Веронаука: Данијела Марковић - Практична примена нових уџбеника у настави, Четврти сусрет ученика и катихета Епархије пожаревачко-браничевске

Ризница: Свети Максим Исповедник - О љубави, Хришћанска мисао, Протојереј Георгије Флоровски - Елементи Литургије

Беседе: Епископ пожаревачко-браничевски Игнатије - Беседа, Протојереј Александар Михаиловић - Беседа о православној духовности

Поезија и проза: Акатист свима светима просијалим у Америци, Раша Перић - Црква Миће Данојлића, Косовска Симонида

• Погледајте целокупан садржај овог броја
  

Извор: Епархија браничевска

"Salam!" Ya Amar!"-te su riječi dirnile moju dušu i urezale se duboko u srce. Slatke zabranjene riječi. Zabranjene u svijetu u kojem se nalazimo, u svijetu tako drugačijem . Zapravo u tom trenutku sve je postalo drugačije. I ulica, i kiša, i mjesc i zvijezde, i sunce i cvijeće i ljudi oko nas.Tlo po kojem je hodao, zrak koji je udisao...I mi smo postali drugačiji..

Ya Amar ima nekoliko značenja. Može se prevesti kao nešto lijepo poput mjesečine ili spoznao sam, susreo tvoju ljepotu, opčinjen sam tvojom ljepotom, iznenađen sam kako si lijepa..Ne može se moja ljepota mjeriti sa ljepotom riječi koje je izgovorio ni sa čuđenjem koje je došlo iz moga srca, niti sa strahom koji se mješao sa lavinom osjećaja koji su tada kolali mojim bićem. Te riječi ne mogu se izreči niti dovoljno opisati. Posebne jer su dolazile iz njegovog srca. Baš njegovog, onog šutljivog i samozatajnog Ephrema. Ne znam da li su me više iznenadile riječi koje je izrekao ili činjenica da je on uopće nešto rekao. I to baš meni, djevojci sa školskom torbom, raščupanom pletenicom, sanjalici čija je mašta i neispričana priča bio upravo on Eprem. Ephrem toliko drugačiji od drugih.

Stajala sam kao ukopana, prvi puta u životu nisam znala što reći..Jedna brbljavica u jednoj sekundi postala je šutljivica, nijema djevojčica, s pletenicom koju je nervozno dodirivala. I stajala sam tako minutu, dvije, a činilo se kao da stojim tamo čitavu vječnost. Vječnost i trenutak koji sam htjela zaustaviti, kao i vrijeme i mjesto u kojem smo se sreli. Prvi puta u životu osjetila sam neopisivu toplinu oko srca koja je prolazila čitavim moji tijelom. A on je samo stajao i promatrao me nasmiješen, očima koje su sjajile nekim neobičnim sjajem. Sjajem koji me je hipnotizirao u trenu.

I tako gledajući jedno u drugo, svijet se počeo okretati oko mene i cijeli moj život.I pravila kao da su nestajala.. a nestala je i tišina, otkucajima moga srca..A onda da je netko progovorio iz mene:

"El Kamar Helou Wa Inta Ahhla" (mjesec je prekrasan, a ti si još više od toga).

A onda me uhvatio za ruku. Nježno, suptilno, kao da povjetarac prolazi mojim prstima. Naše duše u tom trenutku drhtale su zajedno, zajedno su plakale. Plakale jer se nalaze u svijetu i vremenu u kojem se nalaze. U svijetu kojeg smo toliko željeli promjeniti... i upravo se to počelo od tog trena dešavati..mjenjali smo svijet i prkosilii svima oko sebe. A onda se začuo poziv s džamije na namaz(molitvu). A on je još uvijek stajao ispred mene, sa svojom rukom u mojoj ruci, sa osmijehom i čarolijom u svojim očima. Moždanim vijugama u mojoj glavi počeli su ispreplitati strah i želja da ostanem tamo. No, znala sam da se svakim trenutkom povečava opasnost od onoga što može uslijediti, ako nas vidi netko od lokalnih dušebrižnika, od onih koji bi otrčali sretni da našim obiteljima ispričaju ono što su vidjeli. Svatko priča neku svoju priču..pa bila ona i onakva kakva se ne čini u određenom trenutku.

Sama pomisao na sve to, promijenila je izraz moga lica...istrgla sam munjevito svoju ruku iz njegove i počela trčati. Trčala sam nekoliko metara, a onda sam se okrenula u jednom trenutku, a on je i dalje stajao tamo gledajući zamnom sa istim sjajem u očima, sa istim osmijehom na licu.

Između Crkve i džamije, između namaza i molive, tamo gdje smo se sreli. Ispred Crkve u kojoj je gorila svijeća, ispred džamije u kojoj je molio. A ja sam kao uplašena srna trčala i trčala, a nisam ni sama znala kamo. Više ništa nije bilo važno, ni gdje, ni kuda. Bježala sam od njega, bježala sam sama od sebe..

I kiša je počela padati. Slijevala se niz ulice Damaska. Nije to bila obična kiša. Nebo je plakalo. Plakala su i naše duše, cvijeće u vrtovima kuća oplakano jutarnjom rosom, obala udarana valovima, korito rijeke u kojoj teče...

Došla sam do vrata svoje kuće, nisam marila ni za mokru odjeću ni za mokru kosu. Samo sam se htjela povući u osamu svoje sobe i plakati, gorko plakati. Plakati za onim što je nemoguće i ne može biti. A kako plakati da te nitko ne vidi, kako plakati za nekim drugim svijetom u kojem nismo postojali..

Mama je otvorila vrata i zbunjeno gledala u mene. Pitala me zašto sam došla bez kišobrana, zašto nisam nikoga zvala. Nisam mogla odgovoriti ništa, zapravo nisam ni znala što da ogovorim, što da kažem. Nisam u potpunosti još uvijek postala svijesna što mi se dogodilo. Krenula sam stepenicama prema sobi, a ona je i dalje s nevjericom gledala u mene. Koraci su tako postali teški, kao da su me kilometri djelili od sobe. Ruke su drhtale, srce je htjelo iskočiti. Ušla sam u sobu, i zatvorila vrata. Htjela sam zatvoriti sve što se dogodilo i ostaviti iza sebe, tamo između Crkve i džamije..

A onda je ušla mama. Govorila je da se presvučem, da će mi donijeti topli čaj. Njene riječi kao da su odzvanjale negdje u daljini, daleko, daleko. Osjetila sam da gubim svijest. Strah je odradio svoje. Strah spoznaje koja se zove ljubav, zabranjena ljubav. A gdje je nestao trenutak, trenutak lucidnosti i realnosti. Trenutak koji se zove Ephrem..Mislima sam ga tjerala od sebe, pokušavajući sama sebe uvjeriti da je sve to moja iluzija..Ali iluzija ne traje cijeli život, iluzija traje tek na tren..

Slijedećeg jutra ležala sam u bolnici. Tata i mama bili su pored mene. Preplašeni, zabrinuti. Večer prije izgubila sam svijest. Halile mi je ispričala kako je mama zapomagala i držala me čvrsto za ruku. Dotrčao je i tata. Kada su me vidjeli kako bespomočno ležim, pomislili su na najgore. Halile je pozvala hitnu pomoć i ja sam se našla u bolnici. Halile je bila kućna pomoćnica moje mame, muslimanka, osoba velikog srca, puna razumjevanja i strpljnja. Sjećam se da je od mog ranog djetinjstva bila sa nama. Marljivo je radila kućanske poslove, a onda navečer u kasne sate odlazila kući. Zivjela je s roditeljima i nikada se nije udavala. Postala je članom obitelji, pa je nekoliko puta odlazila i u Hrvatsku sa nama. Čak je naučila i nekoliko riječi hrvatskoga. Halile je sabah (jutro) naše kuće . Tako sam ju zvala, jer je uvijek govorila kako ćemo sve ujutro, ići ćemo u jutro, pričati ćemo ujutro, smijati ćemo se ujutro. I zaista je kao jutro, dobra duša, kao rosa na pupoljku ruže, kao mirna rijeka u sumrak. To je moja Halile, Halile koja je isplela bezbroj pletenica u mojoj kosi. Moja draga Halile..

