Племе Исахарово је једно од 12 Израиљских племена, потомци Исахара сина Јаковљевог. То је било треће по величини од свих племена (Бр 26,25).
Осијина проповијед
Пророк Осија је живио у бунтовном и погубном времену за своју земљу, времену дворских преврата (пророк је преживио неколико царева), исквареног морала, идолопоклонства, лажи, обмана, крађа, угњетавања, разврата итд. Током владавине цара Јеровоама II, десетоплеменско Сјеверно царство достигло је свој врхунац и постало једно од најјачих на Блиском истоку. Врхунац моћи и просперитета дошао је као резултат побједе над сиријским царством, анексије Моава и заузимања трговачких путева. Привреда је цвјетала, везе са Феничанима су јачале. Цар је покренуо опсежну грађевинску дјелатност. Али упркос спољашњем благостању, Израиљ је доживио огроман вјерски и морални пад. Цар Јеровоам II је био безбожник и увео је култ телета из политичких разлога. Осим телади, Јеровоам је начинио још и олтаре на висинама, поставио у њима свештенике, који нису били из кољена Левијева. Ово је одговарало многима: аристократе су осјећале стабилност свог благостања, а одговарлао је и занатлијима и обичном народу.
Тада се појавио Осија са позивом на покајање и повратак Једном Богу. Разоткривајући безакоње становника Израиља, пророк је најавио надолазеће невоље од и под власт Aaсиcaг. Осија је директно рекао да ће се Господ одвратити од Јевреја и позвати незнабошце у своје Царство који вјерују у њега. Осија је био тај који је власник фразе која је постала посебно позната, одражавајући вјеру у васкрсење и спасење људи кроз искупљење њихових гријехова од Сина Човјечијег: „Смрти, гдје ти је жалац? Аде, гдје ти је побједа?" (Ос 13, 14). Али они нису хтјели да слушају пророка.
Када је Јеровоам II умро (око 748. прије Христа), почела је анархија у земљи, цареви су се смењивали и избио је грађански рат. Нови владари су на кратко дошли на власт и проводили вријеме у бучним оргијама на двору. Све је то довело до чињенице да је Израиљ изгубио независност, павши под власт асирског цара Тиглат-Пилесара III (око 745-727).
Осија се назива пророком љубави Божије. Морална патња кроз коју је прошао пророк није само утицала на његову Књигу, већ је постала и унутрашњи доживљај душе. Дато му је да доживи личну трагедију неузвраћене љубави, трагедију издаје и усамљености да би схватио тајну Божанске љубави и страдања. Илија и Амос су отишли у Израиљ проповиједајући Бога правде, који од човјијека захтева вјиерност и праведност, и не штеди свој народ када одступи од Његовог Закона. Али пророк Осија говори рјеч коју људско ухо још није чуло: он је најпре открио свиjету да Бог није само страшни и кажњавајући Судија, како се раније мислило, већ, приjе свега, Отац пун љубави и милосрђе. Од човjека се тражи исти квалитет – милост. Пророк Осија је изразио оно најважније у односу на Бога и човjека: „Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница“ (Ос 6,6, уп. Мт 9,13). Бог је љубав. Ова новозавјетна истина је први пут изговорена осам вијекова прије него што је Добри пастир дошао на земљу.
Осија није рушио династије, као Јелисеј, није се борио са Вааловим свештеницима, као Илија, већ је дјеловао само као учитељ вјере. Попут Амоса, Осија се противио идолопоклонству, које се укоријенило међу Јеврејима, обраћајући њихова срца ка Господу.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.