У пештери хладној дошли смо ти, дивни светитељу, дошли смо да нас укрепиш, да нас подигнеш, али и да нас унизиш. Да се у радости раскрупњају наше груди, а да се у смерности наша гордост напокон порази. Какви смо ти дошли, мили светитељу? Хтели смо и пред тобом и пред Господом да донесемо умивену душу, чисту од злобе, од бриге, од неспокоја и зверских страсти које нас стално разједају… И док ти хитамо у сусрет, уз благи ветар који нам доноси твој мирис и шапуће о твом миру, знамо да ти нисмо пошли онакви какви смо хтели. Али, опет ти журимо и сањамо да си већи и од саме стене у којој мирно спаваш и, знамо, и за нас се Богу молиш. Дошли смо ти и уплакани и тужни и болни и тмурни и џангризави, лењи и подмукли, али чујемо како и нас зовеш да ти дођемо и сусретнемо се пред тобом са Благим и Милостивим Господом који толико љуби човека, да ево ни од нас не одустаје. Док ти журимо у сусрет све смо мањи а све више чежњиво растемо и осећамо какво се то силно чудо над нама овде и сада збива, како од нас као руком одлазе све наше слабости и сви наши немири. Долазимо и радујемо се- сви смо се пред тобом као један сабрали да нам ти, дивни и благи, будеш заступник пред Христом Господом…

Док гледамо у твоју стену и осећамо на кожи ветар крај кога си се ти смирио, видимо пред собом и долину као свет, читав мали свет који ни у једном свом атому није створен да нестане и пропадне већ да устане и васкрсне! Хеј, ти Србијо, и ти Црна Горо, Босно и Македонијо, хеј ти Балкане, један међу многима, свете у малом, чујете ли да молитвама овог Дивног Василија нас Бог још није заборавио. Неће нас ни заборавити све док му радосно и са чежњом хитамо и не жалимо труда да се попнемо на острошку стену, на овај кров од молитве за читав свет…

Жега је – не осећаш је, уморан си и још би ходао колико је год потребно, гладан си, али прво брату дајеш, јер овај свети овде, нajкршније је место одабрао, да кад му дођемо све наше душевне кршеве и немире среди и умири.

Ова литица и провалија под њом, ништа су спрам провалија и литица у нама самима које морамо да умиримо и премостимо док идемо у сусрет светоме. Тај сурови предео чека да нашу суровост припитоми, да открије срце у свакоме понаособ. Пожелите да се одрекнете свих трица и кучина са којима сте се добровољно ородили и да се помолите да вам се у срцу запали кандило радости и мира, измирености са собом, људима и Богом. Нема већег чуда од мира и спокоја за којима сте тако дуго чезнули и слутили да ћете их баш овде затећи…. Али тај мир и спокој не успављују нити уљуљкују, већ буде и покрећу.

Немам ти достојну хвалу, немам ни реч… Само памтим како под твојим ногама и камен мирише, стена не пркоси и све и свако одише миром! Живи живот крај тебе се указује, Христос нам је тако близак кад се теби помолимо, а наше су тегобе тако ништавне кад пред твој кивот дођемо. Постајемо лакши од себе, радоснији и ведрији, отварамо срце и очи за све око себе и схватамо да је то оно што са собом желимо натраг да понесемо…

Вјероучитељица Ана Црепуљаревић

https://radiosvetigora.wordpress.com/2014/11/27/острошка-разоткривања/#more-22285

Данас сам од једне изузетно добре, ангелоподобно добре, особе чуо речи утехе упућене другој особи због патње кроз коју та друга особа пролази. Речи су гласиле: " All of it is character building, you know that better than I do" [све то изграђује карактер, ти то знаш боље од мене].
Ове речи су ме навеле на размишљање, да ли патња увек изграђује карактер, чврстину, издржљивост, саосећање, разумевање патњи других итд.? Чини ми се ипак да не. Патња понекад може и да уништи карактер. Понекад угуши доброту у човеку, понекад га учини безосећајним, или циничним, или агресивним према другима, или према себи. Понекад га уништи скроз тако да од човека остане само љуштура.
Ми као Хришћани имамо свест о томе да Христос каже: "Блажени су који плачу, јер ће се утешити", и због тога настојимо да патњи дамо и земаљски јасан смисао, у овом случају да она изграђује карактер. Наша вера у речи Христове имплицира да ништа није узалудно и да иза патње ипак долази утеха. Међутим, речи Христове се односе на вечни живот, не на овај пролазни. Утеха је у вечности. Овде и ако буде неке утехе она је немоћна и непостојана. Речи Христове су нама потврда, обећање Божије, да ће на крају све бити како треба и да ће правда Божија бити остварена за свако његово створење и за сву твар, укључујући и нас лично.
Патње су понекад дуготрајније него што ми који очекујемо промену на боље и утеху можемо да замислимо. Некад су целоживотне. Зато ће неки/многи од нас у овом животу ипак остати неутешени. Некима ће се "изградити карактер", неки ће из патње да науче многе животне лекције, некима ће бити дата утеха, а неке ће патње ипак сломити. Можда постану и гори него што су били пре.
Али зар нас то не учи нечему? Прво, да не смемо да осуђујемо. Јер нисмо зналци ни срца ни живота других људи чак и ако сав њихов живот и све њихове тајне знамо. Замислите какав је гњев Божији на онога који човеку већ сломљеном животом наноси додатни бол. Друго, шта год с нама било, патње имају свој крај, а Божија утеха нема краја. Зато били у патњи или радости имамо само веру, то јест поверење у Христа, да реч Његова није узалудна, ма шта се десило.
Човеку који се под теретом бола и патње ломи и пада једино поверење у Христа представља светлу тачку у бескрајној тами. На крају, ипак ми се чини да је сам загрљај поменуте добре особе, рекао и учинио много више него што је могла било која утешна реч. Јер загрљајем ближњега нас често грли Бог.

Ведран Гагић

https://www.facebook.com/pra17/photos/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%9A%D0%B0-%D0%B8-%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BE%D0%B4-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%87/706492934852025/?_rdr

Молитва прва
Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3)
И многи који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека.
Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17)
Браћо, не желим да вам остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. Тако тешите један другога овим речима!
Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30)
Рече Господ Јудејцима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће. Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него вољу Оца који Ме је послао.
Молитва друга
Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.
И молитва светог апостола Јакова
Господе, Боже духова и свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица непрестано светли и све осветљава. (Када би се пред нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост! Према учењу Светих Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир, нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све до опела, а и после.)
Молитва за упокојене
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

http://svpantelejmon.rs/molitve-za-upokojene/

Монахиња из Белорусије је открила тајну сврсисходног и исплативог рада, након што је нагласила да се сваки предмет на штанду који продаје у име сестринства продаје захваљујући једној ствари.
Монахиња Магдалина (Тихоњук), из манастира Свете Јелисавете у Минску, Белорусија, навела је гостујући у емисији ТВ Храм да јој је срце пуно након завршеног Сајма књига, а на којем је поменути манастир такође имао свој штанд.
Поменути сајам је трајао од 19. - 27. октобра, а девет дана је, према речима, монахиње брзо прошло.
- Утисци су прелепи и увек нам је жао колико се брзо завршава. Први пут смо дошли на сајам 2009. године, пре 15 година. Увек са великом радошћу припремамо овај пут, осећајући благодет Бога. Тамо се сусрећемо са људима, који имају заједнички циљ док трагају за духовношћу читајући књиге. Велику радост осетила сам и када сам видела друге црквене штандове - започела је монахиња.
Тврди ова мати да су сви који су дошли на штанд белоруских монахиња могли да нађу и богослужбене и духовне књиге, као и књиге за децу, а да сестринство поред тога израђује и предмете од керамику, иконе, бројанице, лековите производе, одежде за богослужење...
- Шта год да радиш у животу, мораш да радиш са љубављу - да посветиш душу њој. То је напорно, али то други људи осете, да је предмет израђен са молитвом и љубављу. Она преображава душе других људи.
Она са 140 сестара свакодневно брине о манастиру посвећеном Светој Јелисавети, који ове године слави 25 година постојања. Духовник манастира отац Андреј, служи у главној цркви у Минску, а око њега се окупило сестринство.
- Неколико сестара је радило у психијатријској болници, на чијој територији се и налази наш манастир. Отац је прихватио да пацијентима служимо молитве, а директор болнице је дао дозволу да се ту изгради црква. Ми смо имали средства за то - објашњава монахиња и додаје да су добили благослов за изградњу светиње.
Како додаје, пуно људи који су подржали изградњу манастира су били уметници.
- Страдање тих људи је на неки начин благослов Божији - манастир се гради на Божијом промисли изабраном месту. Ја сам имала 24 година, када сам отишла у манастир. Дошла сам из Пољске, након што сам 1998. године уписала факултет у Минску, где сам студирала стране језике. Пошто је порекло моје породице белоруско, када сам дошла у главни град осетила сам да је то моја кућа
Да за собом "остави" овај свет, тада млада и успешна девојка, није имала недоумицу.
- Осетила сам позив Божији, молила сам се Господу да ми укаже пут. Осетила сам његову благодет и призив, а он ми је то показао преко духовног оца - признаје монахиња.
За решавање конфликата у свакодневном животу има савет, наводећи пример како то раде у светињи.
- Господ управља свиме. Битно је трудити се да опростимо једни другима. Имамо заједничке састанке, где решавамо проблеме, али најважније је да између себе имамо љубави. Литургија и Света тајна причешћа су важни и сваки пут морамо да се трудимо, да памтимо да не заборављамо, да се усредсредимо на то да не повредимо другог човека,. Ако сагрешимо, морамо то одмах да исправимо и да тражимо опроштај - рекла је мати Магдалина.
Она додаје да када у животу наиђемо на препреке, не треба да одустанемо од свог циља, наводећи свој пример и садашњу могућност да се бави иконописањем, иако су јој родитељи давно саветовали да се бави нечим перспективнијем - она сада са љубављу ради тај посао и доприноси фонду манастира.

https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/26602/monahinja-magdalina-o-resavanju-konflikta

Сваког дана у Верско добротворно старатељство СПЦ дође стотине гладних људи којима храну спремају и служе их волонтери.

Светски дан хране многи људи у свету дочекују и ове године гладни, најчешће због сиромаштва. Међутим, постоје они који се труде да помогну како бисмо сви имали оброк и били сити.
Неки од њих су волонтери у Верском добротворном старатељству Српске православне цркве. У Француској 31, у Београду, затичемо једну групу волонтера како журно поставља столове за стотинак људи у дворишту организације.
Салата је спремна, хлеб је распорођен, ту је и чоколадно млеко да се засладе а док причамо са њима стиже и главно јело - пасуљ.
Ускоро улазе и корисници и седају. Пре ручка заједничка молитва и онда сви седају за сто, а оброк почиње.

Има ту разних људи, разних животних прича, а чини се да је већина њих имала мање среће или су им се десиле неке тешке ствари које су их приморале да овде дођу по свој дневни оброк.

Ипак, атмосфера није туробна како би неко очекивао. Напротив. Чује се граја, неки од њих прилазе волонтерима ВДС-а и поздрављају се, неки ћаскају једни с другима. Некако, барем за тренутак, на овом месту у центру Београда сви постају породица. Можда не породица по крви, већ породица у Христу.
Волонтирање као продужетак литургије
Ивана Драганић Лекић је волонтерка у кухињи Верског добротворног старатељства (ВДС) скоро годину дана и каже за 24седам да је на идеју да почне да волонтира дошла тако што живи у близини ове хуманитарне установе.

- Знала сам да је ту црквена кухиња али нисам имала свест о томе на колико поља ВДС функционише. Прошле године сам са кумом разговарала шта бисмо ми то могле да допринесемо заједници и она је рекла зашто не бисмо дошле до ВДС-а... заједно смо дошле са идејом да нешто допринесемо, али већ после другог-трећег доласка и онога што смо доживеле схватиле смо да је нама ово потребније него корисницима. И да је тај ручак који ми овде послужујемо само можда повод за много  већу размену и много веће дарове тиме што волонтирамо - прича наша саговорница.

Ивана се присетила и свог првог доласка у ВДС и да обично волонтери долазе са предрасудама и предубеђењима о људима које служе.

Гладнима хране тела, а себи душу! Чудесне приче волонтера из црквене кухиње ВДС: Служити сиромашне је као највећа молитва коју осетиш.

- Али после другог-трећег доласка сам ово лично доживела као неки продужетак литургије. Као нека најсавршенија и највећа молитва коју ја могу да осетим, доживим... ја долазим средом и имам утисак када изађете одавде као да сте потпуно "ресетовани"... ма то човек просто мора да доживи. Ја то не могу да вам вербализујем. Мислите да од овога не може боље и више да се добије. То је сада већ потреба и не можете без ВДС-а и без доласка. Сада већ сваке недеље имате барем једну размену и један разговор са неким од корисника који вам отварају сасвим нове хоризонте - прича наша саговорница.

- Ја ово осећам као свој дом и када долазим, као да долазим кући. Мислим да сви, корисници и волонтери, просто са тим осећајем заједништва овде бораве. То мора да се доживи! Могу ја то вама да причам, али ви то морате да осетите! - објашњава она.

Ивана је стекла и многе пријатеље у старатељству а описала је и шта прича са корисницима.

- Њима је стварно важније од тог ручка лепа реч. То су људи од којих су не само сви дигли руке, него сви окрећу главу. Када се ви било ком човек обратите људски, наиђете на повратну реакцију. Мислим да је то оно што корисницима, између осталог, најдрагоценије - каже она.

Ивана има и поруку за све оне који би хтели да помогну овим људима у невољи.

- Просто би требало да дају шансу себи да квалитативно промене свој живот, без обзира да ли су верујући или неверујући, јер ово је поље љубави. Овде се чуда на дневном нивоу дешавају тако да волонтери су увек добродошли и увек нам требају. Нека дају шансу себи једним доласком од сат времена, не мора више. А онда ће се све већ отварати... - поручила је Ивана.
Енергија којој се враћају
Милан Милићевић је за ВДС чуо у окружењу, из цркве, као за место где људима може да се помогне и то му се учинило као добра идеја.
- Поред тога погледао сам неке прилоге који потврђују искуства корисника и одлучио сам се да пробам и видим како је то. Када сам отишао први пут, било ми је одлично искуство. Има понекад доста да се ради, али та једна енергија у коме смо ми као једна група, један тим који помаже људима којима је помоћ најпотребнија, то пружа једно велико задовољство. То је нека енергија којој се ми враћамо јер знамо да радимо нешто изузетно корисно поред наших свакодневних обавеза - каже наш саговорник.

Објашњава да му се корисници најчешће жале на разне ствари које их муче.
- Људи као људи имају своје проблеме... то су питања материјална, социјалне ствари... Ту и ВДС има начина да помогне као што је правна помоћ, здравствена... али генерално то су људи који су доста добри. А људи имају предрасуде да су они насилни, да су непријатни... генерално ако их ми третирамо добро, ако се трудимо да их чујемо и разумемо, они ће бити слични другима - прича Милан.
Кроз ВДС прође неколико стотина људи дневно, а наш саговорник сведочи да се разне ствари дешавају па тако и неке специфичне.

- Био је један човек који нема обе руке, није у стању да једе. Помоћи таквим људима је један леп осећај. Тако да те неке приче које се чују на дневном нивоу су јако несвакидашње па и филмске - додаје Милан.

Наш саговорник сматра да је овим људима, које често можемо срести и на улици, најбоље помоћи кроз институције као што је ВДС.

- Директно прићи људима некада они нису спремни да пристану да им се помогне, због поноса и свега... али треба се придружити некој оваквог институцији. Некада то не мора да буде само временски, може да буде донирањем одеће, неких средстава или нешто друго. Али ако неко има времена, помоћ у кухињи је увек потребна - рекао је он.

https://24sedam.rs/drustvo/vesti/338528/ispovesti-volontera-verskog-dobrotvornog-starateljstva/vest

Одговор на питање како човек може „знати”, односно, веровати да Бог постоји, Достојевски нуди већ у Неумесном збору (књига друга), у поглављу Маловерна дама, у разговору старца Зосиме са госпом Хохлаковом, која, како сама каже, болује од „неверовања”. Она изјављује да је чула како се мисао о будућем загробном животу јавила „од страха пред страхотним појавама природе, и да свега тога нема”, па моли старца за помоћ: „То је страшно! Чиме, чиме да повратим веру? Уосталом, ја сам веровала само кад сам била мало дете, механички, ни о чем не мислећи… Чиме, чиме то да се докаже?” Хохлакова, дакле, пред старца Зосиму ставља проблем доказивња бесмртности, тако потребне човеку.

Он јој најпре говори да се по том питању доказати ништа не може, да разум човечији не води до Бога. До Бога се, по његовом мишљењу, може доћи искуством делотворне љубави. Наиме, човек треба да се постара да воли своје ближње стварно и неуморно, па према томе како буде успевао у тој љубави, убеђиваће се и у постојање Бога и у бесмртност своје душе.

Из савета упућеног Хохлаковој, јасно је да се пут који води до вере никако не поистовећује са аскезом, изолацијом, јер је делотворна љубав, посредством које се до Бога долази, могућа једино у световном животу. Ово потврђује и чињеница да Зосима, предосетивши своју скору смрт, шаље Аљошу у свет, ван оквира манастира. Сврха редовништва није ништа што би се могло постићи једино у манастиру, а што би човеку који живи световним животом било страно и недоступно. Са овом тврдњом повезано је и значење фигуре оца Ферапонта – великог непријатеља Зосиминог, управо због његове (Зосимине) повезаности са световним животом. Отац Ферапонт осликан је толико иронично и сатирично да је читаоцу кристално јасно како је облик вере који он пропагира потпуно неадакватан и неприродан. Кроз сукоб схватања вере Зосиме и оца Ферапонта приказан је сукоб оног старог и сујеверног хришћанства са новим и светлим хришћанством. Ферапонт је, са свим својим ставовима о монашком животу, слика замрачивања и дегенерација православља.

Питање о постојању Бога у Браћи Карамазовима расправља се кроз сукоб идеализма на једној, и материјализма на другој страни: Зосима, Аљоша, Зосимин давно умрли брат Маркел и још неке личности, са својим схватањима да свему што постоји претходи нешто нематеријално, духовно, стоје насупрот атеистичким начелима (Ивана Карамазова) по којима је претходница свега што постоји, у ствари, материја.

Зосимин брат Маркел, осетвиши да је смртно болестан, доживљава преображај и говори мајци: „Сваки од нас је свима крив, а ја највише од свију (…) Нека сам грешан свима, али зато ће ми сви и опростити, и ето ти раја! Зар ја сада нисам у рају?” Зосима, док је још живео световним животом, за време свог боравка у Петрограду, у кадетској школи, присетивши се ових братовљевих речи, помишљао је: „Ја сам можда збиља кривљи од свих за све, и гори сам од свих људи на свету.”

Душан Пирјевец, разматрајући однос кривице и одговорности, пише да пре свега треба имати на уму да постоји друга реч за кривицу, а то је одговорност; ако Зосима каже да свако треба да постане одговоран за све, то можемо рећи и другим речима – свако је пред свима одговоран за све. Ова максима подсећа на темељна учења Сартрове филозофије, која себе схвата атеистичком. Наиме, Сартрова теза је: егзистенција пре есенције, што значи да есенција сама по себи не постоји, да не постоји никаква унапред дата суштина или смисао човековог живота. Људима није дат смисао живота већ самим рођењем, из чега следи да нема Бога. Дакле, човек је слободан да својим поступцима сам одлучује о смислу и значењу свога живота. Таквим поступцима човек на себе преузима велику одговорност јер сваки поступак одлучује о томе шта је добро, а ште лоше; то значи да ови поступци не одлучују само о конкретном појединцу који тај поступак предузима већ одлучују у име свих људи, па сваки поступак човека-појединца има опште значење. Из овакве природе сваког појединачног поступка произилази и човекова одговорност за све. Темељ Сартровог размишљања представља слобода изражена у схватању да је пре есенције егзистенција, па да не постоји ништа што би унапред одређивало човеково постојање. И за Зосиму је човек биће слободе, које самостално одлучује о својим поступцима и разлучује добро од зла, па је самим тим одговоран пред свима и за све.

Ово питање човекове слободе посебно је развијено у Легенди о Великом инквизитору. Наиме, проблем слободе одлучивања почиње још од Христа, који, на захтеве људи, није желео да сиђе са крста, јер је желео слободну веру, а не усхићење људи пред чудом. Човек треба сам да одлучује о томе шта је добро а шта зло. Да није слободан, он не би могао бити одговоран, а ни крив, ни грешан. Све ово упућује на закључак да по питању човекове слободе и одговорности између Достојевског и Сартрове филозофије има доста додирних тачака.

Поставља се питање онда како се то од слободе, преко одговорности, може доћи до делотворне љубави (о којој говори старац Зосима) и Бога. „Ово је питање одлучујуће, пошто је управо Бог оно што раздваја Достојевског од атеизма егзистенцијалистичке филозофије. Уколико ово питање не би могло адекватно да се реши, требало би закључити да је Достојевски у суштини егзистенцијалиста и атеиста” (Душан Пирјевец, Браћа Карамазови и питање о Богу).

Старац Зосима каже: „Много је на земљи нама непознато, али нам је наместо тога даровано тајно скривено осећање живе везе са другим светом, са светом горњим и вишим; клице наших мисли и осећања нису овде, него у другим световима. И ето зашто кажу филозофи да се суштина ствари не може познати на земљи. Бог је узео семе из других светова и посејао га на овој земљи, и однеговао врт свој, и никло је све што је могло никнути, али оно што је израсло живи и живо је само осећањем свог додира са другим тајанственим световима; ако то осећање у теби слаби или нестаје онда умире и оно што је израсло у теби. Тада ћеш постати према животу равнодушан, па ћеш га чак и омрзнути.”

О овом постојању „других светова” и човековом путу до њих Достојевски је често писао. Опис кошмара Ивана Карамазова Достојевски нам није предочио само да би пружио опис халуцинација његовог већ оболелог ума, већ управо да би описао додир са оним што је са друге стране. Идеја Свидригајлова (Злочин и казна) о могућности постојања „других светова”, који се човековом уму откривају у болесном стању, такође, представља идеју Достојевског, која оправдава овакав начин везе између реалног и надреалног.

Можда парадоскално, али ово осећање „других светова”, о коме говори Достојевски, за собом повлачи и друге теме – тему злочина, на пример. Наиме, у томе што злочинац осећа Достојевски је видео додир са неком врстом „других светова”, који злочинцу, одједном постају опипљиви. Лав Шестов пише: „Зашто ми са таквом сигурношћу прихватамо као поуздано приказивање душевних стања појединаца иако злочин нисмо и лично осетили? (…) Ако је нама који никада нисмо извршили убиство душевно стање злочинца схватљиво и, читајући Достојевског, чудимо се не хировитости његове маште, већ умешности и дубини његове анализе, није ли онда потпуно јасно да ми поседујемо некакво средство оцењивања захваљујући коме дајемо свој суд. (…) Није ли очигледно да такво средство може да буде само претходно познавање оног истог стања, иако ми тога и нисмо свесни…” (Лав Шестов, Превазилажење самоочевидности).

За Достојевског зло није грех, већ је, као и добро, животни пут. Зло треба превазићи и победити, али и оно даје корисна искуства и обогаћује. Сваки онај који је доживео и преживео зло научио је како да се бори са истим и стекао способност да зло у себи победи изнутра, а не да само у спољашности бежи од њега. Управо зато Достојевски својим Раскољниковима, Ставрогинима, Карамазовима, Кириловима не ускраћује пут до Бога, јер ће они, уколико су очишћени од зла, лакше наћи пут до Бога.

Аутор: Зорана Пејковић

Давне 911. године Преподобни Андреј јуродиви видео је Пресвету Богородицу како се моли за цео свет. Чули смо да се то десило на једном бдењу које је служено у Цариграду у чувеној Влахернској цркви. Многи Свети мужеви и Свете жене су видели такође Пресвету Богородицу како се моли, како моли свога Сина за спасење света.
Али на данашњи дан када славимо помен тог великог чуда запитамо се да ли се Пресвета Богородица само тада молила када су је видели или се она непрестано моли?
Пресвета Богородица се непрестано моли за спасење целог света и због тога је Света Црква и сматра за своју заједничку мајку и за највећу заступницу пред Светом Тројицом.
Међутим због наше слабе вере то се више пута открило и на видљив начин. Наравно они свети људи који су то видели, њима је то било најмање потребно јер они су имали јаку веру и они су знали истину. Али са друге стране свети људи су били једини достојни да им се Пресвета Богородица тако на видљив начин јави, да би они својим духовним ауторитетом то могли да пренесу на остатак цркве.
Један од таквих је био преподобни Андреј Јуродиви који је после тога измолио исту благодат и свом ученику Епифанију, тако да је и он видео ово дивно чудо. Само мали број су имали тај велики благослов да нешто виде из духовног света својим очима, али баш због њихове светости ми њима и верујемо.
Као што је Господ назвао Светог апостола Тому мање блаженим од оних који нису видели, а вероваше, тако исто и ми ако верујемо у Пресвету Богородицу, ако верујемо у њен Покров молитвени којим она покрива целу цркву и цело човечанство, онда ћемо се и ми назвати блаженим и имаћемо удео са онима који имају јаку веру.
Дакле Пресвета Богородица се увек моли за нас и само је потребно да и ми имамо ту свест, и живи однос према њој, као што дете има према својој мајци. И ако јој се будемо са смирењем обраћали и тражили њено заступништво за све оно што је корисно за спасење и наше и наших ближњих да будемо уверени да ће она те наше молитве узнети пред престо Свете Тројице, а нема бољег молитвеног заступника од ње саме.

