Реч „епитимија“ често изазива различите асоцијације – од казне и испаштања, до духовне вежбе и подстицаја за исцељење од греха. Шта заправо представља епитимија у православној традицији и каква је њена улога у духовном животу верника?
Епитимија, у православној традицији, представља духовни лек или покору коју свештеник одређује вернику који је починио грех. Циљ епитимије није казна, већ духовно исцељење и повратак на прави пут. Многима се чини да је овај концепт дошао из прошлости, из времена када је Црква била „престрога“; Данас нема потребе за епитимијом. У ствари, покајање треба да постане саставни и органски део живота сваког православног хришћанина. У наставку разговарамо са игуманом Нектаријем (Морозовим) о значају покајања и епитимије у савременом свету.
– Реч епитимија са грчког се преводи као казна. Да ли је ово заиста казна? Или испаштање неке врсте казне? Или нека врста духовне вежбе која помаже да се ослободимо греха и да га не поновимо? Можда је она потребна да се човек не опусти и не заборави на своју „прилагодљивост“ било ком греху?
– За епитимију можемо рећи да је казна док се не обратимо црквенословенском значењу ове речи: она није казна, него поучавање. Епитимија није казна у савременом смислу те речи и није наплата, јер човек не може донети Богу никакву надокнаду за грехе које је починио – сувише су ти субјекти неједнаки, Бог и човек. Господ не тражи задовољење у правном смислу, већ нешто друго – скрушено и понизно срце, срце које се удаљава од греха. Епитимија је активан израз нашег покајања. Ако је човек починио грех, посебно ако се ради о тешком греху, потребно је нешто што би му помогло да осети и схвати овај грех. „Погледај смирење моје и труд мој и опрости ми сва сагрешења“ – речи су из 24. псалма. Човек се понизује и ради, а Господ му шаље благодат Своју.
– Савремени парохијанин зна врло мало о епитимији – осим из друге руке…
– Нажалост, данас немамо јединствену епитимијну праксу. Многи свештеници уопште не дају епитимију. Постоје поједини свештеници који дају, а понекад је то претешко, неподношљиво, пре тиме потискују и уништавају човека као хришћанина, као личност, него што га стварају. Има, наравно, оних који се у својој духовној пракси руководе разумним начелима: они прописују такву епитимију која би помогла човеку да се избори са грехом и да се дубље укључи у Цркву, а истовремено би била изводљива.
– У чему би се могла састојати епитимија, осим у читању одређених молитава?
– Може се састојати, на пример, у строжијем посту, ако је човек физички способан да издржи строжији пост; у одбијању било каквих задовољстава; али најчешћа епитимија је одређено молитвено правило. Или одређени број поклона уз молитву покајања, или читање Канона покајања – Спаситељу, Богородици. Примери употребе епитимије могу се узети из праксе архимандрита Јована (Крестјанкина) и архимандрита Кирила (Павлова). Најчешће су се ове епитимије изражавале у читању молитвеног правила, а дешавало се да људи који су те епитимије већ испунили нису хтели касније да одустану од овог молитвеног правила. Тако су ова два старца кроз епитимију научили човека да се моли.
Архимандрит Кирил (Павлов) је често прописивао читање Светог Писма – Јеванђеља, Апостола – као покајање. Па, чини се, каква је то епитимија читати Јеванђеље? И отац Кирил је дао такву епитимију људима који никада нису ни отворили Јеванђеље и нису се могли натерати да то учине. Рекао је: починио си такав и такав грех, сада читај Јеванђеље. Човек је почео да чита и укључио се, и навикао се да чита све време. А схиигуман Савва (Остапенко) имао је такву епитимију за неке људе: не изговарати више од тридесет и три речи дневно. То, наравно, није могуће са сваким начином живота, али је, по свему судећи, то прописао онима којима је то било реално. И многи су касније, када их је ослободио ове епитимије, тражили да је оставе, јер су осетили духовну корист.
– Може се прочитати да са искреним покајањем епитимија није потребна. У ком случају се ипак прописује и како се одређује њезина „величина“?
– То је веома индивидуално. Неко је толико сатрвен својим грехом да му не треба епитимија, него га треба подржавати и утешити и убедити да ће Господ опростити.
Понекад се дешава овако: човек дође у цркву и покаје се за тако низ тешких, смртних грехова да се свештеник ужасава. Али у исто време, он види овог човека и разуме: овај човек се никада у животу није молио другачије него речима „Господе, помози“, и то само у најстрашнијим тренуцима свог живота. А терати га да чита Покајни канон, у коме неће разумети ни једну једину реч, вероватно је погрешно. Боље му је дати врло једноставну епитимију: ујутру се поклони најмање десет пута уз молитву „Боже, милостив буди мени грешном“, и увече, али само са осећањем. Ово је вероватно оправдано, јер овај грешник неће моћи извршити већу епитимију. С друге стране, редовни парохијанин који се редовно исповеда и води потпуно побожан живот може доћи код свештеника и покајати се, на пример, што је јео сладолед на дан поста. Овде је важно запамтити: што је човек ближи Богу, што је више добио, више се од њега тражи. Стога је сасвим природно дати овој особи неку врсту епитимије како га ово огрешење не би још дубље захватило. Али епитимија у овом случају може бити другачија. Ако се пред свештеником нађе неко за кога је сладолед велико искушење, можете дати, на пример, следећу епитимију: не једите сладолед месец дана. А у другом случају, за исти сладолед можете доделити епитимију у виду читања Покајног канона. Али увек морате знати шта у особи треба схватити заиста озбиљно. Епитимија треба да буде опипљива, али да не сломи човека.
– Да ли је епитимија увек праћена забраном причешћа? Може ли се причестити особа која још није завршила своју епитимију?
– Забрана причешћивања Светим Христовим Тајнама као епитимијом изриче се у случајевима када је неко починио смртне грехе који не дозвољавају да се човек прими на Причешће. Ово је убиство, блуд, прељуба, окретање магији. Што се тиче временског трајања, ми данас не можемо да се руководимо канонима који прописују да је овим људима забрањено да се причешћују дуги низ година. Ако данас одлучимо човека од Причешћа на десет година, он ће највероватније бити изгубљен за Цркву и пропасти. Међутим, све што се ради у Цркви ради се због спасења људи, а не обрнуто. Дакле, за тешке, смртне грехе (не говорим о убиству, ово је генерално посебан случај), исти отац Кирил и отац Јован су некоме дали епитимију два месеца, некоме четири. Ако је у греху постојала нека посебна тежина, онда је покајање понекад могло трајати и до годину дана.
Ја сам једном поставио оцу Кирилу следеће питање: човек долази у цркву, каје се за тешке грехе, и разумем да ако овом човеку не дозволим да се сада причести, он ће отићи и више неће доћи. Може ли примити Причешће – па му тек онда дати епитимију која није у вези са забраном причешћа? Отац Кирил је одговорио: у неким случајевима, за добробит човека, то се може учинити. Али ако је јасно да је човек у стању да поднесе епитимију, да неће отићи и неће нестати, онда је боље учинити другачије, изопштити га на неко време од Причешћа.
– Једно је кад је добро познато лице пред свештеником (исповедником), друго је кад му на исповест долази мноштво странаца. Да ли је и у овом последњем случају могуће наметнути епитимију?
– Лекар који добро познаје наше тело прописује лечење узимајући у обзир карактеристике тела. А када дођемо код доктора којег не познајемо, он нам може преписати лек који неће донети никакву корист, напротив, нашкодити ће нам. Тако је и у Цркви: ако исповедник добро познаје човека, зна шта да му каже и какву епитимију да поднесе. Ако се испред свештеника нађе странац, он пре свега мора да се сети древне медицинске заповести „Не чини зло“. И идите средњим путем, дајући човеку епитимију која није строга, али је опипљива.
- Нажалост, у црквеном животу последњих година често се суочавамо са разним недоследностима. Шта човек треба да уради ако му се намеће казна која је заиста неподношљива или једноставно сурова, на пример, изопштење од причешћа на више година?
-У овом случају, потребно је да напишете молбу упућену надлежном епископу епархије у којој особа живи. Само епископ може поништити епитимију коју је одредио свештеник. Међутим, постоје изузеци. Постоје случајеви када се епитимија додељује за већ исповедан грех, а за који је неко својевремено већ поднео епитимију. То се нарочито често дешава на одређеним сумњивим ходочасничким путовањима. Ако човек тада дође свом исповеднику и упита га: „Шта да радим сада? – исповедник мора да му објасни да је епитимија у овом случају изречена погрешно и да нема потребе да је врши. Да не бисте постали жртва пристрасности, боље је да се увек исповедате код истог свештеника.
– Али зашто, по вашем мишљењу, епитимија нестаје из црквене праксе?
– Чини ми се да је један од разлога за гашење ове праксе учесталост понављања грехова. Оно што је раније сам човек доживљавао као пад, данас се доживљава као „природно“, тј. потпуно опростиви грех. Особа која је окусила свој пад, била је спремна да изврши дугу, оштру епитимију, и уз Божју помоћ, на крају се изборила са грехом. Али човеку који се, чак и кад се каје у исповести, изнутра веома олако односи према свом греху, покајање неће помоћи. Он ће извршити ову епитимију и падати изнова и изнова. А свештеника може савладати нека врста малодушности – опет ћу му дати епитимију,а ако је бескорисна, ако ипак падне? Мада би се у овом случају морало сетити светог Јована Лествичника: ако човек падне, али изнова устаје и креће на покајање, пре или касније ће његов анђео чувар стећи такву постојаност и чврстину и пружити му помоћ против греха за који се каје.
- Али да ли само због тога епитимија нестаје, или и зато што је савремени човек потпуно неспреман за то, за то нема ни понизности ни послушности?“
– Да, дешава се да је човек толико горд и осетљив да му сама реч „епитимија“ изазива одбојност. Али чињеница је да она служи управо за почетни развој смирења, послушности и стрпљења. Св. Исак Сирин каже да се милост Божија даје човеку, пре свега, не ради труда, већ због смирења. Дела без смирења не спасавају, али смирење без дела може спасити. Смисао покајања је управо у томе да сам човек себи не задаје неку врсту теста или казне, већ да прихвати оно што му Црква заповеда.
Зашто остављамо епитимију? Али све зависи од појединца. Ако свештеник озбиљно схвата своју службу и народ, сигурно ће прибећи епитимији.
Често ово чујемо; „Али плашим се да се суочим са покајањем у свом црквеном животу. И вероватно нисам једина која се плаши. Разлог је страх од казне преношен из детињства (тачније, страх да ћу бити у понижавајућем положају да будем кажњена), и страх од нечијег уплитања у мој лични живот“. Како ово превазићи?
- Вероватно нема смисла рећи: „Сви сте обавезни“. Однос свештеника према човеку идеално је сличан односу рестауратора према икони – оштећеној, искривљеној, чађавој, па чак и умрљаној неким модерним бојама. Искусни рестауратор покушава да разуме намеру аутора који је насликао ову икону. И ради овога завирује у оне особине које су сачуване. И врло лаганим, веома пажљивим покретима, почиње постепено да враћа првобитну слику на икону. Свештеник има исти задатак – да врати човека првобитном лику, лику Божијем који је утиснут у нашу душу, а да при томе не науди. Мора да се понаша веома деликатно како не би дошло до реакције одбијања – страха о коме говорите. Не да будем спољни ауторитет за човека, већ да будем сарадник. Тако да човек осети: свештеник покушава да уради нешто – не са мном као са неким спољашњим предметом, већ заједно са мном. Тада се јавља поверење, а особа се изнутра смирује и носи са тим страхом.
Отац Кирил (Павлов) се никада није безобзирно мешао у живот човека. Штавише: када би неко дошао и питао: „Шта да радим?..“ – упитао би у одговору: „Шта треба да радиш, по твом мишљењу? Шта ти мислиш?“ И често се испоставило да особа мисли исправно. Он већ носи у себи знање како треба да поступи, али не налази снагу да направи избор. Било је и другачије: отац Кирил се моли, а одговор му долази од Бога, и јасно је – да му је стигао одговор од Бога, и то одмах пада на срце човека. Какво је то уплитање, какво је то насиље?
Ако свештеник човеку не даје епитимију, Господ му је даје. Само људи то не примећују увек. Веома је важно то приметити на време и правилно третирати. То може бити болест, невоља, несклад. Ако човек схвати да му је ово послато ради исцељења његових грехова и страсти, онда таква епитимија, коју је наметнуо сам Бог, може бити спасоносна. Наравно, Господ бира епитимију за човека много верније и исправније него што би то свештеник изабрао, али да смо примили епитимију од свештеника, онда нам Господ, можда, сам не би дао епитимију. И не бисмо морали да се суочимо са много жалоснијим и тежим путем од читања Канона покајања за кратко време.

игуман Нектарије Морозов

https://kompasinfo.rs/izmedju-kazne-i-duhovne-vezbe-da-li-je-epitimija-prevazidjena/

Можемо сумњати у било шта: да ли ће сутра бити тмурно или ведро, да ли ћемо бити здрави или ћемо се разболети, да ли ћемо бити богати или убоги, али у једно нема никакве сумње – сви ми ћемо пре или касније стати пред Бога. Умирање је „пут всеја земљи“ („пут све земље“). Међутим, премда то знамо, кад губимо блиске људе свеједно осећамо тугу. И то је по људској природи разумљиво и објашњиво. Јер чак и кад се једноставно растајемо од вољених на неко време ми тугујемо, жалостимо се, лијемо сузе, а тим пре кад нам предстоји последњи растанак у земаљском животу. Сам Господ Исус Христос Се дошавши у кућу Свог умрлог друга Лазара ражалостио у духу и заплакао је, толико га је волео. Међутим, верујући људи имају велику утеху која им помаже да преживе смрт блиских људи – молитву за своје покојнике. И ова молитва као нит спаја нас и свет људи који су већ отишли.
Свако ко изгуби блиског човека поставља себи питање: „Шта још могу да учиним за свог вољеног?“ И заиста, кад се наши ближњи разболе ми им хитамо у помоћ, идемо у болницу, купујемо намирнице и лекове; ако су у некој другој невољи, такође им помажемо чиме можемо. И у овом саосећању се огледа наша љубав, наше саучествовање с њима.
Међутим, преминулом човеку наша брига није потребна ништа мање, ако не и више.
Човек не нестаје као личност са смрћу мозга и заустављањем срца. Осим тела (пролазне опне) он има вечну, бесмртну душу: „Бог није Бог мртвих, већ живих“ (Мт. 22, 32). И управо душа чини човекову суштину. И ми не волимо (ако заиста волимо) блиског човека због лепоте тела и физичке снаге, већ због особина душе. Памет, доброта, карактер, љубав – све су то особине душе нашег ближњег, оно што чини његов лик. Тело је човекова одећа, оно стари, болује, мења се, дешавају му се неповратни процеси. Понекад гледајући остатке који леже у ковчегу не можемо у њима чак ни да препознамо познати лик, покојник се толико мења. А душа нема година, она је бесмртна. Није случајно што се за некога каже: „Он је млад душом,“ – а човек је већ одавно превалио шездесету.
Пошто је наш ближњи бесмртан, њему је и тамо, с оне стране земаљског живота потребна наша помоћ и подршка. Дакле, шта он од нас очекује и како можемо да му помогнемо?
Наше покојнике, наравно, не занима више ништа земаљско. Скупи споменици, раскошне даће и остало њима нису потребни. Потребно им је само једно – наша ватрена молитва за упокојење њихове душе и за опроштај њихових хотимичних и нехотичних грехова. Сам покојник више не може да се моли за себе. Светитељ Теофан Затворник каже да су преминулима молитве потребне „као сиромасима парче хлеба и чаша воде“.
У свом земаљском животу треба да се молимо, да се кајемо због грехова, да приступамо тајнама Цркве, и он нам је дат као припрема за вечни, а кад човек умре, закључак о његовом животу је већ дат, он не може да га промени набоље. Преминули може да рачуна само на молитве Цркве и оних који су га познавали и волели за живота. И по молитвама рођака и пријатеља Господ може да промени удео преминулог. Сведочанство за ово јесу безбројни случајеви из црквеног Предања и житија светаца. У древном житију светитеља Григорија Двојеслова описан је задивљујући случај. Светитељ је имао смелост да се моли за упокојење окрутног прогонитеља хришћанства – императора Трајана. Међутим, Трајан није само покренуо прогоне хришћана (јер није знао шта чини), он је био праведан и милосрдан владар, веома се бринуо о својим сиромашним поданицима. Светитељ Григорије је сазнао да је император заштитио удовицу у невољи и узео је на себе подвиг да се моли за њега. Бог му је открио да је његова молитва примљена. Овај пример (и многи други) представља велику утеху и окриљује нас у нашим молитвама за преминуле. Чак и ако је преминули био далек од Цркве, он може да добије олакшање свог удела по усрдној молитви блиских са сузама.
Постоји један веома важан моменат: ако човек који нас је напустио није живео црквеним животом или знамо да је његов живот био далек од заповести Божјих, родбина која га воли треба посебно пажљиво да се односи према својој сопственој души. Сви смо међусобно повезани с рођенима и ближњима као делови јединственог организма: „Ако пати један уд, с њим пате сви удови“ (1 Кор. 12, 26). Ако је неки орган неактиван код човека с изоштравају друга чула, други органи узимају на себе додатно оптерећење, његове функције. И ако наш ближњи није стигао да учини нешто у духовном животу ми то треба да надоместимо уместо њега. Тиме ћемо спасавати и своју душу и донећемо велику корист његовој души. Има једна ратна песма о пилоту који је погинуо, чији друг каже да на земљи живи „за себе и за оног момка“. И наш живот за друге, у сећање на некога, може да се огледа у нашој усрдној молитви, у стицању хришћанских врлина, у обилатој милостињи за помен преминулог.
Врло често се дешава и то да људи који су врло ретко долазили у храм, који су живели безбрижним, световним животом, кад изгубе блиског човека, долазе у Цркву и постају истински православни хришћани. Њихов живот се потпуно мења, они кроз тугу долазе Богу. И наравно, целог живота се касније моле за своје преминуле рођаке. Неистраживи су путеви Господњи.
Верујући људи и људи далеки од Цркве потпуно другачије доживљавају губитак ближњих. Понекад човек има прилике да присуствује даћи за нецрквене људе и да види како је то тежак призор. Једном сам учествовао у опелу познатог лекара-неурохирурга и веома доброг човека. Господ га је узео док још није био у позним годинама, после изненадне болести која је брзо напредовала, на врхунцу његовог лекарског рада. И кад су почели посмртни говори његових колега могло се видети у какво растројство и парализу тајна смрти доводи нецрквене људи. Скоро сви су сматрали да су дужни да своју беседу почну отприлике овако: „Каква страшна неправда... Како нас је рано и изненада напустио покојник... Како много је још могао да учини,“ итд. Јасна је ствар да такви говори не могу донети утеху родбини и ближњима покојника, пре ће бити обрнуто, још више ће продубити њихову тугу. Чак и ако човек ни у шта не верује, може да упути једноставно добре, топле речи свом другу и колеги. Зашто се то дешава? Зашто су људи пред лицем смрти у таквој пометњи и избегавају чак и помен, чак и мисао на њу у свакодневном животу? Због страха и неизвесности. Смрт их плаши, не знају шта их очекује. Има ли тамо живота? Или живимо само овде, у материјалном свету? Како се спремати за смрт и односити према њој – за неверујуће је тајна запечаћена са седам печата. Чак и обична жеља у званичним говорима: „Нека му је лака црна земља,“ – крије у себи неизречено питање: зар је то све: тело у земљу и ништа више?
Због смрти блиских људи далеки од вере често падају у очај, чамотињу, црну тугу. Готово је, живот је завршен ако мог вољеног човека више нема, ако је престао да постоји мој живот више нема смисла. Не може се рећи да верујући не тугују због смрти блиских људи, али се према смрти односе потпуно другачије. Хришћанска туга је светла, ми знамо да човек живи вечно, да је смрт само растанак, да се његов живот наставља, али је другачији. Знамо да смо с преминулим повезани везама молитве и љубави. Не можемо да кажемо: „Био је човек и нема човека.“ Ако смо ближњег волели за живота, и после смрти настављамо да га волимо. „Љубав никад не престаје,“ – каже апостол Павле (1 Кор. 13, 8). Кад сам губио блиске људе увек сам имао осећај растанка, а не краја. Као да су отпутовали некуда веома далеко, али не заувек, не за свагда.
Прекомерна туга је недопустива још и због тога што не само да упропаштава нашу сопствену душу (чамотиња је један од осам смртних грехова), него нам не даје да се молимо за покојнике. У души човека којег је обузела чамотиња ствара се празнина, вакуум, он уопште ништа не може да ради, а још мање да се моли. А нашем ближњем је толико потребна наша помоћ! И чамотињом, депресијом и тугом ми не само да му нећемо помоћи, већ ћемо му можда донети патњу. Ради ближњих треба да се саберемо, колико је могуће смиримо и да све своје снаге уткамо у молитву. Посебно до 40. дана преминулом човеку су потребне усрдне молитве.
Људска душа напуштајући тело осећа немир и страх: навикла је да обитава у свом дому дуго година, не зна шта је чека, куда ће јој Господ одредити да иде. После смрти човек одговара за цео свој живот и овде се одређује његова даља судбина. И врло је важно подржати душу блиског човека помињањем на Светој литургији, читањем Псалтира и келејним правилом.
Врло често рођаци покојника мисле да ће ако не покажу околини своју тугу сви помислити да нису волели покојника и понекад се може видети просто срцепарајући призор са хистеријом, кукњавом и завијањем због покојника. Ово се обично практикује у селима где се још увек сачувала традиција нарикача. Људи се сами доводе до потпуне суманутости. Каква молитва је ту могућа?! Истинска несрећа и туга по правилу се одвијају тихо и скоро неприметно за друге. Дешава се да људи који посебно тугују и ридају за покојником у ствари више сами себе жале: како су сад сироти, несрећни и усамљени.
Све ове традиције наследили смо од паганских обреда и наравно, оне су неспојиве с Православљем.
А ми, православни хришћани, треба да растворимо своју тугу с хришћанском надом, да ако се сами будемо спасавали и својом молитвом спасавали наше ближње, смемо да верујемо да нам предстоји сусрет с њима тамо, у другом животу. А ако они доспеју у Царство Небеско, сигурно ће се тамо молити за нас.

Свештеник Павле Гумеров

https://srpska.pravoslavie.ru/62334.html

Свет заиста добровољно корача у ад. Огромни су редови испред врата ада, где сваког минута упада небројена количина људи. Оваква гужва се може упоредити само са редовима за новом верзијом ајфона, или редовима за распродају у тржним центрима. Интернет пуца од порнографије, насиља, злобе, одмазде, а све то упијају хипертрофирајући умови и срца људи, сасушени од мржње и похоте. Технологија која води у ад, одлично ради свој посао. Пиксели мељу људски разум боље од било ког реалног призора.
Производи духова подземља су очигледни. Са једне стране, трећина човечанства је заражена сатанским духом убиства, уништавања другог, и налази се у нападима злобе. Друга трећина умире од глади или тужно посматра на своју смрт као на избављење. А трећа трећина безумно игра око огњених језика похоти, задобијајући све више новца и трошећи га све брже и брже у бесконачној сарабанди.
Култ смрти, магије и демонизма је као духовни хероин, и систематски се убризгава у изнемогле вене човечанства. Смрт. Она се представља као неизбежност, жеља, наслада, ако је у питању смрт другога; постаје узрок депресије и погубног очајања, средство успостављања кривичне „праведности“; она слама милионе судбина; потискује у људима жељу за љубављу; за огромни новац, чини корак уназад и мајсторски се маскира ботоксом, да би изгледала као дива.
Смрт је ђавоља мајка, свемогућа на земљи. Чак и Бог, Цар живота, рекао је за бес да је овај „кнез овог света“, који у Мени нема ништа (види: Јн. 14: 30). Прослављање смрти је постало свакодневно, а људска култура се у свим сегментима претворила у културу смрти и пропадања. Постала је смрт пре смрти. Не мислим (само) на овоземаљску кончину човека, мислим на вечну смрт, бесконачне муке чудовишног ада, у који се као ђавоимано баца велики број људи.
Само једна рефлексија светлости осветљава земљу. То је сјај у дечијим очима. Јер, ма колико неизмерно лоши да постанемо, сви смо некада били свети, непорочни анђели, напојени рајском росом и испуњени благодаћу Божијом. Значи да највећа трагедија човечанства није смрт, већ то што смо се од анђела претворили у пала бића, вођени чудовишним духовима. Човечанство наставља пад злих анђела, довршава га и попуњава плерому пакла. Чак и најстрашније серијске убице су у детињству били Божији свети.
Још нешто. Света и Божанствена Литургија. Док је Литургије на земљи, небеса ће се отварати, плачући над човечанством. Док се у сузама опевава непорочна Жртва Агнеца Божијег, пакао ће бити само сточна јама изгубљеног бића. Док се руке уздижу ка небу на епиклези, Дух Пресвете освећује трулежна тела Пречистом Крвљу Божијом.
Литургија је попут гигантске секире, забодене у срце пакла. Она је смрт смрти, шкргут демонских зуба, дах Духа Светог у људима, благоуханије срца Христовог, рајска роса која хлади врелу пустињу света. Док се служи Литургија, рајски љиљани још увек цветају у душама што воле лице Божије.
Из тог разлога су се сви легиони пакла ујединили, да умање, разоре и униште Свету и Божанствену Литургију. Начинили су је ретком, због неблагочестивости хришћана, искоренили је помоћу јереси, одстранили из друштва ратовима и гоњењима. Исмејали су је секуларизацијом, зверски изопачили сујеверјем и синкретизмом, адски је понизили убиством милионима нерођених младенаца.
Свештенике, ове носороге духа (види Пс. 28:6), лове хорде криволоваца, који су изашли из свих кругова пакла. Најцењенији трофеј престола мрака преставља срце и живот свештеника, који је престао да служи Божанску Литургију. Свим пијаницама света дат је задатак: да се бацају под аутомобиле, док њима управљају свештеници, како би ови, услед несрећних случајева, постали убице, и били ускраћени да приносе Жртву векова. Све лутке-убице на земљи, добиле су задатак да кушају, саблажњују и истребљују свештенике. Све похоти и духови, што стоје над главама, објединили су се да разоре Цркву у душама служитеља Евхаристије. Сви ђаволи на земљи су се скупили да ухвате и окују овоземаљске руке, што освећују воду и своде са небеса Бога.
Породице им се уништавају, добар углед каља. Приметио је ђаво да се свештеник слама, ако се уништи фундамент његове породице, ако уђе у срца супруге и деце, ако га порази смрћу и небићем. Уколико не успе, свештеници, ови ватрени зраци живота, који ширином могу обухватити пуноћу света овог, бивају ослепљени фантастичним сјајем злата, очарани количином цилиндара у кочијама на нафтни погон, осујећени ударцима металних украса.
За то време, људи изгладнели у пустињи света, гину. Дај Боже, да се без обзира на све то, идаље служи Света Литургија. Тамо, на светом престолу, Богомладенац, већи од небеса и мањи од атома, умире и васкрсава, упија у Себе грумен ожалошћене плоти и евхаристички претвара човечанство и сву васељену у Своје Пречисто Тело. Литургија је пре свега Бог, Који нас воли бесконачно, док плаче за нас.

Свештеник Јован Валентин Истрати

https://srpska.pravoslavie.ru/112943.html

Пише: Протопрезвитер-ставрофор Слободан Јокић

„И цвеће и бумбари и трава и класје и плаветнило и подневна жега… Доћи ће време, Господ ће блудног сина да упита: Јеси ли био срећан у животу земаљском? И заборавићу све- сетићу се само ових пољских путева између класја и трава и припивши се уз милосрдна колена, нећу моћи да одговорим од слатких суза“. Иван Алексејевич Буњин

Ове отрежњујуће и истините ријечи великог руског мислиоца, приповиједача и писца Ивана Буњина, човјека чији живот је био сложен, страдалан, забрањиван, у којем је много видио, тражио, па и мрзио и падао али ипак изнад свега волио и тражио љубав према родној Русији и Господу, најбоље нам свједоче о животу и његовом смислу. Јер шта је живот, који му је смисао у овом несхватљивом и великом свијету? У том трагању живот некада донесе горку сузу и горки јецај и суровост и самоћу која може остати трајна ако се човјек не тргне и не потражи неки дубљи смисао свог постојања. Када се човјек окрене и схвати да у животу има нечег другог које није само бесмислено, горко и тужно видјеће већ један океан безграничне Љубави и дубине и смисла човјековог постојања. Јер, ако Љубави нема све је празно и узалудно: богатство и сиромаштво, здравље и болест, сусрети и разговори и на крају живљење и умирање. Треба закопати мало дубље и у човјеку наћи човјека, јер се испод његовог спољашњег изгледа у којем га видимо наруженог и рањеног гријехом, који се дави у страстима, слабостима и падовима, постоји и налази се његова унутрашњост, дубина, суштина. Закопати и схватити да је у тој унутрашњости сакривен лик Божији. Кад то учинимо сваког човјека ћемо прихватићемо онаквог какав јесте прихватићемо га у љубави и он ће  нам бити наш ближњи.

Јер Љубав је побиједила на Крсту и Распеће Христово је била горка суза, које је кроз Љубав донијело слатку сузу, Његово славно Васкрсење и живот вјечни и непролазни. И онда горка суза постаје Буњинова слатка суза која говори да живот поред свих тешкоћа ако је испуњен Љубављу и жртвом постаје срећан и смислен. Зато сви они који су схватили ову истину треба да кажу свијету „који у злу лежи“, да новчић има и другу страну, да смисао живота  није у очајању и безнађу, већ у снази сусрета и радости и миру у Духу Светоме.

Један од најбољих примјера да је ово истина је Острошки светитељ који ту истину свједочи више вјекова у којима су многи мислили и хтјели видјети и учињети да остошка пећина доноси само муку и горчину и неприступачност, али она је пројавила другачију истину, истину у љубави која свједочи до данас да је Христос васкрсао.

https://mitropolija.com/2025/01/31/slatka-suza-2/

Страст осуђивања често примећујемо и код других црквених људи. То су оне чувене баке које сикћу на вернике који се не понашају „по правилима“. То су различити црквени „активисти“ који на блоговима и форумима жестоко критикују друге црквене активисте и угледне црквене делатеље (личности). То су такозвани фанатици који оваплоћавају своје непријатељство према човечанству тиме што налазе себи много непријатеља међу атеистима или представницима других религија. Уопште говорећи, то су тешки људи, склони конфликтима, недружељубиви, провокативни.
Ако водимо активан духовни живот, многи од нас ће ту страст открити у себи самима. Нама се много тога не свиђа код других људи. Недостаје нам те обичне дружељубивости, недостаје нам љубави. Ми на све начине прекоревамо себе за тај недостатак љубави и без обзира на активан и правилан духовни живот који водимо, наш процес борбе са осуђивањем слабо напредује, ако уопште напредује.
У Цркви, где је разрађена наука борбе са страшћу осуђивања, постоје такви моменти који многима нису познати. Аутор ове брошуре је од детињства много страдао од те страсти и, без обзира што је био упознат са делима скоро свих познатијих светих отаца, моја борба је практично била безуспешна. Да, ја сам се трудио да се молим за оне које сам осуђивао, као што и уче свети оци, али молећи се „Господе, помилуј га!“ јасно сам осећао како та подла страст придодаје мојој молитви савршено нежељени, нездрави подтекст: „Господе, опрости тој заблуделој души!“, „Господе, опрости том ниткову! Погледај само шта ради!“ Као што знамо, молитва треба да је строго усмерена против оне страсти са којом се боримо. Када се боримо са унинијем, молитва „Слава Богу за све!“ је усмерена управо против унинија и роптања, и зато делује беспрекорно. Када је у питању осуђивање, молитва „Господе помилуј га!“, како сам је ја вршио, била је практично бескорисна, зато што сам лако успевао да је сјединим са осуђивањем истог човека. Тако сам се мучио док ми истакнути свештеник, протојереј Николај Крачетов, није напоменуо којом молитвом треба да се борим против те страсти, а то је: „Господе, благослови га“. Tада сам се напокон померио с места у борби против осуђивања, зато што ту молитву демони нису могли да сједине са осуђивањем човека, јер у њој не говоримо ништа о претпостављеној кривици човека пред Богом, коју му је потребно опростити, него само призивамо на човека Божији благослов, а сви знамо да се благослов даје за добра дела, а не за зла. Често препоручују да се против осуђивања користи молитва: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, уразуми, спаси и сачувај слугу твога (име) и његовим светим молитвама помилуј и мене грешног!“ Да, та молитва је такође неспојива са осуђивањем. Нажалост, међу људима који нас окружују нема тако много молитвеника.
Без обзира на позитивно искуство борбе са осуђивањем помоћу молитве „Господе, благослови га!“ и сећања на сопствене грехе, сматрам да знања из области психологије, која хоћу да поделим са вама, могу ту борбу да учине још успешнијом, благодарећи дубљем разумевању механизма помоћу којег се формира наша страст осуђивања.
У психологији постоји појам „прихватање“. Простије речено, то значи да човек прихвата нешто без негатива, без икаквих лоших осећања. Наше неприхватање других људи је веома слично осуђивању. Ми из неких својих унутрашњих разлога не прихватамо човека, а неприхватање тражи неко оправдање и нама је лакше да своју злобу објаснимо лошим поступцима других (у чему нам демони врло радо помажу) него нашим унутрашњим разлозима. Зато, ако победимо неприхватање, онда ћемо у многим, а можда и у свим случајевима, победити и осуђивање.
Изражавајући се психолошким терминима, механизам недовољног прихватања људи може се описати са две тврдње. Прво: наше неприхватање других људи је у основи условљено нашим неприхватањем себе. Друго: наше неприхватање самих себе је условљено тиме што у детињству нисмо били довољно прихваћени од родитеља и нисмо добили довољно љубави. Хајде да размотримо те две тезе мало пажљивије и да размислимо како оне могу да буду искориштене од стране православног човека, а на корист сопствене душе.

Дмитриј Семеник

https://poznajsebe.wordpress.com/2018/10/07/strast-osudjivanja-neprijateljstvo-fanatizam-neprilagodjenost/

У дјетињству моме изабрао си ме и означио да идем Твојим путем. –– Нису ми биле пуне четири године кад сам уснио да ми је са иконе сишао један светац, блијед и окружен цвијећем као мртвац, и предао ми распело којe је њему дотежало.

И ништа ми друго ниси на пут дао.

Теби ме је завјетовала мајка моја у часу тјескобе, у једном од оних часова кад нема ниоткуд помоћи и кад су сва врата затворена, осим врата Твојих.

Ко је још видио да се мала дјеца тако опремају y свијет, са крстом сиромаштва и теретом великих завјета? А ипак, Ти си ме тако послао и са лицем оца, који се ријетко смије, строго означио пут мој.

Па како сам могао бити срећан?

И још сам био луд и самосвој, отимао сам се путу и позвању, тргао сам у страну и био сам као зло дијете које не спава код куће него бјега, нечисто, са влатима сијена на одијелу а поглед има мутан и несталан као ничије псето.

Кад Те нисам видио над собом, мислио сам да Те нема. И ништа није остало што нисам учинио да Ти се отмем, јер је мало ко љубио гријех и грешну радост као ја. Пролазио сам свијетом и ударао лијево и десно на врата туђих судбина, али сва су редом, као по неком мучком договору, била за мене затворена. Насртао сам узалуд на врата човјекова, и послије сам дуго сједио крвавих руку, на камену.

Јер касно сам увидио да се не отварају силом. Нисам могао схватити зашто је за мене сваки жив човјек тајна влажних трептавих очију и зашто се пред мојим корацима свака врата затварају, као на тајни знак.

А то си Tи хтио да ме одбијеш од свијета као што се дјеца од године одбијају од сисе: да им огркне и да им се огади. То си Ти, о страшни, постављао своју невидљиву руку између мене и свијета, да ме онда инокосна и остављена окружиш својом љубави која боли и посвећује.

Иво Андрић (Ex ponto)

http://santamarijadellasalute.blogspot.com

I

Боже, помози ми и данас. Као река сам, Господе, кроз коју је прошао вихор с ударцима и срџбама, с pyкама и метлама. Сва је вода покривена мутном пеном, све се са дна дигло, с пеном се ваља оно што иначе лежи дубоко на дну реке. По мени то, Господе, јури мутна пена! И y пени цело моје дно! И ево ништа нећу да сакријем од људи, ако ко хоће да застане и погледа талог. А од Тебе, Боже, ништа и не могу скрити. И нисам скривала. Ти си слушао вреле исповести, и Ти си ми утешно говорио: да земља није небо. Што бих желела сада, то је да се дно не врати на дно. Можеш ли ми ту помоћи, Господе? Али куда и како да склоним оно што примих, бех, познах, чврсто научих, згреших, чега се сећам, што не могу заборавити! Талог мој сам ја, Господе! И кад пена искипи, талог ће се опет спустити у мене. До смрти га морам носити. Као река је човек: без дна и муља не постоји?... Господе, учини да вихори понекад брже мину. Утишај ветар, прекри небо непомичним облацима, дај ноћ мирну и дугу, да се одморим. Боже мој!
II

Сан, храну, доколицу, починак, све сам себи ускраћивала, и ускраћујем, Господе. Али све то, и све способности и сав рад робијашки сталан и једнолик, не преображавају ме доста. Што ћу ти најзад принети од себе, Боже, неће бити употребљиво ни за прашину будућности људске. То, Господе, тај напор из свих сила, и то будно знање да је све мало и слабо, то Те молим да примиш као службу моју Теби. Ја верујем, Господе, да има достизања, али ја мучно и узалудно чиним покушаје да стигнем и до прага достизања. Но немам последње очајање због тога, Господе! То саопштење, то је данас крај моје молитве.

