Преподобни Максим Исповедник

КРАТКЕ ПОУКЕ ПРЕПОДНОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА.

Самоудовољавање

Престани да удовољаваш себи и нећеш мрзети брата свога.

 Слога

Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву.

 Прави Пут

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима.

Одмеравање

Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави.

Самољубље

Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив.

Скривене страсти

Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају.

Демонски напади

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао."

 ПОГЛАВЉА О ЉУБАВИ

  Љубав је добро расположење душе по коме ништа од постојећег не претпоставља познању Бога. Није могуће да је задобије онај ко има пристрашће према било чему земаљском.

  Љубав се рађа од бестрашћа, бестрашће од наде у Бога, а нада од трпљења и дуготрпељивости. Оне се рађају од свеобухватног уздржања, уздржање од страха Божијег, а страх од вере у Господа.

  Онај ко верује у Господа, боји се ада, а ко се боји мучења уздржава се од страсти. Онај ко се уздржава од страсти трпељиво подноси невоље. Онај ко трпи невоље имаће наду у Бога. Нада, пак, у Бога ослобађа од земаљске пристрасности. Ум који је ослобођен од пристрасности имаће љубав према Богу.

Онај ко љуби Бога познање Бога претпоставља свему створеноме од Њега. Кроз чежњу, он је непрестано прилепљен уз њега.

 Онај ко љуби Бога, не може а да не воли свакога човека као самога себе, према и негодује због страсти оних који се још нису очистили. Видећи, међутим, њихово исправљање, он се радује неизмерном и неизрецивом радошћу.

 Нечиста душа је страсна, будући испуњена помислима похоте и мржње.

 Онај ко у срцу своме види траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку потпуно је туђ љубави према Богу. Јер, љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку.

 Ако ме љубите, говори Господ, заповести моје држите (Јн.14,15). Ово је заповест моја: да љубите један другог (Јн.15,12). Онај, дакле, ко не љуби ближњега, не држи заповест, а ко не држи заповест - не може ни Господа љубити.

 Блажен је човек који све људе може подједнако да воли.

 Блажен је човек који није привезан ни за једну пропадљиву или пролазну ствар.

 Блажен је ум који се, прошавши све ствари, непрестано наслађује Божанском красотом.

 Онај ко старање о телу доводи до похоте и ко има злопамћење према ближњем због привремених ствари више служи твари, неголи Творцу.

 Онај ко тело своје чува од уживања и од болести стиче сатрудника у служењу бољем.

 Онај ко бежи од свих светских похота постаје виши од сваког светског вештаства.

 Онај ко љуби Бога неизоставно љуби и ближњега. Он не може да чува имање, већ њиме богодолично располаже, дајући свакоме ко заиште.

 Уколико те заболи увреда или бешчашће знај да си добио велику корист, с обзиром да је кроз понижење из тебе истерана таштина.

 Сећање на ватру не загрева тело. Ни вера без љубави у души не производи светлост познања.

 Светлост сунца привлачи здраво око. И познање Бога природно кроз љубав привлачи чисти ум.

 Душа је чиста уколико се ослободила од страсти и уколико се непрестано весели Божанском љубављу.

 Страст је за осуду с обзиром да представља неприродно кретање душе.

 Бестрашће је мирно стање душе: у њему душа постаје тешко покретна на зло.

 Љубави је својствено дуготрпљење и доброта (l.Kop.13, 4). Стога је очигледно да постаје туђ љубави онај ко се гневи и чини зло. Туђ, пак, љубави туђ је Богу, будући да је Бог - љубав (1.Јн.4,7).

 Дело љубави сачињавају усрдно доброчинство ближњем, дуготрпељивост, трпљење и употребљавање ствари по правом смислу.

 Онај ко воли Бога живи анђелски живот на земљи: пости и бди, пева и моли се и о сваком човеку увек добро мисли.

 Немој прљати своје тело срамним делима и немој скрнавити душу злим помислима, те ће мир Божији доћи на тебе, доносећи љубав.

 Уколико нећеш да отпаднеш од љубави по Богу, немој допусти да брат твој заспи огорчен на тебе, нити да ти заспиш огорчен на њега. [Напротив], иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и са чистом свешћу принеси Христу дар љубави кроз усрдну молитву.

 По речима божанственог апостола, ономе ко нема љубави ништа не користе сви дарови Духа (1.Кор.13,3). Према томе, колико само напора треба да уложимо да бисмо је стекли.

 Љубав не чини зла ближњему (Рим.13,10). Према томе, зар онај ко завиди брату, жалости се због његовог напретка, поругама каља његов углед или по некој злој навици потајно ради против њега неће себе учинити туђим љубави и кривим Вечном суду?

 Љубав је пунота закона (Рим.13,10). Зар онај, дакле, ко има злопамћење према брату, прави му замке, куне га и радује се његовом паду није законопреступник и зар није достојан вечне муке?

 Онај ко оговара брата и осуђује брата свога, оговара закон и осуђује закон (Јак.4,11). Закон, пак, Христов јесте љубав (Јн. 13,34). Зар клеветник неће отпасти од љубави Христове и самом себи постати узрок вечне муке?

 Затвори уста ономе који клевета у уши твоје како са њим не би сагрешио двојним грехом, и сам навикавајући на погубну страст и њега не спречавајући да злослови против ближњега.

 Милостиња лечи раздражајни део душе, пост погашује похоту, док молитва очишћује ум и припрема га за сагледавање постојећег. Јер, према силама душе Господ нам је дао и заповести.

 Научите се од мене, говори Господ, јер сам кротак и смирен срцем (Мт.11,29) и остало. Кротост чува гнев од смућења, а смирење ослобађа ум од надмености и таштине.

Извор: ДОБРОТОЉУБЉЕ
           СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК