Књига је у А4 формату, исписана црним и црвеним мастилом, са украсним вињетама, почетним словима и минијатурама по узору на старе византијске рукописе. Приредили смо је на начин за који сматрамо да је најподеснији за употребу на богослужењу, али и за учење. Принцип биљежења текстова је исти као и у нашој Антологији Божанствене Литургије, први том, што значи да се користи метод Симона Караса, биљеже се ритмови, привлеканија и исократима.

Ово издање је још један зрео плод дугогодишње успјешне сарадње манастира Хиландара и г. Игора Зиројевића. Чињеница да се манастир Хиландар још увијек обнавља од страшног пожара, који је нанио огромну малтеријалну штету манастиру, није била сметња да се оствари наша заједничка жеља да се ово издање поунди нашој Цркви и свима заинтересованима потпуно бесплатно.

Надамо се да ће ово издање бити још један скромни допринос изучавању и унапријеђењу богослужења код нас Срба и иначе код Словена.

Издавач и аутор

ВЕЗА ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ

Извор: Манастир Хиландар

Једног љета, један од најстаријих печорских монаха, чувар о. Авакум, објавио је у трпезарији послије вечерњих молитви да у манастир више неће пуштати никога ко није православац. Доста је било! Нашминкане туристкиње долазе, све под руку са безбожним неотесанцима, које на километре можете осјетити дуван, или комунисти и баптисти, или новопечени екуменисти, или муслимани све под руку са некрстима Јеврејима. Овоме се мора стати у крај!

Братија није много обраћала пажњу на старчево гунђање, али га је неко ипак упитао, "А како ћеш знати да ли је неко православац или не?"

Авакум се озбиљно замисли, али не задуго. "Па, ако буде знао Символ вјере тог ћу и пустити! Ако не буде знао нека шета напољу, у манастиру нема шта да тражи."

Сви су се насмијали његовим ријечима, и заборавили на то. Међутим, сљедећег јутра, док су монаси одлазили на своја послушања, са изненађењем су примијетили да је манастир неуобичајено празан. Побожни ходочасници су шетали око цркава, крстећи се, познате бакице су долазиле по благослов, путници са својим завежљајима су се одмарали након литургије, док је један јуродиви трчао око бунара. Али она уобичајена досадна гомила туриста је нестала. Била је то права Света Русија! Изгледа да је о. Авакум заиста урадио оно што је рекао да ће учинити.

Тако је и било. Од раног јутра, када би ступио на дежурство крај Свете капије, о. Авакум је од сваког посјетиоца тражио да изговори никејско-цариградски Символ вјере, који су саставили оци првог и другог васељенског сабора у четвртом стољећу. Његова рачуница је била генијално проста: свака цркви блиска православна особа зна овај текст напамет.

Од пола седам до десет ујутру нико од посјетилаца који долазе у манастир није имао проблем са Символом вјере. Међутим, након 10 часова стиже први аутобус са групом туриста. Нико од совјетских туриста није могао проћи испит о. Авакума. Сви они су само псовали и пријетили му док су стајали испред затворене капије. Али искусном војнику какав је био о. Авакум, чије груди су красиле медаље од завршетка рата, овакве пријетње су биле смијешне. Затим је стигао други аутобус, а потом и аутобус са страним туристима према распореду... Укратко, тачније до поднева, велика бијесна гомила се скупила пред вратима манастира. Управо то је оно што је главни псковски надзорник свеколиког црквеног живота видио кроз прозор његове црне "волге" када се довезао до манастира; био је то псковски повјереник за вјерска питања, Николај Александрович Јудин.

У манастиру су се сви намјерно трудили да његово презиме изговарају "Ијудин", што има значење "од Јуде". Није то било зато што је комесар био гори од било ког другог комесара. То је било напросто зато што је сваки надзорник црквеног живота био симбол тлачења Цркве споља. Истина, мора се рећи да је Николај Александрович био веома добродушан човјек, који је радио у државним органима многе године а без да је отврднуо од обиља моћи. Па ипак, он је био најмоћнији шеф који је одлучивао о судбини свих свештенослужитеља који су били под његовом надлежности. Он је могао одузети такозвану регистрацију било ком свештенику, и онда тај свештеник није више могао служити у цркви. То је било најмање што је могао урадити. Повјереникова немилост врло лако је могла довести до читавог низа проблема које је провјерени кадар КГБ-а могао да обезбиједи сваком оном за кога би процијенио да представља опасност по совјетску државу. Стога су све црквене старјешине увијек долазиле у повјереникову канцеларију на први позив.

Сви осим настојатеља Псковско Печерског манастира, архимандрита Гаврила. Он је био једини ком је Јудин сам долазио ако је имао нека питања. Зашто је то било тако? Мислим да је то било зато што је игуман знао како да се постави. Поред тога, о. Гаврило је био јак и независан игуман. Такође је био веома чврст - увијек би остварио оно што би намјерио.

Истина, неки људи су злонамјерно претпостављали да Јудин иде "на ноге" у манастир зато што је игуман већи по чину. Али то су били само зли језици. Иако су сви знали да игумани и настојатељи тих дана су морали имати међусобне односе са представницима власти. Али више о томе касније.

Видјевши очигледан неред који се дешавао у "његовом дворишту", Николај Александрович Јудин истог тренутка је искочио из аута. Брзо схвативши о чему је ријеч, одлучно се пробио кроз гомилу до врата и из све снаге је песницом почео да лупа по старинским, гвожђем окованим, храстовим вратима.

"Ко је тамо? Смјеста отварај врата!"

"Изговори Символ вјере!" зачуо се пријетећи глас о. Авакума иза врата.

"Шта?!" рече повјереник, не вјерујући својим властитим ушима. "Какав Символ вјере? Рекао сам отварај!"

"Изговори Символ вјере!" исто тако непомирљиво допирало је са друге стране врата.

Николај Александрович је чак изгубио дах од негодовања. "Шта ти мислиш ко си ти? Како се усуђујеш? Ја сам повјереник! Ја сам Јудин! Отварај или ћеш зажалити!"

"Изговори Символ вјере!"

Овај узвишени дијалог трајао је десетак минута.

Најзад, повјереник је погледао на свој сат и одустао. "Отварај, преклињем те! Већ четврт сата касним на састанак са твојим игуманом. Можеш ли да замислиш како ће ме сада дочекати!"

Са друге стране капије завладала је тишина. Изгледа да је о. Авакум свакако могао замислити шта чека овог несрећника.

"Да, нећеш се добро провести..." узахнуо је са разумијевањем. Али одмах потом понови, "Изговори Символ вјере!"

"Не знам тај ваш Символ вјере!" завапио је повјереник. "Шта је сад то?"

О. Авакум се поново дубоко замислио и коначно донио одлуку. "Добро сада!... Понављај за мном!"

Затим су се, са друге стране капије, зачуле древне, величанствене ријечи никејско-цариградског Сивола вјере. "Вјерујем!" почео је о. Авакум.

"Вјерујем..." проциједио је сатјерани повјереник, осврћући се на туристе.

"У једнога Бога Оца!... Авакум је побједоносно наставио.

"У једнога Бога Оца," понови Јудин помирен са судбином.

"Сведржитеља!"

"Сведржитеља..."

"Творца неба и земље!"

"Творца... неба и земље..."

Након што је повјереник за вјерске послове Псковске области јавно исповиједио посљедњи догмат садржан у великој молитви, "Чекам васкрсење мртвих и живот будућег вијека. Амин," врата су се лагано отворила допуштајући му да уђе на манастирско тло.

Буквално ошинувши погледом свог мучитеља и псујући га кроз зубе, повјереник је пожурио према игумановом двору гдје га је отац настојник чекао у видно изнервираном расположењу.

"Шта је то Николају Александровичу! Шта вас је навело да закасните? Већ вас чекам пола сата!" пријекорно је дочекао госта.

"Зашто то мене питате?!" насрну повјереник на њега. "Шта се то овдје догађа? На капију сте ставили душевног болесника. Никога не пушта унутра - од свих тражи да изговоре неки Символ вјере!" Напољу стоје аутобуси, туристи!... Странци!!! Знате ли какав ће скандал избити због овог?

На ово се игуман забринуо. Послао је оца економа да сазна шта се тамо дешава и да заведе ред, а да истог тренутка доведу о. Авакума у игуманов кабинет на обрачун.

До времена када је о. Авакум стигао у ходник, повјереник се већ био смирио, уз помоћ обилне хране и француског коњака.

Када је угледао чувара, отац настојник се љутито издигао из фотеље. "Шта си то урадио?! Без благослова, самовољно, уводиш неки свој ред у манастир?!"

Самовоља је заиста велики гријех за монаха. Отац настојник је био потпуно у праву у вези тога. А о. Авакум је истог тренутка признао свој гријех. Одлучно је закорачио према столу и бацио се пред ноге о. Гаврила.

"Крив сам! Опростите ми оче игумане!"

"Губи се одавдје, самовољниче!" грмио је игуман над њим, чак га одгурнувши чизмом.

Повјереник је побједоносно ликовао. Када је отишао, игуман је опет тражио о. Авакума, који је изнова пао пред његове ноге чим је ушао у собу.

Међутим, овај пут отац настојник га није звао да га грди. "Добро, одлично урађено! Ево, узми ово!" добродушно рече о. Гаврило, давши у руке боцу "наполеона" о. Авакуму.