https://www.facebook.com/PrijateljiManastiraHilandara

#1: Које мисли обузимају ваш ум када немате ништа друго да мислите?
Ако бисте схватили колико су ваше мисли моћне, никада не бисте помислили ниједну негативну мисао.
Оно о чему највише размишљамо одређује оно што ценимо. Такође, оно о чему највише размишљамо на крају и постајемо.
Мисли су моћне. Др. Каролин Лиф, хришћанска патолошкиња, написала је фасцинантну књигу (књига се зове Switch он Your Браин – Укључите мозак) о моћи мисли. У тој књизи каже следеће: „Ништа се не дешава док прво не изградите мисао … мисао производи речи, радње и понашање.“ То је истина. Ваше мисли откривају жеље вашег ума и срца.
Дакле, где ваш ум одлази када сте сами? Да ли је ваш ум окренут ка Богу? Ако је Бог љубав вашег живота, ако је Он та крајња чежња вашег срца, ваш ум ће тежити Њему. Свој ум ћете тада усмерит ка горе, а ваша жеља да га упознате и растете ка њему ће се повећати.
#2: Ако би вам све било одузето и остао вам само Бог, да ли би вам Он био довољан?
Заиста, застаните и размотрите ово питање. Ако сте Исусов следбеник, ово је крајњи циљ. Ви сте на путовању у једном смеру – да живите са Богом. Заувек. То је тежак терет. И ако је Бог најважнији, помисао на вечни живот са Богом требало би да вас узбуди.
Бог је веран. Али да ли је Бог довољан? Да будем искрен, често не верујем да јесте. Волим своје ствари. Волим своју породицу. Волим голф. Ако би ми све ово било одузето, нисам сигуран да би Бог био довољан. За разлику од Јова, вероватно бих хтео да проклињем Бога и умрем. Прича о Јову је невероватна, моћна прича о човеку коме је Бог био крајња тежња. Сотона долази и одузима му све. Породицу. Имовину (а Јов није био човек средње класе … имао је огромно богатство). Стоку. Здравље. Све. Како Јов реагује? Верно. Никада не проклиње Бога. Ово је могуће само када је Бог крајња жеља нечијег срца.
Можете ли искрено рећи да бисте реаговали као Јов да вам све што имате буде одузето? Мени би било јако тешко. Морам да радим на овом питању у свом животу.
Да ли је Бог довољан вама?
#3: Ко или шта изазива бригу, анксиозност и/или депресију?
Ово је сјајан стих за анксиозност: „Све своје бриге баците на Њега јер се Он брине за вас.“ (1. Петрова 5,7).
Док сам се борио са овим питањем, Бог ми је открио неколико области које изазивају бригу, анксиозност и депресију. Јавни говор. Оцене у школи. Негативност према мојој породици или служби.
Иако уживам да говорим јавно, обично сам забринут за своју ефикасност. Јесам ли се довољно припремио? Да ли ће публика бити пријемчива?
У школи сам имао пристојне оцене, али сам увек имао анксиозност пре тестова и испита. Јесам ли довољно учио? Шта ако лоше урадим тест?
Једине „сезоне депресије“ у мом животу биле су праћене жестоким нападом на моју породицу и службу. Да ли су њихове речи истините? Да ли нисам довољно добар за ово? Шта ово открива о мени? Ценим прихватање и потврду од других више него од Бога. Желим да ме људи воле. Такође имам тенденцију да уздигнем своје излагање на нездрав ниво, углавном због властите жеље за прихватањем и потврдом. Ево поенте: „Богови“ које сам искушан да пратим су прихватање, потврда и слава. Када ставим ово испред правог Бога, ја у ствари варам Бога. Срећом, Божја милост је довољна, и Он ми опрашта. Али морам да уништим ове “богове” како би мој однос са Богом досегао дубље нивое интимности.
Дакле, шта изазива бригу, анксиозност и депресију у вашем животу?
#4: Коме у вашем животу не можете да опростите и зашто?
Неки од вас су доживели незамислив бол.
Сећам се разговора са младићем док сам живео у Мисисипију. Детаљно ми је објаснио како је био сексуално злостављан још кад је био јако мали. Док сам га слушао, моје срце се пунило тугом и бесом. Како неко може нешто такво да уради детету? Како? Иако не могу саосећати с његовим посебним болом, могу саосећати с његовим општим болом (ако то има смисла). Свет је сломљен. Људи ће вас повредити. Многе пута ови људи су они које волимо, верујемо и највише поштујемо. И када сте повређени, морате донети одлуку. Хоћете ли опростити или гајити непријатељство и огорченост? А опроштај нису речи. Било ко може рећи: „Опростио сам ти.“ Опроштај је пуштање. Пуштање лажне моћи која долази с одбијањем да опростимо. Пуштање огорчености и непријатељства.
Ово је суштинско за оне који воле Бога. Он је аутор праштања. И ако вам је Он најважнији у вашем животу, ви морате бити у могућности да погледате неког ко вас је повредио и кажете (као што је Исус рекао): „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“
То може потрајати недељама, месецима или годинама, али ако вам је Бог на првом месту, морате успети да се решите жеље за осветом, огорчености и беса према некоме.
#5: Када сте под стресом, где тражите олакшање?
Американци су преоптерећени стресом. И док је неки стрес нормалан (ово се зове стрес нивоа 1), други типови стреса су невероватно токсични.
Шта је ваш лек за стрес? Где се окрећете за олакшање стреса? Алкохол? Куповина? Лекови? Секс? Дроге? Видео игре? Примећујете ли да су неки од ових „лекова“ очигледно опасни (алкохол и дроге)? Други се чине безопасни (куповина и видео игре). Али кад год ваш „лек“ није Бог, ви нарушавате своје срце, јер га приморавате да се ослања на нешто што не може да попуни празнину. Да кажем то на други начин, оно на „шта“ се ослањате за олакшање стреса није тако важно као „зашто“.
„Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити“, изјавио је Исус (Матеј 11,28-30).
Иронично, ово је често иста порука коју чујемо и од других „богова“.
„Стварно сам под стресом, хајде да уживамо у мало терапије куповином.“ „Био је ово дуг и напоран радни дан, хајде да узмемо гајбу пива и заборавимо на наше бриге.“ „Имаш ли још мало дроге? Моја девојка ме је управо оставила. Треба ми нешто да олакша бол.“
Неки „лекови“ које узимамо за олакшање стреса су илегални. Други су неморални по природи. Питање је да ли се ослањате на ове ствари да попуните празнину коју само Бог може да попуни. Ако је то случај, онда ви варате Бога.
Ако нам је Бог најважнији, он ће бити наше средство за олакшање стреса. Он ће бити наш „лек“. И његов „лек“ никада не треба да се понавља.
#6: Шта сте највише жртвовали?
Ко или шта добија највећи део вашег времена, новца, енергије и ресурса?
Ево шта сам пронашао. Ако Бог није оно за шта сте спремни да највише жртвујете, жртвоваћете Бога када је ваше „нешто“ угрожено. Крајња жеља вашег срца је оно за шта сте спремни највише да жртвујете.
Шта вам је идол? У средњој школи посвећивао сам сате сваки дан фудбалу. Желео сам да играм у НФЛ-у. Озбиљно. Фудбал је добијао највећи део мог времена, новца, енергије и ресурса. И учинио бих све да спречим да ми мој сан исклизне. Прескакао сам одласке у цркву да бих тренирао. Занемаривао сам време самоће с Богом да бих тренирао. Учествовао сам у неморалним и илегалним активностима јер сам мислио да ће ме те активности приближити мом циљу.
Токсицне ствари, зар не? Сада сам у служби с пуним радним временом, али исти принцип је у игри.
У хришћанским круговима, људи не учествују нужно у неморалним активностима (неки, наравно, али то није норма). Али многи хришћани свакодневно варају Бога. Одбијају да прихвате нову истину о Богу јер се она коси с оним што су проповедали 30 година. Чак и ако нова истина води ка дубљој интимности с Богом. Ако жртвујете више за статус, славу и знање него за интиман однос са
Богом, учинићете све да заштитите статус, славу и знање … укључујући интиман однос с Богом.
Шта сте ви највише жртвовали?
#7: На шта трошите своје време и новац?
Време је највреднији ресурс на Земљи. Не може се обновити или рециклирати. Није на продају. Дакле, логично је погледати ваш највреднији ресурс како бисте одредили шта је ваша највећа жеља. Новац је сличан времену. Толико сличан да се метафоре за валуту често користе за опис времена. И постоји много библијских стихова о новцу.
„Време је новац.“ „Уложите своје време паметно.“ „Не траћите моје време.“ Новац и време су испреплетани јер су обоје изузетно вредни. Такође су изузетно опасни. И свакодневно се боре за нашу оданост. Марк Твен то овако каже: „Неки људи обожавају положај, неки обожавају хероје, неки обожавају моћ, неки обожавају Бога, и око свих ових идеала се свађају и не могу да се усагласе – једино што сви једнако обожавају јесте новац.“
А како је са вама? Да ли имате став „ то је моје“ према новцу и имовини? Ако је тако, требало би да вам се појави црвена заставица у глави да можда варате Бога.
Ево зрнца истине: Ништа што имате није ваше. Све што имате је од Бога. Сваки долар на вашем банковном рачуну и свака имовина коју поседујете ће или бити бачена на сметлиште или ће бити дата неком другом. Ако је Бог крајња жеља вашег срца, ваше време и новац ће то одражавати.
#8: Да ли вам је ваш однос са Богом терет?
„Љубити Бога значи држати његове заповести, а његове заповести нису тешке.“ (1. Јован 5,3).
Однос са Богом никада не би требало да вам буде терет. Али када Бог није крајња жеља срца, однос са Њим ће бити терет. Баш као што је случај и у браку. Ако варам своју жену, наш брак ће пропасти. Брак је осмишљен да буде чист, да брачни партнери желе само једно друго. Када варамо Бога са било чим, однос са Богом постаје нам терет.
Да ли вам слеђење Бога представља терет? Зашто је то тако? Кажете да волите Бога, али можда је потребно да раскинете са неким „боговима“ у свом животу. Неке ствари коче ваш однос са Богом.
Само прави Бог може испунити чежње нашег срца. Само Бог потпуно задовољава.
Колико би ваш живот могао да буде другачији уколко Бог не би био само први у вашој хијерархији, већ и једини?

