Недељно јутро у цркви. Неки тихо уздахну, други се премештају с ноге на ногу, размишљајући о кућним пословима, ценама намирница или јучерашњим вестима. Хор пева познате ноте литургијских химни. Све је обично, мирно, па чак и помало поспано. Превише добро познајемо ову рутину да бисмо се изненадили.

Царске двери се отварају, свештеник износи путир, и чује се једва чујан звук кашичице која удара о унутрашњу ивицу путира.

На само неколико корака од парохијских свећњака и народа уморног од недеље, дешава се нешто пред чиме древни текстови позивају небо и земљу да застану у светом страхопоштовању. Прилазимо проповедаоници, склапамо руке на грудима, очекујући уобичајену духовну утеху, али уместо седатива, добијамо чисту ватру.

Оштра реч Христова

Рационална особа нашег доба је веома привучена идејом вере без спољашњих обавеза. Зашто ићи негде у влажно јутро, стајати у реду и узимати нешто кашиком? Много је лакше прихватити да Бог треба да обитава искључиво у души. То чини религију удобном, претварајући је у удобну филозофију или круг добрих људи.

Међутим, истинско Јеванђеље се опире таквом поједностављивању.

Шесто поглавље Јовановог Јеванђеља описује тренутак познат као криза у Капернауму. Христос говори окупљеном мноштву да, да би стекли живот, морају јести Његово тело. Слушаоци су огорчени. Логично, Проповедник је требало одмах да ублажи формулације, објашњавајући да Његове речи имају духовно, алегоријско значење.

Али Он то не чини. Коментатори Новог завета истичу детаљ у грчком тексту. Христос у почетку користи глагол „phagein“, који се односи на чин једења. Али када гомила почне да гунђа, Он намерно мења реч у оштрији „trogo“. У старогрчком језику, овај глагол се користио за описивање жвакања хране, буквално „шкргутање зубима“.

Христос намерно оставља Своју изјаву чврстом. Управо након овог разговора многи ученици су се уплашили, окренули се и више га нису следили. Следили су мудрог учитеља морала, али су се уместо тога суочили са захтевом за пуним, опипљивим сједињењем са Њим.

Жива топлина у путиру

Заборављамо колико је хришћанство дубоко укорењено у материји. Творац не презире земаљску материју. Непосредно пре приношења Дарова, свештеник сипа врућу воду у путир. У православној традицији, ова радња има дубоко литургијско значење – вино у путиру стиче температуру живог људског тела. Тако нам је дозвољено да осетимо топлину присуства Онога који живи овде и сада.

Древна Црква је са дубоким страхопоштовањем гледала на овај догађај. Састављајући молитве пре Причешћа, Симеон Метафраст је пронашао снажне речи, непознате нашим ушима. Дарове је назвао ватром способном да опече недостојне и замолио је Бога да продре у све људске зглобове, кости и срца.

У свом писму народу Коринта, апостол Павле је директно написао да због непажљивог, површног става према Телу Господњем, многи у заједници постају тешко болесни, па чак и умиру. Ово је озбиљно упозорење.

Милост није безопасан психолошки ресурс. Њој се не може приступити из досаде или традиције.

Ако је човеково срце испуњено хладном злобом, невољношћу да опрости или тупом тврдоглавошћу, сусрет са Богом код чаше може за њега постати болна опекотина.

Лек за очајање

Многи од нас живе у стању сталног, исцрпљујућег стреса. Хронична анксиозност, страх за будућност наше деце, разорне вести — све нас то постепено исцрпљује, остављајући само суву љуштуру. Када се наша емоционална снага исцрпи, ни предавања о самопомоћи ни морални савети нису ефикасни. Потребно нам је нешто више од правих речи. Потребан нам је сам Живот.

На прелазу из првог у други век, Свети мученик Игњатије Богоносац назвао је Евхаристију леком бесмртности. То је најтачнија дефиниција. У олтару је човек позван да се сједини са Христом не номинално, већ на дубоком, ћелијском нивоу. Да се сједини са Оним који је већ искусио усамљеност, издају вољених, патњу и саму смрт, а ипак их је победио.

Када постанемо свесни ове опипљиве стварности, мења се целокупна наша перцепција црквеног живота.

Престајемо да будемо случајни људи који стоје једни поред других у истој просторији недељом. Причешће нас уједињује једне са другима, стварајући јединствени организам способан да издржи сваки историјски преокрет или катастрофу.

Следећи пут када се кроз тишину цркве чује препознатљив звук кашике, оставимо по страни све стране мисли. У том тренутку, Спаситељ нам долази и нуди нам не привремено олакшање, већ Своју вечну снагу. Све што треба да урадимо јесте да отворимо своја срца овој ватри.

Аутор: Никита Ракитјански

извор

Да ли смо спремни да чујемо Божје „Не“ у својим животима? „Не“ од Господа не као одбијање рођено из злобе, већ као образовање, исцељење и спасење. Много пута се молимо и призивамо Бога, тражећи одређене ствари у својим животима и очекујући да их Он испуни. Али захтеви могу бити испуњени када Он одлучи. То је једна страна медаље. Понекад уцењујемо Бога, доводимо Га у питање , пребацујемо одговорност на Њега. „Зашто ја? Зашто бих патио? Зашто ствари не би требало да се одвијају онако како очекујем? Зашто и ја не бих стекао то? Зашто не бих имао живот тог и тог? Желим ово, зашто ми то не даш?“ И тако даље.

Бог ти шапуће: „Све се дешава ради твог спасења.“ Шта год Бог допушта, Он допушта ради нашег спасења. Не да би се играо са нама или нас мучио као тиранин.

Колико смо спремни да се поклонимо Божјем „Не“ након било које наше молбе?

Једном је жена која је имала тешку болест отишла код старца. Када ју је видео, рекао је: „Знам која је твоја болест, могу је излечити, али ти неће користити.“ Старац је знао – кроз своје свето духовно стање – нешто што се тицало спасења ове душе.

Много пута је најбољи одговор на нашу молбу Божја тишина, а све се то дешава из љубави и човечности. Ако наша молба није прожета жеђу за спасењем, онда постаје хула на Бога, рекао је један старац.

Бог није неко више Биће које ће задовољити наше световне и себичне жеље. Бог као Отац очекује да Му принесемо своје грехе и ходимо путем покајања, како бисмо благодаћу постали оно што Он јесте по природи.

Окренимо се Господу, не као световни људи са световним захтевима, већ као бића гладна спасења и вечности.

„Господе Исусе Христе, помилуј ме!“ Како ће то бити? Знаш, Господе, да ћу се једноставно поклонити Твојој вољи кроз тешкоће на које наилазим у својој немоћи. Али чак и у болу свом рећи ћу: „Слава Богу за све!“ јер знам да си Ти мој Отац и да све чиниш из љубави према мени. Хвала Ти, Господе, ма колико ми било тешко да то изговорим. Прихвати моју немоћ не као недостатак вере, већ као бол од рана страсти којима је потребан исцелитељ, а Ти си једини који зна моје исцељење. Све је то у Твом великом загрљају. Дођи, Господе, требам Те…

Божје „Не“ значи „Да“ вечности и спасењу. Будимо сигурни да ће суза коју наше срце пролије, тугујући што је Бог одбио нашу молбу, завршити осмехом на Васкрсењу. То је наше велико очекивање и чежња...

Дакле, како поверовати у Бога?

Како то да неко верује у Бога, а неко не? Да ли су у питању само васпитање, неки комплекси како воле да кажу атеисти, утицај окружења, или постоји ипак и нешто друго?

На почетку одмах треба рећи, да је вера дар од Бога. Људи не верују тек тако, вера је, према Светом Писму, дар Божији, дар који је неопходан да би се човек спасио, или другачије речено, да би могао и овде и у вечности да буде заједно са Богом и живи са Њим у Царству небеском.

Да би људско срце поверовало, потребна је припрема. Бог обично припрема људско срце кроз неке животне догађаје. Бог види како је људско срце расположено и у складу са тим, неко осети потребу за вером након радосних догађаја у свом животу, неко након губитка блиске особе; друга особа почиње да размишља о смислу живота, јер осећа незадовољство својом свакодневицом, а постоје и случајеви када човек толико огрезне у пороцима да га тежина и мрак који осећа у души покрећу да себи нађе пут из свега тога… Тако почиње трагање за дубљим смислом.

Када се људи нађу на овој духовној раскрсници, до човека је да направи избор – да ли жели да верује у Бога или не; да ли ће кренути новим, за њега непознатим путем или ће остати у старом и добро познатом начину живота иако и види да му тако није добро. Није лако, када у нама постоји сумња, страх, узнемиреност, када није јасно како даље. Ипак овде нико други не може да уради нешто уместо нас, избор је до нас самих. Бог не жели да присиљава и гуши нашу слободну вољу.

Дакле, како стећи веру? Како да стекнемо тај дар Божији који је Бог спреман да дарује свакоме ко то искрено жели? Ево неких практичних савета.

Светитељ Силуан Светогорац који је живео у прошлом веку, када су неверовање, материјализам и атеизам веома напредовали на планети, дао је одличан савет. Он је акценат стављао на људској искрености, на искреном обраћању Богу као Некоме ко ти је близак, од Кога ти је помоћ потребна:

„Ономе који не верује саветујем да каже: „Господе, ако те има, просвети ме, и служићу Ти свим срцем и свом душом“. За ту смирену мисао и спремност да служиш Богу, Господ ће те неизоставно просветити. … Твоја душа ће осетити Господа, када те буде просветио. Осетиће она да јој је Господ све опростио и да је воли. Ово ћеш кроз искуство сазнати, а благодат Светога Духа сведочиће у души о спасењу. Тада ћеш зажелети да довикнеш целоме свету: „Како нас много воли Господ“.

Овде је кључно оно што говори светитељ – да када нам се Господ открије, треба да будемо спремни да Богу и служимо. Јер, није довољно да знамо да Бог постоји, потребно је да будемо са Њим. Не ради се само о интелектуалним знањима, потребно је да стекнемо искуство Божије близине. Ова близина се стиче кроз подвиг, кроз борбу са својим страстима. Ево како је писао старац Јован Валаамски, чија Писма о духовном животу препоручујем од свег срца:

„Ево мог савета како наћи Бога: почните да живите по Јеванђељу. Господ је рекао: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети. Постепено чистите своје срце од страсти. Колико се срце очишћује од страсти, толико се Бог познаје и царство Божије се рађа у вама. Ето, тада ће сва питања нестати“.

Један савремени свештеник, о.Константин Пархоменко, пружа детаљније објашњење ових речи и даје одличан савет за људе који се колебају, који су маловерни:

„Када човек говори да у њему нема вере, да жели да поверује, веома помаже следеће. Ја им говорим: долазите два-три месеца у храм. Сваке недеље.

Не треба се причешћивати, не треба се исповедати. Просто дођите, станите у храму и трудите се да се молите заједно са осталим људима. Говорите Богу: „Да будем искрен, не знам да ли Ти Господе постојиш, али Те молим, откриј ми, даруј ми да Те осетим“.

Даље – сваког дана, ујутро и увече се молите, макар пет до десет минута. Читајте молитве, нешто из јутарњег или вечерњег правила из православног молитвеника, свакодневних молитви, делове акатиста. Обавезно се помолите и својим речима.

Следећи савет: сваког дана читајте по две главе из Новог Завета. Најбоље ујутру, а онда током дана размишљајте о ономе што сте прочитали (макар на путу ка послу).

Трудите се да ова два месеца живите хришћански: чините добра дела, немојте обмањивати никога, поштено радите свој посао, трудите се на односима у својој породици.

Искуство показује да је најчешће све ово довољно да човек осети Бога. Невидљивог, али брижног, Бога Који га благосиља и подржава. Господ види човеков труд и открива му се.

„Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.“ (Мт. 7:7-8)

Овај кратки текст је представио практичне савете – како поверовати у Бога. У неком од наредних ћемо говорити о томе како сачувати веру.

Свако добро од Господа свима.

Станоје Станковић

извор

Овај велики јерарх беше Србин по рођењу. Подвизавао се у Светој Гори, и био игуман Хиландара. По смрти Саве III буде изабран за архиепископа "всеја сербскија и поморскија земљи" 1317 године. Он је крунисао краља Милутина 1321 године. Превео је Јерусалимски Типик на српски. У предговору ове књиге он каже: "Свемогући Бог, који зна немоћ нашу, даће моћ духовну, но ако ми прво труд покажемо". Искрено је волео подвижнички живот, и трудио се да га утврди у српској земљи. Неуморно се трудио на искорењивању богумилске јереси и утврђивању вере православне. Упокојио се у Господу 1325 године. Чудотворне мошти почивају му у манастиру у Пећи, где почивају и мошти многих других светих архиепископа и патријараха српских.

СВЕТИ НИКОДИМ

архиепископ српски

1317-1324

Приликом избора новог српског архиепископа, након смрти архиепископа Саве, изборни сабор се у току 1317. године састајао неколико пута, јер није могао да се сложи у питању личности. Кандидован је Данило, за кога сабор није хтео ни да чује. Избор је пао на хиландарског игумана Никодима, некадашњег Даниловог ученика. Игуман Никодим изабран је, вероватно, на Спсовдан 12. маја 1217. године за архиепископа српског.

Када се Данило повукао са игуманског положаја у манастиру Хиландару и отишао у Карејску испосницу Светог Саве, за новог игумана изабран је Никодим. Као хиландарски игуман, Никодим је био у Цариграду у једној дипломатској мисији, а у вези саједном расправом која је настала између краља Стефана Уроша и брата му краља Стефана, а по налогу оба брата и сабора Српске земље.

Налазећи се у дипломатској мисији у Цариграду 1313. године Никодим је присуствовао богослужењу које су по типику преподобног Саве Освећеног вршили јерусалимски и антиохијски патријарх. Богослужење је на њега оставило изванредан утисак, тим пре што су га интересовала литургијска питања.

Чим је постао архиепископ, Никодим је послао у Цариград да му се донесе јерусалимски типик који се налазио у манастира Светог Јована Крститеља. Превођењу Типика архиепископ Никодим је приступио као добар познавалац грчког језика. Његови књижевни радови показују да је имао велики литерарни таленат, изграђен и префињен стил и да је одлично познавао грчки језик, тако да је приликом превођења могао залазити и у финесе.

За проучавање богослужења Српске цркве никодимов Типик је најважнији, јер је први пуни типик са календаром у Српској цркви. Богослужење Српске цркве је, захваљујући архиепископу Никодиму, већ у ХIV веку достигло свој пуни развитак. У другим словенским православним црквама јерусалимски Типик постао је много касније главни регулатор богослужења. Утицај Српске православне цркве на литургичку делатност других словенских православних цркава одавно је истакнут у литургичким круговима тих земаља, а главна улога у томе припада архиепископу Никодиму. Оригинал Никодимовог Типика је неповратно изгубљен, јер је изгорео у Народној библиотеци 6. априла 1941. године приликом бомбардовања.

По заповести архиепископа Никодима, црноризац Дамјан је 1324. године преписао Шишатовачки апостол. У два наврата у својим повељама, од 1. септембра 1321. и 31. августа 1322. године, архиепископ Никодим је наредио да убудуће сваки архиепископ помаже испосницу Светог Саве у Кареји.

У току свога архиепископског рада Никодим је 6. јануара 1321. године крунисао Стефана Дечанског за краља. Подигао је две нове цркве: Светог саве у Лизици и Светог великомученика Димитрија у Пећи.

Управљао је Српском црквом осам година а умро је вероватно доста млад. По свему што знамо о архиепископу Никодиму он је био необична појава на почетку ХIV века у нашој држави, цркви и друштву. Он је био агилан, пун воље за добар и користан рад, био је добар организатор и добар политичар, вредан књижевник, човек који је поштовао и чувао традицију, али спреман и да уведе новину која ће бити од користи.

извор

Свети Епифаније – Рођен као Јеврејин, но увидевши силу вере Христове, крстио се заједно са својом сестром Калитропијом. У двадесет шестој години својој замонашио се у манастиру Светог Илариона. Доцније оснује засебан манастир, где се прочуо по целој Палестини и по Мисиру због свог подвижништва, духовне мудрости, и чудотворства. Бежећи од славе људске, удаљи се у Мисир. На путу се сретне са великим Пафнутијем, који му прорече, да ће бити архијереј на острву Кипру. И заиста, после више година Провиђењем Божјим дође Епифаније на Кипар, где буде изненадно изабран за епископа. У шездесетој години постане епископом у граду Саламини, и као епископ управљао је црквом Божјом педесет пет година. Свега је живео на земљи сто петнаест година, и упокоји се од овога живота да вечно живи у царству Христовом. Пред смрт буде позван у Цариград од цара Аркадија и жене му Евдоксије на сабор епископа, који је требало по жељи царевој и царичиној да осуди Светог Јована Златоуста. Приспевши у Цариград, он оде у двор царев, где га цар и царица дуже задрже наговарајући га да се изјасни против Златоуста. Чују грађани, чује и Златоуст, као да се Епифаније сагласио с царем против Златоуста. Зато му Златоуст написа писмо: “Брате Епифаније, чух да си саветовао цара, да се ја прогнам; знај да и ти више нећеш видети престола твога”. На то му Епифаније отписа: “Страдалниче Јоване, одолевај увредама; знај да и ти нећеш стићи до места, у које те прогоне”. – И оба ова светитељска пророчанства збише се убрзо: не хотећи се сагласити нипошто с царем на прогонство Златоуста. Епифаније тајом седе у лађу и пође за Кипар, но на лађи умре; а Златоуста отера цар у прогонство у Јерменију; но светитељ овај успут умре. Упокоји се Свети Епифаније 403. године. Од многих дела Светог Епифанија најпознатије је Ковчежић, по грчки: Панарион, у којем је изложено и побијено осамдесет јереси.

У Тавенисијском женском манастиру, који се налазио у Тебаиди, живела је девојка по имену Исидора, која је преузела подвиг лудости за Христа. Подносила је понижења и увреде од сестара, али је увек захваљивала Богу. Исидора је радила у кухињи, чистила манастир и хранила се мрвицама које је скупљала са стола и водом којом је прала посуђе. Никада није увредила никога и остала је у тишини.

