Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

пре 5 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Све може, и св Рубљов је сликао св Тројицу у виду анђела, али нико не трврди да су анђели...једина икона Оца је Син...

Да ли ти би се ти молио пред тим представама митарстава? Не, него и гледаш и разгледаш као стрип што и јесу, подржавају неку причу,опомињу, а са иконама се прича.

Како би ти описао да ако је неко чинио много зла, и сарађивао са демонима, да ће бити у другачијем статусу од праведника? Још мало разврсташ по врстама гријеха, јер није све исто и додаш мало сценографије и то је то.

Можда би се Боки изненадио кад би видео ликове упокојених световњака, обичних људи, који чак нису били ни нешто црквени, а имају мир на лицу и блажени осмех као Јосиф Ватопедски, или Јефрем Филотејски.

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Све може, и св Рубљов је сликао св Тројицу у виду анђела, али нико не трврди да су анђели...једина икона Оца је Син...

Да ли ти би се ти молио пред тим представама митарстава? Не, него и гледаш и разгледаш као стрип што и јесу, подржавају неку причу,опомињу, а са иконама се прича.

Како би ти описао да ако је неко чинио много зла, и сарађивао са демонима, да ће бити у другачијем статусу од праведника? Још мало разврсташ по врстама гријеха, јер није све исто и додаш мало сценографије и то је то.

Ima u tumacenju gostoljublja Avramovog da su bili andjeli i onda je to sv.Rubljov i preneo na ikonu i uoblicio je i bogoslovski, u Rusiji je zovu 'ikona nad ikonama'...itd... ima ovde o tome :

https://www.scribd.com/doc/296509252/Преподобни-АНДРЕЈ-РУБЉОВ-ИКОНОПИСАЦ-pdf-pdf

https://vidovdan.org/tradicija/cudesni-andrej-rubljov-ikona-nad-ikonama/

A, zasto se ne bi poklonio toj ikoni ako verujem u mitarstva i molitveno i pokajno i bogoslovski i svasta nesto drugacije .... po malo.... 

Pa naravno da je onaj koji je cinio zla u drugacijem statusu od pravednika,.... i to se u stvari i pokazuje na mitarstvima kada duse prolaze pored duhova zlobe u podnebesju, pa svaka dusa pokazuje ono sto je imala ovde, ili zlo ili dobro, ili greh ili vrlinu,.....i moze da se kaze onako, svaka dusa svome jatu leti.... itd ..

пре 1 сат, Вукашин рече

Нема код Боксита дођите полупани, натоварени и уморни...већ само савршени : ))

Ma, kako bre,.... pa upravo je suprotno,..... ja pricam bas o tim natovarenima i umornima i polupanima i gresnima..... to smo mi,... 

Bre,.... ovde ko da treba na srpski da se prevodi.... 

пре 1 сат, Вукашин рече

Можда би се Боки изненадио кад би видео ликове упокојених световњака, обичних људи, који чак нису били ни нешто црквени, а имају мир на лицу и блажени осмех као Јосиф Ватопедски, или Јефрем Филотејски.

Ma, jok, bre Vukasine, ko da o tome nisam citao i cuo.

Pa ne zivim na mesecu.... 

Ima u tumacenju gostoljublja Avramovog da su bili andjeli i onda je to sv.Rubljov i preneo na ikonu i uoblicio je i bogoslovski, u Rusiji je zovu 'ikona nad ikonama'...itd... ima ovde o tome : https://www.scribd.com/doc/296509252/Преподобни-АНДРЕЈ-РУБЉОВ-ИКОНОПИСАЦ-pdf-pdf

https://vidovdan.org/tradicija/cudesni-andrej-rubljov-ikona-nad-ikonama/

A, zasto se ne bi poklonio toj ikoni ako verujem u mitarstva i molitveno i pokajno i bogoslovski i svasta nesto drugacije .... po malo.... 

Pa naravno da je onaj koji je cinio zla u drugacijem statusu od pravednika,.... i to se u stvari i pokazuje na mitarstvima kada duse prolaze pored duhova zlobe u podnebesju, pa svaka dusa pokazuje ono sto je imala ovde, ili zlo ili dobro, ili greh ili vrlinu,.....i moze da se kaze onako, svaka dusa svome jatu leti.... itd ..

 

Наравно тој икони свете тројице да, па и оној са ђедом и голубом али приказима митарстава нико се неклања нити се пред њима моли.

Старозавјетна Тројица, ок, али како то уобличити богословски? мени није јасно. Просто света Троица нису анђели.