III

Боже, од ноћи је човека страх. Све попритисне јаче, све заболи болније, све прожеже као живи огањ, А ноћ све виша и шира, а чула човекова којима види кроз ту ноћ стострука су. Боже, не остави човека ноћу без знака од Себе... Али Месец, Господе, нека не буде тај знак. Тако те моли човечја слабост. Страши се човек Месеца. Успавај ми, Боже, добро вид испод очних капака, јер и кроз њих видим зелено сијање хладног Месеца. Светлуца око моје постеље злослут. Или га видим тамо далеко, као студено ваздушасто царство нечастивога. Господе, нечастивога на Месецу нема, али је Месец звезда несанице и туђине. Помози, Боже, свима људма који по дану често морају уморно да склопе очи, а ноћу остају без сна и одмора.

IV

Не вапијем, Господе, не ударам се у прса, не усправљам руке пред упаљеном воштаницом. Стојим у мрачном ћошку црквице стиснутих зуба и песница, јер су то моји човечански знаци страшног напора да се обрвам, оборим, ситно и мекано самељем. Кад будем ситна као сиви морски песак Твој, онда ћу се даље трошити, Господе, да постанем још више сива и лака, као магла, тај чудни, најпролазнији гост на Земљи. Али знај, Господе, стићи ћу куда сам пошла, доћи ћу Ти! Бићу пред Тобом међу последњима, најситније смлевенима, маглено сивима, осуђена да ишчилим, али ћу Ти доћи, Боже, јер ми је пут један.

V

Овако Ти се исповедам данас, Господе. Кад затутње небеса, и олуј стане кршити дрвета и реку из корита бацати, и од челично плавих муња видни живци почну слепети, и громови тући и палити, и градић наш буде као кутија палидрваца која пламне и изгори – онда, Господе, јави нам се, поћи нам од врата до врата, утеши нас: да ће од грозе изгинути птице и лептири, воће и класови, а нама људма ништа бити неће. И запитај нас још, Боже: Реците ми, о вечито незадовољни, и незасићени, и разлелекани, шта вам треба, шта вам још треба, и све ћу вам дати. А ми ћемо одговарати: Хвала, Милостиви и Добри, и сувише свега имамо, ништа нам не треба. Тако ћемо ти говорити, Господе – док нас страва од твојих сила не миие.

VI

Боже, хвала Ти неизмерно, прође ме грч молитве. То је страшна борба замуклости, прикована језика и разапетих усана, и задуваних груди пуних крикова и плача. Прође грч молитве. Мирно уздижем руке, ca десет прстију као са десет свећица, и заборављам како ми je малочас било, и где сам, и никога више не познајем, и ништа ми више не треба јер нисам више у свету мисли и брига. Са десет свећица својих, са десет малих свитаца на себи, стижем пред Тебе, Боже.

VII

Господе, кушала сам моћ храма Твога. Гле, кућицa је то као и свака друга кућица крај друма, и између неколиких дрвета. Улазила сам у тај храм кад сам била горка и мргодна, и измучена као сиротињски коњ који хоће да угине. Улазила сам y њега кад сам била беспомоћна и уморнa као далеко терана овца, која четири своје ноге не уме да расплете, и једва одвоји две предње да падне на њих на колена, и спусти главу на свежу земљу, и жели смрт, смрт, смрт. Боже, излазила сам из храма права и одморена, бистра погледа, знајући шта ћу и куда ћу тога дана, и још и сутрашњег дана.

VIII

Боже Господе, реци ми у ову сиромашну вечер моју: када не могу да ти благодарим јер не могу да ценим ништа од онога што сам стекла и постала, реци да ли је истина да сам као камен тешка да се издижем, и као камен тешка да нагло падам.

IХ

Господе, помози ми. Осећам да ме наука кида од Тебе, да ме људско знање и рачунање природних зaкона Твојих вуче далеко од Тебе. Охолим се и ја истином која ми је испунила главу, и научила језик мој глатко говорити самоуверене речи учености и последњих истина. Господе, ја волим да живим као и други учењаци; али ја знам да је у тајни твојих знања и закона све друкчије. Ни y једној науци се нису тако често обарале истине, последње истине, као у науци о природи и о Твојим законима. Добро је што природа мирно трпи људска знања, и чини оно, што су своја умења. Шта би било с нама да је Земља стала, а Сунце почело да хода, онда кад је то међ људма проглашено последњом истином. А шта, да је, одједаред, збиља учвршћена Земља почела да се врти, а завитлано сунце се укочило. Господе, Ти једини знаш чиме ће се још охолити главе и језици који знају последње истине о великим тајнама природе и небеских ствари.

Х

Молим Те, Боже, да ме црквица Твоја мала, празна и тиха, и ове вечери одреши од свих веза. Да учини да не видим ни олтар, ни кандило, ни свећицу коју сам сама припалила. Да будем y простору у којем нема ничега од живота земаљског. Да не важи за мене ништа од оног што је чињеница и облик света. Да уђем у духовну своју судбину потпуно, и престанем бити оно за што важим у животу. Да се све у мени промени, од имена до хаљине. Да урастем у мир духовни тако као што је орах урастао у љуску... Ево, црквица се сљубила са мном, топла је са мном. Осећам да је то сасвим доста и све. И полазим из храма с осећањем да је оно што ме с друге стране чека, само један дан трајања, и дечја игра. Али, ипак, кад пређем праг, осврнем се, и уздахнем тешко уздахом живота, уздахом из света. Господе, дај ми да не заборавим прелазити тај чудни, заједнички праг између Твоје и моје куће, и да поново и поново долазим y Твоју кућицу крај друма, између неколико дрвета.

http://santamarijadellasalute.blogspot.com/search/label/МОЛИТВЕ

Светосавски дани у Мелбурну

Ево већ 15-ак година добар дио Срба не може да замисли светосавске свечаности без прославе успјеха и јуначког држања Новака Ђоковића на АО тениском турниру. Стицај околности или, како то ми хришћани кажемо, Божија воља, учинили су да се на овакав начин временски преклопе престижно спортско такмичење и црквени празник. То је разлог што су неки међу нама, Новакове аустралијске успјехе и борбе повезивали са благословом Светог Саве. Јер да је Богом обдарен мноштвом талената знамо и без јануарских слава и турнира, али да сезону почиње подвизима, управо молитвеним заступништвом Светог Саве, то се једноставно тако чита и каже црквеним вокабуларом.

Наравно, ни мени, ни бројним другим Ђоковићевим навијачима, не пада на памет да АТП бодове, сервисе и смечеве повезујем са спасењем душе и Небеским царством. Нити мислим да ће, само по себи, некога приближити Богу било какво спортско постигнуће, макар се радило о „највећем спортисти свијета свих времена“ или бар о „најуспјешнијем Србину у међународним такмичењима“. Напротив, сви земаљски успјеси, а нарочито спортска надметања и сабирање титула и новчаних награда, прије могу бити брана духовном напретку и спасењу, него подстицај. Уз то сам и свјестан коју количину нездраве националне надмености („не може нам нико ништа“) у духовно неприпремљеним и непажљивим душама може да произведе неко донкихотовско држање појединца из малог народа, у мору планетарних игара моћи. Та надменост никако не иде под руку са хришћанским смирењем и блаженствима.

Међутим, на хришћанском путу стицања врлина и сабирања шире заједнице око позитивних узора, свакако стоје поједини поступци српског витеза спорта Новака Ђоковића. Дакле, не процјењујем нити величам личност грешног смртника (то нити би било пристојно, нити је хришћански), али препознајем поједина дјела овог човјека, као добре примјере свакоме ко иде утабаним и до краја оствареним путем вјечнога живота, на који је – баш нас обичне људе – позвао Господ Исус Христос, а којим су до краја и са успјехом прошли светитељи, међу којима је и Свети Сава Немањић.

Навијајући за Новака, већина људи навија за „једнога од нас“, „дечка из комшилука“, кога краси скромност упркос успјесима, лијепи манири упркос доказима да је посебан, велико поштовање других – упркос чињеници да је резултатски бољи од свих, а затим: спремност на одрицање, далековидост, упорност, храброст, осјећај за заједницу, хуманост… Ђоковић је оличење примјењеног светосавља као кодекса чојства и јунаштва. Оне његошевске вјере да може бити и оно „што бити не може“, али и каваљерске спремности да се доказани јунак повуче и уступи мјесто другоме (млађем, бољем, другачијем…). И ту бих стао са причом о светосавцу и јунаку из Мелбурна. Загледан у његово јучерашње одустајање и предају меча, али и у неостварена очекивања шире навијачке заједнице (како оне српске, тако и шире међународне) када су у питању Новакова васионска достигнућа, постигнути и планирани историјски рекорди, надахнут сам да ове његове борбе уз помоћ анђела (о којој је јавно говорио), а против разноразних демона и искушења, разумијевам у контексту непролазних примјера које су нам оставили сви који су трку завршили и све „претрпјели до краја“. Ђоковић се још увијек, као и свако од нас, такмичи и бори са животом и самим собом, и остаје да му пожелимо све најбоље у будућности, да превладају побједе у сваком погледу, а да пораза буде што мање.

Светосавско одступање у ново и, наизглед, непознато

Предлажем да актуелну тему одустајања, одступања или уступања мјеста неком другом, на коју нам је планетарну пажњу скренуо један спортски и медијски догађај, сагледамо са мало већих духовних и животних висина, и да уочимо има ли таквих примјера међу најбољима и највећима из хришћанске историје. Најпримјереније ће бити да у овим данима, свој поглед са спорта, бизниса и политике усмјеримо управо ка личности Светог Саве Немањића. Њега најчешће истичемо као примјер побједника, истрајног борца, неуморног просветитеља, неустрашивог путника на три континента (тада у 13. вијеку), упорног измиритеља посвађане браће… У златној нисци његових талената и врлина, препознаћемо и дипломату, и законодавца, и подвижника, и свештенослужитеља, и књижевника и послушника, и народног вођу… Међутим, ријетко се истиче чињеница да је овај Божији човјек најмање три пута одлазио и одступао са мјеста на којима је био предвиђен, „већ виђен“ и очекиван. Митрополит Амфилохије је једном писао о два чувена бјекства у историји Срба: једно бјекство у манастир Растка Немањића, а друго бјекство из манастира Доситеја Обрадовића. И то је тема коју бих желио да проширим.

Нећу рећи ништа ново, јер је о Светом Сави подједнако и „све речено“ и ништа објашњено до краја. Али хоћу да истакнем да кретање овог светог човјека ка Царству небеском није саткано само од дјела који би се земаљским очима могла видјети као успони и побједе, него да у кључним моментима одлазио у правцима који су личили на одступања и повлачења. Прво, оно што је блаженопочивши митрополит назвао „бјекством“ у манастир, а што историја памти као неочекивани одлазак са краљевског двора. Припреман и одгајан за једно, на Божији позив млади Растко се окренуо неким новим, његовој најближој околини недовољно познатим хоризонтима. Колико је монашење једног принца било страно ондашњем српском двору, најбоље показује потјера коју је за Растком организовао Стефан Немања. А колико је то „бјекство“ уствари било искорак ка напријед, говори долазак Стефана Немање на Свету Гору, синовљевим путевима.

Друго, када се монах Сава утврдио у монаштву, основавши манастир Хиландар, и призвавши свог оца да из земаљске политике пређе у духовни подвижнички живот, дешава се нови „одлазак“ или „прелазак“, који је сада наилазио на неразумијевање и осуде појединих црквених лица. То је Савин долазак са Свете Горе у Рашку и Зету, у земље којима владају његова браћа Стефан (будући Првовјенчани) и Вукан, Немањићи. Разлози тог Савиног „одступања“ са Свете Горе су: довршење измирења посвађане браће; утврђење монашког живота у Студеници (чији ће бити игуман у наредном периоду) и просвећење народа, силаска Божијег благослова међу људе, породице… Као што га је љубав према оном непролазном и оностраном упутила из Србије на Свету Гору, тако га је љубав према браћи и роду вратила са Атоса у Србију. То је мото о коме доста касније пјева владика Николај: „Волио бих и у паклу бити, само Срби Богу да се врате“, а о коме јасно говори апостол Павле у својој Посланици Римљанима: „Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу, који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и богослужење и обећања“ (Рим 9. 3–4). Овај „пакао“ и ово „одлучење од Христа“, које помињу свети, Божији људи, у контексту житија Светог Саве, могли бисмо повезати са приговорима које је од појединих црквених лица добио калуђер Сава када се вратио да утврђује монашки и црквени живот у отаџбини. Те приговоре је вријеме демантовало, а Савин повратак међу „сроднике по тијелу“ показало као Богом надахнут поступак. Тако гледано, Савино богонадахнуто кретање, подсјећа нас на кретање језичка црквеног звона тамо и овамо, десно и лијево, које омогућава да чујемо небеске тонове са црквених звоника. Стајање на једном мјесту, непомично чување оног што имамо овдје и сада, то није светосавље. Светосавље је непрестано кретање: аврамовско, мојсијевско, светопавловско… на Божји позив, ка Небеском граду…

Одлазак да би се млађем насљеднику направило мјесто

Коначно, послије нових и нових путовања Светог Саве у Никеју, (ради добијања аутокефалности за Жичку архиепископију, 1219. г.), па у Свету Земљу (прво његово поклоничко путовање 1229. г.), истакао бих оно посљедње: одлазак са архиепископског трона и постављање за свога насљедника Светог Арсенија Сремца 1234. г. прича се и пише о томе шта би све могли бити разлози таквог одласка Светог Саве из Србије (да се више за живота не врати), али је чин устоличења насљедника показао да ти разлози нијесу били ни исхитрени, ни овоземаљски мотивисани. Остављајући насљедника на архиепископски трон, Свети Сава одлази по други пут у Свету Земљу. Испоставиће се да су његови одласци на света мјеста, али и његови сусрети са црквеним поглаварима васељене и пустињацима светих манастира, дугорочно допринијели угледу српске Цркве у свијету, али и њеним темељним везама са хришћанским универзумом, до данас.

Испоставиће се, такође, да је врх архиепископије био зрео и спреман за смјену духовних поглавара. Али и више од тога, одлазак Светог Саве са духовног трона указује на један педагошки моменат, на мотив који до данас остаје узор и примјер свима којима је Бог дао управљање заједницом, да не дозволе да њихово име и личност постану важнији од саме заједнице, већ и да учине све да заједница живи и послије њих, а да сујету владара и поглавара лијече, између осталог, и оваквим примјерима –одлазака у правцу неких нових хоризоната.

Тај мотив био је важећи током средњег вијека, баш на двору Немањића, а одлазак са двора, жртвовање земаљске власти ради духовне награде (да ли путем монашења или жртвовања на бојном пољу) познати су примјери и међу Хребељановићима и Црнојевићима. Међутим, не би требало да нас завара мисао како је то био манир једне епохе. Након вјекова секуларизације и општег убјеђења како свијет иде далеко насупрот црквеним свјетоназорима, управо ових дана живимо ново враћање религије „на велика врата“, свједочимо десекуларизацији, па између осталог и потреби да у савременим догађајима тражимо и налазимо оне законитости живота које је сљедовао Светитељ Сава.

https://mitropolija.com/2025/01/24/svestenik-gojko-perovic-tri-odlaska-svetog-save/

На путу ка одрастању, деца не воле да се родитељи претварају да су нешто што нису, већ желе да их виде онаквим какви они заправо јесу.

Сви смо рођени са високим степеном личног ауторитета. Од самог почетка, природно изражавамо наше жеље, потребе па и границе у односу са другим људима – и то већ у узрасту од четири месеца. Тек касније учимо да се запитамо и да се осећамо кривим због наших жеља, потреба и сл.

Да бисмо развијали лични ауторитет, потребно је имати бар минимум самосвести. Баш због тога, желим врло кратко да дефинишем појам „самосвест“. Он се састоји из две компоненте:

 Колико добро познајем себе? Колико добро познајем и своје унутрашње и спољашње понашање, своја осећања, вредности и личне границе. Ове компоненте развијају се током целог живота, док темпо њиховог развоја зависи од интеракције са окружењем.

 Како се у моралном и емоционалном смислу носим са оним што знам о себи? Ови саставни делови зависе од тога како су се, првенствено родитељи, понашали према нама, па онда и остале одрасле особе у нашем животу.

Потпуно убеђена у љубав својих родитеља деца сарађују и преузимају родитељски став према њима самима, без обзира да ли је тај став прихватање (оптимална претпоставка), похвала или замерка, моралисање, физичко или психичко насиље.

Здраво доживљавање самог себе се препознаје по томе што човек има веома трезвен, нијансиран однос према себи и прихвата себе како у добру тако и у злу. Током историје васпитања, показало се да већина људи преко тридесет година нема развијену самосвест, па ни способност да себе озбиљно схвати. Уколико себе не схватамо озбиљно, тешко је добити поштовање других и очекивати да ће нас други схватити озбиљно.

Жене посебно имају потешкоћа да их други схвате озбиљно

У ранијим временима, друштвене улоге су представљале важан начин компензације, и давале су право да се други људи, углавном слабији кажњавају или понизе. Такав је био подразумевани део патријархалног васпитања и структуре моћи. Жртве су, пре свега, биле жене и деца, које смо видели, али не и чули.

Жене још увек имају потешкоћа са тим, да саме себе схвате озбиљно – поготово у љубавним везама. Иако су, у многим породицама и педагошким установама, жене преузеле моћ.

После једног мог говора, једна мама ме је питала следеће: «Имам троје деце – ћерку од четири године и два сина: од шест и девет година. Стално се такмиче да би добили моју наклоност, па се због тога често свађају. Мој супруг много путује, а ја радим готово половину дана. Толико сам исцрпљена по повратку кући да више ништа не знам. Како довести децу до тога, да престану да се свађају због мене и да на крају и ја мало „продишем“?

Моја енергија припада само мени, користићу је онако како ја желим

Мој одговор је био, да би требала почети са тим, да прво спозна себе, односно своје личне потребе, границе. Завртела је главом, док је њена пријатељица са одобрењем климнула. «Шта онда предлажете?» питала ме је мајка.

