Свети и блажени отац наш Тит од младих година заволе Христа Господа и омрзе свет сујетни. Тога ради остави свет, оде у манастир и прими анђелски образ. Не жалећи себе, он Бога ради прохођаше тесни и претужни пут монашког живота. И толико се предаде смерности и послушности, да овим врлинама превазиђе не само братију него и све људе. Затим постаде игуман и пастир словесних оваца Христових. И имађаше према свима толику љубав и кротост и самилост да му нико у оно време није био сличан у томе.

Сачувавши од младости чистоту душе и тела, он изгледаше као анђео Господњи. Због тога доби од Бога дар чудотворства. У време иконоборске јереси показа се као живи и непоколебљиви стуб Цркве Христове. А када се пресели ка Господу, остави многобројне ученике и саподвижнике своје, тај живи образ своје врлине и подвижничког живота. Упокојио се мирно у деветом веку.

Тропар (глас 8):

У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Тите, радује се дух твој.

Васкрс је најважнији хришћански празник. Свети Јован Дамаскин, аутор пасхалног канона, назива га „празником над празницима и славље над слављима". И зато се Васкрс прославља, за разлику од других празника, не само један или више, већ 40 дана (до Вазнесења Господњег).
Зашто баш 40? Прије свега, то има историјску основу: Христос се након свог Васкрсења четрдесет дана јављао својим ученицима и тек након тог времена вазнео на небо. Јеванђеље описује неколико ових јављања. Прво, одмах по Васкрсењу, Спаситељ се јавио женама мироносицама, које су дошле да помажу тијело Учитељево мирисним уљима. Друго, у наредним данима, апостоли Петар, Клеопа (апостол из реда седамдесеторице) и његов сапутник (претпоставља се да је апостол Лука), затим једанаесторици апостола без Томе, затим апостолима заједно са Томом и друга јављања васкрслог Господа, која су забиљежили јеванђелисти. У ствари, било је више јављања (11), као што је, по свему судећи, било више очевидаца. Као што примјећује апостол Јован: "А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге" (Јн 21, 25).
Осим тога, број четрдесет има посебну симболику у хришћанству. Сваки пут када га "сретнемо" у Светом писму, то указује на одређени период активности, напора, превазилажења, довршености, заокружености. Мојсије је провео 40 дана на гори Синај, разговарајући са Богом, и водио је јеврејски народ кроз пустињу 40 година након што су јеврејски извиђачи истраживали Обећану земљу 40 дана. Цар Давид је 40 година владао Израиљом, стварајући чврсте темеље за моћ државе, а исто толико времена на престолу је био и његов син Соломон, под којим је Израиљ достигао свој врхунац. Много је примјера из Старог завјета. У Новом завјету, Господ Исус Христос је постио четрдесет дана прије него што је изашао на проповијед. У спомен на ово, Велики пост траје 40 дана (без дана Страсне седмице, који се у строгом смислу не односе на пост). А васкршња радост, коју Црква протеже на четрдесет дана, јесте својеврсни огледални одраз покајничког великопосног времена.
Четрдесетодневни период прослављања Васкрса тако, с једне стране, указује на историјско вријеме од Васкрсења до Вазнесења, а са друге, симболизује пуноћу васкршње радости коју је васкрсли Спаситељ подарио свијету.

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/zasto-se-vaskrs-slavi-40-dana-40

Пост је забрањен, али причешће је обавезно!

Желео бих да вас подсетим да је Васкршња недеља јединствена недеља.

То јест, седмодневна библијска недеља посвећена боравку у цркви, сваки дан ако је могуће.

Често сам лично посматрао празне цркве, затворене цркве током Васкршње недеље, јер у цркви нема никога. То је, наравно, тужно.

Понекад један свештеник не може да служи свих седам дана заредом; то је разумљиво; и њему је потребан одмор. А понекад цркве имају много свештенства, када има много свештенства. Замолио бих вас да Васкршњу недељу проведете у молитви. Сада се не читају ни јутарње ни вечерње молитве; пева се само пасхални канон.

Чак и ако неко умре током ових дана, не певају чак ни уобичајени заупокојени за њега; певају пасхални канон. Током ових дана морамо доћи у храм Божији и певати: „Певајте Богу нашем, певајте, певајте Цару нашем, певајте.“

Морамо се трудити да редовно будемо у цркви током Ускршње недеље и да се можемо причешћивати без поста.

Црква је благословила служење Литургије, а Црква је забранила пост, и једно и друго током ове недеље.

Дакле, испоставља се да је пост забрањен, али је причешће обавезно.

Како се можемо припремити? Не, не можемо.

Читајте или певајте Пасхални канон; ако можете да га певате, прочитајте га. Ако сте у браку, не спавајте са мужем или женом, не делите брачни кревет.

Брзо идите у цркву ујутру на празан стомак. Служба траје око четрдесет минута, као посебан воз, а затим се причешћујете и идете даље на одмор или својим послом. Потребно је да будете у цркви током Васкршње недеље, сваки дан по правилу. Требало би да тежите овом стандарду, али га не постижу сви. Стандард може бити такав да можете бити у цркви два, три или четири дана, и то је већ веома добро.

Али у сваком случају, немојте проћи поред цркве; Идите на Литургију и причешћујте се. То је закон Цркве. Васкрс, пост је завршен, и можете се причешћивати током целе Светле недеље без поста.

Једноставно треба да дођете, захвалите, хвалите, славите, певате и учествујете у светим Христовим тајнама.

Божје цркве треба да буду пуне током Васкрса.

У супротном, испоставља се да су током поста цркве пуне, затим долази Васкрс, почиње прождрљивост и пијење, а црква је празна.

Дакле, која је била сврха поста?

Постили су да би касније на Васкрс могли да се радују и веселе, да се радују Христу и да иду у цркву. Молим вас, имајте на уму да током Светле недеље треба да будете у цркви и да се често молите; за то је Светла недеља.

Христос васкрсе!

Протојереј Андреј Ткачов

https://www.facebook.com/photo?fbid=1467453755421487&set=a.470662258433980

Ми свим срцем желимо да се чудесна радост Васкрса не заврши са завршетком празничних дана, већ да траје читав наш живот. И заиста, она се, с једне стране, суштински не може завршити, јер нам је победа над смрћу, коју је наш Господ Исус Христос остварио Својим славним Васкрсењем, дарована на век и веков. То је победа која превазилази све време и простор, победа која се тиче свих покољења и свих људи, па самим тим и сваког од нас лично. То је темељ наше вере и извор наде која не посрамљује.

Али, с друге стране, ми добро разумемо да време пролази и да се живот са својим изазовима и рутином наставља. Време нешто одузима од нас – можда почетни еуфорични налет празничног расположења – али нам истовремено открива и нешто ново што предстоји: прилику да ову вечну истину уткамо у саму срж нашег постојања. И ако искрено желимо да се радост Пасхе не заврши, онда схватамо да то не зависи само од пролазности времена или спољашњих околности, него пре свега и изнад свега, зависи од нас – од нашег личног односа према овом великом догађају и нашем свакодневном избору.
Сведочење Васкрслог кроз речи и дела

Знате ли како уопште можемо да продужимо и одржимо ту непотрошиву радост Васкрса у нашим животима? То је могуће само ако се та радост из нашег срца – та дубока, непоколебљива вера у Васкрслог Христа и осећај немерљиве драгоцености што смо пронашли „бисер“ Васкрсења Христовог – буде пројављивала у нашем животу буквално у свему што чинимо и говоримо.

Ако о нечему разговарамо са људима, било да је реч о озбиљним темама или наизглед тривијалним стварима, али у нашем свакодневном дијалогу постоји призвук, тон, или чак директно изражена радост због Васкрслог Христа Спаситеља, то значи да ће радост Пасхе наставити да живи у нама и кроз нас. Та радост се тада не задржава само унутра, већ зрачи напоље, дотичући и друге.

Ако нешто радимо, чак и ако су то најчешћи, обични, свакодневни послови – чишћење, кување, одлазак на посао, учење, брига о породици – али се притом свесно сећамо Васкрслог Христа Спаситеља, нудећи Му свој труд као израз захвалности за нови живот који нам је подарио, радост Пасхе ће наставити да постоји, преображавајући и освећујући нашу рутину. Сваки посао, ма колико мали, може постати молитва и израз вере ако се врши у светионику Његовог Васкрсења.

Ако будемо доносили одлуке и правили изборе о томе како ћемо поступити у различитим ситуацијама, великим и малим, док се истовремено сећамо Васкрслог Христа и Његових заповести, и ако начинимо тај избор знајући да је Христос Васкрсао, да је победио зло и смрт, и да сада, због те победе, све у нашем животу треба да буде другачије – испуњено љубављу, праштањем, стрпљењем, истином – онда ће радост Пасхе наставити да постоји и води нас. Наш избор да живимо по Јеванђељу Васкрслог је наш најконкретнији начин да покажемо да је Његово Васкрсење стварност за нас.

Подвиг непрестане Пасхе у сваком дану

Дакле, кључно је: од нас, верника, зависи да ли ће се та радост Васкрсења продужити изван Светле седмице и да ли ће она, зрачећи из наших срдаца и дела, испуњавати свет који нас окружује, чинећи нас живим сведоцима те велике победе.

Нажалост, такође можемо и свесно или несвесно да повучемо границу трајању те радости. То се дешава ако се по завршетку празничних дана брзо вратимо уобичајеној свакодневној журби, бризи и навикама, поступајући тако како смо навикли пре Васкрса, као да Христос није ни васкрсао из мртвих и као да се за нас лично ништа суштински није променило. Тада, уместо да живимо у светлости Васкрсења, ми се враћамо „старом човеку“ и његовим ограничењима и страховима. То значи да се тада ми сами добровољно одричемо од те радости, гасећи њен пламен у себи, а не да она сама од себе истиче или нестаје. Радост Васкрсења је дар, али и плод нашег труда и избора да у њему живимо.

Уколико ми, дакле, направимо снажан и постојан избор да свој живот – сваки дан, сваки сусрет, сваки посао, сваку одлуку – будемо радили и живели обасјани светлошћу те непролазне васкршње радости и наде, онда ће она заиста трајати целог нашег живота, дајући смисао и снагу и у најтежим тренуцима.

Сви ми памтимо диван пример нашег великог подвижника и светитеља, Преподобног Серафима Саровског, који је током читаве године поздрављао сваког човека који би му дошао са најмилијим и најрадоснијим поздравом: „Христос воскресе, радости моја!“ Он није могао, нити желео, да живи без те радости васкрсења; она је била суштина његовог бића и изливала се из њега делећи је великодушно са свима. Његов живот је био жива икона непрестане Пасхе. И ми се такође можемо томе учити, угледајући се на њега. Ако истински, из дубине срца, желимо да се та радост васкрсења не прекида, да нас носи и да у њој прође цео наш живот, онда ће тако, уз Божију помоћ и наш труд, заиста и бити. То је наша привилегија и наша одговорност, независно од тога да ли се календарски завршила Светла седмица, или не. Васкрсли Христос је увек са нама, чекајући наш одговор љубави и вере.

Митрополит Горловски и Славјански Митрофан

Извор: Фондација „Пријатељ Божији“

О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

1. Старац Пајсије је говорио: „Уколико је човек духовнији, утолико мање наводи оправдања у овом животу. Он је дужан да испољи трпљење, да подноси неправду па чак и да прихвати изругивање од стране других. Криво дебло (тј. самовољан човек), које је далеко од Бога, има на хиљаде оправдања. Има оправдање за то што некога прекорева и за то што се изругује, као и за то што некога вређа. Наша оправдања Бог сакупља за други живот. Ми, међутим, због своје неразумности врло често тежимо да се овде оправдамо како нас уопште не би кажњавали. Ако нам нешто кажу, ми се истог часа правдамо. И после тога сматрамо да верујемо Богу. То је велико изругивање. Духовном човеку ништа не значи људска правда, а посебно је штетна за самовољне.“

2. „Људи који имају истанчане душе, који имају много частољубља и истанчаности, болују и пате од меланхолије или, уопште, завршавају као самоубице. Они су и сами осетљиви, а ђаво их чини још осетљивијима. Слично томе, и грубе чини још грубљима јер ђаво потпомаже њихове склоности.“ На то је додао: „Човек не може сам да се избори с таквим стањима. Он не би требало да говори како осећа униније [чамотињу] и да хоће да је употреби на корист, како би отуда произашло нешто духовно. Кад неко корача с таквом помишљу, ђаво ће му примерено служити. У једном тренутку ће му можда и помоћи, али ће му затим открити целокупно стање. Или, на пример, други каже да ће тиховати и поставља то себи као правило: кад га неко прекорева, неко време уопште не одговара. После тога ће, међутим, у потпуности пасти у претходно стање. Човек никад не сме да поставља правила самоме себи. То је опасно.“

3. У једном од разговора на духовне теме, након што су неки признали да иду грешним путем, отац Пајсије је рекао следеће: „Чак ни ја, колико је већ година прошло, не могу да начиним духовни подвиг и зато говорим: да ме узме Бог, да бих раније утекао. Често се дешава да скренемо с пута, сматрајући да нешто можемо да учинимо сами. Нама помаже Бог, а ми то не схватамо. Сматрамо да напредујемо. Он нам, природно, на почетку даје бомбону и ми сматрамо да смо се потрудили. Међутим, Бог нам ју је дао да би нам показао каква се посластичарница налази тамо на врху и да бисмо корачали сами. Тада нам се, наравно, на почетку отвара апетит, али се затим умарамо.“

„Знајте да, кад застранимо услед немоћи, и то нам такође на неки начин помаже, јер нас благодат Божија накратко напушта ради нашег смирења. Човек се на тај начин смирује. Затим се благодат Божија враћа и човек спознаје Бога. Он тада и разуме на који начин помаже Бог. Дозволите да вам наведем пример: кад неискусни младенац мало поодрасте, мати га узима за руке и тако он чини крупније кораке, мислећи да добро иде и да се не спотиче. Ако мати настави и даље тако да чини, зар детиње способности неће атрофирати? Ако га буде стално држала за руку, у детенцету ће се појавити лажно осећање и чим пожели да крене напред оно ће пасти. Схватите, оно још није усвојило такве кораке.“

4. „Нисам се бавио мноштвом ствари. Познајем неколицину Светих Отаца и трудим се… Схватио сам да за човека не постоји отров. Отров постаје сладак кад се с њим духовно бориш. Често видимо човека који греши. Он, наравно, жали, каје се, преживљава бол, исповеда се и добија божанствену утеху. Међутим, ако он не осећа ту утеху, мора да схвати да га искушава нешто што је унутар њега самог. Њега искушава помисао и потребно је да оде и да говори о њој, и тада ће доћи утеха. Исто се догађа и кад саучествује у патњама неког брата који страда. Он твори молитву, указује помоћ и Бог му помаже.“

5. „Често видим чудну ствар која се догађа верујућим људима. То ме подсећа на зелену пијацу. Тамо сви вичу. Један каже: ‘Узмите поморанџе’ а други ‘узмите цвеклу’. Свако жели да прода своју робу. Нешто слично дешава се и верујућим хришћанима. Неки кажу: ако ступиш у ту заједницу, спашћеш се, ако ступиш тамо – спашћеш се, док у исто време многи људи не приступају ни тамо ни овамо, јер је њима потребно нешто друго. Господе, помилуј! Може да помогне човек Божији. Да помогне а не да присили. Замислимо да се ја упутим у неки војни логор да бих тамо рекао неколико речи о монаштву. Ја их нећу обмањивати. Казиваћу им онако како у ствари и јесте. И шта ће се затим догодити? Да ли су сви они спремни да се замонаше? Ја ћу, наравно, само изазвати зло, јер ће неки, можда, и поћи у монахе али ће се затим мучити и постати несрећни. Потребно ми је да нађем чисту душу, да бих помогао њеној склоности.“

6. Старац је поново говорио на ту тему: „Неко жели да се бави иконописом, има склоности ка живописању икона и оне ће творити чудеса. Нека се бави. Други жели да буде ожењени свештеник. Ето радости! Нека буде ожењени свештеник и добиће помоћ. Хоће да буде неожењен? Нека буде неожењен. Хоће да буде монах? Такође ће добити помоћ. Не могу се сви мерити једном мером. Неки муче друге људе желећи да чине супротно ономе што могу да чине.“

7. „Није добро мењати духовника. Погледајте зграду у чијем су се подизању непрестано смењивали архитекте и инжењери. Зар она може бити добра?“

8. „Духован човек мора бити слободан и дејствовати у складу са тим. Нека не следи људска правила.“

9. „Ја вам не дајем рецепте издалека. Не постоји лекар који лечи издалека. Ја се само молим.“

10. „Што више узлетиш у неком послу утолико ћеш с већом силом пасти доле и остаће само крхотине. Често видимо да неко има високо мишљење о себи, док са спољашње стране ништа не садејствује његовом смирењу. То је опасно. Он ће задобити луциферску гордост и, сачувај Боже, изједначиће се са сатаном.“

11. Старца су једном упитали постоје ли на Светој Гори људи који су достигли такву љубав да сваког човека сматрају братом? Он је одговорио: „Требало би да их буде много али, авај! Њих је мало, само неколицина душа. Ми, Светогорци, трпимо велико зло због календара. То ће погубити Свету Гору. То је већ погубило цео свет. Дошло је до потпуног пада.“

12. „Људи у свету се сада занимају свим проблемима, осим својим сопственим. Сматрам да ће, ако се неко буде бавио собом, све доћи у правилан ритам. То треба и да учинимо. Видите да се ђаво подругује и да свакоме задаје посла.“

13. „Када поправим себе, поправиће се и делић Цркве и у том случају можемо да будемо у јединомислију. Један је Свети Дух. Људи сада стварају много духова. То не могу да разумем.“

14. „Бог неће од свих људи тражити једно исто. Ви не можете побећи од света? Можете? Не можете. Ви ћете живети у свету. Усмерите све своје снаге на побожна дела која овде можете да учините. И то ће бити много.“

15. „Човек даје тело свом сину. Бог му даје душу. Кад дете одрасте, родитељи скидају са себе одговорност. Бог сваком човеку даје ангела-чувара. Он читавог живота помаже човеку. Због чега се плашимо да себе поверимо Богу?“

16. Неко је упитао старца да ли га замарају посетиоци који свакодневно долазе а он је одговорио: „Ево шта ћу ти рећи. Кад је разговор духован – не замарају ме. Рђаво је кад постављају савршено бесмислена питања. Ако су људи необразовани и постављају таква питања, онда имају оправдања. Међутим, долазе научници, математичари, и питају каква веза постоји између космоса и човекове свести. Хајде да сад изведемо закључак. Обично им овако кажем: ‘Имам кафе и кутију аспирина. Седите мало у хладу, а затим ћемо полако разрешити ваша питања.’ Видите, потребно је да имате кафу и аспирине. Мени се није догодило чак ни да три вечери узастопно спавам. Желео бих да током те три вечери спавам макар три часа узастопно. Па ипак, нисам се заморио. А кад ми спољашњи људи заврте главу са својих пет стотина питања, заболи ме глава. То је једино што ме замара.“

17. Упитао сам старца на који начин да одбијемо похвале а он ми је одговорио: „Имајте смирење и добро упознајте себе. Ево вам примера: кад у дрвету исклешем лик неког светитеља, мислим да сам добро урадио. Након извесног времена поново га погледам и запазим недостатке. Зар ћу узети лупу да бих видео има ли озбиљних недостатака? Исто је и кад погледамо руке. Видимо да су чисте. Зар ћемо узети лупу да бисмо видели нечистоћу и мноштво микроба? Исто се дешава и кад се напрегнуто загледамо у своју душу. Видимо да уопште нисмо оно што свет говори о нама.“

18. „Понекад говоримо да имамо љубави. У којој мери? Човек ће у духовној љубави узнапредовати онда, када цео свет буде посматрао као своју браћу. Нека свако зна да нам је и идолопоклоник и јеховиста такође брат по телу али, наравно, не и по Духу у којем смо ми, православни. Ми смо дужни да плачемо због њега. И опет, ако православни постане јеховиста или римокатолик, и због њега треба да плачемо. Данас је толико милиона неправославних! А колико сам ја плакао? Према томе, далеко сам од истинске љубави.“

19. „Требало би да сви ми поседујемо смирење. И мали и велики. Требало би да поседујемо смирење, јер су наши нерви мало више напрегнути. Сви смо ми више или мање егоисти. Сваки пут, кад нас руководи егоизам, и најмањи повод изазива највећи сукоб. На тај начин, почиње одатле што у породицу улази искушење. А ви, чак и ако сте уловили тај тренутак, не опомињете се, и не добијате никакву помоћ. Будите макар мало трпељиви и молите се а затим, кад се један умири, тада и други може доћи до међусобног разумевања. Погледајте рибаре. Шта би они могли да улове кад не би било затишја [бонаце]? Имајте трпљење и имаћете велику веру у Бога. Ми још увек нисмо свесни колико је Бог присутан у нашем животу. То још увек нисмо схватили. Ако то људи схвате, биће безбедни и предаће и душу и васцеле себе Богу.“

20. Свом познанику-јеромонаху старац Пајсије је казивао следеће: „Човек никад унапред не може да предвиди долазак велике благодати. Читаво његово биће осећа снажан потрес. Тело се тресе као од електричне струје. Он не очекује такво блаженство. Тада долазе сузе, блаженство, неизрецива радост, промена, божанствена љубав. Сећам се шта ми се давно догодило. Током читаве ноћи, на мојој постељи налазиле су се мошти светог Арсенија а ја сам бдео и молио се. Изненада се појавио ђаво, шчепао ме и збацио доле с криком: ‘Чија је ово глава?!’ Тада сам завапио: ‘Светитељу Божији, помози ми!’ Истог часа ђаво је постао невидљив, а моја душа се испунила неизрецивим блаженством. Ујутро је дошао један мој познаник и био запрепашћен колико је благодат изменила моје лице.“

21. „Прве сузе, сузе покајања, исцрпљују. Друге сузе, сузе созерцања, не исцрпљују. Сузе љубави, које потичу од љубави Божије и богочежњивости [„од ероса Божијег“] радују срце.“

22. „Када су помешане са знојем, сузе монаха имају очишћујућу силу за његову душу.“

23. „Први плач потиче од утехе Божије. Онај, ко се моли, плаче и удара се у груди. Други плач бива изазван славословљем а извршава се у другом свету. Први плач умирује тело, док други плач даје све неопходне животне силе и телу и души. Он потиче од ликовања и славословља. Отуда је разлика свакоме видљива.“

24. „Ми подсећамо на шипраг коприве. Оне издалека изгледају зелене и свеже, као луг или врт, али кад се приближиш и кад их додирнеш увиђаш њихову шкодљивост и осећаш жаоку.“

25. Старац је говорио неком младићу: „Не уздај се у своје спознаје. Да би се добило унутрашње, божанствено знање, мора се избрисати световно знање. Буди безазлен као дете. Не размећи се својим знањем. Знање надима“

26. „Данас бисмо хтели да се посветимо без великог труда. Одступамо од Предања. Не гледамо оне који су први у арени него оне који су последњи.“

27. „Уколико више исцрпљујеш себе, утолико задобијаш више благодати и радости.“

28. „Бог може испунити срце таквим блаженством и љубављу! Уколико га претходно не бисмо доживели, пали бисмо приликом прве саблазни. Међутим, уколико би се то блаженство задржало, напустили бисмо манастире и затворили се у пећине, док би мирјани одбацили своје послове и породице. Због тога нас Бог, Који је Љубав, не испуњава таквим блаженством.“

29. „Своје судове увек стављајте под знак питања. Никад не знамо шта се може десити.“

30. „Гнев је нужан кад је потребно да заштитимо нашу веру а не кад је потребно да физички штитимо саме себе. Кад видимо да се хули на нашу веру треба да се разгневимо. Ако ме оптуже, дужан сам да то примим с кроткошћу. Међутим, ако оптужују и хуле Православље, дужан сам да се разгневим.“

31. „Духовни живот мора започети од срца. Тада све иде добро. Нека човек схвати да је све што је до тада преживео – ништа.“

32. „Кад нам неко дође у госте посног дана морамо бити веома опрезни. Ако гост жели мрсну храну замолићемо га да дође другог дана да бисмо га угостили и рећи да смо његови дужници. Ми, хришћани, морамо бити веома обазриви, како други људи не би хулили на име Божије.“

33. „Не читајте новине и не гледајте телевизор. Често се догађа да чак и верска периодика шкоди хришћанима, јер подстиче гнев против појединих људи и, уопште, изазива пометњу и расипа пажњу. Читајте светоотачке књиге.“

34. „У духовном животу, понекад је потребно да присиљавамо саме себе. Врло често страдамо од духовне анорексије (губитка апетита). Морамо се присилити да поједемо један комадић и апетит ће се вратити. Тако се догађа и с ишчашеном руком: уколико је будемо само миловали, неће имати успеха. Потребни су оштри покрети да би се вратила на своје место. Нећемо подсећати на корњачу која је пошла на свадбу а стигла на крштење!“

35. „Кад се неко ослободи бола, тад се заједно с њим умири сваки човек.“

36. Посетиоцу који се интересовао за духовна питања старац Пајсије је рекао следеће: „Погледај змију која је читаве зиме лежала под каменом. У пролеће се спремала да измили на сунце а ми смо је тад убили. Замисли да те Бог створио као магарца – Он је Господар и чини што хоће – на тебе би положили товар, господар би сео на твоја леђа, потерао би те ка неком понору и тукао те. Зар ти то желиш? Ако размислиш о свему томе, оптеретићеш се и магарчевим бременом. Тада ћеш прославити Бога јер те створио као човека који може да задобије рај, јер за човека постоји и рај и пакао а за животиње не постоји.“

37. „Ако волиш животиње, оне те гледају на други начин, као пријатеља. До грехопада, животиње су у рају биле пријатељи људи. Адам је поседовао благодатни дар прозорљивости – духовног зрења – тако да је видео потребе сваке животиње, и помагао им. Све животиње су биле кротке и подивљале су тек након грехопада.“

38. „Најпре човек целога себе предаје Богу, а затим га Бог очишћује и предаје људима. Кад човек верује да је гори од свих осталих онда ће једно ‘Господе, помилуј’ које он изговори за свет вредети више него хиљаду ‘Господе помилуј’ које изговори неко други.“

39. Двојица атонских поклоника дошла су код ст. Пајсија због духовне утехе а он је, желећи да утоли њихову духовну жеђ, рекао: „Шта да вам кажем? Причаћу вам о једном човеку, чија се келија пре неколико дана преиспунила божанственом светлошћу а он није знао да ли се налази у телу. Био је однесен Духом. Кад је дошао себи, кад је ишчезла та нетварна небеска светлост а споља се пробила природна, сунчева светлост, овај човек је увидео страшну разлику. Помислио је да је напољу дошло до помрачења сунца – толика је била разлика. Осећао је колико је тешко његово тело. Тада је започео горко да плаче, тражећи сладост и блистање оне божанствене светлости.“

40. „Не доводимо Бога у тешку ситуацију. Он је сав – Љубав, и не жели да види да смо несрећни. Међутим, шта ми чинимо? Ако нам обилно даје благодат, ми се гордимо. Ако је пак не даје, бивамо несрећни и губимо наду.“

41. Око 17 месеци (1972-1973) служио сам у армији при војном затвору Бојатиос (Свети Стефан) у Атици. Велики број затвореника били су јеховисти, осуђени на дугогодишњи затвор. Према карактеру моје службе у различитим одељењима затворске управе, контактирао сам с многима од њих и с горчином се уверио у психичку ненормалност тих људи. Достојни сажаљења били су и затворени наркомани, који су бритвама секли вене и узимали разне препарате. Природно је што сам, живећи у таквој заједници, још више чезнуо за Светом Гором и за старцем. Та чежња ми је давала тајинствену силу тако да сам могао да безмолвствујем [тихујем] док сам сатима шетао у сенци дрвећа или био у кабинету, а често и у стражарници. Нисам ни примећивао како време пролази. Излазак ме није интересовао. Живео сам светоотачким делима, сваке недеље одлазио у цркву Светог Стефана и причешћивао се. Повремено сам добијао писма од ст. Пајсија која су ми причињавала неописиву духовну радост и помагала да изађем из многих тешкоћа. Навешћу једно од њих.
 
Часни Крст, 4. децембра 1972.
Здраво, љубљени брате Дионисије,
Добио сам твоје писмо и видео твоју велику борбу. Што се тиче јеховиста, не бори се и не разјаруј се. Побрини се да, колико год је то у твојој моћи, живиш Православљем и тиме ћеш им помоћи више него насртљивим убеђивањем. Садејствоваће ти благодат Божија. Ако се догоди да се и против своје воље сусретнеш с неким јеховистом, сатвори молитву и поступи онако како те Бог просветли. Тако поступај и с наркоманима. Ако неко жели помоћ, дужан си да пријемник свог срца отвориш тако да може да прихвати сигнале другог. Ако пријемник нечијег срца није отворен, треба да се молимо Богу да га отвори, а да затим упути и Своје божанствене речи.
Што се тиче божанствене Евхаристије о којој ми пишеш, то је, наравно, питање за духовника. Уколико не постоје духовне препреке, често се причешћуј и помало пости, с обзиром да строгост поста не зависи од тебе него од старешине трпезарије и од кувара. Ако нема препрека, можеш се причешћивати и два пута недељно, јер ће те причешћивање Светим Тајнама укрепити у садашњој борби у заједници која је достојна сажаљења и у којој све представља искушење.
Немам више ништа друго, брате мој. Нека Христос и Пречиста Богородица буду уз тебе. Опрости ми што ти пишем у журби.
С љубављу у Христу, твој брат монах Пајсије.
 
42. На питање да ли болест представља крст, старац Пајсије је одговорио: „Кад се у време болести појави благодарење, све се мења.“

43. „Млади често започињу подвиг, моле Бога да их очисти од страсти, живе чистим животом, посте и бдију, али не виде напредак. Можда није потребно исправљати тело него помисли: осуђивање, гордост и сл.“

44. „Једном ми се појавила мисао да и ја можда нешто значим. Ђаво ме узбуркао и изгубио сам спокојство. Применио сам духовна средства као што су пост и бдење, али нисам успео. Претворио сам се у скелет. Тада сам отишао код једног опитног духовника и тобоже му говорио тако је и тако. Он ме загрлио и рекао: једи, пиј и спавај. То ми је било несхватљиво: био сам сасвим сам, подвизавао сам се, а ђаво није прекидао битку. Старац ми је рекао да имам помисао гордости. Загледао сам се у себе и открио је, увидео сам крајности којима ме довела. Сматрао сам се, иако најмањим, али ипак светитељем. Сад сам схватио да ђаво никад не показује оно што је уистину високо него да те изједначује с најнижим. Након тог открића све се завршило. Видите колико несрећа човеку може да донесе само једна помисао!“

45. Следеће старчево писмо има посебан духовни значај:
 
Свети манастир Ставроникита, 18.11.1968.
Мој у Христу брате Георгије, свагда се радуј и весели у Христу!
Добио сам и твоје друго писмо, које је удвостручило моју радост. Молим те да ми опростиш што се, на жалост, не могу сусрести с тобом.
Хвала Богу, здрав сам. Нећу да те замарам мноштвом речи јер си сигурно разговарао с оцем Василијем. Зато хоћу да одмах изложим своје мишљење о твом питању.
Како нико није у стању да избегне чувствовање, најпре би требало да се, колико је могуће, клонимо разнежености. Будући да нико не може да избегне сусрет с људима, морамо се привезати за небеско и невештаствено. Томе много помаже, колико је то могуће, удаљавање од вештаственог. Вештаствене ствари увек изазивају вештаствене потребе.
Наш телесни живот није сагласан с духовним и због тога ће духовни човек, ако изненада пожели да живи телесним животом макар и у погледу онога што сматра нешкодљивим за душу, једног лепог дана завршити падом а да то уопште и не примети. Живот духовних људи мора из тог разлога бити натприродан, да би се ослободили световног духа и напредовали у духовном животу. Они морају јасно осећати присуство Божије, пламтети од божанствене љубави и испитивати себе да ли постоји нешто боље од раја. На жалост, ја то знам само теоретски, и пишем ти једино на основу љубави.
Добри Бог најпре испитује колико срце може да прими а затим сагласно томе удељује од Своје љубави. Човек то може да добије кад изврши подвиг према својим снагама и у оној мери у којој је спознао самога себе. Кад човек спозна себе, долази до „цепања атома“ и он продире у духовно пространство. Кад спозна себе и кад спозна хоће ли то или неће, човек се смирује, а кад се смири благодат Божија неминовно нисходи на Његову творевину. Човек ће тада блистати и противно својој вољи и не осећајући то, и на тај начин ће се прославити Бог.
Опрости ми за мноштво речи изазваних искључиво љубављу. Наши оци се моле за Вас.
С љубављу у Христу, монах Пајсије.
 

46. „Ко поседује благодат Божију, њему ће се придодати и друга. Ономе ко има малу (благодат) и ко је запоставља, одузеће се и ова. Благодат Божија не почива на спољашњим људима јер су они одбацили и ону малу (благодат) коју су имали. А кад се удаљи благодат, све демонске силе наоружавају се против човека.“

47. „Освећујте своје животе. Кад се домаћица моли док ради кућне послове, онда се све освећује: не само храна, него и они који ту храну једу.“

48. Један од посетилаца рекао је старцу да се савремени људи плаше смрти а старац је на то додао: „Смрт их и посећује зато што је се плаше. Кад се не би плашили смрти, смрт би се плашила њих.“

49. „Кад човек живи Христом, он осећа радост.“

50. „Свет је окусио само обично вино. Постоји, међутим, и вино духовно.“

51. Старац је рекао: „Тело доживљава пријатна осећања. Неопходно је да га разапнемо. Ево на који начин: ако је неко склон болестима и распиње тело, онда у томе нема никаквог смисла. Ако је тело здраво и недолично, неопходно је да се разапне и да се потчини духу. На пример, ако тело хоће да се храна на здели уздиже као врх Атоса или ако хоће вина, онда одсеци те пожуде. Тако ћеш распети своје тело.“

52. „Погледајте колико много губе жене. Бог их је обдарио великим срцем, као што је мушкарце обдарио великим расуђивањем. Жене с већим срцем имају већу ревност према духовном. Оне не размишљају много. Верују и иду даље. А шта чини ђаво? Док би оне, имајући такво срце, могле много да напредују, ђаво им га на крају отима. Оне, на пример, иду у дућан да за кућу купе пладањ на којем ће бити цвеће. Када нађу пладањ радују се, док им цвеће више ништа не значи. На тај начин је њихово срце окренуто час цвећу, час везу, и сваки пут ђаво има користи.“

53. Што се тиче световних брига, старац је говорио следеће: „Шта је свет? Тричарија, испразност. Ђаво управља испразношћу, световним делима. Онај ко је своје срце препустио испразности, налази се у власти ђавола а да тога уопште није свестан. Ђаво нема власт над светом: он управља онима који се баве световним делима. Требало би да човек одврати срце од световног и испразног и тад ће срце без икаквих напора приступити Христу.“

54. „Једном ми је нека жена послала покривач. Био је сав накићен. Она је тамо начинила вез а затим је пришила чипке. Сиротица! Колику је радост осећала док је правила сав тај вез и чипке, док сам се ја радовао кад сам све те украсе одрезао маказама и бацио. Та жена није налазила радост у Христу него ју је осећала у везу. Тај покривач се врло кратко задржао код мене јер сам га дао некоме коме је био потребнији“

55. Један посетилац је рекао старцу да људи очекују чудо да би задобили веру и изменили начин живота. Старац га је пажљиво саслушао и објаснио: „Ствари стоје другачије. Бог за пола секунде може читав свет да окрене вери. Потребно је само да громогласно узвикне: „Или се покајте или ћу вам одмах послати земљотрес од 12 степени по Рихтеровој скали“ и да га лагано започне… Међутим, то је бескорисно. Свету су својствени пороци и он би чак и у рају стварао проблеме. У овом животу пролазимо искушења. Одсецамо пороке и крећемо се ка небу. Какво је добро за човека што му Бог открива Своју љубав! Не постоје учитељи код којих би могао да полажеш испите једном, двапут, пет пута, четири пута и који те на крају не би отерали. Овде имаш право да полажеш испите све до саме смрти.“

56. Неко је старца упитао да ли је грех ако човек стреми да достигне висину древних светитеља и старац је на то одговорио: „Неопходна је пажња. Ако се такав човек, на пример, подвизава просто и смирено, онда је то добро. Ако се подвизава усрдно и поправља свој живот, и освећује га, онда је то добро и богоугодно. Уколико човек више поправи свој живот, утолико му се Бог више радује.“

57. „Истинска љубав не тражи корист и рађа се из пламене вере. Љубав тражи безмолвије [тиховање].“

58. Духовна борба хришћанина не би требало да буде користољубива. У вези с тим старац је приметио: „За усрдност ћемо се избавити од пакла. Није довољно ако нас од греха уздржава само геенски огањ. Наравно, то је добро, али у томе нема племенитости, духовне племенитости. Ако дајем чашу воде зато да би дошли код мене у Кавалу и дали ми боцу лимунаде и две кока-коле, онда је то безвредна ствар. Ја не кажем да у томе има нешто лоше, али ако ја тако размишљам онда је то безвредно. Тада једноставно говоримо о услузи.“

59. На питање да ли је лоше ако човек тежи да постане светитељ како би помагао ближњима, старац је одговорио: „Такав поступак садржи у себи отрове. Можеш ли да учиниш скромно дело ради самога себе? О томе се ради. Затим ће ти садејствовати благодат Божија, независно од тога да ли ти то хоћеш или нећеш. На тај начин ћеш уистину помоћи. Рад за самога себе не испољава се као празно губљење времена.“

60. „Бог открива и онога ко је достигао висок степен врлине, а он настоји да се сакрије, да постане Христа ради јуродив. И док ови људи сами скривају своје благо, Бог их открива а ми, чеда Православне цркве, налазимо њихово благо у целини сабрано на једном месту.“

61. „Они који чине добра дела а у души осећају празнину, чине то из охолости. Када то не чиниш из охолости, онда осећаш радост.“

62. „Бог је добар. Он је Љубав. Кад неко духовно узнапредује, осећа Бога.“

63. „Ако си изгубио пут, никад нећеш стићи у град.“

64. Старац је једном посетиоцу рекао: „Нађите опитног духовника да би Вам дао усмерење. Затим будите послушни и извршавајте оно што Вам каже. Будите усрдни, али немојте сами тумачити оно што прочитате. Питајте свог духовника.“

65. У вези с утицајем гледања телевизије на људски живот старац је рекао: „То ствара велико зло и води ка великој катастрофи. Сам апарат шаље зрачење које је штетно за људско здравље. Мала деца физички страдају због тога што су њихове мајке у време бременитости гледале телевизор. Човек се стиди да сагреши пред очима других људи. На телевизији, међутим, није тако. Овде се без сваког стида показују грешна дела и саблажњиве сцене. Телевизор је демон.“

66. „Прихватање другог човека као брата представља велико дело.“

67. Изреке старца Пајсија:
„Бог сва наша скретања с пута употребљава за добра и на тај начин ђаво не може да чини зло.“
„Највећа радост потиче од жртве.“
„Бог оставља рђаве људе слободнима до одређеног тренутка.“
„Дух побожности се гаси. Срећом, постоји квасац.“
„Они који живе световним животом патњу полажу на депозит.“
„Световни људи су живот сравнили са земљом и зато су били сравњени са земљом.“
„Грех је ушао у моду.“
„Колико је свакоме од нас потребно да постане бољи да би се умножило добро око нас!“
„Кад се неко плаши смрти, онда смрт полази у хајку на њега.“
„Не би требало да се боримо ради зла.“
„Ако се не будемо трудили да друге обратимо ка добру, како да се не искваре и наша срца?“
„О, како је нама људима својствено да себе поверимо Богу! Међутим, самољубље је узрок наше тврдоглавости.“

68. „У себи осећам такву радост да дође тренутак када кажем: Боже мој, ако је могуће, ограничи ту радост. Нека она буде као батерија из које ћу црпети колико ми је потребно, да ми се не би догодило да паднем.“

69. Једном свом познанику, монаху, старац је рекао: „Кад нисходи велика благодат, човек је не очекује. Она потреса васцело његово биће. У њој никада нема ни капи горчине. Човек не очекује такво блаженство. Кроз његово тело као да пролази божанствена струја. Тада се појављују сузе, неизрецива радост, промена и божанствена љубав. Мени се то догодило два пута и потресло ме до дубине душе, односно кад ме напао ђаво и кад сам призвао св. Арсенија и онда, кад ми се св. Арсеније сам јавио.“

70. „Кад неко созерцава виђење, било да је оно од Бога или од ђавола, он га гледа очима своје душе.“

71. „Кад човек умире у покајању и одлази у рај, он као да се налази у аутобусу док споља јуре пси (тј. нечисти духови) и реже, али не могу омести његово путовање нити га могу спречити.“

72. „Када човек Христов живи Христом, он се, ма где се налазио, осећа као да је у рају. Замислите да је и у аду са Христом као у рају. Човек Христов се моли да га Бог истера из раја и да на његово место доведе некога ко је у аду. Ђаво би се, и да га у рај настаниш, истог часа осетио као да је у паклу.“

73. О душама које напредују у духовном делању старац је говорио да су оне „као радар који хвата духовна догађања“.

74. „Сви ми учествујемо на такмичењу. Неки играју и такмиче се на стадионима и трговима, неки се играју лоптом и добијају пехаре и награде. Потребно је да свако од нас напуни пехар свог такмичења врлинама и добрим поступцима и да буде спреман да га, тако напуњеног, принесе Богу.“

75. Старац је једном познанику написао следеће о духовном животу: „Не знам да ли си купио авву Исаака Сиријског („Подвижничка слова“)? Та књига ће ти много помоћи, али је неопходно да је изучаваш мирно и постепено, како би усвојио храну. Исто тако, и целокупна манастирска атмосфера помогла би ти да се навикнеш на духовни живот а пре свега на личну молитву. То би ти дало духовно спокојство које покушаваш да достигнеш у журби. Осим тога, твори непрестану молитву и постепено прелази на умну, која чедо сједињује с Оцем.“

76. Старац је једном познанику написао: „Од тебе желим само једно: да Богу повериш све оно што се с људске тачке гледишта тешко може извршити, и бићеш избављен од жалости и страдања. Поверење у Бога изражава се непрестаном молитвом. Тад ћеш имати и унутрашњи и спољашњи мир.“

77. Једном је неки младић упитао старца да му каже где је срећа, с Христом или у свету с његовим задовољствима, а старац му је одговорио: „Знаш ли како је кад не видиш којем се светитељу помен слави сутра, и он ти се јави током ноћи и разговара с тобом, а сутра читаш његово житије у црквеним књигама?“

78. „Кад Христос види да се неко подвизава али да не добија људску помоћ, онда долази Он Сам и помаже.“

79. „Христос куца на срце а ђаво на мозак.“

80. „Христос има тајне начине да награди људе кад они извршавају Његову вољу.“

81. „Ништа не бива без стрпљења. Неки су нестрпљиви као човек који тек што је посадио виноград а жели да већ сутра пије вино. То је, наравно, немогуће. Онај ко нема трпљење много се мучи. Мраз му се чини двоструко јачим мразом а жега двоструко већом жегом. Као војник којем се последњи месец службе чини дужим него сва претходна служба. У свему је потребно стрпљење, а посебно у духовним стварима.“

82. Једној старици, која је стрепела од смрти, старац је рекао: „Проживела си толико година а види какву сад имаш част! Однеће те ангео!“

83. „Човек се постепено мења, не пази на свој живот и измишља различита оправдања. Он неће ни да чује за Други долазак јер тражи разоноду и клони се сваке патње. Он неће ни да чује за комете и остала страшна знамења. А све то је веома корисно, јер човека подсећа да је смртан и да треба да се припреми за смрт.“

84. „Једна жена није хтела ни да слуша о томе да је неко умро. Она је говорила: ‘Не, не! Хоћу да ми причате само о крштењима и радосним догађајима!’ Заборавила је да ће сви умрети, неко пре а неко касније. Наш циљ није да овде пустимо корене. Бог је засадио земаљски рај да бисмо се припремили и задобили рај небески.“

85. „Имамо мноштво духовних књига али их, на жалост, већина чита и одушевљава се њима ниуколико не узнапредовавши у подвигу. Ти људи подсећају на оне који гледају добар филм, одушевљавају се херојима и аплаудирају им али и даље седе у удобним фотељама. А освећење не долази без труда и подвига!“

86. Старац је говорио хришћанима који су се сабрали да би га слушали: „Научите да се постепено калите. Принесите покајање. Дајте предност суровости у односу на удобност јер долазе сурова времена. Свет данас страда због удобности. Дешавало ми се да дођем у неки манастир и да ме сместе у постељу која се распростирала одавде и довде (била је велика). Силно сам се грчио, скупљао бокове и патио. Много ме мучи удобна постеља.“

87. „Размаженост ће упропастити људе.“

Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

ИЗВОР: svetosavlje.org

Пасха Господња – празник новог вечног живота, празник и нашег васкрсења, истински смисао наше вере.

Честитајући читаоцима овај Празник над празницима, редакција портала „Руски Атон“ сабрала је десет изрека светогорских светитеља и стараца о светлом и сверадосном Васкрсењу Христовом.

1. Током читавог Великог поста усрдно смо се, у покајању и молитви, припремали за сусрет са Празником над празницима и торжеством над торжествима – Светлим Христовим Васкрсењем. И ево, тај дан је дошао! То је Велики Дан љубави и милосрђа Божијег према Његовом створењу... Шта год да се догађа, какве год нас жалости, искушења или испити задесили, треба да памтимо да је „Бог љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (1. Јн. 4, 16)... Господ наш Исус Христос у Својој искупитељској жртви, у добровољним крсним страдањима за наше грехе и у Свом Светом Васкрсењу открио је и дао нам као заповест овај непроцењиви дар. Зато се управо на овај дан срца хришћана на посебан начин испуњавају љубављу, радошћу и миром.

Схиархимандрит Јеремија (Алехин)

2. Мироносице су имале велику веру у Христа, имале су духовно расположење, зато ни на шта нису обраћале пажњу. Да нису имале такво духовно расположење, зар би се усудиле на то? У свитање, у рани час, када још није било допуштено излазити на улице, оне су, са мирисима у рукама, пошле ка светом Гробу Господњем из љубави према Христу. Зато су се и удостојиле да од анђела чују радосну вест Васкрсења.

Преподобни Пајсије Светогорац

3. Потрудимо се, дакле, да очистимо осећања своје душе, да будемо трезвени, како их не бисмо оскврнили, да бисмо, благодаћу Божијом, могли да у своме срцу угледамо светлост Божанског Васкрсења. … Подвизавајмо се свим силама своје душе — тако да још у овоме свету душом познамо Онај свет. Наш успех у монашком животу састоји се у томе да познамо, окусимо живот онога света, да достигнемо такву љубав према Христу да увек горимо жељом да созерцавамо Његово Божанско Лице. Свети оци говоре да ће у ономе свету храна људи бити љубав — љубав према Христу и једних према другима. Један човек ће гледати другога и у томе осећати у души истински рај.

Архимандрит Ефрем (Мораитис)

4. Христос нас Својим Васкрсењем није просто превео на другу обалу реке, канала или језера. Он нас је извео из хаоса који сам човек никада не би могао да превазиђе. Превео нас је из смрти у живот. Христос васкрсе, и сада све ликује. Јеси ли видео у пролеће јариће како се радосно играју на зеленој трави? Мало посисају мајку, па опет настављају весело да скачу? Тако и ми треба да се радујемо неизрецивој радости Васкрсења Христовог и нашег сопственог васкрсења. Могу да ти дам један савет — наставио је. — Када те снађе нека жалост или неуспех, сабери се у себи и полако, врло полако читај тропар: „Смрти празнујемо умртвљење…“. И видећеш да је највећи догађај, како у твом животу тако и у животу целога света, већ извршен. То је Васкрсење Христово, наше спасење. И схватићеш да је неуспех који те је задесио сувише мали да наруши твоје добро духовно устројење.

Преподобни Порфирије Кавсокаливит

5. О, кад бисмо само започели да живимо новим животом који приличи онима који су саваскрсли са Владиком Христом, како нам објављује апостол Павле: „Да као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо“ (Рим. 6, 4). Данас смо од Васкрслога познали нови живот. Само да га сачувамо до краја, имајући нове помисли, изговарајући нове речи и чинећи нова дела, достојна новог Васкрсења Христовог — а не да се предајемо гозбама и раскалашности, не да певамо стидне и ђавоље песме, не да се подсмевамо и играмо, не да падамо у сластољубље и славољубље, пијанство и блуд, среброљубље и друге грехе. … Помолимо се, љубљени, Васкрслом Христу да умртви страствене помисли које се гнезде у нашем срцу и демоне, да Га молимо да Сам васкрсне међу нама, прелазећи, као печате, страстне утиске у нашој души и прилоге греха.

Преподобни Никодим Светогорац

6. Много пута сам се сусретао са таквим појавама да је Пасха за неке била време искушења… „Христос васкрсе, и ниједан мртви не оста у гробу“, а ја одједном осећам да сам под влашћу смрти! Не само онда када осећате стварну надмоћ страсти над собом, него и у самој борби памтите да ништа коначно не постоји осим Христа, и на Њега се ослањајте. Може се јавити осећање: „Ето, дошла је Пасха, а ја и даље пребивам у смрти страсти.“ Али не треба подлећи том искушењу, већ треба веровати да ћемо заиста васкрснути; и не само веровати, него и надати се, како дивно говоре свети оци у Символу вере. Ја не само да верујем да ће мртви васкрснути — не! — него то васкрсење и очекујем. Изговарајте те речи са дубоким осећањем, преиспитујте себе и упознајте природу тих стања! Ако у Символу вере говоримо „чекам васкрсење мртвих“, и у молитвама за упокојене: „у нади на живот вечни упокојеног слугу Твога упокој“, тиме наглашавамо да, умирући, очекујемо своје васкрсење, а дотле: „у руке Твоје предајем дух свој“ (Лк. 23, 46). Свима вама желим да заиста живите Пасху са тим ишчекивањем нашег општег васкрсења.

Преподобни Софроније (Сахаров)

7. Стално болестан, у потпуном сиромаштву, одрекавши се сваке радости коју човеку пружају ствари овога света, отац Георгије је увек пребивао у духовној радости, поздрављајући госте пасхалним: „Христос васкрсе“. „Ми смо деца Васкрсења“, волео је да говори отац Георгије. „Нама, монасима, без пасхалне радости ни живети ни спасавати се — није могуће.“

Схимонах Георгије (Витковић)

8. Васкрсли Христос Бог наш с правом објављује: „Ко верује у Мене има живот вечни“ (Јн. 6, 47). Без Христа — јединог Свемоћног, апсолутног Живота и Бесмртности — простор и време у којима пребива наш свет постају неподношљив терет. Само кроз Христа и са Њим они постају лаки и пријатни. Страшан и тежак је јарам човеков, и бреме његово је неподношљиво. Само уз помоћ Свеблагог и Свемоћног Богочовека Христа тај „јарам“ постаје „благ, а бреме лако“ (уп. Мт. 11, 30). Када се силом и благодаћу васкрслог Богочовека разруше окови и узроци трулежности и отуђености човека од корена живота и бића, тада се све преображава у срећу, радост и ликовање.

Старац Јосиф Ватопедски

9. Реч Господња, слађа од меда и саћа: „Ко верује у Мене, ако и умре, оживеће; и сваки који живи и верује у Мене неће умрети довека“ (Јн. 11, 25–26), у потпуности се испунила у Његовом Божанском Васкрсењу. Али треба рећи још нешто. Без Васкрсења Господњег не може се разумети тријумф свих праведника од постања света, а нарочито Његових ученика и апостола, мученика, исповедника, подвижника — јунака у Христу, који су благодаћу Божанског Васкрсења „затварали уста лавовима, гасили силу огња, избегавали оштрицу мача, од немоћи постајали снажни, били силни у рату“ (Јевр. 11, 33–34), и уопште победили началства и власти таме, погазили саму смрт. Награда и венац за све те подвиге било је за њих Васкрсење Господње, које ће до свршетка века остати символ и ишчекивање свих поколења. Најслађи Господ наш Исус, васкрсли Богочовек, пребива као једино Биће и под небом и изнад небеса, удостојивши човека, заточеног у долини плача, да победи смрт, ђавола и сам грех, да постане блажен, бесмртан и причасник Његовог вечног Царства. Зато је за нашу природу васкрсли Господ постао „све у свему“ (1. Кор. 9, 22). Он је постао прекрасан, добар, истинит, вољен, радостан, божански, премудар, вечан — наша једина љубав, наша радост, све наше добро, сав наш живот, све наше ишчекивање и наш покој.

Старац Јосиф Ватопедски

10. Само у Христу човек налази истинску, праву радост, јер једино Христос дарује радост и духовну утеху. Где је Христос — тамо је истинска радост и рајско ликовање. Они који су далеко од Христа немају истинску радост. Могу се препуштати маштањима: „Учинићу то и то, отпутоваћу тамо, отићи ћу овамо“, могу им указивати почасти, могу се одати разонодама и у томе осећати радост, али та радост не може заситити њихову душу. Та радост је материјална, световна, а световна радост не испуњава душу, те човек остаје са празнином у срцу. Знаш ли шта каже Соломон? „Саградио сам куће, засадио винограде, уредио вртове, сабрао злато, стекао све што је моје срце пожелело, али сам на крају схватио да је све то сујета“ (уп. Проп. 2, 4–11). Световна радост даје нешто пролазно, што је пријатно само у том тренутку, али не даје оно што даје духовна радост. Духовна радост — то је рајски живот. Они који су прошли Крст и духовно васкрсли, живе у пасхалној радости. „Пасха, Господња Пасха!“

Преподобни Пајсије Светогорац

Извор, фото: pravoslavie.ru

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"
 

У Светом писму помиње се једанаест јављања Васкрслог Христа, од којих се десет догодило између Васкрсења и Вазнесења и једно након Педесетнице. Нека од њих су детаљно описана, а друга су само наведена. И, наравно, морамо рећи да их нису описали исти јеванђелисти, тј. нису свих једанаест наведена у сваком Јеванђељу, већ нека спомиње један, а нека други.
Очигледно је било и других јављања Васкрслог Христа. Типичне су ријечи јеванђелисте Луке у Дјелима апостолским: „Којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему“ (ДАП 1, 3). Природно је да се то догоди, јер је, с једне стране, желио да их утјеши, а с друге стране да их припреми за Његово Вазнесење, али и за Силазак Светог Духа.
Ових 11 јављања Васкрслог Христа помињу се у Новом завјету:
1. Симону Петру (Лк 24, 34; 1 Кор 15, 6-8)
2. Марији Магдалини (Јн 20, 16)
3. Женама Мироносицама (Мт 28, 9)
4. Двојици ученика који су ишли у Емаус (Лк 24, 13–35; Мк 16, 12–13 )
5. Десеторици апостола, када је Тома био одсутан (Јн 20, 19)
6. Апостолима са Томом (Јн 20, 26).
7. Седморици апостола на Тиверијадском језеру (Јн 21, 2)
8. Једанаесторици у Галилеји („Најпослије јави се њима Једанаесторици када бијаху за трпезом“ Мк 16, 14; Мт 28,16-19).
9. Апостолима у Витанији, приликом вазнесења (Лк 24, 50)
10. Апостолу Јакову („Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима“ 1 Кор 15, 6-8).
11. Апостолу Павлу („А послије свију као каквом недоношчету, јавио се и мени“ 1 Кор 15, 6-8).
Али прије свих, како свједочи древна св. Црква, Исус Христос обрадовао је Пресвету Мајку Своју, јавивши Њој кроз ангела о Свом васкрсењу. 
О томе овако пјева Св. Црква: Ангел вопијаше благодатнеи: чистаја Дјево, радуисја! и паки реку: радусја! Твои Син воскресе тридневен от гроба, и мертвие воздвигнувии: лјудие веселитесја! Светисја, светисја, новии Иерусалиме! слава бо Господнја на тебје возсија: ликуи нине и веселисја, Сионе! Ти же чистаја, красуисја, Богородице, о востании рождества Твојего. 
Ангел говораше благодатној: чиста Дјево, радуј се! и опет кажем: радуј се! Твој Син Васкрсе из гроба, на трећи дан после смрти и васкрсе мртве: људи, веселите се! Прослави се, прослави се хришћанска Црква, зато што над тобом засија слава Господња: слави сада и весели се! А Ти, Чиста Богородице, радуј се због васкрсења Тобом рођеног.

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/koliko-se-puta-hristos-javio-nakon-svog-vaskrsenja

Сви желе да имају мир, али не знају како да га стекну. Пајсије Велики се лако гневио, па је молио Господа да га избави од те мане.
И Господ му се једном јави и рече:

„Пајсије, ако желиш да се више не гневиш, ништа немој пожелети, никог не осуђуј, нити мрзи“.

Тако ће и сваки човек увек имати мир у души ако отсеца своју вољу пред Богом и људима.
Онај, пак, ко воли да чини своју вољу, никада неће бити спокојан.

Душа која се предала вољи Божијој лако подноси сваку невољу и болест, јер се и у болести моли и сагледава Бога:

„Господе, Ти видиш моју болест и знаш колико сам немоћан и грешан.
Помози ми да трпим и дај ми снаге да Ти захваљујем на свему“.

И Господ ће олакшати болест и душа ће осетити Његову помоћ и радоваће се због тога и благодарити Му.
Ако те снађе невоља, помисли:

„Господ види моје срце, и ако Му буде угодно, биће добро и мени и другима“.

Тако ће ти у души увек владати мир. А ако неко ропће:
„Не треба тако, није добро што је овако“, никада неће имати мира у души, па ма се и много молио и постио.

Апостоли су се потпуно предавали вољи Божијој и тако су сачували мир.
И сви остали светитељи трпели су све невоље, предајући се вољи Божијој.

Господ нас воли и стога се не треба ничега бојати, осим греха, јер се због њега губи благодат Божија.
Тада ђаво прогања душу као што ветар гони дим или сув лист.

Треба се сећати да је ђаво отпао од Бога због гордости и да се непрестано стара да и нас повуче за собом, и многе је већ преварио.

А Господ је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен и наћи ћете покој душама својнм (уп.Мт. 11,29).
„О милостиви Господе, даруј нам мир Свој као што си га дао светим апостолима, рекавши: Мир свој дајем вам (Јн. 14,27).