Те вечери о. Авакум и неколико других старијих монаха, ратних ветерана, са задовољством су окусили чувени игуманов коњак.

Архимандрит Тихон (Шевкунов)

Из књиге "Несвети, а свети"

Манастир Лепавина

Он је истакао да разуме шта јесу уметничке слободе, али да исто тако млади људи, чији су радови били предмет ове изложбе, морају разумети и настојати да не морају по сваку цену тражити славу и пажњу – и то у времену чији је симбол управо провоцирање славе по сваку цену. Преносимо саопштење директора Културног центра Новог Сада у целости:

„Синоћ целе ноћи нисам спавао. Имао сам тешку дилему. Нећу спавати ни ноћас, јер сам изабрао. Прекјуче се у Културном центру појавила изложба студената Академије, мимо процедуре, тако да нико није знао садржај до последњег тренутка. Један од радова је представљао фигуру распетог Исуса, ког већина грађана поштује као Бога.

Тражио сам мишљење о раду од свих ауторитета до којих сам стигао: аутора, професора, верника, обичних грађана. Уметници су углавном говорили да није увредљив, а и ако јесте, да је уметничка слобода неограничена. Верници и обични грађани углавном да их ипак вређа, да је то поигравање са светињом. Ти грађани имају право на заштиту верских осећања, а уметници на слободу изражавања. А међусобно се искључују. Одлука је била тешка, али одлучио сам да заштитим обичне људе, који у уметничком делу ипак виде и оно очигледно, ”Исуса који граби паре”. Одлучио сам да не дозволим ризик да грађани буду увређени и обесправљени и да још морају да плате за то. Јер та иста већина грађана, која се изјашњава да верује у Исуса, уједно је и главни извор финансија Културног центра. Предложио сам излагачима да овај пут не изложе поменуто дело. Одбили су и одлучили да повуку читаву изложбу. На друштвеним мрежама се управо покреће олуја по којој слутим да је све то планирани перформанс, који ћемо гледати у наставцима наредних дана.

На то имам коментар.

Живимо у време када се младима са свих страна натура инцидент као пут до успеха и славе. Пређи границу доброг укуса, и чека те награда. Тим путем кроче и млади учесници риалитија, и младе старлете, и млади насилници.

Младим уметницима желим да бар они буду другачији. Да повуку границу и одбију старлетизацију. Нек се опробају и у провокацији, која јесте саставни део уметности. Али нек почну од лепоте и хуманости. Нек почну од класичних идеала:Est modus in rebus, sunt certidenique fines (Постоји мера у стварима, постоје, најзад, одређене границе). Нек почну од упорног рада. Ако већ почињу од провокативне друштвене критике, нек барем не почињу од нечије највеће светиње. Ја се из убеђења нећу придружити промоцији инцидентности, а ни концепта ’45, када је свака увреда верских осећања сматрана прогресивношћу, а свака одбрана примитивизмом. Молим грађане да се изјасне, да се укључе у дебату, да је не препусте хејтерима, партијским војницима и заинтересованим групама.

Идеалног одговора на овакве дилеме можда и нема, али имамо одговорност да заједно градимо консензус и тражимо меру.Имамо ли право да кажемо не?

Директор Културног центра Новог Сада

др Андреј Фајгељ

Извор: Новине новосадске, Епархија бачка

Почевши од историјског аспекта овог догађаја и његовог значаја, отворили смо и питања о хришћанству и хришћанима данас. Моралним дилемама, и духовним потребама модерног човека. Шта је то што нам религија данас нуди, а шта је оно што нам треба? Колико се променио однос верника и Цркве? Зашто је битна религиозност у 21. веку? Такође, осврнули смо се на хришћанство данас, на његов утицај некада и сада, као и положај и улогу цркава у модерном друштву.

У једносатној студијској емисији наши саговорници су били представници православне, католичке, реформатске и евангелистичке цркве.

Извор: РТВ

Аутор и уредник емисије: Милорад Вујков

У том тексту аутор, односно ауторка, на самом почетку пушта машти на вољу и зановета на тему да ли је потписник ових редака прекјуче боравио у Београду да би постигао „усаглашавање ставова са патријархом Иринејем поводом писма владике Атанасија у којем оптужује државни и црквени врх за издају Косова”.

Стварно задивљује обавештајна обавештеност Danas-овог сарадника, односно сараднице: кладио бих се да нико из БИА или било које друге аналогне установе, домаће или стране, није регистровао овај готово целодневни боравак бачког епископа у Београду, али Danas-ов сарадник, односно сарадница, богме јесте. На велику жалост Danas-a и његових сарадника и сарадница, Бачка и Београд нису повезани само истим почетним словом него и крајње неприхватљивом великосрпском субверзивном делатношћу: данашњи бачки владика не само што не слуша савете неких новосадских политичара да се клони Београда него, ето, мало-мало, па бива виђен у Београду, те се може, у духу Danas-у драгих европских вредности, сматрати опасним настављачем ратнохушачке политике свога давнога претходника, бачкога владике Јована Јовановића, који је, иако поданик К. u. К. монархије, доказаном антидемократи и присталици прекомерне употребе силе, Карађорђу, купио његов први топ.

Али, и поред примерне обавештености, Danas-у остаде непознат разлог боравка дотичног сумњивог лица у Београду. Као најпоузданији извор информацијâ о себи самом, имам част да обавестим знатижељног (знати жељног) сарадника или знатижељну сарадницу Danas-а, у циљу добијања потпуне информације, да прекјуче у Београду нисам ни видео Патријарха српског, а камоли да сам са њим „усаглашавао” било шта. Истовремено, са жаљењем морам да исправим Danas-овог текстописца: владика Атанасије за издају оптужује само државни врх, док „црквени врх” – ма шта тај израз значио – оптужује за колаборантски однос илити за генералну подршку државном тријумвирату, уз апстраховање – по њему, владици Атанасију – издајничке улоге истога. Са данасовске стране и са разних других страна радо нападани „црквени врх” није, срећом, у прилици и могућности да изда Косово, све и кад би хтео, а јемчим да неће, упркос жељама и пројекцијама Danas-ових аутора, са чијега становишта бих иначе лично очекивао похвалу за свакога ко је вољан да нас, ради вртоглавих висина светле европске будућности, ослободи баласта званог Косово (плус Метохија, што, данас/danas, звучи тако примитивно поповски и ситно калуђерски...).

У наставку свог смушеног текста К. Ж. објашњава како владика Атанасије види улогу доле назначеног у врзином колу наше данашњице, па онда препричава догодовштине са митинга Остајемо у Србији од 10. маја и, као круну свега, наводи коначно и обавезујуће мишљење Danas-овог главног експерта за Српску Православну Цркву, велеученог Мирка Ђорђевића, о читавом „случају”, а посебноcњегово велеумно сагледавање главних „струја” у данасовцима не превише симпатичној Цркви и његово пророчко најављивање новог неразумљивог саопштења из пера аутора овога коментара, зачудо разумљивог – чак и њему, само ако хоће да то призна.

На крају морам да дубоко разочарам и растужим К. Ж., Danas, Мирка Ђорђевића и још понеког вешћу да Косово није поделило Цркву, нити ће је поделити, нити је може поделити. Напротив, Косово и Косовски Завет јесу један од битних чинилаца јединства ове помесне Цркве, као и чинилац јединства између Danas-овог дежурног негативца, владике бачког, и умировљенога владике захумско-херцеговачког, независно од тога шта они мисле један о другом или, тачније, један о поступцима и речима онога другог. Уосталом, Црква се, по самој својој природи, не може поделити. Од ње се, додуше, појединци и групе могу оделити. Не знам да ли у такве појединце спада и К. Ж., али сам прилично сигуран да у то друштво спада водећа екипа антисрпског, антиправославног и противверског листа за који ради.

Епископ бачки Иринеј

За многе име о. Софронија постало је познато по књизи ”Старац Силуан”, чији је он аутор. Преподобни Силуан – атонски подвижник нашег века, блажени старац, био је духовни наставник о. Софронија кога је Константинопољска Црква 1988. године прибројала лику светих.

Заиста, “чудесна су дела Твоја Господе”: преподобни Силуан упокојио се 1938. године, 24. септембра (по новом календару, 11. по старом), такође на дан сећања на преподне Сергија и Германа Валамских.

На двадесету годишњицу упокојења преподобног оца Софроније представљамо једну од његових беседа:

Пут ка уподобљености Богу

Поново се радујем што сам са вама, иако ме је снага потпуно напустила. Неко од вас ми је недавно поставио много питања, на које немам снаге да одговорим, јер ми “не ходимо чврстим знањем, већ вером”- у Божанство Христово. У Француској ме је неки дечак, који ће касније постати свештеник, питао: “А зашто је то тако?”. Не знајући шта да му одговорим, рекао сам: “Зато!”, и он се задовољио тим одговором. И ми се често срећемо са таквом сложеношћу, када смо доведени пред свршени чин, који је и видив и опазив. И када нас неко упита: “А зашто је то тако?”, нисмо кадри да на то дамо одговор. Јер свагда стојимо пред чудом, пред чином Стварања овога света, чином који надилази човека. Човек мора да се приопшти Богу занавек и да наследи пуноту Божанства. Према томе, сваки пут када нас мучи наше незнање и непоимање, одговор је исти: Бог ствара свет сагласно Својој замисли која је за нас непојмива.

Ако знамо коначни циљ Божији, ако верујемо у Христа као нашега Творца, као Бога Који је Дух Апсолутни и Беспочетни, ми ћемо се осећати као да ходимо у светлости која нам помаже да се не спотичемо о разно камење – страшно камење свакојаких сумњи. И, следујући заповестима Христовим, ми савршавамо словесно поклоништво, које, ипак, по својој суштини, остаје тајна.

Питање: На који начин се телeсни, природни дарови човекови претварају у духовне?

Ово питање се јавља у вези са оним што пише Преподобни Јован Лествичник. Он је запазио овакву појаву: има људи, који су страдали од ропства страсним покретима и страстима, али су, на крају, ипак, успели да их победе. Да ли то, онда, испада да онај који није имао ту борбу, и не зна о чему су ту ради? Како то објаснити? Како се, на пример, код Преподобне Марије Египатске, Свете Марије Магдалине и других, телесна љубав, [распламсана] до степена опседнутости, неочекивано претворила у Божанску љубав? А колико је само људи – можда се ради, чак, и о већини! – који остају зацементирани у своме незнању! На ово питање, дакле, не могу да вам одговорим, као што не могу да одговорим и на нека друга питања као што су – “Зашто?” и “Шта чинити?”

И сам сам приметио да се они који су обдарени било којим уметничким даром брже надахњују у духовноме животу од оних који те дарове немају и који, чак, понекад и не знају шта значи надахнуће.

Али, када сам се дотакао тих питања у разговору са Преподобним Силуаном, све теорије су пале у воду. Поставио сам следеће питање: “Човек може да има извесне способности и таленте. Али, шта да ради ако нема таленте? Он тада ништа не схвата, ни за чим не трага, ни за чим не чезне…”

Тада сам се, са Старцем Силуаном, задржао на питању о људима који су опседнути страстима. Код неких људи страсти попримају крајње бурни облик који помрачује ум, и човек тада “чини оно што неће”, како и говори Апостол Павле. И поменули смо неке случајеве монаха који су, кроз подвижнички живот, успели да сломе свој – необуздани, бурни и страсни – карактер и да постану људи кротки и тихи, чак, и у већој мери од оних који су по природи били такви.

У том разговору сам упитао Старца Силуана:

“Зар, онда, заиста испада да је боље у почетку бити опседнут страстима, па тек, потом, започети битку за чистоту живота, коју захтевају заповести Христове?”

Он ми је рекао:

“Они који се боре против своје острашћене природе имају извесну предност, зато што за њих то питање поприма трагични облик и напрегнутост. Али, ако узмемо пример Мајке Божије, онда све наше теорије падају у воду. Она је по природи свагда била кротка и тиха и, будући таква, она је достигла до способности да прими Божанскога Логоса. Без икакве страсне неуравнотежености, Она се од детињства погрузила у молитву и достигла највишу меру савршенства”.

Према томе, ако је Мајка Божија, Која уопште није била подложна страстима и Која није страдала ни од какве необузданости, узишла на такав степен кротости и светости, онда из тога произлази да не треба претходно бити носилац великих страсти, сумњи и, уопште узевши, трагичних унутарњих сукоба, то јест онога стања због кога јадикује А. С. Пушкин:

Ко ме непријатељском влашћу

Из ништавила позва,

Ко ми душу испуни страшћу,

Ум ми сумњом растрза?

То је предивни опис страснога човека!

Према томе, ми стојимо пред тајном стварања вечних богова који ће вечно битовати као пријатељи и сродници-браћа Исуса Христа и као деца Небескога Оца, и то је наш циљ. Али, ми се рађамо као они који су од земље узети. Погрузимо се у ову тајну: како то ми, који смо “од земље узети”, сада размишљамо о ономе што припада области духа?

Шта се догодило самоме Силуану? Током бурних година младости он је сагрешио са неком женом. У почетку монаштва, по доласку у манастир, имао је искушење. Ми не знамо у ком облику и које снаге, али духовник му је рекао: “Не примај страсне телесне помисли!”, и он је почео да се бори против тога. И током четрдесет и шест година, он није примио ниједну страсну помисао. Како је то могло да се деси ми не схватамо. Сматрао сам неопходним да у његовоме житију укажем на чињеницу да је он био човек изузетне снаге. И будући да је био нормалан и здрав човек, како је могуће да он, током пола века, није примио ниједну телесну помисао? Ми то не можемо ни да наслутимо. Али, њему се то догодило, како је неко правилно приметио, након што му се јавио Христос. Пошто је, у магновењу, доживео то виђење, Силуан је касније говорио да је читаво тело тада његово било испуњено Духом Светим. Али, којом ће љубављу да победе своје телесне страсти они који нису имали тај опит, када сама природа [човечанска] као да принуђава човека на извесне чинове? Закон размножавања (детерађања) је козмички закон. И зато онај ко побеђује тај закон у себи, у извесним аспектима свога живота већ постаје “надкозмичан”, то јест – вечан.

Један Енглез, врло образован и добар човек ми је рекао: “Не могу да схватим зашто је грех да волим жену која ми није супруга? Не видим греха у таквој љубави”. И како му то објаснити? Али, видимо да Апостол Павле, набрајајући све грехе који нас одвајају од Бога, највише говори о телесној страсти. Како је дошло до тога да таква врста љубави противречи љубави Божијој? Ми то можемо да потврдимо, чак и на основу сопственога искуства, али да објаснимо – “зашто је то тако? – то не можемо. Зашто је у чину стварања вечних богова био потребан и тај негативни опит, ми то не схватамо. Ипак, Откривење говори да има оних који ће заћи за копрену Осмога Дана.

До сада нисмо достигли до стања да будемо слободни од свега – од страсти и свих земаљских облика, од нашега “тела”, да будемо способни за Божански живот. Силуан је на тренутак предокусио Љубав Христову, и то у таквој мери да је зажелео да страда за Христа. Другим речима, то насладошћење Божанском Љубављу је тако силно да човек треба да прође, чак, и кроз мученичку кончину да би га умерио и успокојио…

И, опет, не схватамо ништа! И можемо само да ћутимо када разматрамо питање – “како се телесно претвара у духовно?” А ево шта се дешава: у житију Старца [Силуана], на основу његових бележака, написао сам да је он желео да се моли чисто, али да је видео демоне који су испунили његову келију. И када је хтео да се поклони Богу пред иконом, између њега и иконе се испречила демонска приказа огромних размера, која је очекивала да јој се Силуан поклони. И он је сео на столичицу и почео да се моли: “Господе, у чему је ствар? Хоћу да Ти се молим, а не могу?” Господ му је указао на то да је гордост узрок његовога страдања. Тада је Силуан почео да се моли, вапијући к Богу: “Али, помози ми! Шта да мислим и шта чиним да бих се смирио!”. Господ му одговара: “Држи ум свој у аду и не очајавај!”. Шта да кажемо о овим речима? Само једно: у суштини, овде ништа није схвативо – шта уопште значи то “држати ум у аду?”. Међутим, даље код Силуана читамо: “Почео сам да чиним како ме је научио Господ, и ум се мој очистио… и Дух је сведочио спасење”. Тако је он прешао у другачије [духовно] стање, које је ретко ко достигао у историји хришћанске Цркве. Он је прешао у то стање, благодарећи својој вери и дару да чује реч Самога Христа.

Тако и ми живимо искључиво вером у Христа, али ништа не можемо суштински да објаснимо ни научно, ни философски, ни аскетички. Почетком Револуције у Русији 1917. године водиле су се расправе о безбожју и министар просвете Луначарски је рекао: “Много сам путовао, посетио многе саборне храмове, видео сам велика дела сликарства, чудесну архитектуру, слушао сам појање у коме сам уживао, али Бога нисам видео!”. Тада је устао један стари лекар и рекао: “Ја сам хирург. Сада сам у пензији, али рећи ћу вам нешто из моје прошлости. Извршио сам много операција и отварања лобање, отварао сам грудни кош, и видео срце, и држао у рукама мозак човеков, али тамо нисам нашао мисао”. Видите, каква тајна! Шта је то мозак? “Комад ткива” – и како се, онда, у њему рађа мисао о Вечности? Али, то је појава сасвим другачије врсте!

Према томе, на који начин се страсна љубав претвара у Божанску? Ми знамо да су они који су били опседнути страсном љубављу умирали као њене жртве, а да су само малобројни покајањем успели да пређу на раван Божанске љубави. И тај прелазак од природне, физичке љубави ка љубави Божанској скопчан је са болним процесом дугогодишње подвижничке борбе. Зашто код неких борба против те страсти, коју сваки монах одавно већ не жели, траје тридесет-четрдесет година, а код Силуана је та страст била одсечена за једну једину секунду? Како да објаснимо ту појаву? Са оцем Н. сам неједном, шетајући или седећи, разговарао о томе да нам се, када погледамо око себе, све око нас чини невероватним и “немогућим”. Тако и јесте: ми ништа не схватамо – све је “немогуће”.

Али, који закључак да изведемо из свега тога? Старац Силуан говори: “Почео сам да чиним како ме је научио Господ… и ум се мој очистио… и Дух је сведочио спасење”, које је прелазак из димензије времена у димензију Вечности. Тако је, данас, и са нама: ми не можемо, уистину, ништа да објаснимо, али када заповест Христову примимо као једини закон целога нашега битија – и временскога, и вечнога – тада почињемо да ходимо путем ка ономе што већина људи, који не испуњавају заповести, не може да схвати. А бива овако: када испуњавамо ове заповести, дух који оне садрже, на неки чудан начин, постаје наше стање. И тада се све у нама мења и сви процеси нашега унутарњега битија постају другачији. Али, најтежи момент овога питања, ипак, остаје: ако је Силуана посетио Господ и дао му такву силу да, током пола века, упркос изузетно снажноме телу, он ниједном не прими телесну помисао, шта ми да радимо? Неки кажу: “Треба Сам Господ да дође к нама, да се усели у нас и дела у нама како је заповедио, зато што ми, по својој вољи и својим подвигом, не можемо да дођемо у то стање”. А ако ми то не можемо сами да постигнемо, каква би то била, онда, неправда од стране Бога да нас осуди, и то, чак, на вечне муке! Свакочасовни опит нашега живота показује нам да кроз нас струје енергије које су нам непознате, које проузрокују ове или оне покрете у нама. Човек је биће “покретано од стране другога”. Ако смо ми такви,зашто, онда, потпадамо под Божију осуду? То људи не могу да схвате. Ако би човек био лутак кога, у потпуности, покреће туђа воља, онда би Бог био нечастан. Ако се Преподобни Силуан молио за цели свет са усрдним плачем, зашто други немају такву молитву, већ се само он молио на тај начин ? Философски гледано, ми не можемо сами да пређемо од нашега телеснога живљења ка животу чистога духа… Када кренете истинитим путем – којим је Сам Господ заповедио [да се иде] – “не саплићући се ни о какво камење” (како иначе бива када ходимо ван светлости заповести), наш живот задобија другачији карактер. И тада наше телесно стање прелази у духовно. Како је то могуће, не схватам. Како тело постаје дух – то је за мене необјасниво!

Запало ми је да будем духовник на Светој Гори где се подвизавају хиљаде људи да би испунили заповести Христове. Видео сам најпростије људе, који нису имали никакво спољашње овосветовно образовање, али који су обитавали у стању благодати: и њихови покрети, и њихове реакције на догађаје били су другачији, не као у других људи. Када се монах сусретне са било којим грубим човеком, тај човек у њему изазива састрадање и монах се моли за њега: “Господе, исцели човека, раба Твога”. И он молитвом прелази са једнога човека на многе људе и од многих људи на целога Адама. Таквог поступка можемо да се придржавамо и да га примењујемо, чак, и у нашем животу. Али, како се то остварује? Наравно, присуствовањем Божијим [у нама]. Ако се уздржавамо од нечистоте коју Бог не воли, онда нам Он долази и Њему је тада пријатније да буде са нама. Но, ако примамо рђаве помисли, Богу је тешко да буде са нама, будући да нема никакве сагласности и никакве хармоније између Духа Бога нашега и нас самих. Данас ћемо се, зато, задржати на овој недоумици – ми, заиста, ништа не знамо. Живео је генијални човек у [Старој] Грчкој – Сократ који је рекао: “Знам да ништа не знам”.

Тако и ми, Хришћани, знамо само то да испуњавање заповести Христових доводи до одређених учинака: управо до тога да човек прелази од димензија земаљских ка димензијама вечнога живота спасених. И када Хришћанин види човека који чини зло, у њему се природно рађа састрадање према таквоме човеку као према ономе који је обузет смрћу. Ми познајемо то стање, али не можемо да објаснимо на који начин оно бива. Према томе, могуће је извући следећи закључак из наше данашње беседе: “Знам да ништа не знам. Међутим, ако живим по заповестима Христовим, обузима ме огањ Његове љубави”. Тако се телесна љубав претвара у љубав Божанску управо кроз веру у Христа и кроз испуњавање Његових заповести.

Силуан је говорио да мало тога знамо из живота Мајке Божије на земљи и да не можемо да разумемо пуноту Њене љубави према Сину и Богу Њеном. “Али, знамо, да што је већа љубав, то је веће страдање душе”. Према томе, ако ступамо на монашки пут са љубављу према Христу, на потпуно природан начин бива да наш дух страда од бола. Силуан даље говори: “Што је пунија љубав, то је пуније познање Бога”. То значи да у стању љубави ми познајемо Бога – Љубав. И наставља: “Што је жаркија љубав, то је пламенија молитва”. И све те три тврдње ме поражавају када их читам, али најснажнији утисак производи последња, четврта тврдња, која је, заиста, већ натчовечанска: “Што је савршенија љубав, то је светији живот”.

Ако је Мајка Божија била разбуктана огњем савршене љубави, онда отуда природно следи да су сви Њени покрети мисли и срца били свети. И, на тај начин, ми заиста постајемо богомпокретни зато што таква љубав више није човечанска, већ беспочетна љубав Самога Бога. Та Божанска Љубав постаје садржај нашега сопственога живота. И када познамо ово и када достигнемо ово стање, тада од нас одступају све недоумице. И како је рекао Господ: “Када Ме будете видели, у тај дан Ме нећете питати ништа” Међутим, ми смо за сада у процесу борбе против страсти. И не треба себе да правдамо ни за какве своје поступке и речи: монах треба да буде строг према себи. Када знамо мисли Христове, свако одступање од Христових заповести сматрамо преступом.

Ми ћемо опет и изнова говорити о томе на који се начин у нама саздаје уподобљеност Христу. У тропару Преподобнима се каже: “У теби се, оче, спасе оно што је по образу; узевши крст, за Христом си пошао. Презиру спрам тела пролазнога учио јеси и бризи о души бесмртној; стога се, оче преподобни, дух твој са Ангелима радује…” Када кажемо: “Преподобни оче Силуане, моли се Богу за нас!”, ми тврдимо да се он уподобио Христу, и то веома уподобио, поставши “преподобан”. У грчкоме језику та реч не постоји и, у том смислу, више волим тропар на црквенословенском него на грчком, зато што не носи у себи ту идеју: у почетку по образу саздани и, потом, уподобљени. Како да постанемо “подобни”, и још више од тога -”преподобни”, “веома подобни”? Овај тропар у себи носи велики смисао – управо тако треба да живимо: монаси треба да живе “преподобним” животом… Сваки човек има свој сопствени пут, али свако – по науму Божијем – треба да се уподоби Христу у свему и да постане преподобан. И ја се зато молим да сви ви постанете преподобни оци и преподобне матере…

Кушања су друго питање. И ми ћемо покушати да се тога питања дотакнемо са великим трепетом, јер кушања престају тек на висотама крајњих одлука. Када се живот човеков нађе на самоме крају, човек је одговоран за сва своја дела. И њему предстоји да се одлучи и да се определи за сву Вечност…

Преузето из књиге “Духовне беседе”, Манастир Хиландар

Поводом тешке саобраћајне несреће у кањону Мораче, којом приликом су многи румунски путници изгубили живот или тешко повређени, Његова Светост Патријарх српски Иринеј упутио је саучешће Његовом Блаженству Патријарху румунском Данилу, уз молитве Господу Богу да подари рајско насеље упокојенима, а успешно и брзо оздрављење преживелима, као и утеху њиховим породицама.

СПЦ

У оквиру једне од активности организација Конрад Аденауер је 14. априла 2013. уприличила у београдском Аеро клубу представљање књиге Да истинујемо у љубави, аутора протођакона Златка Матића, асистента на Православном богословском факулету Универзитета у Београду (Основи римокатоличке и протестантске теологије) и професора Догматике и Катихизиса у Богословији Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.

О Званичном богословском дијалогу Православне и Римске Католичке Цркве, како и пише у поднаслову ове студије, казивао је Епископ браничевски Игњатије. Као рецензент овог дела, истакао је потребу да се на једном месту прикупе и објаве сви званични текстови и закључци које је, од времена успостављања до данас, имала Комисија за богословски дијалог између Православне Цркве и Римокатоличке Цркве. У свом обраћању гостима из других конфесија, представницима Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, као и представнцима јавних установа, владика Игњатије је подсетио на прво хиљадугодиште човечанства кад је Црква сведочила јединство и Истину. Временом, у другом хиљадугодишту дошло је до размимоилажења и искуство је сасвим друкчије.

Данас се указује потреба за дијалогом међу Црквама и књига Да истинујемо у љубави садржи преводе оригиналних докумената, што је неопходно за разумевање суштине дијалога.

По речима надбискупа београдског Станислава Хочевара, неопходно је што више дијалога, али и конкретног пастирског деловања како би се дошло до истиновања.

- Када тема јединства Цркве и напора да се оно очува или васпостави постане саставни део наших катихеза, академских предавања, проповеди и изнад свега молитве, започеће лагани процес рецепције свих досадашњих корака на том путу... Циљ ове студије је да поравна стазе и припреми једно такво кретање и уздизање на нашем духовном простору, да најави покрет који се дешава у Духу Светоме, Духу истине и(ли) заједнице, - пише протођакон Златко Матић.

Модератор овог скупа је био доц. др Давор Џалто.

Зорица Зец

Извор: СПЦ

Oči u oči, lice u lice..i samo tišina oko nas..ništa me nije ispitivao, samo me promatrao …i ja sam promatrala njega..čitao je iz mojih očiju..čitao je sve ono što se dogodilo u mojoj kući..moje oči govorile su više od bilo kakvih riječi..i upijao svojim očima moju tugu..a onda je rekao da sad odlazi k svojim roditeljima i da će doći ujutro..koliko god sam izgarala od želje da ostane pored mene, zauvijek, toliko sam i priželjkivala da ode…strah kojemu nije bila mjesta, povremeno bi isplivao na površinu..ionako sam duboko u sebi znala da ne bi učinio ništa loše..a onda se ustao i rekao:

Tosbeheena 'ala khair (Laku noć)!“ Smješak je govorio više od riječi, kao i njegovo prodoran pogled prema meni..uvijek je malo govorio..nije ni trebao ništa reći, pogled je govorio sve što je trebalo u tom trenutku izreći... thoba je zalelujala oko njega..kao da se slika ispred mene usporila..koračao je prema vratima, okrećući se nekoliko puta…osmijeh nije odlazio sa njegovog lica..mjesečina kao da je prodirala kroz staklo prozora i dodirivala njegovu thobu..u trenutku učinio se kao da je anđeo..svjetlost oko njega razbijala je prigušenu svijetlost svijetiljke u kutu..to jei on bio, anđeo..anđeo koji se te večeri nije slučajno našao ispod one svijetiljke i ispred one džamije..i više me nije bilo strah..sva tjeskoba i tuga nestale su u trenutku..nisam više razmišljala o svojim roditeljima i onome što se desilo..kao da sam ušla u neku novu dimenziju svog života, zalupivši vrata onome što je bilo i ostalo iza mene..tako je bilo..

ušla sam u spavaću sobu i pomolila sam se..glasno sam izgovarala riječi molitve..dok su mi klizile suze niz lice..jedna po jedna..zapravo i ne znam zašto se to dogodilo..nisam razmišljala o ničemu, niti o svojim stvarima koje više nemam, a niti o onome što slijedi sutra niti o onome što donosi novi dan..a onda sam prišla prozoru..i promatrala sam taj veličanstveni mjesec i zvijezde..počela sam se pitati što se to dogodilo da se u jednom trenu sve promijenilo…promijenio se sav moj život..i te večeri započela je nova priča, okrenula se nova stranica knjige moga života…nisam listala unazad, niti pokušala ponovo čitati već požutjele stranice moga života..kao da se sve tako davno dogodilo..samo sam htjela spavati..i te noći stvarno sam spavala..kao da se nije ništa dogodilo…iako sam se ujutro propitkivala kako je moguće da sam tako mirna, znala sam da iza toga stoji netko drugi..Onaj koji je napisao knjigu moga života..

Bilo je 8 sati..a ja nisam imala ništa, ni odjeću, ni školske knjige, niti išta što mi je trebalo..morala sam krenuti dalje..i nije me bilo strah..znala sam da ono što mora biti da će biti, bez obzira što sam se našla u novonastaloj do tada meni nepoznatoj situaciji..misli su mi se ispreplitale moždanim vijugama na novom obzoru života..života bez roditelja, bez Halile i onoga svega što je ostalo iza mene dan prije..stala sam ispred ogledala u toj ogromnoj kupaonici i promatrala novu Miriam..rukama sam prelazila preko lica punom modrica i posjekotina, dodirivala raščupanu kosu…što obući kada ništa nemam, čime se počešljati kada češlja nemam..sve je postalo tako suptilno, nestvarno..a opet tako stvarno..a onda sam krenula prema onoj ogromnoj dnevnoj sobi..misli mi je prekinula slika koja je zaprepastla moj pobrkani um..na kožnoj garnituri stajalao je mnoštvo ukrasnih vrečica koje su svojim raznolikim bojama razbijale monotoniju mojih misli..začuđeno sam gledala u jednu po jednu..pitajući se od kuda su se stvorile i što je u njima..Otvarala sam prvu, drugu, treću i tako redom..u prvoj su bile dvije haljine, u drugoj četka za kosu i mnoštvo kozmetike, u trećoj dva para cipela, u četvrtoj školski pribor i knjige....Nije mi bilo jasno od kuda se sve to stvorilo..Prebirila sam te skupocijene stvari..Okretala sam se oko sebe, prolazeći prstima kroz kosu.Neki čudan strah i panika hvatali su me u jednom trenutku..“Pa tko je mogao ući u stan i da li je još uvijek ovdje?-pomislila sam..Moje prestrašene misli prekinula je buka koja je dolazila iz kuhinje..Krenula sam oprezno hodajući na prstima..Došla sam do vrata kuhinje, koja su bila polu otvorena..Oprezno sam osluškivala što li se tamo događa…Čulo se zveckanje kuhinjskog posuđa, a onda sam skupila hrabrosti i ušla..Prizor koji sam ugledala ispred sebe, više me nego iznenadio..Stajala sam kao ukočena gledajući u Ephrema koji se pripremajući doručak okrenuo prema meni..Bio je tako lijep..tamno odijelo još je više isticalo njegove plave oči ..Sjajio je nekim posebnim sjajem..Nasmijao se i rekao:“Sabah el kheer( Dobro jutro)!“.. Odvratla sam iznenađeno, a onda sam krenula prema njemu..Začuđeno sam promatrala sva ta jela koje je tako vješto pripremao..Sjela sam za onaj veliki stol još uvijek u čudu..Odjednom sam dobila nevjerovatan apetiti i toga sam jutra pojela više nego čitav tjedan, s obzirom da sam oduvijek malo jela..Promatrao me sa smješkom, stavljajući u tanjur mnoštvo delicij..Bio je izuzetno pažljiv..Nije puno govorio kao i uvijek, tek po koja riječ..Komunicirao je onim posebnim sjajem u očima i smješkom na licu koji nije ni trenutka odlazio..Pitala sam ga od kuda sve one stvari u dnevnoj sobi, a on mi je objašnjavao da mi je sve to kupio i ako još nešto trebam da mu kažem..Osjetila sam se tako jadno i bespomoćno..Nisam htjela ovisiti o nikome..Umirivao me da se ništa ne brinem, da je sve u redu i da se nada da je pogodio veličinu..Nisam mogla vjerovati da se uopće nalazim sama s njim za stolom, a kamoli da mi je kupio mnoštvo stvari..Nije mi bilo jasno kada je prije sve to uspio kupiti i donijeti..Pričala sam mu da moram nastaviti sa školom i naći neki posao, jer nije u redu da mu smetam i da boravim u njegovom stanu..Odmah me prekinuo i rekao da će mi pomoći sa školom, ali da inzistira da ostanem ovdje i da će se on brinuti za mene, a ako želim s vremenom nešto raditi, neka radim samo da mi ne bi bilo dosadno..Nisam mogla vjerovati što mi on nudi, ali sam duboko u sebi osjećala da ovo nije u redu..Više nisam inzistirala na svojim planovima, već sam odlučila da ću samoinicijativno ih provesti u djelo..Nakon doručka izašao je iz stana i čekao me ispred zgrade..Bio je prefino odgojen da bi boravio i stanu dok se spremam i oblačim..Promatrala sam ga kroz prozor kako strpljivo stoji pored auta..Sve mi je to još uvijek bilo nestvarno, kao da sam čekala da će me netko svaki čas probuditi iz tog lijepog sna.. Kao da sam blokirala svoj um, ne želeći se prisjećati onoga što je bilo..Pokušavala sam prikriti povrede puderom koji mi je donio..No, tragovi su se još uvijek nazirali, kao i trag duše koja je u trenutku počela plakati..Sjetila sam se svoje majke..Nisam mogla ni zamisliti kako se sada osjeća i što proživljava..O ocu nisam htjela ni razmišljati..Tjerala sam ga iz svojih misli svim silama koje sam crpila iz činjenice da sada imam anđela čuvara i da mi nitko više ništa ne može..Obrisala sam suze s lica, splela kosu u pletenicu, obukla haljinu koju mi je Ephrem donio i odlučno krenula dalje..Sišla sam do auta, gdje me kao i uvijek dočekao smješkom, otvarajući mi vrata. Osjećala sam se poput kraljice..Inat se prouidio u meni kao i odlučnost da mi više nitko neće spriječiti da krenem dalje s njime..Vozili smo se do škole, izmjenjujući tek po koju riječ..Bilo je sunčano tog dana, a sunce kao da je pokušavalo otjerati tugu koja je povremeno navirala..Dok smo se zaustavljali ispred škole ugledala sam Fatmu kako izbezumljeno gleda oko sebe..Pozdravila sam Ephrema, a on mi je pružio dvije kutije umotane u crvene mašne i rekao da otvorim poslije škole..Znatiželjno sam dodirivala ono što mi je dao, boreći se sama sa svojom znatiželjom i pitanimja što li se nalazi unutra..Izašla sam iz auta i krenula prema Fatmi..Stajala je onako slatka u svom hidjabu, prestravljenih očiju..Stala sam ispred nje bez riječi..Oči su joj bile tako tužne, a istovremeno tako lijepe..Nije mogla da ne primjeti mnoštvo modrica i posjekotina koje su provirivale ispod pudera na mome licu..Pitala je što se dogodilo, šokirana onim što sam joj počela pričati..No, morale smo krenuti na početak nastave, te smo prekinule naš razgovor..Cijelo jutro došaptavale smo se pod satom, ne obazireći se na profesore što su predavali toga dana..Jedva je čakala da sve to završi kako bi joj mogla ispričati sve detalje..Poslije nastave otišle smo do obližnjeg parka, a onda sam joj nastavila pričati svoju tužnu priču..U trenutku suze su klizile niz njeno lice, gledajući me tužno.Pokušavala me uvjeriti da ne ne idem više k Ephremu jer sigurno moji neće stati na tome..Znala sam i ja da su vjerovatno obavjestili pola obitelji i da će sve napraviti kako ne bi ostvarila svoj naum..Cijena je bila prevelika i sve ono što će uslijediti..Nagovarala me da odem kod nje i da ćemo smisliti neku priču za njene roditelje..No, odbila sam pokušavajući joj objasniti da će oni ubrzo sve saznati i da ne želim da ima probleme..Časkale smo satima, ne obazireći se na vrijeme koje prolazilo..A onda sam se sjetila onih dviju kutija koje mi je dao Ephrem i brzopleto ih izvadila iz torbe..Rekla je da ne može više izdržati i da ih otvorim da vidimo što je unutra, ali da i dalje stoji pri tome da ne smijem se vraćati u njegov stan…Pomogla mi je trgati papir sa kutija a onda se otvorila prva. Unjoj je bio skupocjeni mobitel . Okretale smo ga,a Fatma je začuđeno gledala i nestrpljivo pokušavala upaliti taj skupocjeni stroj..Rekla sam joj da se grozno osjećam i da ću to vratiti još danas..Složila se samnom, a onda je rekla:“ Hajde, otvori drugu da vidimo što je u ovoj kutiji!“Otvorila sam i drugu kutiju, a onda je uslijedio ugodaš šok..Nisam očekivala to što sam vidjela..U kutiji je stajala Biblija sa ukrašenim stranicama pozlatama i prekrasna brojanica..Nismo mogle vjerovati, a Fatma još više, znajući da je Ephrem praktični musliman i da je ovo što mi je poklonio više nego iznenađujuće..Listale smo stranicu po stranicu, okretajući brojanicu među prstima..A onda smo otišle do obližnje Crkve..Stajala sam ispred ikonostasa i zahvaljivala na anđelu kojeg jeposlao..Molila sam za mamu i za trenutak da je barem na kratko vidim, da je mogu zagrliti i reći da sam dobro..Fatma me čekala kod vrata, promatrajući svaki moj korak..Kada smo izašle iz Crkve, rekla mi je da je bila ujutro kod mene da idemo zajedno u školu, ali da je bilo sve zaključano i da nitko nije otvarao..To je probudilo moju znatiželju, te sam htjela saznati što li se događa i gdje je moja mama..Dogovorile smo se da ona ode i izvidi što se tamo događa..Krenule smo prema mojoj već tada bivšoj kući, a mene je obuzimao sve veći strah..srce mi je sve brže lupalo, ponestajalo mi je zraka..Kako smo se sve više približavale tako sam sve više zastajala..Fatma me pogledala i rekla da se ne brinem da ja čekam ovdje, a da će ona vidjeti što se događa..Tako je i bilo..Stajala sam preko puta kuće i promtrala kriomice što će se dogoditi..Ušla je u dvorište i pozvonila na vrata..Okrenula se i pokazivala mi rukom da se udaljim jer će me netko vidjeti..Vrata su se otvorila, što sam jasno vidjela, a ja zatvorila oči ne želeći vidjeti tog čovjeka koji me je od tamo izbacio kao psa..Žmirila sam nekoliko minuta, a onda je dotrčala Fatma..Uzbuđeno mi je ispričala da nema nikoga osim Halile..Ništa joj nije previše rekla osim što je izgledala poput duha, kao da će svakog trena nestati..Bila je slomljena i nije imala snage ni govoriti..To me jako rastužilo..Fatma me zagrlila i rekla da moram otići od Ephrema i da će se sve sigurno srediti..No dala sam joj do znanja da me neće nitko razdvojiti od njega i da ću nastaviti s onime što sam numila..Ubrzo je shvatila da me ne može nagovoriti, te je rekla da će me podržati što god odlučim..Otišle smo do njene kuće..Nisam ulazila, jer nismo znale da li su i njeni nešto u međuvremenu saznali..Čekala sam je ispred ulaza nestrpljivo iščekujući bilo koju informaciju..Kada je izašla glasno je uzdahnula i rekla da njeni ništa ne znaju i da je to za sada dobar znak..Pokušavala me ponovo nagovoriti da ostanem kod nje, ali sam odlučno odbila..Onda je rekla da ju pričekam i ponovo ušla u kuću..Kada se vratila uzela je moju desnu ruku i stavila u nju novac..Bila je to sva njena ušteđevina..Rekla sam da to ne mogu uzeti i da ću već neki posao naći..No inzistirala je..Zagrlila sam je i poljubila..Zaplakala je i rekla je da se čuvam..Mahnula sam joj i krenula…Hodala sam sve brže i brže u strahu da ne bi naišao netko od mojih..“Možda me traže:“-pomislila sam..Bilo je teško u to vjerovati poslije svega, a osobito kada se radilo o mome ocu..Sada sam sve više razmišljala o njemu..Kao da se desila neka zakašnjela reakcija na proživljeno..Nosila sam se s time i bolje nego što sam mislila da ću moći..A onda sam nazvala Ephrema..Njegov glas s druge strane bio je poput najljepše melodije toga dana..Izmamio je osmijeh na mome licu, tuga je nestala, srce je zaigralo..Došao je po mene vrlo brzo nakon mog poziva..Nisam ga htjela zadržavati, jer je imao ionako puno posla u tvrtki..Šutila sam cijelo vrijeme u autu, šutio je i on..Kada smo došli ispred zgrade, rekao mije da će me pričekati i da me vodi na jedno mjesto..Inzistirao je, iako sam mu govorila da ide svojim poslom i da ne brine za mene..Zahvalila sam mu na svemu što je kupio, a onda sam ga upitala zašto mi je kupio Bibliju i brojanicu i kako to da je znao što i gdje treba kupiti..Nasmijao se objašnjavajući mi da zna koliko mi to sve znači i da ne želi da se odvajam od Issa(a.s)kojeg toliko volim..Oči su mi zasuzile, a onda sam mu rekla:“ hvala što postojiš!“..

Nisam ga ispravljala kao onoga dana u onoj Crkvi, da se zove Joshua, a ne Isa..više ništa nije bilo važno..Važno je bilo samo kako on to govori i na koji način..Borila sam se sama sa sobom da ga u tom trenutku ne zagrlim..No, nisam htjela učiniti ništa što je bilo suprotno onome kako sam odgojena..Izašla sam iz auta i žurno krenula prema stanu..Na ulazu me pozdravio čuvar, odvratila sam i nastavila dalje..Jurila sam onim ogromnim stanom, popravljajući kosu i šminku, oblačeći drugu haljinu koju mi je Ephrem poklonio..Savršeno mi je prIstajala, što me još više fasciniralo..Kako li je samo pogodio veličinu.Bio je nevjerovatan u svemu pa me više ništa nije ni čudilo..Od njega se nije ništa manje moglo ni očekivati..Za desetak minuta bila sam ponovo u njegovom autu..Nasmijao se i rekao : „Ya amar!“..

Opet sam bila njegova mjesečina..A ja sam se utapala u svakoj njegovoj riječi..Vozli smo se kroz Damask, ne obazireći se više na taj grad i na prolaznike slučajne a i one namjerne..Zašto? Jednog dana ćemo shvatiti da i oni nisu bili slučajni, niti išta što se dešavalo....Kriomice sam ga promatrala kutkom oka, što je i on povremeno činio..Nekakva čudna ugoda prolazila je mojim tijelom..Bila je to opčinjenost i zaljubljenost tim divnim Ephremom…Ubrzo smo došli do restorana gdje je rezervirao mjesto za ručak..Gospodin na ulazu doveo nas je do stola na terasi s koje se prostirao predivan pogled na Damask..Uživala sam u svakoj sekundi, a on me nasmiješen promatrao..Nisam znala što da kažem..nije bilo tih riječi kojima bih mu mogla zahvaliti na svemu što je činio za mene..Konobar je nosio mnoštvo tanjura, koje sam promatrala u čudu..Zapravo više sam se čudila sebi, jer sam u trenutku osjetila da bih mogla pojesti sve što vidim..To je zapravo reakcija na ugodu koju sam osjećala u njegovu društvu..A onda u jednom trenutku dodirnuo mi je ruku, a ja sam osjetila neku neobičnu toplinu koja se prolazi poput igala cijelim mojim tijelom..Pogledao me onim plavim očima i glasno rekao:Ana behibek( Volim te)!“ Nisam ni uspjela odgovoriti mu u istom tonu, kada se terasom prolomio bjesan krik:

„ Ma koga ti voliš, smeće muslimansko!“ Svijet mi se okrenuo po drugi put u životu, slike onog dana u mojoj kući letjele su mojim mislima..Hvatala me nesvjestica..On me još uvijek držao za ruku, gledajući s nevjericom prema ulazu u unutrašnjost restorana..Najgora noćna mora postala je stvarnost..Čudovište iz moje mašte, postalo je java..A onda sam skrenula pogled u pravcu Ephremovog, a tamo je poput prikaze stajao moj otac, a pored njega moj stric svećenik ..Pokušavao ga je zaustaviti, potezajući ga za rukav, da se smiri, ali bezuspjesno..Kao sjedila sam na onoj stolici..Poželjela sam u trenu skočiti s one terase, i završiti s agonijom svoga života..Istrgnuo se stricu i bjesno dotrčao do stola za kojim smo sjedili..Uhvatio je stoljnak, a sve što je bilo na njemu letjelo je u sto komadića..Psovao je i vrijeđao Ephrema, njegovu vjeru, njegovu obitelj, sve redom..Ephrem je bio nevjerovatno miran..Nije reagirao samo je sjedio i gledao u njega..A onda je moj otac uhvatio Ephrema za vrat digao sa o ne stolice i počeo udarati šakama..Krv mu je potekla iz nosa..On se nije branio..Samo je rekao u trenutku:

„Smirite se, strariji ste od mene, ja vas poštujem ne želim se tući s vama!“..A onda sam izgubila živce i počela vikati da nas ostavi na miru..Okrenuo se prema meni uhvatio me za kosu i rekao:

„Hoćeš biti muslimanka, radije ću te ubiti!“

i počeo me udarati kao onog dana u kući..Nije me više ništa bolilo, kao da sam odjednom otupjela na svu tu bol..Ali bolila me duša, gledajući Ephrema i onu krv koja je tekla ispod nosnica..Ephrem ga je pokušavao zaustaviti zajedno sa stricem..vukli su ga za rukave, za sako na leđima, ali nije se dao..I dalje je čupao ono malo kose što je ostalo..A onda me pustio i odgurnuo..Nisam mogla plakati, niti išta reći..Nisam vjerovala u kakvom smo se skandalu našli..Konobari su zvali policiju..Sva sreća u toj nesreći da nije bilo nikoga osim nas na toj terasi.Manja sramota, kako je on često znao reći..Opet se okrenuo prema Ephremu i govorio mu najgore kletve na račun njegove vjere..A on je i dalje ostao miran..Stric ga je uspio u jednom trenutku primiriti i rekao mi da idem s njima ako ne želim još više problema..Odbila sam govoreći mu jecajući da me ionako istjerao iz kuće i da nemam što raditi tamo..Govorio je da idem k njemu i strini i da će se sve riješiti.. Stric ga je uspio odvući vani, a onda je došla policija..Ne znam ni sama što su oni rekli i kako su to riješili.Ephrem je odbio podnijeti prijavu protiv njega.Znala sam da neće to učinit zbog mene..Prišla sam mu i pokušala mu maramicom zaustaviti krvarenje iz nosa..Srce mi se paralo gledajući ga takvog, više nisam mogla zaustaviti suze, a onda sam mu rekla:“

Oprosti!“ i okrenula se i otišla sa ocem i stricem..Ne osvrčući se više..Jer znala sam ako ga samo jednom pogledam, da neću otići..Ali nije više bilo smisla..Ne bi nas pustio na miru, ni on ni svi oni koje je uključio u svoje ludilo..

Bespomoćno me dozivao:“

Miriam ne idi!“

Njegovo riječi kao da su zaglušivale moj um, poput bubnja udarale su o moje misle..No, odlučila sam izdržati do kraja i otići..Ne zbog sebe, već zbog njega...Previše sam ga voljela da bi dozvolila da pati zbog mene..Jecala sam hodajući osramoćena kroz onaj restoran prema autu moga oca..Još uvijek stajao je tamo sa stricem i policijom..Ništa nije govorio, samo je ubrzano disao i škripao zubima..Isto ono škripanje kao i onoga dana.. onda je stric rekao da uđem u auto..Sjela sam odostraga i odvezla se u svoje zatočeništvo u zlatni kavez koji me čekao, daleko od Ephrema, daleko od neispričane priče i pokidanih stranica moga života..Ostala je samo tuga i čežnja..

..sa očima koje su parale svijetlost svijetiljke i nadmašile i mjesec i zvijezde..Pogledi su nam se sreli, a kada je shvatio koga vidi, zakoračio je s oprezom gledajući tko je u blizini..a ja sam ustala i više nisam mogla izdržati i krenula ubrzanim korakom prema njemu..Stajao je i dalje ispod one svijetiljke ukočeno, nijemo sa tek jednim korakom prema naprijed..a ja ispred njega..i krenula je rijeka mojih suza, bez riječi..a onda je shvatio..i bilo je jače od nas, i svih onih koji su protiv nas..svih onih koji su nas zločudnim očima promatrali..I zagrlio me čvrsto, da sam ostajala bez daha i tiho šapnuo:

Miriam,

Plakala sam sve jače i jače, sve glasnije i glasnije..A on me nije puštao iz svog zagrljaja..Osluškivala sam otkucaje njegova srca, koji su poput opijuma omamljivale moj um i tijelo..Odjednom sam osjetila neeopisivi mir..spokojan, čaroban..sve je postalo malo i nevažno, i moje modrice i počupana kosa, i krv na mojoj odjeci..a on i ja postali smo veliki, najveći..i ono što je raslo u nama..naša neispričana priča dobila je svoj nastavak..svoju priliku , svoj vrhunac..Ephrem i Miriam..Grčevito sam se držala za njegovu thobu..trljajući uplakane obraze..Nijemo smo stajali jedno drugome u zagrljaju..osjetila sam jecaj njegove duše i suze koje su dodirivale moju kosu..Toplina koja je izvirala iz njegovog srca obuzela me do nekakve čudne ugodne omamljenosti..Nije nas bilo briga za sve one poglede iz dvorišta džamije, niti za one koji su ljutitio mrmljali prolazeći pored nas..Ja sa svojih 17 godina i njegovih 29..Kao da je vrijeme stalo tog časa..Zapravo bilo mi je drago što me otac izbacio iz kuće..drago jer da nije bilo tako ja te večeri ne bi s njim stajala usred Damaska ispod one svijetiljke, niti bi osluškivala otkucaje njegova srca…I stajali smo tako…a onda je rukama dotaknuo moje lice i prešao prstima preko mojih modrica i posjekotina..Gledala sam prema dolje, posramljena jer me nikada niti jedan muškarac nije tako dodirivao Ali to je bilo tako nevino, u njegovim dodirima nije bilo muške pokvarenosti, niti koristi..njegovi dodiri bili su zapravo melem za moje ozlijeđeno lice, kao i melem za moju razgoljenu dušu..A onda je dotaknuo moju bradu i nježno moje lice podigao prema sebi..Gledala sam nijemo u njegove suzne oči i ponovo se utapala u njima..Ovaj put nisam htjela bježati od njega, od nas..ionako nisam imala kuda..Gledali smo jedno u drugo tako minutu-dvije, a onda me uhvatio za ruku, drugom rukom dohvatio moj kofer i krenuli smo..krenuli smo držeći se za ruke kroz čitavo središte Damaska..On u islamskoj thobi od glave do pete, a ja u poderanoj odjeći sa privjeskom Bogorodice jasno vidljivim oko vrata..Nismo ništa govorili, niti sam išta pitala..

Nije mi bilo važno gdje idemo, i koliko dugo ćemo hodati..U tom trenutku sam se osjećala kao da mogu prijeći cijelu kuglu zemaljsku s njime pješice, i ne bi bila umorna..Pored njega nestaje sav umor, sva tuga, sve rane, bolovi i nijemi jecaji..S njime svijet postaje ljepši, pa i prljavi papirić na cesti, lokva blata uz rub pločnika i plastična boca koju vjetar valja ulicama Damaska…Hodajući tako došli smo do parkirališta, na kojem je među mnoštvom auta bio i njegov auto..Iznenađeno sam gledala u taj stroj, sa tim ogromnim gumama..Fascinirao me više nego onaj motor s kojim smo tumarali izvan Damaska..Otvorio mi je vrata, nasmiješio se, a ja sam uplašeno i usporena sjedala na sjedište tog automobila..Naime, prvi put sam se našla sa jednim muškarcem u nekom zatvorenom prostoru, sama, a da to nije škola, bolnica ili sl..I to još u njegovom autu..Nekakav ugodan strah prolazio je mojim tjelom..Panično sam povlačila ostatke one kosulje prema bradi..Ne znam zašto, vjerojatno instiktivno, iako sam znala da mi on ne bi naudio niti pokušao išta tako.. Njegove oči i osmijeh bili su tako nevini, bez imalo zlih primisli..Gledala sam u mnoštvo tih tipki i lampica u tom čudesnom autu..Iznenađena i ne vjerujući da se nalazim u takvom autu i još k tome s Ephremom..Odjednom su mi svi oni udarci moga oca i uvrede postale tako slatke, smisao da se desi ono što se moralo desiti te večeri..a u pravo se dešavalo,ja i Ephrem.. I dalje smo samo šutili, kriomice pogledavajući jedno drugo..nisam znala što bih rekla, niti kako da reagiram..bilo je čudno sjediti s njime u tom autu, sama..moja djevojačka panika, mješala se sa osjećajem ugode..Kuda zapravo idemo više nije bilo važno..važan je bio samo trenutak u kojem smo se nalazili..a onda se nagnuo preko mene..nesvjesno sam se trznula, osjećaju sve jače udarce svoga srca..a on je pružio ruku prema sigurnosnom pojasu i pričvrstio ga u utor..nekakvo čudno olakšanje sam osjetila, a glasan uzdah iz mojih usta parao je tišinu..što sam pomislila u tom trenutku, bilo je više nego smiješno..a znala sam da Ephrem sa svim svojim manirima, ne bi učinio ništa loše..što je to bilo loše..nevini poljubac i dodir..sve je to bilo loše u svijetu u kojem smo živjeli....on je to znao, kao i ja..pa mu nije ni padalo na pamet ništa od toga..a onda moje izbezumljenje misli prekinuo je zvuk motora..i krenuli smo..svijetla automobila lomila su mrak u ulicama Damaska..tog grada kojeg sam tako voljela, a u trenu i tako zamrzila i sve ono što mi se događalo toga dana u toj kući..vozio je polako, oprezno, bez riječi..nekakvih 10-tak minuta..a onda smo se zaustavili u djelu grada gdje je sva društvena krema posjedovala svoje luksuzne stanove i poslovne prostore..začuđeno sam gledala u zgradu koja se nazirala kroz prozor njegovog automobila..u tom trenutku počela sam se pitati kuda me vodi..hotela nije bilo na vidiku..ostajalo je samo jedno..njegov stan..ne, ne, ne dolazi u obzir-pomislila sam u sebi..To nisam ja, to nije Miriam koja je odgojena da ne ulazi u stanove muškaraca, koji joj nisu rodbina..a onda me pogledao i rekao:

„Ma tkhafeesh!“ (ne boj se)..

U sebi sam vodila nijeme monologe:ne boj se, što to znači ne boj se, gdje me vodiš..U tom trenu htjela sam pobjeći glavom bez obzira..izbjeći bilo kakvu priliku da budem u nekom stanu sam s njime..To se kosilo sa mojim odgojem i svim vrijednostima kojima su me učili..Primjetio je moju zabrinutost, a onda me umirio riječima:

„Ovo je moj stan, ovdje ćeš ostati, dok ja ne vidim što ćemo dalje..Ja ću se vratiti kući, k svojima, i doći ću ujutro..Zgrada je sigurna, ne brini se..Čuvar na ulazu je osoba od povjerenja i ja ću sve riješiti s njime!“..

A onda sam grizla usnicu da ne prasnem u smijeh..Smiješno je bilo da sam uopće mogla pomisliti da on ima neke druge planove..Ta to je bio Ephrem, mladić koji je vjerski odgajan, mladić koji se prema svakome odnosio kao prema svojoj majci ili sestri..Dakle, opasnosti nije ni bilo, sve je bila samo moja prestravljena mašta..Izašli smo iz auta i krenuli prema ulazu..Prišao je čuvaru i objasnio mu je o čemu se radi i da mora biti diskretan..Čovjek je kimnuo glavom potvrdno i rekao da nema problema i da nije ništa vidio ni čuo..Sad mi je već bilo lakše..Koračali smo stepenicama, koje su vodile do visokog prizemlja zgrade..Jedno pored drugoga, dok je držao onaj moj otrcani kofer u ruci..Došli smo da vrata..još nisam mogla vjerovati gdje sam i to s Ephremom..nisam mogla vjerovati da ću spavati izvan kuće i to u njegovom stanu..nisam ni razmišljala o onome što se zbiva u kući te večeri, nakon što sam izbačena od tamo..kao da sam namjerno tjerala te misle od sebe, kako ne bi osjetila tupu bol u prsima na samu pomisao kako mama plače i kako se osjeća sada..Bilo je lakše zaokupiti misli o tome kako ću spavati u stanu jednog muškarcu..ako ću uopće i spavati..Bilo je teško zamisliti da bi nakon svega proživljenog mogla sklopiti oči, pa i na trenutak..Otvorio je vrata, a ja sam još uvijek s nevjericom kao ukopana stajala na pragu..Nasmiješio mi se i rekao:

„Yallah!“(uđi)

Ne povjerljivo sam koračala, korak po korak u to prostrantvo koje se ukazalo ispred mojih očiju..Ne znam da li sam više bila zaprepaštena činjenicom da sam tu gdje jesam ili onim ogromnim prostorom i svim lijepim i modernim stvarima..Ogledavala sam oko sebe, čudeći svom tom luksuzu..A Ephrem..on je samo promatrao i nasmiješen gutao pogledom svaki moj pokret očiju i tijela..A onda mi je prišao i uhvatio me nježno za ruku..A u meni opet neka vrućina i strah.. držeći za ruku vodio me kroz taj labirint od stana..bez komentara poslušno sam ga pratila kora po korak..rukom u njegovoj ruci..a onda smo se zaustavili ispred vrata..Bila je to spavaća soba..Kad sam ugledala onaj ogroman krevet, kao da me netko polio vrućom vodom i ni koraka dalja nisam napravila..Pa što on misli da ću ja ući u njegovu sobu-pomislila sam..Pa čak ni Ephremu to nije dozvoljeno..Ta moja djevojačka naivnost je bez obzira na činjenicu da Ephrem nije od onih koji te uvuku u spavaću sobu, odavala neke skeptične reakcije poput onih: On je muškarac i to je dovoljno.. Kad mi je objasnio da ću samo ja spavti i u ovoj sobi sama i u tome stanu sama, osjetila sam neko blaženo olakšanje koje je izmamilo osmijeh na mome licu. Nisam ništa ni manje očekivala od Ephrema. Ušla sam u tu sobu , ogledavajući svaki njen kutak, ukrase, slike, namještaj..Prišla sam polici na kojoj su stajale slike Ephremove obitelji. Uzela sam u ruke najveću, na kojoj su bili njegovi roditelji, sestre i braća..Gledala sam ta lica, koja su godinama dolazila u našu kuću.Pomislila sam kako se ovo sve nije dogodilo i da će sve biti kao prije..Zatvorila sam oči na trenutak..Mislima sam željela otjerati slike koje su mi dolazile pred oči onog stravičnog prizora u kući..Nisam ni željela pomišljati na to da je to kraj mog života s mamom, Halile, da je završio pogled iz moje osobe na katu, na užegle ulice Damaska i jesenji list koji se valja ulicama na vjetru..Koliko god sam mrzila taj savršeni svijet, toliko mi je i u trenutku nedostajao..Kao da je prošla cijela vječnost..A onda sam prišla najvišoj polici u toj sobi…Pogled se zaustavio na toj robusnoj knjizi, koja je pobudila moju znatiželju..Pružila sam ruku prema vrhu te police, stajajući na prstima..A onda je Ephrem prišao i pružio mi tu knjigu..Znatiželja je bila jača od mene..Držala sam je u rukama, koje su gotovo utrnule od njene težine..Bio je to Ku'ran..Ephrem me mirno promatrao, stajajući u onoj thobi tik uz mene..Nije progovrio ni riječi..Dotaknula sam korice te knjige, otvarajući stranicu po stranicu..Pogledom sam prelazila preko brojnih sura (stihova u Ku'ranu), a onda se odjednom otvorio prozor i pojavio taj čudni vjetar od niotkuda..Silina hladnog zraka koji je prostrujila je kroz sobu, izmamila je tu knjigu iz mojih ruku, i udarila je o pod.. crvenilo je obojilo moje obraze..Nisam mogla vjerovati što se dogodilo..Ta, to je bila njegova sveta knjiga, a ja nespretna ispustila sam je iz ruku..Gledala sam nijemo u tu knjigu u nevjerici što se dogodilo..Toliko sam se loše osjećala da nisam od srama mogla podignuti pogled prema Ephremu..Što reći u takvom trenutku? Ni sama nisam znala..A onda se spustio prema podu i dignuo Knjigu, a ja sam i dalje posramljeno stajala kao ukopana ispred njega..Nasmijao se glasno i podignuo moje lice prema gore, tako da je jasno mogao vidjeti moje oči i izraz lica..A onda je rekao:

„La taqlaqi!“(ne brini)

Zatvrio je knjigu i otpuhnuo prašinu koja je usput pokupila na svojim koricima i stavio je natrag na onu policu..I dalje sam se glupavo osjećala, preispitivajući samu sebe, kako mi se to moglo desiti, kako sam mogla biti tako šeprtljava..No, prekinuo je moj nijemi monolog i odveo me do dnevne sobe..Pogled je sezao kao beskonačnost, koja se gubila u mnoštvu njenih kvadrata..Više se nisam usudila prilaziti niti jednoj zanimljivoj stvari, koju sam ugledala, kako ne bi ponovila isto kao i sa knjigom..Primjetio je moju opsjednutost događajem od malo prije, pa se ponovo nasmijao, želeći mi dati do znanja da se nepotrebno brinem..A onda mi je ponudio da sjednem..Sjela sam na tu ogromnu kožnu fotelju, kao da sam uronila u nekakvo more, pridržavajući se rukama za naslone pored..Sjeo je nasuprot mene, a onda je započeo razgovor..Promatrala sam njegovo držanje..njegovu thobu u koju je bio odjeven, negove kretnje usnama, njegove plave oči..Bio je toliko fascinantan, da me dovodio do nekog do tada, nepoznatog ludila..onog lucidnog..Imao je pravo arapsko držanje, oštro, graciozno..I postao je moj Princ..A onda u jednom trenu, ne znam ni sama kako, kao da smo ušli u neku drugu dimenziju i našla sam se lice u lice s njim..toplina je prošla mojim tijelom..i prvi puta u životu mi nije bilo hladno..tamo negdje oko srca..