Након много година подвига, имала је откривење од анђела, које је довело до светог Питирима, који се подвизавао у Порфиритској пустињи. Анђео га је обавестио о врлинама Исидоре, и он је отишао у Тавенисијски манастир, где је, видећи Исидору, пао јој пред ноге, признајући је као Божију угодницу. Сестре, запањене његовим поштовањем према Исидори, признале су своје увреде и затражиле опроштај.

Питирима се молио за сестре и поучавао их, након чега је Исидора, не желећи да прими почасти, напустила манастир и наставила да се подвизава у осами до своје смрти. Служила је Господу тајно, и за то ће примити награду на небу, славећи Свету Тројицу.

извор

Један од дванаест великих апостола. Родом би из Кане Галилејске. На свадбу му дође Господ Исус са Матером и с ученицима. Када нестаде вина Господ претвори воду у вино. Видећи ово чудо, Симон младожења остави кућу, и родитеље и невесту, па пође за Христом. Зилот значи ревнитељ. А Ревнитељем Симон је назват због своје велике и огњене ревности према Спаситељу и Његовом Јеванђељу. По пријему Светога Духа Симон је отишао на проповед Јеванђеља у Мавританију у Африци. Пошто је успео да многе обрати вери Христовој, буде намучен и најзад на крсту распет као и његов Господ, који му је припремио венац славе у царству бесмртном.

Тропар (глас 3):

Апостоле Свети Симоне, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

„Пролог“ Свети Владика Николај

crkvenikalendar.rs

Православна Црква 22. маја по новом, 9. маја по јулијанском календару молитвено прославља Светог мученика Христифора.

Овај свети мученик пострада 249 године, за време цара Декија (249-251 г.). О њему се причају неке чудне и необичне ствари, тојест да је био псетолик: єЕЅїАБМГЙАїВ - и да је пореклом из земље људождера. У рату он би заробљен од једног војводе. Пошто није могао да говори, он се помоли Богу, и Господ му посла анђела свог који му рече: Буди јунак, Репреве! (такво му беше прво име). Онда се анђео дотаче уста његових и учини те стаде слободно говорити. Затим оде у један град и изобличи незнабошце што гоне хришћане. Због тога би бијен од поглавара Вакхиа. Но светитељ на то одговори Вакхиу: Добровољно и смирено примам ударце и не противим се, следујући заповести Христовој. А кад бих ставио у покрет мој гнев и јунаштво, онда не би могао отстојати ни ти нити сила самога цара, јер је царева сила слаба и ништавна према мојој сили.

После тога, цар, бојећи се мученика и због силе његове и због ружноће лица његова, посла двеста војника да га доведу к њему. Мученик не ношаше у рукама оружје, но имађаше само један суви штап. И кад иђаху путем, тај суви штап процвета у рукама светог мученика. Но пошто за време путовања понестаде хлеба војницима те немаху шта да једу, светитељ се помоли Богу и изобилно умножи оно неколико хлебова што им беху остали. Поражени овим необичним чудом, војници повероваше у Христа. И кад стигоше у Антиохију, сви заједно са светитељем бише крштени од епископа антиохиског, светог свештеномученика Вавиле. И тада светитељ место имена Репрев доби име Христофор. А када би изведен пред цара на суд, видевши га цар се препаде, и од страха паде у несвест. Но дошавши потом к себи, цар одлучи да светитеља придобије вештином и да му ласкама промени расположење, еда би га на тај начин одвојио од вере у Христа, пошто не смеђаше да га на то побуђује застрашивањима. Шта онда он учини? Дозва две жене, Калинику и Акилину, лепе лицем али блуднице и развратнице расположењем, које беху веома веште у завођењу и залуђивању људи на телесно спаривање. Овим женама цар нареди да иду код светитеља и да употребе сву своју вештину како би га привукле да их заволи, јер рачунаше неваљалац да на тај начин одвоји мученика од Христа и приволи га да принесе жртву идолима. Али догоди се супротно ономе што смераше цар: свети Христофор научи вери у Христа ове две блуднице и одврати их од идолопоклонства. Онда се оне вратише к цару и изјавише да су хришћанке. Зато их цар врже на страшне муке. И оне блажене, подневши храбро ужасна мучења, примише венце мучеништва.

То силно разјари цара, и он нареди те доведоше преда њ светог Христофора, кога он стаде исмевати и вређати због ружноће и необичности лица његовог. Но светитељ му на то одговори да је он обиталиште ђавола, што и само његово име Декије означава. Онда нечовечни тиранин осуди на смрт оних двеста војника које он беше послао да ухвате светитеља и који беху поверовали у Христа. Погубљени од цара, ови блажени мученици добише венце мучеништва.

