Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Свештеник др Оливер Суботић: Да нам дрвеће не заклони шуму: o „дарвинистичком“ спору из другачије перспективе

    Када ме је претпрошле године један свештеник обавестио о покретању иницијативе више десетина академских грађана Србије који траже да се Дарвинова теорија еволуције живота у школама убудуће изучава са критичким предзнаком, одмах сам даo свој потпис за ту петицију. Допала ми се њена основна идеја: да се у наставном процесу јасно наведу и слабости наведене теорије, као и да се деца упознају са чињеницом да постоје и другачија гледишта о свету и човеку. Потпис сам, у то време, дао у знак подршке афирмацији критичког мишљења у српском образовном систему, с обзиром да би развијање таквог мишљења требало да буде једна од његових основних одлика. Са друге стране, предавати деци било коју научну теорију као непорециви аксиом – управо онако како се у пракси данас предаје Дарвинова теорија еволуције у нашим школама – не само да није исправно, него је и опасно, будући да шаље поруку да је критика непожељна у неким темама.

     

    Постоји низ питања која бих и данас желео да поставим онима који заступају мишљење да деци треба некритички предавати ову теоријy. Зашто се на часовима биологије не помињу и очигледне слабости теорије еволуције? Зашто се на часовима историје не изучава друштвени утицај поменуте теорије, попут страшних историјских последица дарвинизма примењеног као теоријска подлога за тоталитарне друштвено-политичке моделе власти у 20. веку? Зашто се у старијим разредима, који имају социологију као предмет, не отвори расправа о томе у којој мери је социо-дарвинизам имао утицаја на појаву „учених мајмуна” (израз Павла Евдокимова) који су направили, а потом и искористили атомске бомбе на Хирошими и Нагасакију? На та и слична питања волео бих да чујем смислен одговор. До сада га нисам добио од оних који мисле другачије када је ова тема у питању.

    maxresdefault.jpg

     

    Када се поменута иницијатива у виду јавног документа-петиције појавила, доживела је лавину негативних реакција у српском друштву. Потписници су у медијима етикетирани као фундаменталисти, незналице, петиционаши... Такве етикете су, нажалост, присутне и данас. У погледу самог текста петиције, критичари су се усмеравали на слабости у формалном смислу (које су несумњиво постојале), али не и на његову суштину, која се тицала (поновимо то још једном) потребе за критичким ставом према Дарвиновој теорији еволуције.

    Оно што је, међутим, било крајње изненађујуће за мене лично јесте полемика која је убрзо настала у српским богословским круговима на ову тему. Још више ме је изненадила чињеница да та полемика и даље траје – тако је ових дана у живој дискусији у интернет простору наведен и део из моје књиге О Камену одбаченом, у коме сам детаљно изложио свој став о овој теми. Томе што сам већ написао немам шта да додам или да одузмем, осим што ћу за потребе овог текста навести само то да је центар богословског спора који још увек тиња у томе да ли се човек и животињски свет разликују суштински или по степену развоја (питање Творца није домен у коме се споримо јер Дарвинова теорија еволуције нема капацитет да о томе уопште говори, ма колико је припадници новоатеистичког покрета употребљавали за ту сврху).

    Имајући у виду овај феномен, али и друге богословске потресе које православље доживљава на глобалном нивоу, осетио сам потребу да напишем текст који се тиче ширег богословског контекста целе проблематике, онако како га лично доживљавам, крајње искрено и отворено. Сматрам да је тај шири контекст неупоредиво важнији од саме полемике која се тиче Дарвинове теорије еволуције и да је од неизмерног значаја за будућност наше помесне Цркве.