Nikada nisam voljela jesti. Jela sam oduvijek tek toliko da preživim. Nikada nisam voljela slatko, masno, kolači i ostale slastice su mi oduvijek bile nešto odbojno . Pojela bi tek toliko da ne umrem od gladi, na što se tata uvijek ljutio. Doslovno me molio da jedem, ali ja nikako nisam previše mogla, ma koliko se trudila. Takva je i mama. Vjerojatno je i genetika odigrala svoje. Ni toga dana nisam puno jela, a uz uzbuđenje koje sam doživjela to popodne i mokra odjeća, uzeli su svoj danak. Liječnik je umirio roditelje, da se radi samo o iscrpljenosti i da će biti sve u redu. Monotonija bolničke sobe, infuzija u ruci, nisu mogli skrenuti moje misli s Ephrema. Čuvala sam njegove riječi duboko u srcu, da ih nitko ne otkrije, samo za sebe. Ali svaka tajna dođe na vidjelo, i ne može vječno ostati tajna..ali u takvom trenutku to ne shvaćaš ili ne želiš shvatiti..

Naravno, da mi je tata sjedeći na mom bolničkom krevetu držao predavanja o prehrani, o zdravom životu, ali ja ga nisam ni slušala. Slušala sam samo svoje srce i riječi koje su dopirale iz njega:"Ya Amar". One su bile moj lijek i sve što me održavalo pri svijesti.

Proveli su u bolnici cijelo jutro. Borila sam se sa dosadom, popitkujući osoblje kada ću kući, zašto moram ležati. Razvezao mi se jezik kao i uvijek i mislim da sam bila najnaporniji pacijent. A spoznaja da ću tu ostati još nekoliko dana, gušila me da sam ostajala bez zraka. Ja sam samo razmišljala o onom mjestu između Crkve i džamije i onome što se dogodilo tamo. Nisam željela da se to dogodi, ne nešto takvo ili ipak jesam..da jesam, a to nisam htjela ni sebi samoj priznati..I zaspala sam..

Spavala sam nekoliko sati, a kada sam otvorila oči, onako snena, okrenula sam se prema vratima sobe. A tamo je stajao on, Ephrem..

Koliko god sam se činila snažnom, riječitom, munjevito, u trenu sam postala plaha, krhka i lomljiva.

Ukrotio me njegov osmijeh i plave oči koje su sjale pored vrata bolničke sobe. Moje misli u tom trenu nisu bile ni prežestoke ni pre nježne, zapravo ih nije ni bilo više. Zavrtile su mi glavom i stvorile ugodnu konfuziju.

Ležala sam nepomično i opet bez riječi..Kako neobično za mene, ali opet muk, veličanstveni muk.

Prišao je uz moju bolničku postelju, polako, polako..Misli su se pokrenule i strah od toga da bi mogao netko naići, tko u ovom trenu to nipošto ne bi smio.

Nježno je uhvatio moju ruku, a ja sam se utapala u njegovim plavim očima. Zapravo zaronila sam u njih i izčitala sve što u njima piše...

Smiješio se, a onda je rekao :

" La taqlaqi !"(ne brini)

Kao da je pročitao moje misli i izmamio osmijeh na mome licu.I krenuo je razgovor, onaj koji sam toliko priželjkivala. Pitao me kako sam, što se dogodilo. Odgovarala sam drhtavim glasom, pokušavajući mu objasniti što se dogodilo. Pažljivo me slušao, kao da je upijao svaku moju riječ. A ja više nisam bila bolesna, pričala sam i pričala. Baš kao i kada je dolazio s roditeljima k nama u kuću. Pitala sam što radi ovdje i kako je znao da sam tu. Rekao je sa je mama zvala njegove i rekla gdje sam. Rekao je kako je odmah dojurio ovamo, kako je želio biti pored mene. A ja sam jačala od njegovih riječi, nije mi trebala više ni infuzija ni lijekovi. On je bio moj lijek, moja snaga, moja želja da ustanem s postelje i odjurim s njime, da mi ispriča sve što sam znatiželjno željela čuti.

I pričao je, doduše malo kao i uvijek, ali je pričao. I jedna jedina riječ bila mi je kao milijun ispričanih. Jer dolazile su od njega, Ephrema sa mojih crteža i izmišljenih priča za laku noć. Razgovor je bio iznenadno prekinut mojim trenutnim prizemljenjem, da on ovdje ne smije biti, da smo dva različita svijeta, zabranjena, nemoguća. Rekao je da se bori dugo s time, da se više ne želi boriti, da što god bilo, dovoljno mu je da mi bude blizu, pa makar me i samo promatrao iz daleka. I to mi je bilo dovoljno. Nije mi više trebalo ništa u životu, samo Ephrem. Držao me i dalje za ruku i ponavljao da sam njegova najljepša mjesečina, njegova duša i njegova neispjevana pjesma. Pričao mi je o pjesmama koje piše dugo, dugo o meni..A onda smo se počeli glasno smijati. U trenu kada sam mu ispričala da i ja pišem, priče, da sam ga crtala, da je bio moj imaginarni prijatelj. Smijali smo se i smijali, kao da smijehu nije bilo kraja. A onda sam s hodnika začula glas mojega oca:

"Anta lateef!"(vrlo ste ljubazni)

..Tog nedjeljnog poslijepodneva sjedila sam pored prozora u svojoj sobi i promatrala kišu kako pere ulice Damaska..Osluškivala sam kap po kap kako udara o tlo, koje su prekidale tišinu oko mene...Nijeme misli koje su prolazile mojom glavom iznenada je prekinuo zvuk automobila koji se zaustavio ispred kuće..Iz njega je izlazila obitelj koja je preko dvadeset godina dolazila u našu kuću...Bio je to uobičajen prizor..Prvo je izašao gospodin, gospođa, a onda kao i uvijek, posljedni Ephrem..Držao je kišobran u ruci i pratio majku koja je hodala iza supruga..Ephrem je u trenutku zastao i pogledao prema meni. Naslonila sam lice na hladan prozor, osjećaju toplinu Ephremovog pogleda. Prozor najednom više nije bio hladan. Da li je to bila iluzija ili fotomorgana, gledajući njega, više nije bilo važno. Nekoliko sekundi je zastao , a onda je krenuo naprijed za svojim roditeljima.

Ephrem je treći sin od ukupno petero djece..Bio je oduvijek drugačiji od svoje braće i dvije mlađe sestre. Studirao je u inozemstvu, pokrenuo vlastitu tvrtku, iako je obitelj generacijama posjedovala obiteljsku tvrtku. Dva starija brata bila su oženjena i nastavila obiteljski biznis, dok je starija sestra te godine diplomorala i pridružila se njima.. Najmlađa Asma u to je vrijeme još studirala u Damasku. Bila je to i ostala tradicionalna, pomalo fundametalistička islamska obitelj, konzervativnih svjetonazora, u kojoj je bilo jasno izražena i prakticirana vjera, koja je je svima bila na prvome mjestu. No, to nije bila prepreka da budu kućni prijatelji, nama kršćanima, s kojima su godinama bili u vrlo prisnim odnosima..Žene su bile uvijek pokrivene, pa i dok smo bile same bez ijednog muškarca u društvu. Dolazili su i čestitali nam naše kršćanske blagdane, gdje se do jutra slavilo, a tako je bilo i s naše strane kada su slavili njihovi vjerski blagdani. Moja mama često je odlazila u shopping sa njihovom majkom, časkale su gotovo svakodnevno u poslijepodnevnim satima, kao i moj otac koje je slobodno vrijeme često provodio s njihovim ocem. Nisam se nikada pretjerano družila sa djecom te obitelji, jer su svi podosta stariji od mene. Dok su dolazili k nama gotovo uvijek je bio prisutan Ephrem, koji je sramežljivo promatrao i osluškivao njihove razgovore. Izmjenili bi tek poneku riječ, jer i nismo imali baš previše zajedničkih tema, pošto je stariji od mene dvanaest godina. Sjećam se da mi je jednom, prilikom njihovog posjeta donio jednu lutku i rekao: " Ovo je za tebe!" To je bila jedna od rijetkih rečenica koju je prozborio tokom godinama druženja naših obitelji.Ali tako upečatljiva rečenica, koju sam često glasno ponavljala u svojoj sobi. Bila mi je to jedna od najdražih lutki u mojoj kolekciji, baš zato što ju je donio Ephrem. Bio je pomalo fascinantan mom dječjem umu, upravo zato što nije puno govorio. Odskako je i izgledom od svih. Njegove oči su plave, i zbog toga sam ga satima znala promatrati. Nije se nikako uklapau i njihovu tamnoputu i tamnooku obitelj. To što je drugačiji potaknulo je moju dječju znatiželju, zašto on ima svjetle oči, pa sam i često postavljala pitanja roditeljima, koji su se uvijek glasno nasmijali i pokušavajući mi objasniti biologiju, što je naravno bilo znanstvena fantastika mom dječjem umu. Često sam ga crtala u na sve moguće načine, drvenim bojicama, temperama, pastelama. Postao je i moj imaginarni prijatelj s kojim sam kao dijete razgovarala u sobi, dok me mama s vrata promatrala smiješkajući se. Sjećam se dok mi je pričala priče za laku noć, da sam uvijek tražila da izmisli neku priču o Ephremu. Mama je neuspješno pokušavala pričati, što je završavalo mojom ispričanom izmišljenom pričom o njemu. Znala sam prisluškivati razgovor roditelja, kada su razgovarala o njima, priželjkujući da čuti kada će Ephrem opet doći, da ga mogu promatrati i nacratati neku novu sliku i složiti neku novi priču u svojoj glavi. Čak sam i jednog kena nazvala Ephrem, a barbiku Miriam, lutke su nosile naša imena, papiru su bili oslikani našim crtežima. No, tog nedeljnog popodneva već su daleko dječje bajke i lutke bile iza mene, a zamjenili su ih haljine, cipele, i mamina šminka. Tada sam imala sedamnaest godina. Već sam razmišljala o fakultetu i odlasku u Ameriku kod mamine sestrične, o garderobi koju ću ponijeti, o centrima koje ću posjetiti i što ću sve lijepo kupiti u Americi. Više nisam crtala Ephrema i razgovarala s njime u svojoj mašti, tada sam pisala o njemu, stranice i stranice, bilježnice i bilježnice, o tome što Ephrem predstavlja u mome životu, o tom dugogodišnjem prijatelju, koji je to bio na neki čudan način.

Stajala sam još uvijek u svojoj sobi, dok je Ephrem sa obitelji već bio u našem salonu. Prošla sam četkom kroz kosu i uzbuđeno krenula stepenicama prema prizemlju naše kuće. Što sam osjećala u tom trenutku? Zapravo ni ne znam, da li je to bila prikrivena zaljubljenost ili opčinjenost nekim koji je odudarao od mog školskog društva. Ipak je on imao tada 29 godina i bio je pojam u mom životu, svojim stavom, izgledom, načinom na koji sjedi i obraća se. I dalje je bio šutljiv i samozatajan, a time meni još i fascinantniji. Čista suprotnost brbljavoj djevojci, buntovnici, koja je uvijek na satu u školi imala nešto za pitati, koja je uvijek imala prigovor na sve. Kada su razgovarali sa mojim roditeljima, uvijek bi se uključivala u razgovor, iznosila svoje stavove i bila najglasnija. Njima je svima to bilo smješno i zabavno, pa čak i njemu koji me potajice znao promatrati i sramežljivo mi se znao namiješiti. Tako je bilo i to popodne. Silazila sam stepenicama, zabacivajući svoje uvojke, graciozno stajajući na ulazu salona i pozdravljajući sve redom. Ephrem je bio posljedni na redu. Stajao je ispred mene, onih neobičnih plavih očiju, sjajnim nego ikada. Nasmiješio mi se, pružio ruku, prvi puta, što je izazvalo opću pomutnju među svima. Naime, nikada se nisu ni on ni njegov otac rukovali sa nama ženama. Tako nalaže islam, što su oni i prakticirali. U tom trenutku kada je prvi pružio ruku k meni, ja sam bez razmišljala pružila i njemu ruku, na što je njegov otac uzrujano povišenim tonom reagirao:" Ephrem!" Povukla sam se korakom u nazad, a on je i dalje gledao u mene, dok mu je otac ljutito pokušao skrenuti pozornost da sjedne i ne napravi više tako nešto. I moji roditelji su se iznenadili Ephremovom reakcijom, ali tome nisu pridavali toliku pozornost. Nastavili su razgovor, dok sam se ja suzdržavala da im ne kažem što ih ide. No, ipak to nisam napravila zbog svojih, pa sam se pokorila novonastaloj situaciji. Kada nisu obraćali pažnju, naši pogledi su se sreli i nastavili potajno nijemo pogledima razgovarati. Gorila sam od želje da razgovaram s njime, da mi ispriča sve o svome poslu, o studiju i studenskim danima. No, nije bilo prilike za to i nastavili smo se kriomice susretati pogledima. To popodne bili su tri sata u našoj kući. Teme su se redale kao i obično, od poslovnih do političkih, pa od kupovine do godišnjih odmora. Što god sam pokušala da se okolišanjem ubacim u razgovor sa Ephremom nije mi uspijevalo. Redovno nas je prekidao njegov otac i prije nego bi nešto i pokušala reći, što je i moj otac počeo podržavati. Buntovnost je rasla u meni, i čekala sam svoj trenutak, kovajući planove u glavi da dam do znanja njihovom primitivizmu i fundametalizmu. I čvrsto sam vjerovala da će jednom doći i taj dan. Izašli su iz kuće u pratnji mojih, a ja sam ih slijedila u stopu sve do auta. I ušli su redom, otac, majka, Ephrem. I tada sam iskoristila priliku i nevješto mu mahnula što je primjetio moj otac. U tom trenu kao munja se okrenuo prema meni i viknuo:"Miriam!" Povukla sam se, okrenula i ušla u kuću. Ljutito sam krenula u svoju sobu, izbjegavajući bilo kakva predavanja mojih, koja su bila svakodnevna. Kada sam ušla u sobu, opet sam promatrala kišu i ulice Damaska. Priželjkujući da će se Ephrem od nekud pojaviti, ali ovaj put sam. No, to se nije dogodilo. Razočarano sam rano otišla na spavanje, razmišljajući o svijetu u kojem živim. O dva svijeta, ista, a tako različita. Njihovom islamskom i našem kršćanskom. Što je to što nas spaja, a opet nas toliko razdvaja? Nisam našla odgovore, ali ih nisam ni prestala tražiti. Pripadamo istome narodu, a tako smo različiti. I moj je otac Arap, kao i njegov, iako različitih vjera, sličnih svjetonazora. Nikada nisam odlazila na kave i druženja niti sa jednim prijateljem iz škole, susjedstva, bilo s kršćanima bilo sa muslimanima. To je bilo strogo zabranjeno, a ja sam morala robovati tradiciji, kojoj sam se pokušavala tada toliko oduprijeti. Moja putanja svakodnevno je bila kuća škola, kuća, crkva, kuća. Izlazila sam samo do 9 navečer s prijateljicama, ali se strogo znalo gdje se ide i s kime, uz jasno upozorenje:" Nemoj da ja vidim ili čujem da si sama s nekim muškarcem na cesti, kafiću ili slično!" I tako je bilo. Dok smo se družili u školi, bilo je mješano društvo i muško i žensko, pa tako i izvan škole u rijetkim situacijama, proslavama rođendana na kojima sam bila ili izlascima. Kada bih srela mušku osobu koju poznajem to je bilo ovalo :"Salam!" i nastaviš hodati dalje, bez zaustavljna i ikakvih razgovora. Jedino sam dijete u svojoj obitelji, kao i moja majka. Igrom slučaja povijest se ponovila.Majčini kao i moji nisu više mogli imati djece. I tako sam je bila tatina princeza u zlatnom kavezu. Nikada ga nisam manje voljela zbog toga, jer znam da mi je uvijek želio samo najbolje. Uvijek me učio da treba biti oprezan, da živimo u svijetu u kakvom živimo i sve što izlazi iz tih okvira, moglo bi se shvatiti kao provokacija muškarcima. I mama je to tako doživljavala, iako je došla, kako sam ja znala reći sa druge planete. Naime, mama je Hrvatica, koja je za vrijeme studija u bivšoj Jugoslaviji upoznala moga oca Arapa, pravoslavca. Bila je to velika ljubav i ostala, čiji sam plod bila ja. Mamina obitelj je negodovala odlukom da mama s niime odlazi u nepoznatu zemlju, ali su to prihvatili. I tako sam ja došla, rodila se u Damasku. Mama se jako dobro privikla na novu sredinu, naučila arapski, ali su me odmalena učili i hrvatski. Odlazila sam redoviti svake godine baki i djedu u Hrvatsku, čemu sam se radovala cijele godine. Bila sam mažena i pažena, jedino unuče kojem se se ispunjavali hirovi koji su u Siriji bili ne izvedivi. S bakom i djedom redovno sam odlazila u katoličku crkvu, naučila sam sve molitve. U našoj kući u Siriji oduvijek su se slavili i katolički i pravoslavni blagdani, išlo se i u katoličku i u pravoslavnu crkvu. Molilo se i na jedan i na drugi način i tata mamu nije nikada sputavao u ničemu. Odlazilo se na doček Patrijarhu, kao i Papi u Hrvatsku. Posjećivala su se i katolička i pravoslavna svetišta. Naučili su me ljepoti i bogatstvu kršćanstva, dvije tradicije, a opet jedno i zajedno. U kući su i pravoslavne i katoličke ikone, i katolički kipići svetaca, slika Patrijarha i Pape. Oduvijek je bio prisutan duh ekumenizma i tatina rečenica:" Mi smo jedna pluća, a dva krila!" I tako se odnosilo prema tome. Iako tata dolazi iz svečeničke obitelji. Tatin otac i brat su svećenici,no nikada nitko od njih nije kako bi se reklo, vodio vodu na svoj mlin. Uvijek zajedno i u molitvi i za stolom. Tako je bilo i s muslimanima. Poštivalo se tuđe, ali se i očekivalo da oni poštuju naše. Većina mojih prijatelja je muslimana,kao i moja draga prijateljica Fatma koja je pokrivena muslimanka. Često sam spavala ja kod nje, kao i ona kod mene, i to prijateljstvo traje i danas. Uvijek su me lijepo dočekivali i ugostili, a tako i moji nju i sve ostale koji su dolazili kod nas. Odlazila je samnom u Crkvu i čekala me dok se molim, a onda bi otišla u džamiju i čekala ja nju. To je bilo uobičajeno i podrazumjevalo se. Nikada nitko nije stajao od nas ni pred Crkvom ni pred džamijom, dok je ona druga molila. I to je tako oduvijek i tako će i ostati.

No, te večeri ja sam bila zaokupljena Ephremom i kovanjem plana kako da mi ispriča što me zanimalo, kako jednog šutljivca pretvoriti u jednog brbljivca. Vjerojatno ne bi došao do riječi od mene, ali to je tada bilo najvažnije čime sam bila zaokupljena.

I svanulo je..a ja sam možda spavala dva sata..Nisam mogla zaspati ni izbiti ga iz glave. Moja znatuželja i fascinacija njime rasla je sve više i više. Ujutro smo mama, tata i ja kao i obično čitali katolički časoslov, molili pravoslavni akatist Bogorodici. Nakon toga doručkovalo se, a onda je svatko krenuo svojim putem, netko na posao, netko u školu. Naravno, niti jedno jutro nije izostajala pitanja, gdje ideš,da li ideš gdje i s kime i vratiti se u toliko i toliko..Na to sam navikla i to sam očekivala. Još jednom pogledala sam u zrcalo, popravila svoju pletenicu, uzela školsku torbu i krenula. Fatma me već čekala pred kućom, pozdravile smo se i nastavile put do škole uz uobičajene djevojačke razgovore: znaš onog, jesi vidjela ovo ili ono..Tako smo kratile vrijeme, a onda bi se vratile u surovu stvarnost: ŠKOLA! Tog dana u školi je bilo i dosadno i zabavno i slušalo se i nije, kao i uvijek. Ono što me zanimalo slušala sam, što nije nisam. Ništa neobično za jednu tinejđerku. Naravno, da mi se i dalje vrmzalo po glavi, kako ću i na koji način doći do prilike da razgovaram s Ephremom. To je bila moja tadašnja preokupacija dana. Ne, samo znatiželja, već i bunt: e , sad će ti vi svi vidjeti i ja ću se rukovati s njime i razgovarati s nije, sviđalo se to vama ili ne! To je bilo jače od mene i to sam htjela postići pod svaku cijenu. A sve ima svoju cijenu, zar ne? Ali toga kasnije tek postaješ svjestan.

I dočekala sam kraj nastave. Ovaj put nisam išla s Fatmom, ona je imala tog dana nastavu duže od mene. No, ionako smo se dogovorile da večeras prespava kod mene, pa ćemo nadoknaditi propušteno. I tako sam krenula iz škole prema kući. Na putu do kuće, zastala sam pred Crkvom i promatrala te fascinantne zidine, iako sam u toj Crkvi bila više puta, svaki puta me iznova oduševila.Bila je to stara pravoslavna Crkva, pored koje je u blizini džamija. Ušla sam u Crkvu, ponovo po tisućiti put pogledala sve ikone, pomilila se, zapalila svijeću, ali ovaj puta ipak je bilo drugačije. Jednu svijeću više sam zapalila. Bila je to svijeća za moj razgovor s Ephremom. Pa ako Gospod hoće da razgovaramo, razgovarati ćemo. Eto, nekako sam se utješila da će i taj dan doći, pa barem na kratko. Izašla sam ispred Crkve, još jednom se okrenula prema vratima i zastala na trenutak. Kao da je nešto ostalo nedorečeno. Nisam ni sama znala što točno, ali tako sam u tom trenutku se osjećala. Možda je sve oko mene bilo nedorečeno, na neki moj čudan način, otkriti ću poslije, tako sam vjerovala tada. I krenula sam korak po korak ispred sebe. Bilo je puno ljudi i većina je ulazila u džamiju u blizini, iako ni u Crkvu nije ulazilo ništa manje. Neki su hodali šutke, neki su dobacili po koju riječ, što nije ništa bilo čudno. To su muški, ništa atipično za njih. Krenula sam dalje nekoliko koraka i u jednom trenutku se našla sama izvan spomenute gužve ljudi. U susret meni dolazio je muškarac udaljen nekoliko metara od mene. Nisam previše obraćala pažnju i nastavila hodati. A onda u jednom trenutku podigla sam pogled, a ispred mene kao nekakvo ukazanje, stajao je on, Ephrem. Stajao je, nasmijao se, zaiskrile su one plave oči, a u tom trenutku sam shvatila da su to najljepše plave oči koje sam ikada vidjela.Moja brbljavost odjednom je nestala, kao da je nikada nije ni bilo. Nijemo sam stajala promatrajući ga s nevjericom. Pomislila sam da fantaziram, da to nije moguće. Čak sam se u jednom trenutku i uštipnula za lice, kako bi se probudila. A onda sam se sjetila one svijeće koje sam zapalila, podigla pogled prema nebu i potiho rekla:"Shoukran(hvala)!" I dalje je stajao nasmiješen, a onda je odjednom kao grom iz vedra neba rekao:

То нам је Дедеић показао, ни мање ни више, него усред Рима, на инаугурацији новоизабранога Папе римског Франциска (или Фрање, ако више волите). Био је тамо и Дедеићев врховни државни поглавар, али, будући да је Дедеић неславно прошао у Ватикану, очито му је недостајао и врховни вјерски поглавар – чувени идеолог усправног Монтенегра али кривог мозга.

Обавјестили су нас, наиме, тамо њихови, да је Микели присуствовао инаугурацији новога папе. Само извјештај није био потпун. Нису навели имена осталих пар стотина хиљада људи присутних на Тргу Светог Петра. Био би ред да су нас упознали и са њиховим идентитетима, јер су они истом пригодом били у Риму. Заправо, сваки од њих је био више заслужан да буде поменут од несрећнога Микелија, иако је овај, претпостављамо, као и остали присутни, усхићено и раздрагано, узвикивао „Habemus papam!“.

Дакле, јасно је као дан, Дед-ага је отишао непозван. Сједио је с неким римокатоличким свештеницима, на мјесту непредвиђеном за званице из других цркава и вјерских заједница, и када су свештеници пошли да причешћују народ, остао је сам, окружен десетинама празних столица, у друштву својих имагинарних пријатеља. Одавно знамо да он није сам. Ево, недавно се похвалио у новинама, а то поновио и на тамо њиховој, да је он пророковао новога папу. Стварно, никад он није усамљен. Ипак, чини се да му је ово први пут да се постидио у животу. Кажу да се одмах по инаугурацији јавио Стеву и рекао да морају под хитно да мијењају стратегију. „Стево, драги сине, овдје Његова Свјетлост, брзо трчи у Дом здравља, тражи упут. Овијем новинарима ћу рећи да нијесам могао стојати на ногама, па ме зато не срете папа.“ Можда га ноге и јесу бољеле, али само зато што је обијао прагове по Риму, не би ли нашао некога да га приведе папи. Залуду му је било и што је на главу ставио бијелу крпу – нису га примјетили ни примили.