https://viseodzivota.com/2024/07/varate-li-boga/

У ноћи са 11. на 12. октобар 1993. године, после вечерње службе у саборном храму, епископи и свештеници који су били у саставу Комисије за испитивање земних остатака архиепископа Јована смењивали су се у читању Јеванђеља код његовог гроба. Укупно је у овом чину учествовало 16 особа.
Кључ од поклопца ковчега чувао је архимандрит Петар (Лукјанов) више од 25 година. Пришао је и свечано убацио кључ, али се поклопац није отворио – зарђао је и брава није радила. Тада се наш протођакон, отац Николај Поршников, руски јунак тежак више од 150 кг, лати посла; покушао је да отвори поклопац пајсером, али епископу Антонију се такво насиље није допало - непоштовање је отварати мошти насилно, уосталом, ово је нека врста светог обреда. Зауставио је оца протођакона, прекрстио се, затворио очи и почео да чита 50. псалам.
Завршио је читање 50. псалма, а онда је запевао наглас: „Не имами друге помоћи...“ - и ми смо успели да отворимо браву скоро одмах. Владика Антони је лако одбацио поклопац ковчега. Мислим да нисмо могли одмах да отворимо, јер је Господ желео да мошти отвори Епископ Антоније, који је то заслужио целим својим високим духовним животом.
Поклопац се отворио, угледали смо одежду светог Јована. Некада је била бела, а сада је била зелена, вероватно зато што је постала буђава. Када смо дотакли одежду, она је почела да се мрви у нашим рукама. Када је свештеник сахрањен, лице му је покривено литургијским воздухом (покровом), истим којим се за време Литургије покривају Чаша и Дискос. И лице светог Јована било је покривено таквим воздухом. Владика Антоније, поново читајући 50. псалам, прекрсти се и подиже воздух.
Тако сам први пут „срео“ владику Јована, први пут га видео. Његово лице и цело тело били су потпуно сачувани, нетрулежни – били су мошти.
Од 16 учесника чина отварања светих моштију Епископа Јована, седам људи је већ отишло ка Господу, међу којима су приснопамјатни архиепископ Антоније (Медведев; † 2000) и митрополит Лавр (Шкурла; † 2008), а већина недавно – последњи штићеник Светог Јована – протопрезвитер Валериј Лукјанов († 25. маја 2018).
У животу Цркве тајанствен је сваки молитвени дах, свака служба, сваки тренутак. Проналазак моштију светог Јована је, несумњиво, био црквена тајна, када кроз нешто видљиво, опипљиво, настаје нешто невидљиво, тајанствено, преображавајуће и укрепљујуће. После ове тајне отварања моштију, ми, учесници, и деца Руске Цркве почели смо да чекамо следећу тајну – канонизацију Архиепископа Јована.
Након овога, у мају 1993. године, одржан је Архијерејски сабор Руске заграничне цркве на коме је донета саборна одлука о прослављању Светог Јована 2. јула 1994. године.