Просто не правиш границу између јеванђелске теме и маштовите и произвољне и проблематичне сликовите разраде, али као у сф роману за сваку потребу измишљаш планете (свијетове)

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

пре 10 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

Наравно тој икони свете тројице да, па и оној са ђедом и голубом али приказима митарстава нико се неклања нити се пред њима моли.

Старозавјетна Тројица, ок, али како то уобличити богословски? мени није јасно. Просто света Троица нису анђели.

 

Просто не правиш границу између јеванђелске теме и маштовите и произвољне и проблематичне сликовите разраде, али као у сф роману за сваку потребу измишљаш планете (свијетове)

 

Pitanje je kako i kojim mislima i namerama se klanjamo nekoj ikoni, ili to ikonopoklonjenje koje izvire iz ikonopostovanja.

Evo, procitaj ovo od sv.Nikifora patrijarha Konstantinopoljskog, velikog borca za ikonopostovanje :

Св. Никифор патријарх Константинопољски:
„Треће побијање”
(Светитељ одговара на тврдњу иконобораца да се на многим иконама заједно са Христом сликају „и неке друге гнусне и забрањене ствари... и да им се заједно приноси поклоњење”.)

„... ‘Али на иконама Христовим, кажу, уједно се сликају и неке друге гнусне и забрањене ствари, као што је у случају васкрсења ад који се гази и ђаво који се уништава и обара, и томе слично, па се успут и томе приноси поклоњење. Зато ни Христовим иконама не може да се приноси поклоњење’. Тако безумници падају у сопствене мреже, јер оно што нама приговарају и сами прослављају и доказују, пошто исповедају и нехотице да част икона прелази на праобразе... Као последица тога, подразумева се да се не поклањају ни распетом Христу, јер, како кажу, тамо су уједно распети и разбојници и безбожни људи. Али ми смо трезвени као хришћани и нисмо попут њих осуђени на погибао, јер знамо шта је оно чему се поклањамо. Јер ми свештено поштујемо као свето, а на оно што је срамнo гледамо као на оно што се умртвљује и гази. Јер богољупци нису око њих насликани да би им указали част, него да би представљали њихову немоћ и страхоту њиховог пада. То гледајући, и ми прослављамо Господа Који је уништио ад и утолико се више поклањамо Његовом часном лику, присећајући се чудесних доброчинстава која су нам учињена и општег спасења нашега рода, и дивимо се Његовом величaнству и славопојемо Његово човекољубиво снисхођење” (PG 100, 436).

(moje podvlacenje)

Eto, tako slicno moze da se klanja i moli pred ikonama mitarstava,.... kako kazu svetitelji, molimo se i klanjamo pred ikonama - bogodolicno,.... to je ono kako se kaze u Akatistu za jednu ikonu Presvete Bogorodice :

Raduj se, jer ikonu Tvoju sve mnoštvo pravoslavno verujućih bogodolično poštuje!

Sta je to - bogodolicno - u klanjanju ikonama mitarstava, to je po meni vec po savesti i veri svakog hriscanina, moze da bude nesto pokajno, moze u vezi svojih grehova, moze u vezi nekog straha za dusu, moze u smislu toga da treba vise revnovati za spasenje duse, ,.... moze jos stosta....

Nije sv.Trojica da su andjeli, ali ipak ima tumacenja da su se javila u obliku tri andjela Avramu.

I, tako je i naslikao ikonu sv.Rubljov, koja ima bas duboko bogoslovsko znacenje, postavio sam ti link ka jednoj knizi i sajtu, ima tamo dobro objasnjeno.

Vidjenja 'mitarstava' od strane raznih svetitelja postoje, razni opisi u zitijama postoje, sad, kako to predstaviti na ikonama stvarno ne znam, ovde u Rilskom manastiru mi se cini da je u pitanju vidjenje duse koja je izmedju andjela i zlih duhova i prolazi mitarstva gde se isledjuje za razne grehe ... itd...

On 23.10.2020. at 11:39, Bokisd рече

Pitanje je kako i kojim mislima i namerama se klanjamo nekoj ikoni, ili to ikonopoklonjenje koje izvire iz ikonopostovanja. Evo, procitaj ovo od sv.Nikifora patrijarha Konstantinopoljskog, velikog borca za ikonopostovanje :

Св. Никифор патријарх Константинопољски:

„Треће побијање”

(Светитељ одговара на тврдњу иконобораца да се на многим иконама заједно са Христом сликају „и неке друге гнусне и забрањене ствари... и да им се заједно приноси поклоњење”.)