Господе, дај да се и ми наслађујемо миром Твојим. Свети апостоли су примили тај мир од Тебе, и давали га целом свету.
Спасавајући људе, нису га изгубили, нити се он умањио у њима“.
Слава Господу и Његову милосрђу, што нас толико много воли и даје нам Свој мир и благодат Светога Духа.

Како сачувати душевни мир посред саблазни нашег времена?
Судећи по Светом Писму и по карктеру данашњег народа, живимо у последња времена.

Зато сви треба да сачувамо унутарњи мир без којег нема спасења, као што је рекао велики молитвеник руске земље, преподобни Серафим Саровски.
За живота преподобног оца Серафима Господ је зарад његових молитава чувао Русију.

После њега дошао је други духовни стуб, који је сезао од земље до неба, отац Јован Кронштатски.
На њему ћемо се задржати, јер је наш савременик и јер смо имали прилике да видимо како се моли, док друге светитеље нисмо.

Сећам се како је једном, после свете Литургије, отац Јован сео у запрежна кола и хтео да пође, али га је народ окружио и молио за благослов.
И у тој великој гужви и метежу његова душа је била непрестано са Богом и није се расејавала, нити губила мир. Питамо се: Како је могао то да постигне?

Ово је постигао, јер је волео људе и није престајао да се овако моли Богу за њих:
„Господе, даруј мир Свој људима Својим“.
„Господе, пошаљи слугама Својим Духа Светог да би загрејао срца њихова љубављу Твојом и упутио их на сваку истину и добро“.
„Господе, хоћу да Твој мир почива у свим људима које си толико заволео да си и Сина Свог Јединородног дао за спасење света“.
„Господе, даруј им благодат Своју како би Те у миру и љубави познали и заволели и рекли као апостоли на Тавору: „Господе, добро нам је бити са Тобом““.

Молећи се тако непрестано за људе, отац Јован Кронштатски је чувао душевни мир, а ми га губимо, јер немамо у себи љубави према ближњима.
Свети апостоли и сви светитељи желели су спасење људима и, живећи међу њима, пламено се молили за цео свет, а Дух Свети их је помагао и јачао у тој љубави.

Што се нас тиче, нећемо задобити мир ако не будемо волели брата.
Нека свако размисли о овоме.

Слава Господу што нас није оставио сироте, него нам је послао на земљу Духа Светог који учи душу неизрецивој љубави према људима и сажаљењу према онима који су зашли са правог пута.
Господ се сажалио на заблуделе и послао им Сина Свог Јединородног да их спасе.

Дух Свети учи таквој жалости према заблуделим који иду у ад.
Онај ко у себи нема Духа Светог, неће се молити за своје непријатеље.
Преподобни Пајсије Велики молио се за свог ученика који се био одрекао Христа.

Господ му се јавио за време молитве и рекао:
„Пајсије, за кога се то молиш? Па он се одрекао Мене“.
Преподобни, међутим, није могао а да и даље не жали свог ученика. Тада му се поново јавио Господ и рекао:
„Пајсије, љубављу својом постао си сличан Мени“.
Тако се, ето, стиче мир и другог пута нема.

Можеш се ти и молити и много постити, али ако немаш љубави према непријатељима нећеш имати душевног мира.
Да ме Дух Свети није научио љубави, не бих могао говорити о овоме.

Грешна душа је обузета страстима и не може да има мир у себи, нити да се радује у Господу, чак и да влада свим богатством овога света и да царује над земљом.
Када би таквом цару неко приступио и, док седи на престолу и весели се, изненада рекао:

„Царе, сада ћеш умрети“, његова душа би се смутила, и задрхтала од страха и он би тада увидео своју немоћ.
А са друге стране, колико је много сиромашака, богатих једино љубављу према Богу, који би нам, када бисмо им то исто рекли, одговорили:
„Нека буде воља Божија. Слава Господу што ме се сетио и што хоће да и мене уведе тамо где је прво увео разбојника“.

Ти се људи, ето, не плаше смрти, већ јој иду у сусрет мирно, као преподобни Симеон, који је запевао: 
Сада отпушташ у миру слугу Свога, Господе, по речи Својој (Лк.2,29).

Колики је мир тада владао у души праведног Симеона могу да појме само они који у души носе мир Божији, или су га бар некад осетили.
О томе миру је Господ говорио Својим ученицима: Мир Свој дајем вам (Јн.14,27). Ко има тај мир спокојно одлази у вечни живот говорећи:
„Слава Ти, Господе, што одлазим ка Теби и што ћу вечно у миру и љубави гледати лице Твоје. Твој тих и кротак поглед привукао је моју душу и она чезне за Тобом“.

Брата треба саветовати са кротошћу и љубављу. Мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави.
Он се губи и кад превише једемо или се нехатно молимо.

Али, ако стекнемо навику да се усрдно молимо за непријатеље и да их волимо, у нашим душама ће увек владати мир.
Ако, пак, омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост према Богу.

Душа неће имати мир ако се и дан и ноћ не буде учила закону Божијем, јер је овај написан Духом Светим који ревносним читањем прелази из Светог Писма у душу и уноси радост у њу.
Душа тада више не жели да воли оно што је земно.

Љубав према земноме пустоши душу, и она пада у униније, подивља и не жели да се моли Богу.
Видећи да није у Богу, ђаво колеба душу, слободно убацује у њу што хоће и гони ум са једне мисли на другу.
Душа цео дан проводи у том нереду и више не може чисто да сагледава Господа.

Онај ко у себи има мир Духа Светог, и на га друге излива, а ко у себи има злог духа, и на друге преноси зло.

Питање: Како да старешина сачува мир када су његови потчињени непослушни?
Старешини је веома тешко и горко ако га људи не слушају.

Да би сачувао мир треба непрестано да се сећа да Бог воли све људе, чак и оне који су непослушни, и да је за њихово спасење страдао и умро у мукама.
Он треба да се усрдно моли за њих. Господ ће тада дати молитву ономе који се моли.

Он ће се лично уверити колико ум који се моли има велику слободу пред Богом и колику љубав према Њему.
И премда си грешан човек, Господ ће ти дати да осетиш плодове молитве.
Ако се навикнеш да се молиш за потчињене у души ће ти владати велики мир и љубав.
 
Питање: Како ће сачувати душевни мир потчињени, ако му је старешина раздражљив и зао човек?
 
Раздражљив човек и сам већ пуно страда од демона. То мучење трпи због гордости. Потчињени, ма ко да је, треба ово да зна и да се моли за болесну душу свог претпостављеног.
Видевши његово трпљење Господ ће му дати опроштај грехова и дар сталне молитве.

Велико је дело пред Богом молити се за оне који нас вређају или жалосте.
За то ће ти Господ дати благодат Своју и Духом Светим познаћеш Господа.
Тада ћеш радосно подносити све муке за Њега и Господ ће ти дати љубав према целом свету.

Ти ћеш читавим својим бићем свима желети добро и молићеш се за све као за своју душу.
Господ нам је заповедио да волимо непријатеље. Ко то испуњава, уподобљава се Господу.

Али, волети непријатеље, могуће је само уз помоћ благодати Духа Светог.
Због тога треба да се молиш Богу за човека који те увреди.

Тако ћеш сачувати мир у души и благодат Божију.
А ако ропћеш и ругаш се своме старешини, и сам ћеш постати раздражљив као и он и испуниће се на теби речи пророка Давида који вели за Господа: 
Са светим поступаш свето, а са неваљалима насупрот њима (Пс.18,26).

И послушнику који има духовника рђаве нарави тешко је да сачува мир.
Такав духовник је велики крст за послушника Због тога овај треба да се моли за свог старца, те ће сачувати мир и у души и у телу.
Ако си старешина и треба да осудиш неког због злих дела, најпре се помоли да ти Господ да милостиво срце које Он воли, па ћеш правилно расудити.
Међутим, ако будеш судио људе по делима, погрешићеш и нећеш бити угодан Господу.

Судити треба једино ради исправљања човека. Треба имати самилости према свакој души, свакој твари и сваком створењу Божијем.
Човек и сам у свему треба да има чисту савест.

Тада ће у души и уму владати велики мир. Живимо у миру и љубави, и Господ ће нас послушати, и што год корисно заиштемо – даће нам.
Дух Свети обитава у љубави. Тако учи Свето Писмо, а искуство потврђује.

Немогуће је да душа има мир ако свим силама не моли Господа да је научи љубави према свим људима. Господ је то знао и стога је и дао заповест: 
Љубите непријатеље своје (Мт.5,44).

Ако не будемо волели непријатеље, можда ћемо понекад и бити спокојни у души, али ако их будемо волели, мир ће пребивати у нама и дан и ноћ.
Чувај у души мир благодати Светог Духа. Не губи га ради ситница.

Ако мир будеш пренео на брата, Бог ће и теби даровати неупоредиво више, а ако ожалостиш брата, знај да ће и на твоју душу неизбежно доћи жалост.
Ако наиђе блудна помисао, одмах је одбаци, јер ћеш тако сачувати мир у души. Ако је примиш, изгубићеш љубав према Богу и више нећеш имати смелости у молитви.

Ако се одрекнеш своје воље, победио се ђавола и као награду примићеш мир од Бога. Ако си самовољан, победио те је зао дух, и униније ће ти мучити душу.
Ко је грамзив, не може да воли Бога и ближње.

Ум и срце таквог човека занети су богатством.
Он не зна за дух скрушености и покајања због грехова, и душа његова не може познати сладост Христовог мира.

Душа која је познала Господа жели да Он непрестано буде у њој. Господ нечујно долази у душу и даје јој мир, и без речи сведочи о спасењу.
Када би цареви и вође народа имали љубав према Богу, никада не би ратовали. Рат се шаље за грех, а не за љубав.

Господ нас је створио из љубави и заповедио нам да волимо једни друге и да славимо Бога.
Када би се властодржци придржавали заповести Божијих, а народ и потчињени властодршце слушали у смирењу, на земљи би настао велики мир и весеље.
Али, због властољубља и непослушности гордих страда цело човечанство.

Молим Те, милостиви Господе, дај да сви људи, почев од Адама па до свршетка света, познају Тебе, тј. како си благ и милостив, и да се сви народи наслађују Твојим миром и да сви угледају светлост лица Твога.

Твој поглед је тих и кротак и привлачи душу.

ИЗВОР: Svetosavlje.org

Понтије Пилат је био једини човјек који је заиста могао да промијени оно што ће се догодити Господу Исусу Христу. И покушао је да промијени. Судећи по мишљењима његових савременика, Пилат, постављен 26. године послије Христа за римског намјесника (префекта) Јудеје, није се одликовао ни поштењем, па чак ни обичном пристојношћу. Јудејски философ Филон Александријски описао га је као окрутног и подмитљивог човјека, виновника бројних погубљења извршених без икаквог суђења. А јудејски цар Ирод Агрипа се чак пожалио цару Калигули на Пилатову „бескрајну и неподношљиву суровост“.
Вјероватно је било основа за такво карактерисање, иако они који су оптуживали Пилата нису били непристрасни. Чињеница је да прокуратор од самог почетка није имао добре односе са Јудејцима. Сви становници Јудеје су веома тешко поднијели губитак државне независности (након смрти Ирода Великог 4. прије Христа) и чак су у неосновним питањима тврдоглаво бранили националне обичаје и традиције.
Познат је случај када је Пилат, ријешивши да покаже своју лојалност цару, наредио да се у Јерусалим донесу заставе са његовим ликом. Јевреји су на то реаговали крајње болно: пет дана су опколили резиденцију префекта (преторијум), повремено покушавајући да је нападну и гласно захтијевајући да се паганске слике уклоне из светог града. Пилатове пријетње да ће све побити без разлике нису имале ефекта. На крају је био приморан да попусти, али је стекао крајње неповољно мишљење о Јеврејима.
Друга прича која ништа мање није наљутила Пилата је када је одлучио да изгради водовод у Јерусалиму. Идеја је била здрава: граду је често недостајала чиста вода за пиће, посебно током празника, када су стотине хиљада ходочасника из многих земаља хрлиле тамо. Али Пилат је предложио да се тај подухват финансира на рачун храмске благајне, а првосвештеник и други чланови Синедриона (врховно тијело политичке, вјерске и правне власти Јудеје) били су категорички против тога. Поновила се прича са пријетњама, а Пилат је опет устукнуо.
Међу Јеврејима је било много зилота – ревнитеља Мојсијевог закона који су озбиљно настојали да збаце римски јарам. Ту и тамо су се појавиле побуне (у књигама Новог завјета наилазимо на помен побуњеника Вараве, Тевде и Јуде Галилејца), а Пилат је често морао да узнемирава цара, тражећи војну подршку.
Једном ријечју, Пилат, благо речено, није волио Јевреје са њиховим вјерским обичајима и бескрајним свађама, а они су му узвраћали осјећања.
Па ипак, тог дана пред јеврејску Пасху, када му је доведен Галилејац Исус, римски префект је одлучио да покаже свој принципијелни став. Зашто? Можда је хтио да увриједи јудејске вође, који су увијек изазивали немире из најапсурднијих разлога. Да ли су се већ одлучили о Исусу? Па добро, нека сами изврше своју одлуку. А ако им затреба санкција римског чиновника, онда ће доћи до пуне истраге, без икакве журбе. "Ријешите малу формалност" неће радити брзо. Јевреји су принципијелни у својим националним обичајима, а Римљани су принципијелни у поштовању закона.
У стварности, наравно, Пилат једва да је намјеравао да уђе у суштину тврдњи против Исуса. Зато је почео са најједноставнијим питањима: да ли је праведно оптужен? Ти ли си цар јудејски?. Ако се Пилат надао тако једноставном одговору, није га добио. Оптужени није рекао ни „да“ ни „не“, одговорио је како јесте: "Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде" (Јн 18, 36–37). Не желећи да губи вријеме, Пилат је поново покушао да добије кратак и јасан одговор. "Дакле, ти си цар?" — појаснио је. И опет сам чуо нешто другачије од онога чему сам се надао: "Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој".
Али овдје је Пилат наишао на већ познати тврдоглави отпор народа, који су првосвештеници већ успјели да обраде. Народ је тражио ослобађање не Исуса, званог Христос, већ другог затвореника, побуњеника Вараву. Дешава се: желите да донесете лаку одлуку која свима одговара и да се смирите, али околности одједном почну да се опиру, тјерају вас да дођете до дна ствари, средите ствари и донесете одлуку о меритуму, ма колико она била тешка.
Окупљена маса народа је све више захтијевала да се Христос погуби, а Пилат је имао све више аргумената у корист Његовог ослобођења. Прво, он је већ знао да првосвештеници из зависти захтијевају осуду Исуса. Друго, његова жена (Клаудија) га је замолила да не чини никакву штету Праведнику кога су Јевреји послали: јер у сну много пострадах због њега “ (Мт 27, 19). И што је најважније, што је дуже Пилат разговарао са Исусом, то је више схватао да има посебну Личност пред собом. Ако су фарисеји и првосвештеници негодовали само када су чули да се Спаситељ назива Сином Божјим, онда Пилат, сазнавши за то, од тада гледаше Пилат да га пусти (Јн 19, 12). Изгледа да је нека жива жица дирнута у души римског намјесника. Или се можда једноставно плашио: будући паганин, Пилат је могао да призна да и Јевреји имају свог Бога и да би било боље да се не сукобљава са Њим. 
Тим више је требало да га узнемире Исусове ријечи: "Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех" (Јн 19, 11).
Пилат је покушао најмање трипут да ослободи Спаситеља. Али све се завршило исто као и његови претходни сукоби са јудејском масом народа: морао је да се повуче. Првосвештеници нису могли да га убиједе да је Исус крив, па су онда прибјегли отвореној уцјени: "Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару“ (Јн 19, 12). Овај аргумент је успио. Пилат "узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети" (Мт 27, 24). Тако је Пилатов кукавичлук прецртао све његове покушаје да поступи по својој савјести.
Да ли је Пилат могао да постигне оно што је желио?
Сигурно је могао. Ниједан човјек није слијепо оруђе Божијег Промисла, а Пилат то није био. Он једноставно није хтио да дође до заоштравања конфликта са Јудејцима. Заиста су могли да га пријаве цару. Мада, ако размислимо о томе, таква оптужба тешко да би наштетила његовој каријери: ослобађање Вараве, који се отворено побунио против Римљана, сигурно би био озбиљнији прекршај у очима Рима од ослобађања „цара јудејског“. На крају је Пилат ипак био уклоњен под оптужбом. Народ Самарије (област сјеверно од Јудеје) жалио се на њега након што је погубио многе њихове суграђане који су се из неког разлога окупили на планини Гаризим, која је за њих била света. Црквени историчар Јевсевије Кесаријски пише да је Пилат послат у изгнанство, гдје је извршио самоубиство. Тако је умро човјек који је одиграо једну од најважнијих улога у јеванђеоској историји.

Припрема вјеронаука.нет/ Извор: foma.ru

Имам пријатељицу. Она је хранитељка детета са инвалидитетом које има спиналну мишићну атрофију. Свако ко је чуо за ову болест разуме колико је ова дијагноза озбиљна. Ако неко никада није чуо за њу — нека само потражи на интернету.
Једном је повела своје дете у цркву — не ону у коју иначе иде, већ неку другу. Тамо је дочекује једна добра стара бака:
„Јао, колико си ти морала да згрешиш да ти Господ да такво дете!“
„Он није мој, усвојила сам га.“
„Па колико си тек морала да згрешиш ако си морала такво дете да усвојиш!!!“
Звучи као шала, али, нажалост, то је сурова стварност живота.
Повод за размишљање
Ова прича ми је пала на памет због недавне изјаве једног свештеника који је, са страница једне православне публикације, изнео мисао да су наследне генетске болести код деце последица грехова њихових родитеља.
„Зашто онда имаш очи?“
Потрудих се да пронађем број тог свештеника и позовем га. Шта ако је извађено из контекста? То се већ много пута дешавало.
Али не, ништа није било извађено из контекста — његова мисао је пренета тачно. Ипак, имали смо веома пријатан разговор. Али смо остали неубеђени. Ја сам била на страни своје Маше, која има Даунов синдром, а он на страни генетичара и њихових научних закључака о узрочно-последичним везама следеће природе: греси маме, тате или удаљенијих предака доводе до генетске болести код детета. И он се у потпуности слаже са тим.
Парадокс верујућих
Није да сам се много увредила — заправо, уопште нисам осетила увреду. Али сам заиста пожелела да мало дуже размишљам о овој теми. Не само зато што је заиста важна и болна, посебно за нас који одгајамо децу са инвалидитетом.
Или за оне који очекују такво дете. Већ и зато што сам, током осам година колико сам мајка детета са посебним потребама, дошла до једног задивљујућег закључка. Управо људи који иду у цркву најтеже подносе рођење детета са инвалидитетом.
Чули сте добро, да, то смо ми!!!
Ми, који бисмо наизглед требало да се радујемо, непрестано молимо и тражимо Божији Промисао и Његову бригу о нама.
То је необичан парадокс, зар не?
„Ништа није случајно“
А шта је са свима осталима — људима ван Цркве? Они могу рећи: „Добро, добили смо ово дете“ (ако нису изабрали абортус). То се једноставно догодило; била је случајност. И можда себе виде као јаке људе — или, у зависности од личности, супротно: „Ја сам неуспех.“ У сваком случају, кажу: „Некако морамо да га одгајимо“ (ако га нису дали на усвајање). И онда га одгајају, воле га и настављају да уживају у животу. Не сви, наравно, али многи.
Што се нас тиче, ми имамо тенденцију да мислимо да ништа није случајно. Увек говоримо: „Ово се догодило с разлогом!“ Опет, не сви родитељи тако мисле, али многи. Ако нешто пође по злу, или испадне другачије него што смо очекивали, често све то приписујемо својим гресима.
„Гаранција квалитета“
Сећам се како је један свештеник, отац двоје деце са Дауновим синдромом (за кога би људи рекли: „Какве је страшне грехе морао да почини…“), једном рекао жени која је такође веровала да је све у њеном животу пошло наопако због њених грехова:
„Па зашто онда имаш вид? Мора да си нешто урадила како треба, зар не? А шта је са твојим рукама и ногама?“
Зашто је то тако?
Свакако не зато што смо ми православни посебно лоши, слаби или глупи. Ми смо као и сви други — ни бољи ни гори. Само је Господ најбољи, а ђаво најгори. А ми људи смо негде између, љуљамо се тамо-амо.
Прави проблем је што дубоко у себи често осећамо као да имамо неку врсту „гаранције квалитета“. Само треба да све радимо исправно.
Формализам испред суштине
Морамо да држимо сваки пост, да се редовно исповедамо, причешћујемо, присуствујемо служби јелеосвећења — и не дај Боже да нагазиш на тепих на коме стоји свештеник док помазује народ уљем током полијелеја…
Морамо да научимо које су боје одеће прикладне за сваки празник (и сама сам некада пажљиво бирала бројанице у бојама за те прилике) и коју одећу треба бацити — или још боље, спалити… заједно са књигама писаца који су пали у немилост.
Морамо да знамо тачно када током службе можемо да седимо, а када морамо да стојимо; када да се прекрстимо, а када да се поклонимо — и како да се поклонимо: великим метанијама, малим поклоном или само благим наклоном наше тврдоглаве главе.
Такође морамо да знамо како и када су брачни односи дозвољени, и на који начин — да не бисмо прекршили дан уздржања или нарушили морални лик хришћанина.
И тако у недоглед.
И даље смо веома од овога света
Наравно, ово је делимично моје уметничко — или можда полууметничко — претеривање. Постоје много дубље и озбиљније ствари: заповести, само Јеванђеље. Ипак, основни принцип често остаје исти: ако све знаш и све радиш како треба, онда ће све испасти савршено. Овде и сада. Све ће бити у реду. Наш живот има божански „печат квалитета“.
Вера постаје нешто попут ефикасног управљања: платио си — купио си. Али онда откривамо да смо и даље веома од овога света. Православни смо, да, али остајемо људи овога света, до врхова прстију. Нисам сигурна како да то јасније објасним. Опет — не сви, али многи. И ја сама. И то сам заиста схватила тек када сам родила дете са посебним потребама.
„Сада ће сви све знати о мени“
Чини ми се као да је било јуче. Доктор доноси моју ћерку, гледа је на тренутак, па замишљено пита да ли је мој муж можда азијског порекла. Када је сазнао да није, питао је зашто нисам радила пренаталне анализе. То је био тренутак када сам први пут чула да моја ћерка има Даунов синдром.
Прошло је осам година, али и даље се сећам прве две мисли које су ми прошле кроз главу.
Прва: да ли ће ме муж сада напустити? Зашто сам то помислила? Зашто би ме оставио? Али та мисао је била чврсто усађена у мени.
Друга: зашто, Господе? Зашто? То страшно питање: „зашто?“ На крају крајева, ја сам све радила како треба.
Зашто се онда ово догодило?
Вадим и ја смо имали црквено венчање. Имамо велику породицу. Облачимо се скромно. Мој муж служи у олтару, а ја сам православни писац. Ништа велико — више неки пискаралац — али ипак.
Причешћујем се сваке недеље. Сваког дана читам катизму, Јеванђеље и Дела апостолска. Па добро… не баш сваког дана, да будем искрена. Али се трудим!
И нисмо зачели дете у време поста. Учили су ме да се болесна деца зачну у посту! Па… зашто се онда ово догодило? Да, имам много грехова — више него довољно. Али сам радила све како треба!
Та мала девојчица са Дауновим синдромом ми је изгледала као жива оптужба за неки мој страшни скривени грех: „Сада ће сви видети и све ће знати о мени.“
Болело је. Било је страшно. И пре свега — понижавајуће.
Када болест постане „доказ“
У том тренутку та мала, чудно изгледајућа беба ми је деловала као моје јавно разоткривање пред светом: „Сви ће је видети и знаће.“ И све што сам желела било је да је сакријем, да је никоме не показујем — да нико не открије да сам и ја, изгледа, „кажњена за нешто“.
Тек много касније сам чула за једну заиста страшну причу.
Трагедија која упозорава
Једна жена је родила дете ван брака. Не сећам се тачно коју је болест дете имало — можда је био инвалидитет. Не знам где је отац нестао. Жена је пала у дубоко очајање. У том стању, са бебом у наручју, дошла је у манастир да се исповеди. Рекла је јеромонаху: „Родила сам дете… нисам удата.“
Свештеник је почео да је кори, говорећи да је живела у греху и да јој је дете дато због њених грехова. На манастирском имању било је језеро. Жена је отишла тамо и бацила бебу у воду. Како је касније објаснила, веровала је да су њена казна и срамота нестали заједно са дететом.
Хвала Богу, један други монах је пролазио, видео шта се дешава и извукао бебу из воде. Обоје су преживели.
Да ли је све узроковано грехом
Постоји још једна прича — мање драматична, али такође откривајућа. Разговарала сам са супругом једног свештеника. И они су имали дете са Дауновим синдромом. У то време беба је већ имала више од шест месеци.
Али још увек нису одлучили како да саопште парохијанима дијагнозу. На крају крајева — како је то могуће? Свештеник… а дете „другачије“. Људи ће сигурно помислити да је то због неког страшног греха.
„Ја сам православна да бих се осећала добро“
Наравно, постоје случајеви када болест долази као директна последица греха. Ипак, ја више волим да о томе мислим не као да се дешава „због нечега“, већ „услед нечега“. Разлика може изгледати мала, али је важна. Господ не седи на облаку са маљем у руци, чекајући кога ће следећег да удари. Али човек лако може да се удаљи од Њега и сам уништи свој живот.
На пример, жена не жели дете и покушава абортус. Али захват није потпун и дете се рађа са тешким инвалидитетом. Чула сам за такве случајеве. Или супружници злоупотребљавају алкохол или дрогу, па дете пати као последица.
Али у стварности, често сам виђала супротно — такви родитељи често добијају здраву децу. И ту се види милост Божија према тој деци. Са таквим родитељима, дете са инвалидитетом можда једноставно не би преживело.
Али баћушка је говорио конкретно о генетским болестима. Поред Дауновог синдрома, постоје стања као што су цистична фиброза, Патау синдром, Едвардс синдром, Вилијамс синдром, Тарнеров синдром и безброј других. Ту су и мишићна дистрофија, Хантингтонова болест, хипофизни нанизам и тако даље — бескрајан списак.
Када год Маша и ја путујемо у рехабилитационе центре, сусрећем дијагнозе за које никада раније нисам чула. А ни родитељи те деце нису чули за њих — све до дана када им се дете родило.
А ту је и хемофилија, болест од које је боловао царевић Алексеј Николајевич.
Па шта онда? Да ли да кажемо да су сва та деца оболела искључиво због нечијих грехова?
И ко сме да гарантује да ако испуњаваш све заповести — родићеш здраво дете? Да ако читаш молитвено правило или учествујеш у „молитви по договору“, твој живот ће аутоматски постати радостан? Ко то може да гарантује?
Разочарање у „систем“
Сећам се још једне приче. Млади брачни пар је отишао код једног монаха. Лекари су им рекли да ће њихово нерођено дете имати Даунов синдром. Наравно, били су уплашени. Али монах их је уверио да ако се буду молили и живели по црквеним правилима, дете ће се родити здраво.
Учинили су све што им је саветовао. Али дете се ипак родило са синдромом.
Млади родитељи су се наљутили — на Бога, на монаха и на Цркву — и отишли су. Као да су изашли из продавнице која им је продала неисправан производ. Очигледно је „систем управљања“ заказао. Били су преварени.
Али, искрено говорећи, и ја сам почела на сличан начин. Молила сам се Светој Матрони Московској и престала да носим панталоне како бих била примљена на постдипломске студије. Затим сам се молила Светој Ксенији Петроградској, додајући четрдесет дана читања акатиста, да бих се удала. И заиста, примљена сам на студије и удала сам се. И то је дивно!
Многи од нас тако почињу. Трудимо се да поштујемо правила и молимо Бога за помоћ. Сам Господ нам каже да тражимо. Проблем је био у томе што сам ја ту стала. Моја вера је постала оваква: ја сам православна да бих живела добро и удобно.
Између две крајности
Други одлазе у супротну крајност. За њих, што ти је живот тежи, то си православнији. Што више патиш, то си „исправнији“ хришћанин.
Наравно, има људи који заиста иду путем страдања, и ја им се клањам. Али страдање само по себи није циљ. Хришћанство није стално намрштено лице и неговање патње као врлине. Са друге стране, ни богатство и успех не значе аутоматски да је човек грешан.
Уопштено, хришћанство није ни о томе да све иде добро. Али није ни о томе да све иде лоше.
Божија логика
Све сам то схватила тек касније. Али тада, у породилишту, моја вера се скоро срушила као кула од карата. Чему сви ти постови, молитве, мошти и правила? Чему све што сам радила — ако сам ипак добила ово дете?
Тако сам желела да се окренем од Бога, да одем, да побегнем. Да побегнем од тог суровог и страшног Бога.
Али изгледа да ме је Господ чврсто држао. Нисам отишла. Почела сам да поново градим свој живот — и своју веру. Циглу по циглу. Кроз бол и сузе. И на своје изненађење открила сам да сва та дела — нису чаробни лек. Она су пут, средство, али не и циљ. И свакако не гаранција.
Дар, а не казна
Хришћанство није ни ефикасан систем управљања ни трговина са Богом. Оно што ми је дато била је шанса да престанем да будем само световна и емотивна особа, и да почнем да постајем духовна. Да ли ћу успети — то је друго питање. Али ми је дата изузетна прилика. И управо то и јесте: прилика, а не казна.
Да, ја сам грешна. Не — чак ни то. Ја сам ГРЕШНА. По правди, одавно бих требало да будем спаљена у пепео због својих грехова. Али да ли је Маша, са својим генетским стањем, заиста последица мојих падова?
Из неког разлога, не верујем у то.
Пут спасења
Ако се уздржаваш од абортуса и бориш против греха, не чиниш то да би као награду добио здраво дете. Чиниш то да би угодио Богу и да не би повредио сопствену душу. Молиш се и постиш из истог разлога. Али шта ће ти Господ дати ради твог спасења — болест, дете са посебним потребама, велико богатство или његов недостатак — само Он зна.
Најважнија лекција
Ако желиш да се спасеш — ради. Прихвати „посао“ који ти је дат. Одгајање детета са инвалидитетом је велики и тежак посао. Али ни то ништа не гарантује.
Оно што значи јесте да ти је поверено много талената.
Само да их не закопамо.
Завршна поука
Лако је бити верник када све иде по плану.
Али покушај то када се све сруши.
Тада — веруј.
И сети се речи Јеванђеља:
„Нити сагреши он, нити родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.“

Извор: ortochristian.com
Превод и припрема: Редакција Компас инфо

* * * * * * *

Православни хришћани и Свето Писмо? То иде заједно?
Како читати Писмо? Шта је Предање и зашто је толико важно?
Списак књига које су ушле у састав Библије (Канон)
Кључне разлике у читању текста, библијска критика, хришћански поглед на богонадахнутост свештеног текста, разлике у стилу Јеванђеља
Особености Јеванђеља по Матеју и Марку
Особености Јеванђеља по Луки и Јовану. Да ли Христос о Себи говори као о Богу?