Дао сам јој следећи одговор: «Када вечерас стигнете кући, вероватно ће већ бити 23х. Пробудите Вашу децу и реците им да дођу у дневну собу. Када сви будете седели у дневној соби, погледајте их у очи и реците им: Моја љубав припада само мени, а ја ћу је сама расподелити како желим. Моја наклоност припада мени и поделићу је како ја то будем желела. Моја енергија припада само мени и користићу је како ја желим. Лаку ноћ и лепо спавајте!».

Била је шокирана: Не може будити своју децу у сред ноћи. Шта ако се буду осећали одбачено? Шта ако је буду мрзели? Да ли може бити тако себична ?

Било ми је сасвим јасно, да мој предлог стоји наспрам генерацијама утиснутог погрешног схватања љубави мајке, угњетавања и саморегресије. Могао сам само да јој предложим да размисли о мом предлогу. Две недеље касније добио сам и имејл: «Знала сам да је Ваш савет био прави, али сам се ипак двоумила. Због тога ми је требало чак недељу дана да скупим снаге. Свакако нисам пробудила своју децу. Позвала сам их пре успављивања млађег сина и рекла им то што сте ми саветовали. Прво су били тихи, да би потом старији син дошао до мене да ме загрли. Остало двоје је учинило исто, а на моје изненађење сви смо осетили олакшање и срећу. Од тада су обазривији, а поподне ми дају чак пола сата да се одморим, да бих, на пример, могла нешто да читам».

Наћи времена за оно што нам је битно

Можемо рећи да се ова мајка као и многе друге покорила архетипској улози мајке са којом нико није потпуно задовољан. Сада има ту слободу да више сазна о себи, а да то омогући и својој деци. Сада може да покаже свој карактер. Ако ово не уради, или пак заборави на то, деца ће је својим понашањем свакако подсетити.

Многи од нас проживљавају ове кризе у односима са децом, партнером или родитељима. Можемо чак осећати да смо сагорели пре него ли скупимо храброст да поново нађемо себе или оно што нам је стварно важно.

Када нам то успе, мења се начин на који зрачимо, а од‌једном се и други људи понашају другачије према нама. Сада је постављен темељ нашег личног ауторитета, а све остало ћемо од сада сазнавати са мање боли и моралног премишљања.

Не морамо бити перфектни или превише љубазни, већ само своји

Овај процес сам посматрао и пратио код безброј људи, код људи који су себе видели као жртве доминантне деце, претенциозних родитеља, увредљивих колега или мајки које су контролисале своју децу. Наша сопствена деца су прва која нас изазивају и скрећу нам пажњу на то да сами себе схватимо озбиљно.

Не морамо бити савршени или посебно љубазни према деци да бисмо оправдали наше постојање – морамо бити своји. То је оно што наша деца, а и они остали, покушавају да нам кажу када их сматрамо «екстремно немогућим», «тотално досадним» или њихове поступке доживљавамо као екстремну провокацију. «Не желимо да глумиш» тиме мисле «буди оно што јеси!».

Нико не би требало да прихвати увреду, без долази од детета или тинејџера – али идеја да ће они сами од себе престати са увредама, а да ми одрасли не еволуирамо као људи је велика илузија. Време у којем смо могли вођство да заснивамо искључиво на моћи је прошло. Исти је случај и са моћи да кажњавамо или награђујемо.

Вашем детету је потребан лични ауторитет – можда чак и више него што сами мислите да је вама потребан. Он је најбоља превенција на свету, а уједно и важан фактор у вашем односу када наступи криза. Уз то, како одрастају, он ће обогатити и друге односе.

Мене је коштало педесет година, док нисам изградио свој ауторитет.

Срећом нису сви тако тврдоглави као ја!

Јеспер Јул

https://familylab.rs/uzimajte-sebe-za-ozbiljno/

Постоји јединство природе; човек је део универзума, и могућност његове величине је у томе да дође до сазнања ове истине. Зато Тагора учи да човек не сме да се одваја од спасоносног додира са бесконачним, јер онда самога себе распарчава и једе своје рођено месо; да не сме да сматра ембрионални живот своје уске унутрашњости за последњу стварност, јер тако живи у најгорој тамници.

Крајње остварење човеково није моћ, него је савршенство помоћу самоупознања и самоодрицања у љубави. Сви себични нагони и све саможиве жеље помућују поглед на праву суштину душе, и човек је заблудело тражи, и на самим њеним вратима пита: „Где је она?“ А душа, у најдубљем свом основу, жели да пређе преко свега онога што има. Опкољена дохватљивим стварима, узвикује она: „Сита сам свега што могу да дохватим; ах, где да нађем онога ко никад не може да се достигне?“ Јер човек није савршен, него је у постајању. Као оно што јесте, он је мали, и кад би на томе степену вечито морао да остане, био би то најужаснији пакао који фантазија људска може да замисли; али, као оно што постаје, он је бесконачан.
Души чинимо најтежу неправду кад заборавимо да је у свакоме човеку жива једна вечна истина. Зато само помоћу љубави душа достиже свој врховни циљ, пробија се кроз зазидане границе личног субјекта, и прелази у бесконачност. Само помоћу љубави долази она до свести о своме јединству са васељеном.

Ксенија Атанасијевић

http://santamarijadellasalute.blogspot.com/search/label/ЦРТИЦЕ

Сусрет са оцем Кирилом је посебно искуство у човековом животу. Једна је ствар знати да постоје свеци, а потпуно је друга доћи у додир с њима у реалном животу. Нека је то молитва за време богослужења, или заједничка трпеза, или просто разговор који се не дотиче узвишених богословских тема, које отац Кирил, по правилу, није подстицао. У свим случајевима овакав сусрет је провиденцијални и открива тајанствене стране бића, дотиче се дубоких струна људске душе и помаже да се открије оно важно и скривено, што се због неког разлога налазило у дубини срца и за чије постојање ниси потпуно могао да претпоставиш.

За мене, као и за многе госте и парохијане Покровског храма у Нижњој Ореанди, присуство оца Кирила на богослужењу у току неколико месеци пред крај лета и у јесен, које је трајало осам година, постало је изузетна епоха и изванредно искуство долажења у додир са живом светоотачком традицијом. Ови сусрети су многима на моје очи променили живот, приморали су их да старо и уобичајено сагледају као препреку на путу ка Христу.

Светост је вредност и циљ по себи и кад сретнеш светог човека, испуњеног тишином и миром, кад долазиш у додир с њим, многие фантазмагорије и предрасуде које су владале твојом свешћу и које су имале власт над твојом уобразиљом, губе снагу. Отац Кирил је први пут дошао с архимандртом Агатодором, тадашњим намесником Донског манастира и тихо је стао у једном кутку храма. На служби није било више од 5-7 људи. Док сам кадио на „Господи возвах“ позвао сам оца у олтар. Знао сам да се одмара у суседном санаторијуму и да је тешко доћи до њега, али пошто је сам дошао, учинило ми се да могу да му приђем и поставим питања која су се у мени сакупила на различите теме, што сам првом приликом учинио. Он ме је добродушно ухватио за руку и тихо је рекао: „Моли се, моли се. Касније, после службе ћемо разговарати.“ Али што се богослужење даље одвијало, остајало ми је све мање питања. Отац Кирил је стајао у олтару и гледао је кроз прозор. Код нас у олтарској апсиди постоји прозор у облику крста кроз који се види небо. Он је гледао потпуно другачијим погледом, видећи нешто. И одисао је дивном тишином и миром, који су некако неприметно почели да распршују моја питања, која су ми се до малочас чинила важнима. Пред крај богослужења су изгубила снагу и сад ми се већ чинило да је испразно и непотребно да их постављам. Најзанимљивије је то што се он сам сетио моје жеље да нешто питам: „Па, да ли те питања још увек муче?“ Било ме је срамота да задржавам старца само зато што бих желео да још мало будем с њим. Кажем: „Немам, као да је све стало на своје место.“ И то је било истина. Све важно и главно изгледало ми је очигледно. „Онда, хвала Богу! Моли се, моли се. Доћи ћемо сутра.“ И колико год чудно било у том тренутку сам схватио да постоји оно што се тиче спасења човекове душе и то је главно, а постоји безбројно мноштво разумских, рационалних питања која, ма колико разумно и актуелно да изгледају, немају никакве везе с његовим спасењем. За мене је то била апсолутно задивљујућа лекција коју ми је отац Кирил дао на првом сусрету. Не речју, већ живим примером – све што се тиче спасења и твојих односа с Богом, твоје бесмртне душе – је важно. Ради тога је био спреман да остане и да разговара. А ако просто желиш да причаш на апстрактне теме, то је већ доконост.

Из године у годину боравка оца Кирила у Нижњој Ореанди на одмору појављивало се све више и више нових људи који су желели да се сретну и да разговарају с њим. По правилу, улазили су у олтар после „Оче наш“ и нешто питали. Он би узео човека за руку и пажљиво се загледао у даљину, највероватније, молећи се за њега. Тада ме је задивила његова запањујућа меморија – наводио је ситуацију о којој му је неко причао пре много година некако једноставно и органски, као да је све управо видео пред очима. Још више ме је чудило како је прецизирајући одређене околности обавезно питао: „А шта ти мислиш? Како видиш разрешење?“ Ако се радило о здрављу, увек се распитивао шта кажу лекари и тек је онда с мајчинском љубављу и кротошћу давао савет који је органски израстао из поимања и виђења човека који је постављао питања и усмеравао је у црквени ток мисли и осећања човека којем је био потребан духовни савет. Управо тада сам први пут обратио пажњу на то да је Господ наш, кад су Му се људи обраћали, питао човека за веру и шта жели, па му је тек онда даровао исцељење или помоћ по његовој вери, самим тим не нарушавајући његову слободну вољу.