„... ‘Али на иконама Христовим, кажу, уједно се сликају и неке друге гнусне и забрањене ствари, као што је у случају васкрсења ад који се гази и ђаво који се уништава и обара, и томе слично, па се успут и томе приноси поклоњење. Зато ни Христовим иконама не може да се приноси поклоњење’. Тако безумници падају у сопствене мреже, јер оно што нама приговарају и сами прослављају и доказују, пошто исповедају и нехотице да част икона прелази на праобразе... Као последица тога, подразумева се да се не поклањају ни распетом Христу, јер, како кажу, тамо су уједно распети и разбојници и безбожни људи. Али ми смо трезвени као хришћани и нисмо попут њих осуђени на погибао, јер знамо шта је оно чему се поклањамо. Јер ми свештено поштујемо као свето, а на оно што је срамнo гледамо као на оно што се умртвљује и гази. Јер богољупци нису око њих насликани да би им указали част, него да би представљали њихову немоћ и страхоту њиховог пада. То гледајући, и ми прослављамо Господа Који је уништио ад и утолико се више поклањамо Његовом часном лику, присећајући се чудесних доброчинстава која су нам учињена и општег спасења нашега рода, и дивимо се Његовом величaнству и славопојемо Његово човекољубиво снисхођење” (PG 100, 436).

(moje podvlacenje)

Eto, tako slicno moze da se klanja i moli pred ikonama mitarstava,.... kako kazu svetitelji, molimo se i klanjamo pred ikonama - bogodolicno,.... to je ono kako se kaze u Akatistu za jednu ikonu Presvete Bogorodice :

Raduj se, jer ikonu Tvoju sve mnoštvo pravoslavno verujućih bogodolično poštuje!

Sta je to - bogodolicno - u klanjanju ikonama mitarstava, to je po meni vec po savesti i veri svakog hriscanina, moze da bude nesto pokajno, moze u vezi svojih grehova, moze u vezi nekog straha za dusu, moze u smislu toga da treba vise revnovati za spasenje duse, ,.... moze jos stosta....

Nije sv.Trojica da su andjeli, ali ipak ima tumacenja da su se javila u obliku tri andjela Avramu.

I, tako je i naslikao ikonu sv.Rubljov, koja ima bas duboko bogoslovsko znacenje, postavio sam ti link ka jednoj knizi i sajtu, ima tamo dobro objasnjeno.

Vidjenja 'mitarstava' od strane raznih svetitelja postoje, razni opisi u zitijama postoje, sad, kako to predstaviti na ikonama stvarno ne znam, ovde u Rilskom manastiru mi se cini da je u pitanju vidjenje duse koja je izmedju andjela i zlih duhova i prolazi mitarstva gde se isledjuje za razne grehe ... itd...

 

 

Може да има богословско значење док се не појави неки Боксид, Роћко и сл. и не почну тврдити да су Тројица Ангели јер их је светац сликао, ако будете имали духовног потомства они ће тврдити да се у Европи у двадесетом вијеку појавио надчовјек и свечовјек Николајев га савлада, јер тако пише... 

Али да се опет уозбиљимо и да се манемо неког н броја светова, Оци уче о створеном и нествореном.

Твар је створена а благодат нестворена, да ли је створених свјетова 1 или 1000 небитно.

Сад иде питање за тебе, светитељ када је прожет благодаћу да се створено сасвим губи, (како каже Павле да ли је у тијелу или ван тијела не зна.)

Али сигурно је да не опажа створено тијело нпр свога брата, али опажа брата. Како га опажа и како назива то што опажа?

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Vidi, vidi,  .... mislim da se nismo dobro razumeli,  nije sv.Rubljov poistovecivao andjele sa prirodom sv.Trojice, nego je bogoslovsko znacenje u smislu :

https://vidovdan.org/tradicija/cudesni-andrej-rubljov-ikona-nad-ikonama/

Procitaj vrlo je poucno.

Mislim da se ne gubi stvoreno i telo u blagodati, nego se preobrazava. 

Da li je duša stvorena?

Jeste.

пре 13 минута, Bokisd рече

Jeste.

Onda je i smrtna ali nastavlja blagodaću da živi kao duh posle smrti.

Hristos nam je dao tu blagodat, te ne vidim mesta za mitarstva, jer što bi dao polovičnu blagodat ili blagodat koja te uvodi u teške ruke zlih duhova.

Ako već daje blagodat života onda...

пре 19 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Onda je i smrtna ali nastavlja blagodaću da živi kao duh posle smrti.

Hristos nam je dao tu blagodat, te ne vidim mesta za mitarstva, jer što bi dao polovičnu blagodat ili blagodat koja te uvodi u teške ruke zlih duhova.

Ako već daje blagodat života onda...

Pa jeste smrtna ali ne kao telo, da propada ili iscezava ili slicno, nego smrt duse svetitelji objasnjavaju kao odvojenost od Boga.

I, kako dusa zivi kao duh, pa ne moze dusa da promeni svoju prirodu, nego dusa zivi duhovno ako nema greha i ako je u blagodati i zajednici sa Bogom . Znaci mi mozemo da zivimo duhom i duhovno, ali duhovni zivot zivimo dusom. 

Kao sto je Isus svojom ljudskom dusom sisao u ad i propovedao dusama drugih ljudi i razrusio ad i vlast djavola, zato sto je to bila Njegova obozena dusa.

Ako imam blagodat onda imamo i zivimo duhovni zivot svojom dusom i duhom i ne prolazimo isledjivanje na mitarstvima i tu se slazemo, mislim, logicno je da kada imamo blagodat od Hrista da nam nista ne moze ni smrt tela i duse i mitarstva.

E, samo je fora da zadobijemo blagodat,.... 

пре 52 минута, Bokisd рече

Jeste.

То како светитељ види светитеља кад си у благодати до те мјере да створено нестаје се зове душа.

Како сад у мору несзворене благодати да се опажа било шта створено? 

Или другачије за нијансу једноставније како нестворени Бог опажа нас? Очима и ушима или благодаћу? 

Отац и Син  нас виде као Сина, јер смо у њему створени, а Син нас види као самог себе...

Али поново те питам из нествореног како се види створено?

Види се најприје стање, од тога да је човјек благодатан и извор благодати па до тога да је тама крајња. Тако оци читају људе.

Али са нестворене равни човјек је ништа и душа је ништа, то ништа може бити благодатно, испуњњно својим окружењем и може бити чаура таме, парадоксално то ништа у благодати не може нестати то је душа.

Свако то ништа има назначење "по образу"(дух) које је неуништиво и вјечно, те се и на Деницином пицу види архангелска љепота и тама крајња.

Свако то ништа које је отворено у благодати се не може изгубити те је у том смислу душа вјечна. Вјечно ништа јер она није ни од створеног ни од нествореног.

Просто воља Божија није Повратак створења у небиће, јер са несзворене равни она и јесу небиће.

Из створеног наравно ствари изгледају другачије и у створеном никакве душе нема нити је она од нечег створеног, на крају душа никад није у створеном нити је у свијету, па је безвезе говорити о неком душевним свијету у отачком смислу, то може у психологији али та душевност нема везе са овом духовноном црквенем душом, која је сагледавање човјека са несзворене равни.

Pa jeste smrtna ali ne kao telo, da propada ili iscezava ili slicno, nego smrt duse svetitelji objasnjavaju kao odvojenost od Boga.

I, kako dusa zivi kao duh, pa ne moze dusa da promeni svoju prirodu, nego dusa zivi duhovno ako nema greha i ako je u blagodati i zajednici sa Bogom . Znaci mi mozemo da zivimo duhom i duhovno, ali duhovni zivot zivimo dusom. 

Kao sto je Isus svojom ljudskom dusom sisao u ad i propovedao dusama drugih ljudi i razrusio ad i vlast djavola, zato sto je to bila Njegova obozena dusa.

Ako imam blagodat onda imamo i zivimo duhovni zivot svojom dusom i duhom i ne prolazimo isledjivanje na mitarstvima i tu se slazemo, mislim, logicno je da kada imamo blagodat od Hrista da nam nista ne moze ni smrt tela i duse i mitarstva.

E, samo je fora da zadobijemo blagodat,....  

Pa jeste smrtna ali ne kao telo, da propada ili iscezava ili slicno, nego smrt duse svetitelji objasnjavaju kao odvojenost od Boga.

I, kako dusa zivi kao duh, pa ne moze dusa da promeni svoju prirodu, nego dusa zivi duhovno ako nema greha i ako je u blagodati i zajednici sa Bogom . Znaci mi mozemo da zivimo duhom i duhovno, ali duhovni zivot zivimo dusom. 

Kao sto je Isus svojom ljudskom dusom sisao u ad i propovedao dusama drugih ljudi i razrusio ad i vlast djavola, zato sto je to bila Njegova obozena dusa.

Ako imam blagodat onda imamo i zivimo duhovni zivot svojom dusom i duhom i ne prolazimo isledjivanje na mitarstvima i tu se slazemo, mislim, logicno je da kada imamo blagodat od Hrista da nam nista ne moze ni smrt tela i duse i mitarstva.

E, samo je fora da zadobijemo blagodat,.... 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију