Човече, сада се налазиш између живота и смрти. Изабери једно од двога: или учини цару по вољи, поклонивши се боговима његовим, или знај да ћеш бити мачем посечен и у море бачен. – Чувши то, светитељ се обрадова и одговори: Ја се трудим да чиним по вољи Бесмртном Богу мом и цару, и да заповести Његове одржим. Они које ви називате боговима, то су ђаволи, са којима ћете и ви који верујете у њих бити бачени у неугасиви огањ паклени од истинитог и јединог Бога мог у дан праведног суда Његовог. Тамо, у тами најкрајњој, биће плач и шкргут зуба. Чините дакле са мном што хоћете, јер сам ја за Христа мог готов не само на посечење и бацање у море него и на безбројне муке. И док је даха у мени ја се нећу одрећи Бога Саздатеља мог, јер би ме одрицање од Њега одвело у огањ свепрождирући.

Из ових речи светитељевих трибун увиде да га је немогуће наговорити и склонити на њихову веру, па нареди најпре да га убију, затим да му главу одсеку, и баце у море. На исти начин су врло многе хришћане, а нарочито пастире Божје убијали, и давали рибама да их поједу. Мученик пак Христов Василије, подносећи с радошћу бијење, говораше: Ни невоља, ни туга, ни многе муке, ни огањ, ни мач, ни смрт, неће бити у стању да ме одвоје од љубави Христове, јер је Он моћан да ме избави од свега тога.

Вођен на смрт, свети епископ појаше Давидове псалме, а Елпидифор иђаше за њим заједно са ђаконима и са неким хришћанима. И кад стигоше на одређено место Елпидифор даде војницима неколико сребрника молећи их да допусте епископу Василију да поразговара мало са својим познаницима. Али они не допустише. Тада божанствени служитељ Христов на обали морској преклони своја колена и, подигнувши руке к небу, помоли се Богу, овако говорећи:

Господе Боже мој, Ти си створио небеске Бестелесне Силе, распростро небо као кожу, засновао земљу на водама, саздао море и све што је у њему; Ти си свуда и у свему увек боравиш; Ти твориш вољу оних који Те се боје и држе заповести Твоје, – услиши молитве моје и сачувај верно стадо Твоје, над којим си мене непотребног слугу Твог поставио за пастира: избави га од незнабожачке таштине и напасти, и од сваке охолости и злохуле многобожаца који хуле на Тебе. Ти Свемоћни, истреби идолодемонију, разори ђаволову делатност, а сабор Цркве Твоје увећај и умножи; људе овога града и ове покрајине уједини, да би били једнодушни и једномислени у исповедању Тебе, истинитога Бога; учини да буду ревнитељи у добрим делима и да угађају Теби, како би се у свима прославило име Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и кроза све векове.

Рекавши амин, он Елпидифора и оба ђакона своја целива целивом светим, као некада велики апостол Павле презвитере ефеске, говорећи: Благословен Бог који нас не даде непријатељима нашим да нас зубима својим самељу, већ покида замке њихове и избави нас, те нас непријатељи наши не могу више искушавати. Поздравите браћу и децу моју коју родих у Духу Светом. Благодат Господа нашег Исуса Христа нека је са свима вама, амин! – Затим се обрати џелату речима: Пријатељу, изврши што ти је наређено. – И преклонивши колена, подметну свој врат радујући се и веселећи се. Тако посечен, он доврши добри подвиг свој.

После посечења светитељева Елпидифор моли војнике, дајући им злато, да не баце тело мучениково у море него да му га даду ради сахране. Али они не хтедоше, говорећи: Бојимо се да некако не дозна цар, и отишле би нам главе. Онда их Елпидифор замоли да му даду само главу светитељеву, али ни то не доби. И тако, војници узеше рибарску лађицу, утоварише у њу мучениково тело и главу, отпловише далеко од обале, и на пучини морској бацише на једном месту тело а на другом главу. А хришћани све то посматраху са обале и плакаху. Међу њима беше и никомидијски презвитер Јован, који је сав подвиг светитељев посматрао и потом описао сва његова страдања.

Верни слуга Христов Елпидифор узе оба ђакона и врати се кући својој, и тешаше их у њиховој тузи. Те ноћи он имађаше у сну божанствено виђење, јер му се Анђео Господњи јави и рече: Епископ Василије приспе у Синоп, и тамо вас очекује. Стога устани, узми ђаконе његове, укрцајте се на лађу, и иди к њему. – То се виђење Елпидифору трипут понови те ноћи. Елпидифор исприча ђаконима своје виђење, и упита их, да ли су чули за неко место или град звани Синоп. Партеније му одговори: Синоп је град у Понту, где се свети апостол Андреј потруди у благовешћу Христовом. Но и ја видех у сну светог Василија, и пружих му руку и ми заједно уђосмо у цркву Господњу, и он ми рече: Као што видиш, биће ти.

Тада Елпидифор узе доста злата и остало што треба за пут, укрца се са ђаконима у лађу, и отпловише у приморски град Синои, молећи се Богу да им јасније открије оно што раније видеше у сну. И кад се приближише граду, те ноћи Елпидифор виде у сну Анђела који му говораше: На десну страну од града баците мрежу у море, и наћи ћете тражени бисер. И рекавши то, Анђео прстом показа место и нека знамења, и виђаше се дом веома осветљен, и у њему свети Василије са мноштвом светих војника. И рече Анђео Елпидифору: Ето видиш онога кога тражиш; ујутру дакле иди и узми га.

Пробудивши се, Елпидифор исприча своје виђење пријатељима својим. А када се раздани, они одоше на десну страну од града и нађоше место и знамења што Анђео показа у сну, и угледаше рибаре који спремаху мреже своје за риболов. И рече им Елпидифор: Даћемо вам што хоћете, да у име свакога од нас баците мреже своје и што ухватите буде наше. Рибари пристадоше, и погодише се. Онда Елпидифор и ђакони бацише коцку на чије ће име најпре вргнути мрежу. И паде коцка најпре на Теотима. И рибари бацише мрежу у Теотимово име, и ништа не уловише; затим бацише у Партенијево име, но и онда ништа не ухватише. Тада Елпидифор рече: Наређујем да се мрежа баци не у моје име већ у име Бога мог, и надам се у Њега да ово бацање неће бити узалуд. – И кад бацише мрежу и вучаху је, рибари осетише тежину у мрежи, и осмехујући се рекоше један другоме: Бог овога човека је срећнији од оне двојице. И извукавши мрежу на земљу, угледаше тело мртвога човека, и рибари променише мишљење и стадоше говорити како је Елпидифоров лов несрећнији од оне двојице, и хтедоше да тело опет баце у море. Али Елпидифор, и они с њим, повикаше рибарима да то не чине него да им даду то тело да га по обичају људском сахране, а да уговорену суму узму себи. Но они не пристајаху да узму ту суму, пошто беху уловили не рибу већ леш. Али их Елпидифор примора, те узеше.

А кад изнесоше тело на обалу, они га стадоше побожно с радошћу и сузама грлити и целивати, и дивљаху се чуду: јер глава, која беше одсечена и далеко од тела у море бачена, сада беше са телом сједињена на своме месту и само се ожиљак виђаше од посечења, а велики мирис излажаше из тела. Затим увише тело у чисте плаштанице, најмише кола и одвезоше у Амасију, и тамо чесно сахранише у новој цркви коју свети Василије беше подигао. И сав хришћански народ плакаше много за њим.

Тако се заврши страдање светог свештеномученика Василија, епиокопа амасијског. После његове кончине, цар Константин Велики, извештен од своје сестре тајно писмима о Ликпнијевом разврату, отступништву и насилништу, убрзо сабра војну силу, и призвавши помоћ Христову, оде против Ликинија, победи га и ухвати жива, па посла у Галију на заточење, где бедник и зло умре. А Исток, пошто се избави од насиља насилникова, слободно служаше Христу Богу и шираше се по васељени слава Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме нека је од свију част и поклоњење вавек, амин. Свети Василије пострада 322. године.

По предању, икону Богоматере насликао је Свети апостол и јеванђелист Лука, неколико година по Распећу Христовоме.