Како је дошао у Рим? Чији је био гост? Има ли званични Монтенегро неке везе с његовим римским бродоломом? Не знамо. Да ли је био гост код своје некадашње супруге Розане? Да ли је због тога његова садашња била љубоморна? Ни то не знамо. Одговори на већину важних питања у Црној Гори углавном остају тајне. Државне. Или партијске. Заправо, међу њима данас и нема неке значајне разлике.

Дед-ага нас је, посредством оног нејавног, нарочито опчинио објашњењем свога сусрета са папом, док је овај други био надбискуп Буенос Аиреса. Каже: „Ја сам му пророково, па ево он је ПОНОВО постао папа.“ Велики је „пророк“ међу нама. Његове дубоке теолошке опсервације о јединству Запада и Истока свакако морају задивити свакога. Знајући да то долази из уста тако утицајног ауторитета хришћанског свијета, ваља нам се озбиљно посветити његовом тумачењу екуменизма, али, не мање важно, истраживању његовог доприноса међухришћанском дијалогу, миру међу Хришћанима, па, зашто не рећи, и свјетском миру. Те дубине и висине (дакако, његове безочности и шарлатанства), никако нам се не дâ да разумијемо.

Овоме циркусу који по Црној Гори наступа већ двадесетак година дошло је вријеме за распуштање. Држава нема пара ни за плате, пензије и отпремнине, а ми грађани Црне Горе треба још да финансирамо и ово „вјерско“ крило УДБЕ и његову срамотну промоцију на „Јадном сервису Црне Горе“.

Извор: ИН4С

http://www.in4s.net/index.php/akcenat/osvrt/35840-rimski-brodolom-dedeic-mirasa

Није баш конвенционални свештеник Јован Бабић, вероучитељ и духовник београдске Војне гимназије. Једну униформу је заменио другом: завршио је Војну гимназију, потом и три године на Војној академији, коју је напустио да би дипломирао на Теолошком факултету.

Старим војничким речником казано, добио је прекоманду. Он радо прихвата ту шалу, јер тврди да као једини вероучитељ у историји Војне гимназије, ваљда зато што је основана 1970. године, није задужен да „утерује Бога у војску”.

Чланови српске Војничке појачке групе, ученици друге године Војне гимназије, после пријема код патријарха Иринеја, којем су присуствовали и кадети Војне академије, договарали су се да изађу у град. Вероучитељ их је испратио до врата Патријаршије следећим саветом који не показује само његову духовну, већ и материјалну бригу за младе питомце и њихове љубавне патње, која није лишена ни транзиционог прагматизма.

– Веома је „готиван” наш свештеник. И широкогруд. Нарочито широк – алудирају момци на корпулентног тридесетпетогодишњег вероучитеља, који објашњава да његова жаргонска проповед треба да га приближи свету тих младих људи. Иначе га неће разумети.

– Зато говорим њиховим језиком и трудим се да са њима остварим другарски однос. Идеја која ме води, јесте оно што је изговорио Свети апостол Павле у Светом писму: „Зарад приближавања Бога човеку, свима ћу бити све: Грку Грк, Јеврејину Јеврејин, Римљанину Римљанин.”

Веронаука је у Војну гимназију уведена на почетку школске 2007/2008. године, а свештеник Бабић је изабран као идеалан човек који треба да приближи два света – војску и цркву. Рођен у фрушкогорском селу Врдник, одрастао је у породици у којој му је најстарији брат завршио Војну гимназију, потом Војну академију и данас је потпуковник на Војно-географском институту у Београду. Средњи брат је завршио средњу војну школу у Сарајеву, био је на служби до несрећног рата у Хрватској, али је пре сукоба, напустио војску.

– Цркви ме је приближио свештеник који је у Врдник дошао бежећи од ратног вихора. Ја сам васпитаван у комунистичком духу и пут до Цркве нашао сам самостално. Нисам био чак ни крштен. Сећам се сцене са покојним оцем. Вече пред крштење сам му рекао: „Шта је било било је, хоћу да се крстим.” Међутим, уписао сам Војну гимназију, иако сам упоредо радио и на пријемном испиту за богословију. Међутим, пошто ми је прво стигла потврда из војне гимназије да сам примљен, то сам сматрао божјом вољом. Моји родитељи су мислили да је то тренд, да ће ме све проћи – прича вероучитељ. Али, није. Завршио је гимназију 1997. године, уписао Војну академију. Срце га је, ипак, вукло ка теологији.

– Било је проблема у Војној гимназији због мог веровања, иако је комунизам пао. И дан-данас имамо проблем са комунистичким наслеђем и то не говорим да бих било кога оптуживао. Био сам сасвим коректан студент и на Војној академији, али сам проживео младалачку кризу. Једног јутра, пред Васкрс, себи сам рекао: „Зашто бих ускратио прилику која ми се пружа.” Спаковао сам се, напустио академију, отишао на Теологију, и гле апсурда: пет година сам плаћао дуг војсци, по 50 евра месечно – прича човек који је шињел заменио мантијом.

Десет година пошто је завршио гимназију, у њу се вратио, 2007. године. Друга униформа, други чин.

– Верска настава је изборни предмет. Један од момака који иде на секцију веронауке, себе сматра атеистом. Али он је поштовалац наше Цркве, сматра да му је част да пева то што су певали наши преци. Али у Бога не верује. Малопре сам разговарао са кадетом Војне академије који је у гимназији изабрао грађанско васпитање. Па шта, то је његово право. Али то не значи да нас двојица не разговарамо о проблемима, да се не дружимо. Мени се увек у генерацији дешава да одређен број ученика упише веронауку, а да су атеисти. Они желе да упознају православље. Ја их учим да поштују свој став. Када им предајем тему „Вера и атеизам”, учим их да уопште не треба да се осећају угроженим и другачијим зато што су атеисти. Напротив, учим их да изражавају и показују свој став. Онда они кажу: „Добро, ја у то не верујем.” Ја им одговорим: „Добро, ја то поштујем.” И остајемо другари – прича отац Бабић.

И, ко верује, нек верује!

„Војни секретар” епископа Атанасија

Са ученицима Војне гимназије путујемо на Свету Гору, обилазимо наше манастире. Пењали смо се и на Атос, на 2.033 метара надморске висине, логоровали у шаторима, али признајем да сам само у прва два покушаја успео да стигнем до врха, каже свештеник Бабић, који има такође још једно необично звање. Он је, наиме, „војни секретар” епископа хвостанског Атанасија Раките. Откуд таква титула са милитаристичким призвуком – питамо вероучитеља. „Иако тако звучи, она заправо подразумева дужност војног секретара Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, на чијем челу је епископ Атанасије”, одговара Јован Бабић.

Александар Апостоловски

Извор: Политика

Оно, готово никада, није свјесно колико је суза, суза за свијет, проливено да би и такво, несвјесно, несловесно и недостојно, остало у шанси покајања, у прилици новорођења. Оно је кадро само да конзумира плодове тишине, али не и да их залива, његује, обрезује и чува од грабљивица.

Једна таква појава, голема, васељенска, догодила се у келији пустиње, на периферији Подгорице, надомак наших топлих домова. Кажем пустиње, како је то говорио отац Лука: “…таква, као одрицање живота, раста и рађања, она постаје одушевљени домаћин и колевка и плодоносно тле онима који су се одрекли испразног и сујетног живљења ради задобијања суштине живота… тамо где је бесплодна пустиња, тамо Христос постаје Земља Живих… једнолични фон пустиње њима постаје као један једнолични фон фресака пред којим се одиграва не земаљска радња него драма задобијања вечности…” Прије три дана, у монашкој тишини манастира на Дајбабској гори, упокојио се у Господу монах, архимандрит, наш отац и брат, игуман Лука Анић. Још као младић, овај човјек се одрекао славе овога свијета, блиставе каријере научног радника, неприродног свјетла сцене, дипломатског педигреа, велеградског комформизма и пошао за Господом. Наравно да је ова тиха смрт само још један у низу догађаја који су креирани давнога дана када је храбри младић Урош Анић узео крст свој и крочио на Пут Истине и Живота. Али трагедија живљења овога свијета није, дакле, у начину одласка једног монаха, већ у нашој немогућности да препознамо догађаје који јесу вододелнице, појаве које јесу истинске револуције, рођења и губитке након којих ништа на земљи више нећ бити исто.

Када би неким кантаром могли да измјеримо колико је ко од наших савременика заслужан што у оку брата не видимо само трун, што у комшији не доживљавамо само земљокрадицу, у пријатељима не читамо само задњу намјеру, што у нашим историјским приликама и неприликама нисмо изабрали увијек и само освету, што земаљски шар нисмо свели на јефтину црно бијелу представу, што смо човјеку и портрету почели да приступамо као икони Божијој… онда би такав кантар непогрешиво показао снагу, величину и историјски значај игумана Луке Цетињскога, Дајбабскога, Свесрбскога, Свесловенскога и Васељенскога. Да смо кадри сагледати и измјерити дубину и висину таквих појава, онда би најприродније било, када нас видљиво напуштају такви људи, са врхова, кровова, јарбола и катарки прогласити дане најдубље жалости. Не ради њих, будући да су се давно одрекли свега и прешли преко себе, већ због нас који се тако фатално држимо пијеска што нам се отима и осипа кроз прсте.

Ових дана нас је напустио пастир који је свој народ називао светитељима, а себе сматрао достојним само да му служи. Архимандрит, учени игуман највећег и најзначајнијег престоног манастира древне Митрополије који је пролазнике дочекивао као да је прости монах, боник који је своју тјелесну слабост и бол задовијека остављао у својој келији, а грозницама процијеђену радост Васкрсења и осмијех приносио на гозбу и окријепљење многима. Јуче понесосмо онога који нас је носио и бодрио, јуче, касно, почесмо да ридамо за оним који је непрестано проливао сузе за нас. Положисмо на чување тијело човјека који је као ријетко ко у екумени осјећао и објашњавао тајну иконе и Богородичиног осмјеха, да би и сам постао цјеливна, предолтарска икона Господа. Погребосмо пустињака који није умио да замисли православље без божјака Миланка и божјакиње Невенке, који је њежним длановима велеградског дјечака мајчински гријао жуљеве горских тежака.

Отац Лука нас је учио, а говорио је само оно што је свједочио и сам чинио, учио нас је да увијек дајемо. Нарочито данас, када је велика материјална оскудица, да још више удјељујемо и чинимо доброчинства. Питали смо се како још више када је свега све мање, а он је додавао да умножавамо и дијелимо Љубав и Пажњу. Острвљеност и одбаченост, поред свих данашњих несрећа и искушења, највеће су болести савременог друштва. Много је, нарочито старих и немоћних, мале браће Господње који нијемо ишту само једну ријеч утјехе, једно слушање, један осмијех и братски загрљај.

Хвала Ти велики и непоновљиви, оче Лука, на свему што си говорио и чинио, што си горио, видљиво и невидљиво, што си Господњом љубављу чувао свој народ и васељену трагично самораспету “на ово и оно”. Опрости нам, људима од овога свијета, што за тобом остајемо тако недоречени и недостојни као увијек када се у нашој близини развијају крупне, големе ствари. Као никада прије, тако чврсто се држимо оног обећања над обећањима, у које си тако непоколебиво вјеровао, да ћемо се срести у Твом непоновљивом гласу и очима!

Овим речима Владика јегарски Порфирије у разговору за Информер подсећа на значај Божића, најрадоснијег хришћанског празника.

- Тај догађај је и најсилнија пројава љубави, јер Бог је постао човек да би најснажније поручио човеку да је уз њега у било каквим тешкоћама и искушењима, макар се чинило несавладивим, као што се нама као народу, али и појединицима, то чини поседњих година.

Значи, ипак има наде...

- Осврћући се на оно што нам се догодило у последње време или планирајући будућност, најбоље је да то чинимо обасјани светлошћу Божића, са пуним уверењем да је „с нама Бог“ и да уз Његову помоћ нема несавладивих препрека.

Да ли смо коначно кренули напред?

Обузети свакодневним бригама ми и не примећујемо да смо ипак постигли мали, али значајан напредак. На пример, начин на који се обављају консултације о платформи о Косову и Метохији најбољи су пут да се постигне апсолутно неопходни консесуз најважнијих политичких и друштвених чинилаца и, чини се, да смо на добром путу да се то и постигне. Затим, опоравак привреде и економије једноставно је немогућ без правне државе.

Мислите на започету борбу против корупције?

Свакако да је борба против корупције, око које је консензус већ упостављен, почетни услов који ће довести до амбијента у коме ће владати правна сигурност. Правна сигурност је основа за социјалну правду, а социјална правда отвара могућност да млади, уз помоћ оних који их васпитавају, лакше схвате да успех, профит и уживање по сваку цену нису најважнији, можда нису уопште важни, јер, по Христовим речима „не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи која излази из уста Божјих“. Морамо се васпитавати у духу љубави према ближњем.

Може ли и како Црква да помогне држави?

- Сарадња Цркве и државе, по европском моделу кооперативне одвојености, може донети пуно добра. При том не мислим само на српски народ, него на све житеље наше Отаџбине.

На шта мислите?

- Унапређење међунационалне и међуконфесионалне сарадње, заједнички је задатак Цркве и државе. Затим, разни видови човекољубиве, хуманитарне делатности, пружања помоћи социјално угроженим категоријама. Један од важних, по мени заједничких, задатака је и очување и унапређење јединственог српског духовног и културног простора, у српским земљама и крајевима, али и међу Србима у расејању. Живимо у различитим државама, али морамо очувати јединствену културу и вредности које су нас саздале и очувале кроз историју.

Шта бисте за Божић поручили читаоцима?

- Призивајмо Бога у било каквим околностима живели, зато што је Он увек са нама. Када нас преплави осећај немоћи и изнемоглости знајмо да постоји светлост која светли у најгушћој тами. Ту светлост, светлост Божића, доживећемо у Цркви Његовој. Све вас поздрављам радосним хришћанским поздравом Мир Божји - Христос се роди!

Извор: Информер, 6. јануар 2013. године, страна 6

СПЦ

"О покојнику све најбоље"

Када је убијен премијер Ђинђић можда стога што је тадашња тренутна власт била његових колега , можда и не , углавном медији су се утркивали који ће га представити у што бољем светлу за живота јаче и строже осудити убицу а са њим и неке неистомишљенике тадашњег режима.

Милошевић није имао ту "срећу" да га медији прослављају као страдалника, јер је већ у то време преузета матрица запада о "злом балканском касапину" који сноси сву кривицу за све. Те један писац рече како ипак Милошевић није заслужио да буде сахрањен у дворишту као канаринац ако ни због чега другог оно барем зато што је био легално изабрани председник ове државе.

"Добар овај Пантелија"

Врхунац циничног изругивања српским нормама понашања у смртним случајевима је дат у филму "Маратонци" . Дакле није да нам није непознато да ни покојник није светиња само зато што је покојник , ипак некакав пијетет и најокорелији српски циник не може сакрити. Просто то нам је традиција и култура.

Али можда и нешто више од тога. Јер као што рекох сурово српско умовање , на ветрометини светских збивања обликовано , народа који је изгради кућу на путу , није навикло да претерано икоме верује. Те је стога једини озбиљан критеријум нечијег човештва - његова смрт.

Дакле ипак о покојнику све најбоље?

Па, не баш. Тачније, о покојнику све најреалније. Но и за то треба времена. Јер рецимо од како је умро "друг Тито" , до данас није било неког реалног сагледавања ове појаве у нашој историји. Или су га с једне стране жестоко осуђивали или су га с друге стране нашавши се у још горој ситуацији ваздизали у небеса. Но у оба случаја повод је био субјективан. Суд о овој историјској личности вероватно ће најбоље дати неке будуће генерације које неће имати разлога да буду субјективне. Но на крају крајева он и није био наш.

Овај метод постхумног утврђивања нечијег човештва може да се примени обичном контемлацијом и на тренутно живе људе. Рецимо политичаре. Дакле замислимо шта би народ рекао да је овог момента умро неки од политичара, рецимо Дачић ? Или Вучић .Или Ђилас, Тадић... Или нека друга позната личност. Немора бити политичар. Не верујем да би се нешто прославили својом смрћу дотични политичари , као што се нису ни њихови претходници прославили. Али зато о Карађорђу рецимо мало ко је спреман лоше да говори , сем потпуних непознавалаца историје и или неких комплексима ниже вредности склоним појединцима.

Једна од православних хришћанских контемплативних техника се зове " Сећање на смрт" . Управо ова техника доводи онога који је примењује до познања истинске смирености . Јер ставивши себе пред смрт , човек увиђа сву своју сујету и испразне прохтеве и жеље , глупости овога живота , те се сабира у себе и тим сабрањем и трудом почиње бивати усредсређенији и бољи човек. Практично сећање на смрт може да начини од човека корисног појединца за друштво. Камо лепе среће да је српско друштво заједно са нашом елитом боље упознато са овим нашим верским техникама самоспознаје.

Смрћу се не завршава добро дело неког човека , као ни зло дело које је дотични започео за живота. Зато се о многима и после њих дуго говори , добро или лоше. Идеал је за сваког Србина одувек била јуначка смрт , јуначка али и хришћанска . Уверен сам да је човештво неког Србина мерено смрћу велико онолико колико је он собом носио хришћанска начела као човек. Јер "Нема лепше вере од Хришћанске" ...

Жељко,

Поуке.орг

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2012, стр. 226.

Свети Владика истиче да је Псалтир као књига ушао у богослужбену употребу још од апостолских времена. У Православној цркви се ниједно богослужење на саврашава без њега. У манастирима се Псалтир прочита цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском типику, Псалтир се прочита у његовој испосници целином сваки Божји дан. „Све до друге половине 19. века деца су учила у почетним школама, руским и српским, читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету,“ додаје Свети Владика.

„Наш циљ је овом приликом био да уједначимо нумерисање Псалама са словенским текстом, и да српски Псалтир поделимо на катизме ради користи новоначалних по манастирима, као и богомољног народа...“

Наиме, Свети Владика мисли на разлике у нумерисању Псалама у јеврејској Библији и у западним издањима ове Књиге над књигама, па и у српском Старом завету који је знаменити језикословац Ђура Даничић превео с латинског језика, а по налогу протестантског Библијског друштва, с једне стране, и грчког превода Старога завета тзв. Септуагинте или превод Седамдесеторице, настао у 3-2. веку пре Хр. и, наравно, на њега наслоњеног црквенословенског превода, као и руске Библије. У овим двема скупинама Псалми се не нумеришу истоветно, што при њиховој богослужбеној употреби може доводити до забуне. На пример, познати покајни Давидов Псалам у богослужбеним књигама наведен као 50, у српској Библији носи ознаку 51. Псалам.

Даље, Владика Николај је поделио овде изложене Псалме на катизме, њих 20, колико се наводи у богослужбеној употреби, што је такође од значајне помоћи приликом њихове богослужбене или, већ, приватне молитвене употребе.

С обзиром на сврху издавања Псалтира, код Псалама се не доносе натписи са именом писца, углавном Давида, или којим поводом је Псалам састављен или како се употребљава на јеврејском богослужењу („уз жице“, „уз свиралу“...).

Ово издање Псалтира је остварено иждивенијем уредника Мале библиотеке Свечаник (под бројем 39) протојереја Мр Милорада Средојевића.

Језичку редакцију је подузео протођакон Радомир Ракић, и то више граматичке природе. Он пише да је „понекад одступио од ијекавског наречја у присвојним заменицама и придевима у 2, 3. и 7. падежу множине. На пример, не пишемо ‘пет царева хананскијех’, него ‘хананских’ и др. Уместо ’нијесам’ и ’нијеси’ доносимо ‘нисам’ и ‘ниси’ и др.“ Не стоји ‘свјема’ него ‘свима’ итд. Уосталом, овог начела се држао и синодски превод Новога завета.

Уз то, протођакон Ракић је у овом издању донео у подтексту објашњење теже разумљивих, застарелих речи. Слабо ко данас зна значење речи ‘поводањ’ – велике воде, потоп (Пс 89,5); ‘ложа’ – легло дивљачи (Пс 103,22) итд.

Горан Раденковић,

професор Богословије Светога Саве

у Београду

http://www.spc.rs/sr/pslatir_u_prevodu_djure_danichitsha

Када је реч о етичком смислу житија, мисли се првенствено на општеприхваћени, боље речено саборски усвојен Символ вере који пружа одговоре вернику о питањима безусловне вере у Божију љубав, благодат и Свето Тројство. Христос је живо оличење и сведочанство моралног идеала са којим се појединац не може никада изједначити, али у тежњи ка остварењу тог идеала се негде и налази антрополошки гледано, смисао православља. Доментијан попут других писаца, који су писали хагиографије имају у првом плану хришћански модел понашања (живот по Христу), а сама функција дела је, како сам већ раније истакао, у слављењу култа светитеља који се приближио траженом моделу/идеалу и васпитној улози истовремено. Развојни пут Српске православне цркве није само зачет на библијско-догматској реторици већ и у жестокој борби (посебно са Богумилима), а све са задатком стварања националних вредности на темељима хришћанског учења. Један од посебних видова оруђа у тој борби је била црквена књижевност. Доментијаново Житије је препуно цитата и парафраза разних бибилијских поука, те као такво се такође сматра васпитним средством. Зато је посебну пажњу писац морао да води о не сувише слободној интерпретацији хришћанске догме, на првом месту, а потом и итерпретацији осталих дела светоотачке књижевности. Посебно би се могло истраживати о Доментијановом доживљају морала, но како је тема овог рада усмерена на делимично приближну али ипак другачију страну, веће задржавање би више шкодило него користило у овом тренутку. Закључак би био, да Житије има високу етичку вредност са становишта православне вере. Доментијан и сам проповедник не излази никуда из тврдих аскетских оквира у којима је стасавао.

Естетска вредност житија са друге стране је означила почетак многих дискусија које се сукобљавају око једне једине тачке спорења, а то је хришћански доживљај лепоте. Рад који је мени био од непроцењиве важности је већ поменута Естетика Доментијанових житија Милорада Лазића, у којем се додуше аутор позвао на многе радове и истраживаче, али који је својом усмереношћу на Доментијана, расветлио проблем који је до сада био несигурно тло истраживачима. А то је да ли имамо право говорити о доживљају „лепог“ када се ради о Богу. Естетика на тај начин није само решила проблем Доментијана, већ је пружила и подробну анализу естетике аскетског православног човека. Лазић, као основни циљ и покретач Доментијанових естетских потреба, види „насладу“ или како то сам Доментијан зове „божанствено и слатко учење“. „“Наслада“ је код Доментијана посебан квалитет духовног доживљаја који се одиграва у сфери естетичког субјекта.“[1] О проблему насладе су редом говорили: Немесије Емески (око 400.год), Атанасије Александријски, Макарије Египатски, Нил Анкирски који су иначе духовну лепоту дефинисали и као сазерцање. Естетски доживљај код Доментијана је ништа друго до стално кретање између три тачке у линеарној консталацији: од естетског субјекта (у овом случају Доментијана као аутора), преко естетског посредног објекта (лика Светог Саве) до крајње и завршне тачке естетског идеала другачије познатог као „обожење“.(слика1.)

слика 1.

слика 2.

Директна и једносмерна трајекторија пренесена на монашки просветни принцип би значила да је учење естетски идеал манастира (слика 2.). Управо је то она недељива спрега поменута раније о естетском и етичком оставреном у једном – учењу. Милорад Лазић каже:“Негирајући чулноопажајну лепоту света, естетика аскетизма је заправо учење о лепоти живота у благодати“[2] , а нешто даље у тексту износи: „У аскетском смислу „свет“ је схватан као задовољење страсти и пад у безлично антиестетско “.[3] Само поље деловања и задовољења естетских потреба је метафизичког карактера, те и не чуди толики отпор при читању, како га малобројни често називају и заморним. Остављајући се наивних и непромишљених закључака читати Доментијана сугерише на разумевање личности писца и разумевање његових духовних потреба и тежњи. Само на тај начин је могуће открити неслућене просторе Доментијановог талента упоредо са спознајом основа хришћанске естетике, а то је по закључку Лазића, са којим се и сам слажем, чин обожења као врх естетике.

Богатсво једног дела се открива постепеним тумачењем, с тим што тумачење често, а можда и увек, значи поистовећивање са писцем, јер оно што је једном вредно живота другом је само заморно штиво. Доментијаново Житије стога има двоструку вредност, профану и световну, уметничку и религијску. Изазов који са тешком муком савладавају писци широм света, те се тако можемо подичити једним великаном српске књижевности који је својим делом савладао изазов знатно пре других.

