Jump to content
  • JESSY
    JESSY

    ЂУРЂИЦ - пренос моштију светог великомученика Георгија

    ЂУРЂИЦ - ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА (3. новембар), по бројности свечара на осмом месту слава код Срба. Овог дана Црква празнује пренос моштију Св. Георгија, Св. Ђорђа, Св. Ђурађа, из Никомидије у град Лиду Палестинску. Пренос је извршен по личној жељи светитеља, који је пре мученичког страдања пожелео да почива у родном крају и код својих најближих. У време цара Константина, побожни Хришћани су сазидали прелеп храм посвећен Светом Ђорђу у Лиди, и по освећењу тог храма, пренели су, и у том храму похранили мошти светитеља и великомученика Христовог. Тај храм је два пута порушен, али и обновљен. Прво рушење се десило 1010. године, а обновљење на сам празник Ђурђиц, и због тога се овај празник понекад назива и Обновљење храма Светог великомученика Георгија. Други пут, храм су порушили мухамеданци у време трећег крсташког рата, а обновљен је 1872. године.

    У народу постоји неписано правило да они који славе Ђурђиц, за славску икону узимају икону Св. Ђорђа на којој је приказан светитељ без коња, како стоји са мачем или копљем у десној руци. А они који славе Ђурђевдан, за славску икону користе ону на којој је Св. Ђорђе приказан на коњу, како копљем пробада аждају.

    Ђурђиц се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник. Дани од Ђурђица до Мратиндана називају се мратинци или вучји дани јер је Св. Мрата заштитник вукова.

    Молитва Светом Георгију

    Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија. Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари. Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи. Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети.

     

    https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Ђурђиц

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    ЧУДО СВЕТОГ ГЕОРГИЈА НА ОСТРВУ МИТИЛЕНИ

    Између многобројних чудеса Светог Георгија прича се једно овако: на острву Митилени беше црква Светог Георгија великомученика и победоносца. Житељи целог тог острва стицаху се тој цркви о годишњем празнику свечевоме. Сазнавши за ово Сарацени са Крита, ударе једне године о празнику на то острво, те поплене и поробе, па се врате на Крит. Том приликом би заробљен и један красан младић, кога пирати дароваше кнезу своме на Криту. Кнез га прими и постави за свога трпезара. Родитељи младићеви беху у превеликој тузи за сином својим. Када прође година, и опет дође дан Светог Георгија, тада тужни родитељи, сходно обичају староме, постављаху трпезу и гошћаху многе госте. Сетивши се сина свога мајка бедна оде пред икону свечеву, паде по земљи и поче молити Светог Георгија, да јој како зна избави сина из ропства. Па се врати мајка гостима за трпезом. Тада домаћин диже чашу и наздрави у славу Светог Георгија. У том тренутку обрете се син њихов међу њима, држећи у руци једно стакленце с вином. Када га сви питаху с изненађењем и страхом, откуда и како се обрете он ту, младић одговори, да баш кад је хтео послужити вино своме господару на Криту, појави се пред њим неки витез на коњу, узе га к себи на коња, и пренесе га тренутно у дом родитеља његових. Сви се удивише и Прославише Бога и дивнога светитеља Његова Георгија војводу и победоносца.

    Преузето из Охридског Пролога

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Чудо Св.Георгија 1940

    Када су се Грци борили против Италијана у Албанији 1940, и након што су их Италијани напали без икаквог разлога, следеће чудо се догодило.

    Ухапшени су многи италијански војници заједно са официром и другим таоцима. Грчки војници одузеше официру пиштољ, двоглед и сл.. све је предао спокојно. Он је чак дао фотографије своје породице. Међутим малу икону Светог Георгија, он није хтео да им да и да одустане ни под каквим условима.

    На крају је одузета. Тада италијански таоц затражи да види је гувернера. Када га је упознао љубазно је разговарао и питао за икону Светог Ђорђа да му се врати.

    "Ово је православна икона, шта паписта желим са њом?" питао је гувернер.

    "Када сам водио свој батаљон против Грка", одговорио италијански таоц, "Нисам могао да пробијем војну линије ни под којим условима, јер сам видео дуж линије фронта коњаника који јаше белог коња.. Он је бранио наш продор напред.. Када смо се повукли дошли смо до места где смо пронашли напуштено малу црквицу, ушао сам да се помолим, и тамо на иконостасу сам видео ову малу икону. Његово лице било је тачно онако како како сам га видео, то је био он. Седео је на белом коњу и нас спречавао да продремо напред у Грчку. Онда сам понео ову икону са собом и од тада је чувам као свог заштитника. Ја вас молим да ми је вратите. "

    И заиста, они му вратише.

    https://www.facebook.com/jovanjamanastir

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...