      

    За почетак, направио бих једну малу дигресију. У време док сам био студент информационих технологија на ФОН-у, професори су нас често упозоравали да приликом пројектовања информационих система (а касније и самог процеса програмирања у ужем смислу) не изгубимо целовиту слику проблема који решавамо и да нам се не деси да од дрвећа (многих детаља) пропустимо да видимо шуму (проблем у целини). Тако је и у животу - некада човек мора да застане мало, да се мислено одаљи и занемари детаље, да би имао целовиту представу о неком питању. Када је реч о очигледном неслагању у српским академским богословским круговима у погледу става према Дарвиновој теорији еволуције, као и потреби њене критичке опсервације, лако се може десити да од дрвећа нећемо видети шуму и да се изгубимо у гомили детаља и аргументације коју ова полемика са собом носи. Наиме, суштински проблем у целој овој полемици није сâмо неслагање српских академских богослова у погледу Дарвинове теорије еволуције – то је „дрвеће“ односно појединачни детаљ који открива симптом нечега далеко дубљег. А то дубље је „шума“ коју ћу у наредним пасусима покушати да скицирам.

     

    За почетак, навешћу догађај који се десио на Светој гори средином 20. века, а записан је у књизи о Старцу Јосифу Исихасти коју је написао његов верни ученик, о. Јефрем Филотејски. Једнога дана, у скит старца Јосифа Исихасте дошао је непознати посетилац. Старац је том посетиоцу рекао да код њега постоји неки озбиљан проблем, иако га је први пут видео у животу. Рекао је и то да не може рећи конкретније о чему је реч и затражио је да дође до његове келије после поноћи, пошто се он помоли Богу. Те вечери се кроз духовни разговор са Старцем открило да је посетилац био академски богослов који је написао књигу у којој брани теорију еволуције. Када му је то исповедио, упитао је старца Јосифа како је знао да уопште постоји проблем, а овај му је одговорио да је осетио велики смрад од њега чим му се приближио. После разговора, старац Јосиф га је оштро укорио за јерес, рекавши му да није добродошао у његову келију све док се не одрекне свог неправославног става.

     v-predavanje-digitalni-izazov-svestenika-dr-olivera-subotica-u-kripti-sabornog-hrama-u-podgorici-1545593661-507-1080x675.jpg

    Шта можемо закључити из овог чудесног догађаја? Облагодаћени светогорски Старац је енергијама свог ума директно прозрео какав је „мирис“ Дарвинове теорије еволуције и колико је опасан покушај да се она подржи или оправда од стране академског богословља, тачније оне врсте богословља која се ослања примарно на разум. Управо ту се налази одговор на питање дубљег узрока дебате која је још увек актуелна међу српским теолозима: она се суштински тиче метода академског богословља којим оно долази до истине.

    Криза која је у нашем времену очигледна има нечег сличног са оном која се десила у време Светог Григорија Паламе. Да је којим случајем Варлаам Калабријски наш савременик, уверен сам да би он захтевао да се Дарвинова теорија еволуције апсолутно уважи од стране теологâ, будући да је Варлаамов богословски метод било заснован на примату разума и философском приступу. Истовремено, Варлаам би био признат за „прогресивног теолога“ од стране лево-либералних медија и интелектуалне елите савременог друштва. Са друге стране, уверен сам да би Свети Григорије Палама, попут Јосифа Исихасте, својим молитвено-облагодаћеним умом прозрео оно што се у теорији еволуције не види разумом и указао на опасност од појаве да се она богословски оправдава. У поменутој јавној сфери би, сасвим сигурно, био окарактерисан као заостали светогорски калуђер.

     

    Суштинска тема о којој данас треба да разговарамо није толико конкретан богословски спор који се тиче једне научне теорије, већ однос ума и разума у православном предању, а следствено томе, њихов поредак у православном богословљу. Наиме, тек када је срце очишћено од страсти и ум од помисли, односно када је човек на ступњу просвећења и када ум функционише на природан начин, тада и разум добија своје право место у богословљу и терминолошки прецизно уобличава претходно стечено искуство богопознања. Ако ум, као око душе, није на ступњу просвећења (што је случај код већине нас) и не испуњава услов за чисто богословствовање, онда је неизмерно важно да човек верно следује искуству оних који су тај ступањ достигли и које је Црква препознала као поуздане руководиоце у области богословља. Уколико, супротно томе, разум има претензије да преотме трон облагодаћеног ума, онда се отвара широк пут ка рационализму у вери, чије су последице страшне и можемо их јасно видети на западној теологији после Великог раскола.

     

    Претходно речено не значи да је академско богословље само по себи штетно, напротив. Аутор овог текста је толико тога научио управо током академских богословских студија и овај текст не треба учитавати као борбу против научно стеченог знања или оспоравање научног метода у домену проучавања историје богословске мисли. Академско богословље је несумњиво потребно и корисно, поготово пастирима Цркве у 21. веку, али оно ни у коме случају није довољно, још мање може бити примарни израз хришћанске вере, а нипошто не сме себи дозволити да се одвоји од благодатног опита Цркве. Пример равнотеже у том погледу је у наше време показао блаженопочивши игуман Григоријата, о. Георгије Капсанис, у чијој су личности подвижништво и професура били спојени на крајње складан начин. Нажалост, такви примери су реткост – сведоци смо да савремено академско богословље све више постаје философски дискурс који нема силу да исцељује човека, чиме је његов сотириолошки аспекат под великим знаком питања. У крајњем случају, уколико се потпуно одвоји од благодатног опита Цркве, оно води директно у јерес.  

     

    Када све претходно речено имамо у виду, у неку руку је и добро што се јавила поларизација ставова међу српским богословима када је реч о Дарвиновој теорији еволуције. Таква ситуација је, на један посредан начин, поставила важно питање професорима богословских наука: да ли су спремни да у својим богословским ставовима верно следе Светитеље, једине истинске богослове Цркве, људе који (по речима Светог Григорија Паламе) имају искуство разликовања створених од нестворених енергија? А они су сви одреда - почевши од Светог Теофана Затворника, Јована Кронштатског, Нектарија Егинског све до Луке Војно-Јасенецког, Јована Шангајског, Николаја Жичког, Јустина Ћелијског и Пајсија Светогорца – изразили јасно негативан став када је реч о теорији еволуције, конкретно оном њеном делу који се тиче односа човека и животињског света.

    Овом приликом ми у сећање долази чувена мисао Достојевског, који је једном приликом рекао да би уз Христа остао чак и када би му неко [научно – прим. О. С.] доказао да истина није са Христом. Упитајмо се сви које себе сматрамо православним хришћанима: да ли смо и сами спремни да својим личним ставом будемо уз облагодаћене људе који су стекли ум Христов (ср. 1Кор 2, 16), чак и ако нас искушавају научне теорије које говоре супротно? Пред тим питањем треба да се испита сваки хришћанин, а пре свега сваки „учитељ Израиља“ (уп. Јн 3, 10).

     

    У вези са свим претходно написаним, навео бих на крају и важно запажање архимандрита Софронија Сахарова, једног од ретких истинских богослова 20. века, човека који је успео да споји јак интелект и облагодаћен ум, учећи се богословљу на „пустињској катедри“ Светог Силуана Атонског. У једној од последњих беседа пре свег упокојења, Софроније говори о парадоксу да је у женевском Светском савезу цркава присутно око 200 доктора теологије, али да сваки има неку своју теорију које се међусобно не слажу. Свети Старац ту илустрацију користи да би своја духовна чада усмерио ка истинитом методу богогословља: оном који не извире из диплома и докторатâ, већ из благодатног опита Цркве.

    Имајући то у виду, уместо исхитрене апологије разних научних теорија у жељи да се направи мост према науци по сваку цену, академско богословље данас треба да покаже мало више смирења и приклони главу „пустињском универзитету“ и његовим „професорима“, облагодаћеним људима просвећеног ума. Јер, нагласимо то још једном: православље није вера професорâ (то је протестантизам) већ Светитељâ – примарни израз наше вере дали су људи који су стекли просвећен ум, очишћено срце и разум који се смирио пред Тајном Оваплоћеног Бога.

    *

    Пред Српском Црквом данас, када славимо 800 година аутокефалије, нема већег задатка од тога да бројаница и богословље опет постану јединствена целина. С тим у вези, као свештенослужитељ коме је наша помесна Црква дуже од једне деценије поверила вођење неколико мисионарских структура, осећам личну одговорност да исповедим да је мисионарски задатак од првокласног значаја за нашу Цркву формирање једне монашке обитељи у престоном граду Србије у којој би се неговао исихастички метод молитве. Ми још увек имамо монахâ који су искусни у умном делању и који су дорасли том позиву. У једној таквој београдској „Оптини пустињи“ студенти Православног богословског факултета би пре и после академске наставе могли да се уче ономе што у школским клупама не могу наћи, а то је метод умне молитве, налажење духовног срца и његово чишћење од страсти.