Отац Кирил, светоотачки, руковођен јеванђељском љубављу, није излазио ван граница човековог реалног искуства и чак и у очигледно добром није инсистирао на својој тачки гледишта. Ја сам у то време радо ступао у спорове кад наиђем на погрешно мишљење, што је изазивало жар и сувишне емоције. Отац је једном тихо рекао: „Не треба спорити. Ако човек због нечега не разуме, боље је да се помолиш за њега, Господ ће уредити.“ И ја сам са чуђењем ускоро схватио да је такав приступ решавању противречности и замршених ситуација много ефикаснији од било каквог сукоба.

Захваљујући оцу Кирилу постао сам свестан да са сваким ко ми се обраћа треба да говорим његовим језиком, не прекорачујући границе његових појмова и животних представа. И то увек треба чинити с љубављу, по могућности смиравајући се пред њим. Тек тада ће се појавити нада да човек чује. Отац Кирил је био човек снажног карактера и воље, а притом је поседовао заиста божанску деликатност. Умео је да прими другог у своје срце пуно љубави, какав год да је овај. У његовом карактеру је постојало нешто врло руско, необухватно и величанствено, а истовремено дубоко смирено, попут руског неба, под којим је свима добро, пријатно и мирно. Захваљујући сусрету са оцем Кирилом постао сам свестан да Господ није само изнад човека, већ је и испод њега и не дозвољава му да склизне у већу дубину греха. И Господ увек у човеку види све најбоље и тражи прилику да га оправда, да га подигне за степеник више, да му покаже пут покајања и изванредан пут спасења. Отац Кирил је у том смислу био као прави педагог, односно, водио је душу као мало дете, према Царству Небеском, где ју је већ Сам Господ примао. Поред све видљиве једноставности оца Кирила и његовог задивљујућег смирења, у њему је постојала унутрашња племенитост, известан духовни аристократизам, који је сваком човеку помагао да постане свестан свог места у овом животу, да осети духовну хијерархију, попут небеских тела која се окрећу, свако у својој орбити, на понижавајући и не узвишавајући себе, већ се потчињавајући Божијој замисли. Аристократизам је увек граница и увек је хијерархија, а у случају са оцем Кирилом, ова хијерархија и границе су били изграђени и оцртани његовом пастирском љубављу. Само уз такав однос и такву јеванђељску перспективу у човеку се рађа људско. И у свакоме ко је долазио у додир са оцем у живот је позивано све најбоље и истинско. Чак су и окорели стари атеисти какви су били неки лекари у санаторијуму где се одмарао, почињали да се окрећу у потребном смеру и да о нечему размишљају.

То је апсолутно задивљујућа школа поучавања и схватања, тако да никаква воља, никаква људска обдареност саме по себи не могу да изграде и промене другог човека. Само духовна деликатност и Христова љубав помажу човеку да постане човек, да израсте у пуну меру.

Отац Кирил је имао посебан дар расуђања. Он је истовремено у човеку видео и све оно најбоље, и његове мане, и све противречности које муче његову душу, и све је умео да стави на своје место. Збркане мисли попут везаних црева доводе до патње и депресије. Мисли могу бити исправне, као што и црева могу бити неоштећена, али ако се све помешало – то је невоља и све треба ставити на своје место. И отац је то чинио задивљујуће мајсторски, тако да је ни сам човек који је пострадао, одлазећи од њега с великим олакшањем, није увек схватао како се то десило...

Дуго времена нисам схватао да није толико важно да човек чита колико да поново ишчитава, а ово се тим пре односи на Нови завет. Раније ми се чинило да сам све већ читао и да се свега добро сећам, те да могу да одговорим на сва могућа питања, што се каже, да положим испит из текста. Међутим, отац Кирил је много пута понављао да Јеванђеље треба читати свакога дана, да у њему треба, што би се рекло, пливати. И захваљујући његовим убедљивим речима, схватио сам да читање Новог завета треба да буде фактор који стално делује у човековом животу, попут ваздуха или воде, попут топлоте или хране. И тек онда може наступити релативна јасност у његовом погледу на свет или доживљају света. Тек тада ће у средишту његовог живота бити Христос. И све околности његовог живота, као и оно што га окружује, моћи ће да види у светлости јеванђељске истине. Пејзаж његове душе видеће се онако какав јесте, као и свет у којем живи. Моћи ће да сагледава трезвено и разумно, као што доликује сваком хришћанину. Узгред речено, отац Кирил је практично напамет знао Свето Писмо. Једном је за време ручка рекао: „Ви једите, почастите се, а ја ћу вам прочитати нешто из Јеванђеља.“ И напамет је изговорио главе из апостола Павла, а затим главу из Јеванђеља по Матеју, природно и једноставно, као да му је пред очима била отворена књига.

Архимандрит Кирил (Павлов) је асполутно посебан човек у националној историји, велики старац велике епохе, миомирисни и од Бога даровани плод Руске Православне Цркве, ослонац и духовни оријентир данашњице.

Одломак из књиге епископа Нестора (Доненка) „Љубав се рађа у слободи“

извор

Пише: ђакон Павле Љешковић

Док посматра сцену крштења на Јордану у италијанском филму " Јеванђеље по Матеју" из 1964. године, гледалац има утисак да у моменту када Христос прилази св. Јовану Крститељу цијела природа занијеми пред величанством и љепотом тог призора! При снимању сцене, редитељ је користио, за оно вријеме, нове покрете камере у, како се у једном од бројних интервјуа и сам изразио, скоро документарним кадровима. Његов филм се у много чему разликује од осталих који су рађени на тему Христове проповиједи, будући да је лишен холивудске естетике, гламура и патетике. За глумце су намјерно изабрани натуршчици. Такође, редитељ се труди да прича јеванђеља по Матеју једноставно тече, при чему се строго водило рачуна да у сценарију не буде импровизација, већ да сваки дијалог у филму буде директно из јеванђељског текста. Из свега реченог се може закључити да је филм радио неко ко добро осјећа дух јеванђеља и одлично познаје хришћанску културу. Све то не би било нимало необично да редитељ филма није Пјер Паоло Пазолини, у то вријеме познати љевичарски активиста и атеиста, који је у више наврата и прије и после снимања филма јавно критиковао дјеловање Римокатоличке цркве. Међутим, у тим јавним иступима готово увијек се трудио да не повриједи осјећања вјерника. О његовој просвећености и отворености за друго и другачије мишљење сведочи и чињеница да се одазвао на дијалог Римокатоличке цркве са невјерујућим умјетницима, који је 1962. године папа Јован 23. иницирао у Асизију.
Неких годину дана прије доношења закона о вјерским заједницама који је узроковао величанствене литије, на једној од црногорских телевизија је емитована емисија у којој као да су се учесници напросто утркивали у својој необавјештености и непознавању православне вјере и културе. У томе је предњачио гост емисије који је истакао мишљење да су православне иконе и фрескопис лишене радости, те да , по њему, имају скроман умјетнички домет, при чему му је посебно засметао начин на који се на иконама приказује лик св. Петке!? Из овога закључујемо да   тај човјек једноставно не зна какав углед и значење православна икона и фрескопис имају у светској културној баштини. Уосталом и сам Пазолини је више пута истицао да је лик главног глумца за свој филм бирао по узору на лик Христа у византијској иконографији. Уопштено посматрано, значајан број наших јавних дјелатника - политичара, глумаца,  редитеља, радијских комичара и свих осталих који полемишу против Цркве,  су углавном људи који никада нису присуствовали неком православном богослужењу, па самим тим нису ни осјетили радост богојављенске литургије на којој се, након заамвоне молитве, поју прелијепи тропари , који спадају у сам врх црквене поезије, након којих слиједи чин освећења воде. Из незнања о својој хришћанској култури и традицији рађа се непросвећеност, а непросвећеност најчешће узрокује мржњу. Управо је та мржња довела до тога да се Црква ових дана, махом у коментарима на безмало сваки текст везан за њу на разним интернет порталима,  оптужује за неке ствари са којима никако није могла имати везе, као што је страшни догађај на Цетињу. Мржња доводи и до паљења аутомобила који је користио свештеник Мијајло Бацковић. Мржња онемогућава и сваки цивилизовани дијалог са Црквом.
 Када су Пазолинија својевремено упитали како се догодило да баш он као невјерујући човјек сними филм о Христу, он им је одговорио на следећи начин: " Ако знате да сам невјерник, онда ме познајете боље од мене самог. Можда сам и невјерник, али сам невјерник који гаји носталгију за вјеровањем". Носталгију и чежњу за вјеровањем је гајио и Антон Павлович Чехов. Иако се већину свог живота изјашњавао као агностик, то га није спречавало да се диви православној култури и богослужењу. За њега се зна да је често ишао у цркву и појао за пјевницом. Због тога у његовом грандиозном књижевном опусу нема баш ничега што би увриједило осјећања вјерника. Међутим,  поставља се питање да ли је могуће да озбиљне домете у култури и било којој друштвеној области која афирмише основне људске вриједности оствари особа која у себи гаји било какав облик мржње, па и онај према Цркви?
Са друге стране, ко од нас хришћана може са сигурношћу да каже да се, за разлику од непросвећених атеиста, невјерујући људи у чијим срцима нема мржње према Христу, на кончини неће на неки тајанствен начин сусрести са милошћу и љубављу Господњом? Није ли нам  Господ у јеванђељу по Луки поручио следеће: " Ко није против вас, са вама је" (Лк. 9,50)!