[1] Милорад Лазић, Естетика Доментијановог житија, Октоих, Подгорица 1997, 11.

[2] Исто, 22.

[3] Исто, 37.

Настaвак 20.12.

БЕОГРАД - Летње рачунање времена завршава се сутра, у три сата ујутру, када казаљке на часовницима треба померити за један сат уназад, односно са три на два сата ујутру, саопштила је Дирекција за мере и драгоцене метале.

Летње рачунање времена у Србији почиње у последњој недељи марта, а завршава се последње седмице октобра, на основу Закона о рачунању времена.

Летње рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, код нас је први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је с Европском унијом.

"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 70-их година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе, тако да на северној хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.

Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да летње време почиње последње недеље марта и да се завршава последње седмице октобра.

На јужној хемисфери је почетак и крај летњег времена обрнут у односу на северну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

Исланд је једина европска земља која није увела зимско и летње рачунање времена.Израел је до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла да прелази на израелско летње време.

Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.

Нестеровић је заједно са представницима Срба из Словеније Станојлом Ваљевићем и Момом Јоргачевићем предао 700 потписа православних верника који захтевају раздвајање загребачке и љубљанске епархије.

- Дошли смо због цивилне иницијативе која се појавила последњих месец дана у Словенији, а то је да добијемо своју епархију и владику. Мислим да је то је тренутно најбоље решење како би се сачувала српска заједница. Било би добро да имамо високог званичника цркве у Словенији који би комуницирао са властима и објединио све тамошње Србе - рекао је Нестеровић.

Он је додао да би то било најбоље за будућност више од 40.000 православних верника у Словенији.

- Предали смо наше предлоге и шта ми видимо као решење, а на Синоду српске православне цркве је да одлучи шта ће и како ће даље. Ако се овако настави изгубиће се српски језик и припадност српском народу и питање је шта ће бити за 50 година - рекао је Нестеровић.

Станојло Ваљевић рекао је да ова иницијатива постоји већ 20 година.

- Наша иницијатива је спонтана и одраз је стварног стања у Љубљани, тиха жеља која међу нама верницима тиња већ 20 година. После распада бивше Југославије на том простору настале су две суверене државе и наши проблеми се не поклапају са њиховим - објаснио је Ваљевић.

Извор: Блиц

Година је 1989. или, можда, 1990. Родиће се дјеца и добиће имена попут наших. Дјеца ће плакати. Временом ће научити да се смију и да ходају. Одрасли ће их учити да говоре да би им рекли шта је то у животу важно, а шта неважно…

Некако непримјетно, та дјеца ће почети да се претварају у нас…

Година је 2023. Путеви неких одраслих особа са именима попут наших су се разишли. Свако води своју свакодневну утрку ка циљевима које су поставили други, тежећи вриједностима чију вриједност, по навици, нико не доводи у питање. Стазе су замршене да се не примијети да никуд не воде.

Страшну ријеч нађох: навика. Сувише сам се навикао на њу да бих ју истински разумио. Она је најбоље или најгоре што имамо. Једино нас она држи у животу. Када уђеш у неку заиста смрадну просторију, испрва је неподношљиво, незамисливо, ужасно! Заустављаш дах! Не можеш да дишеш! И баш када помислиш да ћеш се сигурно обезнанити, примјећујеш олакшање – ваздух се прочишћава, све је у реду.

Живот је успињање на маглом угушену планину: ако вам иде лако, погледајте боље – можда вам иде низбрдо! Ако више не осјећамо сопствени трулеж свуда око себе, није он ишчезао – ми смо ти који смо се прилагодили. Навикнути на себе, навикнути на навику, не примјећујемо да не примјећујемо. Настављамо живјети зато што смо навикли и онако како смо навикли.

Некад се догоди да нас негдје (ко зна гдје) на тренутак (само на тренутак), додирне лаки налет неког чистог, неухватљивог вјетра. Тада навика начас откаже, али само на час видимо кроз своје кринке, слојеве које годинама таложимо. Већ са првим наредним удахом смо сасвим сигурни да нам се учинило.

Али какве ово везе има и са чим? Можда је боље да се вратимо на причу. Тамо нас чекају одрасле особе које су некад, можда, биле дјеца са именима попут наших. Једна од тих одраслих особа журно корача кроз јесењу ноћ…

Извињавам се, знате ли можда гдје се може откупити изгубљено вријеме? Не знате? Али ја сам сигуран да је то овдје. Ја бих, наиме, купио једно дјетињство. Новац није проблем…

Ви господине, знате ли гдје се може повратити невиност и неукаљаност? Чуо сам да овуда протиче ријека која сапира гријехе. Ни Ви не знате? Али мени је речено да је то баш овдје… Ја бих купио једно прољеће, господине, један април, да будем прецизан. Новац није проблем…

Не! Не! Овај је сасвим посивио. Ја нећу сиви април! А ово небо је блиједо. Не, не, не! Ја хоћу један радостан април.

Госпођо, знате ли гдје се стиче право на срећу? Не знате? Покушајте се сјетити…

А право на тугу? Било би лијепо моћи осјећати тугу; то је тако племенито осјећање.

Не, не желим несрећу! Али, ако бих купио мало чистоте, могао бих да осјетим тугу… Шта? Радно вријеме је готово? Сутра, дакле…

Даћете ми једну душу. Колико је то?

Како не можете?! Али Ви не разумијете! Ја не тражим ништа што нисам имао. Ја не желим туђу душу, само бих своју назад. Продао?! Наравно да сам ју продао! Али сам, у међувремену, умножио своју зараду и сад бих ју хтио откупити. Ево, ту је моја кредитна картица.

И додајте једно пријатељство, једну љетну вече крај језера. (За Љубав, ипак, немам довољно.) И један осмијех, госпођо. Замијенио бих подсмијех за осмијех… Или за сузе, свеједно… Како сутра? Али јуче сте рекли...

Закаснио?! Наравно да нисам закаснио! То што говорите су глупости…

Не схватате, мени је душа потребна вечерас јер, видите, ја сутра нећу жељети душу, бићу заузет другим стварима. Молим вас, госпођо, погледајте ове очи. Погледајте… Некад је у њима био сјај, госпођо. Ни сам не знам засигурно кад је нестао, али ја морам вјеровати да је он некад постојао. Ви не разумијете. Јуче је стигло изненада и затекло ме неспремног, али сутра увијек стиже прекасно.

Губим нит… Заборављам… Ја се морам опрати још ове зимске ноћи јер ћу са изласком сунца, сасвим изблиједјети. Ишчезавам, знам то. Сутра ћу заборавити… Сутра ће све бити другачије… Не… Ноћ… Сутра…

Добро јутро. Откуд ја овдје?

Ох, подне! Касним!

Чекај мало – шта сам сањао?

Било је ту неко дијете…

Да, али ко је то био?

Неки снијег, немилосрдни снијег…

Каква глупост! Па дан је сунчан!

Али ово је важно – је ли то био сан?

Дијете је плакало…

Да ли је плакало?

То је јако важно…

Глупост!

Касним. Шта може бити важније од тога?

Каква је корист од одсањаних снова?

Већ је један.

Устајем…

Одлазим…

Година је 2066. Путеви неких остарјелих лица са именима попут наших су се укрстили. Ко је кривац – случај или нужност? Сусрет их је збунио. Они ћутаху и гледаху у даљину…

Кад би могли нешто да нам пошаљу, шта би то било?

Можда опомена да између свака два дана имамо само коначан број дана и да то морамо знати при сваком издаху или охрабрење да између свака два тренутка имамо бесконачно много тренутака и да за Пут никад није касно.

Можда упозорење да вријеме продајемо без права на откуп или нада да је са душом другачије. Дрхтава ријеч утјехе која, трудећи се да вјерује у саму себе, шапуће да душу нисмо могли продати, јер она никад и није била наше власништво, а како можемо продати или купити нешто што никад нисмо ни посједовали.

Баш ништа нам не могаху рећи. Они само ћутаху и гледаху у даљину…

А можда, само можда, је тако и боље; јер ово је један сасвим обичан четвртак. Још једна прилика за гријех и за оплакивање пропуштених прилика.

Прилика за нека друга имена. Имена чији ће носиоци можда осјећати разлику између вриједности за које вриједи умријети и осталих за које не вриједи живјети…