Како се од раних дана почетака хришћанства, икона појавила у Цариграду, немамо података. Следећи подаци нам говоре да ју је у 15. веку на дар од Патријарха цариградског добио монах Ефросин (Псковски), одакле потиче сам назив иконе, који ју је и донео у Русију. Тако је ова древна икона почивала у Спасо-Елеазаровском манастиру, у близини Пскова, све док није потонула у реци, Толба, током најезде Швеђана на манастир; Узалудно су Швеђани покушавали да добију велики откуп за икону, међутим, у повлачењу, њихови бродови који су пљачкали манастир су потонули на дно реке Толбе.

Сматра се да оригинална икона Спасо-Елеазаровског манастира још увек борави на дну језера, у близини Пскова, штитећи целу Русију. Њена копија се и даље налази у овом манастиру (Спасо-Елеазаровскоме).

Током револуције 1917. године када је манастир опљачкан, копија иконе је спашена захваљујући старешини Николи, који је у то време, службовао у малом манастиру на обали језера Пејпси.

За другу Цариградску икону Мајке Божије (чији датум прослављења је 30. септембар) постоји предање да су у давним временима два грчка монаха из Цариграда пролазила кроз Русију и у катедралној цркви (није познато ког града) служили Божанствену литургију. У свом надахнућу, а и у знак сећања на боравак, оставили су на дар цркви минијатурну икону Мајке Божије (димензија око 5 cm), урезаној на дасци, која се убрзо прославила небројеним чудима.

За Русију је значај Цариградске иконе Мајке Божије толико велики, да је о томе прилично тешко говорити; духовници сматрају да је управо захваљујући Њеном образу, Русија изабрана од Бога да може издржати било које наступајуће време. Боравак иконе у Русији важан је за земљу и духовно, јер означава Христову победу над атеизмом и ширење хришћанске вере, у најудаљеније крајеве Русије.

Данас се копије ове иконе налазе у многим храмовима и црквама широм Русије. У Москви, налази се у Цркви Успења Пресвете Богородице у Малој Дмитровки, у селу Нижерово (Јарославске губерније) и у манастиру Спасо-Елеазаровскоме, који се налази на неких 30 km од града Пскова.

За датум прослављења иконе узета су два датума током године: 8. мај по новом, односно 25. април по старом календару и  30. септембар по новом, односно 17. септембар по старом календару.

Чуда

Цариградска икона, према Светим оцима штити у било каквим невољама и несрећама. Верује се да она утеловљује добро познату врсту икона у Русији, познатих под именом Одигитрија, тј. Путеводитељица. Од ове иконе уцвељени траже духовну снагу, избављење од слабости и помоћ у стицању вере. Помаже у излечењу од разноврсних болести, пружа благослов за рад, помаже у превладавању невоља и непријатности, такође, помаже у одржавању породице, спречавању крађа, пожара и других катастрофа.

Изображење

Постоје две врсте ове иконе, а занимљиво је да имају само једну разлику – на некима од њих Мајка Божија држи Сина Свога на десној руци, док Га на другим иконама држи на левој руци. Уколико се пажљивије погледа, може се уочити још једна разлика – у рукама Богомладенца се налази или Свето јеванђеље или голубица, као симбол Духа Светога.

Икона је насликана у стилу Одигитрије. Лик Мајке Божије је дугуљаст, глава је нагнута према Богомладенцу, Који обитава на Њеној левој руци. Десница Мајке Божије наслоњена је на груди Сина, док је Њено лице испуњено патњом, а поглед Богомладенца строг према грешницима, али и даље милостив према праведницима. Десном руком Богомладенац се придржава за мафорион који покрива главу Свете Дјеве, док је на Његовој левој руци голуб, који симболизира Духа Светог – спремног да долети до грешника, како би опростио онима који се кају за своја прегрешења. Десна нога Богомладенца насликана је као да ће спремно устати у сусрет покајаном грешнику, док му је лева нога савијена, спремна да одбије неверне.

Молитва пред Лицем Мајке Божије

Пресвета Богородице буди милостива према слузи твоме. Заштити ме од недаћа и непријатности. Сачувај моје здравље и помози ми да се излечим од болести које ме муче. Дај ми снаге да се одупрем људским нападима, одбаци клевету од мене. Сачувај ме од било какве несреће и не допусти да идем кривим путем. Умири свој бес и помози ми да живим према Божијим заповестима. Амин.

https://mitropolija.com/2026/05/07/cudotvorne-ikone-majke-bozije-carigradska-3/