Jump to content
  • JESSY
    JESSY

    Радуј се Света великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!

    МАРИНА СЕ СВЕТА ГОСПОДУ МОЉАШЕ, НА СВЕМУ ТИ ХВАЛА, ГОСПОДЕ И СПАСЕ. На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом следе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу.

          Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да мубуде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему". Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља." И Марина би исцељена силом Божјом одсвих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњуи у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су сеи догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира.

    Тропар (глас 4):

    Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.

     

    https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/sveta-velikomucenica-marina,-ognjena-marija

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    ТРОПАР светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 4.

    Агница Твоја Исусе, Марина, зовет велијим гласом: Тебе Женише мој љубљу и Тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспињајусја, и спогребајусја крешченију Твојему, и стражду Тебе ради, јако да царствују в Тебје. И умирају за Тја да и живу с Тобоју, но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја Тебје: Тоја молитвами јако Милостив спаси души нашја.

    Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе“. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

     

    КОНДАК светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 3.

    Дјевства добротами преиспешчрена дјево, нетљеними вјенци вјенчаласја јеси Марино: Кровми же мученичества обагрена, чудеси просвјетившисја исцјељениј, благочестно мученице пријала јеси почест побједи твојего страданија.

    Добротом дјевства украшена дјево, нетрулежним венцима си се венчала, света Марина: Крвљу мучеништва си била обливена, просветивши се чудесним исцељењем, и побожно си примила почаст победе због твога страдања.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    МАНАСТИР СВЕТЕ МАРИНЕ НА ОСТРВУ АНДРОС

    Један од најпознатијих манастира посвећених великомученици Марини - Огњеној Марији налази се на острву Андрос у Грчкој.

    У овом манастиру десила су се многа чуда и исцељења после молитве пред иконом ове дивне светитељке.

    Прочитајте једно од чуда Свете Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине

    Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.

    Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије

    и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.

    Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.

    За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.

    Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.

    На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.

    Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Запањујућа савремена чуда Свете Марине (Огњене Марије)
    Чудо Свете Марине, исцељење Андреја Василиу са Кипра
    У октобру 2000, породица Василиу из Лимасол са Кипра, доживели су следеће чудо.
    У Грчкој они су добро познати са телевизијских програма јер су тражили донатора за њиховог дечака Андреја, који је патило од леукемије. Донатор је заиста пронађен и родитељи су почели припреме за њихово путовање у Хјустону, Тексас САД, где је трансплантација коштане сржи требала да буде извршена. Поврх свега они су се молили Исусу Христу да спасе њиховог дечака.
    Пре него што су отпутовали у САД родитељи су чули за чуда Св. Марине и позову телефоном манастир Св. Марине који се налази на острву Андрос у Грчкој тражећи Њен благослов за операцију. Настојатељ манастира, Архимандрит О. Кипријан обећа им да ће се молити Светој Марини. Он је блгословивши их пожелео да Св. Марина буде са Андрејом у операционој сали и да му помогне. Са благословом Старца Кипријана и јаком вером да ће Св. Марина заиста помоћи, породица Василиу се запутила у САД.
    Након неопходних тестова пре операције које је Андреј морао да прође, био је одведен у операциону салу. На кратко време пре почетка саме операције, хирургу који је требао оперисати Андреја дошла је у посету жена. Она се представила као Андрејев доктор и затражила да јој се дозволи посматрање операције. Разговор који је уследио показао је да је та жена заиста доктор. Међутим, хирург је одговорио да 'лекари споља' не могу да буду присутни у операционој сали и да је такав пропис његове медицинске екипе ' да лекара који нису у тиму не могу бити укључени у таквој деликатној операцији. Међутим, упорност те жене је уверила хирурга да јој дозволи учествовање у операционој сали. Али пре тога, он је замоли да остави своје координате [вероватно, акредитивно писмо] на администрационом столу. Непозната лекарка учини како је хирург рекао, а затим је ушла у операциону салу са хирургом. Током рада, дала је неколико упутстава у погледу напретка поступка. Операција је добро протекла и на крају је хирург се захвалио жени „лекарки“ и изашао из операционе сале.
    Андрејеви родитељи одмах су дошли да се распитају о исходу операције, хирург је одговорио да све добро прошло, додајући да не разуме зашто су довели Андреја овде, када он има тако доброг доктора. Родитељи су били веома изненађени и одговорише да они нису довели никаквог доктора са њима. Хирург је инсистирао, рекавши им када је изашао из операционе сале Андрејев доктор је тамо остао мало дуже са остатком оперативног тима и због тога, вероватно је и даље у близини. Предложио им је да је потраже. Потрага за њом се показала бесмисленом, као да жене "доктора" нема нигде около. Родитељи су закључили да мора да је неки лекар из Грчке или са Кипра, одлучио да допутује у САД како би допринео овој деликатној операцији. Они су изразили жељу да сазнају ко је она тако да могу да јој се захвале, на хирургов предлог су отишли у управу до административног стола да провере њене информације.
    То је било крајње изненађење када су прочитатали да се непозната жена потписала са именом „Марина из Андроса“ . Сузе захвалности и радости напунише њихове очи када су се сетили Старчевих речи у манастиру како је рекао да жели Андреју присуство Св. Марине у операционој сали да му помогне. Андрејеви родитељи су поделили са медијима њихову радост о успешној операцији и Андрејевом опоравку и чуду које су примили. Василиу породица се заветовала да ће цела породица сваке године долазизити у манастир о празнику Свете Марине, а Старац Кипријан каже да породица долази сваког лета из Лимасола на Андрос да се захвалим Светој Марини за Андрејево исцељење.
    .Чуда која чине светитељи никада нису престале да се одржавају у православној цркви. Са овим чудима, Господ наш Исус Христос помаже нам да градимо веру.
    Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине
    Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.
    Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
    и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.
    Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.
    За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.
    Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.
    На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.
    Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...