* * * * * * *

Православни хришћани и Свето Писмо? То иде заједно?

На самом почетку бих желео да укажем на важност изучавања Светог Писма из више углова. Сада бих говорио о феномену читања и изучавања Писма, зашто је тако нешто важно, какав пример нам дају светитељи, шта говоре о душевној користи коју можемо од тога да имамо. И на крају, да видимо и шта нам саветују Светитељи – како изучавати Свето Писмо?

Обично, када се макар код нас у земљи, помене Библија и њено изучавање, људима одмах падну на памет ‘Јеховини сведоци’ или неке сличне организације. Може да се каже да је на неки начин Библија изашла на лош глас баш због ових људи. Имамо ситуацију да је скоро нико жив не чита, а сви знају да праве шале на рачун Светог Писма. Код нас, код православних хришћана скоро да се и не подразумева да бисмо требали да читамо активно Писмо, а посебно да га изучавамо. Некако се на то гледа као на нешто нама, православним хришћанима, несвојствено. То је више за оне који „претерују са Богом“, који замислите сваке недеље иду у храм. Шалу на страну, иако је то данас можда некоме необично, не значи да је тако нешто и неправилно.

Волео бих да сада скренем пажњу на пар ситуација из Јеванђеља. Ево о чему се ради. Наш Господ Исус у разговору са Јудејцима на пар места у Јеванђељу скреће пажњу на ово о чему говоримо и истиче важност изучавања речи Божије. Тако у разговору са садукејима (то су били да тако кажем, модернисти у то време, нису веровали да постоји ни душа, ни анђели, одрицали су васкрсење), Господ им говори да је главни разлог њихових догматских заблуда или другачије речено, јереси, чињеница да садукеји не познају Писмо, самим тим не знају ни Бога у кога наводно верују. Господ им говори: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. (Мт. 22:29)

Дакле, из овога видимо да је ако желимо да сазнамо какво је истинско учење Цркве, за тако нешто је потребно да посветимо време изучавању речи Божије. У Јеванђељу по Јовану, опет у полемици са фарисејима, Исус говори да кроз изучавање Светог Писма можемо да стекнемо живот вечни, то јест, Њега (Јн. 5:39). Видимо да су фарисеји изучавали писмо, то је чињеница, али пошто су то радили неправилно, са погрешним духовним расположењем, нису могли да виде прави смисао изреченог. Апостоли такође настављају ову заповест Господа, рецимо, апостол Павле заповеда свом духовном сину Тимотеју више пута да пази на себе и да пази на учење и науку. Ево како апостол Павле говори: Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају (1. Тим. 4:16).

Са друге стране, када гледамо на Предање Цркве, рецимо када читамо Житија светих, видимо да подвижници много свог времена посвећују изучавању одређених псалама напамет или чак и целог Псалтира, целог Новог Завета. Неки од њих су знали и цело Свето Писмо.

Зашто су они то радили, зашто су се толико посвећивали изучавању Писма? Пре свега због тога што су знали да реч Божија може да преобрази њихове душе.  И сами знате да када читате њихове књиге, видите колико цитата из Библије постоји у њиховом учењу. Они су у пракси видели како реч Божија делује на њих, али не у магијском смислу, прочитао сам нешто толико и толико пута, покренуо сам механизам да ми буде боље. Они су јако добро знали да у духовном животу треба да уложе труд са своје стране, али су знали да без Господа и Његове благодати није могућ никакав напредак, да није могућ живот у Богу. Зато су живели у Цркви, постили, молили се, причешћивали, изучавали Писмо.

Поменуо сам пустињаке, па би можда неко могао да се запита и каже, добро, то је за њих, њима је то својствено, имају времена за то, тишину и мање обавеза, немају децу. Све је то тачно, слажем се са тим, сем у оном делу да је изучавање Писма само за њих. Између осталог, зато сам и желео да покренем овај аудио формат библијских беседа.

Навео бих овде мисао светог Игњатија Брјанчанинова који је живео у 19. веку у Русији. Ево како светитељ Игњатије пише о теми о којој говоримо: „Видео сам да у сваком месту, и у безљудној пустињи, и у бучној маси људи (ово је посебно важно за нас који живимо у градовима и стално негде јуримо и журимо), хришћани који се удубљују у реч Божију и настоје да је остварују животом испуњавају своје мишиће – ум и срце – свиме што је потребно за пут у блажену вечност. Никакво место не спречава тај вечни живот да предаје своме причаснику духовни живот, једини истински живот. Зато сам Господ заповеда, сви пророци и апостоли, сви Свети Оци опомињу, заповедају, моле да стално пребивамо у речи Божијој, том извору свих добара.“

То је друга ствар на коју сам желео да скренем пажњу. Свети Игњатије дакле говори да нам реч Божија даје духовни живот, вечни живот, да се наш дух напаја благодаћу док изучавамо Писмо; и друго, да је то могуће радити и у, како он каже, ‘бучној маси људи’. То је оно што треба да памтимо, јер ми људи обично смо спремни и желимо да се бавимо нечим за шта знамо и сигурни смо да ћемо имати корист од тога. А да ли постоји већа духовна корист него да нам реч Божија кроз изучавање и схватање истинског смисла помогне да стекнемо живот који се никада неће завршити. Говоримо о бесконачном животу пуном блаженства, животу без туге, бола и уздисања.

Сада пред нас стаје следећа дилема, неко може да пита: уз сво дужно поштовање, ко си ти да тумачиш реч Божију? И то је одлично питање. Желео бих да на кратко скренем пажњу на то како се тумачи Свето Писмо у Православној Цркви, какво тумачење је једино прихваћено и благословено. Јасан одговор на ову дилему нам даје 19. правило Шестог васељенског сабора. Ово правило говори да се епископи (самим тим и сви ми у Цркви који смо испод њих), цитирам: ‘придржавају онога што је установљено и предато учењем светих Отаца. Ако се појави неки спор о одређеном месту из Светог Писма, нека то место никако другачије не тумаче него онако како су га у својим списима протумачили светионици Цркве, и са тим списима нека се свагда користе, уместо да састављају своје речи, да се због неискуства, не би удаљили од онога шта треба да се чува“.

Дакле, Црква говори да је једино истинско тумачење речи Божије, тумачење Светих Отаца. И једино тога ћу се уз Божију помоћ и придржавати. Суштина је да се остане веран истинском тумачењу, да се следи дух и учење Отаца.

Свети Игњатије Брјанчанинов ово јако лепо објашњава: „Немој се дрзнути да сам тумачиш Јеванђеље и друге књиге Светог Писма. Писмо које је изречено преко Светих Пророка и Апостола, није изречено произвољно, него по надахнућу Светог Духа (2 Пет. 1:21). Како онда није безумно тумачити га произвољно? Свети Дух, који је преко Пророка и Апостола изрекао реч Божију, тумачио га је преко Светих Отаца. И реч Божија и њено тумачење – јесу дар Светога Духа. Света Православна Црква прихвата само то једно тумачење! Њена истинска деца примају само то једно тумачење!“

Значи, изучавање Светог Писма, да, тумачење из своје главе – не. Макар ми у 21. веку имамо прилике да видимо шта се дешава у реалности међу протестантима, када човек крене из своје главе да тумачи Свето Писмо. Из тога је очигледно да је једино сигурно и непогрешиво тумачење и објашњење које долази од оних људи које је Бог очигледно прославио. На страну за тренутак што су њихова тумачења јако, јако занимљива, сто пута занимљивија него што било ко од нас може да објасни…

Рецимо ја се сећам свог читања Јеванђеља по Матеју на почетку, једва сам чекао да пређем преко родослова јер тада су то за мене била само непозната имена, досадан списак који ништа није значио. Тек када сам прочитао шта Оци говоре о томе, зашто је Матеј писао уопште Родослов, зашто је почео са Авраамом и Давидом, зашто су наведена конкретна имена жена, почео сам полако да схватам која и колика је дубина ту сакривена.

У текстовима који следе дотакао бих се савета Отаца како читати Свето Писмо, говорио бих о неким особеностима самих Јеванђеља, историје канона Светог Писма, одговора на неке од критика које се могу чути.

На самом крају овог увода сам желео да вам прочитам једну мисао светог Јована Златоустог везану за хришћане у свету и потребу за изучавањем Светог Писма. Ево како је свети Златоуст, патријарх у тада једној од највећих престоници на планети говорио о користи од читања Светог Писма: „Говоре: Ја нисам монах, имам жену и децу, бринем о кући“. Од тога и потиче сва штета што ви мислите да читање Светог Писма доликује само монасима, док ви сами имате много више потребе за Писмом. Човеку који живи у свету и сваки дан добија нове ране посебно је и потребан лек. Зато сматрати сувишним читање Писма много је горе него не читати га. Ако желиш да сазнаш каква је велика корист од Писма, посматрај себе – шта се са тобом догађа када слушаш Псалме, а шта када слушаш сатанске песме; у каквом расположењу си у храму, а у каквом си у позоришту. Тада ћеш видети разлику између тих душевних стања, иако је душа једна и иста.“

Како читати Писмо? Шта је Предање и зашто је толико важно?

Видели смо колико пажње и времена су Светитељи посвећивали не само читању, већ и изучавању Светог Писма, како су гледали на корист коју су имали од овог подвига. Видели смо из њихових речи да ни место ни време не представљају препреку за њега.

Сада бих скренуо пажњу на неколико њихових савета о томе на који начин да приступимо овом подвигу. Један од првих савета јесте да се Свето Писмо никада не чита без претходне молитве. Молитва пре читања Библије нам и открива суштину православног приступа изучавања Светог Писма. Свети Оци уче да кроз молитву молимо од Бога помоћ, молимо да нам отвори ум да схватимо оно што читамо и да нам да снагу да то и применимо у животу.

Затим ту је и савет који се тиче практичног читања, Светитељи саветују да се не чита много. Зато су рецимо Оптински старци давали савет да се чита по једна глава из Јеванђеља и једна глава из Посланица. Такође, важно је да се размишља о ономе што смо прочитали, да нам не исцури да тако кажем поред наше пажње. Да не изједначимо читање Библије са читањем вести на интернету када након пет отворених страница не можемо да се сетимо шта смо прочитали на првој. Да избегавамо да прелетимо преко текста, већ да читамо и пажљиво и полако, јер поред тога што такав начин читања може да нам открије нешто на шта не бисмо обратили пажњу, исто тако представља и средство које може помогне нашој молитви.

Затим, следећи савет од стране Отаца је да када наиђемо на нешто што нам није јасно, наставимо да читамо без покушавања да сами схватимо о чему се ради. Свети Тихон Задонски говори: „Ако ти се нешто учини нејасним, ако ти нешто буде несхватљиво, треба да питаш човека који то зна ако имаш таквог. Ако немаш, нека остане неко време нејасно, не покушавај да схватиш својим умом. У своје време ће ти Господ послати уразумљење.“ Скренуо бих пажњу да ми управо и имамо коме да се обратимо – то су светоотачка тумачења. Блажени Августин каже да не падамо духом ако не разумемо нешто, али и да се не гордимо ако нам је оно што смо прочитали јасно.

Преподобни Марко Подвижник даје сјајан савет да када читамо Свето Писмо оно што прочитамо треба да односимо на себе, да испитујемо и анализирамо себе, а не друге. То је посебна уметност у раду на себи. Ја се сећам да ме је својевремено баш привлачило да понављам речи Господа из Јеванђеља по Матеју, да идем и „режем“ људе око себе речима: Тешко вама, фарисеји, лицемери, гробови окречени… Тек касније сам прочитао код Отаца да је уместо мог глуматања праведника, много корисније да када прочитам о гробу окреченом и лицемерима, мислим пре свега на себе. И то важи не само за речи из Библије већ и за светоотачке књиге.

Даље нас Оци упозоравају да Свето Писмо треба да се чита не ради знања као знања, већ ради спасења своје душе. И оно што је посебно важно, што нам се често поткрада, да не читамо Свето Писмо само да отаљамо и да тако кажем, „одробијамо“ правило читања које смо себи поставили, већ да разумемо оно што смо прочитали. Да смо свесни да читамо ову Књигу пре свега да бисмо себи користили, да помогнемо себи у нашој борби за вечност.

Пре него пређем на следећу тему, тему формирања Библије каквом је данас знамо, треба да се каже да је у питању огромна тема која превазилази оквире овог текста. Написане су многе књиге о томе, ја ћу покушати да укратко изложим процес борбе наше Цркве да се формира и очува канон Писма каквим га ми данас знамо.

Почео бих са темом Предања, јер без ове теме, тешко да се може разумети и начин на који је Црква руковођена Духом Светим сачувала и одбранила текст Светог Писма.

Одмах треба да се каже, да се подсети на оно што је увек важно објаснити и неком нашем пријатељу протестанту рецимо, који не схвата разлику између предања за чије чување верујуће хвали апостол Павле на следећи начин: Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох (1. Кор. 11:2), од људског предања које осуђује Господ када говори: Зашто и ви преступате заповест Божију за предање своје? (Мт. 15:3). На самом почетку је постојало усмено Предање, Црква је без текста Јеванђеља била деценијама. Оно што Господ и Апостоли помињу у Новом Завету као Писма односи се искључиво на Старозаветне књиге. Помињао сам прошли пут полемику Господа са фарисејима и садукејима – треба да се подсети да Он у том тренутку говори о Старозаветним књигама. Апостол Павле када говори о томе да је Свето Писмо богонадахнуто и дато за поучавање, такође мисли на Старозаветне књиге. Што се Старозаветне Цркве тиче, она је своје списе добила тек у време пророка Мојсеја. Векови пре тога, време Адама, Ноја, Авраама, праведници су веровали у обећање које су добили од Господа наши прародитељи у Рају, о Семену жене, то јест, о Христу који ће спасити род људски и вратити им изгубљено блаженство. Ово обећање дато прародитељима је преношено као усмено предање из генерације у генерацију у временима пре пророка Мојсеја.