    Уколико наши студенти - будући пастири Цркве ту главну „лекцију“ савладају, све друго ће им се само по себи додати (ср. Мт 6, 33), а наша Црква у будућности неће имати богословских спорова попут овог на који трошимо своје снаге већ пуне две године.

     

     

     

    О празнику Светог пророка Мојсеја Боговидца,

    Београд, лета Господњег 2019.

     

    Презвитер Оливер Суботић

    парох жарковачки,

    главни уредник Православног мисионара и

    заменик мандатног епископа задуженог за Мисионарско одељење СПЦ  

     Извор: Поуке орг

    Измењено од Поуке.орг инфо




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Пре сат времена, Ćiriličar рече

    @Просечан србенда Па сад има нека временска дитанца...пореајмо догађаје од када је Дарвин поменут...оставимо се ко је у праву или криву, то је ирелевантно сада у овој причи. Видећемо застрашујуће увећан пробел, а потпуно апсурдне ситуације, контраефективне. И не стаје се, нема попуштања.

    Пази, где је "квака" - на страну сад "секуларци", али не дају теолози Дарвина! Главе и чинови да падају, не дају Дарвина.

    Даље, узми било кога да је неко поменуо: Хитлера, Ничеа, Теслу, Стаљина, Кенедија, Платона, Сократа, Хајдегера, Јунга, Фројда...ма није га мати родила: све би се свело, све би било смешно, не би се нико ни по задњици почешкао.

    Питање се намеће: Зашто? Е неа одговра....по мени одговр је духвног и метафизичког карактера! Ја га не знам, али није рационалног и није материјалног.

    Доста тога је у одговор вл. Давид написао али изгледа да многи још нисмо сазрели да се суочимо са тим.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 27 минута, Ćiriličar рече

    ја сам тебе и неке "оплео", извол'те ако имате шта - без коментара ћу да почитам и прихватим као критику

    Ma kome je bre do toga covece? Sa` cu bas da se mlatim u prazno, nemam pametnija posla.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Свим учесницима ове теме, ако сам било кога, било како, повредио, ожалостио, увредио, разгневио или ма шта лоше учинио мојим глголањем - праштајте! Није правдање, јер сигурно јесам, али објашњење - то је ракција на стање начелно, ваше речи су повод - дакле, у моме срцу није вама. Како вас све гледам? Искрено као со Српства (сад ће да ме банују због етнофилетизма це, це, це).

    Дајем сам себи епитимију да завежем на овој теми јер је важна изузетно, а и под благословом сада, како Александар пренесе.

    Отац Оливер је у тексту написао и предлог. Јесте теолози, сврешени-несвршени? Јесте у Србији и долазите у БГ или живите. Па шта чекате? Идите у Жарково, не часите часа!

    Линковао сам манастир, са другом наменом (а можда има Стараца тамо који су Свети, ко то зна испосниуца и метоха је много) који је основан са благословом и 100-тињак рубаља. Верујемо ли у Бога или у наш рацио? Не часите часа, не чекате да докторитаре, оканите се помама и диплома - у Жарково право. Саберите се, Богу помолите, Причестите, саберите се у његовој идеји. И делајте!

    Не треба вам симппосион, за то требају људи, срце која горе. Богу је све могуће. И чуда ће се десити, надчуда...а највеће чудо је да се саберете, сложите у Духу са оцем..остало ће ићи. Ви сте Богом дана "логистика"...па доћиће  Старци..однекуд ако им ви обезбедите "логистику".

    (Пре тога, послушпајте ипак Бокана :)). Оби, ако будете користли комјутере у богоугодном делу, интсалирај им Убунту...)

    Бре, бре...онолика Авала и толики теолози, а Дарвин коло води.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, obi-wan рече

    Medjutim, onda se setim da imamo dr-a koji tvrdi da je Zemlja ravna, i jos o tome napise i knjigu. I onda mi bude malo lakse.

    Е видиш даде ми идеју за занимљив мисаони експеримент. Када би Никодим Земљоравнит посетио старца Јосифа шта би било... А Никодим пориче округлу Земљу, пориче еволуцију, сумња у математику, а доктор теологије, чак био (ваљда епархијски) духовник по благослову епископа и такође је, као и јунак наше приче, писао неке чудне књиге.

    Шта би старцу Јосифу (највише) смрдело код Никодима?

     

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Vladan :::. рече

    Е видиш даде ми идеју за занимљив мисаони експеримент. Када би Никодим Земљоравнит посетио старца Јосифа шта би било... А Никодим пориче округлу Земљу, пориче еволуцију, пориче математику, а доктор теологије, чак био (ваљда епархијски) духовник по благослову епископа и такође је, као и јунак наше приче, писао неке чудне књиге.

    Шта би старцу Јосифу (највише) смрдело код Никодима?

     

    Dal bi mu smrdjelo nesto kod oca Georgija ili Danila?

    http://www.svedokverni.org/istina-o-pravoslavnom-evolucionizmu-svestenik-georgije-maksimov/

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Просечан србенда рече

    Брате све то стоји што кажеш. Али чим је о. Оливер написао да је БГ-у потребан исихастички манастир, то значи да је исихазам међу теолозима запостављен а и међу мирјанима.

    Потпуно се се слажем са тим и такође мислим да је сјајна идеја. Мислим и да Београд има капацитета за два такав манастира. Тога по Русији има ваздан по (већим) градовима.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Ćiriličar рече

    прозиваш подло, подсмејавачки "неке тамо" и згражаваш се, удараш им етикете "равноземљаша" и поредиш са људима у расколу и близу раскола...па не иде роде.

    У праву си, постоји такав стил код одређених људи, превасходно теолога. Дају себи за право да се арогантно понашају, да с висине деле пацке и да се подсмевају,  Ништа лакше него хвалити се, правити се паметан, вређати, правити јефтине досетке на туђ рачун А то нема благе везе са хришћанством. Ја сам заузео став да, у највећој могућој мери, избегавам узвраћање на такво понашање. Истинита је реч на нико не може другога понизити, него свако сам себе понижава.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 50 минута, grigorije22 рече

    Немам појма... А шта ти мислиш за Никодима?

     

    • Хахаха 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Поуке.орг инфо рече
    darwin.jpg
    VATOPAIDI.WORDPRESS.COM

    The Russian Orthodox Church called Wednesday for an end to the "monopoly of Darwinism" in Russian schools, saying religious explanations of creation should be taught alongside evolution...

      

    У врху чланка пише да је из 2010. године а колико знам ништа се од тога није догодило али се догодило нешто друго.

    У чланку се наводи изјава м. Илариона:

    "Hilarion said the theory that one species could evolve into another had never been proved. Children «should know about the religious picture, the creation of the world, which is common to all the monotheistic religions,» he said."

    Међутим, скоро је неко на форум поставио изјаву м. Илариона где он излаже модел по којем се може дозволити еволуција животиња али да је човек створен директно као што се каже у Писму.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 28 минута, Vladan :::. рече

    У чланку се наводи изјава м. Илариона:

    "Hilarion said the theory that one species could evolve into another had never been proved. Children «should know about the religious picture, the creation of the world, which is common to all the monotheistic religions,» he said."

    Међутим, скоро је неко на форум поставио изјаву м. Илариона где он излаже модел по којем се може дозволити еволуција животиња али да је човек створен директно као што се каже у Писму.

    Da, bilo je to na onoj temi by Gorance, kada smo raspravljali o nekim mogucim modelima i bila je jedna takva njegova izjava u tom smislu evolucija za zivotinje i covek direktno od Boga.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 часа, grigorije22 рече

    O. Georgije je, na primer, pisao da se niko van Pravoslavlja neće spasiti... što je potpuno suludo.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Сјајна је жеља да се многи упусте у аскетизам, гладовање, тиховање и унутрашњу молитву, силазак у срце, у јетру, до пупка. Међутим, то је свакако велика борба. Волео бих да видим пуно таквих који би се определили за тај подвиг. Подразумевају се монаси и искушеници. Потребно је руковођење и благослов.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...