Имам осећај, а можда и грешим, да много чешће тумачимо на литургији Јеванђелске перикопе, него што се уопште осврнемо на ризницу Павлових мудрости, утеха и поука у његовим посланицама. Ни њихова зачала нису случајно поређана онако како се износе кроз литургијску годину. Делови „апостола“ су увод у јеванђелске перикопе којима нас Црква поучава на литургији.
А погледајте овај апостол, који смо чули у недељу!
„Дужни смо ми јаки слабости слабих носити“ – како су то велике и можда и страшне речи! И то све да бисмо „кроз трпљење и утехом Писма имали наду“. Ко се сећа ових речи на улици? Коме ове речи падну на памет, кад видимо суседа и кажемо 'добар дан' на улици? Кад нас изнервира касирка, када нам дође да опсујемо шалтерског службеника, кад нам наплате казну за паркирање, кад нас врте по бескрајним ходницима бирократије, кад нас разљути комшија који хилтијем дрма читаву зграду, кад бисмо се подсмехнули баки из улице која нас надугачко и нашироко испитује о ближој и даљој фамилији... сетимо се светога апостола Павла, који је био много оштроумнији од нас, много савременији од нас самих, са много више личних слабости и невоља, које су га сигурно нагониле да се брецне, да викне, да опсује... Али, он нам каже да смо ДУЖНИ ми јаки слабости слабих носити.
Ко су ти јаки? Зашто нас апостол назива јакима? Зато што смо хришћани, зато што на крштењу добијамо име у Господу и зато што на миропомазању добијамо печат дара Духа Светога, који носимо читавога живота. Добијамо право да се као штитом заклонимо Именом Господњим, Именом које је изнад свакога имена.
А ко су они слаби? Они који пате и страдају било под каквим слабостима – од незнавености, до телесне слабости. И ми смо дужни да им помогнемо, јер Господ Коме је Павле читавог живота служио поучавао је своје ученике и рекао им да смо ми „со земљи“. Ако ми, који на крштењу задобијамо име хришћанско, не носимо то Име достојно и не сведочимо Христа, шта да чине они, којима нас је Христос послао?
А коме нас то шаље Бог? Па нашим ближњима. Онима које виђамо сваки дан, чијим се слабостима смејемо, чије нас слабости љуте, чије слабости презиремо.
И да не заборавимо, да је и ова посланица, али и све оне друге писана и за нас и нама, а не само онима којима је првенствено била упућена. И кад нас, тако, узнемири неко из наше близине, сетимо се речи које нам је упутио Павле, а Црква одредила да се оне на литургији произносе и припреме наше срце да чује поуку Јеванђеља.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.