Из мемоара свештеника Петра Перекрестова (Сан Франциско, Калифорнија)

СВЕТИ ОЧЕ НАШ ЈОВАНЕ, МОЛИ СЕ БОГА ЗА НАС!

https://www.facebook.com/people/%D0%9D%D0%B0-%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%83-%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC/pfbid02GPojoPFEpsj6CsXm4hgHXHtGWH8mjQT97nUZM9QJJSsCQQ4NDnFhLorc2Ejvqe6l/

Пише: ђакон Павле Љешковић

Тог јутра га је , око четири сата и тридесет минута, пробудила прегласна музика која се чула из маинског ноћног клуба. Устао је из кревета и пошао до омалене кухиње изнајмљеног стана, како би узео из фрижидера боцу хладне воде. Наредних неколико сати је провео сједећи на балкону и размишљајући о свему што му се дешавало претходних неколико мјесеци. Присјећао се последњег разговора са дјевојком, са којом се забављао седам година и сви су очекивали да ће се ускоро вјенчати. Међутим, прије два мјесеца, она је изненада раскинула њихову везу.

Размишљао је и о фирми у којој је запошљен. Иако се труди и прековремено ради, готово да нема никаквих назнака да ће од претпостављених бити награђен напредовањем у служби или бар повишицом. Ток његових мисли је прекинуо звук необичних удараљки, који се преклапао са буком која је једнако долазила из ноћног клуба. Тај звук га је на тренутак вратио у вријеме када је завршавао основну школу и када је дефинитивно одлучио да ће бубњеви бити инструмент који ће научити да свира. Наредне двије деценије је био бубњар у више алтернативних рок састава.

За разлику од бубњева, звук удараљки који је управо слушао му је више дјеловао као тајанственији и мистичнији. Необичне удараљке је слушао и наредних дана у приближно исто вријеме, да би петог јутра од свог доласка на љетовање у Будву, одлучио да се обуче, изађе напоље и пође трагом необичног звука. Док је ходао уском улицом, препуном непрописно паркираних аутомобила, удараљке је чуо све јасније и разговјетније. Силно се изненадио када је коначно схватио да звук долази из манастира!

Прошао је кроз манастирску капију и угледао нестваран призор монаха, како у молитвеном заносу удара у клепала, будећи братију за јутарњу службу. Примјетио је и остале монахе како журећи излазе из својих келија и крећу се ка цркви. Учинило му се да је монах клепалима разбуђивао и саму природу! Свега пар метара изнад његове главе несташно су летјеле двије ласте, док је у оближњој шуми започео пој осталих птица. Такође, порту манастира су обасјали и први зраци сунца. Одлучио је да уђе у цркву и тако по први пут у животу присуствује неком богослужењу. Одстајао је цијело јутрење и литургију, схвативши да од сада у његовом животу више ништа неће бити исто.

Пар дана након овог догађаја је отказао стан и вратио се у Србију и свој родни град. У наредном периоду је почео да чита духовну литературу, одлази на богослужења, исповиједа се и причешћује. Но, ипак је осјећао да као да нешто фали његовом духовном животу. Зато је почео све чешће да обилази оближњи манастир. Убрзо су честе посјете замијенили дуги боравци у светињи, да би на крају одлучио да остане у манастиру. Годину дана након те одлуке, архијереј га је за вријеме вечерње службе обукао у искушеничку расу. Након што су испратили владику , игуман га је позвао на разговор у гостопримницу, током којег му је саопштио да ће од сјутра имати ново послушање – да клепалима буди братију за службу! Кроз шалу му је рекао да се нада да му ново послушање и неће тешко пасти, будући да је дуго свирао бубњеве.

Необичност благослова се састојала у томе што он ни игуману, ни братији никада није причао о томе шта га је навело да оног спарног, будванског јутра по први пут у животу присуствује богослужењу. И сада, док ходајући манастирском портом удара у клепала, размишља о томе како су чудне и људском уму несхватљиве стазе Божије, те како га је преко тог необичног инструмента – духовног будилника, заправо, Господ призвао на пут у непролазно Царство…

(Аутор је професор Богословије Светог Петра Цетињског и ђакон при цркви Свете Тројице у Старом граду у Будви)

https://svetigora.com/djakon-pavle-ljeskovic-klepala/