После тога цар нареди да светог Христофора клинцима прикују за железну постељу, па да испод постеље наложе ватру. То би одмах учињено, али светитељ не само остаде неповређен, него се осећаше као да беше на неком весељу и одмору, и причаше неке необичне ствари, које многим присутним неверницима изгледаху невероватне и немогућне, а вернима и паметнима - потпуно вероватне и лако могућне. Причаше дакле блажени мученик како види једног човека, висока раста, лепа лица, одевена у белу одећу, из лица му се лије светлост јача од сунчане, на глави има блистав венац, око њега стоје пламеновидни војници са којима се боре неки други црни и ружни војници, и изгледа да ови последњи побеђују. Но касније, онај страшни војвода се окреће са гневом, збуњује и побеђује све оне црне нападаче, и тако задобија над њима власт и силу.

Слушајући то, и усто видећи светитеља на ужареној железној постељи неповређеног, многи од присутних људи повероваше у Христа, и скинуше светитеља с постеље. Зато сви беху посечени од царевих војника. После тога светом Христофору везаше камен о врат и бацише га у бунар. Но анђео Господњи извади га из бунара и ослободи. Тада безбожни тиранин, још увек бесан од гнева, нареди те светитељу обукоше ужарену металну одећу. Напослетку нареди те му мачем отсекоше главу. И тако блажени мученик прими венац мучеништва. Његово свето тело откупи од војника Петар, епископ Аталијски, и сахрани га у свом граду.

Извор: crkvenikalendar.rs

Овај светитељ родио се у граду Патари, у Ликији. Родитељи његови, Теофан и Нона били су људи знаменити, високородни и богати и чинили су многе милостиње према сиромашнима. Био је то велики угодник Божији, велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом. Још као дете дали су га родитељи његови да учи Свето Писмо, те пошто се одликовао природном бистрином ума и руководством Светог Духа, за кратко време стекао је велику мудрост. Име је добио по свом стрицу Николају, епископу града Патаре. Замонашио се у манастиру „Нови Сион“ и још за живота народ га прозва светитељем. Био је изабран за архиепископа града Мира у Ликији, где је и сахрањен након смрти, 343 године. Одатле је под најездом Муслимана, 1087. године, народ склонио његове свете мошти у Бари у Италији. Пренос моштију је извршен по чудесном сновиђењу једног христољубивог, побожног и праведног монаха, коме се јавио Свети Николај и рекао да се његове мошти пренесу у Бари, који је у то време био под православним патријархом. Како је речено тако је учињено. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцелише се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни. Та чудеса и чудесна исцељења дешавају се и дан данас. Зато многи хришћански ходочасници походе град Бари, где је временом саграђена и црква у знак захвалности и част његову, и долазе ту из разних крајева света на поклоњење чудесним моштима и кивоту светитеља Николаја.

При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).

Тропар:

Приспје ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја, и с њим всељенаја всја ликовствујет пјесанми и пјенми духовними; днес бо свјашченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, свјатитеља и чудотворца Николаја, јакоже солнце незаходимоје возсија, свјетозарними лучами, разгоњаја тму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: спасај нас јако предстатељ наш великиј Николаје.

Пећина Светог апостола и јеванђелисте Јована или Пећина Апокалипсе  (грч. Σπηλαιο Αποκαλυψης) је пећина на острву Патмос, у којој је, према Предању, био апостол када му је откривено знање о посљедњим временима. Све што је откривено Јовану, диктирао је свом вјерном ученику Прохору. У пећини су сачувани мјесто гдје је апостол боравио и камена говорница, која је Прохору служила као сто. Може се видјети камење на којем је, према предању, светац спавао (он је положио главу на њих, као на јастук). Према предању, Свети Јован је овдје нашао своје уточиште када је протјеран од стране римског цара Домицијана. Историја Патмоса почиње са Св. Јованом Богословом, 95. године послије Христа. У 14. години владавине римског цара Домицијана, јеванђелист Јован прогнан је из Ефеса у Патмос, јер је проповиједао Христа.
Пећина се налази између луке Скала и града Патмоса. Није баш слична пећини, више је попут цркве у стијени.
Над пећином је саграђена црква, чија се једна бочна капела налази у самој пећини. Изнад улаза у пећину направљен је натпис који обавјештава онога ко улази да је ово „кућа Божја“ и „врата у небо“. Пећина је веома мале величине. На плафону пећине, постоје три веома уочљиве бразде, као посљедице „великог земљотреса“, описаног у Откривењу Јовановом (6,12). Манастир Светог јеванђелисте Јована као и Пећина Апокалипсе 1999. године уврштени су на списак свјетске баштине УНЕСКО-а. Иконе иконостаса у пећини старе су око 400 година.

Припрема вјеронаука.нет

Спомен појаве Часног крста у Јерусалиму. У време цара Констанса, сина Светог Константина, и патријарха јерусалимског Кирила појави се изјутра у девет сати Часни крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске. Беше тај Крст светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставише своје послове и у страху и дивљењу посматраху то небеско знамење. Многи неверници обратише се вери Христовој, а тако исто и многи јеретици аријани оставише своју злобну јерес и вратише се православљу. О овоме знамењу написа Патријарх Кирил писмо цару Констансу, који и сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја 357. године. Тако се и овом приликом показа, да вера хришћанска није у мудровањима светским по чулном разуму људском него у сили Божјој, показаној кроз чудеса и знамења безбројна.

Тропар (глас 8):

Лик Твога Крста, који си од свете горе до Голготе распростро, сада засија јаче од сунца. У њему си показао Твоју силу, Спаситељу, и њиме си оснажио и верни народ Свој: Њиме и спасавај грешне на Земљи, молитвама пресвете Богородице, Христе Боже, и спаси нас.

„Пролог“ Свети Владика Николај

«Човек који је страсно привржен било чему никада неће умаћи од туге.» То су парафразиране речи Преподобног Јована Лествичника. Из тога произилази да је било каква страсна приврженост увек разлог за тугу, а туга у нашем срцу је увек последица страсти. Стога морамо уложити труд да бисмо се ослободили од поменутог разлога како би се наш живот, барем мало, испунио радости.

Страсну приврженост ћемо одредити као снажну наклоност према нечему, што сведочи о слабости људске воље, о немогућности да обуздамо своје жеље и прохтеве. Слаба воља је показатељ болесне душе. На исти начин од млитавих мишића пате дистрофичари који нису у стању да поднесу ни најмањи физички труд. Каљење воље је најважнији задатак за хришћанина, који се постиже кроз непрестано надвладавање наших жеља и намера. За све нас је корисно да се придржавамо једноставног правила: више радимо оно што нам не причињава ужитак. На пример, ујутру на ноге лагане чим се будилник огласи. Прочитати јутарње молитве пре прве шоље кафе. На путу за посао прочитати једно поглавље из Јеванђеља. А још можемо да назовемо добар дан својим суседима ако их сусретнемо у лифту, да се захвалимо чистачици на чистом улазу у зграду, да уступимо место старијим људима у аутобусу. Можемо наставити да ређамо примере, али важно је рећи да обичним људима тешко падају наведени поступци којима служимо Богу и показујемо пажњу према ближњим. Све то нам представља труд. А ту се већ ради о духовном труду који се зове самопринуда.

Страсну приврженост можемо упоредити са зидом који дели човека од Бога. Она у потпуности обузима ум и срце и присиљава човека да јој служи. Страсна приврженост је увек издаја Бога, врста духовне прељубе. Од тога болује већина људи и њихов је живот испразан, испуњен бесмислицама. Место Бога заузели су: новац, култ тела, нескривени егоизам, свакојаке врсте забаве. Страсна приврженост се често појављује у породичном животу када један од супружника ступа у љубавну везу са стране и она може бити толико озбиљна да има моћ да растури брак. Многи су привржени алкохолу, компјутерским игрицама, филмовима страве и ужаса, гледању порнографских сајтова. Познат ми је случај одраслог мушкарца – главе породице и оца двоје деце – који је постао завистан од порнографије. Гледао је те гадне филмове и у присуству своје жене, па чак и мале деце. Куповао је порно часописе и остављао их свуда по стану на видним местима. Ни молбе, ни сцене које је његова супруга правила нису уродиле плодом, њен муж није могао да победи своју погубну приврженост. На крају се ипак дозвао памети. Радио је као возач. Једанпут увече када је споро улазио у гаражу желео је да заустави кола. Међутим, кочница није радила, а папучица је пропала до пода. Кола су се зауставила благо ударивши у ивичњак. Одмах је схватио да су кочнице отказале. У том тренутку чуо је унутрашњи глас: «Ово ти је последње упозорење!!!» Ужаснут, схватио је да су кочнице могле да откажу и усред града на било којој раскрсници! Чим се вратио кући решио се свих поменутих гадости, а затим се покајао због своје погубне привржености – што је најважније.

Људи који су зависни од штетних навика наликују једни другима у томе што им је срце испуњено тугом, то јест они пате и због тога су дубински несрећни.