Из Предања Цркве знамо да је прво Јеванђеље које је било написано било Јеванђеље по Матеју, да је оно било написано на јеврејском језику, за потребе хришћана из јеврејског народа, да је написано отприлике 8 година након Вазнесења. Затим је написано Јеванђеље по Марку, а након њега је апостол Лука писао своје Јеванђеље и Дела апостолска, да би последње било написано Јеванђеље по Јовану крајем првог и почетком другог века. Све ове године Црква је живела усменим Предањем, Предањем које се преносило од апостола на прву генерацију хришћана, а затим са њих на следеће генерације. И Јеванђеље по Матеју које је написано прво на јеврејском језику, није могло да се рашири свуда. Многе Цркве нису имале тај рукопис јако дуго. Треба да се каже да се данас сачувало ово Јеванђеље само на грчком, а да је рукопис на јеврејском изгубљен.

Можете да замислите ситуацију тада која је била много, много другачија него данас. Данас имамо све на један клик, имамо Библију на телефону, код куће, по неколико примерака, различите преводе и све што нам је потребно. А они у то време нису имали ништа, можда по један или два примерка Јеванђеља или неке од Посланица које су се чувале код епископа и које су често биле уништаване током прогона хришћана.

На који начин су онда они знали који рукопис је заиста аутентичан, који је написан од Апостола а који рукописи потичу од гностика, јеретика који су тада исто тако писали и желели да своје учење прикрију ауторитетом Апостола? Чули сте сигурно за Јеванђеље од Томе, Петра, Никодима, Јуде, Марије Магдалене, итд. Данас аналогија томе може рецимо да се направи са „Да Винчијевим кодом“ (било да је у питању филм или књига) који само прежвакава приче које су већ помињане у овим апокрифима. Дакле, Црква је имала средство којим је знала да разликује истину од лажи. У оно време прогона, смутњи од разноразних јеретика, лошије повезаности због међусобне удаљености и слабе комуникације међу помесним Црквама, лошег квалитета подлоге на којима је записиван и преписиван рукопис (мислим на папирус и пергамент који су се лако могли оштетити), Црква је ипак – знала.

А знала је управо захваљујући усменом Предању које је живело у Цркви. Ми рецимо на основу усменог Предања знамо и да Јеванђеља припадају апостолима за које тврдимо јер се тако нешто из самог рукописа никако не може видети. И то је рецимо одлично питање за протестанте: ‘Како ти, пријатељу мој, знаш да је Јеванђеље по Матеју или Марку писао баш тај апостол? Где то пише?’ Или како знамо шта је Господ разговарао са Самарјанком на бунару у 4. глави Јеванђеља по Јовану, ако лепо пише да нико од Апостола није био присутан, они су отишли да купе храну, а Господ није писао ништа.

Када неко каже усмено Предање савремени човек може да помисли на неке обичаје који се разликују од села до села, као код нас рецимо у Србији где не постоје два идентична начина сахрањивања у два суседна села, да не причамо о две регије у земљи. Или на ону игру коју смо играли као деца – ‘глуви телефони’.

И веома је занимљиво да археологија увек потврђује Библију, чак и тачност са историјске стране. Пример за ово је рецимо опис сахране Јосифа у Египту или венчања Исаака и Ревеке. Мојсеј је ово записао након пар стотина година и потпуно је прецизно описано као што су и научна открића потврдила. Мојсеј у то време није имао интернет, атлас или неки речник. Прецизност описа из Библије се сачувала само захваљујући усменом предању које се преносило међу Израиљцима у Египту.

Усмено предање које је живело и још живи у одређеној мери у Цркви се разликује од тога. Да бисмо то разумели треба пре свега да се подсетимо како су људи тада живели. Као прво, била је веома развијена култура учења нечега напамет, људи су имали много развијенију меморију него данас, књига је било много мање, папир није био тако доступан, образовање није било тако доступно као данас. Данас се остаци ове културе задржавају још мало у основној школи, када деца уче песме напамет. А касније већ долази у помоћ Гугл, људи генерално све мање памте. Ова древна култура о којој говорим се задржала у народима све до пре пар стотина година. У древности су људи сматрали да је нешто много поузданије ако се чува у људском памћењу него ако је записано на папирусу рецимо.

Код Грка рецимо имате Хомера и „Илијаду и Одисеју“ коју он није читао са папира већ је знао напамет. Код нас имамо пример гуслара Филипа Вишњића који је исто тако толике песме знао напамет. И њих наводим не као изузетне појединце, већ као примере културе. Знате и сами да је Вук Караџић сакупио читав прекосовски, косовски и покосовски циклус епских песама управо од обичног народа, људи који су знали ове песме и преносили са колена на колено. Књижевници у време Христа су знали напамет хиљаде правила и њихових тумачења којима се регулисао живот Израиљаца у то време. Наводим све ове примере да покажем колика је оваква култура учења била распрострањена и није било ништа необично да се са великом прецизношћу наводе догађаји који су се догодили одавно јер су их сви добро памтили.

Људи древности би се након напорног дана окупљали код куће, вечерали и пре него што би отишли да спавају били сви заједно у једној соби, у тој соби би сви и спавали најчешће. И шта су радили када би пао мрак? Старији би причали приче, преносили би приче о значајним догађајима из свог живота, живота својих предака.

Е исто тако се и међу хришћанима првих времена одржавало усмено Предање, при чему су чувари Предања били не само епископи и свештеници, већ сви хришћани који су јако пазили на истинито учење које им је предато, које су од честог слушања јако добро знали и због тога су могли да реагују на све појаве лажног учења. Они су ово слушање знали од Апостола, затим од њихових ученика, Поликарпа Смирнског, Игњатија Богоносца. И тако редом. А затим су већ почели и писани рукописи да се умножавају полако.

Да бих вам дочарао како су изгледала друга такозвана Јеванђеља, то јест, јеретички гностички рукописи који су се крили под апостолским именима, прочитао бих вам одломак из апокрифа под називом ‘Јеванђеље по Томи’ које говори о Личности Исуса као дечака, које описује какав је тобож Исус био у детињству: „Након тога је он поново ишао кроз насеље, један дечак је протрчао и гурнуо га у леђа. Исус се разљутио и рекао му: нећеш ићи нигде даље, а дете је одмах пало и умрло’…“

А ево и другог одломка: „Учитељ је писао слова и дуго питао за њих, али му он није дао одговор. И Исус је рекао учитељу: ‘ако си ти истински учитељ и добро знаш слова, реци ми шта је алфа, а ја ћу ти рећи шта је бета’. Учитељ се наљутио и ударио га по глави. Дечак Исус је осетио бол и проклео га и он је без даха пао на земљу. Дечак се вратио у дом Јосифа. Јосиф је био огорчен и рекао његовој мајци: ‘не пуштај га напоље, јер свако ко изазове његов гнев, умире’.“

Е сада ви као црквени људи можете одмах да видите да ли је ово Исус Православне Цркве, Исус Који је ћутке трпео шибање, пљување, мучење, Који је и са крста праштао непријатељима, који се молио за њих.

Навео сам овај текст само као пример, нама није од користи да читамо овакве ствари. Навео сам из разлога да можемо да видимо колико је Исус фактички оклеветан у овим рукописима.

Е зато је ово јако важно, јер ми не правимо разлику и не одвајамо Писмо и Предање, јер су они међусобно неодвојиви. Без Писма не бисмо знали шта је истинито Предање (рецимо, Свето Писмо нам помаже да одбацимо разноразне фантазије данас о личним картама као жигу антихриста које неки покушавају да представе као предање Цркве) а са друге стране, Предање нам је сачувало истинске рукописе, али и незаписане поуке које је Господ оставио Апостолима, а они опет својим наследницима.

У наставку ћу говорити детаљније о канону Библије, списку књига које су препознате као богонадахнуте од стране Цркве и које су ушле у састав Библије каквом је ми данас знамо. Такође и о неким особеностима Јеванђеља, карактеристикама које их разликују међусобно.

Тема о којој сам сада говорио ће нам бити од помоћи и да разумемо веома занимљиве информације у даљем тексту.

Догађаји, драга моја у Христу браћо, све више достижу свој врхунац. Данас је Велики петак и протеклих дана посматрали смо како се пред нама одигравају призори бола, неправде, али пре свега саможртвене љубави Самога Бога, ради нас и ради наше победе.

Видели смо Га како, после свечаног уласка у Јерусалим, долази на удар народних старешина и духовних вођа. Поучавао је, указујући на истинске основе вере — без неправде, лицемерја, осуђивања и клеветања, са мерилом праштања, јединства и љубави.

Установио је Тајну над тајнама, Свету Евхаристију, на Тајној вечери, као везу непрестаног и нераскидивог јединства са Њим, а потом се добровољно предао безаконицима да суде Безгрешноме.

Поднео је понижење, подсмех и нечовечна мучења, која човек пролазан не би могао издржати, а врхунац је била крсна смрт. Знате, тумачи кажу да су глад, неспавање и исцрпљеност, од којих је страдао Господ наш, толико ослабили Његове човечанске силе да, да није био Сам Бог, не би ни стигао до Голготе, већ би много раније издахнуо.

И дође час велики — девети, када је благослов Божији, који су дотле имали Израиљци, био одузет.

Завеса храма раздре се надвоје, од врха до дна, и Христос отпоче Свој силазак у Ад, да уништи онога који има власт над смрћу — ђавола, да поучи и поново сједини са Богом човека, враћајући га у Отаџбину — у Рај.

Каквог Бога имамо? Како можемо да Му окрећемо леђа и да се удаљујемо од Њега, када Га ових дана гледамо како трпи сва страдања, понижава се и умире, да би нама даровао живот?

Браћо моја, у дванаестом Јеванђељу слушамо како првосвештеници и фарисеји долазе Пилату и забринуто говоре: „Сетисмо се да онај варалица рече још за живота: после три дана устаћу“, бојећи Га се чак и мртвог.

И заиста, „варалица“ нашега срца ускоро ће васкрснути из трулежности. И за њих тада, и за нас данас, „варалица“ постаје пут нашег спасења од обмане пролазности.

„Варалица“ страда за прелашћене кроз векове те и даље, као „варалица“, привлачи душе милиона људи, који, следујући Му, бивају „очарани“ величином Његове простоте, смирења и љубави, којом све прихвата, дарујући човечанству — које је Сам створио — највећи дар: живот са Њим, у вечном боговиђењу и заједници бесмртности и покоја.

За њих — варалица. За нас — Отац, сапутник, пријатељ, брат, сила, вера, нада, живот и Васкрсење.

Амин.

Срећно и благословено Васкрсење!

Извор, фото: romfea.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"

Слободни смо да мијењамо своје мишљење све док смо живи и Бог смирено чека нашу одлуку. Али једном дође вријеме да се направи коначан избор. За многе људе који су окруживали Христа у данима Његовог земаљског живота, то вријеме наступило је уочи Његових страдања. Свако је морао да одлучи да ли је са Христом или са противницима Христовим.
Током већег дијела јеванђеоске приче, апостол Јован се ни на који начин не истиче међу Христовим ученицима. Заједно са другима он лови рибу; као и они поставља Учитељу разна, понекад наивна питања; исто тако се диви Његовим чудима.
Истина, од одређеног тренутка, он улази у број оних ученика које је Исус свуда водио са собом — и у дом старјешине капернаумске синагоге Јаира, гдје је Спаситељ васкрсао умрлу дјевојчицу; и на Тавор, где се открио у преображеном, свијетлом облику, желећи да учврсти ученике у њиховој вјери уочи свог страдања... Али и овдје је Јован био равноправан са Петром и са својим братом Јаковом.
И тек у посљедњим данима, непосредно уочи Христових страдања, са Јованом се дешава нешто што га ставља у посебан положај у односу на остале апостоле. Изгледа да управо у тим данима он постаје Христов љубљени ученик. Не у смислу да је друге волио мање. Љубљени — значи онај коме се може повјерити, најближи.
„Ученик кога је љубио Исус“ тако Јован у Јеванђељу каже о себи. И то није хвалисање. Јеванђелист је морао некако да објасни зашто је баш он био најближе Учитељу на Тајној вечери; зашто је баш њему Исус открио име издајника; како је дошло до тога да управо њему, а не неком другом, повјери бригу о Својој Мајци. Из скромности Јован нигдје не наводи своје име, већ пише: „ученик кога је љубио Исус“. Те ријечи много објашњавају.
Чиме је Јован заслужио такву блискост са Христом, такво повјерење од Њега? Наизглед, није учинио ништа посебно, ништа изузетно…...
Осим једном. Послије Гетсиманске ноћи, када је Христ одведен на Голготу да буде распет. Он, Јован, пратио је Учитеља тамо. И ишао до краја. Остао је код Крста када је Исус био распет. Од свих апостола само он.
Христос је несумњиво унапријед знао како ће се сваки од њих показати у тим посљедњим данима Његовог земаљског живота. Знао је да се на Јована може ослонити.
Ако је васкрсли Исус позвао Петра: „Хајде за мном “, онда Јовану није био потребан даљи позив – већ је био на путу (Јн 21, 19–20). Он и Петар кренули су за Христом чим је био ухапшен, дошли до дома првосвештеника, ушли у двориште… Тамо је Петар остао да чека исход, а Јован је, очигледно, ушао унутра. И раније је ту долазио, па су га, у ноћној гужви, вјероватно пустили као познатог. У сваком случају, да Јован није био тамо, не бисмо имали начина да сазнамо детаље испитивања Спаситеља од стране првосвештеника да Јован није био тамо.
Заиста, много тога што знамо о Христу захваљујући Јовану. Он је готово дословно записао многе Исусове бесједе, а посебно подробно посљедњи разговор са апостолима након Тајне вечере. 
Код других јеванђелиста налазимо само дијелове, док је Јован, изгледа, запамтио све што је речено, можда зато што је био најближе Христу и пажљивије слушао. Други ученици су повремено били расејани и разговарали су о нечему међу собом. Јован је, међутим, пажљиво  хватао сваку ријеч Спаситеља.
Није ни чудо што га је Црква назвала Богословом. А Господ, за којим је Јован без оклијевања ишао до краја — „љубљеним учеником“.
 

Аутор: ђакон Игор Цуканов

Извор: фома.ру/ припрема вјеронаука.нет