Савремени човек се често сусреће са немилим догађајима који га доводе у стање блиско тешкој депресији и унинију. Разлог за то су наше неиспуњене жеље. Желимо у овом животу тако пуно ствари, а Бог нам не даје оно што тражимо, а често и одузима оно што сматрамо најпотребнијим. Услед неразумевања ових догађаја многи људи просто дижу руке од свега и мучи их мноштво питања: «Зашто је све тако лоше?», «Зашто уопште живети?» Они који су имали барем мало искуства у «борби са унинијем» дошли су до просте истине: што се више забављаш то је снажнији стисак туге и јада око твога срца. Грешно весеље на кратко време «опија» душу, пружа неку мутну радост, али после неизбежног «мамурлука» живот постаје још потиштенији.

Свет који је одступио од Бога је главни извор обмане човека и најчешћи кривац многих уништених судбина. Човек, предан празнини овога света, никада неће одолети тузи и унинију.

Преподобни Јован Лествичник учи да можемо победити тугу само на један начин – «омрзнућем света». Овај захтев учитеља источног монаштва већина људи није у стању да испуни. Разлог за то лежи у слабој вери и одсуству жеље да нешто променимо у свом животу. Било би корисно за све нас када бисмо поразмислили о речима Светог Писма: «Жалост овог света смрт доноси» (2 Кор. 7: 10). Забављај се колико ти је воља, неће ти од тога бити лакше на души. Духовно опустошење је алармантни знак да водимо бесмислен живот робовања страстима. Туга срца постаје трајно стање, јер се човек одрекао онога што је најважније, а то је Бог. Само нам Бог може вратити заборављену радост, изгубљени мир срца, смисао и циљ живота.

Љубав према овоме свету и живот уз Бога, то су неспојиви појмови. Од нас се тражи да направимо избор, за шта је потребна жртва. Без жртвовања ништа нећемо постићи.

Који је главни показатељ привржености и љубави према материјалном свету? «Лествица» указује да се разлог крије у «страсној привржености било чему што је видљиво». То што је «видљиво», а такође оно што можемо да чујемо, да окусимо, непосредно осетимо, држи нас у ропству. Свети оци су такву приврженост овоземаљским ужицима поредили са орлом, чија се само једна канџа запетљала у омчу. Он узалуд маше крилима, чак се помало и издиже над земљом, али не може да одлети јер је ухваћен у замку. Чак и мала приврженост нечему пролазном ствара стање које је опасно по спасење душе. «Има ли нечег на земљи овој без чега не могу да проживим ниједан дан?» То питање треба чешће да постављамо сами себи.

Приврженост према нечему «видљивом» може попримити разне размере. За некога мисли о смрти, старости, страх од непролазне немоћи и болести могу бити разлог за униније и лоше расположење. Превише удобно живимо и желимо, наравно, све више и више, а што је најважније желимо да будемо бесмртни. Такве тежње говоре о томе да је човек сасвим «прикован» за овоземаљски живот и само се на овом пролазном месту осећа самоуверено и безбедно. Вечност за њега не постоји. Видљиви свет и овоземаљски живот – то су две ствари којима је он «привржен», како пише у «Лествици».

Размере ове привржености могу бити и скромније, али су по духу једнако неприхватљиве Богу. Сетимо се честих навода наших савременика: «Ја ни дана не могу да издржим без телевизора…»; «Не знам како ћу моћи да живим ако угине моја омиљена мачка (или куче)…»; «Мој син је смисао мог живота, ја живим само ради њега…» Многи људи не могу да издрже, а да не попију шољицу кафе, да попуше цигарету, без пријатне купке са чашом вина у руци… Скоро сви патимо од привржености према одећи, храни, сродницима, друговима, навикама, стиловима, начинима живота. А шта ако у једном тренутку све то изгубимо? Добро је ако Бог допусти да нешто од тога изгубимо за живота, али шта ако умремо оптерећени свиме тиме? Шта да чини душа која напушта тело носећи са собом сав тај «видљив», пролазан и материјалан терет?

То што подиже зид између човека и Бога представља озбиљно искушење, које треба да победимо.

Бог у Својој љубави према човеку силно ревнује и не трпи никакве конкуренте. Он који воли све Своје људе савршеном и најчистијом љубављу има пуно право да захтева да Му се та чиста осећања у једнакој мери и узврате.

Оправдане су бриге само за оно што је неопходно у овом пролазном животу. Све што је излишно и сва раскош су попут сидра које привезује човека за земљу. Има ли смисла сакупљати и куповати оно што ће у сваком случају припасти другима у овом животу, или по његовом завршетку? «Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети. А кад имамо храну и одећу, овим да будемо довољни» (1 Тим. 6: 7–8).

Завршићемо наш духовни разговор овим речима апостола Павла. Амин.

извор